PSIHOLOGIJA GLUPOSTI

Copyright © Sciences Humaines Éditions, 2018Copyright © ovog izdanja Dereta, 2020

BibliotekaPOSEBNA IZDANJA

Urednik izdanjaAleksandar Šurbatović

Naslov originalaPSYCHOLOGIE

DE LACONNERIE

SOUS LA DIRECTION DE JEAN-FRANÇOIS MARMION

PSIHOLOGIJA GLUPOSTI

ŽAN FRANSOA MARMION (urednik)

U saradnji sa

Žan Klodom Karijerom, Borisom Sirilnikom, Antoniom Damaziom, Hauardom Gardnerom,

Alisom Gopnik, Danijelom Kanemanom, Tobijem Natanom, Emanuel Pike i drugima...

Beograd 2020

DERETA

Pre vod sa francuskog Slobodan Damnjanović

5

Sadržaj

Upozorenje (Žan Fransoa Marmion) 9

Naučno ispitivanje glupaka (Serž Sikoti) 15

Tipologija budala (Žan Fransoa Dortje) 31

Stav Edgara Morena 44

Teorija kretena (razgovor sa Aronom Džejmsom) 45

Od gluposti do proseravanja (Paskal Anžel) 55

Ljudsko biće se veoma mnogo vara (Žan Fransoa Marmion) 67

Vašar pristrasnosti (i heuristi) (Žan Fransoa Marmion) 79

Glupost i sklonost ka kognitivnim pristrasnostima (Eva Drozda Senkovska) 83

Mišljenje u dve brzine (Danijel Kaneman) 97

Glupost u saznavanju uzroka (Pjer Lemarki) 109

Glupost u saznavanju uzroka (Iv Aleksandr Talman) 123

Zašto izuzetno inteligentni ljudi ponekad veruju u budalaštine? (Brižit Akselra) 135

Zašto u slučajnostima nalazimo dublji smisao (Nikola Govri) 151

Glupost kao logička halucinacija (Boris Sirilnik) 161

Jezik gluposti (Patrik Moro) 169

Emocije ne čine (uvek) glupim (Antonio Damazio) 183

Glupost i narcizam (Žan Kotro) 189

«

6

Najgore medijske manipulacije? Mediji! (Rajan Holidej) 203

Glupe i zlobne društvene mreže (Fransoa Žost) 215

Internet: poraz inteligencije? (Hauard Gardner) 233

Glupost i postistina (Sebastijan Dijegez) 241

Metamorfoze nacionalističkih gluposti (Pjer de Senarklen) 265

Kako se boriti protiv kolektivnih grešaka? (Klodi Ber) 279

Zbog čega trošimo kao budale (Den Arijeli) 285

Čovek: životinjska vrsta koja se na sve usuđuje (Loran Beg) 293

Šta činiti protiv budala? (Emanuel Pike) 309

Glupost iz ugla dece (Alison Gopnik) 323

Sanjamo li gluposti? (Delfin Udjet) 331

Najgora glupost je verovati da smo pametni (Žan Klod Karijer) 343

Živeti u miru sa glupostima (Stejsi Kalahan) 353

Glupost je glas iz dubine mudrosti (Tobi Natan) 365

Spisak autora priloga 375

«

„ Svo je vre me no sam zapo čeo istra ži­va nje o glu po sti. Prvi rezul ta ti bili su vrlo ohra bru ju ći. A onda ni­sam mogao da nađem dobro volj ce sprem ne da posta nu pred met ispi­

ti va nja. Nisam imao ni dovolj no vre me na. Pona dao sam se da će se neki od mojih stu de na ta zain te re so­va ti za moju zami sao, moj pro je kat. Dobra tema za dok to rat! Ipak ne! Moj pred log im se nima lo nije dopao... Tema nije dovolj no ozbilj na... Što se tiče sa­ mog pro ble ma, nisu ga vide li kao pred met nau ke. Me­ đu tim, posto ji masa takvih pro ble ma koji se slo bod no šeta ju uli ca ma i izmi ču pažnji psi ho lo ga. ”„Gospo đo, šta je to glu post?“

Gde je psi hol o gi ja dete ta, 1983, Rene Zazo.1

1 René Zaz zo, „Qu’est­ce que la con ne rie, mada me?”, u Où en est la psycho lo gie de l’en fant?, Denoël, 1983. (Prim. prev. Sve napo me­ne u tek stu su auto ro ve, osim ako nije dru ga či je nagla še no.)

«

9

„Zdrav razum je naj bo lje pode lje na stvar na sve tu”, napi sao je Dekart. A šta je sa glu poš ću?

Gde god curi ili kaplje, gde god teče ili pre li va, svu da je. Nema ni kra ja ni kon ca. Pone kad je to blag, goto vo pod noš ljiv plju sak, pone kad se pre tva ra u smr dlji vi mulj, pone kad je kao zemljo tres, olu ja, kao nagla pli ma koja guta sve što joj se nađe na putu, prlja, ruga se i čitav svet zasi pa svo jom prljavš ti nom. A naj go re od sve ga jeste to što se pri ča da smo mi njen glav ni izvor. Što se mene tiče, ne ose ćam se baš naj bo lje.

Nepodnošljiva težina bićaSva ko je sve dok glu po sti, sva ko je vidi, čita o njoj, i to

sva kog dana bez izu zet ka. Isto vre me no, sva ko čini glu po­sti, misli o nji ma, lupa gla vu zbog njih, pri ča ih. Svi pone­kad ispad ne mo buda le i glu pi ra mo se ne trpe ći posle di ce. Važno je da toga posta ne mo sve sni i da se poka je mo, jer

UpozorenjeVi koji ovde ulazite ostavite svaku nadu

« «

ljud ski je gre ši ti, a ko pri zna je, pola mu se praš ta. Uvek ispad ne mo buda le u oči ma dru gih, a vrlo ret ko sebi sami­ma... Ali osim sa sit nim i sva ko dnev nim glu po sti ma, mo­ra mo se, naža lost, suo či ti i sa onim koje se bore za prven­stvo, s pom pe znim i nad me nim buda laš ti na ma. Buda le s koji ma se sre će mo na poslu ili u sop stve noj poro di ci jesu tvr da i neiz be žna stvar nost. Ner vi ra ju vas, muče svo jim istra ja va njem u glu po sti i svo jom neo prav da nom aro gan­ci jom. Upor ne su i neu niš ti ve i u sta nju su da jed nim pote zom pera pre cr ta ju vaše miš lje nje, vaše emo ci je, vaše dosto jan stvo. Kva re vam ras po lo že nje i tera ju vas da pri­hva ti te nji ho vo pro stač ko shva ta nje prav de. Ma koli ko bili popu stlji vi i tole rant ni, u nji ma ne može mo vide ti svo je bli žnje.

Glu post je neo dr ža no obe ća nje, obe ća nje pame ti i pove re nja koje buda la, izdaj nik ljud skog roda, ne poš tu je. Glu pak je „mar va”, živo ti nja! Vole li bismo da se zbli ži mo s njim, da se spri ja te lji mo, ali nije na tom nivou – tač ni je, nije na našem nivou. Bolu je od neiz le či ve bole sti. I po­ š to odbi ja da se leči, jer je ube đen da živi u sve tu sle pih u kome samo on ima oči, tra gi ko me di ja je pot pu na. Nema ničeg neo bič nog u tome što nas zom bi fasci ni ra svo jim pri vi dom posto ja nja, svo jom inte lek tu al nom pra zni nom i suš tin skim i nepo re ci vim zah te vom da sve lju de, uklju­ču ju ći i juna ke i uzvi še ne lič no sti, sve de na svoj nivo. Želi da vas liši pame ti i da vas uči ni jed na kim sebi. Vrhu nac glu po sti jeste u tome što je pone kad pame tan ili bar ver zi­ran: u sta nju je da pali knji ge i nji ho ve auto re u ime neke svo je knji ge i ide o lo gi je, u ime ono ga što su ga nau či li nje­go vi veli ki uči te lji (buda le ili ne), toli ka je nje go va želja da estet ske i inte lek tu al ne nor me na osno vu kojih se bira ju knji ge pre tvo ri u zatvor ske rešet ke.

10

«

11

Sumnja naslućuje, sigurnost zaglupljujeGlu pak vas po pra vi lu osu đu je odmah, bez moguć­

no sti žal be i bez olak ša va ju ćih okol no sti, svo ju pre su du zasni va na na ono me što nepo sred no vidi, a svet posma tra kroz oglav. Hitar je da saku pi rulju i da u ime vrli ne, obi­ča ja i poš to va nja pozo ve na linč. Nastu pa u gomi li i miš je­nje rulje usva ja kao svo je. „Gomi la niš ta ne zna i niš ta ne vre di / čim ih je više od pet, nadaj se nekoj bedi”, pevao je Žorž Bra sens. A on je tako đe rekao: „Sla va onom ko nema sve te ide a le / jer ne napa da dru ge i voli stva ri male.” Avaj! Ti dru gi često robu ju baš takvim ide a li ma!

Glu pak je zado vo ljan sobom, ali nikad nije zado vo ljan vama. On je nepri ko sno ven. Ope ri san je od okle va nja. Ube đen je da je uvek u pra vu. Sreć ni imbe cil će vam ble­sa vo i bez ima lo raz miš lja nja raz bi ti gla vu. Svo ja uve re nja sma tra za isti ne ure za ne u mer mer, a sve osta lo zna nje za nje ga su tra go vi na pesku. Sum nja čove ka slu đu je, pouz­da nje ga zaglu plju je, tre ba iza bra ti tabor. Glu pak sve zna bolje od vas, zna šta tre ba da misli te, šta da ose ća te, zna za koga tre ba da gla sa te. Bolje od vas zna ko ste i šta je dobro za vas. Kada se s njim ne slo ži te, mrzi vas i pre zi re, i

«

12

« «

– samo za vaše dobro – napa da i vre đa. Nima lo neće okle­va ti da dig ne ruku na vas i vaš bezna čaj ni život uko li ko, u ime nekog ide a la, može to neka žnje no da uči ni.

Ovo je gor ka isti na, ali sva ka odbra na je zam ka. Ako poku ša te da ga ura zu mi te i pro me ni te, goto vi ste! Jer, ako pomi sli te da je vaša dužnost da ga popra vi te, zapra vo tvr­di te da zna te šta i kako tre ba da misli, i kako da se pona­ša... Naj ve ro vat ni je, kao vi. A onda vi ispa da te buda la. Ili bar naiv ko... Jer veru je te da ste dora sli tom poslu. I još gore: što više poku ša va te da ga popra vi te, više ga utvr đu­je te u nje go voj glu po sti; u tom slu ča ju sebe će doži ve ti kao žrtvu agre si je i to će biti dokaz da je bio u pra vu. Tako ćete ga u nje go vim oči ma pre tvo ri ti u juna ka koga napa­da ju, koga tre ba žali ti i kome se tre ba divi ti. Pre tvo ri će te ga u bor ca... Drh ti mo pred veli či nom tog pro klet stva... Ako poku ša te da popra vi te glu pa ka, ne samo da ćete biti poraženi nego ćete ga oja ča ti i poče ti da liči te na nje ga. Prvo je bio samo jedan tikvan, a gle, sada ih je dvo ji ca. Bori ti se pro tiv glu po sti zna či oja ča ti je. Što više napa da te zver, to je ona krvo loč ni ja.

Buzdovani apokalipseDakle, glu post ne može da osla bi. Ona je eks po nen ci­

jal na. Danas je jača nego što je bila juče, a sla bi ja nego što će biti sutra, da li je nastu pi lo nje no zlat no doba? Dokle god dopi re pam će nje čove čan stva i pisa ni tra go vi, vidi mo da su naj bo lji duho vi svo ga vre me na raz miš lja li o njoj. Tog tre nut ka su možda bili u pra vu. Ili su možda, kao i sav svet, posta li sta re buda le... Novi na savre me ne epo he jeste u tome što je dovo ljan samo jedan buzdo van i jed no crve­no dug me pa da nesta ne ne samo glu post već i čitav svet.

12

13

«

13

Buzdo van koga su iza bra li volo vi pono sni što mogu da bira ju svo je kasa pe.

Dru ga zna čaj na oso bi na našeg doba jeste ta što glu post, mada još uvek nije dosti gla svoj vrhu nac, nikad rani je nije bila tako vidlji va i sigur na u sebe, tako masov na i nepri­ko sno ve na. Čemu oča ja va ti pred pri zo rom izgu blje no sti naših bli žnjih ili pred onim koji zna da pri hva ti filo zo fi ju koju mu name će sta nje stva ri, jer sve je teže pori ca ti taš­ti nu sve ga i nar ci zam sva kog, sve teže pri hva ti ti niš ta vost pri vi da i oštre i zaje dlji ve sudo ve. Neka nam neki dru gi Era zmo ponu di novu Pohva lu ludo sti (ali u skra će noj ver­zi ji, da nas ne bi zabo le la gla va)! Neka nam neki dru gi Lukre ci je Kar opi še dubo ko olak ša nje, a možda i radost koju ose ća mo kad sto ji mo na oba li i gle da mo kako brod luda ka nesta je u mrač noj dubi ni i slu ša mo kri ke i pozi­ve u pomoć put ni ka koji se dave... Naj ve ća slast pri tom jeste gle da ti glu pa ke kako se među sob no bore da se doče­pa ju sigur nog mesta i kako, bore ći se, svi zajed no tonu u dubi nu: jer, dok se veli ki duho vi sla žu i dogo va ra ju, buda le nasr ću jed ne na dru ge. Dobro je što se tru di mo da bude mo pre posma tra či nego akte ri, ali je pri lič no nepro­miš lje no vero va ti da nas glu post manje poga đa nego naše grla te i ogor če ne, turob ne i uzne mir ne sago vor ni ke. Ipak, ako nam to pođe za rukom, kakva pobe da! Uosta lom, tre­ba biti skro man i povu čen: uzdi za nje iznad gomi le se ne opraš ta. Ako odbi je te da bude te deo krda, to će vas pre svih odve sti pra vo na kla ni cu. Zavi jaj te s vuko vi ma, ble ji­te sa ovno vi ma, ali se ne izdva jaj te jer će vas brzo raz ot kri­ti i nasr nu ti na vas. Možda je nepo treb no, ali ipak tre ba doda ti da ste i vi, ako dubo ko veru je te u svo ju pamet i izu zet nost, možda jedna od onih buda la koja nije sve sna svo je glu po sti...

«

14

NAUCNO ISPITIVANJE

GLUPAKASerž Sikoti

Psi ho log i sarad nik pri Uni ver zi te tu

u Južnoj Bre ta nji

«

Pred veli kim zadat kom da se istra ži sva veli či na i pro­past glu po sti, ova knji ga će se, možda, poka za ti kao još jed na nova glu post. Čovek nesum nji vo mora biti uobra­žen, nai van ili veli ka buda la pa da nač ne ovu temu. Ja sam toga sve tan, ali potreb na je neka hra bra buda la da se pri hva ti zadat ka. Uz malo sre će, čitav podu hvat može da ispad ne sme šan. Ali smeh ne ubi ja. Dok glu post to čini! Nadži ve će nas. Poko pa ti. Osim ako nam ne bude pre ti la i na onom sve tu...

Da bude mo jasni: ono što važi za glu pa ke važi i za glu pa če. Neka se ne uzbu đu ju! Ovde nema nejed na ko sti među polo vi ma... i zato obja vlju jem: o glu pa ci svih vrsta i glu pa če svih boja, glu per de celog sve ta, tupan der ke svih soje va, bizgo vi, ubo ge ćur ke, siro ti glu pa ci, veli ke glu pa­če, jad ne guske, zlob ni ci niskog čela, tikva ni i zev ze ci, zve ka ni i tupav ci, kli pa ni i zvrn do vi, bukva ni i šupljo­glav ci, ble sav ci i pile ći mozgo vi, tulo nje i pra zno glav ci, šašav ci, šmo klja ni, buda le ti ne, bun de ve, tikve, kupu so­ve gla ve, zamla te, bene, buda ci, gove da, volo vi, ajva ni, konji, magar ci, budal či ne, ble sa ni, benav ci, malo um ni ci i zgra no vi, dam pa le, ludo vi, neznaj še, ćutu ci, bez ve znja ci, cepa ni ce, saka lu de, kla de, zabu ni, gea ci, toto vi, sivo nje i konju zga re, mar vo, blen to vi – došao je čas vaše sla ve. Ova knji ga je posve će na samo vama. Šte ta što se neće te pre po­zna ti u njoj...

Vaš oda ni,

NAUCNO ISPITIVANJE

GLUPAKA

v

Serž Sikoti

Psi ho log i sarad nik pri Uni ver zi te tu

u Južnoj Bre ta nji

«

17

Buda la tvr di... pame tan sum nja... mudar raz miš ljaAri sto tel i... Serž Siko ti

ogu li glu pa ci biti pred met nauč nog ispi ti va nja? Pro vo ka tiv no pita nje? Zna mo za buda la ste stu di je (na pri­mer „Može li se puš ta njem vetro va

ote ra ti strah?”)1, stu di je o buda la stim zana ti ma koji niče mu ne slu že, a i ne dono se neko naro či to zado­volj stvo.2 Ali pro u ča va nje glu pa ka, šta je to?

U stva ri, kad bolje pogle da mo nauč nu lite ra tu ru iz obla sti psi ho lo gi je, vidi mo da je glu post u opštem smi slu dosta dobro pro u če na. Sto ga se može odgovo­ri ti da je mogu će ana li zo va ti buda le, ali da tre ba ima ­ ti u vidu da su stu di je o buda la ma, ni manje ni više, uvek stu di je o Čove ku. Može se napra vi ti tip ski 1 M.Sido li, „Far ting as a defen ce aga inst unspe a ka ble dread”, Jour nal

of Analytical Psycho logy, 41 (2), 165–78, 1996. 2 http://www.stri ke mag.org/bul lshit­jobs/

M

18

por tret glu pa ka izdva ja njem odre đe nih svoj sta va, pro­u ča va nih u raz li či tim istra ži va nji ma. Dobi će mo rela tiv­no pre ci znu sli ku buda le (name tljiv, tup, inte lek tu al no pri lič no ogra ni čen), pa čak i odre đe nu pred sta vu o nekim nje go vim vari je te ti ma, kao što su bru tal ni ogrom ni debelj ko, smrtno zalju bljen u sebe i pot pu no lišen empa ti je.

Glupost i odsustvo pažnjeOsim što se bave ispi ti va njem buda la, psi ho loš ka

istra ži va nja omo gu ću ju da shva ti mo zaš to se i oni koji to nisu pone kad pona ša ju tako.

Veći na spro ve de nih anke ta3 poka zu je da lju di uglav­nom ne pro u če svo ju oko li nu pre nego što se upu ste u neki posao. Idu uta ba nim i koriš će nim sta za ma i postu pa ju bez mno go raz miš lja nja, goto vo auto mat­ski pola ze ći od unu traš njih ili spo ljaš njih poka za te lja. Zbog toga može te zapa zi ti sle de ću poja vu: kada pla češ, uvek se nađe neka buda la koja te pozdra vi: „Zdra vo, kako si?” Buda la je tako đe sklo na da posle prvog puta još jed nom pogle da u svoj sat.

Ako hoće mo da sazna mo koli ko je sati, pogle da će­mo u svoj časov nik. To je stvar koja se oba vlja goto vo nesve sno. Ovaj meha ni zam postu pa nja pru ža čove ku 3 R. C. Shank and R. P. Abel son, Scripts, Plans Goals and Under stan­

ding: an Inqu iry into Human Know led ge Struc tu res (chap. 1–3), L. Erl ba um, Hills da le, NJ, 1977.

19

pri li ku da bude nepa žljiv, tač ni je da ne obra ti dovolj­no pažnje na zada tak koji tre ba izvr ši ti. I zato što nismo bili pažlji vi, što smo misli li na neš to dru go, što smo gle da li ali nismo vide li, nismo pri mi li infor ma­ci ju, pa smo mora li opet da pogle da mo u sat. To je glu po, zar ne?

Istra žu ju ći izvo re pažnje, psi ho lo zi su poka za li da smo često sle pi za pro me ne oko sebe4 i da zbog toga čovek nije u sta nju uvek da vidi neki važan pre o bra žaj. Zbog toga može te da čuje te i sle de će: „Kad posle stro­ge dije te izgu bi te deset kilo gra ma, uvek će se naći neka buda la koja neće pri me ti ti raz li ku...” Ispi ti va nje „ilu zi je kon tro le”5 omo gu ću je nam da shva ti mo „zaš to se uvek nađe neka buda la koja mah ni to pri ti ska dug me lif ta onda kada je ono već pri ti snu to”. Tu je i pita nje uti ca ja oko li ne i objaš nje nje zaš to se, kad neki vozač pođe u zabra nje nom prav cu, uvek nađe buda la koja kre ne za njim i zaš to ima glu pa ka koji na kvi zu, kada ih pita ju da li se oko Zemlje okre će Mesec ili Sun ce, tra že miš­lje nje pri ja te lja.

Lju di su često sklo ni da se uda lje od razu ma i uobi­ča je nih vred no sti. Naj ve ća buda la je onaj koji za naj o­či gled ni je glu po sti tvr di da su oči gled ne isti ne. Uopšte, 4 D. J. Simons and D. T. Levin, „Fai lu re to detect chan ges to peo ple

during a real­world inter ac tion”, Psycho no mic Bul le tin & Revi ew, 5 (4), 644–649, 1998.

5 E. J. Lan ger, „The illu sion of con trol”, Jour nall of Per so na lity and Social Psycho logy, Vol. 32 (2), 311–328, 1975.

20

buda la ima sim pli ci stič ki pogled na svet: ima pro ble ma s veli kim bro je vi ma, s kva drat nim kore no vi ma, sa Gau­so vom kri vu ljom, od koje zapa ža samo kraj nje tač ke. Sta ljin je jed nom pri li kom rekao: „Smrt hilja du voj ni­ka je sta ti sti ka, a smrt jed nog je tra ge di ja.” Svi više vole aneg do te nego nauč ne izveš ta je natr pa ne sta ti stič kim poda ci ma. Ali buda la, lud je za pri čom. Čuo je za čove­ka koji je pao sa četr de se tog spra ta i ostao živ, a to su uosta lom rekli i na tele vi zi ji.

Glupost uverenja

Ispi ti va nje uve re nja poka zu je da je vero va nje u pra­ved no ure đe nje sve ta (Beli ef in a Just World6) vero vat­no naj ra ši re ni je i da su buda le nje go vi naj rev no sni ji zastup ni ci, što, na pri mer, poka zu je i sle de ća reče ni ca: „Ona jeste silo va na, ali zar nisi video kako se pro vo ka­tiv no obla či?” Što je neko veća buda la, više veru je da je žrtva zaslu ži la ono što joj se dogo di lo. Osim toga, buda le ti na pre zi re kre za ve lju de, te „siro maš ne pro­ pa li ce”.

Buda lu kra si sklo nost da veru je u bilo šta, počev od teo ri je zave re pa sve do uti ca ja mese ca na ljud sko pona­ša nje i do home o pa ti je, koja je, zar ima boljeg doka za, delo va la i na nje go vog psa! Na dan 28. maja 2017, na 6 L. Mon ta da and M. J. Ler ner, Préface, u: L. Mon ta da and M. J.

Ler ner, Respon ses to Vic ti mi za ti ons and Beli ef in a Just World (pp. VII –VI II), Ple num Press, 1998.

21

Auto­putu A4, sni mljen je motor koji se neko li ko kilo­me ta ra kre tao bez voza ča, koji je neš to rani je pao s nje­ga.7 Naj glu plji su ovu poja vu pri pi sa li delo va nju „bele vile”, a za one malo pamet ni je reč je o žiro skop skom efek tu... Čini se da posto ji nega tiv na kore la ci ja izme đu mistič kih uve re nja i spo sob no sti da se dobi je Nobe lo va nagra da.8

Što se tiče uve re nja, stu di je9 poka zu ju posto ja nje raz li ke izme đu mla dih i mato rih buda la.10 Doka za no je da nega tiv ne uspo me ne vre me nom izble de, a da osta ju samo pozi tiv na seća nja... I zato, što je neko sta ri ji, sklo­ni ji je da ide a li zu je proš lost, a to mato re buda le navo di da kažu: „Rani je je bilo bolje...”

Struk tu ri naše ira ci o nal no sti posve ćen je čitav niz temelj nih istra ži va nja, a nauč ni ci je opi su ju kao iz­raz potre be da kon tro li še mo oko li nu. Sva ko živo biće je poka zu je (zapa zi te kako vaš pas, kad začu je zvo no na vra ti ma, trči pre ma nji ma iako ispred nije neko ko nje mu dola zi u pose tu...). Lju de navo di na 7 Sci en ce se ta ve nirs.fr – „TRAN SPORTS. Moto fantôme de l’A4:

une Har ley peut­elle rou ler sans pilo te sur plu si e urs kilom ètres?”, F. Dani nos le 21. 06. 2017, à 20h 00.

8 M. Zuc ker man, J. Sil ber man, J. A. Hall, „The Rela tion Bet we en Intel li gen ce and Reli gi o sity: A. Meta­Analysis and Some Pro po­sed Expla na ti ons”, Per so na lity and Social Psycho logy Revi ew, 17 (4): 325–354, 2013.

9 S. T. Char les, M. Mat her, L. L. Car sten sen, „Aging and emo ti o nal memory: The for get ta ble natu re of nega ti ve ima ges for older adults”, Jour nal of Expe ri men tal Psycho logy: Gene ral, 132 (2), 310, 2003.

10 G. Bras sens, „Le temps ne fait rien à l’af a i re”, 1961.

22

apsurd no pona ša nje, kao što je odla zak kod vidov nja ka. U Fran cu skoj se oko sto hilja da oso ba izjaš nja va ju kao „vidov nja ci”. Godiš nje zara de oko tri mili jar de evra. Mada istra ži va či ni kod jed nog nisu otkri li istin ski dar pro ri ca nja sud bi ne, ipak zgr ću veli ke koli či ne nov ca. Pro ce nju je se da je u Fran cu skoj 20% žena i 10% muš­ka ra ca bar jed nom u živo tu zatra ži lo nji ho vu pomoć. Vidov nja ci se uglav nom ne žale što su za svoj život ni poziv iza bra li ovu vrstu obma nji va nja lju di, u kraj njoj lini ji, nji hov posao zavi si od glu po sti ovih glu per da... Potre ba za uspo sta vlja njem kon tro le često stva ra ilu zi ju stvar ne kon tro le, kojoj buda le pod le žu češ će od dru gih lju di.11 U auto mo bi lu se ta ilu zi ja ispo lja va u stra hu od nesre će, većem kod saput ni ka nego kod voza ča. Buda la tokom vožnje ne može da zaspi kada nije za vola nom... Zaspi va samo onda kad je na mestu voza ča!

Glu pak sna žno baca koc ke uve ren da se tako lak še dobi ja šesti ca, pažlji vo bira bro je ve za loto, rado gazi po kuče ćem izme tu, ali izbe ga va ste pe ni ce. Ima sle­de ću logi ku: kad dobi je na lutri ji, zaklju ču je kako to nije bilo slu čaj no jer je tokom šest noći zare dom sanjao broj šest, poš to je šest puta šest jed na ko četr de set dva, iza brao je baš taj broj i dobio. Povo dom toga, tre ba vero va ti da ga slu ži dobro men tal no zdra vlje jer je ta 11 E. J. Lan ger, „The illu sion of con trol”, Jour nal of Per so na lity and

Social Psycho logy, 32 (2), 311–328, 1975.

23

vrsta ilu zi je mno go manje izra že na kod depre siv nih oso ba.12

Proučavanje budala koje ti objašnjavaju posao koji radiš

U dru goj, tako đe dobro i spi ta noj obla sti, glu pak kori sti sva ku pri li ku da se istak ne i saču va samo poš to­va nje. Ispi ti va nje sklo no sti ka lažnom sla ga nju13 poka­zu je da pre u ve li ča va mo broj lju di koji dele naše mane i greš ke. Zbog toga će buda la, kad ga upo zo ri te da je na koli ma upa lio stop­sve tla, reći: „Ali na to niko ne obra ća pažnju!”

Buda la je često žrtva sklo no sti ka naknad noj pame­ti. U poro di liš tu kaže: „Bio sam sigu ran da će biti dečak.” Pred tele vi zij skim kame ra ma: „Bio sam sigu ran da će Makron posta ti pred sed nik.” Sklon je i da izja­vi: „Sigu ran sam da sam ti to rekao!” Da li je glu pak nepoš ten? Da li je vido vit? Ne, nije ni jed no ni dru go, već izraz „znao sam” kori sti za stra teš ke cilje ve, pre sve­ga da poka že kako je bolje infor mi san nego što u stva ri jeste: „Znam, znam...” Da se raz u me mo, o ovim ispi­ti va nji ma buda la ma ne tre ba pri ča ti jer će pori ca ti da tako funk ci o ni šu...12 S. E. Taylor and J. D. Brown, „Illu sion and well­being: A social

psycho lo gi cal per spec ti ve on men tal health”, Psycho lo gi cal Bul le tin, 103 (2), 193–210, 1988.

13 F. Ver lhi ac, „L’ef et de Faux Con sen sus: une revue empi ri que et théori que”, L’Année Psic ho lo gi que, 100, 141–182, 2000.

Za izdavačaDijana Dereta

LekturaAleksandra Šašović

KorekturaJasmina Ahmetagić

Likovno-grafička opremaMarina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-312-2

Tiraž1000 primeraka

Beograd, 2020.

Žan Fransoa MarmionPSIHOLOGIJA GLUPOSTI

159.922.3

159.95

PSIHOLOGIJA gluposti / Žan Fransoa Marmion (urednik) u saradnji sa Žan Klodom Karijerom ... [et al.] ; prevod sa fran­cuskog Slobodan Damnjanović. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2020 (Beograd : Dereta). – 378 str. : ilustr. ; 22 cm. – (Biblioteka Posebna izdanja / [Dereta, Beograd])

Prevod dela: Psychologie de la connerie. – Tiraž 1.000. – Str. 9–14: Upozorenje : vi koji ovde ulazite ostavite svaku nadu / Žan Fransoa Marmion. – Spisak autora priloga: str. 375–378. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978­86­6457­312­2

1. Мармион, Жан­Франсоа, 1970– [уредник]

а) Глупост

COBISS.SR­ID 20290569

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град