prvo predavanje

PROMOCIJA ZDRAVLJA

Dragana Jerić

spec.struk.med.sestra

OSPOSOBLJAVANJE LJUDI DA POVEĆAJU

KONTROLU NAD SVOJIM ZDRAVLJEM I DA GA

UNAPREDE

(Ottawa Charter, 1986)

PROMOCIJA ZDRAVLJA

DEFINICIJA ZDRAVLJA

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i

socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo

bolesti i iznemoglosti.

Pet dimenzija ili determinante zdravlja

Fizičko

Mentalno - psihičko

Socijalno - društveno

Lična percepcija sopstvenog zdravlja i

Funkcionalna sposobnost.

MODEL PROMOCIJE ZDRAVLJA

PREVENCIJA

ZDRAVSTVENO

VASPITANJE

ZAŠTITA

ZDRAVLJA

INDIVIDUALNI PRISTUP

direktno poboljšanje individualnog zdravstvenog

potencijala.

Zdravstveni potencijal predstavlja sposobnost individue

da se odupre uticaju faktora koji remete dinamičku

ravnotežu, odnosno zdravlje.

PREVENCIJA

Smanjivanje rizika pojave patološkog procesa, bolesti,

povrede, nesposobnosti, hendikepa ili nekog drugog

neželjenog stanja ili fenomena.Downie, Fyfe, Tannahill 1993

Prevencija je koncept okrenut bolesti

a promocija → zdravlju.

Prevencija početka ili prve manifestacije patološkog procesa, ili nekog drugog stanja, kroz smanjivanje rizika.

Prevencija progresije patološkog procesa ili drugog neželjenog stanja, kroz ranu detekciju kada ovo deluje poželjno na ishod.

Prevencija komplikacija koje se mogu izbeći kod ireverzibilne, manifestne bolesti ili nekog drugog neželjenog stanja.

Prevencija remisije bolesti ili nekog drugog neželjenog fenomena.

Razlika izmeĎu promocije i prevencije

KARAKTERISTIKE PROMOCIJA PREVENCIJA

Koncept zdravlja pozitivno zdravlje odsutnost bolesti

Model pristupa participacija, laički medicinski, stručni

Centar - težište

pažnje

čitava zajednica grupe sa rizičnim

ponašanjem

Glavni interes široki spektar zdravlja specifična patologija

Strategije postupanja različita i menja se jednosmerna

Odnos prema

ljudima

nude se rešenja nameću se pravila

Uloga pojedinca položaj u zajednici poslušnost i

pokoravanje

Nocioci programa civilno društvo i vlast profesionalci i

zdravstvo

Osnovna tehnologija socijalna biomedicinski

STIL ŢIVOTA

Termin stil ţivota u vezi sa zdravljem koristi se da

opiše ponašanje individue prema zdravlju.

Znanja, stavovi, verovanja i vrednosti

u velikoj meri daju pečat ţivotnom stilu svakog

pojedinca.

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA

'‘Stil života je opšti način života baziran na interakciji između uslova života u širem smislu i individualnih obrazaca ponašanja determinisanih sociokulturalnim faktorima i ličnim karakteristikama.''

Kroz zdravstveno vaspitne intervencije teži se ostvarivanju zdravog stila života kroz promociju i unapređenje zdravlja.

''zdrav izbor'' kao ''najlakši izbor''.

KONCEPT ZDRAVLJA ODREĐUJE:

Definisanje problema

Strategije

Ciljne grupe

Osobe/grupe odgovorne za sprovođenje aktivnosti

PLANIRANJE I SPROVOĐENJE

ZDRAVSTVENOG VASPITANJA

DETERMINANTE ZDRAVSTVENOG VASPITANJA

Potrebno je odgovoriti na sledeća pitanja:

''ko''

''šta''

''zašto''

''kome''

''kako''

''Zdravstveno vaspitni program označava niz aktivnosti

edukativnog karaktera kako u zdravstvenoj sluţbi tako i

u zajednici, koje utiču na ponašanje u vezi sa zdravljem''

''KO''? NOSILAC

Treba utvrditi ko je od stručnjaka

nosilac zdravstveno vaspitnog

programa ;

''ŠTA''? SADRŢAJ

Podrazumeva aktuelne teme iz

sadržaja zdravstveno vaspitnog

programa;

''ZAŠTO'' ? CILJUvek odrediti vaspitni i

obrazovni cilj;

''KOME'' ? PREDMET

Odrediti jasno kome je

namenjeno zdravstveno

vaspitanje, kojoj populacionoj

grupi;

''KAKO'' ?NAČIN,

PUTEVI

Predstavlja način na koji se

prenosi zdravstveno vaspitni rad,

koje se metode koriste u radu.

PLANIRANJE- FAZE

FAZE

ZDRAVSTVENO

VASPITNOG

PROGRAMA

I

PRIPREMA

II

REALIZACIJA

III

EVALUACIJA

I FAZA - PRIPREMA - OBUHVATA PRIPREMU

I PLANIRANJE ZDRAVSTVENO VASPITNOG RADA

OPŠTI PRINCIPI

Planiranje se mora sprovesti uz primenu osnovnih principa

na kojima se zasniva donošenje zdravstveno vaspitnog

programa:

Zdravstveno vaspitni program je sastavni deo dugoročnog programa razvoja zdr. zaštite i zdr.službe. Osnova za planiranje - za pojedince, porodicu, grupu ili zajednicu;

Nosilac zdravstveno vaspitnog programa je zdr.služba uz aktivno uključenje građana i organizaciju zajednice

PRIPREMA

snimanje osnove

analizu osnove i izdvajanje prioritetnih

problema

izradu programa

sprovoĎenje programa

evaluaciju.

IZRADA PLANA

sadržaj i teme,

izvođače programa - voditelje aktivnosti,

populacionu strukturu,

planirana sredstva zdravstveno vaspitnograda,metode i sredstva

vremenske termine kao i mesto rada,

finansiranje,

dinamiku rada.

II FAZA

Rukovodilac programa- koordinator rada svih

učesnika, prati rezultate i ukazuje na propuste.

obavezno se pridrţavati rokova,

poštovati vreme planirano za pojedine

delove zdravstveno vaspitnog rada,

primeniti planirane metode rada,

upotrebiti planirana sredstva zdravstveno

vaspitnog rada,

imati odgovornost za troškove,

sprovoditi kratke evaluacije.

III FAZA - EVALUACIJA

Evaluacija efektivnosti –

kakav je rezultat postignut u odnosu napostavljeni cilj.

Evaluacija efikasnosti –

koliko je resursa (sredstva, vreme, rad) utrošeno u odnosu na cilj.

Evaluacija kvaliteta –

u kojoj meri su aktivnosti zdravstvenog vaspitanja u skladu sa standardima kvaliteta

SAVREMENI TERMIN KOJI SE DANAS

KORISTI JE ''VREDNOVANJE ISHODA''

FINALNA - krajnja ili ishodna evaluacija sprovodi se po završenom radu i mora obuhvatiti i dati odgovore na pitanja:

1. Kako smo utvrdili i došli do rezultata da je promena koju smo postigli rezultat primenjenog programa?

2. Odgovoriti na pitanje šta se događa ako evaluacija pokazuje da je program neuspešan?

3. Potrebno je napraviti komparaciju postavljenih i ostvarenih ciljeva

4. Uraditi pisani izveštaj, doneti zaključke i određene predloge.

FOKUS NA DETERMINANTAMA ZDRAVLJA

Dohodak i socijalni status

Mreže socijalne podrške

Edukacija

Zaposlenost i uslovi rada

Fizička sredina

Socijalna sredina

Biološki i genetski faktori

Zdrav razvoj u dečijem dobu

Zdravstvena služba

PRIMARNA PREVENCIJA

Prvi nivo - obuhvata period pre nastanka bolesti ioznačava unapređenje i očuvanje zdravlja , sprečavanje isuzbijanje oboljenja, a naziva se primarna prevencija.

Primarna prevencija se odnosi na mere izbegavanja ili sprečavanja nastanka bolesti. Mere primarne prevencije ( vakcinacija, fizička aktivnost, pravilna ishrana, zaštita životne

sredine, izbegavanje rizičnog ponašanja ).

SEKUNDARNA PREVENCIJA

Drugi nivo se odnosi na rano otkrivanje iblagovremeno lečenje oboljenja i predstavljasekundarnu prevenciju.

Sekundarna prevencija je usmerena na rano otkrivanje bolesti kroz uvećanje mogućnosti za intervencije preveniranja napretka bolesti i nastanka simptoma. (skrining, sistematski pregledi ugroženih populacionih grupa i sl.).

TERCIJARNA PREVENCIJA

Treći nivo označava rehabilitaciju i zove se tercijarna prevencija.

Tercijarna prevencija se odnosi na stepen oštećenja i invaliditeta,izazvane oštećenjem zdravlja i pomoći pri adaptaciji bolesnika promenjenim uslovima života (fizikalni tretman i rehabilitacija obolelih i povređenih).

Svaki od navedenih nivoa zdravstvene zaštite podrazumeva čitav niz mera i aktivnosti koje doprinose postizanju ciljeva koji su postavljeni.

I stepen

OPŠTE

MERE

II stepen

SPECIFIČNE

MERE

III stepen

RANA

DIJAGNOZA I

RANA NEGA

IV stepen

OGRANIČAVANJ E

NESPOSOBNOSTI

V stepen

REHABILITA

CIJA

ZDRAVSTVEN

O VASPITANJE

ADEKVATNA

ISHRANA

ADEKVATNO

STANOVANJE

USLOVI RADA

PERIODIĈNI

SISTEMATSKI

PREGLEDI

FIZIĈKO

VASPITANJE

REKREACIJA

IMUNIZACIJA

LIĈNA HIGIJENA

SANACIJA

OKOLINE

ZAŠTITA OD

PROFESIONALNI

H BOLESTI

SPREĈAVANJE

NESREĆNIH

SLUĈAJEVA

SPREĈAVANJE

OD

KARCIOGENETSK

IH FAKTORA

ALERGENA I

DRUGIH NOKSI

SCREENING

rana detekcija-

POSEBNA

ISPITIVANJA

- radi sprečavanja

oboljenja

- radi sprečavanja

epidemija

- radi skraćivanja

perioda

nesposobnosti

blagovremena

primena terapije

blagovremeno

ograničavanje

nesposobnosti

medicinske

mere

radne

socijalne

profesionalne

vaspitanje u

korišćenju

preostalih

sposobnosti

što potpunije

zaposlenje

selektivno

zapošljavanje

PRIMARNA PREVENCIJA SEKUNDARNA PREVENCIJA TERCIJARNA

PREVENCIJA

SPROVOĐENJE ZDRAVSTVENE

EDUKACIJE - EDUKACIJA PACIJENATA-

Dimenzije

Postoje tri vrste specifičnih ciljeva zdravstvene edukacije

i oni obuhvataju:

da se pacijent/klijent nauči

da razvije osećaj

da nauči da to radi odnosno čini (sticanje veština)

SEDAM DIMENZIJA ZDRAVSTVENE EDUKACIJE:

(PRIMARNA, SEKUNDARNA I TERCIJARNA)

1. Zdravlje, a samim tim i zdravstvena edukacija bavi se kompletnom osobom i obuhvata njen fizički, mentalni, društveni, emocionalni i duhovni aspekt.

2. Zdravstvena edukacija je proces za ceo život, koja pomaželjudima da se menjaju i prilagođavaju u svim stadijumimaživota.

3. Zdravstvena edukacija se bavi ljudima i po pitanju zdravlja ibolesti, zdravih i hronično obolelih i onesposobljenih u smislu podizanja zdravstvenog potencijala

4. Zdravstvena edukacija je usmerena ka pojedincima, porodicama kao i celim zajednicama

5. Zdravstvena edukacija se bavi ljudima da pomognu sami sebi ida pomažući drugima stvaraju bolje uslove za svakogpojedinca i učine zdrav izbor - ''najlakši izbor''.

SEDAM DIMENZIJA ZDRAVSTVENE EDUKACIJE:

(PRIMARNA, SEKUNDARNA I TERCIJARNA)

6. Zdravstvena edukacija uključuje formalan i

neformalne vidove podučavanja i učenja uz

korišćenje različitih zdravstveno vaspitnih metoda

7. Zdravstvena edukacija kroz ostvarenje svojih ciljeva

utiče na promenu stavova, promene ponašanja kao i

na društvene promene.

PORUKA

U primeni zdravstveno vaspitnih sredstava

veoma je važna poruka koja se šalje.

Poruka je osnovna pojmovna kategorija u zdravstvenom vaspitanju.

Porukom se iskazuje predlog, sugestija, pouka i usmerenje u sticanju, usvajanju, prihvatanju i praktičnoj primeni odreĎenih znanja.

SADRŢAJI ZDRAVSTVENOG VASPITANJA

SADRŢAJA U ZDRAVSTVENOM VASPITANJU IMA

- KOLIKO IMA I PITANJA I PROBLEMA

U VEZI SA ZDRAVLJEM

Podela:

PREMA TEMATSKIM OBLASTIMA

PREMA POPULACIONIM GRUPACIJAMA

I SPREČAVANJE I SUZBIJANJE NAJVAŢNIJIH

SOCIJALNO MEDICINSKIH BOLESTI:

kardiovaskularnebolesti

maligna oboljenja

narkomanija

traumatizam

polne bolesti

pušenje

AIDS

profesionalne

bolesti

infektivne bolesti

šećerna bolest

zubni karies

mentalno

zdravlje

II HIGIJENSKO EPIDEMIOLOŠKA ZAŠTITA

lična i porodična higijena

životna sredina

ishrana i gojaznost

imunizacija

fizička aktivnost

zaštita od infektivnih bolesti

III SOCIJALNO MEDICINSKI

I SOCIOLOŠKI PROBLEMI

samokontrola, samozaštita, samomedikacija

životni standard i zdravlje

kvalitet života

nadrilekarstvo

običaji, navike, tradicija, stavovi i verovanja

pušenje, alkoholizam narkomanija

planiranje porodice

neprilagođenost, otuđenje

etički problemi, eutanazija

U SVIM FAZAMA ŢIVOTA, RADA I RAZVOJA

TEME I SADRŢAJI ZDRAVSTVENOG VASPITANJA

MORAJU SE PRILAGOĐAVATI POTREBAMA LJUDI I

NJIHOVIM INTERESIMA.

SADRŢAJI RADA PREMA

GRUPACIJAMA STANOVNIŠTVA:

Roditelji male i predškolske dece:

pravilan psihomotorni rast i razvoj

dojenje i higijena ishrane

rano otkrivanje urođenih anomalija

imunizacija

značaj fizičkih vežbi i sporta

zaštita od najčešćih bolesti i povreda

profilaksa zubnog karijesa

DECA, OMLADINA, STUDENTI:

principi školske higijene

lična i porodična higijena

prevencija traumatizma

sprečavanje narkomanije, alkoholizma i pušenja

pubertet i psihosomatske promene(psihofiziološke)

seksualno vaspitanje i kontracepcija

(humani odnosi meĎu polovima)

zaštita od najčešćih oboljenja

zaštita od sekti

(vrsta bolesti zavisnosti)

planiranje porodice i kontracepcija

veštački prekid trudnoće i zdravstveni rizici

dobrovoljni prekid trudnoće

sterilitet

samootkrivanje maligniteta dojke

fiziologija trudnoće

sve u vezi porođaja

nega i ishrana dece

zaštita na radu

ŢENE

profesionalne bolesti

profesionalni traumatizam

bolesti u vezi sa radom

higijensko tehnička zaštita

alkoholizam

pušenje

rano otkrivanje raka

prva pomoć

RADNICI

– RADNO AKTIVNA POPULACIJA –

lična i porodična higijena

degenerativna oboljenja

ishrana

psihičko zdravlje

psihosocijalne aktivnosti

maligna oboljenja

sprečavanje povređivanja

samonega i samopomoć

STARE OSOBE:

Najbolja je kombinacija više metoda jer čini

zdravstveno vaspitanje kreativnijim,

povećava motivaciju, povećava razumevanje,

prihvatanje i sticanje veština.