of 20 /20
HIGIJENA RUKU

HIGIJENA RUKU - Iceps

  • Author
    others

  • View
    10

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of HIGIJENA RUKU - Iceps

HIGIJENA RUKUISTORIJAT
• U drugoj polovini 20. veka prvi pisani vodii za pranje ruku
Pre više od 150 godina, Ignaz Semmelweis (1818 -1865) je utvrdio da se prenos puerperalne groznice (groznica za vreme babinja) moe spreiti ako lekari pre pregleda ena dezinfikuju ruke hlornim kreom. Utvrdio je, takoe, da se preko ruku mogu širiti bolesti koje izazivaju mikroorganizmi, a danas je svima poznato da su ruke glavni faktor u prenosu i širenju bolnikih infekcija.
Fiziološka bakterijska flora koe
• Razliiti delovi tela imaju razliit broj aerobnih bakterija
• Bakterijska flora koe:
PROLAZNA BAKTERIJSKA FLORA naseljava površinske delove koe i odstranjuje se uobiajenim pranjem ruku.
Zdravstveni radnici je steknu u direktnom kontaktu sa pacijentom ili sa površina koje se nalaze u blizini pacijenta.
TRAJNA BAKTERIJSKA FLORA zahvata dublje delove koe i teško se odstranjuje.
Povezuje se sa infekcijom.
• Koa ruku zdravstvenih radnika moe biti trajno naseljena patogenom florom (S.aureus) i G- bacilima
• Broj bakterija prolazne i trajne bakterijske flore se razlikuje od osobe do osobe, a uestalost i broj bakterija u iste osobe je relativno stalan
Fiziologija zdrave koe
Najvanije fiziološke uloge:
Osnovna histološka graa koe
• Dermis debljine 1 do 2mm
• Hipodermis debljine 1 do 2 mm
Ošteenja zaštitne kone granice
• U 2 koraka
1. 50 do 60% zaštitne kone granice oporavi se za nekoliko asova
2. Za obnovu i normalizaciju zaštitne funkcije epiderma potrebno je 5 do 6 dana
SREDSTVA ZA HIGIJENU RUKU.
1. sapuni (deterdenti)
2. antiseptika sredstva.
PRANJE RUKU
• Uklanjanje vidljive neistoe ruku tenim sapunom i vodom u cilju uklanjanja neistoe i redukovanja prolazne mikrobiološke flore bez uticaja na trajnu floru koe.
• ISTE RUKE: Ruke slobodne od štetnih mikroorganizama. Štetnim mikroroganizmom smatra se svaki mikroorganizam koji moe izazvati infekciju povezanu sa zdravstvenom njegom.
HIGIJENSKO UTRLJAVANJE U RUKE (ili samo UTRLJAVANJE)
• Primjena antiseptikog sredstva za utrljavanje na bazi alkohola u cilju redukovanja prolazne mikrobiološke flore bez uticaja na trajnu floru koe.
• Obino je delotvornije i deluje bre nego higijensko pranje ruku.
ALKOHOLNO SREDSTVO ZA UTRLJAVANJE
• Sredstvo (teno, u formi gela ili pene) koje je namenjeno inaktivaciji mikroorganizama ili privremenom spreavanju njihovog rasta na rukama.
• Ovakva sredstva mogu sadravati jedan ili više
tipova alkohola, ostale aktivne sastojke zajedno sa pomonim supstancijama i emulzijama.
• Oni se nakon nanošenja na suve ruke utrljavaju u kou dok se koa ne osuši. Ne ispiraju se.
Alkohol sadravajua sredstva za trljanje ruku nainjena su u svrhu smanjena broja
mikroorganizama na koi ruku
- sadre do 60 do 90% etanola, izopropanola i n- propranolol ili njihove kombinacije
- Antimikrobno dejstvo alkohola
- 60 – 90% etanol, kao opštesigurno i efikasno sredstvo za upotrebu u antiseptinom pranju ruku zdravstvenih radnika
HIGIJENSKO PRANJE RUKU
• Postupak pranja ruku antiseptikim sredstvom i vodom u cilju redukovanja prolazne mikrobiološke flore bez uticaja na trajnu floru koe.
• Širokog je spektra, ali obino manje delotvorno i sa sporijim dejstvom nego utrljavanje antiseptikog sredstva za ruke.
• Antiseptika sredstva koja se upotrebljavaju u tu svrhu su hlorheksidin glukonat, jodofori, triklozan, heksahlorofen.
ANTISPETIKO SREDSTVO
• Sredstvo koje uklanja, odnosno inaktivira mikroorganizme ili inhibira njihov rast na koi, sluzokoama ili ranama.
• alkohol, koji se utrljava u ruke i za koji je potrebna voda, zatim hlorheksidin glukonat, jodofori, triklozan, heksahlorofen - koji se upotrebljavaju za higijensko pranje ruku pod tenom vodom umesto sapuna.
DETERDENTI • Supstance koje imaju aktivnost išenja.
• Sastavljeni su od hidrofilnog i lipofilnog dela, a delimo ih u etiri grupe: anionski, kationski, amfoteriki i neionski.
• Koriste se za pranje ruku pod tenom vodom.
• za te supstance koristi se pojam “sapun”.
DETERDENTNI ANTISEPTIK: Antiseptik koji nije na bazi alkohola nego se koristi za higijensko pranje pod tenom vodom
Pre i posle jela treba ruke prati, nemoj da te na to opominje mati. Prljavim rukama, zagadi se jelo, pa se tako bolest unese u telo. Jovan Jovanovi Zmaj
Jednostavna higijenska mera pranja ruku
sapunom - uvek i neizostavno - kada je to
potrebno smanjuje rizik (za 42 - 47%) od nastanka bolesti praenih prolivom.
Prljave ruke