Planiranje sistema zelenila

1. Faktori koji utiču na stvaranje sistema zelenih površina

su prir,antropog,soc-ekon.Danas se pod razv.gradova podrazum rekonstrukc postojeć urb.celina.Problem je urb.nasleđe koje se zadrž i uklapa u novoprojekt. rešenje.Optimalni uslovi stanovanja,odmora,sporta,društvenog I kulturnog života jedino su ostvarivi u novoplaniranim gradovima I naseljima.Dodir s prirodom obezbeđuje zdravije I udobnije stanovanje.Stanovanje-stan,kuća+okolni prostor.Radi odmor su isprepleteni I povezani.Životna sredina nije statična već dinamičan sistem u kome su svi odnosi I pojave povezani u jedinstven proces. Komponente živ.sred su neodvojive-integrisane.Voda, vazduh,zemljište,sunce su skup baznih elemenata ekosistema.Međusobna zavisnost je osnov vrednovanja prostora u cilju određivanja njegovog karaktera i upotrebne vrednosti. Dejstvo na čoveka posredno i neposredno je višestruko kompleksno. Čovek kao deo kompleksnog sistema podnosi promene u sistemu.Tako ga treba zadovoljiti u istorijskom,ekološkom,funkcionalnom i estetskom smislu.

Prirodni faktori su ekološka osnova sist.zelenila i bitno utiču na karakter i raspored zel.površ. i odr njegovo strukturno i kompoziciono rešenje.*geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena*geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla*pedologija-karakter i sastav površ sloja*hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda*klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi*vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa

Antropogeni i socijalno-ekonomski faktori su u jednoj grupi jer su uslovljeni čovekovom delatnošću*kategorija,veličina i funkcionalni tip naselja*fizička struktura naselja*istorijski razvoj*stepen urbanizacije*stepen zagađenosti*postojeće zel.površine*društvene potrebe*životni standard društva*vlasništvo zemljeSocijalni odnosi i ritam njihovih promena opredeljuje karakteristike gradovaVladajući društv.-ekonomski odnosi opredeljuju ukupnu org.prostora i namenu zemljišta.otuđenost gradskog stanovništva

pokretljivost-novi odnosi i kontaktipešačke zone

2. Prirodni faktori, kao bitan uslov pri organizaciji sistema zelenila

*geografski činioci - geog.položaj,elem reljefa, ekspozicija, nagib,plastika terena*geologija-sastav zemljišta,rudna nalazišta,nosivost tla*pedologija-karakter i sastav površ sloja*hidrografija-stanje podzemnih i nadzemnih voda*klima-T,padavine,vlažnost vazduha,oblačnost,magla,osunčanost,vetrovi*vegetacija-prirodne zajednice i vešt.podignute populacije,potencijalna vegetacija i tipovi staništa

GEOGRAFSKI-geog.širina dovodi do stvaranja različitih mikroklimatskih uslova ali se isti razlikuju na istim geog.širinama zavisno od ostalih prirod.faktora(osunčanost,padavine)

KONFIGURACIJA TERENA-reljef određuje fizički razvoj naselja .Njegovon analizom se ukazuje na izbor lokacija za stanove,zel.površ,vidikovcePokrenut reljef ≠ nizijaraznolikost funkcionalnih struktura grada.utiče na –položaj vodenih površina i tokovaorganizaciju vegetacijemikroklimu naseljaKao ekološki faktor i na tip staništaIstaknuti oblici terenajaruge,nasipi,klizišta,uvale-pod zelenilostene,pećine,vrtače-posebno istaći

KLIMA-zoniranje gradske teritorije-tip gradnje-izbor građ.materijala-optimalne sanitarno-higijenske uslove-karakter ozelenjavanja-izbor biljnih vrsta-način održavanja zelenilaRazlikuje se u izgrađenim i neizgrađenim delovima.Poseban uticaj:reljef,voda,šuma...

Tempeartura vazduha zavisi od *prirodnih uslova(nadm.visina,geog.širina,reljef,ekspozicija,sastav atmosf)*veštački stvorenih uslova(stepen izgrađenosti,način grupisanja zgrada,prisustvo zelenih površina)-apsorbovanje i refleksija

-konvektivno kretanje vazduha-vrste različite krupnoće listova-veličina zelenog masivaInsolacijaRadijacioni režim i insolacija utiču na *orijentacija objekta*lokacija za naselje*principi ozelenjavanja*senkaVetar(vazdušna strujanja)Bitno za lociranje i planiranje naselja i pojedinih elemenata zelenila.Važno: pravac i jačina dominantnih vetrova+lokacija/položaj industrijeDejstvo vetra*pozitivno(provetravanje,rashlađivanje)*negativno(snaga)Vetrozaštitni pojasevi upravno na pravac dominantnog vetraKretanje vazduha od zel.površ. ka izgrađenim površ.Pažnja u načinu raspoređ objekata koso ili upravno

Padavine i vlažnost vazduhaVažno za projekte gradske kanalizacije,odvodnjavanje,snabdevanje vodom,rekreaciju,poljoprivreda,promet na rekama,turizam,regulacija reka,održavanje zel.površina.-god.kol.padavin-raspor.pad. po mesec.(vegetacioni period)*tip staništa*izbor vrst žbnj i drvća-kol.i duž. snega-pojava i trajanj magleVlaž zavisi od:*pokrivač.tla,blizine vod i šum*reljfa*nadm.vis*T*intenz.isparavnja

Međsbni utic klim i zel.površ.Praviln raspoređ zel.pov. poboljšav mikroklim.uslove i to posebno ako su povez u jedinstven sistemod praviln izabranih vrsta.Bitna je veličina masiva,gustina zasada,vrsta drveća.

Geologija-o nastanku geol.slojeva, o njihovoj stabilnosti i moguć.za gradnju ili podizanj.zel.pov’na.Nosivost zemlj.-visina izgradnje,mala nosivost-podizanj zelenila,sportski tereni,glinovita zemlj-klizišta.

Pedologija-zemlj je kompon.život.sredine.Urbanizac,industrijalizac smanjuju zemljišni fond i to kako na P-ni tako i u funkcionalnosti.Izbor bilj. vrsta-zemlj.uslovi.Agrotehničk.mere-drenaža+humus,struktura ali to je opravdano samo za manje zel.površ.Nepovoljni za vegetac. su nasipi(heterog.sastava,siromaš hranljivim mat.) i zaslanj.zemljišta.Hidrografija-voda za snabdevanje grada za piće,za odmor i rekreac. Gradovi osnivani na obalama pa je na njima sva industr i saobrać a trebalo bi da su tu

locirana šetališta.Ovu zonu treba povezati sa centrom-da se grad otvori prema reci-vazduš.strujanja ka gradu i bliži kontakt grada sa vodom.U kompozic vrtova jedan je od najbogatijih prirod.elemenata.Treba je potencirati zbog prostornog i estetskog efekta.Veće vod.površ su faktori poboljšanja mikroklim i zemljišta.Vegetacija-poboljšanje mikrokl (sastav i čistoća vazduha,redukcija buke,estaetska izražajnost).Postojeća vegetacija se uvek čuva a u nju uklapa novoprojektov zelenilo.Ona određ. i tip staništa i potencijalnu vegetac.Bilj pokrivač je osetljiv na promenu vod i vazd režima.

3. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju

*atrijumska i peristilska dvorišta Grčke i Rima*manastirski vrtovi i parkovi oko zamkova-sr.vek*bogati geometrijski parkovi*pejzažni parkovi-Engleska+Mesopotamija 3.i 4.vek p.n.e.-odnos izgrađ. i neizgrađ. površina 50:50,uzajamna veza grada i okoline.+Grčka - Hipokrat (lekar): *negativ.uticaj gradskog života na zdravlje ljudi+Rim - Vitruvi (arhit.): *planir.i izgradnja gradova, *izbor mesta i prirod.uslovi, *klimat.faktori+Srednji vek: *fortifikacija(zidovi,kanali,nasipi),*zbijena gradnja unutar zidina, van njih netaknuta priroda *mali br.st. u gradu. Vremenom vrtove guta stamb.gradnja. strateški - uklapanje šume okolo+Renesansa: *urbanizam-detalj.uređ.gradova i sist.zel.P-na+Kasni feudlzm-vrtovi pri dvorovima i posedima bogataša.Javniog karakt, a prvi put u grčkoj i rimu - kao bulevari.Kapitlzm.16-17v.://Lond-Elizbta ukida izgrad.stamb.zgrada,a oko centragrada uzoni 3milje ostaci tadašnjeg pošumljavnja-Hajdpark.//Pariz-17.v.pojas šuma koji je delom korišć.pri izgradnjibulevari.//Moskv-sl.ko parz-što je orijentisalo gradnju i uvođenje prirod.predela u gradsku sredinu.+Utopizam(tomas mor)-optimal.velič.gradova i smešta ih u okvir zelenila.+Indust.revoluc.18.v-veličina gradova, oblik i način života.širenje grada na slobodne i rubne zone.*Pariz-uništeno 15.870ha šume, stanovn.degradirano

4. Sistem zelenila kao elemenat funkcionalno-prostorne organizacije naselja

*Funkc-prostorna orgnzcija; *strukrno-funkcnlni model zelenilaZahtevaju istraž.sist.zelenila tj.odnosa sistema zelenila i razl.F-ional.zona gradaStanovanje, rad,saobraćaj,odmor...Povezanost neprekidnost zelenila!Odnos sistema zelenila premaF-unkc.sistemu(rad,stanovanje,saobrać+gradsk.centar)

5. Pojam i razvoj sistema zelenila

*sist.zel-predst.sve zel.pov.koje se nalaze ne terit.naselja,a koje su po principu ravnomernosti i neprekidnsti povezane međusobno ali i sa gradsk.park-šumama(rusi)*sist.zel=razl.kateg.unutargradskih i vangradskih parkova i vrtova za dnevni i sedmič.odmor,a u celini formirju zel.P naselja(bugari).Sist.zel.određ.naselja predstavlja komplex prostorno povezanih gradskih i prigrad.zel.P. svih kategroija sa odrđ.funkc.i namenom.*Namena-*razdvaja grads.makrostrukture;*povezuje(ravnomerno i neprekidno)prostorno i organizaciono u jedinstveni sistem;*stvara optim.živ:sr(ekolšku,društv.i estetsku);*bude skladan sa prirod.karakt.predela;*odgovara savremenim svetskim normama(količ.i kvaltt)*stvara i neguje u okviru kompleexnog zel.grada.///gradski sis.zel.objedinjuje razl.funkcionlne zone u jedinstv.kompozic.celinu,a preko prigradsk.zel-ostvaruje vezu naselja i okoline.

6. Razvoj sistema zelenila kroz istorijsku retrospekciju = 3.

7. Uticaj socijalno-ekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila

Ovi FAKTORI spadaju u istu gr.sa antrpg.faktrima,jer su uslovljeni čovek.delatnošću. to su:*kategorija naselja;funkcnlni.tip aslj.*fizič.strukt.nslj;*istor.razvoj;*stepen urbanzcje;*step.zagađ.živ.sr;*postojeće zel.P;*društv.potrebe;*živtn.standrd.društva;*vlasništvo zemlje.//socijalni odnos i ritam njihovih promenakarakteristike gradova//vladajući društv-ekon.odnosiukup.organizc.prostora i namena zemljšta.+otuđenostpokretljivostpešačke zone.+Kategorije naselja-kvantit.parametri i struktura.Prema velič.i br.st.*jako veliki(180-200hilj);*veliki(75hilj-);*sr(20-75);*mali(10-30hlj)//Jako.v. i veliki-vel.gust.st%teritor(ind.i saobrć)zel.P;lociranje zel.Ptamo gde je nepovolj.za gradnju;naruš.veza sa prirod.sr.+Funkcnilni tip naselja-prema prirod.delatnost.st.:*indstrska;*poljop;*kultr-prosvet;*administrativna+klimatska mesta i letovališta.*Ind-sanitar-zašt.pojasevi;rekultivacije.normativi se povećavaju zavisno od štetnosti);*admin-trgovačka-ozeleniti centr.delove;*odmarališta-okolina sportskih objkta.+Fizička stukt.naselja-izgrađeni grdski ambijent koncipiran kao živ.sr.Čine je arhit.obj,infra stu.i prirodni ambijent.//Način izgradnje,spratnosttip sist.zel.P//Indstrija,skladišta,komunal.zone otežavaju postavljanje sist.zel.P.Rekonstrukc-zaštićenost ovih zona+Postojeće zel.P-za rekonstrkc.starih delova grada/podizanju novih,kao osnova za budući sis.zel.Prethodno se obavi vrednovanje i analizapojed.kateg.zel.P:*stanje postoj.zel.P i mogućnost njihove rekonstr.u odnosu na postojeće zahteve u novoj koncepciji;*otkrivanje mogućnosti za njihovo prostorno i fnkc.povezivanje sa novim elem.zel.+Ugrož.živ.sr-nastaju se.eko.fakt.pod uticajem čovekove sr.:*Optimalna sr-nova

koncepc.socijal.i nauč-tehničk.razvoja-optimizacija uzajamnog delovanja društva i prirode.*Slož.problem i protivrečan zadatak-iskorišć.prir.resur.pri istovrem.održavanju kvaliteta pirod.srZaštita-sprečavanje zagađ.atm,vode,zemljišta i šumsk.masiva.Racional.korišć.prirod.resur(zemlje,vode,min,f&f)Aerozagađ-smanjen zel.pokrvač-veća potrošnja O2,veći%CO2.Degradac.ekološ.vrednosti.Povećana oboljenja,smrtnost,oštećenje rastinja,razaranje građ.mat,kombin.sa drug.klim.fakt-pogubno.Za bilj.najotr:SO2,HF,ozon,Cl,Pb,HgA.Oštećuju zemljiskl.poljop.Korodir.ošteć.spomenke,tamne fasade zgrada,boje se razlažu.Oštećuje se tkanina,guma,koža.Lokacija ind.-pojas zel.između zel.P-vegetacija!.Step.atm.zagađ.odražava se na:*porast atm.zagađenostisanitr-zašt.zona;*izvor zagađlokac,širina i struktura zel.pojasa;*hem.satvrste u pojasu.*Rast zagađ.atmnormativi sa korekc.koefc.Buka-s razvojem motorizacije.Uztiče na centr.nerv.sis.i psihupremor,iscrp,nervoz,razdražlj,brži puls i disanje.Povećava krvni prit,smanjuje prodkut.rada i narušava zdravlje.eleni zasadi kao zaštita:*dir-upijaju zvučne talase i *indir-ne proizvoditi štet.zvuke///*Efekat zaštite-zavisi od gust.i dubine zasada,satava i rasporeda biljka.Proporcionalno širini pojasa:1.sr gust(7-8;10-13dB);2.(40m-17-23dB);3.(200-500m-potpono apsrb.buku od magistr-upiju 26%74%odbiju i razensu)sitnolisno(bliže izvoru) i spratnost(trava,šiblje,drveće)*Buka-sis.zelenila:1)lokacija izvora bukelokac.zasada;2)oblik izvora(način rasprost)i karakt.emitovanja(konstrukc i vrste)Zagađenje voda-veće potreb.za vodomveće iskorišćenje-ispuštanje u vodotoke,a neprečišćene.*Komunal.otpadne i podzemne=zagađenje-posebno opasno jer su izvor pitke vode.Prodor kroz zemlj.-min.đubr,pestic,herbcda,ind.otpada.Zagađ.zemlj-gube svoj prvobit.karakter.*Korišćenjempogorš.kval.i plodnost.trajna degrad,eroz,zaslanjivanje,P-ski kopovi.Exploat.resurdestrukcija//Hemija u polj;Gasovi motor.voz,pa taloženje.//Sprečavanje-organizovano uklanj.otpadaka;maje opasni pestic,koriste se biološki-prirod.neprijatelji.//Rekultivac-ponovno uspost.funkcionisanja ekološ.sis.tj. oslobađ.nekval.i degrad.zemljišta za polj.+Dinamika društvenih potreba-Odmor je osnovna potreba u živ.čoveka i stalno se povećava kval.i kvant.Čovekova delatnost-fizič.i intelektualna,učešće u društvenom životu,turizam,putovanja,hobi.*Svakodnevni odmor-radna sposobnostslobodno vreme~4h(ženama je iskidano i retko kad se može racio.iskoristiti):*bliz.mesta stanovanja,*zel.P izolovana od buke;*šetnja,plivanje,ribolov,turizam,sport.//Bitno:*atraktivnos rekre.obj;*udalje.od stana;*pešačka dostupnost(prim.blokov.zel~10-15min hoda/1h vožnje).//Povećanje slob.vremena:-proširiti gradske zel.P;-okolne šumeu park šume;-povećanje br.P za odmor(plaže,kamp,park-šume)*Sedmični odmor-najvažnija zdravstveno-higijenska kategorija2slobodna dana krajem nedelje; sve više vikend naselja, masovno kretanje st. Ka rekreat.centrima van grada. Autosaobraćaj olakšava to kretanje st. Šumska

mikroklima(komfor) t=17°-22°C-Dužina i raznovrsnost-vikend odmora određeni su slobodnim vremenom, materijalnom osnovom i karakterom prebivališta-Organizacija-vikend odmora se svodi na: -težnju za odmorom u prir.sr; -težnju za formiranjem vikend zona i kuća za odmor; -proširivanje turističkih kapaciteta i njihove atraktivnosti; -uređenje istorijskih i dr.spomen.komplexa u neposrednoj okolini grada. *Godišnji odmor-duži boravak na jednom mestu. Zahteva veća proširenja javnih zel.P sa prirodno formiranom sredinom.*socijalni aspekt-zbog rekreacije u prirodnoj sr. Obnavljaju se čovekove fizičke i psihičke snage; povećava se kreativna sposobnost čoveka; poboljšava zdravstveno stanje...*veze aktivnosti-u okviru odmora uslovljavaju teritorijalni raspored i f-onalnu organizaciju objekata za odmor – povezujći sa elementima sistema zelenila.Rekreativne mogužćnosti sistema zelenila izražene su kroz pokazatelj zadovoljenosti određenom količinom javnih zel.P/stan. Izraženo u m2.*životni standard društva-je bitan soc-ekon- faktor koji određuje interes i mogućnosti društva, a ima odraz na model sistema zelenila. Materij.standard društva određuje mogućnost za realizaciju sist.zel. To su sredstva koje društvo može da izdvoji za potrebe ozelenjavanja i uređenje slobodnog prostora. Narasle potrebe se izražavaju kvantitativno i kvalitativno.Zahteva se otkrivanje novih resursa, novih područja za rekreaciju, rekonstrukciju postojećih zel.P i optimalno planiranje njihove prostorne organizacije.*vlasništvo zemlje-je soc-ekonomski faktorsistem zelen.*nacionalizovano zemljište omogućuje lakše izdvajanje neophodnih P za posizanje parkova. *šrivatno-ogromne razlike u opremljenosti kvartova bogatih i siromašnih

8. Odnos sistema zelenila prema pojedinim podsistemima: stanovanje, rad, odmor, saobra}aj, gradski centar

„Funkcionalni sistem“RAD - negativan uticaj radne zone: -produkcija štetne mat; -nepravilna lokacija ind; -grupianje ind.preduzeća i rastojanje između njih; -nesavršena tehnologija za prečišćavanje štet.mat; -teritorije za potrebe taloženja otpada; -odsustvo sanitarno-zaštitnih zona*Poboljšanje sanitarno-higijenskih uslova komplexom urbanističkih, tehnološko, tehničkih i biotehničkih mera.-urbanističke mere-zelene zaštitne zone i pojasevi.+Koncepcija sistema zelenila - zahtevi:-zel.P ind.zona ili preduzeća budu uključene u sistem zelenila naselja. Njihova koncepcija i uređenje zavise od karaktera proizvodnog procesa, a rešavaju se pri planiranju i izgradnji novih objekata.-zone za rad treba da budu odvojene od zona stanovanja – zaštitnim zonama ili pojasevima, koje odgovaraju određenim normativnim zahtevima u zavisnosti od karaktera proizvodnje i stepena štetnosti. Širina zaštitne zone 50-100m (7-8km Severin?). U blizini samo slične ind. Neophodne su zaštitne zone. Lociranje

depoa, skladišta, garaža..., ali nikako(!) objekte za odmor, stadione, dečije ustanove i igrališta, zdravstvene ustanove.+Stepen ozelenjenosti - zavisi od karaktera proizvodnje i proporcionalno raste sa stepenom štetnosti industrije. Efikasnost zaštitnog pojasa zavisi od pravilnog izbora biljnih vrsta (otpornost na zagađenje zemljišta i vazduha). Neke vrste imaju negativan uticaj na proizvodni proces (obilan cvetni prah, vlaknasta leteća semena) - u preciznoj industriji.Sva industrija se koncenttriše na jednom mestu - industrijska zona.STANOVANJ E - Zelenilo: štiti stambeni blok od buke i vetra. Stvara povoljni radijacioni režim, olakšava zoniranje površine. Funkcionalni zahtev: -optimalni mikroklimatski uslovi; -raščlanjivanje slobodnih prostora; -stvaranje mirnijih i intimnijih kutaka; -pešački prostori, prilazi dečijim igralištima i mirnim odomorima – ne smeju se ukrštati sa kolovozima.Vodi se računa o: -navikama, potrebama i mentalitetu stanovnika; -prirodno-klimat. Uslovima naselja; -lokaciji stambene zone u odnosu na strukturu naselja; -prisustvo vrednih grupa drveća, masiva, pojedinačna stabla; -ako u sistemu zelenila izostaje blokovski prak, kompenzuje se rejonskim ili drugim zelenim površinama.ODMOR - Porast standarda - više slobodnog vremena - organizacija masovnog odmora (dužeg ili kraćeg) gradskog stanovništva.Sistem zelenila se određuje u zavisnosti od karaktera i veličine grada, br.stanovnika i njegove prigradske zone, lokalnih klimatskih i sanitarnih uslova i blizine odmarališta (manji grad 10-12% stanovnika koristi odmor; veći grad - 30%)stalni broj stanovnika+pridošlo stanovništvoPotrebni podaci: *veličina i karakter razvoja grada u odnosu na susedne; *stanovništvo talno i povremeno; *zahtevi i potrebe stanovništva u odnosu na karakter zanimanja; *prirodne, istorijske i umetničke i dr. znamenitosti; *raspored mesta za odmor prema prirodnom karakteru (u odnosu na vreme potrebno za dolazak 1-1,5h)Duži odmor: u okviru uže i šire prigradske zone. SAOBRAĆAJNI SISTEM - *izolacija* pešačkog kretanja i okoline stambene zone od nepovoljnog uticaja buke i automobilskog zagađenja. da stvori mikroklimatske i sanitarno-higijenske uslove// *konflikti* zelenilo - saobraćaj: -povezanost i neprekidnost; -presecanje zelenih zona; -izolacija gradskog parka od stambene zone; -izgradnjom saobraćajnice uništavaju se zelene zone// *uslovi* sistema zelenila na nivou generalnog plana: -ukupna saobraćajna šema ne sme da ometa jedinstvo sistema zelenila (bez presecanja, zaobilazi vredne teritorije...); -odvajanje pešačkih zona i ulica od brzih saobraćajnica - izvan zona stanovanja; -povezivanje stambenih objekata pešačkim zelenim zonama sa dečijim ustanovama (obdaništima i školama)pešački saobraćaj - udobnost. Podizanje drvoreda i zaštitnih zelenih traka između kolovoza i trotoara. Bolje izolovanje pešaka od kolskog saobraćaja, bolji mikroklimat ulice, lepši izgled uličnih prostora. Važan je izbor vrsta drveća.GRADSKI CENTAR - funkcija mu je organizovanje društvenog životastanovništva gde će se ostvariti kulturne potrebe i različiti socijalni kontakti.

Ostvaruju trgovačke funkcije i snabdevanje stanovnika.zahtevi zelenila - odvajanje centra od drugih funkcionalnih zona; karakter kompozicije i struktura zasada naglašavaju značaj gradskog centra. Čak i različite funkcionalne zone centra se razlikuju po specifičnosti načina ozelenjavanja.*kulturno-prosvetna zona - otvoreni prostori sa pešačkim promenadama; stilska usaglašenost i maksimalno opterećenje. Otvoreni prostori - prijatan i lak pristup ovim objektimatakođe i kao mesta odmora*trgovačke zone - potčinjeno zel. organizaciji prilaza trgovačkim objektima i obezbeđivanje mikroklimatskih uslova. Mesta za kraći odmor uz vodene površine i druge dekorativne elemente i opremu. Za odmor i neformalne socijalne kontakte !fenološke pojave drveća i šiblja!1. „funkcionalni sistem“2. potreba za njim3. obezbeđenost njime4. negativni uticaji5. zelenilo

9. Antropogeni faktori u organizaciji sistema zelenila = 7. Uticaj socijalno-ekonomskih faktora pri formiranju sistema zelenila

10.Tipovi sistema zelenila

Najčešća klasifikacija: Prstenasti (pojasni) od17v.,u Eur.19v.-zidine zamenjuju zeleni pojasevi (Ring-Beč; Kružni bulevar-Pariz, Keln). Koncentrični zeleni pojasevi opasuju grad u jednom ili više pojaseva. Poboljšava mikroklimatske uslove u gradovima sa jakim vazdušnim strujanjima (2-3pojasa zavisno od jačine i pravca vetra).// Radijalni (klinasti) -nastao u gradovima gde su bitni fizičko-geografski uslovi (nor.rečne doline)koji su uticali na strukturu naselja pa i na sistem zelenila. Zelenilo se prostire do samog centra grada u vidu širokih klinova, a povezuje se i sa zelenim zasadima u rubnoj zoni grada (park-šume; zaštitni pojasevi). Obezbeđuje najbolju prirodnu ventilaciju grada, gde čist vazduh iz rubnih zona, preko raznih kategorija zelenih površina dolazi do samog centra grada. Zeleni klinovi često prate vodene tokove (tim je još bolje provetravanje naselja).//Mozaični („zelene fleke“) slobodno rasprostranjene zelene površine po celoj teritoriji naselja. Ravnomerno raspoređeno zelenilo po svim delovima grada, bez obzira na mogućnost poboljšanja mikroklime. Prednost-kratak radijus opsluživanja, a mana-prostorna nepovezanost umanjuje bioklimatsku funkcionalnost; ne obezbeđuje potrebnu količinu zelenih površina.2/2 19v. široko rasprostranjeno u SAD. Može biti uspešan u malim gradovima u kojima se ne predviđa industrija.// Linijski (trakasti) -u naseljima sa geometrijskim rešenjem ulične mreže (SAD-veliki br.gradova-Boston, Vašington).Funkcije ovih sistema: 1.Prsten-zaštita od vetra; 2.Radijal-provetravanje; 3.Mozaični-ravnomerno,zadovolj.odmora.// Kombinovani -Rešava sve probleme - povezuje ravnomerno raspoređene zel P stambenih blokova, zelenim koridorima (bulevari, drvoredi) sa parkovima i zaštitnim pojasevima. Najpotpuniji je jer

obezbeđuje poboljšanje klimatskih i higijenskih uslova i ponovo opslužuje stanovnike mestima za blisku rekreaciju. Stvara neprekidan sistem, tesnu vezu sa prigradskom zelenom zonom.

11. Razvoj sistema zelenila u Jugoslaviji, sa posebnim osvrtom na rad E.Josimovića i razvoj zelenila u Srbiji

Srenjevekovna Srpska država - Dinastija Nemanjića gradi manastire, dvorce i letnjikovce sa vrtovima (lekovito bilje, povrtnjaci, mesta za odmor i meditaciju, sa vrtno-arhit. elementima). Izvan zidina ostaju voćnjaci, livade, šume. Slike, ikone (predstave iz raja, idealni predeli) - 14v-jak uticaj vizantije - kulminacija države 1402.-1427. despot Stefan Visoki - propast carstva uređuje Beograd, a ne druge gradoveTurska dominacija - 1521.-1804. Promena u orijentalnom stilu. Zelenilo preovlađuje iz vrtova, groblja, obala. Dominira „Domaći vrt“ - ograđen visoki zidom - intiman prostor. Javno zelenilo samo pored važnih objekata (groblja i obale). „Teferiči“-izletišta van grada vrlo atraktivna. Elementi vrta: nastrešnice sa lozom, stolom, klupom, soliterno visoko drvo, kresana živica na ulazu. Cvetne leje u centralnom delu (oivičene belim oblutkom). Vrt se otvara prema ulici i susedu i postaje mesto okupljanja.Obnovljena srpska država - totalna rekonstrukcija, uništava se sve tursko. Planiranje naselja u ortogonalnom sistemu. Javni objekti su okruženi zelenilom. Pijace se pretvaraju u park/skver. Podižu se drvoredi.Emilijan Josimović - teoretičar urbanista (1876) „Regulacioni plan Beograda“ - predlog za sistem zelenila BGD-a. Zeleni pojas oko grada i unutrašnje zelenilo alejama povezano sa zelenim pojasom. Gradski park - između tvrđave i varoši. Sadovi - prelomi turskih šančeva. Očuvati konture starog Beograda.Sanacija priobalnog dela - predlog da se ti delovi pošume vegetacijom koja dobro uspeva na vlažnom tlu. Ideje se postepenorealizuju. 19v. i drugi gradovi ovim putem. Gradski parkovi - čine osnove sistema zelenila; Banje i banjski parkovi (Sokobanja; Brnjačka; AR; Kovilj...).// Spotr i rekreacija; kupatila na rekama; izletišta (brda pod voćnjacima i vinogradima)Beograd - Topčider (tramvaj od Teraziija); blaža klima sa hladovinom vile „Vinogradi“. Košutnjak (1903.) lovište ObrenovićaIzmeđu dva svetska rata - Nastavak podizanja parkova. *Kalemegdan završen 1925.- završene terase za šetališta i sport sa vizurama na Dunav, Savu, ostrva, Banat, Srem. *Studentski trg 1928.-1929. preuređen. Železnička u Manjež 1926.-1927. Dvorski park - ruši se ograda Pionirski. Stihija izgradnje objekata javne zel.P; industrija vrtovi samo kod bogatihVreme i posle II svetskog rata - Mali prostor. Zelenilu se ne daje značaj - skupo zemljište. Uzidani gradski centar. Poneki skver, drvored ispred javnog objekta su. Nepovoljno locirane zel.P - minimalni sanitarno-higijenski doprinos

Projektovanje i rekonstrukcija zelenih površina

12.Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – reljefProstorna struktura vrtno-parkovskog pejzaža izražava sintezu fizičkih i prostornih kvaliteta njegovih kompozicionih elemenata. To opredljuje načine korišćenja. Konfiguracija terena diktira obradu teritorija za zel.P(nepogodne,narušene). Ekološka i prostorna svojstva diktiraju određeni prilaz u oceni teritorije sa etapama:*izdvajanje teritorijalnih jedinica;*određivanje vizuelnih veza unutar teritorije i izvan;*poseban je izbor kriterijuma.R eljef je najstabilnija komponenta (pozitivnih oblika-uzvišenja,negativnih-udubljenja i neutralan-5-7%). Ovim se određuje i zemljište i vegetacija. Analizira se za vel.zel.P,a i za male zbog event.kreativnih rešenja. Reljef utiče na klimu: -cirkulac.vazd.masa,t°režim, zemljište, vode. Ekspozicija i nagib utiču na raspodelu sunčeve radijacije.Parkovi (podela prema preovlađujućim oblicima reljefa):*Na ravnom reljefu - mali, zanemarljiv pad (Versaj): -vizure na sve strane; -drvenaste vrste za akcente; -zatvoreni i poluotvoreni masivi.//2 varijante kompozicionog rešenja. Efekat dominiranja ravnice. Poljana sa elementima mikroreljefa oivičena obodno. *Ravnica u prvom planu ističe u pozadini glavni prostorni element.// -Tačke za posmatranje - izabrati najpogodnije sa najživopisnijim pogledom; -Komponovati prednji plan - dekorativno uramljivanje; -Glavni prostorni element naglasiti sa ostalim. Dobija se: Statički karakter, mir i monumentalnost, vedro i svečano raspoloženje.*Na padinama - locirani u brdovitim područjima, duž reka i velikih vodenih površina - izduženo sa obalom (Kalemegdan). Kompozicioni razvoj: *odozgo naniže ka padini: -vršni deo se sagledava ododzdo, a vizure odozgo (široki ugao sagledanja); *terasiranje: -ivice terasa su tačke (najatraktivnije sagledavanje pejzaža); -putevi trasirani po terasama i slobodno duž padine (vsmenjuju se unutrašnje i spoljne vizure); -povezivanje staza stepenicama*Na brdima (brežuljcima) - centralna tačka je na vrhu ili u vršnom delu brda. Kompozicija: -centralna - jako izražena, glavna osa potčinjeno potrebama arhitektonske kompozicije; -slobodna - potčinjeno mogućnostima teritorije. Trasiranje puteva spoljne vizure*U brdskim dolinama - jako izdužena podužna osa - prolazi po nižim kotama. Prostor je ograničen padinama koje određuju pravac ose.*Na jaružastoj teritoriji (jaruge i uvale) - depresije manjih dimenzija. Vizuelne veze po podužnoj osi i po poprčnim osama otvora.*Na degradiranim teritorijama (iskop rude, majdan, deponija, zemljokopi) - specifičnost - karakter korišćenja u prošlosti. Treba znati vrste degradacije i tehnološke potrebe rekultivacije. Negativan oblik - vodene P; Pozitivan - vidikovci i amfiteatriGeoplastika - način plastičnog oblikovanja reljefa putem veštačkog stvaranja njegovih oblika, vodeći računa o estetskim i funkcionalnim zahtevima objekta. Ovim se rešavaju zadaci: *estetski - brežuljci , vidikovci, amfiteatri; -izolacija; -orijentacija vizura i staza; -zakloni; -skulpturalni reljef; *funkcionalni - komunikacije (horizontalna i vertikalna povezivanja); horizontalne površine; *tehnički - vetrozaštitni nasipi (povećan komfor) i vodozaštitni, zaštita od sunca ovo se obično radi za memorijalne parkove; dečije parkove

13. Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji – voda

Vodamikroklimuveća vlažnost, niža t°; i na estetiku*centralni sadržaj i *distanca - fon za sagledavanje; posebno za geometrijski stil.*odnos parka i vodene P - obostrano, par se formira oko vodene P i orijentisan je ka njoj.obavezna su hidrološka istraživanja šire teritorije parka: da li je obezbeđen izvor za snabdevanje vodene P; slivna P; osobine zemljišta.Ako se formira na zemljištima nepovoljnim za izgradnju (sanacija terena): -u cilju snižavanja podzemnih voda (gradnja vodenih P i ostrva); -na mestu bivših majdena kamena, rudnih kopova.*akumulacije, ribnjaci, jezera - oblik im je određen reljefom. konturu vodene P ne treba obuhvatiti pogledom. Poluostrva, ostrva i grebeni - šire i sužavaju perspektivu.*ostrva - treba da prostorno dele vodenu P i ne smeju narušiti celinu vodenog ogledala.*aleje i staze - naglašavaju vodeno ogledalo i postavljaju se na različitom rastojanju od vodene P.*odraz u vodenom ogledalu - bitno: ugao pada zraka na P jednak je uglu refleksije; nivo vode i reflektujući objekat /livada na čistini - ogleda se neboširoko; uz liticeskraćenje/*dekorativni efekat zavisi od: veličine i snage vodenog toka; širine; konture; kod vodopada (visina, jačina, brzina)* Oblici vodenih P i elementi sa vodom * Izvor (vrelo) - voda u pokretu, stvaranje potoka. Reka i potok - trasiraju se staze kroz najinteresantnije delove; izdvajaju se vidikovci koji se orijentišu ka vodopadima; prisustvo lonijskih kompozicionih elemenata - kanala. Vodopadi i kaskade - k. (na malim padovima sa stenovitim koritom), v. (visok, širi, moćan pad vodenog toka. h=1.5-2m. pretvaraju se u stepeništa - kaskade u geom. parkovima). Vodeno stepenište - za odvođenje vode iz fontane u vodnu P na nižem nivou. Fontane - u geometrijskim parkovima - dekorativno - vodene strujnic, refleksija, vodena pena. Razlikuju se po arhitekturi i skulpturalnoj kompoziciji; obliku i visini; moći strujnica. daje akcenat, dominanta; Lokacija - sagledivost.*Oblici obala vodenih P* - ekološki zahtevi biljaka. Kompozicija: *Obalni masivi - sprečavanju jako isparavanje i zamuljivanje; umanjuju eroziju zemljišta; povećavaju rok korišćenja vodene P. Obodom vodenih P ograničavaju i zatvaraju prostor. Sakrivaju prostor, povećavaju visinu obala. Masivi se prosecaju radi vizura. *Stvaranje kulisa - od zasada smenjivanje efekta svetla i senke, lociraju se paralelno sa obalonom linijom lepeza perspektiva sa vidikovca ili mosta. *Poljane - otvorene vodene P sa ravnim obalama odražavaju mnogo svetlosti i neboutisak širokog i svetlog vodenog prostora.+Izbor biljnih oblika - horizontalne ravne linije i vertikale zelenila; +Staze - ne trasirati blizu obale i na istom rastojanju od vode. prolaze pored vidikovaca. Daje utisak izdužene vodene Pvizure su po podužnoj osi. +Građevinski objekti - brane, mostovi, odvodi za suvišnu vodu

14.Korišćenje prirodnih elemenata u pejzažnoj kompoziciji - vegetacija

Osnovni element parkovske kompozicije:-Drveće - habitus (veličina i oblik vrste; oblik stabla i način granjanja; oblik, boja i mozaik lista; cvetovi i cvasti; plodovi i plodne cvasti) stalne promene pri rastu habitusa i u odnosu na godišnja doba. Zakoni razvoja; zahtevi za zemljištem i klimom,,, Tipovi strukturnih elemenata su: *soliter - prostorna dominanta. Bitan položaj zbog sagledavanja. Individualnost - razlikovanje od okoline. To su krupne, dobro razvijene biljke. Originalna struktura stabla i grananja, izražena masa krune; boja i mozaik lista; struktura i boja kore (lipa, hrast, brest, breza, topola, vrba, divlji kesten, platan, sofora, ariš, smrča, jela, kedar, čempres). Oblik je uslovljen genetikom i uslovima sredine *grupa - kombinacija jedne ili više vrsta drveća koje se nalaze izolovano na otvorenom prostoru neke zelene P, a čine je minimalno tri primerka drveća ili šiblja (drveće, šiblje ili mešovito). Stvara: -prednji i srednji plan pejzaža; -akcente i dominante; -deli i raščlanjuje parkovski prostor; -formira poljane; -stvara siluetu zelene P; -ispunjavaju igrom svetla i senke; -obogaćuju kolorit. bliskeparkovski masivi, šumice *pojedinačna gurpa - slično kao i soliter - ima sitaknut položaj. Koriste se biljke interesantnog oblika krune. mogu se kombinovati drvenaste i žbunaste vrste biološki usaglašene. Gnezdasta sadnja - 3-5 stabla (2-3 u jednu jamu) na rastojanju pola do jednog metrazajedničku krunu. Projektovanje grupe - ?: radi čega? šta treba da izražava? veličina, oblik, sastav vrsta? Pravila - u grupi ne sme biti 3 ili više stabala u redu i rastojanja između stabala ne treba da su ista. Izbor vrsta - zavisi od broja i kompozicije. Pozadi više, napred niže i biološki kompatibilne. *veće grupe - 20-50stabala jedne vrste *šumica -zasad P 0.5-1.5ha, razređena struktura ista vrsta, iste starosti. za park 100-200 stabala *masiv - najveća i najkompaktnija strukturna jedinica. Biološki je trajna zajednica drveća, šiblja, perena P=10ha, širina 100-150m - izolacija 1.periferni-zaštitni(vetar, prašina, buka) autohtone i visoke vrste i 2.unutrašnji *aleja - vezana za geometrijski stil, sadnja u ritmičnim redovima oko staza koje se usmeravaju ka centru ili dominanti kompozicije. Najčešće se koriste šišane forme. Strožije krune ka objektu, šire i žalosne ka livadi. *drvoredi - sadnja u liniji, odvaja namenu površina. sanitarno-higijenski značaj (t°,buka prašina). ulica:*dvoredno+travna traka=13.4-14m; *jednoredno>=8m; *4reda=21m. sa šibljem s doda još 1m.-Žbunje: *žive ograde - slobodnorastuće7oblikovano u 1/> redovadekorativno,maskirajuće,ograničavajuće. Podela: po visini(visoke,sr,niske); br. redova sadnje (30-50cm između redova i sadnica); načinu nege (kresane ili ne). *zeleni zidovi - visoke žive ograde gusto sađenog drveća/šiblja okresane. *dva reda obavezno - rast 1-2m - u redu 0.5m. Senoljubive vrste: spor rast(lipa, javor, smrča, zapadna tuja) i brz rast (brest, ariš) *bosketi - šišani masivi drveća i šiblja u geometr.parkovima. prvailan raspored i veštački oblik kresanjem. uramljuju otvorne deo kompozicije. Šišani zeleni zidovi h= od 0.5-1.5m do 2-8m-Trave: travnjaci za redocno korišćenje i livade 1-2 puta godišnje *parterni - najznačajnija paradna mesta, ravan zeleni tepih, fon cvetnoj kompoziciji *običan - zelene P na ulicama, skverovima... *livadski - livade i poljane slobodnih oblika.

mauritanski - prirodna livada sa poljskim cvećem. Parteri - dekorativne kompozicije na ravnom terenu od niskih biljaka inertnih materijala i vode. pravougaoni oblik od 1:3 do 1:7 ispred reprezent. i monument. objekata. fon: pesak, šljunak, travnjak-Cveće: jednogodišnje i višegodišnje. znati dužinu cvetanja i kombinaciju boja. Na najposećenijim mestima (ulazi, platoi, objekti) i kompoziciono najvažnijim (poljane, obale, raskrsnice). Mešovite - br.vrsta <=3-4; velike fleke u grup.sadnji >=3m2, u cvetnom masivu 10m2. %učešća cvetnjaka na zel.P 1%>10ha; 2%-10ha; 3%skver, bulevar; 0.5%zel.P ogran.korišć. *sezonsko - proleće-jesen bogatstvo boja. Leje uokvirene travnjakom duž staza ili u parteru uokvirene bordurom. cvetbi masivi sa perenama - dopuna u boji. terase, prozori, trgovi - žardinjere. Izbor vrsta zavisi od odnosa prema svetlu. *perene - izbor prema boji, dobu cvetanja, visini. okvir travnjaka ili u alpinumu. +perenjaci - zasadi od više grupa perena različiti u boji, visini, dobu cvetanja, izgledu lista. 2-3kom/m2 ili nekoliko desetina/m2. u sredini najviše, a okolo sve niže... ili uz ogradu visoke pa sve niže. Uslovi: *kontinuitet cvetanja, *kompozicija boja, *smena kolorita tokom godine, *raspored po visini, *odnos sa drugim biljkama, *vrste po ekološkim uslovima. P=10-15% P zasada. kombinuju se sa lukovicama i sezonskim.+miks-border - specijalni perenjak - tazl.vrste perena u jednoj leji. grupišu se kao perenjaci naslonjeni uz živicu. mogu se kombinovati sa nižim šibljem. cvetanje uslovljava kompoziciju. +oko vodenih P - direktan uticaj vode - ili su pored vode ili u vodi (lokvanj, lotos, žuta perunika, zlatica, rogozina). „;Močvarne biljke“ pored vode i u vodi (rpgpz, perunika, tritoma). +alpinum - kompozicija kamena i bilja. Tvrd kamen (granit, peščar, krečnjak, tuf) imitir prirodu i biljni mat.(planinskog područja, niski četinari). +suvi zidovi - kamen u suvo sa velikim spojevima, blago nagnut unazad ka terenu. Spojevi ispunjeni zemljiom za sadnju. +travnjak - perene u lejama, samostalnim grupama (3-5 kom), pojedinačno.Izbor biljnih vrsta - 1. autohtone ili 2. alohtone. Zavisi od kategorije zel.P. *Vodeće vrste . kostur masiva i grupa, aleje; *Prateće vrste - kolorit, razdvojenost+Oblik krune - *žalosne - pojedniačno/grupe; *orezane - veštači oblici +Prozračnost krune - sanitarno-hig. značaj, arhit.znač. *guste - zaštita i fon; *ređe - igra svetla i senke +Boja lista i kore - kontrasti sa fonom, promena u godišnjim dobima +Veličina - razl.svrha: zasenčenje objekata/trotoara, uz tramvaj.šine, za grupe +Brzina rasta - sade se i odrasle +Otpornost na zagađenje - uz ulice i ind. +Uslovi staništa-insolacija - zemljište, vlažnost, osunčanost // Kompozicija (problemi) - Promene tokom razvoja i usled mera nege. Pri izradi kompoz. rešenja utvrditi 2 osn. perioda njihovog razvoja: -za mlađi uzrast (do 20, 25god) i za zrelo doba. Projekcija krune - *mlada sadnica 1-2m2(100-200kom/ha = 2-4% površine); *zrela 50-60 god - 30-50m2 (20-60%). Vrši se gusta sadnja, a onda proređuje. Kompozicija - sastav, raspored, kombinacija. Podređenst pojedinačnih elemenata jedan drugom i celini koja pruža jedinstvo umetničkog izraza. Elementi kompozicije - *I teritorija, okolina, vegetacija, objekti, vodena P; *II boje, nijanse, svetlost, senka; *III linijske i vazdušne perspektive. Od veštine korišćenja (I+II+III) zavisi i uspeh

15. Proces projektovanja - projektni zadatak, predprojektna ocena i analiza kompleksa, razrada projektnog rešenja

Projektovanja-slož.proces prostorne organizacije i kreativnog rešenja objekta. Uključuje: *proučavanje prirod.uslova komplexa i *razradu kompozicionog rešenja i strukture objekta. Vrste projekata i postupnost projektovanja - od kvaliteta projekta zavisi kvalitet zel.P. Rešavaju se pitanja: +naučno-istraživačka; *urbanistička; *arhitekt.kompoziciona; *umetničko-estetska; *tehnička. Razdrada projekta: *raspored; *konstrukcije; *zoniranje; * specif.sad.mat; *raspor.kompoz.zelenila; *tehnika uređenja i sadnje; *predmer i predračuni. Rešenje obezbeđuje: *usklađenost funkcional.nameni; *arh-umetn. kvalitet el. i objekata; *realizacija projekta u najkraćem roku i minimalni troškovi; *dugovečnost objekta. Tematika radova je: *projektovanje sistema zelenila; *proj. novih zel.P razl. kategorija; *rekonstrukcija postojećih zel.P. Organizaciono-metodske etape razrade projekta: *priprema i utvrđ.proj.zadatka; *detaljno istraživanje i valorizacija; *razrada proj.zadatka; *obrazloženje projektnog rešenja.Projektni zadatak - zadatak, obim i sadržaj projekta sastavlja naručioc - investitor, zavisno od finansijskih i tehničkih mogućnosti. Određuje namenu(stil), karakter (sadržaje) i granice objekta. +prilozi proj.zad:rešenje o dodeli parcele; geodet.snimak terena; podaci o uslovima izgradnje; pejzaž-dendrološka istraživanja; +Program - je osnova za razradu projektnih skica i izradi predračunskih vrednosti projektnih radova. +Gl.projektant - rukovodi projektom, sastavlja predračunske troškove i projektni program, koordinira razradu svih projektnih materijala, odgovara za kvalitet projekta, poštovanje rokova i normi i sklad projekta sa željama naručioca. +Rezultat je utvrđivanje i redukcija zahteva, predlaganje novih sadržaja/funkcija, okviran predračun, predlog rešenja u skici. +Predprojektna ocena (valorizacija) - sakupljanje podataka o: klimi i mikroklimi opisno i tabelrano (t°, vlažnost vazduha, padavinr, vetrovi); geološkim i pedološkim uslovima (karte, opisi i tabele, zbog vegetacije); reljefu (pristupačnost, odvodnjavanje, nivelacija, uticaj na mikroklimu); hidrologiji (prisustvo vodenih tokova i P, meliorativne i hidrotehničke mere (drenaža, zalivanje)); vegetaciji (fitogeog.istraživanje - izdvajanje fitocenoza - opis i ocena; dendrološko istraž. - postojeće stanje zasada; potencijalna vegetacija); urbanističkom stanju (opis stamb.zgrada i dr.objekata; mogućnost korišćenja). **Tehničko-ekonomska analiza (organizacija građ.radova: najliži izvor građ.mat, rasadnici sa sadnim mat, deponije zemljišta, transportne mogućnosti, najbliži izvori vode. **granice komplexa; susedne zgrade; podzemni i nadzemni objekti; jezera, reke; poljane, kamenolomi; konture masive, manje grupe, soliteri; ulice.+Geodatski plan idejni projekat (30ha-1:500; 30-50ha-1:500/1000; 50-100ha-1:1000/2000; >200ha-1:5000); gl.projekat i radna karta (1:500/1000, i manje 1:250/200); ; detalji (1:200/100/50/20); prilozi. +Plan lokacije - položaj objekat u okviru grada, opštine, regiona sa funkc, kompozic.i saobraćajnim vezama. +Komplexna ocena teritorije, +Granske karte (kate veget i zemlj). +Analiza prostorne strukture - izdvajanje teritorijalnih jedinica sa slič.osobinama; granice - prema prirodnim karakteristikama - morfologija reljefa, sastav vrsta, stvorenih

objekata. +Tipovi pejzažnih jedinica:linijske strukture (korito doline, reke, potok, putevi, dalekovodi); površinske (padine, brežuljci); pojedinačni objekti (vidikovac, stena, soliter, pećina, vodopad, izvor). +Tipovi teritorijalnih jedinica: zatvoren (šume); poluotvoren (proređene šume); otvoren (poljane, sečine, pustare); vodene P (jezera, potoci, reke, blata); obl.reljefa (jaruge, uvale, brdašca); objekti (zgrade, putevi, staze). +Predprojektna ocena teritorije po faktorima - u cilju izbora najpovoljnije varijante: estetski (lepota komplexa); sanitarno-higijenski (komfor za čoveka); funkcionalni (namena i sklad organizacije); prirodozaštitni (izdržljivost na antropogeni uticaj); tehnološki (mogućnost uređenja teritorije). +Pejzažna analiza teritorije završna etapa ocenjivanja;+Razrada projektnog rešenja na osnovu projektnog zadatka i rezultata predprojektne analize. Faze: (1) idejni projekat - generalno rešenje sa predmerom i predračunomza razgovor sa investitorom. (2) glavni projekat - po usvajanju idejnog. rezultati se formiraju u vidu izvođačkog projketa sa: *situaciono-kompozicionim planom (osnovni crtež projekta = geodtski snimak sa neophodnim karakteristikama. radi se na visokom grafičkom nivou); *kompoz.plan zelenila (razvijena ideja situacionog plana u pogledu zelenila); *nivelacioni plan sa poprečnim presecima i tabel.zemljanih radova; *detaljni listovi u R; *sinhron plan; *tehnički opis; *završni predračun troškova; *predlog organizacije gradnje.

16.Sadržaj projektne dokumentacije i sinhron plan

Opšti deo: *uverenja i potvrde o ispunjenosti uslova za projektovanje i vršenje tehničke kontrole; *projektni zadatak (potpisan od strane investitora, a sadrži: -text.deo; podloge); *urbanistički uslovi u textualnom i grafičkom prilogu; *geodetski snimak terenaPoseban deo: *analize položaja i dr. uslova sredine; *postojeća veg; *predlog izbora bilj.vrsta na osnovu istraživanja stanišnih uslova; *tehnički opis - obrazloženje rešenja; *obračunski deo - predmer radova sa tabelama; *predračun radova sa opisima pojedinih pozicija.Grafički deo: *situacioni plan sa el.prostor.ršenja (staze, igrališta); *nivelacioni plan (nove kote, odvodnjavanje, poprečni profili); *kompozicioni plan zelenila (postojeće i novo); *sinhron plan (podz.i nadz. instalacije); *radna karta; *poprečni profili (obračun zemljanih radova); *detalji; *perspektivni prikazi.

1 vrste projekata i postupnost projektovanja2 projektni zadatak i program3 predprojektna ocena (valorizacija)4 predprojektna ocena po faktorima5 pejzažna analiza teritorije6 razrada projektnog rešenja7 kategorije projekata

8 opšti deo9 tekstualni deo10 grafički deo

17.Klasifikacija zelenih površina

je način sistematizacije zel.P u zavisnosti od veličine i funkcije. Zelene P: *1.Javnog korišćenja - dostupna svim stanovnicima.//*Gradski park: (višefunkcionalni 50-60m2/st): -cnetralni park kulture i odmora; -gradski, reonski i blokovski (specijalizovani - zel.P ogran.korišć): -sportski; -dečiji; -memorijalni; -zabavni; -izložbeni//*Gradski sad: blokovski park (manja zel.P; u stambenom komplex; odmor i rekreac; objekti i platoi za decu, sport, zabavu)//*Skver:manji gradski sad. dopuna je mreži parkova i sadova; oko javnih obj; na saobraćajnicama, gradskim ulicama; trgovima; ispred ind. i stamb.obj.//*Bulevar - saobraćajn ica sa većom zel.P. Funkcija: tranzitno kretanje i kraći odmor. sanitrno-estetski značaj (u gradovima sa vodom - bulevari-kejovi);//*Zelenilo ulica i magistrala - pešačke ulice i aleje tip bulevara; automobilske ulice. Sadnja sa obe strane trotoara - zaštita (prašina, buka, sunce);//*Zelenilo oko adminis. i dr.javnih zgrada - manji komplexi zelenila za kratkotrajni odmor i čekanje*2.Ograničenog korišćenja - specijalizovani gradski parkovi (botanički, zoo, istorijski, izložbeni) opslužuju gradsko st. ograničenog režima korišćenja://*Sportski park - fizička kultura, sport i odmor. i do 50% teritorije.//Dečiji - odmor i igra dece u sr.bliskoj prirodnoj.//*Zabavni - objedinjuje veći br.objekata za zabavu i amift. Do 50-60% ukupne P.//*Izložbeni - >35-40% uslovljeni socijalno-inform.potencijalom savremenih gradova.//*Etnografski - na osnovu sačuvanih obj.narodne arhitekture. Na spec. namenjenoj P.sa spomenicima u cilju očuvanja i stalne izložbe.//*Memlorijalni - nezavisno od veličine naselja na osnovu sačuvanih spomenika kulture i arhitekture (posvećeni ist.događajima i istaknutim ličnostima). glavni deo sa spomenikom, bez zabavnih, sportskih i sl.objekata.//*Istorijski - ist.spomenici, mesta odigravanja ist.događajamuzeji/izložbeni prostori.//*Botanički - naučno-istraživačka, kulturno-prosvetna ustanova, mesto za odmor gradskog st. Proučavanje bilj.resursa autohtone i alohtone flore.//*Zoološki - nauč.istrž,kult-prosv.ustanova. sakuplja.život, čuvanje, istraživanje i prikazivanje. mesto odmora, posebno dece.//*Zel.P stamb.zajednica - sa obj.za kolekt/indiv.stanovanje. Stvara povoljnije uslovi stanovanja, kao i estetiku sredine. Mesta za kratkotrajan odmor; sport i igra.//*Zel.P blokova sa individ/vilnom gradnjom - individualne dekorativne parcele, voće, povrće.//*Zel.P oko škola,faxa - izolacija. igra i fiskultura.//*Zel.P pri naučno-istraživačkim ustanovama - naučni rad van objekta. odmor i sport radnika.//*Zelenilo bolnica i dr.zdravst.ust. - šetnja i odmor u prirodnom okruženju. lečilišta, sport.//*Zel.P ind.komplexa - odmor radnika i zaštita od nepovoljnih uticaja.*3.Specijalne namene://*Sanitarno-zaštitne zone - između stanovanja i industrije.//*Zaštitni pojasevi - duž puteva i železničkih pruga (snežni i pešč.nanosi): vetroz.pojasevi; vodozašt.zone; protivpožarni zasadi; rasdnici, cvetni kombinati; groblja.

18.Kompleksi dečijih ustanova - zone, sadržaji, normativi, zelenilo

uslovi za zdravst-higij. bezbedan boravak. *Veličina i namena: 15m2/dete predškolsko. 100 dece-4vaspitne grupe=1500m2(min). (1)igre loptom 150m2=80m2čvrst zastor(gumirani asf)+70m2(trava/nabijena zemlja). ritmičke vežbe trčanje 200m2 ravna travna P. brežuljak 20-30°, tobogan 40°. staze - bic,roške,trotinet 100m2 beton, asfalt. (2)sprave 250m2 zastor (tenis,tartan,travnjak), peščanik 30m2 (3)gradilište - mater.za igru dece, stvaranje. zator - travnjak 300m2, brežuljak za tunel/cevi + pločnik 100m2(kam,cigl,bet)=400m2 (4)živa priroda - 100m2(50bašta+50životinje) (5)travnjak+drveće - hlad, odmor i igra (5)oprema: *sprave mekši mat. (ljuljaške sa gumenim sedištem; penjalice - tobogan i užad; balanseri - 20 panjića h=10-50cm i r=20cm); *gradilište - sa materijalom i dečijim kreacijama; *živa priroda - sa alatom i kućicom za život; *klupe h=27cm,29 i 34cm. Jasle - obezbediti: sunce i čist vazduh; raazvoj kretanja i ovladavanje telom, prostorom i orijentacija; prva iskustva, jednostavan oblik igre; kontakt dece u igri. Veličina i osobine - uzrast i potrebe - I grupa 6-16mes -terase vezane za sobe, zasenčene; II gr.16-24mes (3m2/dete) uz zgradu terasa u ravni, travnato,1/3popločano, oivičeno niskim; III gr.2-3god (6m2/dete) travnato 2/3; čvrsto 1/3 (betno - staza za tricikl).

19.Zelene površine industrijskih zona i fabričkih kompleksa

Podela industrija: I - objekti koji emituju štet.mat. hemij. i metalurš.ind. - emisije 8-10km. Udaljiti od stambenih zona, nizvodno od grada, suprotno od pravca duv.domin.vetrova. II - obj. koji nemaju škodljive emisije, mogu se uklj. u stambenu zonu. Zel.P su u sistemu zelenila grada. Funkcije zelenila:povoljnija mikro klima; smanjene P koje reflektuju sunč.E i koje emituju prašinu; zaštita, slobodne P za odmor; protivpožarna; psiho.i emoc.osveženje; estetika. Zelenilo je: spoljno (javno) i unutrašnje (ograničeno). Organizacija ind.zone: *sanitarno-zaštitne zone - između izvora zagađ. i stambene zone. Klase ind. i širina zone I(1000m);II(500);III(300);IV(100);V(50).Za metalur.i hem.ind 5-8km. *sanitarno-zaštitni pojasevi - *izolacija od buke 120db(3km);100db(500m);80db(150m). Zauzima velike P pa se koriste za garaže, depoe, skladišta, prakinge (40% pod zelenilom). *provetravanje - zeleni pojasevi sa prekidima. široki 40m, paralelni domin.vetru (i gl.pešački pravci isto II). 7-8redova - širina 7.5-21m. Sredinom glavne vrste, bočno - prateće,šiblje, travnjal. prilazni pravci zanimljivi. drvoredi+biljne grupe+arx.el. Biraju se vrste visokootporne na gasove, dim, prašinu. Lišćari za protivpožarne pojaseve. Uređenje unutarfabričkih komplexa - protivpožarna i maskirna f-ja. privredni značaj (trava-seno). min40%P. principi: kompozicioni plansituacioni plan. za male P - geometrijski. Izbegavati pravolinijske zasada pored puteva i objekata. Ograda je ili maskirana ili vidljiva od ugla do ugla.Veće P su pejzažno oblikovane. Travnjaci i visoko rastinje oko objekata i obodom komplexa. Posebna pažnja na bezbednost saobraćaja (krivine, raskrsnice). Vrste su pionirske sa manje zahteva prema uslovima sredine. Listopadno drveće maljavog lišća.

20.Zelene površine stambenih zajednica - funkcionalno zoniranje, kompozicija, strukturni elementi zelenila

Stambena zajednica je osnovna organizovana društvena urbanistička jedinica. Stambena zona = komplex stamb.zajednica. Elementi sistema zelenila: *rejonski park; *zelenilo ulica i magistrala; *zelenilo centra mesne zajednice; *zaštitne zone; *blokovsko zelenilo. Slobodne P - socijalni i sanit-hig. značaj. rekreacija 16-20m2/st. Zoniranje: *stanovanje; *miran odmor; *šetnja i *sport. Kompozicija zelenila: *stanovanje - dvorišni masivi(izol. i sanit-hig); miran odmor i šetnja - platoi(rekreacija i mikroklima): *aktivni odmor(sportski tereni). Zelenilo koje odvaja ove zone treba da ih ujedno i objedinjuje.Sadržaj:-prostor za miran odmor; -dečije igralište; -sportsko igralište(rekreac i trim staze); -travnjaci za igru i odmor. organizacija: namena - poboljš.živ.sr. i mikroklim., sredina bliska prirodi za celodnevni odmor. Veza sa društvenim centrima, sprtskim komplexima, školama (i međusobne veze) dr.blokovima, dr.gradskim zel.P. Vizuelno estetska f-ja. Pešačke staze najkraćih pravaca 1,5-3m širine, objedinjuju razl.f-nalne zone, kružna staza za trčanje+prepreke. Platoi za sušenje veša (od15-20do80-100m2) i smeće(4-20m2).Zelenilo-vizuelna izolacija i insolacija; provetravanje. Pešačke ulice prilaz vozilima, sanitet, selidba + parking. Klupe i zelenilo u betonskim žardinjerama, služe i igri dece - igralište, sankanje. Dečija igrališta 0.8-1m2/st (I do 3; II 4-6; III 7,12-14god). Locira se oko zgrada, kombinovano: igrališta i sport.tereni (600-1800m2); za predškolski uzrast 15-20m od zgrade.Izolovano žbunjem i drvećem, i radi provetravanja. Peščanik i bazen da su osunčani. Stabla za penjanje; trava za gaženje. Miran odmor 0.1m2/st (1-3 osobe 10-20m2; maximalno do 100m2).Platoi su udaljeni 10-15m od igrališta za decu; izolacija drv.i žbun.zasadima - 10%otvoreno; 20%zatvoreno; 70%poluotvoren. Fontane i bazeni - dekorativno. Park - za odmor učenika,dece, odraslih. Sportski centar izolacija, masovna okupljanja-pejzažni stil~prirodnom-najvećim delom.Igrališta za decu tkđe.izolovana.Trasiranje staza.*Kompozicija*-pravci:-pejzaž.kompozicije(podržavaju lokal.pejzaž) i ravne popločane P(geometrijske konture). Izbor vrsta i raspored-dinamika-četinari(zimski pejzaž) 200-250sadnica 1500-2000žbunova/ha. 2-2,5% cvetnjaci oko platoa za odmor i objekata. vertikalno ozelenjavanje.

21.Gradski park - lokacija, dostupnost, dimenzionisanje, kompozicija, sadržaji

Park je u savremenom gradu najvažniji element sistema zelenila - mesto svakodnevnog odmora i neophodan element prirode. Socijalni značaj - neutralisanjespecifičnih uslova života. Def. park je veći masiv zasada koji poboljšava mikroklimatske uslove i organizuje odmor i rekreaciju.Jvnog korišćenja P≥2ha. Imaju tendenciju razvoja, širi se rekreacija, botanički i zoo vrt. *Podela po teritorijalnim karakteristikama: gradski(u zoni grada); prigradski(u prigrad-rubnoj zoni); međunaseljski(van rubne zone) [park-šume, izletišta, nacionalni]. *Po funkcionalnoj nameni: višefunkcionalni i specijalizovani; *po

javnom značaju: gradski, reonski, blokovski. lokacija i dostupnost - osnovno mesto za podnevni i kraći odmor (potreba za izlaskom iz grada). Intenzitet posete zavisi od: udaljenosti; korišćenja saobraćaja; pešačke dostupnosti; javnog saobraćaja(raspored stanica); individualni saobraćaj(tranzit kroz park)-parkinzi. *Lociranje: postojeći zasadi, zemljište pogodno za šumsku veget, vodene P. Oživljavati umrtvljene teritorije; vršiti izdvajanje i zaštitu komplexa. Dimenzije: ≥60m2/posetiocu: +leto i praznik: mali grad(8-10%uk.br.st); veći grad(10-14); najveći grad(14-15); +zima 30% od letnje posete; +proleće i jesen 50-60%. *Kompozicija*raščlanjivanje teritorije na srazmerne delove, lociranje objekata, platoa, staza; trasiranje puteva; stvaranje vizura (otvorene i zatvorene); *Centar kompozicije*objekat(na ulazu);svečani trg(u geometrijskom centru) i spomenik(u dubini komplexa). Može biti više centara kompozic. Postoje i kompozicione ose. glavna - duž kretanja, vodi ka centru; drugostepene - paralelne sa glavnom ili pod uglom. uticaj prirodnih uslova na kompoziciju: plastika reljefa - smena pejzaža, trase staza, vizure; vegetacija(postojeća); voda(reka,ribnjak,jezero) živopisno u komb sa veg.Stilovi u kompoziciji: *geometrijski*-geometr.rešenje, jednobraznost, stroge konture, simetrija~izložbeni i memorijalni parkovi, sportski parkovi, ulazi, parkovi ograničene teritorije. Topijarstvo. *pejzažni* približan prirod.oblicima, intimnost, jači kontrasti, očuvanje prirode, slobodan stil~gradski park, botaničke bašte, park šume, rezrvati, nacionalni. *mešoviti*geom i pejz po potrebi. Izbor stila zavisi od reljefa. Ravno - geom, lakše ali skupo održavanje; pokrenuto-pejzažni daje slobodu stvaraocu i dolazi do izražaja njegova kreativnost

22.Parkovski sadržaji - funkcije, način projektovanja, materijali

Zoniranje:svaki obj./komplex dobija svoje mesto najodgovarajuće njegovoj nameni. Izbegavati zgrade i obj. masovnog okupljanja. Gledališni objekti otvorenog ili poluotv-paviljoni. Odnos veličina funkc. zona *miran odmor i šetnja (53-63%); *sport (15-20); dečija igral.(7-12); *ekonomski deo(2-3); *masovna zabava i sport(10-15). Funkcionalno zoniranje zavisi od položaja prema: -stambenom komplexu; -dr.zel.P; -saobraćaju + posećenosti, konfigurac.terena, veličine parka. *zona ulaza*: +Glavni ulaz lociran u odnosu na saobrać, stanice, prolaznost. obezbediti mogućnost susreta i opsluživanje posetilaca(telefon,pošta,štampa,hrana,wc); +Sporedni tkđ. u odnosu na prolaznost.; +Aleje,putevi i staze 5-20%P funkcija i estetika. -glavna aleja- povezuje gl.ulaz sa centralnim delom i obezbeđuje kretanje gl.mase posetilaca(≥10m). Proteže se zavisno od reljefa; a zelenilo se postavlja simetrično duž nje(obično jedna vrsta, pravilnog stabla i krune). -tranzitna- (300m) dinamika zelenila se postiže jednobraznom formom krune koja se smenjuje sa piramidalnom. -šetna- (150-200m) sa srednjom zelenom trakom. bolje crvenkasto šiblje sa fonom od breza; -krivolinijska- otvoriti vizure ili oivičiti grupama drvećšiblje. -šetalište- (promenada)glavna aleja. Prav deo puta sa drvoredom i kompozicijom, vrednim objektima na oba kraja. na sredini može muzički paviljon. zastori:pločast mat/tartan, mogu i dvosmerne staze sa cvetnim trakama po sredini. -kružna staza-park>3ha. dužina tsaze 30’sporog hoda +

klupe za odmor, širine 6-8m. izbeći nagle uspone,krivine.Veget-sa spolj str.gust zaštitni pojas, sa unutraš.-proplanci. -sporedni putevi i staze- povezuju kružni put sa centralnim delom. obično su krivolinijske(reljef-prate ga). trase jednostavne, udobne za šetnju,bez puno krivina. i pored vode, ali različite distance - dinamika. Zastori puteva i staza- dugovečni, max otporni; bez prašine, ravni udobni; boja ne jaka u odnosu na veg. U skladu sa okolnim građ.mat. Ploče (30x30 i 50x50, debele 3.5-7cm) u kombinaciji sa betonom. Padovi - podužni 8%, poprečni 3%. Parkovi u gradu pored kružne obično imaju i dijagonalne - tranzitne staze(pešačke aleje). Zone sports i masov.akt. blizu ulaza, kao filteri ka zoni mirnog odmora. Izbegavati masovno zadržavanje građana, a ih locirati uz sporedne ulaze. Pravolinijski rešeno sa stazama i čvrstim zastorima. Dečiji sektor obavezno prema uzrastu dece. mikroklim.da je najpovoljniji. zastori bez prašine. vrste svetlo i senka bez trnja i neotrovne.. travnjak otporan na gaženje. -igrališta- tenis-ograda maskirana 4m. -objekti-bazeni, sprave; -samostal.ulaz-povezan sa gl.alejom. Zona mirnog odmora - veća polovina parka, najmirniji deo. gusti masivi drveće i žbunje+livade. vodene P ukloplj.sa reljefom. gusta mreža staza i puteva u sklopu sa reljefom. Platoi za odmor, poljanem paviljoni, vidikovci, pergole, plaže. -odmorište- mesto sa klupama pojedinačnim/grupnim sa raznovrsnim sadržajem koji opušta, rekreira. pogled na otvoren, lepezast prostor. -za penzose- šah, kartanje, kuglanje; u senci drveća odogvarajući stolovi i dr. oprema; -livade za šetnju- perfekt.održavani parkovski travnjaci po kojima dozvoljeno hodanje. Mali vrto-arh.obj.(elementi): fontane, dekor.bazeni,paviljoni, pergole,parkovski mobilijar,ograde, razl.svetiljke.//Dekoart.vodene P i fontane-često je voda samo dopuna skulpture ili mesto za akvatične biljke. Ponekad mlaznice osnova cele kompozicije. Mali dekor.bazeni, kaskade, kanali(dekorativni i sportski). //Trejaže i pergole-laki obj. od metala, drveta i pokriveni puzavicama. formiraju zelene zidove, hladnjake, odmorišta, pokrivene aleje.// Nastrešnice i paviljoni - 1.kulturno-uslužne-odmor,zasena,zaštita od kiše, otvorene scene sa gledalištem, platoi za igru, telefoni, kiosci. 2.trgovinske-paviljoni i kiosci. Ograde: prema nameni: *uključene u kompozic.celinu zgrada; *ograde parkova; *delova ogranič.korišćenja; *spec.namene. Autentične (umetničke) rešavaju se zajedno sa ulazom: +metalne+(livene/kovane); +kamene+(granit,krečnjak,peščar); +cigla,keramika,beton+(P raz.strukture) i kombinacija razl.mat. +od biljnog mat+ (slobodnorastuće, šišane žive ograde); +dekorativne+(oko spomenika, cvetnjaka, vodene P, travnjaka}=psihološke) Elementi za oblikovanje reljefa: stepenice; prilazi vodenim P; potporni zidovi; raampe; škrape + pešački mostići, jarboli; vaze; žardinjere; obaveštajni znaci

23. Zelenilo bolničkih kompleksa i drugih zdravstvenih ustanova

radosna i vedra sr. Zelenilo - sanit-hig. kar; zaštita(buka,svetlo,prašina); odvajanje namena P; odvajanje saobraćaja od centra; arhit. i pejz. oblikovanje. Norme: zgrade 10%uk.P. 1000ljudi=12bolničkih postelja; 80.500m2/postelja~200m22,4m2/st. izbor bilj.vrsta autoht.veća transpiracija i duži veget.period, četinari i cveće(dekor): hladovina, nealergogene, fitoncidne, baktericidne, medonosne, ne žalosne forme, veselost boja. „čekaonice“

atrijum.vrt, fontana, klupe, stolicee.[poliklinike, dom.zdrvlja,sanatorijumi]. sanatorijumi obično van grada, prilagoditi postojeću veg.specifič.potrebama. 70%zelenilo, 20%saobraćajnice, 10%objekti

24.Skver - vrste, karakteristike, sadržaji i kompozicija

=mirnije zel.P javnog korišćenja ≤2ha za kraći odmor i dekorativno formiranje gradskih trgova, ulica, javnih i admin.objekata. Tipovi: *skv. adminis-poslovnog centra grada; *stamb.reona i blokova; *ispred javnih gradskih obj; *u okviru obj.saobrać.namene; *oko spomenika arhitekture; *memorijalni. Fokusna tačka prostorne kompozicije: -funkci.korišćenje; -racio.org.pešačkog kretanja; -mesta odmora; -umetnička vrednost kompon.kompozicije. staze-širina gl=4-6m; sporedne=1,5-4m. balans - odnos elem(platoi staze i zasadi):kapacit.posetilaca; namena skvra; mesto; klima; reljef; okolni obj. (zelenilo 60-65%, obj 0,5; staze 35) zastori - postojani, dekorativni. glavni plato - betons.ploče; sporedni - rizla, tucanik. voda - bazeni, font,jezerca, kaskade + mobilijar, travnjak. podela: otvor(parternog tipa: travnjak,cvetnjak, vodene P, odmorišta, staze); poluo.(komb.parternog i visokih zasada koji stvaraju odvojene celine); zatvor(visoko drveće i žbunje kao izolacija od grad.pejzaža(retki su)) cvetnjaci 2-4% kompozic.jedinstvo celine i delova, brzi efekat - trava, cveće, brzorast.šiblje. Stambene zajednice - ispred trgov.centara i u sredini; Javne zgrade - f-ija predvorja - parteri, prilazi, naglašena zgrada; Trg, ulica - spomenici, fontane, skulpture, dopuna u regul.saobrać(Slavija).

25. Biljni elementi u parkovskoj kompoziciji - tipovi zasada, izbor biljnih vrsta, kolorit

Tipovi zasada: *grupe - harmonična ili kontrastne forme boje; *drvoredi - jedna vrsta. aleje 8-12m(široko razgr.drvo), pored aleje - ovalna jajasta, piramidalna. intervali koji otkrivaju perspektive.; *poljane - travni pokrivači: mauritanski(slobodnorastući), pokošena trava, ugaženi; fon:reljef, veličina, ose, ulaz naglašen žbunjem, staze; *cvetnjaci - nekad parteri, danas slobodne konture sa perenama. Izbor i raspored: vreme cvetanja, kombinacija boja. fon:trava, zemlja, inertni materijal; *zaštitni zasadi oko parka - gustina - zavisno od okolnog sadržaja; spolja - zeleni zidovi; unutra - udubljenja i ispupčenja, uključenje u pejzaž (beli bor+ breza), dekor.šiblje; +izbor vrsta - +dekora.forme (pramid,žalosna); orezane(lipa,jela,tuja, berberis);+prozračnost: guste- zaštita i dobar fon; retke - igra svetla i senke, dopuna arh.obj.+kolorit-promena vremenom,vreme cvetanja,opadanje lišća; fon priodni ili vešt.stvoren.

26.Pešačke zone, trgovi, pešačke i stambene ulice

+bulevari - *lociranje: u zaštitnoj zoni magistrale. nema zaštitnu f-iju od buke/prljavštine. odvojeni su od kolovoza nasipom/zidom/zasadom (u useku h=5-6m), u okviru stamb.ulica su. duž glavne ulice u centru. *planiranje: elementi(spomnci,sklpture,fontane,platoi,kiosci); aleje i platoi(sunce-senka);

provetravanje - intervali; ulazi (na kraćim i dužim str - 100-150m); prekidi - otvoreni zel.parteri. +kej - aleja duž obale. *popreč.prof.rešava se zavisno od:vodenog režima reke, karaktera reljefa i prisutinh zasada. linijski+parterni karakter (sagledavanje suprotne obale).+Urbanistički: oslobađanje od saobraćaja i ind; nameniti rekreaciji i urb.f-ijama; približiti stanovnicima; centralna osa sistema zelenila. (Pirot-dvostruki drvored lipa; Novi bgd, zemun). vrste: vrba,topola, jova,taxodiu,neki hrastovi. +centar - (Trg): *organizacija javnog života stanovnika, masovno okupljanje, trgovine, demonstracije. Zone: *admi.društveni - gl.trg, kretanje usmereno kanjemu.jasno i jednostavno(travnjak+široke krošnje). arhitektura:zelene mase, ravnoteža. usmeriti i naglasiti. *kultur-prosvetna - više otvorenih prostora povezanih pešačkim promenadama. stilska usaglašenost i kratkotrajni odmor. *trgovačka - organizacija prilaza, platoi, zaštita od sunca i vetra, kratkotrajan odmor, susreti, dekoracija. *pešačke ulice - pasaži - veliki br.posetilaca; drvored+travnjak+parterno zel+grupe(senka)+skulpture+vodeni elementi

27. Individualno zelenilo stambenih objekata i vikend kuća

=slobodne površine elementi zelenila grada. sanitarno-hig.i psih.značaj. povezivanje sa prirodom (vrt kao deo stana): *obj.u nizu; *porodični vrt; *oko vikendica. Principi uređenja: funkcionalno, racionalno i estetski (zavisi od: velič.i sastava i uzrasta porodice, profesija, mater.mogućnosti,zdravstvenog stanja, hobi, položaj i veličina parcele). Kompozic - sklad sa arh.objekta, sredinom, dostupnim materijalima i enterijerom kuće. Oblik i velič.parcele - zavisi od konfig.terena. Ravan-izdužena-pravlina; Nagnut-široka-nepravilna. Idealno pravilna odnos str 2:3, duža strana SJ. Položaj kuće najbolje na sredini(SI zbog senke)položaj vrta. Zoniranje funkc.zone: +predvrt - ispred kuće, dekorativno otvoren ka ulici. f-ja - obezb.prilaz od ulaza na parcelu (garaža/ekon.deo); drveće,šiblje,travnjak - ističu/kriju kuću; zaštita od ulice. Prilaz garaži 3m, bolje 2trake nego beton. Ovde je i ekonomski vrt(deo), a zelenilom se odvajaju namene P;+miran odmor (i igra dece) iza kuće, osunčano za igru + tobog,peščan,ljulj,klac,penjalice(drvo). 1,5m2pešč/detetu; bazen 20cm dubine, sportski teren, odmor odraslih, bazen i mesto za sunčanje; +povrt.i voćnjak - povrt.zaklonjen, sunč.str, zavetrina, udaljeno od mesta za odmor. odvojiti ogradom. voćnjak uz ivicu vrta, neprimetan prelaz od dekorat.ka voćnjaku. +vrtno-arh.elem - terasa,zidovi,staze,platoi,stepenice,ograde,pergole,paviljoni,skulpture,osvetljenje,nameštaj. +veget. razdvaja,naglašava,zaklanja. puzavice - veza spolja i unutra; dekorativnost, travnjaci. *obj.u nizu - dekorativni predvrtovi. popločane staze+cveće+šiblje. grupe - ram za objekat. eliminisanje ograda; *porodični vrt ≤600m2 pravilnog oblika, veći deo parcele iza zgrade. dnevni boravak suprotno gl fasadi (JI/JZ) ; *oko vikendica - bogatstvo drveća i šiblja, prostrani travnjaci.

28.Memorijalni i etno parkovi

Memorijalni - ovekoveče nezaboravne događaje. javni. služe: odmor, svečanosti, mitinzi. Tematska podela: *istaknutim ličnostima; * istor.događajima; *mešovitog tipa; *spomenici istor.i kulture.(piskjarevsko groblje-st.petersburg, park partizana-mostar; park prijateljstva) Za ove parkove bitna lokacija - DominantE. Obj.koji nije u skladu sa namenom komplexa, vizuelno se izoluje. Sinteza arhitekture, skulpture i vrtno-park.umetnosti. Monumentalnost, raspoloženje, šema staza, karakt.vegetac, geometrijski stil; manje f-onalnih zona, ravan reljef, platoi za masovno okupljanje. Šema kretanja je kružnagl.ulaz - memorijal.obj. Ne presecaju se pravci i ne idu u susret jedan drugom. Zsadi: arh-oblici i forme, šišani bosketi, žive ograde, zeleni zidovi, parter.travnjaci, niski cvetnjaci. Kolorit: kombinacija kamen-metal sa travom. Sistem vodenih P. Osvetljenje. Etnografski parkovi - izložbe tj.muzeji na otvorenom. odnos prema kulturnom nasleđu. Kolekc.arh.narodnog stvaralaštva određene epohe, prikazan u verodostojnoj prirodnoj sredini, pa je zaštitna zona mnogo šira. +Muzeji narod.stvaralaštva i načina živoa - etno-sela. Spoenici materijalne i duhovne kulture. Prenošenj.obj ih oštećuje-NE!

29.Botaničke bašte i zoo vrtovi

Botanič.baš-naučno istraživačka i kult-prosv.ustanova čije se zel.P koriste za prouč.biljaka i odmor gradskog st. Delatnost:prouč.biologije biljaka; zašt.autoht.vflore; očuvanje kulturnih bilj; širenje asortimana (aklimatizac.i selekcija); prikaz prirod.bogatstva i lepota bilj.sveta, učilišno-vaspitni rad sa đacima i studentima. Prikazano domaće i str.rastinje po grupama. Lokacija: rubni deo gradskog parka, povoljni klimatski uslovi (vetar,reljef,voda,zemljište,veg), pogodna saobraćajna veza (sređeni ulaz i parking). Funkcionalno zoniranje - izložbena, experimentalna, rasadnik, oranžerija, ekonomska. +Izložbena (botanič-geogrfka; sistematska; ekološka; pejzaž-dekorativna). Pejzaži - vrste koje se formiraju i povezuju (šumski, parkovski, planinski, livadski, vrtni). Neophhodni putevi za mehanizaciju - neophodno zbogsistema nege i zaštita. Sagledivost se postiže: -raspored exponata na osnovu expozicione struktre¸-mreža staza - šema kretanja; -akcenti u određenim tematskim delovima; -kompozicija neizložbenih delova. Mreža puteva i staza radijalni i kružni tokovi.*jednosmerne šetne - kružne, perifeijom expozicione zone (park>100ha). *pešačke prate reljef (široke min 3m). *sekundarne pešačke (unutar izlož.zone. široke 0,7-3m). Kompozic.zelenila na osnovu tematske sturkture i kretanja. Određuju se kompozicioni centri i ose; trase puteva i staza; raspored ulaza; platoi za odmor.Zoo vrt - kultur-prosv i naučna ustanova sa slobodnim i zel.P za čuvanje, prikaz, i istraž.životinja, kao i mesto odmora st.Veze saobraćaj sa svim delovima grada, bus i želez.st, pristaništem,međugradsk.putevima, stanice i parkinzi. Lokacija izolovanost od magistral.saobrać, garaža, ind. Suvo dobro drenirano zemlj, prirod.veg, prirod.vodeni tok. Funkc.zoniranje:izložbena(50-60%), odmor(30-40), nauč-istržvčka, sanitarno-veterinarska;administr-upravna. +Izložbena - tipovi predela(šumski, parkovski,livadski, jezerski,stepski, planisnki). ~Parkovski tipovi(otvor.prostor poljana i livada, masivi, šumice, grupe/drv-

žbu.veg/,jezera/kanali,kaskade). Objekti: kavezi, ograđeni prostori, gledališta. organski povezani sa okolnim pejzažom. Odmor centralni deo na gl.maršrutama. U međuprostoru izložbene zone. mesto odmora povezan sa gl.ulazima, +osn.obj.(kafei, paviljoni). Kompozic.zelenila rovovi za izolaciju životinja, kanali sa vodom, ispusti reljefa, platforme, viseći mostovi, veštačke vodne P, jezera sa ostrvima. Izbor vrsta: odgovara prirodnom predelu svake zonejedinstvena kompozicija. Vrste: osnovne domaće karakteristične za prirodno stanište.

30.Dečiji i zabavni parkovi

Zabavni - javni, aktivni odmor i zabava. Objekti locirani u grupama po vrsti zabave, lakša organizacija i orijentacija. Grupa - platoi povezani pešačkim stazama i okruženi drve-žbunastim zasadima; odvojeni travnjakom ili grupom. Centar kompozicije glavna aleja/plato; zastori, provetravanje, senka(Prater-Beč; Diznilend;Tivoli-Kopenhagen)Dečiji - igra,zabava,sport,kultur-prosvet. Može biti deo gradskog. Povoljni hig-sanitar. i mikroklim.uslovi. Zaštita: od saobraćaja(100m širine);vetra;buke(10m);prašine. Nisu prolazni, što manje ulaza. Zemljište, reljef,dečija psihologija.Veličina: 60-100m2/posetiocu. Funkcionalne zone: -centralna(event.objekat); -sport-fisk; igra i zabava; botanički sektor; -za predškol.uzrast; -miran odmor; -ekonomski deo; -vaspitni rad i likovno obrazovanje(hvidovr-kopenhagen) po uzrastnom dobu dece. ulaz - plato za roditelje sa decom, u kolicima i igralište a decu od 6g, sa stazama za roške,bice,auto. na izvesnom odstojanju od ulaza - plato i el.za decu 7-14g sa travnim igralištem, bazen za plivanje i P za igru. fudb.igralište - buka i takmičenje.

31. Organizacija slobodnih površina u stambenom bloku: dečija igrališta, prostori za miran odmor, pešačke i komunalne površine = 20.

32. Zelene površine magistrala i gradskih ulica - zoniranje uličnog prostora, funkcionalnost, tehničke norme

sanitar-higij. i mikrokl.; estetski uslovi. Zoniranje: * z.saobraćaja (kolovoz); *pojas zelenila(zasadi - zaštita od nepovolj.utic;suncepešak,zastor-niža t°;od buke i prašine); *z.pešač.saobrać; *pojas objekata. Zaštita od buke - širina pojasa u granicama regul.linije. *brze saobrćnce 35m; *magistr.ul.(gradskog i reon.značaja sa tramvajem) 25m; *magistr.ul.(gradsk.bez tramv) 22m; *magistr.ul.(reon.znač.bez tramv) 18m; *stamb.ul. 9m. Efikasno:dvospratni drvenasti i žbunasti zasadi, žbunje potpuno pokriva prostor između drveća; gusta kruna sa velikom lisnom masom; šiblje koje podnosi senku. 3-6redova <5-12db. Tehn.norme 12m minrazmak između građevinskih linija. ≤6m širine kolovoza. drvoredi od uobičajenih vrsta. ako je manja širina onda drvored samo sa osunčane strane. Niske zgrade - retka kruna; visoke zgrade - više deblo. Kod jednostranih: trotoar je 6m širok, kolovoz 6m, kontra trotoar ≥3m(ulič.osvetljenje). Razdelne trake razdvajanje kretanja suprotnih smerova 3-4m širine. Osnovni el. je travnjak. *3m širine (travnj+razvučene grane šiblja); *4m širine (2-3 reda šiblja

visine 1,2-1,5m; drveće uske krošnje sa žbunjem). Srednje trake razdeljuju suprotne smerove, a ivične imaju sanitarno-hig-značaj. Visinsko raščlanjivanje cvetnim zidovima koji se ne sade sa kolovozne strane. Kompozicija - iz položaja pešaka. jedna vrsta; dinamika(promena na 50m), prekidi ispred značaj.zgrada. Popreč.profil h=15cm, a pad 0,5-5%; instalacije podzemne i nadzemne; kandelabri 70cm od ivice kolovoza; drvored na 5-15m. Trotoari za pešake - lokalni kolovoz/zelena traka 6m između kolovoza i trotoara; baštice >6m, objekta i trotoara. Magistr.ul (širina trot >4m; reonsk.značaja 3m; stambene 2,5m). Popreč.pad(1-1,5% do ≤6%). Vrste: guste krošnje, jame na travi, pod rešetkom. Raskrsnice i prilazi P=2,3-11,6ha gde nema kolovoza - zasadi. uslovi isti za sve +vidljivost!. travnjak+šiblje (h=70-75cm), drveće na padinama nasipa, prilazima i mostovima, šiblje u vidu bordura. *učvršćivanje kosina,nasipa i useka. Kompozicija zelenila parterni karakter. Pažnja! - karakter ulice; pravac; domin.vetar; smena fenoloških aspekata. Dubinski planovi - otvoriti vizuru ka gradu. Brzina auta ne dozvoljava sagledavanje cvetnjaka, pa samo ponegde (stanice, raskrsnice, pešački prelazi).

33. Kompleks školskog dvorišta - Zone, sadržaj, zelenilo

Psihofizički razvoj detetaPraktični deo nastave:

- stručno-ogledni deo- fiskulturno-rekreativni

*Organizacija25-35m2/učeniku - jedna smena>6m2 (10-15m2)Mirne P-ne bliže su učionicama, bučni deo terena - dalje.Prozore ne okretati ka severu.Kompleks 15m od školestil - dvorište i sportski tereni (geometrijski i pejzažni)

*Školsko dvorište 4m2/učenikuuz glavni ulazizolovano od uliceškolski izlaz/ulazveličina-oblikzastor, padovipodela prostora

*Sportski tereniveza sa salomda ne smeta nastaviizolacija od ulice

*Normativi za aktivnost:

- 7-10god - skakanje, trčanje, hodanje, puzanje, penjanje, nošenje, element igre- 10-14god - atletika, gimnastika, sportske igre

*Igralište 1.5m2/učeniku (travno)*Vežbalište 8.5m2/učeniku

*Saržaj:- univerzalno travno igralište- košarkaško (2)- odbojkaško (2)- travni poligon (2) - uz izlaz iz sale- atletska staza (4x80m)- jama za skokove- vratilo* univerzalno igralištezastori - meki asfaltni/tartan,tenisitpadovi - 0.5-1% + drenaža

*Školski vrt 4.0m2/učenikudopuna nastavi biologijeu mirnijem, izolovanom delusopstvena kreacija učenikapovrtnjak, cvetnjak, voćnjak, rasadniknajpoznatije vrsteterarijum za zoologijuinsektarijumakvarijumkućica za ptice

*Platoi - letnje učioniceEkonomsko dvorištekotlarnica, kuhinja - izolovano

*Zelene površineobodno - izolacija kompleksatampon - širok i gust (četinari i lišćari)vrste su bez bodlja i neotrovnedrvo 100-200/hažbun 1200-1500haegzote

*Ispred skulptura slična arhitekturi zgrade

34. Zelene površine specijalne namene

1. sanitarno-zaštitne zone - između industrije i stanovanja

2. zaštitni pojasevi - duž puteva i pruga od vetra i snega3. vetrozaštatni za naselja4. vodozaštitne zone - umanjuju isparenja, zagađenje, učvršćuju5. protivpožarni zasadi6. asadnici, cvetni kombinati7. groblja

35. Vetrozaštitni i vodozaštitni (planiranje i izbor vrsta) pojasevi. Plan i izbor vrsta

Ekološki funkcionalni podsistemisa funkcijom - smanjivanje nepovoljnih uslova makrosredine - vetar, zagađenje, vezivanje zamljišta

Zaštitni pojasevi se formiraju kao višefunkcionalni biljni kompleksi u granicama građevinske zone, sa funkcijom zaštite gradske teritorije od vetrova, prašine i snežnih nanosa; prečišćavanja i dotoka svežeg vazduha sa periferije ka centru, poboljšanje organizacije rekreacije stanovnika i formiranja umetničkog lika naseljaZauzima velike P-ne koje bi se inače koristile ekonomičnije.Služe za ograničavanje divlje gradnje i prekomerno širenje naselja u horizontalnom smislu, ali istovremeno i kao rezervna P-na za kasnije plansko širenje.

Veličina zaštitnog pojasa - širina zavisi od veličine naselja, lokalnih uslova...+ br.stanovnika (koriguje)5-10km oko većih gradova>500m srednjih i većih60m ostalih malih

Vetrozaštitni pojas - Planiranje

Smanjiti površinu i postojanje zaštitnog pojasa da se zeleni masiv sa periferije približi gradu, da se smanji dužina unutargradskih zelenih veza, da bi se što više pojačao proces izmene vazduha, odnosno dotok svežeg vazduha do centralnih zona grada.Nije smetnja širenju grada.Može biti šumsko-parkovskog tipa, ako se formira na račun prigradskih šuma i parkovskog tipa ako se formira na račun novozasađenih zasada.

Zabrana izgradnje bilo kakvog objekta osim:- rekreativnih- šumsko-privrednih- saobraćajnih i komunalnih za prigradsku zonu

Sastav - postojeći zasadi visokog rastinja, voćnjaci - dozvoljeni

Projektovaju prethodi:- Analiza: - geomorfologije, - geologije, - pedologije, - klime, - biologije područja... → izbor vrsta.

Podela na funkcionalne zone pri projektovanju:1. zaštitna - sanitarno-zaštitni rasadi2. rekreativna - prigradski parkovi (odmor i sport)3. poljoprivredna - poljop. P-ne i voćnjaci4. komunalno-tehnička - objekti

Navetrena strana - objekti i mesta za odmor uzvodnoPodvetrena strana - komunalni objekti i industrija nizvodnoSredina - poljoprivredaNepogodna područja (plavljena, erodirana, zabarena, kamen) saniranjem se povećava teritorija namenjena odmoruVetrozaštitni: I - na pravac dominantnog vetra; II - za lakši povetrarac - provetravanje

Vodozaštitni pojas→ zemljište efikasnije upija padavine→ sprečene poplave*zemljozaštitna*obaloutvrdna*vodozaštitna f-ja

Vodozaštitne zone podrž. spec. zelene P-ne duž reka i akumulacija, podignute u cilju regulisanja vodnog režima i obezbeđivanja visokog nivoa uređenja priobalnih teritorija.Širina pojasa - P-na vodotoka /ha/>100m - do 25ha3000m - ≥ 1000ha

Vodozaštitne mere:1. pokrovnost ≥30% (i više ka vodenoj P-ni)2. šumske zasade eksploatisati3. sadnja vsta u skladu sa privremenim korišćenjem zemljišta4. pošumiti najpre priobalne teritorije, a onda malovredna poljoprivredna zemljišta5. formirati gajeve i šumarke - smenjivati sa otvorenim livadama i poljima6. zasadi od raznovrsnog drveća u različitim kobinacijama zavisno od zemljišnih uslova i pozitivnog uticaja na hidrološki režim i mikro klimu7. ne gusti zasadi uz tok - može i plaža8. pojas vod.tok - zasad ≥10m pod travom9. neophodne hidrofilne (jova, vrba, trska, ševar)

36. Kompoziciono rešenje pratećeg zelenila puteva u prigradskoj zoni

-Dugoročno planiranjeDolazi do proširenja i promene trase-Projekat sadrži tehničke podatke: lokalitet, način sadnje, predlog mehanizacije za sadnju, održavanje sadnog materijala-Radovi se sagjledavaju sa gledišta: životne sredine, karaktera saobraćaja, mogućnosti održavanje

*Kompoziciono rešenjeZadatak je povezivanje putnog pojasa sa karakteristikama lokalnog prirodnog okruženjaIzbegavanje većeg narušavanja predela pri trasiranju puta i harmonično uklapanje linije puta u okolni predeo.-Monotonija → smanjena pažnja vozača-Gepmetrizacija je strana prirodnostriBiljni zasadi: drvoredi, slobodni - ažurni zasadi-Pojedinačna sadnja vetro. i snegozaštitni pojasevi, šumski komplexi, travne i cvetno obliovane uske ivice outnih bankina, škarpe useka i nasipa.

Rekonstrukcija puta → sačuvti vrena stabla

*DrvorediDo skoro su bili jedini oblik ozelenjavanja, ali pošto grubo dele prostor, danas se koriste samo na ulazima i izlazima iz naselja i za naglašavanje promene pravca puta, za usmeravanje pažnje putnika

Udaljenost od trase puta minimum 4.5-5m - bezbedno

Vizuelno stvaraju neprozirne zelene zidove koji zatvaraju pogled na okolne predele, primoravaju vozača da usmeri pogled na trasu puta - brže zamaranje

Uveče bacaju senku na put i smenu osvetljenih i zasenčenih delovaMoraju se prekinuti na mestima proširenja.Ako preseca ili tangira vodeni tok ili P-nu, treba rekonstruisati drvored i povezati put sa novim elementima predela

*Snegozaštitni pojaseviSamo tamo gde su neophodniShodno reljefu i pravcu dominantnih vetrovaIstražiti mogućnost stvaranja prodora u spoljnoj liniji snegozaštitnih pojasa u vidu poj. delova dužine 100-120m pod uglom od 30° u odnosu na osuJednorodnost fona ove zone se otklanja sadnjom (npr. uz četinare) - dekorativni lišćari

*Slobodni ažurni zasadiNalaze primenu temo gde se obezbeđuju bankine ≥2mKroz teren nekoristan za poljoprivredu

Gde preseca ili tangira šumski fonVodene P-ne ili tokove→ Ako prelazi kroz predele sa pejzažnim motivimaU brdovitim i planinskim područjima posebno za zamenu i prekid drvoredimaPonavljanje na velikim dužinama istih rešenja - nepoželjno snižava umetničku vrednost pejzaža monotono i pogoršanih uslova.Veliki broj koloritnih i prostornih akcenata , sa dr. strane stvara neprijatne utiske

Srednja brzina 60-70km/h sa vremenskim intervalom sagledavanja od 2.5-3.5min - promena karaktera ozelenjavanje može biti minimum na 2-3km.Min. dužine intervala između zasada je 140m, neophodno za sagledavanje okolnog predelaBrzina kretanja vozila određuje:-dimenzije kompozicije-širinu međuprostora

*PošumljavanjeBez tesne veze sa oblikovajnem puta.Na terenima nepogodnim za druge namene dopuniti dekorativnim po fenološkim osobinama+Ekonomično - zasadi u skladu sa pejzažnim→ racionalno = -voćnjak -medicinski-medonosne -tehnički+Platon (odmorišta9+Putne oznake (ne suviše)

37. Principi pri izboru vrsta za vertikalno zelenilo

- Ukrašava objekte- Približava prirodu stanu povezujući zelenilo enterijera sa slobodnim zelenim prostorom- Mala ulaganja → visok dekorativni efekat

Vertikalno zelenilo podrazumeva funkcionalno i estetsko obogaćivanje fasada objekata, potpornih zidova i dr. vertikalnim elementima - puzavim biljakama.cvet, list, plod4-5god → 15-20m

*Funkcionalnost- estetika- mikroklima- izolacija- raščlanjivanje- maskiranje

*Kompozicija- grupe puzavica jedne vrste na 2-2.5m- nekoliko vrsta puzavica u određenoj naizmeničnosti: -vertikalni elementi; -pojedinačne zelene fleke; -zeleni pojasevi- jedna vrsta puzavica - zelena fleka

*Izbor vrsta u skladu sa:- funkcionalni zahtevi - kao i za sve dekorativne- zaštita od sunčeve radijacije (50%) (vitis, hedera, lonicera)- zaštita od prašine i buke (partenocisus, aristolohia)- zasenčenje stanova, balkona (vitis, partenocisus, poligonum, aristolohia)

Expozicija zgrada uslovljava izbor vrsta:- južna i zapadna strana - svetloljubive vrste i otporne na sušu (lonicera, partenocisus, periploca)- severna strana (hedera, campsis)

38. Značaj analize uslova sredine kao analitičko-studijskog dela projekta

Proučavanje prirodnih uslovaKompletno terensko istraživanjeZbir i sistematizacija komponenata predela

*Klima - varijacije usled promene reljefa + informisanje o režimu buke i čistoći vazduhaKlima i Mikroklima - opisi i tabele o padavinama, vlažnosti vazduha, kretanju t°, vetrovima

→ sastav biljnog materijalazaštita od vetralociranje pojedinih objekata

*Pedologija i Geologija → pogodnost za rast vegetacije-šumsko uzgojna svojstva-uslovi - jako kamenito, peskovito, slano, podzemne vode-analize i kartiranje-tekstovi i tabele-tipovi zemljišta i njihova fizička, mehanička i hemijska svojstva

*Reljef→ fizička pristupačnost→ odvodnjavanje (nivelacija)

*Hidrografsko istraživanje-prisustvo vodenih tokova i površina-režim podzemnih voda-oticanje površinskih voda

→ drenažazalivanjestvaranje vodenih P-na

*Vegetacija - fitografska i dendrološka istraživanjaIzdvajanje fitocenoza - opis i ocena→ spontana pojava određene vegetacije=dendrološka istraživanja inventar postojećih zasada ili pejzažna taksacija (po grupama ili pojedinačno - zdravstveno stanje, vitalnost, i dekorativna vrednost)=dekorativni zasadi u okolini (opis i analiza) autohtone vrste i egzote=potencijalna vegetacija okoline - da nisu izmenjeni uslovi

39. Rekreativne aktivnosti u zavisnosti od uzrasta korisnika i mesta za njihovu organizaciju

Karakter korišćenja - podela sportskih komplexa:- oni koji opslužuju širok krug stanovnika- namenjeni određenom krugu posetilaca - komplexi ograničenog korišćenja

Sportski objekti javne namene su normirani za celodnevno, sistemsko, povremeno korišćenje.

*Sportski park stambenog kompleksa- optimalna sredina za aktivan odmor stanovnika - aktivna rekreacija i sport- treninzi, sportske igre i zabava, rekreacija zdravstvenih grupa

*Funkcionalne zone:1. Otvoreni i zatvoreni sportski objekti2. Zona za sportsku igru i zabavu

1. Sportski objekti se lociraju kompaktno - objedinjuju polja za treniranje i borilišta u komplexe razdeljene zelenilom2. Slobodnije rešenje - živopisne poljane za igru, travnjaci otporni na gaženje, zasenčene šetne staze i aleje, dečije P-ne za igru, paltoi za miran odmor.Lociranje svih objekata se ostvaruje vodeći računa o urbanističkim, sanitarno-higijenskim i mikroklimatskim zahtevima, o funkcionalnim i metodološkim karakteristikama i zahtevima komfora i bezbednosti.Sami se izoluju od stambenih objekata - buka.Bočne strane fasada se postave ka igralištu.Koristi se reljef terena>50% biće pod zelenilom.

*Sportski park gradskog reona

-Učilišno - terenske aktivnosti-Zdravstveno - rekreacija širokog kruga stanovnikaMesto slobodnog aktivnog odmora → sport

*Gradski sportski parkoviNamenjeni stadionima - uključuju sportsku aremu sa tribinama, sportske objekte za različite vrste sportova za takmičenja i treningeMesta aktivnog odmora stanovnika

Planiranje - mreža šetnih alejaprostori za odmor

reljef, voda, vegetacija

Zoniranje teritorije po grafikonu kretanja

- Funkcionalne zone:1. Glavni manifestacioni sportski objekti2. Zona objekata za treniranje3. Zona za odmor i opštefizičku pripremu4. Administrativno-upravna zona

1.Bliže ulazima, veza sa stanicama i parkinzima2. Vezano za objekte manifestacione zone, ne treba je presecati komunikacijamaobavezna izolacija od saobraćajnica zelenilom3. U dubini parka izolovano od objekata masovne posete i od izvora gradske buke.U prisustvu vode, u obalnom pojasu - plaže, čamci, kafei.-aktivan odmor sa igralištima-platoi-poljane za sport i rekreaciju-miran odmor sa mrežom šetnih staza i platoa-dečija zona i korišćenje prirodnog reljefa4. Veza sa celom teritorijom

40. Oprema i uređenje kupališta i plaža

*Izbor mesta- Ekspozicije jug, JZ i JI, tj. severne, SI i SZ obale vodenih P-na kako bi imali najbolju insolaciju.

Udaljeno 100-150m od ispusta za prečišćavanje otpadne vode, brodskih maršruta, pristništa, veslačkih stanica, zona za odmor, ribolov

*Parametri za projekat plaža:- Širina priobalnog pojasa na mestima organizacije plaža ≥50m- Pad obale 1:10 do 1:7

- P-na peska ili travnog pokrivača 5-7m2 na jedno kupališno mesto- Dužina obalnog pojasa je 0.5m/j.k.mestu- P-na vodotoka 8.10m2/j.k.mestu- Pad dna 1:20 do 1:50- Brzina toka na mestima masovnog kupanja 0.1-0.5m/sec- Dubina vode na 60% P-ne ne treba da je viša od 1.4m- Dubina vode na delovima za plivanje dece ne treba da je viša od 0.5-0.7m, a za njihovu igru 0.3-0.4m

Dno na mestima za kupanje je blago nagnuto, peščano ili šljunkovito. Dubina vode se postepeno povećava do ≤1.7m.Ako je poprečni nagib podvodnog dela plaže >1:20, širina vodenog prostora do dubine dostupne za kupanje jako se skraćuje. Nagli pad dna izaziva brzu promenu toplote vodene mase.

*Koeficijent smene korišćenja plaže = 1.5, a u njihovom planiranju računa se da će 10% gradskog stanovništva koristiti odmor na vodi.

*Oprema:- administrativno-upravna zgrada- svlačionice, garderobe- toaleti- kiosk za piće, bife- kiosk za plivački pribor- kompleti tuševa- zasenčene P-ne- P-ne za odbojku- ulazi u vodu- klupe, česme, suncobrani, ležaljke, naslonjače- mesta za kupanje decembar- ambulanta- služba za spasavanje

*OzelenjavanjeLivadski izdržljivi travnjaciDrveće i žbunje za raščlanjivanje prostora na delove, razl. oblika i veličina sa preovlađivanjem slobodnog prostora.→izolovanost kupača→racionalno korišćenje pojedinih delova plaže za igru, zabavu, miran odmor.Zaštita kupača od neprijatnih vazdušnih strujanja,lociranje na J, JI i JZ ekspozicijama.

41. Park-šume - uređenje, oprema, zelenilo

Osnova su zelenog pojasa gradovaČesto se usled porasta gradova → gradski park

Normativ:-Veliki grad - 800m2/posetiocu-Mali i srednji - 600-700m2/posetiocuOptimalna veličina se odražava njenom dispozicijom i njenim položajem u odnosu na saobraćajnice

*Funkcionalne zone:I Zona masovnih aktivnosti - šetnja i aktivan odmor

- pored glavnih saobraćajnica- određeni broj puteva i staza ka unutra- poljane za igru, sportska igrališta- objekti za opsluž. posetilaca

II Zona mirnog odmora - glavni deo- sistem pešačkih i biciklističkih staza- parkinzi u perifernim delovima- specijalne staze za jahanje- trasiranje mreže → živopisni pejzaži- vodene P-ne

*LokacijaRubna naselja sa šumskom vegetacijom. Najpogodnije su mešovite šume raznih visinskih kategorija sa dosta vrsta

*Rekonstrukcija1. Obezbeđenje saobraćajnih uslova =>- posećenost- održavanje- meka podloga (slobodnije, rekreacija)- tvrd zastor (samo za ekonomske potrebe)- objekti za održavanje ( mesta za odmor na klupama, nastrešnice, oznake za orijentaciju)

2. Rešavanje odnosa svetlo-senka =>Promena šuma → park-šumaUklanja se prestarelo drveće → slobodne P-ne, proplanci, šumske livadeRaznodobne sastojineRazuđene ivice - horizontalno i vertikalnodaljinske vizure i vizuelni prodoriPreovlađuju prirodni motivi

3. Dopuna aktivnosti + oprema =>Planiraju se objekti i njihov raspored.Izrada kompozicije i veze park-šume sa okolnim predelomTrasiranje puteva i rekonstrukcija rastinja → namena-trase za trčanje

-naučne i programske staze-staze za bicikliste, jahanje-pionirski logor-prostor za narodna veselja

*Kondicione staze za trčanje- danju i pred odlazak na posao se trči i koriste se gradske ulice koje nisuhigijenske. Kroz park-šumu - kroz senku i sunce, stazom i van staze, visinske razlike.- naučne i dr. staze; upoznavanje sa rastinjem- trim staze sl. stazama za trčanje sa elementima za kondicioni trening

*Oprema- Klupe - udobne, obrađena oblovina. Raspoređuju se zavisno od terena i duž trase, od vizura, intimnosti i komunikacija. Udaljene međusobno, a mogu biti jedna naspram druge na 1.5-2.0m. Za duži boravak + nastrešnica.- Nastrešnica - postavlja se na udaljenim mestima,a pre svega: tamo gde ima -prirodnih vrednosti i gde postavljamo neku -društvenu aktivnost za duži boravak. Bolje više manjih na rastojanju. Za -zaštitu od nepogoda, lociraju se na udaljenoosti 15-20min brzog hoda, nepotrebne su klupe radi više prostora.- Orijentacione table - Vidljive sa veće udaljenosti, jednostavnog oblika (sl. kao na planinskim stazama), na proplancima, mestima za sunčanje, užinu, vatru.

4. Konačna rekonstrukcija vegetacije

*Park šuma - funkcije:- visoka proizvodnja O2;- prirodne lepote predela;- očuvati odnos svetlo-senka;- negovati travnjak (ne zasniva se nov, već se bira lokalitet);- zadržati efektne vizure;- sačuvati semensko rastinje;- sačuvati solitere (seča okolo)

*Voda:- planinski potok ili ravničarska reka- rekreativni i društveni značaj- vodeno ogledalo- efekti žuboreće vode

42. Groblja - definicija, vrste, zoniranje

Bogati - izgradnja spomenika, grobnica, kapelareprezentativno za porodicuProstor za izražavanje poštovanja - dostojno uređeno. Unutrašnji prostor počinje da se uređuje prema jedinstvenom planu - da se izbegne današnji karakter

(neukusno).

*Obezbediti uslove za raspadnutu org.mat.; otkloniti sve mogućnosti širenja zaraze:- pravilan izbor lokacije u odnosu na nivo podzemnih voda.- dobra poroznost zemljišta sa prisustvom O2 koji pomaže raspadanje.- znatna udaljenost groblja od površinskih voda i izvorišta pitke vode.

*Kompozicija:- razrada problematike novih grobalja- poboljšanje izgleda postojećih- izgradnja vrtova sećanja, ako je organizovano sahranjivanje kremacijom- formiranje proplanka za razvejavanje pepela- uređenje šumskih grobalja

*Planiranje: - generalnim urbanističkim planom:

1. Prirodni uslovi:

- geografski faktori - teren, nagib i expozicija, nadmorska visina (ni ravno, ni nagnuto)- edafski f. - vlažnost zemljišta (ne suviše do 2m; ocedno i lako)- klimatski f. -vetrovi prema naselju - NE! - hidrološki f. - nivo podzemnih voda sa max i min kotama (na dubini >3m)- biotički f. - tip staništa i najpovoljniji predlog izbora biljnih vrsta

2. Stvoreni uslovi:

- demografski f. - stopa smrtnosti planira kapacitet budućeg groblja - socijalni f. - udaljenost groblja od grada ≤15km- sanitarno-higijenski f. - zdrava lokacija, sigurnost u odnosu na zarazu; voda iz vodovoda (ne bunar)

3.Posebni uslovi:

- lokacija - van stambene zone (min 500m), udaljeno od gl. saobraćajnice (min 300m). Putevima povezano sa naseljem, a koji ne presecaju gl. saobraćajnice (prilazi groblju ne ometaju normalan saobraćaj na gl. putevima).- veličina groblja - broj stanovnika po groblju; stopa smrtnosti, vek počivanja (rotacioni turnus)

100.000 stanovnika ┐11% stopa smrtnosti├→ 30ha (bruto od 3m2 po stanovniku)25 god vek počivanja ┘

neto P: grobnog mesta = 2.00m2 → za urne 0.64m2/urni

bruto P: grobnog mesta = 3.38m2 → za urne 1.22m2/urni

- kapacitet grobnih mesta -- servisne P-ne -- mogućnost širenja -

*Funkcionalno zoniranje- parcele sa grobnim mestim- parcele sa spec. namenom - zaslužni građani- saobraćajne P-ne

*Odnos P-na za sahranjivanje prema ostalim (60:40 do 40:60%)60% - grobna mesta20% - zaštitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor16% - P-ne za saobraćajnice3% - trg za ispraćaj sa objektima visoko gradnje1% - ostali sadržaji

*Problematika novih grobaljaPretpostavka o kremiranju ili ne kremiranju*sekcije (pravilne i nepravilne):- slobodno izabrani spomenici i njihovo uređenje- određena 3 tipa spomenika, a jedinstveno uređeno groblje- pojedinačne memorijalne ploče i uređenje grobova u sekcijama- travne trake ili cvetne leje sa položenom memorijalnom kamenom pločom- vrt sećanja- proplanak za razvejavanje pepela

*vegetacija je karakteristična za groblja, a vodi se računa o veličini zbog objekatasenka + zelena boja različitih nijansi → mir

*Postojeća groblja*- Okolinu poboljšavamo formiranjem zelenog pojasa od grupe drveća i šiblja sa trasom rekreacionih staza. Tu se smeštaju i mesta za odmor pored ulaza.

- Zahvati poboljšanja:1. zapuštena grobna mesta - visoko zelenilo raščlaniti na manje vizuelne celineviše grobova uklonjeno - odmor sa klupama2. sporedne staze - zatravit3. jedinstveno uređenje - leje perena, ruža4. jedinstvena obeležja

*Vrtovi sećanja*- Kramacija - etički, higijenski i ekonomski; u urne i i razvejavanjem; pod kamen u cvetnoj leji ili travnjakukolumarijum - neukusno (prozorčić, venčić)

Razvejavanje na proplanku na zavetrenom mestu. Proplanak oivičen četinarima, zatravnjen. Pokrivači tla ili cvetne leje.Obredni kamen i centralni simboli u vidu luči, a u jednom delu se postavlja ploča sa imenima

*Obredni prostor*Prostorije: hladnjače, kapeleNadovezano na okolinu - zeleni pojasPoštovanje kompozicionih i saobraćajnih uslovaParkinzi i staze od čvrstog materijala

*Šumska groblja*Nekad uz spomenike; danas samo memorijalne ploče. Vaze, izrazito cvetno šiblje ili cveće-grobovi pojedinačni ili skupine-staze su travni puteljci sa nešto kamena; samo glavne su od čvrstog materijala-neravnine savladane terasama i škrapama sa prirodnim stepeništem-orijentacija oznaka groba brojem sekcije na glavnom planu groblja-optimalni uslovi retka mešana šuma sa podzemnom vodom max ispod 2m od nivo zemlje-lociraju se uglavnom na brežuljkastom terenu brdskih područja

TEHNIKA PEJZAŽNOG PROJEKTOVANJA

43. Faze procesa projektovanja

Proces projektovanja se može odvijati na više načina:* U hodu sa izvođenjem radova - samo onda kad investitor nije na vreme naručio projekat ili su neophodne ispravke prvobitnog projekta*Deo po deo projekta - usled nedostatka novca*Celovito - usled potpisivanja ugovora za izradu kompletnog projekta

-Redosled koraka - Sadržaj:

1. Formiranje projektnog zadatka- pronalaženje projektantskog posla- upozavanje sa osn. info. o projektu- formulisanje projektnog zadatka- plan rada na projektu

2. Istraživanja i analize- prostorni inventar - kompletiranje osnovne podloge- snimanje i analiza postojećeg stanja

3. Konceptualizacija rešenja- formiranje programa

- razrada osnovnih ideja - vodilja- idealna teorijska funkc.šema- funkcionalna šema konkretnog prostora- koncepcija rešenja

4. Kompoziciono oblikovanje (finalizacija rešenja)- razarda kompozicije- kompozicioni plan- oblikovanje detalja- prezentacija rešenja

5. Izrada tehničke dokumentacije- razrada idejnog rešenja u izvođačke crteže- projektovanje elemenata prateće infrastrukture- opremanje glavnog projekta

Redosled koraka zavisi od niza okolnosti; od vrste objekta projektovanja; od konkretne situacije; od projektantaRaspored poslova nije linearan, jer je često vraćanje na prethodni korakPonekad se faze preskoče ili odrade rutinski, što je slučaj kod iskusnih projektanata.

44. Uslovi za izradu projekta (šta prethodi početku projektovanja)

+Pripremni poslovi:

*Pronalaženje projektantskog posla*- informisanost o zbivanjima u stručnom krugu- praćenje oglasa u novinama- saradnja sa izvođačkim firmama- oglašavanje u medijima...pronaći investitora i ponuditi mu usluge.- učešće na konkursima (afirmacija)Ponekad je potrebno ponuditi i idejno rešenje da bi se dobio posao za izradu kompletnog projekta

*Prokupljanje osnovnih informacija o potencijalnom projektu (objektu)* - prikupe se pre ugovaranja i početka projekta (lokacija, vrsta posla, zahtev investitora...)- razgovor sa investitorom- obilazak terena sa investitorom (tip objekta, veličina prostora, stanje...)- traži se geodetska podloga (postojeća ili nova) u odgovarajućoj razmeri. Mali prostor moe i samostalno da se meri- upoznati urbanističke planove. Uslovi za uređenje lokacije, infrastruktura...Projekti koji odstupaju od planova nisu odobreni

*Određivanje cilja projekta*

*Formulisanje projektnog zadatka* - formira se strategija projekta- projektant definiše cilj projekta- slika mogućeg stanja je u glavi projektanta- u razgovoru sa klijentom, osnovne smernice projektant stavlja na papir- detaljni dogovor projektanta i klijenta- konačni tekst potpisuje investitor; to je projektni zadatak na osnovu kog radi projektant+ može i... - da investitor definiše cilj i napiše projektni zadatak - konkursni materijal.- istovremeno sa formulisanjem projektnog zadatka - dogovor o ceni projekta. Dostavljamo pismenu ponudu sa vrstom i obimom usluga i cenom usluga.= 5-12% predračunske vrednosti za izvođenje objekta≈ 5% za velike i jednostavne prostore≈ 10-12% za manje objekte

Procena unapred: ako investitor traži, za idejno rešenje bez predračuna na osnovu:- veličine i vrste projekta- procene obima posla i utrošenog vremena- potrebe angažovanja drugih stručnjaka- materijalnih troškova- broja dnebnica za rad na terenu- iskustva

......zatim se pristupa *Potpisivanju ponude i ugovora (pismeno) - projektant i investitor*

+Plan rada na projektu - posebno bitno za velike projekte- odredi se radni tim- podela posla u radnom timu- angažovanje stručnjaka (glavni projektant - vođa tima)- vremenski plan (početak rada; trajanje pojedinih faza; pretpost.završetak posla)- plan nabavke potrebnog materijala i dr. troškova

45. Istraživanje i analiza lokacije

*Prostorni invetar*

Kompletiranje bazne podloge - osnoveGeodetska podloga ne sadrži sve bitne elementeVlasnički list je često jedini (1:500)Prilagodimo podlogu odgovarajujćoj razmeri:mali objekti 1:50; 1:100

srednji objekti 1:200; 1:250veliki objekti 1:500; 1:1000Proverimo tačnost podloge obilaskom terena. Ucrtavamo nešto što nedostaje.

*Analiza stanja*

Utvrđivanje onih karakteristika prostora koje mogu da utiču na rešenje ili ukažu na pravac rešavanja.1. Analizira se sama lokacija2. Analizira se: neposredna okloina; potrebe korisnika; odnos korisnika prema prostoru3. Terenski rad projektanta (geodetska podloga, olovka, beležnica, blok za skice, metar, padomer, fotoaparat...) uz sve ovo i literatura (podasi o lokaciji)4. Teren obići više puta: u različite dane i različito doba dana

*Projekat ili rekonstrukcija velikog i značajnog prostora:- studije pre projektovanja- kapacitet (opterećenost) prostora- ankete među stanovnicima- bioekološke osnove (precizna podloga postojećeg stanja, tekstualna objašnjenja i tabele)

CILJ analize je registrovanje i analiza svih važnih elemenata koji mogu opredeliti rešenje.Potrebno je utvrditi *karakter prostora, *probleme i *potencijale

ANALIZA zahteva misaono rasuđivanje i predviđanje i sastoji se od:konstatacija: tačka sa koje je otvoren pogled na crkvu; gl.ulica je bučna; severna kosina 20-30% nagiba, obrasla šibljem.[analiza: potencijal: vizura ka crkvi se ne sme zatvoriti; pogled iskoristiti mestom za sedenje; problem: sadnja zelenila ka ulici; potenc/probl: za sankalište zimi; staza za sankanje da je bez šiblja...]Sve beležiti direktno na radnom crtežu

*Elelmenti za analizu

1. Prostorni kontekst (položaj lokacije i okoline):- namena okolnog zemljišta- karakter susedstva- prisustvo zagađenja- buka i farovi sa ulice- arhitektonski stil okolnih objekata- pravna ograničenja za gradnju- pristup lokaciji- materijali i teksture- blizina institucija

- blizina i veze sa zelenilom- razvijenost vegetacije

2. Topografija (reljef):- nadmorska visina (min i max)- energija (izraženost) reljefa- izraženi elementi obližnjeg reljefa- zone različitih kategorija nagiba- izrazite strmine i erozija- depresije u terenu

3. Hidrološke odlike (terena i drenaža):- površinske vode (potoci, bare...)- sezonske promene ↑ (plavljenje)- nivo podzemnih voda i sezonske promene- vlažna, zabarena mesta- linije vododelnica i pravci površinskih oticanja- postojeća drenaža (prirodna ili veštačka)- potencijal retenzije

4. Zemljište:- tip zemljišta- kiselost ili baznost → plodnost- plodnost- dubina- oseditost

5. Vegetacija:- locirati postojeće biljke na planu- vrste- visina- prečnik krune- prečnik 1.3m (u visini grudi)- visina debla čistog od grana- bolesti i štetočine- karakteristike habitusa- preporuka (ukloniti ili zadržati)- mišljenje klijenata- ograničenje za razvoj stabla- za veće P-na pod vegetacijom (odrediti granice različitih biljnih formacija gustinu krošnji, zrelost i visinu)

6. Klima i mikroklima:- opšte karakteristike klime (iz literature)- najosunčaniji delovi terena- zone u pretežnoj senci

- postojanje mrazišta- najčešći pravci vetrova- mesta najizloženija vetru

7. Postojeće zgrade:- spratnost (visina objekata)- arhitektonski stil- materijali fasada- položaji vrata i prozora u prizemlju- podrumski prozori (sa visinom)- vizure iz zgrade na okolinu (zaklon ili ne)

8. Mali građevinsko-arhitektonski elementi:- tip objekta (česma, zid...)- materijali- stanje- dimenzije

9. Površine pod zastorima:- dimenzije staza i platoa- materijali- prisustvo ivičnjaka- stanje

10. Elementi instalacija:- odrediti trase podzemnih vodova (gas, struja, vodovod...)- trase i visine nadzemnih vodova- ucrtati bandere, kandelabre, ulične svetiljke- položaj razvodnih ormarića za struju- položaj osvetljenja na zgradama- šahte, hidrotehnički uređaji, sistemi za navodnjavanje

11. Korišćenje pojedinih delova prostora:- vrsta korišćenja (rekreacija, pasivan odmor, parkiranje)- problemi održavanja (divlje deponije i dr.)- narušeni delovi pejzaža- različito korišćenje u različito vreme

12. Komunikacije:- položaj prilaznih puteva- parkinzi- glavni i sporedni prilazi- biciklistički prilazi (postojeći ili potencijalni)- pešačko kretanje u prostoru- potencijal nove veze sa okolinom

13. Vizure:- tačke sa najboljim pogledom na interesantne detalje- mesta sa pogledom na ružne detalje u okolini- vizure iz kuća, sa terasa- vizure iz okoline na određeni prostor

14. Prostorne celine i osećaji (opažanja):- utvrditi postojanje prostornih celina- šta su granice celina?- utisci o prostoru (svetli - tamni; javno - intimno)- buka (gde se čuje?)- mirisi (prijatni ili neprijatni)

15. Korisnici:- ponašanja postojećih- anketiranje potencijalnih- prostorno lociranje grupa- vreme boravka pojedinih grupa- aktivnosti u prostoru- kućni ljubimci- način održavanja prostora- budžet namenjen budućem održavanju

46. Izrada tehničke dokumentacije - sadržaj, oprema, uslovi

Kompoziciono rešenje - zadovoljava → izrada tehničke dokumentacijeTo je tehnička dorade rešenja i priprema projekta u oblik koji je pogodan za izvođenje radova.Rešavaju se tehnička i konstrukciona pitanja.

*Razrada idejnog rešenja u tehničke crteže* - pogodni za izvođenje radovaZbog različitih grupa radova i različitih izvođačkih firmi; postoji više crteža sa svojim sadržajem i služe za različite radove.

Nivelacioni plan:*Situacija građevinskih elemenata; izohipse; kote; padovi; visinske razlike; drenažni elementi+izvođenje zemljanih radova; izrada površinske drenaže

Situacioni plan:*Situacija parternih građevinskih elemenata; vrsta materijala; dimenzije staza i platoa; iskotirana rastojanja između elemenata; građevinske i regulacione linije+Geodetska obeležavanja; radovi na izgradnji građevinskih elemenata

Plan zelenila:*Situacioni položaj biljaka; iskotirana rastojanja; vrste i količina sadnog

materijala;+Izvođenje radova na ozelenjavanju;

Preseci:*Poprečni i podužni profili puteva i staza; prikazi useka i nasipa; škarpe; kote stepenica+Zemljani radovi; izrada potpornih zidova i stepenica

Detalji:*Uveličani detalji; konstruktivni detalji; detalji arhit. elemenata; detalji mobilijara+Popločavanje; izgradnja građevinskih elemenata; ugradnja mobilijara

*Projektovanje elemenata prateće infrastrukture*Osvetljenje, vodovod; hidrantska mreža, kanalizacija, kolske saobraćajnice.Kompletiraju projekat.Stručnjaci - ing elektro, hidrograđ., niskogradnje+ Idejno rešenje pejzažnog projekta- Podprojekti - segmenti projekta sa sadržajem elemenata infrastruktureNeophodan stalni kontakt ing-a sa pejzažnim projektom, da bi se rešenje instalacija uskladilo sa ostalim elementima prostota. (npr. *raspored hidranata na P-ni: -potrebe pojeinih vrsta za vodom; * osvetljenja: noćni efekti u kompoziciji).Posebno važan je sklad: podzemnih ili nadzemnih instalacija sa predviđenim rasporedom sadnje drveća.

*Opremanje* (tehničke dokumentacije)Okvir delovanja projektovanja je regulisan određenim pravilima i zakonima o planiranju prostora i o gradnji objekata.Projekat treba da je usklađen sa planovima; urađen po pravilima sa određenim sadržajem.

*Uslovi za izradu tehmičke dokumentacije glavnog projekta*+Glavni projekat - je jedini koji je za izvođenje objekata, obavezan u svim slučajevima. Ostali projekti se izrađuju po potrebi ili po zahtevu investitora.U PA služi za izvođenje radova i pribavljanje građevinske dozvole.Glavni projekat treba da je sadržajan i detaljan toliko da se na osnovu njega mogu izvesti svi radovi.Tehnička dokumentacija Za glavni projekat podrazumeva i određene odgovornosti koja proizilazi iz stručnosti firmi i lica koji je izrađuju.

*Zakonski propis mora da ispuni:- rešenja u projektu moraju da budu usklađena sa regulacionim planom- projektna dokumentacija treba da je izrađena u firmi koja je registrovana za poslove projektovanja (ispunjava uslove predviđene zakonom o izgradnji objekata) - ima stručnjake sa ovlašćenjem za projektovanje- projekat potpisuje odgovorni projektant (sa volašćenjem za projektovanje)- projekat podleže tehničkoj kontroli od strane druge firme (registrovane za

tehničku kontrolu)

*Odgovorni projektant - ovlašćen ako:- ima visoku školsku spremu odgovarajuće struke- ima dve godine radnog iskustva- ima položen stručni ispit

47. Kategorije projekata (nivo obrade i sadržaji)

Kod nas Zakon o izgradnji objekata 1995Postoji 5 kategorija objekata.

Generalni- Retko se radi- Za značajne objekte.- Da bi se došlo do osnovne koncepije koja će biti detaljno razrađena na nivou glavnog projekta.- Izrada studija i analiza (uklapanje objekta u prostor, uticaj na životnu sredinu, zaštita prirode i kulturnih dobara...)- Obavezan za važne objekte za koje građevinsku dozvolu daje nadležno republičko ministarstvo.- Opravdava izgardnju.

IdejniSličnog je karaktera kao i generalni ali:- Sadrži preciznije podatke o mikrolokaciji objekta i njegovu detaljniju koncepciju kao i približnu procenu troškova izgradnje.- Retko se radi, samo za specifične objekte: spomen parkove, velike turističke centre, oko kulturnih dobara, u zonama zaštite prirode ili kao idejno rešenje u traženju najboljih varijanti (konkurs).

Glavni- Za potrebe izgradnje (na osnovu njega se radi u PA)- Za pribavljanje građevinske dozvole- U skladu sa aktom o uređenju prostora koji proizilazi iz regulacionog plana- Sadrži tehničku dokumentaciju (pravni dokumenti, grafički i tekstualni prilozi)

Izvođački- Razrađuje detalje koji nisu obuhvaćeni glavnim (nedovoljno detalja)- Radi se prilikom izvođenja radova na složenim građevinskim objektima i rade inženjeri - izvođači radova. U PA se ne radi, dovoljan je glavni.

Projekat izvedenog objektaPri (opravdanom) odstupanju od glavnog u toku radova sadrži:- izvedeno stanje (za održavanje i korišćenje)

U PA glavni je najznačajniji; na osnovu njega se izvode radovi, ali pre je idejno rešenje (nije zakonski regulisano): varijante za uređenje i prezentacija investitoru; tehnička dokumentacija glavnog projekta.

Sadržaj glavnog projektaMinimum određuje pravilnik ministarstva. Kompletno se kopira (određen broj primeraka); slaže i koriči (A4); tako da sadrži 3 celine:

I Opšti deo (potvrda pravne valjanosti)II Tekstualni deo (rešenje, materijal, radovi i cene)III Grafički deo (vizuelni prikaz, tehn. i izvođački detalji)

*I Opšti deoPotvrde, izjave i prateći dokumenti o podacima za: investitora; projekt.firme; firme tehn.kontrole; usklađenost projekta sa urbanističkim planom.1. investitor i saglasnost2. pravo korišćenja zemljišta3. skald sa urbanističkim planom (nadležni organi)4. sklad sa zakonom o zaštiti projekta (ovlašćeni organi)5. registracija projektantske firme6. i 7. rešenje firme o odgovornom projektantu i o vršiocu unutrašnje kontrole8. i 9. potvrda o ispunjenju uslova za odgovornog projektanta i za vršioca kontrole10. registracija firme tehn. kontrole11. izjava projektanta o skladu projekta sa: odgovarajućim propisima i urbanističkim planom12. izjava izvršioca kontrole o izvršenoj unutrašnjoj kontroli13. potvrda o izvršenoj kontroli

*II Tekstualni deoTekstualni opis: *objašnjavaju rešenje i način izvođenja objekta; *prikazuju proračun materijala i troškove za izgradnju.*Sadržaj:1. Projektni zadatak2. Tehnički opis rešenja3. Različita istraživanja i analize4. Predmer radova i predračun troškova5. Opšti opis radova

1. Projektni zadatak - dokument u kome su definisani okviri u kojima će projektant stvarati rešenje. Zadatak piše investitor - naručilac prijekta. Želje se usklađuju sa urbanističkim planom. Investitor i glavni projektant zajednički sastavljaju tekst projektnog zadatka, pa ga na kraju predstavnik investitora potpiše. Projektni zadatak reguliše odnose između investitora i projektanta.Tekst projektnog zadatka sadrži:

-opis lokacije i granice prostora-na osnovu čega se radi projekat-koji su urbanistički uslovi i buduća namena-potrebni sadržaji koji se osmisle projektom-tehn.zahtevi koje treba ispoštovati-želje investitora oko kompozicionog rešenja-zahtevi komunikacijskih i arhitektonskih objekata i izbor materijala-zahtevi u pogledu rešenja zelenila-zahtevi u vezi rešenja opreme-okvirni sadržaj priloga

2. Tehnički opis rešenja - piše projektant, detaljnijeopisuje ponuđeno rešenje. Sadrži osvrt na postojeće stanje, daje sveobuhvatan i detaljan opis predviđenog stanja.Opis: sadržaja, lokacija, regulacija, kompozicija, nivelacija...

3. Predprojektne (Različita istraživanja i) analize - određena istraživanja za rekonstrukciju (bioekološka osnova - analiza postojećeg stanja)- uslovi sredine + snimak postojećeg zelenila; cilj - predlog sanacije i uklapanje u novoprojektovano rešenje. Prilaže se tabela - manual - popis stabala sa karakteristikama.[redni broj; vrsta; visina; prečnik krošnje; prsni prečnik; visina stabla čistog od grana; opis zdravstvenog stanja stabla; ocena vitalnosti i dekorativnosti].Grafički prikaz - snimak postojećeg stanja sa predlogom sanacije. [*analiza kapaciteta; *anketa o korisnicima; *vizuelne studije; *istorijske analize]

4. Predmer radova i predračun troškova - za dobijanje vrsta i količina materijala za realizaciju projekta → spisak i opis radova → cena koštanja svakog rada posebno → ukupna cena realizacije celog projekta.Tekst sadrži 4 glavne celine:1). Predmer materijala - obračunske tabele sa vrstama i količinom materijala - 6 tabela:T1 - kalkulacija zemljanih masaT2 - predmer (obračun) zidova;T3 - predmer stepenicaT4 - predmer zastora (izrađenih površina)T5 - predmer zelenilaT6 - specifikacija sadnog materijala2). Opis radova - kao samostalno poglavlje ili u okviru specifikacije radova zajedno sa predračunom troškova3). Specifikacija radova i predračun troškova - svi radovi su svrstani u 8 grupa:I-pripremni radovi II-zemljani radoviIII-izgradnja podloga, ivičnjaka, rigola i zastoraIV-radovi na izgradnji građ.-arh. elemenataV-ugradnja mobilijara

VI-sadnja sadnicaVII-formiranje travnjakaVIII-održavanje zelenila u garantnom rokuU okviru jedne grupe je veći broj operacija - pozicija. U okviru svake pozicije se navode količine utrošenog materijala, sa ugradnjom; jedinačna cena koštanja, cena realizacije cele pozicije.4). Rekapitulacija troškova - na kraju predmera i predračuna ponove se sumarne vrenosti koštanja svih radova po osnovnim grupama. Daje se ukupna cena za realizaciju celog objekta, a često se daje i cena po jedinici površine.

*III Grafički deo1. Izvod iz regulacionog plana - kontroliše usklađenost projekta sa planom2. Geodetska podloga - osnova za rad; skida odgovornost sa projektanta za odstupanje kota ili površina u odnosu na stvarno stanje koje bi se moglo desiti prilikom izvođenja radova.3. Snimak postojećeg stanja - sa planom sanacije; zelenilo za uklanjanje; projekat potpune ili delimične rekonstrukcije4. Kompozicioni plan - prezentacioni list idejnog rešenja; nije neophodno da bude u glavnom projektu; prikazuje sve lemente prostora (iz vazduha)5. Nivelacioni plan - daje detaljan prikaz svih elemenata nivelacije, odnosno elemenata na nivou površine terena-elementi situacije (staze, objekti, platoi)-elementi nivelacije (izohipse, kote, škrape, padovi, stepenice)-elementi drenaže (rigole, slivnici, kanali)6. Situacioni plan - staze i platoi, popločavanje, građevinski elemeti partera, mobilijar i položaji. Oznake i površine, regulacioni elementi. Za izvođenje radova na popločavanju, izgradnji građevinskih elemenata i postavljanju opreme. Često se spaja sa nivelacionim planom.7. Plan zelenila - izvođački plan sadnje, prikazuje biljni materijal sa precizno ucrtanim mestima sadnje. Služi kao priprema za itvođenje ozelenjavanja na terenu. Ucrtavaju se rastojanja između stabala, do građevinskih elemenata, broj komada i sl. Za lociranje zelenila se koristi metod mreže kvadrata. Ovaj list može da izostane → direktno na ompozicionom planu.8. Plan instalacija - Sinhron plan - to je plan trasa instalacija usklađen sa drugim elementima prostora. Tu su: mreža hidranata, vodovod, kanalizacija, električne instalacije, kablovska, toplovod, dalekovod, gasovod, PTT9. Preseci - Izgledi terena - prikaz promena u terenu → zemljani radovi elemenata koji se ne vide u osnovi10. Detalji - radi jasnog prikaza konstrukcije i strukture nekog dela prostora ili građevinskih elemenata. postoji 3 vrste detalja:-uveličani detalji planova-konstruktivni detalji-detalji mobilijara

48. Kompozicija - pojam i definicija

Kompozicija označava spajanje, sjedinjavanje, sastav, raspored, kombinacije; a takođe i formiranje umetničkog dela.U PA - označava raspored prostornih formi u određenoj kombinaciji i formiranje harmoničnog jedinstva organizovanog prostora.Prostorna kompozicija-određuje princip raščlanjivanja elemenata-obezbeđuje jedinstvo elemenata-određuje glavne i periferne centre-stvara smisaone veze i perspektiveU PA - predstavlja uspostavljen odnos glavnih i drugostepenih komponenti, prirodnih i stvorenih, tako da čine skladnu celinu.- Prostorna pejzažna kompozicija se formira od reljefnih oblika terena, vegetacije, arhitekture, skulpturnih i drugih elemenata složenih u jednu celinu prema umetničkoj zamisli.- Kompozicija u ravni je arhitektonsko pejzažno rešenje komplexa, sastavljeno od raznih oblika, tačaka i linija koji, formiraju staze, platoe, vodene, travne i cvetne P-ne. U ravni zemlje, pokrivači tla i nisko šiblje, svojim varijacijama u visini i vrsti, ne određuju fizički vertikalnu ravan, već je označe i organizuju prostor tako da otkrivaju vizure. Ove dve kompozicije se dopunjuju.

*Stvaralački proces* - odlikuje ga razlika od prirodnog pejzaža, a objekte PA - prisustvo ideje.- umetnička ideja - zamisao- klima i mikroklima- reljef- ekološka sredina- biljni materijal- prostorno-vremenska dinamika životnih procesa

Briga - *o umetnički vrednim delovima prirodnog predela; *uklapanje idejnog rešenja; *o dvostadijumskom procesu razvića biljnog materijala:

*rast 20-40god i *zrelost 200-300god; *posle ide rekonstrukcija (povoljno na 8-10 godina)Kompozicija koristi umetnička sredstva koja odgovaraju ideji i karakteru dela.Završni oblik - dela pejzažne umetnosti je period po završetku stadijuma rasta zelenila, jer samo zrelost biljnog materijala daje sklad ideje.PA operiše sa živim elementima - volumenima, oblicima, kompozicijom, bojom, dinamikom u vremenu i prostoru.Pejzažni arhitekta treba da ima istančan ukus i da odredi granicu ukusa.Izražajnost - Stvoriti opt. maršrute kretanja da ne bi došlo do dosade i nesagledivosti;

- uskladiti broj i razmeru komponenata;- psihološki karakter posetilaca.

49. Stilovi u pejzažnoj kompoziciji u svetu i kod nas

Stil - označava jedinstvo, osnovna idejno-umetnička karakteristika kompozicione strukture jednog umetničkog dela.Stilske karakteristike kompozicije su određene stilskom epohom razvoja društva i kulturom.I Geometrijski; II Pejzažni; III Mešoviti

I Geometrijski (pravilan) stilGeometrizacija u kompoziciji. Sistem kvadrata, pravougaonika, krrugova, elipsi...povezanih strogim pravim linijama.Pojava - Stari Egipat i Grčka; Kasnije - renesansa i barok Italije (14.-19.v.), jak uticaj 2.polovina17.v. i 1.polovina 18.v.Francuska - Le Notr; Rusija - Gornji i Donji park Petrovog dvorca.*Karakteristike:-geometrizovana planska i prostorna izgradnja-sistem osa-pravilni oblici staza-stroge konture vodenih P-na i travnjaka-veštački oblik krune-simetričan raspored skulptura

U strogoj geometriji postavljena je podela na otvorene i zatvorene prostore.Prvo - mreža poprečnih i podužnih linija; kasnije - na presecima krugovi i kvadrati; barok - utvrđena glavna osa simetrije. U Francuskoj još složenije - Le Notr.*Topijarstvo, zeleni zidovi, skulpture, svečanost, monumentalnost, veza arhitekture i slobodnog prostora.Savremeni ≠ klasični → asimetrija

II Pejzažni (slobodan, prirodan) stil2.polovina 18. veka = podražavanje prirode*Suština: maksimalno korišćenje postojećih i potencijalnih prirodnih karakteristika teritorije i maskiranje ružnih delova.- Živopisna plastika reljefa i olika vodenih P-na; livade, masivi, grupe... asimetričan raspored.*Podela prostora - harmoničan odnos veličina otvorenog prostora i gustih masiva- Soliteri - izrazita dominanta; biljni elementi, a ne arhitektonski- Slobodna kompozicija sa akcentom na planiranje drveća i žbunja, a ne staza.- Autohtone vrste - emocionalna privlačnost; alohtone - samo odgovarajuće.

Prvo - Engleska; pa - Rusija. Ponikao u epohi prosvećenosti koja se karakteriše konkretnim promenama.

III Mešovit (kombinovani stil)Geometrijski su rekonstrukcijom jako izmenjeni → pojava mešovitih stilskih

rešenja i kombinacija 2 stila u jednoj kompoziciji (geometrijskih i slobodnih linija i oblika)- centralni (glavni) deo - geometrijski; bočni (sporedni) deo - pejzažni

Počinje - Engleska 2.polovina 19.v.; širenje - Francuska; svuda - 1.polovina 20.veka.*Glavne staze presecaju park podužno - pravolinijski i čine glavnu osu simetrije. Prihvataju glavnu masu posetilaca i odvode je u unutrašnjost parka. Od ove staze se granaju sekundarne staze prirodnih oblika.*Vegetacija - je komponovana kao kod pejzažnih i formira okvir centralnom delu.Primena - na velikim P-nama sa različitim sadržajima i funkcijama.-------------------------------------------------------------------------------------------Nezavisno od izbora stila, kompoziciona rešenja treba da odgovaraju duhu vremena, lokalnim uslovima vremena, lokalnim uslovima predela, funkcionalnim i estetskim zahtevima.*Funkcionalnost; *Ekonomičnost; *Estetika.Izbor stila je uslovljen određenim funkcionalnim ciljevima i za to povoljnim prirodnim uslovima. On treba da ponikne prirodno iz postojećih prirodnih uslova, potreba, vrsta odmora i ekonomske situacije. U svakoj prirodno-klimatskoj zoni zemlje, treba težiti jačem izražavanju svojstvenosti, karakteru i suštini lokalnog predela.Jedinstvo nauke i umetnosti - treba da bude osnova za stvaranje parka našeg doba.

50. Kolorit biljnog materijala u parkovsoj kompoziciji (kao bitan element pri izboru vrsta i komponovanju biljnog materijala)

Boja - je rezultat fiziološkog dejstva svetlosnih zraka na mrežnjaču oka. Ona prati čoveka svuda: boja biljaka, neba, Zemljine P-ne, objekata... Opažanje svetlosti i boje bitno utiče na funkcije, psihu i druga čula čoveka. Boja zavisi od strukture biljaka, boje i strukture P-ne i karaktera osvetljenja; i u skladu sa teorijom kolorita - od boje susednog objekta ili fona. Zimzelene, cvetne, travne vrste 5-9 varijacija.

*Boja - Oblik - se zajedno posmatra isticanje dubine i širine prostora. Prednji plan - zasadi toplih boja; Zadnji plan - pasivne hladne boje.Koloritni efekti zasada zavise od uzajamnih odnosa formi i boje biljaka i fona. Izdvajaju i naglašavaju vizuelno karakteristike biljnih oblika.*Estetsko i psihološko - dejstvo boje objašnjava se zakonitostima promene boje u prirodi.Ljubičasta - mir; Crvena - uzbuđenje, stimulans; Zelena - fizička ravnoteža; Žuta - veselost; Plava - umirujuća*Kompozicija - parkovskog pejzaža - u skladu sa zakonom boja.-osvetljenost-refleksija susednih boja

-suprotstavljanje boja-položaj u prostoru-velika P-na različitih boja-forma i textura bojene P-ne*Dinamična harmonijska kompozicija: crvena-zelena; narandžasta-plava; žuta-ljubičasta*Harmonična koloritna kompozicija. Ravnotežom koloritnog rešenja što zavisi od:-izabranih boja-intenziteta boja-kombinacija boja-odnos boja prema fonu[crvena-zelena+žuta=izražajnost; žuta+zelena=optimizam; zelena+plava=umirujuće]

51. Nivelacioni plan (zašto se radi, šta obuhvata i elementi nivelacionog rešenja)

Cilj - nivelacionog projekta je izrada nivelacionog planaNivelacioni plan - je deo projekta tj. grafički prilog tehničke dokumentacijeSadržaj - rešenje nivelisanja i drenaže služi:-za izvođenje zemljanih radova-za nivelisanje P-na pod zastorima-za postavljanje drenažnih elemenataNivelacija kao deo procesa projektovanjaPočinje još u fazi istraživanja i analize lokacije. Obuhvata rad u nekoliko faza:I - Analiza terenaII - Prostorno-funkcionalni koncept rešenjaIII - Izrada generalne šeme drenaže terenaIV - Izrada nivelacionog rešenjaV - Finalizacija nivelacionog plana

I - Analiza terena-odrediti najviše kote terena-odrediti najniže kote terena-registrovati postojeće vodotoke i drenažne elemente-uočiti mesta retenzije i sl.-utvrditi linije glavnog pada (nagib)-odrediti linije vododelnica na planu-odrediti linije prirodnog oticanja vode-merenjem % pada određenog mesta najvećeg nagiba klasifikovati delove terena po nagibu(do 1%) (1-5%) (5-10%) (10-15%) (15-25%) (>25%)

II - Prostorno-funkcionalni koncept rešenjaOdrediti kako postojeći reljef utiče na moguće namene prostora. Treba zadovoljiti 2 bitna elementa:

1. definisati prostore gde se ne vrši nivelisanje (oko drveća i već postojećih delova drenaže)2. definisati namene P-na zavisno od reljefa /zaravni se registruju, kao i P-ne pod karakterističnim padovima i razmotri se pristup saobraćajnica/.(do 1%) slaba drenaža - za retenzije, veštačke bare, močvare(1-5%) za zgrade, parkinge, sportske P-ne, sportske terene - dobra je drenaža i nisu potrebni veliki zemljani radovi(5-10%) formirana komunikacija bez problema(10-15%) nepogodno za građevinske elemente, prihvatljivo za zelene P-ne; pešačke komunikacije sa rampama ili stepenicama(15-25%) samo za zelenilo - 25%max za košenje travnjaka mašinama(>25%) pošumljavanje, rekreacija (sankanje)

III - Izrada generalne šeme drenaže terenaSkicira se šema drenaže kroz dva koraka1. odrediti zone retenzije u koje se usmerava površinska voda2. locirati linije površinskog oticanja vode

IV - Izrada nivelacionog rešenjaGrubo se odrede osnovne nivelete (visinski nivoi), pa se odrede veze između njih, a onda sledi preciznije nivelisanje u završnoj fazi.Ova faza ima 10 koraka:1. početne fiksne kote se registruju na koje se oslanja nivelaciono rešenje. To su tačke okolnih izgrađenih puteva, ulaza u zgrade, platoi. To su one kote koje se ne smeju menjati.2. nivoi (okvirne grube kote) primarnih novoprojektovanih prostora (rade se prema srednjoj koti terena da bi usek =nasip)3. odrede se trase i padovi glavnih kolskih i pešačkih komunikacija koji povezuju nivoe glavnih P-na4. odrede se kote sekundarnih P-na koje se vezuju za nivoe saobraćajnica5. precizno se odredi nagib - površinski, na zaravnjenim prostorima (odrede se kote na uglovima)6. crtaju se preliminarne škarpe useka i nasipa i njihove izohipse7. definišu se mesta gde će površinska voda oticati u slivnike8. ucrtati linije za najpogodnije kretanje vode i odrediti tip elemenata za površinsku drenažu9. preliminarni obračun kubature zemljanih masa - odnos masa useka i nasipa10. izohipsama se daje željeni oblik

V - Finalizacija nivelacionog planaPrethodne faze se ponavljaju dok se ne dođe do finalnog rešenja. Finalizacija = definitivni izgled nivelacionog plana.1. precizno izračunavanje i upisivanje karakterističnih kota2. izračunavanje i ucrtavanje padova3. crtež konačnog oblika izohipsi4. crtež potrebnih preseka - profila

5. precizno izračunata kubatura zemljišnih masa

Nivelacioni plan -rezultat je nivelacije projektovanja. To je deo projekta - list glavnog projekta. Sadrži grafičku prezentaciju svih elemenata potrbnih za izvođenje zemljanih nivelacija i drenažnih radova.- elementi situacije - gabariti objekata sa prizemljemkonture izgrađenih P-napoložaji građevinskih elemenatagranice kompleksa obuhvaćene projektom- nivelacioni elementi - kote karakterističnih tačakapadoviizohipsestepeniceškarpe useka i nasipa- drenažni elementi - kanali i rigole sa označenim padomslivnici kišne kanalizacijepropustibrane- poprečni profili - za izračunavanje kubature zemljanih masa duž puteva

52. Modelovanje reljefa - geoplastika

Podrazumeva takva nivelaciona rešenja kojima se na veštački način formiraju sasvim novi oblici reljefa. Formiraju se oblici slični prirodnim i to iz estetskih razloga i simbolike. Ponekad se formiraju radi zaklanjana nepovoljnog pogleda ili kao zaštita od buke, prašine, vetra. Projektant ima veliku slobodu.Nivelaciono rešenje se može raditi na planu, ali je lakše u profilu.- skicirati formu buduće zemljane figure- nacrtati na planu zanišljeni oblik tj. granice na kojima se podiže brdo- uradi se profil na tipičnom delu budućeg uzvišenja. pomaže da se vidi bočna forma željenog terena. (ako željeno brdo treba da služi dečijoj igri, treba da ima stepenast pad sa niže strane. Preporučeni pad u ovom slučaju /za sankanje/ je 60% (1:1.66) sa donje strane j 40% (1:2.5) sa gornje strane - za penjanje)- nacrtanom profilu, iz bočnih (krajnjih) tačaka konstruiše se profil zamišljenog uzvišenja koristeći zadate nagibe.- oblik dobijen u profilu se vrati u crtež i nacrtaju se nove izohipse. Za crtanje novih izohipsi kao polazne tačke se koriste sve karakteristične tačke iz profila, gde se vidi presek linije novog reljefa i visinskih ravni. Kada se te tačke prenesu u osnovu na liniji profila A-A na planu, iz njih se povlače izohipse. Oblik novih izohipsi treba da je približno paralelan zamišljenom horizontalnom obliku brda.Gustina izohipsi odgovara nagibu.Nove izohipse koje se pojavljuju samo na nižoj strani, neće zatvarati krug, već se

crtaju do preseka sa svojom istoimenom starom izohipsomPrelazi se ublažavaju crtanjem blago zaobljenih izohipsi.

53. Oblici vodenih površina i elementi sa vodom i njihovo oblikovanje

Vodeni resursi prostora opredeljuju njegovu kompoziciju. Oni su kompozicioni centri i čvorišta.Objekti manjih razmera - bazeni, fontane, vodopadi. Izvori postaju centri unutrašnjih kompozicija parka i njihovi akcenti.Po postanku i značenju, vodene P-ne i elementi sa vodom dele se u dve grupe:I Prirodne - mora, jezere, reke, potoci, vodopadi...II Veštačke - veštačka jezera, male akumulacije, bazeni, kanali, fontane, kaskade, veštački vodopadi, česme...

I Prirodne vodene P-ne - voda je privlačila čoveka, pa su procesi urbanizacije usmereni na rečne doline. To su bila jedina mesta na kojima je bilo uslova za život. Parkovi i druge zelene P-ne sz locirane na obalama vodenih P-na. Obalnom zonom se lociraju osnovne šetne staze i vidikovci.

More - u planiranju grada učestvuje kao važan faktor, na obali - veće parkovske P-ne, staze, platoi, vidikovci → široke vizure ka morskoj obali (dovode do same obale)-Strma ili sasvim vertikalna obala → vidikovci-Ravna obala → široke staze koje se završe molovima(npr. finski zaliv - park Petrov dvorca u St. Petersburgu sa velikim morskim kanalom koji dolazi do velike palate tj. do čuvene vodene P-ne - kaskade ispred dvorca).Reke - element urbanog pejzaža; činilac u životu grada; organizacija radnih zona, saobraćaja i komunalne opreme. Ugrožava grad - razgrađuje njegovu strukturu, degradira kvalitet njegovog života.*Važno je uređenje rečnih obala.-vodotok- prirodni faktor. Ekološka osnova sistema zelenila utiče na karakter i raspored pojedinih elemenata i određuje kompoziciono rešenje.(npr. *raščlanjuje teritoriju grada; *centralna osa razvoja grada)vg/ns na obalama plovnih reka stvaraju vodno-zelene sisteme koji duž glavne ose vodotoka objedinjuju veći broj zelenih P-na i otveraju mogućnost za formiranje većih arhitektonskih prostornih ansambala.Vodotok u gradu treba da bude centralna osa (kičma) budućeg razvoja zelenila. On treba da prati vodene tokove i da bude povezan sa ostalim zelenim P-ma grada i rubne zone grada. Ovako se obezbeđuje prirodna ventilacija grada, drvoredi, pristup rekama, iskorišćenost za rekreaciju, odmor, ali i za zaštitu voda i vodotoka.* Uticaj na saobraćajnu mrežu* Saobraćajnice i mostovi* Nedostatak je što ih oblikuju hidrotehnički stručnjaci bez višenamenskog oblikovanja - sistem zelenih površina, rekreacija.

Povezanost u kompoziciju - urbanizam - pejzažno planiranje. *Projektovanje parkova*-Pravilno trasiranje staza-Postavljanje vidikovaca ka vodotokovima-Kombinovanje mirne i tekuće vode-Odvajanje staza od vode pored grupa i kroz masive, pa ponovo izlaženje pored vode-Staze pored vidikovaca sa kojih se sagledava pejzažna slikaIzdužena forma vodene P-ne - vizure su po podužnoj osi. Izbegava se monotonija. Smena utisaka pospešuje interes za šetnju. (npr. Kalemegdan - uspešan na obali - strma padina. 75-130m vizure na Savu, Dunav, Zemun, Banat, Veliko ratno ostrvo.Prostorno rešenje - orijentisano ka rekama.Kompozicioni centar - plato (Pobednik)Kompoziciono rešen terasama i potpornim zidovimaIvice terasa su najatraktivnije za sagledavanje pejzaža).Kej - aleja duž obala vodotoka - uslovi za odmor i šetnju.Omogućiti uslove za sagledavanje vodotoka,

Tendencija - isključiti saobraćaj da se vrednost vodotoka i vode približi stanovništvu. Ovo sprečavaju ekonomski razlozi.Namena - rekreativna i urbana funkcija (Sava, Dunav, Zemun).Pirot - Nišava - dobro uređen kej. Sa obe strane dvostruki drvored lipa, šetalište sa klupama za odmor. Kej tangira sam centar grada i vezuje sa skverom i pešačkom gradskom zonom.

Razlike u ozelenjavanju obala i kejova u gradu proističu iz namene samih P-na.U slučaju motornog saobraćaja obale se ozelenjavaju slično kao autoputevi, ali sa vizurama ka vodi, a padine se ozelene najnižim biljkama.U slučaju šetališta kombinuje se parterno, linijsko i grupno ozelenjavanje.s

Izbor vrsta:Podnošenje vode - vrbe, jove, topole, taksodijumi.

Male reke i vodotoci - Organski elementi urbanog prostora koji nizom uticaja deluju na okruženje.Potok - je prirodni tok vode koji teče koritom sa manje-više određenim obalama. Od reke se razlikuje veličinom. b<5m.

*Značaj*- ekološki - arterija za dovod vazdušnih masa iz okoline grada. Pozitivan efekata je izražen samo u slučaju adekvatnog ozelenjavanja obala- urbanistički - osnova za razvoj čitavog urbanog sadržaja. Dolina ima uravnotežen reljef, što pogoduje saobraćajnoj infrastrukturi. To su mesta okupljanja, žiže odakle polazi čitav razvoj grada.- sportsko-rekreativni - u okviru obalne zone aktivna (bicikli, šetnje, trim staze) i

pasivna rekreacija (pecanje, sunčanje, razgledanje).- biološki - razvoj biljnoga svet - povoljan. Raznolikost staništa; postojanje stabilnih biocenoza.- oblikovno-pejzažni - dekorativni element. Krivudavost - smenjivanje pejzažnih slika.Za sve ovo je neophodna: *renaturalizacija čitave hidrološke mreže grada-pejzažni dizajn-bioinženjerske mereMaksimalno iskoristiti sve prirodne karakteristike:-brz tok, penušanje-slapovi-kamen za prelazak na drugu obala (plićak)-osovina kompozicije parka

Veštački potok - vodi se računa o karakteru sredine, reljefu i postojećim vrstama. To je linijski kompozicioni element, pa su tu i kanali - sportski elementi - kanui.

Reke i potoci sa tekućim stanjem vode se uključuju u strukturu parka.Projektovanje se sastoji samo u trasiranju staza koje prolaze kroz najinteresantnije delove. U izdvajanju vidikovaca koji se orijentišu na vodopadima.

Jezero - prirodno ili veštačko akumulaciono - odmor i rekreacija.Veće - sportovi, ribolov.Manje - živopisne kompozicije - vegetacije.Urušavanje obala se sprečava minimalnom promenom oblika.

*Veštački formirane vodene P-ne*Potrebno zbog brojnih vizuelnih i drugih funkcija. U zavisnosti koje funkcije treba da ispuni u slobodnom prostoru i koji tip elemenata će najbolje ostvariti tu funkciju.

Fontane - najčešće na slobodnim gradskim prostorima (skverovi, trgovi, parkovi).-Veliki kompozicioni značaja-Odnos prema kolnim objektima-Položaj u slobodnom prostoru-U centralnoj perspektivi-Položaj za lociranje

*Potrebni su uslovi za jasno sagledavanje svih strana i izdaleka*Osunčanost*Mirna i intimna atmosfera*Unikatne, simbol identiteta sa delom grada*Kreativno - igra svetlosti i refleksija

*Opremanje fontana - pumpe, malznice, prskalice (elektronsko-vremenske).

- pumpa - utrošak vode; recirkulacioni tip. Pumpni agregat je u bazenu fontane ili šahtu, a za veće fontane - kompenzacioni rezervoar.- izbor pumpe - dovoljno jaka sa definisanim pritiskom da bi se postigao željeni efekat (element) raspršivanja. Različitih su dimenzija i kapaciteta. Koliko l/h pumpa može da izbaci? Viši mlaz - pumpa mora da pokreće maju zapreminu. Odnos protoka po satu ne sme biti veći od zapremine bazena.*Pravilo - pumpa može da recirkuliše minimalno pola zapremine vode bazena za sat vremena.Pumpe koriste naizmeničnu struju od 220V ili jednosmernu od 24V, uz korišćenje transformatora.Mora postojati bezbednosni uređaj koji se isključi u slučaju kvara. Električni kabal i konektori moraju biti propisno izolovani kako bi se sprečio strujni udar.Osnova fontane je najbolje mesto za pumpu. Smanji se dužina cevi za protok vode kako bi snaga pumpe bila veća. Filtracija vode, ako se vrši, najbolje je da usisna i izvodna cev budu na suprotnoj strani. Potapajuća pumpa se ne postavlja na dno bazena, već se izdiže tako da usisna rešetka bude minimalno 5cm iznad dna bazena. Tako pumpa neće povući talog sa dna bazena.Filteri za vodu mogu biti prikačeni direktno na ulaz vode u pumpu. Oni drže vodu u čistom i svežem stanju. Održavaju se čišćenjem u određenom intervalu. Posebni filteri imaju ulogu u stvaranju različitog spektra boja zavisno kako se postave, a u kome sa lampicom određujemo i boju koju želimo da dominira.

Svetlosni efekti su od značaja. Kombinacija širokog spektra biljaka i vodenih aranžmana sa izabranom rasvetom - noću. Podvodni snopovi svetla su atrkacija uz lokvanje i lotose.

Oprema za osvtljenje se postavlja iza stena i rastinja koji se nalaze u blizini ili se zakopava u zemlju.

Bazeni - lociraju se u gradu na trgovima, skverovima, ispred javnih objekata i dr.Ravne slobodne P-na; niže kote; različitih oblika i dimenzija; različitih namena; dekorativnog karaktera, + skulpture

Jezera - Ravna statična voda; oblikovano je prirodnim, slobodnim oblicima. Različite funkcije. Osećaj mira i spokoja. Veća za odmor i rekreaciju. Uspostavlja vezu između različitih okruženja. Vizuelni je kontrast ostalim elementima.

Vodopadi i Kaskade - stavaraju kod jako izraženog reljefa i velikih vodenih izvora. Lociranje se određuje prema tejničkim mogućnostima. Postoji 3 osnovna tipa vode koja pada:I Slobodan pad; II Ometen pad; III Pad u nagibu.I Slobodan pad - direktno sa jedne visine na drugu bez prekida i prepreka. Efekat

vodopada se sastoji u visokom, širem i moćnijempadu vodenog toka. Takav utisak se stvara pri visini vodopada većoj od 1.5-2m. Karakter ovog pada zavisi od zapremine, brzine, visine pada i oblika ugla preko kog voda pada. Kombinacijom ovih promenjivih se stvaraju različite pojave i zvuci. Ivica preko koje voda pada stvara efekte:*oštra ivica - koncentriše vodu na određenim tačkama i stvara talase*gruba ivica u kombinciji sa većom zapreminom vode stvara efekat penušanjaPovršina na koju voda pada takođe utiče na izgled i zvuk padajuće vode.*kad voda pada na tvrdu površinu stvara se efekat oštrog prskanja vode*ako pada u vodu zvuk je dublji i puniji, a prskanje manje- Svetlost - vodeni zid. Voda se pumpa do vrha zida odakle pada prekrivajući prednji deo zidaII Ometen pad - voda udara u različite prepreke ili ravni dok pada između dve visine, stvaraju se različiti oblici i zvuci, a sa kontrolom zapremine, visine vodopada i P-ne na koju pada voda i interscenski efekti. Kaskade se formiraju sa malim padovima vodenih tokova sa stenovitim koritom. Koriste se i padovi terena. Vodena stepeništa - sistem kaskada gde voda ravnomerno pada sa podesta na podest.III Pad u nagibu - Padanje vode duž i niz strmo nagnute P-ne. Slično je tekućoj vodi, ali se događa na strmijem nagibu. Manje zapremine - vizuelni rezultat je P-na koja samo svetluca na suncu. Jači protok - jasne šare na vodi koja se kreće. Strmiji pad teži da bude mirniji nego slobodnopadajuća ili ometena voda.

Sve vrste vodopada obezbeđuju različite scenske efekte i skulpturalne kompozicije.Pri formiranju vodopada određena količina vode se gubi iz korita, ako ono nije dobro napravljeno.Jezerca prosečne veličine moraju imati dovoljno vode da bi se ona obrušila sa visine od 60-100cm.5-6 slapova - optimalno na dužini nakoliko metara. Svaki vodopad h>1m → veće jezero ili jača pumpa.Materijal za vodopade i jezerca:-nepropustljiv - gubici minimalni-beton ili PVC folija-prirodni neklesani kamen-pokrivanje ivica-vešt raspored biljaka

Veštački potok - Ponašanje i karakteristike zavise od:-zapremine vode; -nagiba dna; -veličina korita; -svojstva dna i oboda.Turbulentni efekat se stvara: -promenom širine korita; -strmim padom dna; -strukturom materijala dna i obodnih strana grublje od stena i krupnijeg kamena.(uzburkanost, penušavost, zvuk, mostići i kameni prelazi)

54. Oblici vodenih površina kroz istorijsku retrospekciju

Uloga vode kroz istoriju je neprocenjiva.- Centralni sadržaj- distanca fon za sagledavanje parka

Egipat i MesopotamijaNajranije. Koristili Nil, Tigar i Eufrat za navodnjavanje i za vrtne kompozicijeProizvodnja hrane, gajenje lotosa, ribe i papirusa. Vrtovi dvorova i hramova - dekorativni. Egipatski vrt vrednuju sve kulture.

Persija i Srednji IstokRazlivanje vode u plitke bazene sve do vrha, prelivala se preko ivica. Reflektuje sve oko sebe. plodnost zemlje navodnjavanjem iz Eufrata i Tigra.

Srednja EvropaManastiri. Zatvorene bašte - pravolinijski podeljene na kvadrate. Centralna tačka - vodeni objekat u religiozne svrhe, za piće, za kupanje ili kao pojilo.

Mavarski vrtPrelivanje vode iz bazena u bazen i žubori kroz otvorene mermerne kanale. Mali vodoskoci - rasprskuje se voda u tankim mlazevima. Fontane sa jačim mlazevima su centar kompozicije.

ItalijaUticaj istoka i Grčke, kasnije i Rima. Zahvatana iz planinskih potoka i rečica, kanalima dovođena do gradova i vila; usmerena u rezervoare po okolini; vođena cevima pod pritiskom.Različiti oblici: kaskade, vodoskoci, vodopadi, kanali.*Hadrijanova vila - Tivoli 118-138.p.n.e.Canopus je vodena P-na za vožnju čamcem, sa kolonadama i statuama.*Vila D Este - TivoliHidraulika - vodene orgulje... vazduh teran kroz cevi orgulja - zvuk (cvrkzt ptica, melodije i topovska kolonada). Ovde je fontana Del Ovato; - Sto fontana - koritaste profilacije, na razmacima su vodoskoci u tankim mlazevima.*Vila Lante - Boboli*Vitervo - Firenca → centralna osa; kaskadno kroz korito; do bazena simetrično

FrancuskaSmirenije, prostranije, široke vodene P-ne. Puno odsjaja - simetrični bazeni i kanali u sklopu pravilnog geometrijskog stila. Potčinjeno principima kompozicije sa arhitektonskim oblicima.*Versaj - vodoskoci u pravilnim ili asimetričnim nizovima - penušavo i kristalno glatko (1400 fontana)

*Petrov dvorac - finski zaliv - reljef obalne terase - sistem fontana. Raznovrsnost

nivo gornjih i donjih terasa. Statua Samsona - strujnica h>20m - centar. Kanal formira kompozicija 22 fontane.

JapanSuprotno francuskom shvatanju. Svaki bazen je kopija prirodnog jezera. Potočić je sa tajnim izvorom. Period Zen-budizma - cenjena pokretnost vode.

KinaVodene bašte - simbol su tišine i perfekcije - predstava neba i zemlje (refleksija bazena je mesto gde se nebo i zemlja sastaju). Brežuljci, stene i voda.3. vek - osnova za orijentalne bašte sa ostrvima, jezerima i mostovima. Zvuk vode i njena energija.

DanasPumpe - recirkulacija vode. Podloga za umetničko izražavanje.

*Vizuelne karakteristike vode*: refleksija, vodeno ogledalo, treperenje - žuborFizička svojstva vode su ta koja utiču na svrhu i metod korišćenja u PA.

Kretanje je deli na:1. statična, mirna, nepokretna - jezera, ribnjaci, bazeni, kanali. Opuštajuće na ljudske emocije.2. dinamična, pokretna, promenljiva - potoci, reke, fontane, vodopadi. Daje snagu celom prostoru. Uzbudljiva i dramatična.3. zvuk - emituje pri pokretu ili kada udari u fiksni objekat ili P-nu. Umiruje ili uzbuđuje. Kapanje, curenje, žuborenje, klokotanje, huk, prskanje.4. odraz, refleksija - odražava okolni pejzaž - ogledalo

55. Oblikovanje vodenih površina vegetacijom

Izazov - Studiozan rad - Specifičnost vrstaKompozicija vodenih nasada - principi:1. Stavaranje gustih obalnih masiva2. Stvaranje kulisa3. Stvaranje poljana

- Masivi - ograničavaju i zatvaraju predeo, skrivaju karakter reljefa, povećavaju obalu. Njihova linija prati obalnu liniju.- Kulise - sukcesivnost i pravac vizura, iluzija dubine i veličine prostora. Za velike vodene P-ne.- Poljane - otvorene vodene P-ne sa ravnim obalama, odražavaju svetlost i daju utisak širokog i svetlog vodenog prostora.

Mogu biti široke i uske, da presecaju obalni masiv. Čiste, pokrivene obalnom vegetacijom, cvećem, soliterima, grupama, usamljenim masivima.Živopisnija kombinacija - barske i vodene biljke; Carex sp., Iris sibirica,

Nymphaea alba, Lotus sp., Iris pseudoacorus

Zalivi i zatoni - dubine 45-60cm - vodeno bilje (za lokvanje dubina 1.5-1.8m)Visoka vegetacija - autohtone vrste drveća, šiblja i višegodišnjeg cveća - za povremeno plavljenje.

*Vegetacija u i oko veštačkih vodenih površina*Vodeni vrt - letnja atrakcija u bašti sa pojavom cvetova i zanimljivih listova. Samo neke cvetaju rano u proleće, a ostale sredinom leta. Grupišu se u one koje cvetaju u isto vreme:Eriophorum angustifolium + Myosotis scorpioidesPontedena cordata + Butomus umbellatusProlećni aspekt: Menyanthes triifoliata - močvarni grašakCaltha palustris - močvarna kalaIris pseudocorus 'variegata' - svetlo zlatno-zelenog lista.

Ivaica bazena ili jezerca - biljke koje će sakriti materijal od kojeg je jezerce napravljeno. Ako je moguće udruživanje biljaka u istom kontejneru - puzave perene (Lysimachia nummularia) u slobodnom rastu se orezuje. Ona stvara tepih između biljaka u močvarnom vrtu.

Izbor vrsta uslovljava način održavanja. Najjednostavnije: Carex pendula, Iris laevigata, Iris versivolor, Pontederia cordata, Botomus umbellatus.Poznavanjem prirode vrsta i njihovih karakteristika, obezbediti im uslov približne prirodnom staništu.Sa rizomima - pojedinačna sadnja ili u kontejnerimaRibe - dekorativno uz malo pažnje.Profil elemenata sa vodom. Od dubine zavisi izbor biljnih vrsta:1. lokvanji i dr. akvatične na 90cm2. submerzne (oksigeneratori) 45-90cm3. flotantne - problem je što se plitka voda zegreva tokom leta a neke vrste to ne podnose (Azolla caroliniana).

56. Kompozicioni principi pri postavljanhu skulpture u slobodnom prostoru

Principi postavljanja - uklapanje u okolni prostor, ostavlja željeni utisak i prenosi poruku posmatraču.Odnos skulpture preme čoveku - posmatraču - harmonično - privlačno- karakter i tematika skulpture → namena prostora- stilska usaglašenost- veličina prostora i skulpture:*velika skulptura (prostrani travnjak, livada) i i sitna skulptura (mali intimni prostor)*žanrovska skulptura (slobodan travnjak, voda - saglediva sa svih strana) i bista

(samo prednja strana i profil - stavlja se u prvi plan, a zelenilo u zadnji)

Prirodni uslovi: *osunčanost, *reljef (daje dominantnost skulpturi - pobednik), *doba dan, *atmosferske prilike.Memorijalni veliki spomenik - na uzvišenom položaju, ali zbog tužnog karaktera na prirodnom, ne veštačkom → spomenik Neznanom junaku na Avali (prilazna rampa i terasa samo pojačavaju).- voda - uveliča perspektivni izgled skulpturalnog dela sa odrazom u vodenom ogledalu.Ostali uslovi: *Prilaz* - usmerava pogled prema samom delu i sugeriše posetiocu da ga zapazi i uputi ka njemu. Širina prilaza primerena značaju dela. → Galavna aleja prema monumentalnom spomeniku. Pored šetnih staza dekorativne skulpture.Uz prilaznu stazu, u blizini skulpture, sadi se ukrasno cvetno šiblje ili mali cvetnjak.Bitna je orijentacija prema glavnom prilazu - uvek ona strana spomenika sa najkarakterističnijom siluetom koja se lako pamti.Na glavnom gradskom trgu, karakt. strana se orijentiše prema glavnoj saobraćajnici..(Spomenik Zahvalnosti srpskog naroda Francuskoj - dobro rešen prilaz spomeniku; loše orijentisan - u osovini je glavne prilazne aleje na Kalemegdanu i dobro se sagledava pri ulazu u park. Ali ka ulazu je orijentisan svojom frontalnom stranom, a pozadina je zgrada geografskog instituta).

*Odnos veličine i oblika*Važno za isticanje i pravi utisak. Kolijev princip - najmanja udaljenost posmatrača od spomenika da bi se dobro sagledao - sa ukuopnom visinom (+postolje) u odnosu je 1:3. (visina spomenika-H je u centru trga → poluprečnik trga = 3H ili prečnik = 6H)*Odnos sa arhitektonskim objektima*Veliki objekti - velike skulpture. Društveni zanačaj (Svaezna skupština - BGD - T.Rosandić-Igrali se konji vrani).*Vegetacija*Manje skulpture - veća raznovrsnost, upadljive boje i oblici, sitna kompozicijaKrupne skulpture - manje vrsta (1-2), cvetajuća (1)Monumentalne - monokulturni masivi, drveće i žbunje; veliki cvetni masivi u jednoj boji*Fon* - pozadina skulptureOd njega zavisi da li će skulptura ostvariti svoju ulogu u jednom prostoru, čak i ako su svi drugi uslovi ostvareni.* kontrast - najjasnije sagledavanje ako nema travne osnove - fon - drveće i žbunje- bronza - svetli fon (srebrnasto, žuto-zelena, žuta, bledozelena): Salix alba, Acer negundo, Thuja occidentalis, Eleagnus angustifolia- mermer (svetli granit) - tamni fon (tamnozeleno): Abies, Picea sp.- biste - svetli fon - travnjak

- monumentalna - travni fon- skulpture - trgovi i pešačke zone; formiranje otvorenih parternih kompozicija; jednostavna i jasna rešenja bez šarenila i obilja vrsta.- Vodena površina i zidna platna - kao fon*Svetlost*Tonski odnos skulpture i pozadine - jasno sagledavanje skulpture

57. Odnos skulpture prema slobodnom prostoru i zelenilu

Dobro ukomponovano jedno drugo ističe. Najpovoljnija celina se stvara samo onda kada se ljudsko delo nadovezuje na evolutivni razvoj predela. Umetnik treba da pronikne u suštinu prirodne sredine → organska sinteza dela i prirode. Sklad skulpture i okoline.I Geometrijski park - položaj skulpture uslovljen je oblicima i rasporedom površinaII Pejzažni park - slobodnije i fleksibilnijeVizuelni kavlitet - utisak zavisi od rastojanja sa kojeg se skulptura sagledava.Formiranje vegetacijskog okvira - dva glavna rastojanja:-u detalju - posmatra se sa rastojanja 2-3 visine (sa pijedestalom), glavni element je u kadru posmatrača.- kao sastavni deo pejzaža -osvetljenje na otvorenom i izgledne tačke; sagledne tačke - razmere skulpture se određuju na samom mestu postavljanja.

- Biljni okvir - monumentalna skulptura je karakterom vezana za arhitekturu. Velikih je dimenzija i glavni je element u kompoziciji. Sastoji se od manjih elemenata sa potpornim zidićima, stepeništem, platoima. Ima veliku P-nu i svečani karakter, simboličan. Rešava se uopšteno u jedinstvenoj liniji i formi.- okvir - lišćarski masivi; čiste i mešovite lišćarske i četinarske grupe; pojedinačna stabla lišćara i četinara - veličinom, oblikom i formom. Velike krošnje i visoka debla približavaju spomenik pejzažu.žbunje visoko ili srednje visoko; u velikim grupamacveće cvetnjaci u širokim masivima. Pejzaž - miran i svečan → izostaviti vrste sa upadljivim lišćem i cvetovima (Malus floribunda, Magnolia sp.).-U Prirodnom predelu - se spomenik postavlja na prirodno uzvišenje ili visok postament, da bi se dobro sagledao na fonu travnjaka i neba.

- Portretna skulptura ili bista - zaklonjen položaj - samo lice i profil- Žanrovska - manja je od monumentalne; pogodna za prostore sa ograničenom vidljivošću. Biljne vrste zavise od: *veličine prostora; *tretiranja plastičnosti forme; *boje i vrste materijala; *osvetljenja; *sadržaja i temetike samog dela.-dekorativna plastika- malih dimenzija, u blizini staza i platoa, mostova - dopuniti fonom vegetacije.-biljni elementi- stalne promene → smenama godišnjih doba, vremenskim prilikama, režimom svetlosti → stalno drugačije.

58. Elementi infrastrukture (na zelenim površinama) - sinhron plan

*Vodovi instalacija ispod ulica*Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. Taj broj se stalno povećava. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu - Sinhron plan - koji potpisuju projektanti svih instalacija, kao i projektant zelene P-ne. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica:- vodovod - glavni, lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada.- kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu- kablovi za jaku struju, struju visokog napona i kablovi za tramvaje- vodovi za grejanje na daljinu (toplovod)-plinski vodovi - glavni, lokalni i plinski dalekovod- kablovska televizija...

Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda. Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor, ali se plan poštuje i usaglasi.

59. Osvetljenje

Nekad su to bile: ognjišta i baklje, fenjeri i lampeDanas: savremene sijalice i reflektori.Povećana sigurnost i povećana estetska vrednost.Dizajn osvetljenja - razvoj tehnologije.Podela na:1. prirodno2. veštačko - unutrašnje i spoljašnje

Spoljašnje osvetljenje zavisi od:-lokacije svetlosnog tela-položaja svetiljki-vizuelno-tehničkih karakteristikaLoše upotrebljeno osvetljenje narušava izgled i otežava kretanje i orijentaciju u prostoru.

Vrste svetiljki:*zidne - postavljaju se na potporne zidove, stubove i druge zidne P-ne. Osvetljavaju ulaze, kolonade, tunele i dr, koje treba naglasiti. Različitih su oblika i varijanti.*za ulaze - su varijacija kandelabra i zidnih svetiljki. Ugrađuju se pored ulaznih vrata na spoljnim zidovima. Malih su dimenzija različitog oblika. Izbor opredeljuje stil objekta i ulaznih vrata kao i celokupni izgled okoline.*kandelabri - su namenjeni osvetljenju javnih P-na i privatnih okućnica. Različitog oblika, stila materijala, visina, sa različitim brojem svetiljki. Izbor zavisi od stila okolnog prostora; a visina, broj i jačina sijalica zavisi od dimenzija

prostora.*niske svetiljke- za bašte i druge otvorene prostore - širok izbor modela. Izrađene su od otpornih materijala, a prilagođene različitim projektnim zahtevima.*reflektori - su najčešći oblik osvetljenja. Malih su dimenzija pa se lako ugrađuju, praktično su nevidljivi. Veoma su jaki 38-120W na min rastojanju 0.8m. Za javne zelene P-ne 250, 300, 400W.*podvodne - svetiljke su vrsta reflektora. Osvetljavaju veštačke vodene P-ne, bazene, fontane, jezera, česme. Snage su 125-500W na dubini i do 20m. Izrađene su od nerđajućeg čelika i sigurnosnog stakla. Voda pH=7-8, da ne dođe do korozije jer su tada odsutni oksidansi. *nagazbe - osvetljavaju parkinge, prolaze i primenjene zbog manjka prostora. Izdrže pritisak vozila do 5000kg ako je brzina≤50km/h. Za njihovu ugradnju je neophodna drenaža površinske vode i kućište koje odvaja svetiljku od zemljišta.

Kategorije svetlosnih postolja: Prema visininiske (2m-3m); položaj - ispod nivoa oka - održavanje lako, podložne vandalizmu -izvor: fluoroscentna živina para, Na pod pritiskom.srednje (3-5m); oko pešačkog prelaza - različite šeme -izvor: metalno-halidne, Na pod pritiskom.za parking i autoput (6-15m); ulice, parkinzi, rekreativne P-ne; izvor: živina para, metalno-halidne, Na pod pritiskom.visoke (18-30m); parkinzi, autoputevi, rekreacioni objekti -izvor:živina para, metalno-halidne, Na pod pritiskom.

Estetski zahtevi osvetljenjaSvetiljke sa stubovima su elementi danju uočljivi, estetski usklađeni sa prirodom. Posebno je važno kod objekata od istorijskog značaja. Stilski mora da odgovara ostalim parkovskim elementima.-spomenici i ulazi u objekte - izbegavati upadljive stubove i svetiljke. Koristiti reflektore i specijalne svetiljke.-visina svetiljke - da je prilagođena visini drveća, u slučaju drvoreda sa obe su strane → sredinom kolovoza.Izbegavati komplikovane oblike i šarenilo.

Efekti osvetljenja-odozdo- osvetljava biljke i druge pejzažne elemente. Stvara blještavu siluetu objekta zbog velikog kontrasta između linije osvetljenosti i temne pozadine.-odozgo- najpogodnije za oko. Iznad krošji drveća je - stvara se kontrast između gorne i donje mase lista - interesantno.-visoko- iznad P-ne zemlje (slično mesečini). Svetlost se rasipa i ne stvara nikakvu senku. Predmeti su vidljivi, a kontrast minimalan. Pogodno za pešačke staze i mirna odmorišta u bašti.-direktno- senka i strukturno svetlo - propištanje svetla kroz objekat ili krošnje.-usmereno- veliki broj tehnika; odozdo, odozgo i sl. - postiže se oštri kontrast osvetljenog predmeta i okolnh elemenata.-osvetljenje pozadine objekta- dobija se efekat siluete, sam objekat izgleda

kao svetlom oivičena masa. Koriste se reflektori sa usmerenim zaracima, a pozadina je što bliža predmetu. Uz puno svetla se gubi efekat siluete objekta; a daleka pozadina - gubi se kontrast (svetlih i tamnih P-na).-reflektujuće svetlo- se dobija usmeravanjem svetlosnog izvora ka reflektujućoj P-ni. Ona će zatim reemitovati svetlost u željenom pravcu - indirektno osvetljenje.

Osvetljenje zelenih P-na - Tehnički i estetski zadatak.-postavljanje svetiljki - broj, raspored, jačina zahtevaju izvesne tehničke proračune, sagledavanje određenog zahteva prostora i kreativnost projektanta. Zelene P-ne osvetljavamo u zavisnosti od više faktor.Određivanje karaktera P-ne u smislu privatnosti (privatna ili javna)privatne zelene površine - okućnice, vrtovi - slabiji intenzitet osvetljenja i poseban tip svetiljki. Osvetljava se ulaz u kuću ili garažu, manji plato ispred objekta. Veličina objekta - niži kandelabri sa manjim brojem sijalica. Položaj zavisi od funkcije objekta i aktivnosti ukućana uveče.javne zelene površine - ni jedan deo ne ostaje u potpunom mraku - opasno. Neki delovi ovetljeni jače, neki slabije.gradski park - najjače su osvetljene glavne staze i mesta intenzivnog okupljanja ljudi; a najslabije - skrivena mesta, romantični prostori.trgovi - najjače osvetljeni delovi grada. To su mesta susreta, promenada, aktivnog života. Uveče moraju biti dobro osvetljena. Trgovi obiluju raznim objektima na osnovu čega se opredeljuje osvetljenje. Tip svetiljki u odnosu na okolne objekte i raspored - sugeriše pravac kretanja.

Osvetljenje vodenih P-naMnogo je vodenih P-na, često su fokusne tačke prostora. Upotrebom svetla različitog intenziteta i boje - dekorativne kompozicije.veće vodene P-ne - jezera, reke, mora - vodi se računa o okolnom zelenilu i objektima. Ističe se efekat ogledala - bogatije.manje vodene P-ne - fontane, kaskade - zavisi od skulpturalnog rešenja ili igre mlazeva. Pomoću podvodnog svetla ili reflektora,Ni jedan deo se ne sme posmatrati pojedinačno, već kao deo celine.

Spoljno osvetljenje objekataEfekat važnosti pojedinih delova objekta. Usklađenost sa osvetljenjem okoline (staza i zelenih P-na) - ne remetiti harmoniju.Estetski motiv tj. slika objekta - bira se pravi objekat, detalji na njemu, tip svetiljki, položaj i broj. Loše postavljeno osvetljenje = kontra efekat.Reprezentativni objekti u gadu - skupština, crkva, hoteli, muzeji, pozorište (fasade i stubovi). Potrebno je uklopiti sve tipove osvetljenja na jednom mestu. Najbolje je raditi sa dva izvora svetlosti:I - daje akcenat na oblik i formu objekta uz kontrast P-na oštrim senkamaII - pruža potpuno osvetljenje detalja.

- Saobraćajnice, parkinzi, pešački prelazi, podvožnjaci, tuneli, mostovi- Elektro ing - saobraćajni ing → jačina osvetljenja, trase podzemnih i nadzemnih

vodova

60. Vodosnabdevanje

Zadovoljavanje naselja, industrijskih preduzeća i drugih objekata vodom za piće, za tehnološke i protivpožarne potrebe.Vodovodni sistem - je komplex objekata, mašina i aparata za prihvatanje vode iz prirodnih izvora, da je prečiste i dostave potrošačima.*Pri projektovnaju vodovodnog sistema neophodno je da se obezbede sledeći zahtevi:-obezbediti dovoljnu količinu vode za svaki punkt-infrastruktura vodosnabdevanja, kanalizacije i drugih inženjerskih sistema, projektuje se istovremeno i u saglasnosti.

Vodovodni sistem se sastoji od:-vodozahvatni objekti-pumpne stanice (ako su neophodni)-vodozahvatni rezervoari (prate pumpne stanice)-stanice za prečišćavanje-objekti za regulaciju pritiska vode (rezervoari)-glavna i sekundarna vodovodna mreža

Vodovodna mrežaOsnovni element vodovodnog sistema. Dostavlja vodu od izvora do konzumenta. 50-70% ukupnih troškova za sistem. Sastoji se od:-primarna- glavni vodovi provode vodu u većoj količini. Lociraju se u gusto naseljenim delovima grada i u višim područjima-sekundarna-

Princip za projektovanje vodovodne mreže - pri minimalnim gubicima mreža treba da ispuni svoju namenu - obetbeđenje i dostava neophodnih količina vode potrošačima pri dovoljnom pritisku i minimalnoj proizvodnoj ceni.Dimenzionisanje vodovodne mreže - radi se na osnovu količine vode, protoka i brzine, da bi se obezbedio neophodan slobodan pritisak pri normalnom radu i u uslovima požara. Dimenzionisanje cevi zavisi od sledećih uslova: *da se voda ravnomerno troši duž mreže; *u periodu za koji se mreža dimenzioniše da je konstantan intenzitet protoka.Za projekat vodovodne mreže razrađuju se idejni i glavni projekti sa potrebnim proračunima (hidrograđevinski inženjeri).

Vodosnabdevanje zelenih P-naHidrantska - vodovodna mreža, podzemni sistem je komplex objekata sa namenom da obezbedi dovoljnu količinu vode za piće, zalivanje...U parku i vrtu je važno za bazene i fontane, restorane, različite sportske komplexe.Projekat → sistem vodosnabdevanja; vodovodna mreža.

Određuju se neophodne količine vode i presek cevi.Hidrantska mreža se formira za sezonsko polivanje.

Izvor (bunar, gradska mreža). Trasira se magistralni vod od koga se račvaju vodovi prema objektima za zalivanje. Voda u mreži je pod pritiskom. Hidranti su postavljeni na nju na određenim mestima na kojima se prikopčaju creva za polivanje. Svaki hidrant opslužuje R=30-40m. Glavni vod se postavlja ispod dubine zamrzavanja (0.8-1m). Ostale cevi se postavljaju do 0.3-0.5m; sa padom od 2-3% ka glavnom vodu da bi mreža mogla da se brzo isprazni u toku zimskog perioda kada se ne vrši polivane (min R=30mm).Suva klima - zalivni sistemi po principu zatvorenih i otvoranih drenažnih sistema.

Vodosnabdevanje malih vrtnih objekataČesma ← vodovodna mreža; čista izvorska vodaTestiranje vode - provera kvaliteta; probe za higijensko-epidemiološki institut.Šaht za vodu iz vodovodne mreže. Tu se mntiraju dovodni i odvodni ventili (hidrant). Voda se zatvara zimi i pri remontu.Česme sa 1 ili 2 lule povezuju se cevima od ½", a sa većim brojem lula ¾" ili 1".Vodovodne cevi se montiraju na 0.8m ispod nivoa terena (ne mrzne - zaštita).Odvodnjavanje česama (korita i valovi), vrši se crnom čeličnom cevi od 1". Za česme na zidovima koriste se obično cevi od 2".Cevi se povezuju preko kamenih rigola na atmosfersku kanalizacionu mrežu, odakle se vode do zajedničkog kolektora.

Obezbeđenje vodom veštačkih vodenih površinaIzvor vode-vodovodska mreža sa čistom vodom-vodovodska mreža sa uslovno čistom (industrijskom) vodom-kaptaža potoka-izvlačenje iz bunara-vodeni rezervoari-recirkulacijaVodovod sa vodom za piće - nedovoljno sigurno - samo za piće; za recirkulacijuVodovod sa uslovno čistom vodom - nemaju mehaničke primese, bistre su ali ne za česmeKaptaža potoka - voda iz bližih vodenih tokova - kroz male brane ili kaptiranjem izvora. Obavezno pri nedostatku drugih mogućnostiPodzemne vode - bunari - neopravdano projektovanje vodenih P-na sa velikom konzumacijom vode.Vodeni rezervoari - sakupljanje kišnice koja se koristi 1-2x godišnje, za pokretanje vodoskoka. Nije baš efikasno.Recirkulacija - višekratno korišćenje jedne iste vode. Voda u bazenu se isisava pumpom-kompresorom, a zatim se vraća u bazen pod velikim pritiskom. Koristi se u gl. kod fontana.

Dovodne cevi - presek zavisi od veličine vodene P-ne:

-male P-ne - čelične cevi 1-2"-veće P-ne - olovne ili plastične 8-10 (>10)cmPunjenje bazena - pušta se jak mlaz, a onda se obezbeđuje slab dotok, koliko za obnavljanjePlitka voda - dovodne cevi 10-15cm od gornjeg nivoa vode u bazenu, da se ne bi usisavala zaprljana voda pri pražnjenju vodovodnih cevi.Zaustvljanje i regulacija dotoka vode se radi putem izgradnje specijalnog šahta, kao kod česme u blizini vodene P-ne.

Prelivnik - za regulisanje nivoa vode u bazenu. Montiran je kao vertikalna cev na dnu vodene P-ne čiji gornji deo izlazi do nivoa vode. Pokriven je metalnom kapom. Može biti montiran na jednom od zidova bazena. Dovodna cev je veza između prelivnika i kanalizacije. Sifon na dnu bazena za celovito odvodnjavanje bazena. Podni sifon se otvara pri čišćenju i pranju bazena (zapušavanje).Crna čelična cev - veza sifona i kanalizacione mreže. Njen presek zavisi od obima bazena i vremena za koje treba da se istoči voda. Ova veza kod malih bazena 5-6m³ kao kod prelivnika - 2". Kod većih bazena - veći presek cevi.

61. Odvodnjavanje i kanalizacija

To je komplex objekata namenjenih da prime otpadne vode, da je transportuju do stanica za prečišćavanje, izvesno prečiste i sprovedu do prijemnika.Otpadna voda je prirodna iskorišćena za piće, domaćistvo, industriju; pri čemu je promenila fizička svojstva i hemijski sastav + sadrži različite zagađujuće materije.Podela po poreklu i primesama:1. Komunalne otpadne vode - nastaju u domaćinstvu (kuhinja, kupatilo, toalet...). Zagađene su najviše organskim materijama, pune saprofitnih i patogenih bakterija; sanitarno opasne.2. Industrijske otpadne vode - mogu biti:

- zagađene primesama organskog i mineralnog porekla- uslovno čiste sa malo primesa

Služe za rashlađivanje i povećane su t°-re. Posle prečišćavanja i hlađenja mogu se uključiti u povratni sistem vodosnabdevanja fabrike ili se ispuste u recepijent. 3. Atmosferske vode - od kiše i topljenja snega. Čiste su ali prolaskom kroz atmosferu one se zagađuju prašinom, gasovima, mikroorganizmima.

Vode ostale od pranja ulica i viškova od polivanja zelenih P-na po sastavu su bliske atmosferskim. Odvode se u jedinstvenu kanalizacionu mrežu.Manja naselja - jedna kanalizaciona mreža za odvođenje sve tri vrste voda.Sve to rešavaju građevinski i hidrotehnički inženjeri.

*Odvodnjavanje*Visok nivo podzemne vode - nepovoljno (1.5m podnošljivo - za drvenaste i žbunaste vrste; 0.5m za trave i perene).Sportske i dečije P-ne - suve; osnovne staze i putevi.-drenažni sistem- odvodi višak vode da bi se izveli građevinski i agrotehnički

radovi. To je komplex objekata kojim se podzemne vode prikupljaju i odvode ili se snižava njihov nivo.-normalno odvodnjavanje- podrazumeva rastojanje od najvišeg nivoa podzemne vode do P-ne terena. Pri izgradnji zelenih P-na ova norma je 1.5m. Nivo podzemne vode se utvrđuje prema biološkoj koja prethodi fazi projektovanja.-vrste drenažnog sistema--otvoreni - za celu vlažnu teritoriju mreža odvodnih i sabirnih kanala i magistralni kolektor koji se uključuje na prijemnik za već objekte i park-šume.-zatvoreni - za gradske zelene P-ne isti odvodni elementi, drenažni, sabirni i magistralni kanali ili kolektori.Kolektori se priključuju na otvoren prijemnik ili u kanalizacionu mrežu. Na mreži se rade revizioni šahtovi.

*Kanalizacija na zelenim površinama*Prima atmosfersku i druge otpadne vode sa zelene P-ne i odvodi ih do stanice za prečišćavanje ili u prijemnik. Važno za parkove sa ugostiteljskim objektima i drugim zgradama.- Kišni kanalizacioni sistem - *atmosferska kanalizacija - po specijalnom projektu kompleksno i usaglašeno sa drenažom, vodovodom, vertikalnim planiranjem.*otpadne vode - sa P-ne aleja i staza prvo odlaze u rigole pa u šahtove za atmosfersku vodu, a onda kanalima u gradske kolektore i veštačke vodene P-ne. Kanalizaciona mreža je projektuje duž aleja, platoa i drugih objekata. Ona prima i podzemne vode iz drenaže.

-Koeficijent oticanja- se posebno pažljivo određuje. Za asfaltne zastore je 0.90, a za travne P-ne 0.1. Veličina koeficijenta oticanja zavisi od procentualnog odnosa pojedinih vrsta zastora (aleje, platoi, travne P-ne) u odnosu na ukupnu zelenu P-nu.-Kanalizaciona mreža- se radi od betonskih cevi Rmin=150mm. Šahte za etmosfersku vodu se prave na 150-200m; a revizione na 200-300m.Kanalizacionu mrežu projektuju inženjeri vodovoda i kanalizacije. Tamo gde nema kanalizacije, suvišna voda od vodenih P-na i česama se odvodi u potoke ili zelene P-ne.

*Vodovi instalacija ispod ulica*Problem je lociranje velikog broja gradskih instalacija. Taj broj se stalno povećava. Još u fazi izrade projekata potrebno je njihovo tačno definisanje i usaglašavanje sa drvoredima. Sve se to predstavlja grafički u jednom planu - Sinhron plan - koji potpisuju projektanti svih instalacija, kao i projektant zelene P-ne. Najčešći vodovi koji se lociraju duž saobraćajnica:- vodovod - glavni, lokalni i vodovodi za snabdevanje zgrada.- kanalizacija za atmosfersku i otpadnu vodu- kablovi za jaku struju, struju visokog napona i kablovi za tramvaje- vodovi za grejanje na daljinu (toplovod)

-plinski vodovi - glavni, lokalni i plinski dalekovod- kablovska televizija...

Lociraju se ispod trotoara ili u travnim trakama sa pažnjom na postojanje drvoreda. Nije poželjno sve vodove smestiti u jedan kolektor, ali se plan poštuje i usaglasi.

≠ [] ≈ ≤ > < ≥ % μ π ½ ⅓ ¼ ⅔ ⅛ ⅜ ← ↑ ? ↓ → ↔ ° º ¹ ² ³