1

1

PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA OBJEKATA

HIDROTEHNIČKE INFRASTRUKTURE

2

PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA OBJEKATA HIDROTEHNIČKE

INFRASTRUKTURE

REGULATIVA

Medjunarodni nivo:- Regulativa Evropske Unije- Međunarodne konvencije- Međudržavni sporazumi

Nacionalni nivo: - Pravna regulativa (Zakoni i podzakonska akta)- Planska dokumenta

2

3

REGULATIVA

Medjunarodni nivo

• Regulativa Evropske Unije

• Međunarodne konvencije

• Međudržavni sporazumi

4

Osnovne vrste dokumenata EU

• Uredba (Regulation) je obavezujući dokument i direktno primenljiv u svim zemljama članicama. Ona je iznad nacionalnih zakonodavstava u slučaju neusaglašenosti.

• Direktiva - Uputstvo (Directive) je obavezujući dokument po svrsi koji treba postići, ali je način sprovođenja prepušten državama članicama.

• Odluka (Decission) je obavezujuća za onoga na koga se odnosi. To može biti zemlja članica, organizacija ili pojedinac.

• Preporuka (Recomendation) nije obavezujući dokument, ali izražava određeni stav po nekom pitanju.

3

5

Istorijat direktiva EU vezanih za vode

• Prva faza – direktive vezane za kvalitet vode za piće

(1975, 1980), regulisanje ispuštanja otpadnih materija

(1976) sa poddirektivama (1982-1990) i zaštiti

podzemnih voda (1980)

• Druga faza – direktiva o prečišćavanju urbanih otpadnih

voda (1991), direktiva o nitratima (1991) i IPPC direktiva

(1996)

• Treća faza – započela oko 1995 a kulminirala Direktiva

o vodama (2000)

• Četvrta faza – u toku

6

Okvirna direktiva o vodama EU (2000/60/EC)

Svrha Direktive je da uspostavi okvir za zaštitu kopnenih, površinskih voda, mešovitih voda, priobalnih morskih voda i podzemnih voda, čime se:

• sprečava dalje pogoršanje i zaštićuje i poboljšava status akvatičkih ekosistema i suvozemnih i ekosistema vlažnih staništa koji su, s obzirom na njihove potrebe za vodom, direktno zavisni od akvatičnih sistema;

• promoviše održivo korišćenje vode zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa;

• teži ka poboljšanoj zaštiti i unapređenju akvatične sredine, između ostalog, kroz specifične mere za progresivno umenjenje ispuštanja, emisija i gubitaka prioritetnih supstanci i prekid ili postepeno fazno ukidanje ispuštanja, emisija i gubitaka prioritetnih hazardnih supstanci;

• osigurava progresivno smanjenje zagađenja podzemne vode i sprečava njihovo dalje zagađivanje, i;

• doprinosi ublažavanju efekata poplava i suša

4

7

Svrha Okvirne direktive o vodama EUi time doprinosi:

• obezbeđenju dovoljne količine površinske i podzemne vode dobrog kvaliteta za potrebe održivog, uravnoteženog i pravičnog korišćenja vode

• značajnom smanjenju zagađivanja podzemnih voda,

• zaštiti kopnenih i morskih voda,

• postizanju ciljeva relevantnih međunarodnih sporazuma, uključujući one sporazume kojima je cilj da spreče i eliminišu zagađenja morske životne sredine akcijom Evropske unije na ukidanju ili postepenom ukidanju ispuštanja, emisija i gubitaka prioritetnih hazardnih supstanci prema članu 16(3), sa krajnjim ciljom postizanja u morskoj sredini koncentracija supstanci koje su približne vrednostima koje se prirodno javljaju, a bliske su nuli za sintetičke supstance proizvedene od strane čoveka.

8

Ostale direktive vezane za vodu

• Direktive o vodama namenjene korišćenju voda

• Direktive o zaštiti voda

• Ostale direktive na koje se poziva Okvirna direktiva o vodama

Postoje i tzv. “kćerke direktive”:

• Direktiva o podzemnim vodama

• Direktiva o prioritetnim supstancama

• Direktiva o poplavama

5

9

Koncept Okvirne direktive o vodama

gradske otpadne vode

nitrati IPPC &ostala industrija

hemikalije

pesticidi

biocidi

deponije

otpad

vode za pića

vode za kupanje

Zaštita od poplava

Mere

Okvirne direktive o vodama

Koordinacija svih mera ostalih direktiva

10

Osnovne postavke

� Sliv kao osnovna jedinica upravljanja

� Postizanje dobrog statusa voda

� Kombinovan pristup zaštiti voda

� Principi “zagađivač plaća” i “korisnik plaća”

� Uključenje javnosti

Plan upravljanja rečnim slivom i program mera

6

11

Slivovi

12

Primena direktiva

• Harmonizacija nacionalnih zakonodavstava sa direktivama vezanim za vode je veoma složen i dugotrajan proces

• Potrebno je harmonizovati veliki broj zakona koji su u nadležnosti brojnih ministarstava i doneti nove zakone

• Finansijske implikacije uvođenja direktiva je su izuzetno velike.

7

13

EU regulativa - Budući pravci

• Analiza i ocena Planova upravljanja rečnim slivovima (donetih prema WFD);

• Revizija aktivnosti EU u vezi nedostatka vode i suša;

• Procena uticaja osetljivosti vodnih resursa na klimatske promene i druge antropogene pritiske;

• Ocena celokupne EU regulative u cilju boljeg regulisanja oblasti

14

MEĐUNARODNE KONVENCIJE IZ OBLASTI VODPRIVREDE

Postoji veliki broj međunarodnih sporazuma i konvencija koje na neposredan ili posredan način se odnose na vodoprivredu. Najznačajnije su:

• Konvencija o režimu plovidbe Dunavom (1948);

• Sporazum o zaštiti voda reke Tise i njenih pritoka od zagađivanja (1986);

• Konvencija o zaštiti Crnog mora od zagađivanja (1992);

• Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav (1994);

• Okvirna konvencija o zaštiti i održivom razvoju Karpata (2003)

• Okvirni sporazum za sliv reke Save (2002)

8

15

29. juna 1994. godine potpisana je u Sofiji od strane 11 podunavskih zemalja

Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav

(The Convention on Co-operation for the Protection and

Sustainable Use of the River Danube - Danube River

Protection Convention)

16

9

17

Institucionalna struktura Konvencije

• Stalni sekretarijat Konvencije sa Konferencijom zemalja ugovornica kao najvišim organom – obezbeđenje ukupne programske politike za sve aktivnosti u okviru Konvencije i razmatranje rezultata realizacije tako formulisanih ciljeva

• Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav - ICPDRsa mandatom da donosi odluke, obezbeđuje primenu Konvencije i Strateškog akcionog programa, organizuje i koordinira sprovođenje aktivnosti vezanih za primenu Okvirne direktive o vodama Evropske unije

www.icpdr.org

18

Osnovni cilj Konvencije

• Obezbeđivanje održivog i pravičnog upravljanja vodnim resursima uključujući mere za održavanje (konzervaciju) ekosistema, poboljšanje i racionalnu upotrebu površinskih i podzemnih voda u celom slivu

10

19

Savezna Republika Jugoslavija je 30. januara 2003. godine ratifikovala

Konvenciju o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav

i donela ukaz o proglašenju Zakona o ratifikaciji Konvencije o

saradnji na saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav

20

Plan upravljanja slivom Dunava (2009, 2015)

Danube River Basin Management Plan

11

21Više informacija na: www.icpdr.org

22

REGULATIVA

Nacionalni nivo:

• Pravna regulativa (Zakoni i podzakonska akta)

• Planska dokumenta

12

23

DOMAĆA ZAKONSKA REGULATIVA

Zakon o planiranju i zgradnji objekata (Sl.glasnik RS br. 72/09 i 81/09, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 -odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019), sa pripadajućim podzakonskim aktima

Zakon o vodama (Sl.glasnik RS br. 30/2010) i podzakonska akta iz oblasti vodoprivrede i hidrotehnike

Regulativa iz oblasti zaštite životne sredine – Zakon o zaštiti životne sredine, – Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, – Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu)

Zakon o javnim nabavkama (Sl. gl. RS 124/12, 14/15 i 68/15)

24

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI(Sl.glasnik RS“ br. 72/09 i 81/09, 132/14, 145/14)

Ovim Zakonom uređuje se:

• uslovi i način uređenja prostora, • uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta • izgradnja objekata; • vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i

inspekcijski nadzor; • druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje

i korišćenje građevinskog zemljišta i za izgradnju objekata.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na izgradnju:- objekata koji se u smatraju vojnim objektima, - rudarskih objekata, postojenja i uređaja.

13

IZRADA PLANSKE I TEHNIČKE

TOKUMENTACIJE

IZVOĐENJE RADOVA

RAD I ODRŽAVANJE

OBJEKTA

Vre

me

Izbor strategije ugovaranja

Ugovor(i) o projektovanju

Ugovor(i) o istražnim radovima

Ugovor o tehničkoj kontroli

Ugovor o nadzoru

Ugovor(i) o izgradnji

Ugovor o tehničkom pregledu

Ugovor(i) o projektovanju

i izgradnji

Ugovor o tehničkoj kontroli

Ugovor o nadzoru

Ugovor o tehničkom pregledu

26

PLANSKA DOKUMENTA

14

PlaniranjeVodoprivreda: STRATEGIJA RAZVOJA VODOPRIVREDE

PLANOVI UPRAVLJANJA SLIVOVIMA, ...

Prostorno planiranje: PROSTORNI PLAN R. SRBIJE

PROSTORNI PLAN OPŠTINE/GRADA

PROSTORNI PLAN PODRUČJA POSEBNE NAMENE

Urbanistička planska dokumenta

Generalni urbanistički plan,

Plan generalne regulacije

Plan detaljne regulacije

Studije i Generalni projekti hidrotehničke infrastrukture treba da obezbede osnovne zahteve u pogledu rezervacije prostora, definisanje koridora i druge zahteve koje hidrotenička infrastruktura postavlja pred korišćenje i uređenje prostora

28

PROSTORNO I URBANISTIČKO PLANIRANJE

Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja su:

1) planski dokumenti;

2) dokumenti za sprovođenje prostornih planova;

3) urbanističko-tehnički dokumenti.

Planski dokumenti

Planski dokumenti su prostorni i urbanistički planovi. Prostorni planovi su:

1) Prostorni plan Republike Srbije;

2) Regionalni prostorni plan;

3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;

4) Prostorni plan područja posebne namene;

Urbanistički planovi su:

1) Generalni urbanistički plan (naselja >30000 stanovnika)

2) Plan generalne regulacije (opštinski centri + mesta predviđena prostornim planom)

3) Plan detaljne regulacije.

15

29

Dokumenti za sprovođenje prostornih planova su razne vrste programa za impelmetaciju

Urbanističko-tehnički dokumenti za sprovođenje planskih dokumenata su:

1) urbanistički projekat;

2) projekat preparcelacije i parcelacije;

3) projekat ispravke granica susednih parcela.

Sastavni delovi prostornog plana područja posebne namene, prostornogplana jedinice lokalne samouprave i urbanističkih planova su:

1) pravila uređenja;

2) pravila građenja;

3) grafički deo.

30

PRIMER

Prostorni plan R. Srbije

- Tematska karta -

16

31

Primer prostornih planova – Grad Beograd – plan namene prostora

32

Primer Generalnih urbanističkih planova – Grad Beograd – planirano korišćenje zemljišta

17

33

Primer plana generalne regulacije – Opština Obrenovac

Izrada Tehničke Dokumentacije

Određivanje ciljeva projekta

Određivanje budžeta Projekta i generalne dinamike realizacije(uključiti oroškove izrade tehničke dokumentacije, istražnih radova)

Strategija ugovarnja: Broj ugovora, tipovi ugovora, dinamika, međusobna povezanost

Odluka prvenstveno zavisi od raspoloživih sredstava, imovinsko-pravnog statusa, postojećeg nivoa planske i tehničke dokumentacije

Projektni zadatak (PZ): potrebno je voditi računa o: • Granici projekta, • Granicama odgovornosti,• Vremenskom periodu realizacije, • Preciznom definisanju obima posla, ...

Za kompleksne poslove trebalo bi angažovati eksterne stručnjake / projektantske firme za pripremu PZ i praćenje realizacije

18

IZRADA TEHNIČKE

DOKUMENTACIJE

GNP(PSO +) Generalni projekat

IDRIdejno rešenje

IDP(SO +) Idejni projekat

PGDProjekat za

građevinsku dozvolu

Elaborati

i studije

Lokacijski uslovi

Planska dokumentacija

Građevinskadozvola

PZIProjekat za Izvođenje

(može po delovima)

Elaborati

i studije

Stručna kontrola (revizija) SO + IDP

Tehnička Kontrola PGD

IZVOĐENJE RADOVA

Stručna kontrola (revizija) PSO + GNP

Izvodiz PGD

IZRADA TEHNIČKE

DOKUMENTACIJE

GNP(PSO +) Generalni projekat

IDRIdejno rešenje

IDP(SO +) Idejni projekat

PGDProjekat za

građevinsku dozvolu

Elaborati

i studije

Lokacijski uslovi

Planska dokumentacija

Građevinskadozvola

PZIProjekat za Izvođenje

(može po delovima)

Elaborati

i studije

Stručna kontrola (revizija) SO + IDP

Tehnička Kontrola PGD

IZVOĐENJE RADOVA

Stručna kontrola (revizija) PSO + GNP

Izvod iz PGD

NADALJE NIJE MOGUĆE MENJATI

BITNE ODLIKE OBJEKTA

(kapacitet, trasu, gabarite,

položaj objekta)

19

Tehničko Rešenje

TEHNIČKO REŠENJE se defniše i razrađuje Tehničkom dokumentacijim.

Međutim, osnovne karakteristike tehničkog rešenja moraju biti određene vrlo ranu u toku procesa izrade tehničke dokumentaije (na kraju IDR)

Kod složenijih uređaja (PPV, PPOV, kompleske crpne stanice i sl.) postavlja se pitanje kada i kako definisati optimalno rešenje?

Kriterijumi: - minimizacija investicija- minimizacija godišnjih troškova- minimizacija vremena potrenmog za izgradnju

Kriterijume treba da defniše Investitor, u skladu sa potrebama.

Analize treba sprovesti pre dobijanja Lokacijkih uslova: u Idejnom rešenju, Generalnom projektu ili posebnoj Studiji.

38

GRAĐENJE

20

PRIJAVA RADOVA

UPOTREBNA DOZVOLA

RAD I ODRŽAVANJE

OBJKETA

Izbor

izvođača radova

IZRADA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

PZIProjekat za Izvođenje

(može po delovima)

IZVOĐENJE RADOVA

TEHNIČKI PREGLED

(+ Probni rad, po potrebi)

PIOProjekat izvedenog

objekta

Izbor

stručnog nadzora

STRUČNI NADZOR

Izbor

projektantskog nadzora

PROJEKTANTSKI NADZOR

GRAĐEVINSKA DOZVOLA

IZVOĐENJE RADOVA

SAGLASNOSTI

40

Podizvodjači za

pojedine vrste radova

Investitor

Izvodjač radova Stručni nadzor

Nalogodavne veze

Ugovorne veze

Imenovanje nadzora ili

Ugovor o pružanju usluga stručnog nadzora

Ugovor o gradjenju

Najčešća shema ugovaranja izvođenja radova, u praksi se koriste i drugi načini

21

41

BITNI PRAVILNICI DONETI 2015/16 NA OSNOVU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGR.

• Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata

• Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure

• Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata

• Pravilnik o polaganju stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i o izdavanju i oduzimanju licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera

• Pravilnik o klasifikaciji objekata

• Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju

• Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama

• Pravilnik o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige

• Pravilnik o izgledu, sadržini i mestu postavljanja gradilišne table

• Pravilnik o načinu zatvaranja i obeležavanju zatvorenog gradilišta

• Pravilnik o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora

• Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe zakona o planiranju i izgradnji

• Pravilnik o sadržini i načinu vođenja i održavanja Centralnog registra planskih dokumenata, informacionog sistema o stanju u prostoru i lokalnog informacionog sistema i digitalnom formatu dostavljanja planskih dokumenata

• Pravilnik o sadržini, načinu, postupku i rokovima izrade i objavljivanje separata

• Pravilnik o načinu i postupku za raspisivanje i sprovođenje urbanističko-arhitektonskog konkursa

42

ZAKON O VODAMA

(Sl.glasnik RS“ br. 30/2010)

Ovim zakonom uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja značajna za upravljanje vodama.

Zakon se odnosi:

• na sve površinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije, uključujući termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisne mineralne sirovine i geotermalna energija.

• na vodotoke koji čine ili presecaju državnu granicu Republike Srbije, kao i njima pripadajuće podzemne vode, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano.

• na eksploataciju rečnih nanosa koji ne sadrže primese drugih korisnih mineralnih sirovina

22

43

VODNO DOBRO Vodno dobro, u smislu ovog zakona, jesu vode i vodno zemljište. Vode su dobro od

opšteg interesa i u državnoj su svojini. Vode i vodno zemljište u javnoj svojini su javno vodno dobro. Javno vodno dobro je neotuđivo.

Podela vodaPovršinske vode na teritoriji Republike Srbije, prema značaju koji imaju za

upravljanje vodama, dele se na vode I ili II reda na osnovu utvrđenih kriterijuma.

Vodna telaRadi očuvanja ili dostizanja dobrog ekološkog, hemijskog i kvantitativnog

statusa voda ili njihovog dobrog ekološkog potencijala, utvrđuju se vodna tela površinskih voda (uklj. veštačka i značajno izmenjena vodna tela) i vodna tela podzemnih voda.

Vodna tela površinskih voda razvrstavaju se u tipove.

Vodno zemljišteVodno zemljište jeste zemljište na kome stalno ili povremeno ima vode, zbog čega

se formiraju posebni hidrološki, geomorfološki i biološki odnosi koji se odražavaju na akvatični i priobalni ekosistem.

Priobalno zemljištePriobalno zemljište, u smislu ovog zakona, jeste pojas zemljišta uz korito za veliku

vodu vodotoka i korito za veliku vodu.

44

“Dobar status” vodnog tela

• WFD EU definiše ekološki status površinskih vodabaziran na biološkim elementima kvaliteta.

• Prateći elementi su fizičko-hemijski i hidro-morfološki parametri

• Konačan status je određen najgorim od tri grupe elemenata

• Dobar ekološki status vodnih tela definiše se u odnosu na neporemećene (referentne uslove)

• Cilj da se sačuva i/ili dostigne visok ili dobar status.

23

45

Identifikacija vodnih tela

Definicija (Član 2 ODV):

Vodno telo površinske vode je poseban i značajan element površinske vode kao što je jezero, akumulacija, potok, reka ili kanal, deo potoka, reke ili kanala, mešovita voda ili pojas priobalne morske vode.

Vodna tela su osnovne jedinice za koje se definišu ciljevi ODV – operativnejedinice za upravljanje

Status kvaliteta – za svako vodno telo

Uspešnost upravljanja vodama – ocenjuje se na nivou vodnog tela

46

Identifikacija vodnih tela

DE

TA

LJN

A

PO

DE

LA

Podela prema STATUSU, pritiscima

i uticajima

2. Podela na TIPOVE površinskih

vodotoka

OS

NO

VN

A

PO

DE

LA

Nije značajno

izmenjeno vodno

telo

Značajno

izmenjeno

vodno telo

PO

DE

ŠA

VA

NJE

1. Podela na KATEGORIJE

površinskih voda (jezera, reke

itd.)

3. Podela prema prirodnim fizičkim

karakteristikama

24

47

�Pravila:

Vodno telo ne sme da obuhvati različite kategorije površinskih voda.

Identifikacija vodnih tela

ВТ 1

ВТ 2

ВТ 3

VT1VT1ВТ 1

ВТ3ВТ 1 ВТ 2

� Vodno telo ne sme biti sastavljeno od elemenata površinske vode koji se međusobno ne dotiču.

48

Идентификација водних тела

�Правила (наставак):Не сме доћи до преклапања водних тела

ВТ 1ВТ 2

� Водно тело мора да припада једном типу.

VT1VT1

ВТ1

Тип 1 Тип 2

25

49

Identifikacija vodnih tela

#

#

#

Bagrdan

Svilajnac

Manastir Manasija

CS_R

ES_1,

HMW

B

CS_RES_2 CS_R

ES_3

CS_RES_5

CS_RES_6CS_RES_4

Primeri:

Tipovi i vodna tela na Resavi

CS_P2_V1_SILC

S_

P2

_V

2_

CA

R

CS

_P

2_

V3

_C

AR

50

Preliminarna identifikacija značajno izmenjenih i veštačkih vodnih tela (površinske vode)

�"Značajno izmenjeno vodno telo" je vodno telo površinske vode koje je, kao rezultat fizičkih izmena usled ljudske aktivnosti, bitno izmenjeno po svojim karakteristikama i razvrstano od strane države članice saglasno odredbama Aneksa II.

�"Veštačko vodno telo" je vodno telo površinske vode stvoreno ljudskom aktivnošću.

Definicije (Član 2 ODV):

Značajno izmenjeno vodno telo: ZIVTVeštačko vodno telo: VVT

26

51

� Na VT postoje hidromorfološke promene i voda se koristi u određene svrhe (plovidba, vodosnabdevanje, proizvodnja energije, navodnjavanje, odvodnjavanje, rekreacija, regulacija vodotoka, zaštita od poplava)

� VT ne može da postigne dobar ekološki status što je osnovni cilj ODV

� Može se identifikovati kao ZIVT ili VVT

� U tom slučaju cilj nije dostizanje dobrog ekološkog statusa već dobrog ekološkog potencijala

Član 2 ODV:

Preliminarna identifikacija ZIVT i VVT

52

Povšinske vode

RAZGRANIČENJE SLIVOVA> 100 km2

10

700

813

261

872

422

2563

605

697

732

94

870

97

228

116

118

445

143

121

55

480

30

12

739

471

230

0

872

177

43

397

62

2562

157

432

613

509

697

531

257

280

521

615

185

702

267

399

461

541

32

413

499

391

16088

737

23

45

238

641

175

77

146

729

414

625

126

73

87

13

755

164

273

605

2563

222

383

379

144

450

617

199

31

643

204

553

707

390

860

623

721

727

26

545

286

1162

747

861

443

258

225

660

2149

132

118

410

205

632

30

658

421

425

149

606

648

219

525

719662

757

504

212

384

529

188

30415

116

91

602

20

356

49

463

460

283

652

758

141

730

275

479

400

745

634

605

442

133

165

562

264262

507

651

234

528

459

706

547

701 605

198

269

720

455

2122

2196

408

2188

546

2300

2011

2309

1096

478

217

572

496

650

605

237 491

1507

2327

2562

1528

1089

2015

2519

203

DUNAV, DUNAV

DUNAV, MLAVA

DUNAV, PEK

DUNAV, PORECKA

DUNAV, NERA

TISA, TISA

TISA, BEGEJ

TISA, ZLATICA

DTD, BRZAVA, MORAVICA

DTD, TAMIS

DTD, KARAS

DTD, PLAZOVIC

SAVA

SAVA, BOSUT

DRINA

DRINA, LESNICA

DRINA, JADAR

LIM

LIM, UVAC

LIM, VAPA

KOLUBARA

KOLUBARA, LJIG

KOLUBARA, PEŠTAN

KOLUBARA, TAMNAVA

KOLUBARA, TURIJA

V. MORAVA

V. MORAVA, KUBRSNICA

V. MORAVA, LUGOMIR

V. MORAVA, LEPENICA

V. MORAVA, JASENICA

V. MORAVA, JEZAVA

V. MORAVA, RESAVA

JUZNA MORAVA

J. MORAVA, MORAVICA SOKOBANJSKA

J. MORAVA, PUSTA REKA

J. MORAVA, TOPLICA

J. MORAVA, VETERNICA

J. MORAVA, JABLANICA

J. MORAVA, VLASINA

.NISAVA

NISAVA, GABERSKA

NISAVA, JERMA

NISAVA, TEMSKA

ZAPADNA MORAVA

Z. MORAVA, MORAVICA

Z. MORAVA, GRUŽA

Z. MORAVA, RASINA

Z. MORAVA, SKRAPEZ

Z. MORAVA, CEMERNICA

Z. MORAVA, VELIKI RZAV

Z. MORAVA, DJETINJA

IBAR

IBAR, RASKA

IBAR, STUDENICA

V. TIMOK

CRNI TIMOK

BELI TIMOK

SVRLJISKI TIMOK

TRGOVISKI TIMOK

državna granica

jezera i akumulacije

Id sliva

±

531

27

53

Vodna tela Podzemnih voda u RS

Kod vodnih tela PODZEMNIH VODA uvodi se zahtev za održanjem dobrog kvantitativnog statusa (eksploatacija manja od mogućnosti prehranjivanja podzenih akvifera)

Za kvalitativni status vodnih tela podzemnih voda nema propisanih klasa kvaliteta ili maksimalno dozvoljenih koncetracija materija. Ispuštanje zagađenja u otpadne vode je generalno zabranjeno.

54

Indikacija relativnih ulogabioloških, hidromorfoloških ifizičko-hemijskih elemenatakvaliteta i klasifikacijaEKOLOŠKOG STATUSA(za vodna tela površinskih voda)

28

55

Indikacija relativnih uloga bioloških, hidromorfoloških i fizičko-hemijskihelemenata kvaliteta i klasifikacija EKOLOŠKOG POTENCIJALA (znatno

izmenjenja i veštačka vodna tela površinskih voda)

56

VODNI OBJEKTI

Vodni objekti, u smislu ovog zakona, jesu građevinski i drugi objekti, koji zajedno sa uređajima koji im pripadaju čine tehničku, odnosno tehnološku celinu, a služe za obavljanje vodne delatnosti.

Vodni objekti su dobra od opšteg interesa, osim objekata koje su pravna i fizička lica izgradila za svoje potrebe. Prema nameni vodni objekti se dele na vodne objekte za:

uređenje vodotoka; zaštitu od poplava, erozije i bujica; zaštitu od štetnog dejstva unutrašnjih voda - odvodnjavanje; korišćenje voda; sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda; monitoring voda.

UPRAVLJANJE VODNIM OBJEKTIMA

Javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji upravlja:

•vodnim objektima za uređenje vodotoka i za zaštitu od poplava na vodama I reda i vodnim objektima za odvodnjavanje.

•branama sa akumulacijama, prevodnicama na kanalima i sistemima za navodnjavanje, osim objekata koja su pravna lica izgradila za svoje potrebe.

Vodnim objektima za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda, objektima za zaštitu od erozije i bujica, koji su u javnoj svojini, upravlja jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji objekat nalazi.

29

57

INTEGRALNO UPRAVLJANJE VODAMA

Integralno upravljanje vodama čini skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda.

Upravljanje vodama je u nadležnosti Republike Srbije.

Upravljanje vodama zasniva se na sledećim načelima: 1) načelu održivog razvoja 2) načelu celovitosti; 3) načelu jedinstva vodnog sistema; 4) načelu obezbeđivanja zaštite od štetnog dejstva voda 5) načelu „korisnik plaća” 6) načelu „zagađivač plaća” 7) načelu učešća javnosti 8) načelu uvažavanja najboljih dostupnih tehnika

Vodna područja Vodna područja na teritoriji Republike Srbije su:

1) vodno područje Sava; 2) vodno područje Beograd; 3) vodno područje Morava; 4) vodno područje Donji Dunav; 5) vodno područje Srem; 6) vodno područje Bačka i Banat; 7)vodno područje Kosovo i Metohija.

58

SLIVOVI POVRŠINSKIH VODA U R. SRBIJI

Vodna područja samo delimično prate granice slivova

30

59

PLANSKA DOKUMENTA ZA UPRAVLJANJE VODAMA

VRSTE

Planska dokumenta za upravljanje vodama su: 1.Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije; 2.Plan upravljanja vodama; 3.Godišnji program upravljanja vodama; 4.Planovi kojima se uređuje zaštita od štetnog dejstva voda: plan upravljanja rizicima od poplava, plan zaštite voda od zagađivanja i program monitoringa.

Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije je planski dokument kojim se utvrđuju dugoročni pravci upravljanja vodama. Strategiju donosi Vlada, na predlog Ministarstva, za period od najmanje deset godina

Plan upravljanja vodama na vodnom području donosi se, u skladu sa Strategijom, za sliv reke Dunav, kao i za vodna područja. Plan upravljanja vodama priprema: 1) za vodna područja 1), 3), 4) i 7) JVP „Srbijavode”; 2) za vodna područja 5) i 6) JVP „Vode Vojvodine”; 3) za vodno područje 2) JVP „Beogradvode”.

Vlada, na predlog Ministarstva, donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodna područja 1), 3) i 4) ovog zakona.

60

VODNA DELATNOST jeste delatnost od opšteg interesa. Vodna delatnost obuhvata:

1) uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda; 2) uređenje i korišćenje voda; 3) zaštitu voda od zagađivanja.

UREĐENJE I KORIŠĆENJE VODA

Uređenje voda je skup mera i radova na očuvanju i regulisanju vodenih količina kojima se:

1) obezbeđuje kvantitativna, prostorna i vremenska raspodela voda za snabdevanje vodom za piće stanovništva, industrije i drugih korisnika;

2) obezbeđuje dobro stanje akvatičnih i priobalnih ekosistema; 3) povećava količina vode u vodotocima u malovodnom periodu; 4) obezbeđuju uslovi za posebno korišćenje voda.

Opšte korišćenje voda podrazumeva korišćenje voda bez prethodnog tretmana, odnosno bez upotrebe posebnih uređaja (pumpe, natege i drugo) ili izgradnje vodnih objekata, i to za: 1) piće; 2) napajanje stoke u domaćinstvu; 3) sanitarno-higijenske potrebe; 4) rekreaciju, uključujući i kupanje; 5) gašenje požara; 6) plovidbu.

Korišćenje voda za snabdevanje stanovništva vodom za piće, sanitarno-higijenske potrebe, napajanje stoke i odbranu zemlje ima prioritet nad korišćenjem voda za ostale namene.

31

61

Zdravstvena ispravnost vode i održavanje higijene u objektu

Voda koja se koristi za piće, za proizvodnju i preradu hrane i predmeta opšte upotrebe, sanitarnohigijenske potrebe i kupanje mora ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti.

Vodni objekat za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe i njegovo neposredno okruženje moraju ispunjavati posebne sanitarno-higijenske uslove u pogledu izgrađenosti i održavanja higijene u objektu, u cilju sprečavanja nastajanja i suzbijanja puteva prenošenja zaraznih bolesti vodom.

Minimalni zahtevani kvalitet vode za piće defnisan je u Pravilniku o higijenskoj

ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ 42/98).

Pravilnik definiše:- Obim i učestlost analiza kvaliteta vode iz novih izvorišta (projektovanje novih

sistema vodosnabdevanja)- Obim i učestalost analiza kvalieta vode iz postojećih izvorišta i iz vodovodne

mreže (u zavisnosti od veličine postojećeg vodovoda)- Maksimalno dozvoljene koncentracije i prihvatljive opsege za niz parametara

kvalieteta vode za piće

62

ZONE SANITARNE ZAŠTITE IZVORIŠTA ZA SNABDEVANJE VODOM ZA PIĆE

Na područjima koja se koriste kao izvorišta za snabdevanje vodom za piće i za sanitarno-higijenske potrebe određuju se tri zone sanitarne zaštite, i to:

• šira zona zaštite (zona III), - slivno područje na kome se vrši monitoring

• uža zona zaštite (zona II) – zona u kojoj se organićavaju aktivnosti i gradnja

• zona neposredne zaštite (zona I). – obezbeđena ogradom i obezbeđenjem

Zone sanitarne zaštite predstavljaju zaštićenu oblast i određuju se u skladu sa hidrološkim, hidrogeološkim i drugim svojstvima zemljišta i podslivova, vrstom izvorišta i njegovog okruženja, kapacitetom izvorišta i drugim činiocima koji utiču na izdašnost izvorišta, a održava na način kojim se ne ugrožava zdravstvena ispravnost vode na izvorištu.

Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta

vodosnabdevanja (Sl. gl.RS", 92/2008) bliže propisuje način određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite područja na kom se nalazi izvorište koje se po količini i kvalitetu može koristiti ili se koristi za javno snabdevanje vodom za piće.

32

63

Korišćenje voda za navodnjavanje poljoprivrednog ili drugog zemljišta vrši se u skladu sa uslovima utvrđenim vodnom dozvolom, a ako se korišćenje vode za navodnjavanje vrši po osnovu koncesije, i u skladu sa ugovorom kojim se uređuje koncesija.

Voda koja se koristi za navodnjavanje poljoprivrednih kultura mora da ispunjava uslove u pogledu kvaliteta, uzimajući u obzir tip zemljišta, način navodnjavanja, kao i poljoprivrednu kulturu.

Korišćenje vodnih snaga za proizvodnju električne energije ili za pogon uređaja snagom vode vrši se u skladu sa uslovima utvrđenim vodnom dozvolom, a ako se korišćenje vodnih snaga vrši po osnovu koncesije, i u skladu sa ugovorom kojim se uređuje koncesija.

Projektovanje i izgradnja objekata za korišćenje vodnih snaga vrši se tako da se:

1) omogući vraćanje vode u vodotok ili površinske vode, posle iskorišćenja energije;

2) ne umanji postojeći obim i ne sprečava korišćenje vode za snabdevanje stanovništva i drugih korisnika vodom za piće, navodnjavanje i druge namene;

3) ne umanji stepen i ne otežava sprovođenje mera zaštite od štetnog dejstva voda;

4) ne pogoršaju uslovi sanitarne zaštite i ne utiče negativno na stanje životne sredine;

5) obezbeđuje njihovo višenamensko korišćenje, sa obaveznom zaštitom od poplava

64

ZAŠTITA VODA OD ZAGAĐIVANJA

Zaštita voda jeste skup mera i aktivnosti kojima se kvalitet površinskih i podzemnih voda štiti i unapređuje, uključujući i od uticaja prekograničnog zagađenja, radi:

1) očuvanja života i zdravlja ljudi;

2) smanjenja zagađenja i sprečavanja daljeg pogoršanja stanja voda;

3) obezbeđenja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda za različite namene;

4) zaštite vodnih i priobalnih ekosistema i postizanja standarda kvaliteta životne sredine

Granične vrednosti emisije - određuju se granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih supstanci, i to za:

1) tehnološke otpadne vode pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju;

2) tehnološke i druge otpadne vode koje se neposredno ispuštaju u recipijent;

3) vode koje se posle prečišćavanja ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent;

4) otpadne vode koje se ispuštaju u recipijent iz septičke i sabirne jame.

Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine utvrđuje granične vrednosti emisije kao i rokove za njihovo dostizanje; granične vrednosti zagađujućih supstanci u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu, i rokove za njihovo dostizanje.

33

65

Radi zaštite kvaliteta voda, ZABRANJENO JE unošenje u javnu kanalizaciju, površinske i podzemne vode otpadnih voda koje sadrže hazardne i zagađujuće supstance iznad propisanih graničnih vrednosti emisije, ispuštanje prekomerno termički zagađene vode; korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u obalnom pojasu do 5m; korišćenje napuštenih bunara kao septičkih jama; i dr.

Obaveza prečišćavanja otpadnih vodaPravno lice, preduzetnik, fizičko lice koje ispušta ili odlaže materije koje mogu

zagaditi vodu dužno je da te materije, pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili recipijent, delimično ili potpuno odstrani, u skladu sa zakonom i posebnim zakonima koji uređuju oblast zaštite životne sredine

Obaveza merenja količine i ispitivanja kvaliteta otpadnih vodaPravno lice, odnosno preduzetnik koji ispušta otpadne vode u prijemnik i javnu

kanalizaciju, dužno je da postavi uređaje za merenje, da kontinuirano meri količine otpadnih voda i ispituje biohemijske i mehaničke parametre kvaliteta otpadnih voda i da izveštaj o izvršenim merenjima kvartalno dostavlja javnom vodoprivrednom preduzeću, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine i Agenciji za životnu sredinu.

Obaveza prijave zagađenjaAko građanin, vlasnik, odnosno korisnik dela obale, zapovednik plovnog objekta i

drugo odgovorno lice na plovnom objektu primeti da je došlo do zagađivanja voda u vodotoku ili jezeru, dužno je da bez odlaganja obavesti jedan od nadležnih organa.

66

VODNA AKTA I VODNA DOKUMENTACIJA

Vrste VODNIH AKATA

Vodna akta su upravna akta koja se donose u skladu sa propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Vodna akta su:

1) vodni uslovi;

2) vodna saglasnost;

3) vodna dozvola;

4) vodni nalog.

Vodna akta se izdaju u skladu sa Strategijom, planom upravljanja vodama i odgovarajućom tehničkom dokumentacijom.

Objekti, radovi i planska dokumenta za koje se izdaju vodna akta

Vodni uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno rekonstrukciju objekata, izvođenje radova, izradu planskih dokumenata, koje utiču ili mogu uticati na vode.

Ovlašćenje za izdavanje vodnih akata

U zavisnosti od tipa i namene objekta Vodna akta izdaje Ministarstvo, na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, na teritoriji grada Beograda nadležni organ Grada, ili nadelžni organ jedinice lokalne samouprave.

34

67

VODNI USLOVI

Izdavanje vodnih uslova

Vodni uslovi izdaju se u postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata i izvođenje drugih radova koji mogu trajno, povremeno ili privremeno uticati na promene u vodnom režimu, odnosno ugroziti ciljeve životne sredine, kao i za izradu planskih dokumenata za uređenje prostora i gazdovanje šumama.

Vodnim uslovima određuju se tehnički i drugi zahtevi koji moraju da se ispune. U slučaju izgradnje objekata defnisanih Zakonom, nije potrebno izdavanje vodnih uslova(priključenja novih ili rekonstruisanih stambenih ili manjih poslovnih i drugih objekata na javni vodovod i kanalizaciju, izgradnje bunara za snabdevanje vodom za piće jednog domaćinstva; izgradnje melioracionog sistema površine do 1 ha, korišćenja vode za gašenje požara i odbranu zemlje; korišćenja poplavnog i inundacionog područja za pašnjake i livade).

Važenje vodnih uslova

Vodni uslovi prestaju da važe po isteku dve godine od dana njihovog izdavanja, ako u tom roku nije podnet zahtev za izdavanje vodne saglasnosti.

68

VODNA SAGLASNOST

Vodnom saglasnošću utvrđuje se da je tehnička dokumentacija za objekte i radove, kao i planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanje šumama urađena u skladu sa izdatim vodnim uslovima.

Vodna saglasnost izdaje se pre početka izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih objekata i postrojenja i izvođenja drugih radova koji mogu imati uticaj na vodni režim, kao i donošenja planskih dokumenata za uređenje prostora i gazdovanje šumama.

Izuzetno, vodna saglasnost može se izdati i bez vodnih uslova ako, na osnovu tehničke dokumentacije, organ nadležan za izdavanje vodne saglasnosti utvrdi da se izgradnjom objekata ili radovima koji su predmet tehničke dokumentacije ne remeti vodni režim.

Vodnu saglasnost izdaje organ koji je izdao vodne uslove.

Vodna saglasnost za eksploataciju rečnih nanosa izdaje se na određeno vreme, a najduže za period od dve godine.

Vodna saglasnost prestaje da važi ako se u roku od dve godine od dana njenog dobijanja ne podnese nadležnom organu zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

35

69

VODNA DOZVOLA

Vodnom dozvolom se utvrđuju način, uslovi i obim korišćenja voda, način, uslovi i obim ispuštanja otpadnih voda, skladištenja i ispuštanja hazardnih i drugih supstanci koje mogu zagaditi vodu, kao i uslovi za druge radove kojima se utiče na vodni režim.

Vodnu dozvolu izdaje organ koji je nadležan za izdavanje vodne saglasnosti, odnosno vodnih uslova.

Vodna dozvola izdaje se na određeno vreme, a najduže za period od 15 godina.

Važnost vodne dozvole može se produžiti na zahtev imaoca vodne dozvole, koji se podnosi najkasnije dva meseca pre isteka roka važenja vodne dozvole.

Zakonom su definisani Izuzeci od obaveze izdavanja vodne dozvole (individualno korišćenje vode ili radovi na održavanju)

Vodna dozvola prestaje da važi: 1) istekom roka na koji je izdata; 2) usled stečaja ili likvidacije pravnog lica kome je izdata; 3) ako se imalac vodne dozvole u pisanoj formi odrekne njenog korišćenja; 4) ako se, bez opravdanih razloga, ne koristi duže od dve godine od njenog dobijanja; 5) ako se ne poštuju uslovi iz vodne dozvole. Rešenje o utvrđivanju prestanka važenja vodne dozvole donosi organ koji je izdao vodnu dozvolu.

Upotrebna dozvola ne može se izdati bez prethodno izdate vodne dozvole.

70

VODNI NALOG

Vodnim nalogom se licu kome je izdata vodna dozvola nalaže da u određenom roku izvrši neku radnju, odnosno da se uzdrži od nekog činjenja, radi otklanjanja opasnosti od nastalog ili mogućeg poremećaja vodnog režima, odnosno poremećaja stabilnosti rečnog korita ili vodnog zemljišta, i uspostavljanja stanja iz izdate vodne dozvole.

Vodni nalog izdaje Ministarstvo, na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, na teritoriji grada Beograda nadležni organ Grada, a na teritoriji lokalne samouprave nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

VODNA DOKUMENTACIJA

1) VODNA KNJIGA

2) VODNI KATASTAR

Vodna knjiga je registar o izdatim vodnim aktima.

Radi obezbeđenja podataka potrebnih za upravljanje vodama, odnosno korišćenje voda, zaštitu voda i zaštitu od štetnog dejstva voda, vode se vodni katastri, i to:

1) katastar vodnog dobra;

2) katastar vodnih objekata;

3) katastar korišćenja voda;

4) katastar zagađivača.

Vodni katastri su sastavni deo vodnog informacionog sistema.

36

71

DRUGA PODZAKONSKA AKTA

Regulativa o propisanom kvalitetu prirodnih voda:

Pravilnik o referentnim uslovima za tipove površinskih voda (Sl.gl.RS 67/2011)

Pravilnik o ekološkim i hemijskim parametrima statusa površinskih voda i

parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda (74/2011)

Uredba o graničnim vrednostima emisije i rokovima za njihovo dostizanje (67/2011) – uspostavlja standard za efluent, nova postrojenja moraju da ispunjavaju granične vrednosti,

a postojeći izvori zagađenja imaju rok do 31.12.2020. da dostignu granične vrednosti emisije

Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje

zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje (35/2011) – treba da

zameni postoječi Pravilnik o opasnim materijama u vodama iz 1982. godine

Pravilnik o utvrđivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda (96/2010)

Godišnji Planovi i Programi :

Operativni planovi odbrane od poplava

Planovi upravljanja vodama

Regulativa o hidrantskoj mreži za zaštitu od požara primenjuje se obavezno na vodovodne mreže u urbanim sredinama. Propisuje broj računskih požara i protok vode za gašenje po zonama vodosnabdevanja, maksimalno rastojanje PP hidranata (<150m), minimalni pritisak u mreži od 2,5 bar, i drugi tehničke normative.

72

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE (Sl. glasnik RS, br. 135/04, 36/09 i 72/09)

Uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici.

Svi subjekti društva, uključujuči i građane, obezbeđuju sistem zaštite životne srdine.

Osnovna načela zaštite životne sredine jesu:

1) Načelo integralnosti

2) Načelo prevencije i predostrožnosti

3) Načelo očuvanja prirodnih vrednosti

4) Načelo održivog razvoja

5) Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika

6) Načelo "zagađivač plaća"

7) Načelo "korisnik plaća"

8) Načelo supsidijarne odgovornosti

9) Načelo primene podsticajnih mera

10) Načelo informisanja i učešća javnosti

11) Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu

37

73

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/04)

Uređuje uslove, način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu.

Faze su: 1) pripremna faza koja obuhvata (odlučivanje o izradi, izbor nosioca, i dr.)

2) izveštaj o strateškoj proceni;

3) postupak odlučivanja (uz učešće zaiteresovanih organa i javnosti)

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/04 i 36/09)

Uređuje postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih strana i javnosti, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države.

Posebnom Uredbom utvrđene su:

Lista I - Projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i

Lista II - Projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu.

Faze su: 1) odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte iz Liste II

2) određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja;

3) odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja (uz obavezno učešće zaiteresovanih organa i javnosti).