Projekat wifi zwe

8/9/2019 Projekat wifi zwe

1/25

projekat:WDS Mrea Optine agubica-autor:Damir Serbanovic strana 1 8/2/2010

SADRAJ

1. UVOD...................................................................................................................................... 22. OPTINA AGUBICA I NJENE SPECIFINOSTI..............................................................43. TELEKOMUNIKACIJE..........................................................................................................7

4. NAA PONUDA I NAIN UMREAVANJA.....................................................................105. TA DOBIJA OPTINA UVODJENJEM NOVE TEHNOLOGIJE.....................................116. SITUACIONI PREGLED I PRVI KORACI..........................................................................137. ROK, TROKOVI CENA I ISPLATIVOST PROJEKTA....................................................14

DODATAK

1. MAPA BEINE MREE OPTINE AGUBICA2. KAKO FUNKCIONIE SATELITSKI INTERNET3. BEINE RAUNARSKE MREE4. VOIP DETALJNIJE O NOVOJ TEHNOLOGIJI5. NAIN UMREAVANJA


2/25


BEINO I INO POVEZIVANJE INSTITUCIJALOKALNE SAMOUPRAVE I UDALJENIH MESNIHZAJEDNICA OPTINE AGUBICA

Uspostavljanje beine mree za potrebe Optine agubica

Uspostavljanje kompletne beine infrasturkture na podruju Homolja a za celuteritoriju Optine agubica Povezivanje budue beine mrene infrastrukture na internet

UVOD

Jo od ranih pocetaka razvoja Interneta (osamdesetih godina prolog veka) uoceno da korisnici ovaj novi vid umreavanja racunara najvie koriste u svrhe komunikacije. Ttrend se i kasnijom ekspanzijom razvoja interneta odrao do dananjih dana. Istraivan pokazuju, da i danas kao i pre desetak godina preko 90% korisnika interneta koristi u svrkomunikacije, a preostalih 10% kao pretraivanje (popularno nazvano surfovanje) razmenu podaka bilo u licne ili poslovne svrhe. U prvim danima interneta komunikacija odvijala putem elektronske pote, a odmah zatim i putem IRC-a (Internet Relay Chservisa) tj. komunikacije u realnom vremenu putem kucanja poruka koje se razmenjuju trenutno aktivnim korisnicima. Pocetkom devedesetih godina prolog veka taj v

komunikacije, a najvie zaslugom pojavljivanja naprednih operativnih sistema tipWindows 95, se preneo i na komunikaciju glasom i slikom (web kamere) putem raznservisa (najrasprostranjeniji je tada bio Microsoft Netmeeting). No, nedovoljno razvijeinfrastruktura, kao i slab protok podataka (mala brzina protoka) su doveli do toga da ovaj vid komunikacije bio prakticno dostupan samo korisnicima u razvijenim zemljamsveta.


3/25


Beine veze budunostiJedna od smentnji razvoju i irem prihvatanju Interneta kod nas predstavlja loe razvijetelekomunikaciona infrastruktura. Time smo onemoguceni da iskoristimo sve mogucnokoje prua Internet, kao to su savremeni multimedijalni servisi i prenos podataka velik brzinama.

Znacajan projekat naeg Tima za razvoj Interneta(koji ine Laznica-promet dooHomolie Web developing Team-HWT i Homeland Multimedia pod zajednickim imenoDatasphere Communications ISP) u Homolju pokrenut je sredinom 2005. godine sa ciljestvaranja uslova za kvalitetan pristup Internetu zainteresovanim korisnicima (Optinsuprava, institucije i pravna lica, banke, kole, Zdravstveni centar i ambulante u poetku putem beicne tehnologije na nelicencnom frekventnom opsegu.

U tom cilju na tim je postavio pristupne bazne staniceirom Homolja, radi testiranja kvaliteta i propusnosti podataka(data, audio i video). Nakon probnog perioda u mogunosti smo da ponudimo sveobuhvatnu mreu za celu teritoriju Homolja putemkoje nudimo usluge stalnog povezivanja na Internet, povezivanjekorisnika u privatne mree i mree ogranienog pristupa,digitalno glasovnu komunikaciemitovanje radio i video signala na internet, postavljanje uslunih servera (server parkinkao i postavljanje stalnih ili povremenih Wi-Fi Hot Spot mesta za pristup Internetu.Upotrebljavamo opremu renomiranih svetskih proizvodaca kao to su Motorola, LuceTechnologies, Hyperlink, Zylix i drugi. Ovakav izbor opreme omogucava vrhunski kvaliusluga koje nudimo.U slucaju bilo kog vida nesreca, zemljotresa, epidemija, poplava, klimatskih promenstalni satelitski link ka internetu i telefoniji moze biti velika prednost u ocuvanjkomunikacija sa svetom (dvosmerna razmena informacija) sto je i oduvek bio probleruralnog homolja, smanjene mogucnosti kontakta sa svetom, ograniceni saobracaj izazvlosom putnom mrezom, kao i dobrano ogranieni glasovno elektronski/intenret saobraczahvaljujuci losoj telekomunikacionoj infrastrukturi. Sadanju situaciju, uz vau pomosaradnju smesta elimo da PROMENIMO.


4/25


Homolje / Optina agubica

Poloaj i kratak istorijat

Homolje i opstina agubica predstavljaju manju geografsku oblast u istocnoj Srbiji, jasogranicenu planininskim vencima sa svih strana.Od Zvizda na severu odvajaju jHomoljske planine (940m),od Resave na jugu venac Beljanice (1336m) crnorekog basena istoku masiv Crnog Vrha (1027m) i od ravniarske donje Mlave na zapadu-Gornja planine (825m). Tako uokvirena geomorfoloka celina sastoji se iz dva dela: agubikotline na istoku i Krepoljinsko - Krupajske kotline na zapadu. Teritorija opstine agubiima izgled nepravilnog pravougaonika postavljenog u pravcu istok-jugoistok-zapaseverozapad, duzina oko 35 km, dok najvea irina iznosi 26 km. Sadanja granicoptine postoji od 1962.god. kada je formirana spajanjem Krepoljinske i agubikoptine. Granica prema susednim optinama uglavnom ide preko najistaknutijih vrho planinskih venaca.Tako, prema Zvidu granica se protee vododelnicom izmedju MlavPeka,od Omana na jugoistoku do Rakove bare i Velikog tubeja. Granica prema DonjMlavi protee se grebenom Sumorovca i Vukana, a junije od Mlave preko KaraulVelikog vrha i i povri Bele reke. Juna granica, prema Resavi, prua se prekSokolice,grebena Beljanice sve vrha Kapa na istoku.Optina agubica granii se optinama Petrovac, Despotovac,Bor, Majdanpek i Kuevo. Optina agubica prostire na 760 km2 i u administrativnom pogledu skoro u potpunosti pripada podruju Homolkoje obuhvata 733km2.

Teritoriju optine agubica naseljava 17775 stanovnika koji zive u 4965domacinstva.Prosecna gustina naseljenosti na 1km2 iznosi 23 stanovnika.Medjutim posmatrajuci period od popisa 1953. god. kada je naovim podrucjjima zivelo 23012 stanovnika, evidento je da su brojni faktori uticali na smanjenje brojastanovnika, od izrazenih migracija ka razvijenimgradskim srerdinama do negativne stope prirastaja.Uostalom,period posle pedesetih, u pogledu kretanja broja stanovnika, izdvajaagubicku opstinu kao izrazito depopulacionusredinu.

Opadanje broja stanovnika je posebno dolo do izrazaja poslednjih 20-tih godin(1978.-1998.) kad se stanovnitvo smanjivalo svake godine u proseku za 11.3 na hiljastanovnika.Optinu agubica cine 17 naselja.Prvi sauvani podaci o broju stanovnikaHomolju datairaju iz 1467. god.Na osnovu tog popisa tada je u 366 porodica homoljs

oblasti zivelo oko 2400 stanovnika. Prirodni uslovi imali su veliki uticaj na formiranje proces naseljavanja, tj. razvoj naselja u ovom kraju.Za polozaj naselja od najveceg znac


5/25


bile su doline pritaoka Mlave.Tako je zagubica kao administrativni centar opstiformirana na krajnjem jugoistocnom delu istoimene kotline, dok je Krepoljin lociran severnom obodu krepoljinsko-krupajske kotline(na slici vidite satelitski snimak gornkotline Homolja). Na polozaj ovih i drugih naselja uticao je i privredni momenat.Naimosvajanjem novih sumskih povrsina i prosirivanjem oranicnih, razvoj naselja formiranihsrednjim delovima pritoka Mlave odvijao se uzvodno.U novije vreme, sirenje naseljadolinama se odvija se u suprotnom smeru prema kotlinskoj ravni,sto ocigledno govori

menjanju nacina privredjivanjastanovnistva.Na osnovu popisa prihoda pokrajne Branicevo, 1467.god.u Homolju je bilo 18 sela sa 171 kucom.Od tog brojadanas pod istim imenom postoje 5 naselja:Laznica,Osanica, Izvarica, Milatovac iJosanica, 5 pod drugim imenom(Sige, SuviDo, agubica, Ribare, i Breznica) dok ostalih 8 naselja vise ne postoje(Gospodjince, Pescanica, Preslab,Zagradje, Gornja Bresnica, Kosarna, DolnjiCerkar i Libijan).Naselje agubica jeupravno, privredno, zanatsko, zdravstveno i

kolsko srediste Homolja, odnosno istoimene opstine. Nalazi se na nadmorskoj visini 315 m, na mestu gde se spajaju kotlinske ravni i planinske padine, sto stanovnistvomogucava iskoriscavanje razlicitih prirodnih resursa u uslovima povoljnih reljefnihklimatskih karakteristika.zagubica spada u starija hmoljska nasselja, mada se pod tiimenom pominje tek 1735.god. Na kartama"Branicevskog teftera"iz 1467, na istoj lokac je ucrtano jedno od najmanjih homoljskih sela-Jabukovica.Posle skoro tri veka neizvessudbine naselja u ovom delu Srbije, na karti uredjenoj po zapovesti princa EugenSavojskog 1723.-1725.god.,navodi se agubica, dok se u dva teftera mitropolijskog taksiz 1733. i 1734. god. pominje Vrelo, a u spiskovima Trske crkve kao agubica.

agubicka optina raspolaze ogromnim prirodnim potencijalom sto je usloviloopredeljenost stanovnistva za poljoprivrednu i stocarsku proizvodnju kao dominantnogzanimanja preko 65% ukupnog broja radno sposobnog stanovnistva.Od ukupno 75987ha,37233ha zahvata poljoprivredno zemljiste ili 49% pod sumama je 36421ha ili 47,9%, dok

je oko 2300ha neplodnog zemljista.I upravo takav odnos uslovio je planska opredeljenjaopstine da se razvoju poljoprivrede i stocarstva posveti veca paznja i mestanima ovog kraomoguce povoljni uslovi privredjivanja.Znacajna sredstva usmerena su i u sumarstvo koj po svojim potencijalima ne zaostaje za ostalim delatnostima u ovom delu istocne Srbije.

Teritorija istocne Srbije poznata je po rudnom bogatstvu, lezistima uglja i nalazistimaraznovrsnih mineralnih sirovina.Jos u drugom i trecem veku ovde je bilorazvijenorudarenje-kopanje rude zlata, ispiranje zlatonosnih peskova u dolini Mlave iPeka, topljenje rude bakra i olova.To je uticalo da se u novijoj istoriji pazvoja rudarstva posveti vise paznje, a posebno organizovanju istrazivanja i eksploataciji uglja i retkihmagmatskih i krecnjackih stena. Posebno znacajan su nalazista retke magmatske stene-cr


6/25


gabro na lokalitetu Crna reka.Poslednjih godina intenzivniji su radovi na utvrdjivanjurezervi, a u toku su i poslednje pripreme za otvaranje kopova i eksploataciji gabroa.U zonBeljanice, tacnije u podrcju Jelja, otkrivene su na vise mesta rude gvozdja. Ruda bakraotkrivena je izmedju sela Veliko Laole i Jasikova u slivu Crne Reke, kao i u ridanjsko-krepoljinskoj rasednoj zoni. Rudne pojave bakra prate pirit, molibden, i zlato.Utvrdjene si pojave magnetita i halkopirita.Okolini Osanice u kvarcnimzicama otkrivene su pojave volframita, sfalerita, galenita,antimona, halkopirita i pirita.Posebnu paznju zasluzujunalazista i lezista kvalitetnog mrkog uglja koja pripadajusevernom delu senjsko-resavske grupe basena i iznose oko 3miliona tona.Eksploatacija mrkog uglja u rudniku "Jasenovac"obavlja se od 1955. god.

Opstina zagubica i podrucje Homolje sa ocuvanim prirodnim bogatstvima, koja predstavljaju harmoniju veoma privlacnih ambijentalnih vrednosti kao sto su reljefni obliocuvane sume, cisti vodotokovi, terminalni izvori i vrela, od kojih su mnogi prave prirodretkosti, kao i vise kulturno-istorijskih spomenika, ima sve predispozicije da preraste uturisticki centar istocne Srbije. Prirodni motivi, prirodne retkosti i zdrava hrana predstavlosnov turisticke ponude ovog dela istocna Srbije.Vrelo Mlave po svojim karakteristikama predstavlja pravu retkost, jer je do sada ispitana dubina izvorista oko 74 m.Nalazi se na periferiji zagubice ispod severnih padina Beljanice, na nadmorskoj visini od 312m. Vreloima izgled manjeg jezera i u stvari predstavlja potopljenu vrtacu okruzenu planinskimuzvisenjima Kondzila i vrelske padine.Krupajsko vrelo nalazi se na nadmorskoj visini od220m.Smesteno je u ataru sela Milanovca, a od Krepoljina je udaljeno oko 10km.Imaizgled manjeg jezera i spada u grupu kraskih vrela. Vrlo sa okolinom predstavlja veoma

privlacan prirodni kompleks koji se u znacajnoj meri moze staviti u sluzbu razvojaturizma.Pecine su podzemno blago Homolja, njegova netaknuta i malo poznata lepota jevelike vrednosti.Oko 40 delimicno istrazenih speloloskih objekata-Pogodna pec,Velika iMala Strogrina pec. izvor www.laznica.com


7/25


Homolje danas, migracija mladih i telekomunikaciona infrastruktura

U periodu od 2000-2005 primeena je vrlo velika tendencija migracija iz Homolja veim gradskim centrima i inostranstvu. Velikim delom mladi se poput mladih iz ceSrbije odluuju za naputanje domovine zarad boljih uslova ivota i rada u inostranstvu.Ovo je do skora bio bespovratan proces. U nedostatku adekvatnog obrazovanja, modernkulturno opravdanih i ispravnih uzora, loe interne putne mree, loih veza sa ostalidelovima nae zemlje u bilo kom pravcu (podsetimo, Homolje je dolina zatvorenog tiokruena visokim vencima), loe telekomunikacione infrastrukture, pa samim tim i u tovidu nemogunost kontakta i povezivanja sa spoljanjim svetom mladi se odluuju za njima jedino preostalo reenje odlazak.

Pored nabrojanih loih uslova za ivot, brojne druge ponekad banalne situacije odvraamlade od ostanka ovde. Nedostatak adekvatnih radnih mesta u struci, slabijsrednjekolsko obrazovanje, malo kulturnih i zabavnih dogadjaja, nedostatak industrijs proizvodnje (opet rqadna mesta), agrarno industrijske proizvodnje se ini kao nepremost prepreka.Sa druge strane tendencija postoji da se nastala situacija pozitivno rei to presusret prispeu u EU.

Mi smo odluili da na najbri mogui nain, uz podrku Optine agubica reimo jedan navedenih problema telkomunikacije i internet. Samim ostvarenjem ovog projekotvaraju se mogunosti za nova radna mesta, razvoj same Optine, moderni princip rastrunjaka od kue (SOHO) iju tendenciju primeujemo u Zapadnoj Evropi, posebno Nemakoj(Velike firme premetaju svoje office resurse u mirnija, zdravija mesta za rgde e im se komunikacija i kooperativni, timski rad odvijati nesmetano zahvaljujui jaki brzim internet, glasovnim i video vezama). Po nama ovo pitanje je najlake, najbrenajjeftinije za reavanje. U daljem tekstu emo obrazloiti i zato.

Problemi Telekomunikacione mreeOd maja tekue godine Telekom je izgubio pravo monopola na telekomunikacije u SrbijiTrenutno stanje telkomunikacione infrastrukture u Homolju se moe opisati kao oajno.

Instalirano je negde oko 2000 fiksnih telefonskih brojeva od kojih je polovina na PCM-u (korienje istih bakarnih parica za vie telefonskih brojeva po principumodulacije elek. signala) te je sa tom injenicomogranienje dial-up brzine prenosa podataka u prosekudo 33.600 kbps-a. Ako ste se naekali u banci daproradi sistem znate bukvalno na ta mislimo.Veza sa Optikim instalacijama koje Telekom ima odPetrovca na Mlavi se odvija putem radio refleksnih

releja (na slici). Ovaj vid komunikacije je vrloogranien i esto zavisi od vremenskih prilika i konfiguracije terena.


8/25


Po nezvaninim podacima Telekoma postavljanje optikog kabla do agubice j proglaeno za neisplativu investiciju i pitanje je da li e uopte biti realizovano.

Mogue reenje, ponudjeno po ovom projektu sa nae strane je uvodjenje nezavisnosatelitskog voice/internet linka velike propusne moi koji e zadovoljiti potrebe sv pravnih lica i celokupnog stanovnitva Homolja.

Medjusobno povezivanje homoljskih naselja e se realizovati takdoje beino i to: posebna mrea za Optinu agubica sa svojim SAT linkom, uz rezervnu mre posebna mrea za pravna lica i trea komercijalna mrea za stanovnitvo.

Moderna beina tehnologija koja izjednaava beinu i optikutehnologiju/propusnu mo - WiMAX e biti dostupna u Srbiji od 01.avgusta 200Samim tim, nakon ostvarenog projekta beinih poprenih mrea Homolja, poresatelitskog linka bie dostupna kao alternativa za povezivanje sa internetom iservisima za prenos glasa i videa. Na tim je ve u pregovorima o saradnji srenomiranom srpskom firmom za telekomunikacije koja e imati ekskluzivno pravza uvodjenje ove tehnologije na teritoriji cele Srbije.

Realizacijom ovog projekta Optina agubica dobija osnovno usavravanje telekomunikacionih veza na nivou Optine,

razvoj infrastrukture, uvodjenje viestrukih sistema povezivanja koji su ispred svovremena, nevezani za kvarove, vremenske uslove, neadekvatno korienje.

Nezavisni Paralelni sistemi(ili nezavisne paralelne mreze preko jednog beinsistema)

Ultrabrzi internet za celo Homolje

Obezbedjena obuka krajnjeg korisnika od strane ponudjaca

Povezivanje kompjutera (iano, beino izmedju zgrada 128bitna zatitnaenkripcija podataka) Optine agubica u kompletnu, zatienu mreu

Medjusobno Povezivanje Optine i institucija pri Optini, MZ, MK, (u daljemtekstu MZ - Mesne Zajednice, MK Mesne Kancelarije) radija Homolje,Kulturnih centara, kola i Zdravstvenog centra ako postoji potreba za time.

Povezivanje Optine i institucija pri Optini, MZ, MK, radija Homolje,Kulturnih centara, kola i Zdravstvenog centra na brzi internet.

tehnika podrka klijentima (nova radna mesta)

odrzavanje infrastrukture unutar mree


9/25


tehniko odrzavanje celokupnog sistema

izrada i odravanje web interfejsa za komunikaciju sa gradjanima (sistemodgovora na predloge zahteve ili albe gradjana u roku od od 24h) preko posebnih internet stranica

Povezivanje u mreu optinskog informacionog centra sa objedinjenimuslunim delatnostima dostupnih u lokalu kao i u svetu (prekoweb(internet)baziranog interfejsa) i to pruanje usluga, potvrda izvoda prijemalbi i zahteva iz domena opstinski pravni poslovi, maticne sluzbe, urbanizma,direkcije za razvoj, komunalne sluzbe, gradjevine, privatnog preduzetnistva,decije i zdrastvene zatite, penzija, osiguranja, uvida u birake spiskove, naslanje i primanje dokumenata nivou Optine i krajnjeg korisnika.


10/25


NAIN UMREAVANJA

slika 1. topologija mreze

Ako pogledamo raspored na slici jedan videcemo da je redno umrezavanje najbre i najjeftinije ali najmanje sigurno jer se u sluaju kraha

jednog kompjutera u rednoj mrei prekida ceo sistem mree. umrezavanje po principu zvezde je bolje ali skuplje s time da su svi kompjuteri u

mrezi povezani na jedan ili vise centara i ne zavise jedan od drugog. tree, hibridno povezivanje je kombinacija prva dva, ono je najsigurnije, a odlikuju

ga vee brzine prenosa podataka poput redne mree sa sigurnou podataka sistemazvezda. Ovaj sistem je praktino non-stop stabilan, njega mogu da poremetesamo vee materijalne nesree ili katastrofe.

Mi smo odluili da vam ponudimo trei kombinovani sistem kao osnovicu mree sasistemom zvezda kao rezervom za slucaj kraha glavnog sistema.iano povezivanje unutar institucija Optine agubica bie po principu zvezda


11/25


ta mi nudimo

Obezbedjena obuka krajnjeg korisnika od strane ponudjaca

Povezivanje kompjutera(iano, beino izmedju zgrada 128bitna zatitnaenkripcija podataka) Optine agubica u kompletnu, zatienu mreu

Medjusobno Povezivanje Optine i institucija pri Optini, MZ, MK, radijaHomolje, Kulturnih centara, kola i Zdravstvenog centra na internet.

Povezivanje Optine i institucija pri Optini, MZ, MK, radija Homolje, Kulturnihcentara, kola, Opstinskog usluznog centra i internet caffea i Zdravstvenog centrana brzi, sirokopojasni internet,

tehnicka podrska klijentima odrzavanje infrastrukture od do i unutar mree? tehnicko odrzavanje celokupnog sistema izrada i odravanje web interfejsa za komunikaciju sa gradjanima (sistem odgovor

na predloge zahteve ili albe u roku od za 24h) preko posebnih internet stranica Povezivanje u mrezu opstinskog informacionog centra sa objedinjenim usluznim

delatnostima dostupni u lokalu kao i u svetu (preko web(internet)baziranoginterfejsa) i to pruzanje usluga, potvrda izvoda prijem zalbi i zahteva iz domenaopstinski pravni poslovi, maticne sluzbe, urbanizma, direkcije za razvoj,komunalne sluzbe, gradjevine, privatnog preduzetnistva, decije i zdrastvene zastite, penzija, osiguranja, uvidjaja u biracke spiskove, dotacijama i premijama na nivouosptine i krajnjeg korisnika.Kompletni sistem po principu klju u ruke

1 sector wide sistem optinske mrene infrastrukture(zansnovanoj nairokopojasnoj widebroadband) mrei wiMax od 50 do 540 MBS (to jest od 7.14mb u sec. do 77.14 MB po sec.) protoka podataka sa kojim bi se ispunio preduslovza nesmetanu trenutnu komunikaciju na nivou Optine sa mesnim kancelarijama,to ini zaetak i ostvarivanje projekta Elektronskih sela (e-village, e-community)i ostvarenje sistema elektronskog-upravljanja (E-goverment). U seditu Optine uagubici bi se montirao server sistem sa administrativnim nadzorom i uz posebnonapisan program za novi vid moderne interne komunikacije i razmene podataka(izvoda, uplata,elektronskog slanja i preuzimanja potvrda, izvoda i dokumenata saudaljenih lokacija) podnoenje dnevnih izvestaja o produktivnosti i radu od straneefova MK direktno Optinskoj upravi.Obezbedjujemo software koji je potreban zafunkcionisanje celokupnog sistema. Nadzor celokupne mree i aktivnosti MK odstrane Optinske uprave.

Odredjuje se jedan superadministrator npr. predsednik opstine odredjuje

posebno obueno lice za to koje e imati vrhunske privilegije i kome e svi podaci biti dostupni. Mogunost elektronskog zahteva potrebnog dokumenta, prepisa ili


12/25


albe od strane gradjana po sistemu odgovor za 24 h. Zahtevani dokument se moe pripremiti nakon provere, zakazati sastanak, poslati putem pote ili kurira idodatno naplatiti taksu za dodatnu uslugu.A samim time sistem doprinosi ismanjenju trokova Optine.

VPN mreu

1 sector small sistem povezivanje nezavisnom mrezom mesne zajednice sacentralnim upravljackim sistemom VPN- povezivanje skola homolja u mrezu i na internet- povezivanje medicinskih centara i ambulanti homolja u mrezu i priprema za ZISzdravstveno informacioni sistem sistem pametnih kartica / knjizica sakompletnom knjigom bolesti i lecenja pacijenta, prepisanih lekova i primljenihterapija

Umreavanje svih optinskih kompjutera i po potrebi institucija javnihpreduzea od vanosti Optini u jednu intranet(ogranienu unutranju)mreu. u slucaju realizacije celog projekta ovaj paket je besplatan

VOIP(Digitalni telefoni)unutar opstine razgovor kao i razgovor na nivou drzave isainostranstvom za 10 puta jeftiniju cenu od standardne fiksne telefonijeSta je VoIP?Skracenica VoIP znaci "Voice over Internet Protocol" ili u slobodnom prevodu"Telefoniranje preko Interneta".

Komercijalno: VoIP omogucava korisnicima novi vid telefonije i cene VoIPrazgovora su od 6-10 puta manje nego koristeci standardne telefone. Cinjenica dase medunarodni telefonski razgovor tarifira kao poziv u lokalu, dovoljna je daopravda isplativost VoIP-a.Tehnicki: Analogni signal (ljudski glas) se kodira u kompresovani digitalni i kaotakav se alje preko interneta, na drugom kraju se vrsi dekodiranje digitalnog uanalogni. Konkretno usluga koja pariratelekomovoj, takodje se moe iskoristitiza uvodjenje novih brojeva telefona za gradjane koji vie godina ekaju na iste.vie o ovoj tehnologiji pogledajte dodatak 4 (Detaljnije o VOIP mrezama)

Povezivanje vec umrezenih (beino, na nivou Optine) klijenata sa internetomultrabrzom mrezom (poput ADSL-a) bez kablova, bezicnodownload 1024 kbps upload 512 kbps mogucnost nadzora internet aktivnostiradnika, zabrana pristupa nelegalnom sadrzaju, kockarnicama, porno stranicamaitd.


13/25


SITUACIONI PREGLED, PLAN I PRVI KORACI PRVE FAZE

Glavni link Zagubica-Laznica 3.9 km 44.233 21.817 471 m backbone main (kima mreze) agubica-Laznica Backbone second Zagubica-Osanica Backbone spare triangle Laznica-Zagubica-Osanicarezervna mreza u slucaju otkazivanja celokupne glavne mreze preuzima njenu

funkciju i zadrzava osnovne funkcije i omogucava jos uvek punu komunikaciju unutar mreze i preko SAT-linka

U tabeli je prikazana medjusobna udaljenost od osnovnog Sector sistema(backobneZagubica-Laznica) vazdusnom linijom (km)

Naziv naselja Udaljenost Region geo.sirina geo.duzina n.visinaSeliste 2.3 homolie 44.250 21.800 416m

Zagubica 3.9 homolie 44.200 21.800 354mMilatovac 4.4 homolie 44.250 21.767 337mVukovac 6.9 homolie 44.250 21.733 374mSuvodol 7.6 homolie 44.200 21.733 294mJosanica 9.7 homolie 44.283 21.717 459mOsanica 14.8 homolie 44.283 21.933 504m

Krepoljin 27.0 homolie 44.26 21.6 420Ribare 13.7 homolie 44.274 21.71 430

slika zemaljskog linka za dvosmerni sat.internet

Svi planovi, karte i podrobniji podaci su navedeni u dodacima


14/25


grafiki prikaz pokrivenosti satelitima Eutelsat i Hotbird


15/25


ROK Projekat e se odvijati u dve fazeGORNJA DOLINA LINK AGUBICA-OSANICA-LAZNICA, internet rok maj-septembar 2006.DONJA, Krepoljinska DOLINA septembar 2006 mart 2007.

Projekat sastavioDamir Serbanovic


16/25


DODATAK 1: MAPA BEINE MREE OPTINE AGUBICA

gde je:mainbackbone(stub mree) zadebljani pravac Laznica-agubica-Ribarsko Brdo Osanicasporedne prikljune mree tipa zvezda - tanke linije koje se pruaju iz pravaca naselja


17/25


DODATAK 2:KAKO FUNKCIONIE SATELITSKI INTERNET

KAKO UOPSTE FUNKCIONISE SATELITSKI INTERNETKako uopste da se povezete na Internet osim preko dial-up modema analogne telefonske linije ako stesuvise daleko od telefonske kompanije i optickog kabla za pristup DSL, aDSL i li hDSL ili kablovskominternetu? Satelitski Internet pristup je vredan razmatranja. Ovaj vid komunikacije je idealan za ruralna podrucja kojima treba brzi i sirokopojasni Internet. Satelitski Internet ne koristi uopste telefonskekablove ili kablovsku mrezu za povezivanje na mrezu, ali umesto toga koristi satelitsku antenu zadvosmernu(upload i download) data komunikaciju.Posebna povoljnost je sto se ovakav vid interneta moze podeliti izmedjukorisnika velike mreze . Brzina Uploada je oko 100 - 500 kbps pokroisniku dok je brzina Downloada od 1 do 10 mbs. Kable i DSLimaju,teoretski, malo vece brzine,ali satelitski sistemi su oko 10 puta brzi od normalne modemske brzine.

Firme koje nude dvosmerni satelitski internet u USA i zapadnojEvropi su StarBand, Pegasus Express, Teledesic and Tachyon.

Dvosmerni satelitski Internet se sastoji od:

* Zemaljska SAT antena* dva modema, uplink i downlink * Koaksijalni kabl izmedju antene i modema

Dvosmerni satelitski Internet koristi Internet Protokol (IP) i multicasting tehnologiju, koja znaci vise od5,000 komunikacionih kanala (korisnika) koji mogu biti usluzeni preko satelita. IP multicasting salje podatke sa jedne tacke na vise tacaka (u isto vreme) tako sto ih kompreusje i salje naizmenicno u

paketima. Kompresija smanjuje velicinu data paketa i bandwidth (sirinu mreze). Obicno dial-up


18/25


zemaljski sistemi imaju limitirani bandwidth lkoji sprecava multicasting ove velicine, ali ne i satelitskiiternet.

Zato, ako ste vi u ruralnom podrucju i zelite sirokopojasni,nezavisni, sigurni i nadasve brzi pristupinternetu, satelitski Internet je prava stvar za vas!


19/25


DODATAK 3: BEINE RAUNARSKE MREEMobilna telefonija je ve dugo svuda oko nas. Da li nas neto slino u blioj budunosti eka i na polju raunarskih mrea ?

Beina komunikacija postaje sve zastupljenija i na tom polju, a trend rasta e biti jo izraeniji. Glavni razlozi za to suusvajanje IEEE 802.11 standarda za beini Ethernet ( Wireless Ethernet ), njegovo prihvatanje od ogromne veineproizvoaa, kao i znaajan tehnoloki napredak po pitanju brzine i pouzdanosti beine komunikacije.Poto je u pitanju nova i jo nedovoljno poznata tehnologija, kod korisnika je, s jedne strane, prisutno nepoverenje, a sa drugenerealni zahtevi i oekivanja. Ovim tekstom elimo da vam pribliimo svet Wireless LAN mrea (WLAN) i da odgovorimo nanajea pitanja i nedoumice u vezi njih. Ta pitanja se obino odnose na mogunosti primene, na nain integracije beinihmrea u postojee oiene mree, na to od ega zavisi maksimalni domet kao i kolika je sigurnost komunikacije.

STANDARDI

Iako su ranije postojale alternative, danas se IEEE 802.11 standard apsolutno nametnuo na tritu. To treba pozdraviti jer zato postoje dobri razlozi, a i korisnici e imati manje briga u vezi meusobne kompatibilnosti opreme od razliitih proizvoaa.Samo u sluaju izuzetno specifinih i i retkih primena, reenje treba traiti van okvira IEEE 802.11 standarda.Da bi smo razumeli mogunosti dananjih WLAN-ova moramo se detaljnije pozabaviti IEEE 802.11 standardom. Kao i irokorasprostranjeni 'oieni' Ethernet standard IEEE 802.3, tako i Wireless Ethernet IEEE 802.11 obrauje prva dva od ukupnosedam nivoa ISO/OSI modela povezivanja - fiziki nivo (PHY -Physical Layer ) i nivo veze (MAC -Media Access Control Layer ). Kod Wireless Ethernet-a fiziki nivo vie nije UTP, BNC ili fiber optiki kabl ve etar kroz koji se emituju infracrveni iliradio talasi. Infracrvena (Infrared - IR ) tehnologija se danas izuzetno retko koristi za WLAN komunikaciju tako da se njomneemo baviti.Radio komunikacija kod WLAN-ova se obavlja u tzv. ISM (Industrial, Scientific & Medical ) opsegu uestanosti koji je svuda usvetu prihvaen kao opseg za ije korienje nije potrebna nikakva dozvola. ISM u stvari ine tri opsega frekfencija: 902 - 928MHz, 2.400 - 2.483,5 MHz i 5.728 - 5.750 MHz. Od njih se, u ovom trenutku, najee koristi opseg oko 2.4 GHz, mada trebaoekivati i sve veu primenu opsega oko 5.8 GHz. WLAN-ovi koristeSpread Spectrum modulacije proirenog spektra kojesignal rasprostiru po irokom opsegu frekfencija i koje su dovele do prave male revolucije. Nije ni udo, jer one omoguuju davie korisnika istovremeno deli isti frekfentni opseg bez meusobne interferencije, i pruaju mnogo veu otpornost na smetnje iprislukivanje od modulacija 'uskog' spektra. Umesto da se signal velike snage alje preko malog frekfentnog opsega,pokazalo se da je mnogo bolje slati signal male snage preko irokog frekfentnog opsega. Ukoliko na nekoj frekfenciji iz opsegapostoji snana smetnja, verovatnoa da e se poslata informacija tano primiti je neuporedivo vea zato to e najvei deosignala biti preneen, a da smetnja nee imati nikakav uticaj na njega. Takoe, ne treba mnogo objanjavati zato je

neuporedivo tee priskukivati signal koji je razasut preko prilino irokog opsega frekfencija i uz to ima veoma malu snagu. Uprilog tome, recimo da je ova tehnologija razvijena jo pre oko 50 godina i to za vojne primene sa ciljem da bude maksimalnootporna na ometanja, interferenciju i prislukivanje.

TEHNIKE MODULACIJE

Postoje dve osnovne tehnike koje se koriste kod WLAN-ova: tehnika 'skakanja' signala po frekfentnom opsegu (Frequency Hopped Spread Spectrum - FHSS) i tehnika irenja signala direktnom sekvencom (Direct Sequence Spread Spectrum -DSSS). Ponekad, ali izuzetno retko, koriste se i njihovi hibridi.Tehnika irenja signala direktnom sekvencom (DSSS) je danas najvie koriena Spread Spectrum tehnika. Kod nje se signalkombinuje sa pseudo-sluajnom numerikom sekvencom poznatom kao Barkerov kod koja se sastoji od 11 'chip-ova' ('chip' jeidentian bitu, s tim to ne prenosi nikakvu informaciju). IEEE 802.11 insistira na korienju iskljuivo Barkerove sekvence jer je to uslov meusobne kompatibilnosti. Na poetku, Barkerov kod se fazno modulie korienjem BPSK (DSSS na 1 Mb/s) iliQPSK (DSSS na 2 Mb/s) modulacije. Zatim se, korienjem XOR funkcije, kombinuje sa signalom. Rezultat je tok podataka

brzine 11 Mb/s i signal koji se prostire po 11 puta irem spektru. Poto je se i amplituda signala takoe smanjuje za isti faktor,ukupna snaga signala ostaje nepromenjena. Vano je to se i eventualne smetnje smanjuju 11 puta. Na prijemu, signal sedemodulie i poslati podaci se regeneriu. Maksimalna snaga emitovanog signala je ograniena na 100mW u Evropi (kaonajslabiji mobilni telefoni) i do 1000mW u USA. Tipina snaga ureaja koji se mogu nai na tritu je oko 50mW to je ispodnivoa uma. Kod DSSS modulacije ISM opseg se moe podeliti na 13 potpuno nezavisnih kanala bez ikakve meusobneinterferencije. To znai da u istom prostoru moe raditi 13 WLAN DSSS potpuno nezavisnih mrea. Takoe, mogue je da vieWLAN mrea koriste isti kanal ali to zavisi od poloaja Wireless stanica, snage emitovanja i dr. Napomenimo da postojeminimalne razlike u granicama ISM opsega i broju kanala u par zemalja. DSSS tehnologija se koristi i kod GPS satelitskenavigacije kao i kod CDMA celularnih telefona.Tehnika skakanja signala po frekfentnom opsegu (FHSS) se bazira na potpuno drugom principu. Frekfencija na kojoj se signalemituje se neprestano menja, tj. signal skae po celom spektru i to po odreenoj pseudo-sluajnoj funkciji. Prijemnik jepodeen da prati promene frekfencije sa koje predajnik emituje. Ako na nekoj frekfenciji postoje smetnje koje ometajukomunikaciju, podaci e biti poslati ponovo kada sistem skoi na drugu frekfenciju koja je slobodna od smetnji. IEEE 802.11daje slobodu kod izbora perioda posle koga se vri skok na drugu frekfenciju, ali se u praksi koristi 2.5 ili vie skokova usekundi. irina spektra po kome signal skae kod FHSS tehnologije je 1 MHz, tako da se ISM opseg moe podeliti na 79nezavisnih kanala. U okviru kanala signal skae po ak nekoliko hiljada razliitih frekfencija. Stoga vie FHSS ureaja moeraditi u istom prostoru ali su zbog velike snage signala meusobne interferencije ipak verovatnije nego kod DSSS-a.


20/25


Po IEEE 802.11 standardu i kod DSSS i kod FHSS modulacije moe se ostvariti komunikacija na brzini od 1 ili od 2 Mb/s. Utoku prole godine standard je dopunjen i brzinom od 11 Mb/s ali je ona mogua samo sa DSSS modulacijom. Od samognastajanja IEEE 802.11 standarda vodi se diskusija oko uporeenja DSSS i FHSS modulacija. Znaajna prednost umaksimalnoj brzini komunikacije i nia cena DSSS ureaja e doneti konanu prevlast DSSS modulacije, mada e i FHSSureaji imati svoje mesto na tritu jo neko vreme. Zajedniki razvoj velikog broja proizvoaa doveo je do pojave DSSSureaja na 11 Mb/s, a ve su razvijeni i standardi za brzine od 20 i 30 Mb/s. ak i proizvoai koji su tradicinalno bili vezani zaFHSS ureaje ve odavno nude i DSSS opremu s tim to se po pravilu radi o OEM proizvodnji sa par tajvanskih firmi.

RAZLIKE U ODNOSU NA OIENI ETHERNET

Zbog drugaije prirode fizikog medijuma i na nivou veze postoje razlike u odnosu na oiene mree. CSMA / CD metoda kojase koristi u oienim Ethernet mreama je ovde nepraktina jer je otkrivanje kolizija kod radio signala mnogo tee. Naime,stanica koja emituje signal, zbog jednosmernosti radio komunikacije, nema nain da otkrije da li je moda dolo do kolizije.Osnovna metoda pristupa je stoga malo modifikovana i zove se Distributed Coordination Function (DCF) koja koristiCarrier Sense Multiple Access / Collision Avoidance (CSMA / CA), a neCollision Detection (CD) metod. Radi se o tome da stanicaoslukuje da li je medium slobodan za emitovanje i ako jeste, poinje sa emitovanjem signala ali posle nekog sluajnogvremenskog intervala. To znaajno smanjuje verovatnou kolizija jer spreava da vie stanica pone u isto vreme saemitovanjem u trenutku kada su otkrile da je medijum slobodan. Da bi se dobila efikasnija komunikacija koriste se CTS i RTSsignali. Na poetku komunikacije poiljalac alje RTS signal kojim za neki vremenski period rezervie medijum i obavetavaprimaoca da ima paket za njega, naravno ukoliko je primalac u okviru dometa. Ukoliko se ne radi o ad-hoc mrei, neke stanicenee uti RTS signal. Meutim, Acess Point u WLAN-u alje tada CTS signal koji e ovog puta sigurno doi i do primaoca kaoi do svih drugih radnih stanica ime im se stavlja do znanja da je medijum rezervisan i da e emitovanje uskoro zapoeti. Kada je u pitanju adresiranje spomenimo da IEEE 802 ema adresiranja duine 48 bita je primenjena i u IEEE 802.11 standardu toga ini kompatibilnim sa drugim standardima 802 familije u koje spada i klasini Ethernet.

PITANJE SIGURNOSTI

Pitanje sigurnosti je jedno od najee postavljanih kada su u pitanju WLAN mree. Moda e to mnoge iznenaditi, ali brojnianalitiari i eksperti za pitanja sigurnosti smatraju WLAN mree sigurnijim od klasinih oienih mrea. Za to postoje veoma jaki argumenti, a ne zaboravimo da i oiene mree imaju svoj beini deo, tj. da emituju zraenja iji intenzitet nije mali,naroito kod dananjih UTP mrea. Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike izmeu LAN i WLAN mrea potiu od razliitogfizikog nivoa. Neemo se ovde baviti brojnim ranjivostima oienih LAN mrea ve emo ukratko obraditi nekoliko sigurnosnihmehanizama koje su na raspolaganju kod WLAN-ova, a koji se ne sreu u 'oienom' svetu. Spomenimo ponovo da samaSpread Spectrum tehnologija, kao to smo rekli, garantuje visok stepen sigurnosti. Pored nje mnogi Wireless ureaji imajuugraene opcije za kriptovanje. IEEE 802.11, standarno predvia sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korienju kljua i RC4 algoritma za kriptovanje. Korisnici koji ne znaju klju ne mogu pristupatiWLAN-u. Kriptovanje se neuporedivo lake implementira kod WLAN-ova to je rezultiralo pojavom dosta nezavisnihproizvoaa specijalizovanih za WLAN Security softver. Da bi neko pristupao WLAN mrei mora imati informacije o radioopsegu, korienom kanalu i podkanalu, sigurnosnom kljuu i password-ima za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. To jemnogo vie podataka nego kod klasinih oienih mrea i ini WLAN mree veoma sigurnim. Kao zanimljivost, za krajspomenimo i da Infrared komunikacija prua ultra sigurnost na fizikom nivou jer IR talasi ne prolaze kroz vrste prepreke kaoto su zidovi. To smanjuje broj moguih primena ali garantuje da se u okviru jedne prostorije moe formirati IR mrea koja ebiti savreno izolovana od spoljnog sveta.

OPREMA I NJENE PRIMENE

U okviru WLAN-ova koriste se Wireless mrene ISA, PCI ili PCMCIA kartice i Wireless pristupne stanice ( Access Point ).Wireless mrena kartica je po svemu slina 'klasinim' mrenim karticama osim to umesto konektora za kabl, ima konektor zaantenu. Za sve vie nivoe umreavanja, i 'klasina' i Wireless mrena kartica se ponaaju identino i potpuno transparentno.Access Point nije beini hab, ve bi smo mogli da ga definiemo kao brid izmeu LAN i WLAN mree. On, dakle, ima LANport (po pravilu Ethenet) i WLAN port, tj. prikljuak za antenu. Slui da Wireless radne stanice pristupaju oienoj mrei, iobratno da korisnici iz oiene mree pristupaju WLAN-u. Spomenimo da se Access Point moe koristiti i kao 'eksterna'Wireless mrena kartica za umreavanje samo jednog raunara u WLAN.Postoje dve osnovne topologije ili tipa Wireless Ethernet mrea. Prva je tzv. 'ad-hoc ' ili peer to peer mrea koju ine samoWireless radne stanice. Svaka stanica moe direktno komunicirati sa bilo kojom drugom stanicom u okviru WLAN-a.Maksimalan broj radnih stanica u WLAN-u je toliki da se u praksi teko moe dosegnuti. Ad-hoc mree se brzo instaliraju,


21/25


mobilne su i esto su privremenog karaktera. Druga tip Wireless Ethernet mree je tzv. infrastrukturna u kojoj Wireless radnestanice komuniciraju preko Access Point-a, bilo meusobno, bilo sa radnim stanicama u oienoj mrei. Tu se javlja i pitanje'roaming'-a koje nam je poznato i iz mobilne telefonije, a predstavlja prelazak Wireless stanice sa jednog Access Point-a nadrugi.

ANTENE I DOMET

Domet Wireless ureaja zavisi od antena koje se koriste. Po irini ugla emitovanja postoje dva tipa antena. Prve su omni -direkcione antene koje signal emituju svih 360 i omoguuju point to multi-point komunikaciju. Nije neophodna optika vidljivostali se domet znaajno smanjuje zavisno od prepreka. Eksterne omni antene imaju pojaanje i do 15dB s kojim se postie

domet i do 10 - 20km. Dobra strana je to se sa ovakvim antenama mogu pokriti itava podruija i umreiti svi mobilni ilistacionarni korisnici i cele LAN mree koje se nalaze u okviru dometa. Jedan od pravaca razvoja Wireless Etherneta je iInternetu pristup baziran na ovome principu. Pokrivanje celih podruija je pria za sebe, tu postoje posebne metode zamerenje snage signala u pojedinim delovima, potrebno je iskustvo u vezi refleksije i difrakcije signala na preprekama i dr. Loastrana omni antena je to se signal razbacuje na sve strane, pa ga moe primati i onaj ko nebi trebalo. Zato je ipak preporukada se koristiti vie usmerenih antena spojenih na ureaj preko tzv. antenskog splitera. ISM opseg kod nas nije previekorien a izbegavanje omni antena tamo gde je to mogue garantuje da e tako biti i u budunosti. Wireless kartice i AccessPoint-i se standardno isporuuju sa malim onmi - dipol antenama iji je domet na otvorenom oko 250m, dok je u zatvorenom50 - 150m zavisno od tipa objekta. Drugi tip antena su uni - direkcione (usmerene) antene koje obino imaju ugao emitovanjaod 10 do 70 i prvenstveno su namenjene za point to point vezu, mada naravno mogu raditi i point to multi-point . Mogu imati idosta velike snage emitovanja od preko 20dB, pa samim tim i vei domet koji see do nekoliko desetina kilometara. Kodusmerenih antena, po pravilu, je neophodna optika vidljivost. Najvei domet koji se moe postii je oko 60-70 km, akorienjem odreenih tehnika i vie. Na tako velikim rastojanjima usmeravanje antena postaje sloen zadatak koji zahtevaposebnu aparaturu i obuen kadar. Spomenimo samo da se na ovakvim rastojanjima mora raunati i na efekte kao to jezakrivljenje Zemljine lopte to povlai neophodnost montae antena na visoke objekte. Mogu se koristiti i tzv. repeatingstanice, tj. jedan link se moe realizovati u nekoliko skokova posebnih linkova. Koje je antene optimalno koristiti zavisi odkonkretne primene i topologije terena. Postoji dosta pratee opreme za antene koja je esto veoma korisna i preporuljiva.Pomenuemo zatite od elektrinih pranjenja (Lightening Protection ) koje je veoma poeljno koristiti ako se antena montirana mesto koje nije dobro zatieno gromobranom. Interesantni su i ve spomenuti antenski spliter-i ( Antenna Splitter ) kojiomoguavaju da se na jedan Wireless ureaj spoji nekoliko antena.

IZNENADNA PONUDA

Cisco, 3Com, Nortel, Cabletron i druge velike firme na polju raunarskih mrea su se takoe ve ukljuile u trku i, skoro prekonoi, poele da nude svoja Wireless Ethernet reenja. Metod za to je jednostavan i sastoji se u kupovini malih firmispecijalizovanih za Wireless Ethernet ili u OEM proizvodnji. Budunost IEEE 802.11 standarda je time zagarantovana, a predkorisnicima je sve tea dilema oko izbora optimalne tehnologije - Wireless Ethernet ili razni xDSL-ovi, ISDN, Frame Relay i dr.Wireless Ethernet je danas potpuno zrela tehnologija, nezamenljiva u mnogim sitacijama kao to su instalacija mree uistorijskim objektima pod zatitom drave, zatim na mestima gde je postavljanje kablova teko, preskupo ili ak nemogue ilipak tamo gde se mrea mora instalirati brzo ili gde korisnici moraju biti mobilni. Wireless Ethernet esto predstavljanajjednostavnije i najoptimalnije reenje jer jedna Wireless kartica nekada moe zameniti stotine metara fiber optikog kabla isve peripetije oko njegovog postavljanja. Ono to je sigurno je da e klasine oiene LAN mree jo dosta dugo bitidominantne, ali da e udeo WLAN-ova naglo rasti i da e se stvari u budunosti verovatno preokrenuti. S obzirom napoveanje brzine Wireless Ethernet-a postavlja se pitanje isplativosti dodatnih ulaganja u kabliranje kategorija 6 i pogotovukategorije 7 (koje, uzgred budi reeno, jo zvanino nisu ni usvojene). Dok se iskoriste potencijali usvojenog standarda zakategoriju 5E koji podrava i Gigabit Ethernet 1000Base-T mree na 1000 Mb/s, doi e do napredka Wireless Ethernet-a kojisada teko moemo predvideti i koji e moda potpuno potisnuti oiene mree.


22/25


DODATAK 4: DETALJNIJE O NOVOJ VOIP TEHNOLOGIJI (Voice Over Internet Protokol Prenos Glasa preko internet protokola)

VOIP

Prednosti VoIP u odnosu na standardnu (fiksnu/mobilnu)telefoniju- Besplatni Pozivi (PC==>PC ili SipPhone==>SipPhone)- Pozivi na druge telefone su 6-10 puta jeftiniji (PC==>Phone)- Mogucnost telekonferencija (istovremeni poziv na vie telefona)- Istovremeno slanje podataka (Tekst,Grafika,Video...)

Prelazak klasicne telefonije na IP mree obecava nam u buducnosti manje trokove telefoniranja i primenu novih aplikacija. Ovaj prelazak, takode, predstavlja i izazov da se na pravi nacin ukomponujudve potpuno razlicite tehnologije i filozofije. Poto se osnovne postavke u voice i data svetu znacajnorazlikuju, njihovo spajanje predstavlja znacajan problem za mrene operatere kojima je cilj da prue

visok kvalitet voice usluga na koji smo i navikli. Zbog toga je prenos govora preko IP mrea (VoIP)trenutno vrlo aktulena tema medu IT profesionalcima. Ovaj clanak ima nameru da prui informaciju otome ta je neophodno ispuniti da bi se pruio visok kvalitet prenosa govora putem paketnih mrea, kao ida ukae na neke strategije za njegovo postizanje, cak i na zaguenim mreama.vise o ovoj tehnologiji pogledajte dodatak 4 (Detaljnije o VOIP mrezama)

VoIP mrea se cini sloenom jer ukljucuje i voice i data komponente. Ranije su ove dve tehnologijekoristile potpuno razlicitu filozofiju, odvojenu infrastrukturu i imale razlicite operatere. Mree za prenosgovora su oduvek bile odovjene od mrea za prenos podataka, jer je prenos govora zahtevao potpunodrugacije karakteristike mrea.Mree za prenos govora rade na principu komutacije. Saobracaj na ovim mreama je osetljiv na

kanjenje i smetnje. Filozofija prenosa govora je bila da se obezbedi "pet devetki" pouzdanosti(99,999%), zbog prirode govornih komunikacija. Telefonski prenos govora koristi samo njima dodeljenopseg u mrei tako da se kanjenje vrlo retko javlja kao problem.Mree za prenos podataka rade na principu paketnog prenosa. Prenos podataka je relativno neosetljiv nakanjenje i diter, ali je nedopustiv gubitak podataka. Kada su u pitanju podaci filozofija je drugacija.Glavna preokupacjija je da se podaci pouzdano prenesu putem nepouzdanih medija, bez obzira nakanjenje. U svetu prenosa podataka opseg na mrei se uvek deli i zato su zaguenja i kanjenja vrlocesta.Faktori koji uticu na kvalitet prenosa podataka su sasvim drugaciji od onih koji uticu na prenos govora. Na primer, na podatke, koji su "bursty" (u jednom trenutku alju se i primaju na citavom opsegukomunikacijsk og kanala, a udrugomkoriste samomali deoopsega)kanjenjegeneralno i neutice. S drugestrane nakvalitet prenosagovora, koji jesemplovan,


23/25


kodiran i emitovan konstantnom brzinom uticu cak i vrlo mala kanjenja.Pri tome, ukoliko se izgubi mali deo paketa podataka prilikom prenosa to nece znatno uticati na kvalitet preneenog govora. Medutim, manji gubitak podataka u prenosu moe dovesti otecenja fajla ili PCaplikacije (koja se prenosi paketima podataka). U pojedinim situacijama, uvodenje VoIP-a na mreukoja radi vrlo efikasno prilikom prenosa podataka, moe rezultirati loim kvalitetom govornog signala.Kriticni faktori koji uticu na kvalitet prenosa VoIP su: kanjenje, diter i gubitak paketa. Radiobezbedenja dobrog i pouzdanog nivoa prenosa govora, mrea mora zadovoljiti bar minimalne vrednostiza sledece faktore:

Kanjenje mree: kanjenje izmedu krajnjih tacaka mora biti manje od 50 milisekundi (ms). Ukoliko jekanjenje vece od 100ms, moe doci do gubitka celih reci u prenosu ili pojave pauza izmedu recenica.Rezultat bi bio konverzacija puna neprijatnih pauza i iznenadnih prekida.

Diter na mrei: Diter predstavlja meru promenjivosti kanjenja. Izmedu krajnjih tacaka, diter mora biti manji od 20ms. Vrednost ditera moe se ublaiti koricenjem diter bafera, koji zadrava govorne pakete u baferu, i to onoliko dugo koliki je prosek ditera na mrei.

Gubitak paketa na mrei: Maksimalni gubitak paketa ne sme biti veci od 0.2%.

Pored ovih kriticnih faktora postoji i par preporuka vezanih za implmentaciju VoIP-a:Komutirane mree: Potpuno komutirane mree moraju da eliminiu (ili bar da smanje na najmanjumogucu meru) konflikte koji se mogu pojaviti kada dve krajnje stanice zauzimaju raspoloiv opseg LANmree. Mada VoIP moe raditi u LAN shared okruenju, preporuka je da se koristi komutirana mrea,radi boljih rezultata.

Pristup analognimmodemom: treba bitiobazriv prilikomkoricenja analognih

dial-up modema (ciji jeopseg 56k) za povezivanje 2 krajnjetacke. Gornja granicaopsega za upload nakojoj analogni modemirade je 33.6Kb, cece imanja. Ovaj opseg jenedovoljan za obezbedivanje kvalitetnog prenosa govora. Uz pomoc kodeka i podeavanjem odredenihmrenih parametara moguce je podici kvalitet govora, ali treba imati u vidu da je mnogo verovatnije damodemi mogu proizvesti neprihvatljiv kvalitet prenosa govora.

VPN: i sa koricenjem VPN (Virtuelnih Privatnih Mrea) treba biti obazriv. Vecina VPN proizvoda povecava kanjenje zbog kriptovanja i drugih dodataka. Uz to, ukoliko se VPN koristi preko Interneta,zadovoljavajuci nivo kvaliteta se ne moe garantovati ukoliko parametri kanjenje, diter i gubitak paketa nisu u gore navedenim relacijama.. Prioritet prenosa govornih paketa nad prenosom paketa podataka

Da bi VoIP reenje ispunilo zahteve na zaguenoj mrei ona mora biti u stanju da obezbedi prioritet prenosa paketa koji nose signal govora nad tobicnimT paketima sa podacima. Osobina Class of Service(COS) obezbeduje nivoe prioriteta paketima koji se prenose kroz mreu. IP mrea mora da "zadri"informacije koje se ticu prioriteta paketa du celog prenosnog puta. Takode, mreni svicevi moraju daobezbede odvojene "redove cekanja" za govorne pakete i pakete podataka. Na ovaj nacin se obezbedujeda se govorni paketi obeleeni visokim prioritetom budu procesirani pre data paketa.


24/25


Zakljucak

Primena VoIP zahteva od administratora mree limitiranje kanjenja, ditera i gubitaka paketa. Nazaguenim mreama, to se moe postici koricenjem QoS. Govorni podaci moraju biti "markirani" CoSmehanizmom. Drugo, ruteri i svicevi moraju prepoznati prioritet govornih paketa. Na kraju, trebakoristitii LFI tehniku radi smanjenje serijskog kanjenja na WAN mrei.Dobra vest je da su mree koje objedinjuju prenos govora i podataka vec danas dostupne. Vano jedobro razumevanje cinjenica koje su u tekstu iznete pre nego to se odlucite da objedinite mree za prenos govora i podataka i u Vaoj kompaniji.Izvor: Columbia Univerzitet


25/25

DODATAK 5: NAIN UMREAVANJA CELOKUPNE OPTINE

NAIN UMREAVANJA

slika 1. topologija mreze

Ako pogledamo raspored na slici jedan videcemo da jeredno umrezavanje najbrze i najjeftinije ali najmanje sigurno jer se u slucaju kraha jednog kompjutera urednoj mrezi prekida ceo sistem.umrezavanje po principu zvezde je bolje ali skuplje s time da su svi kompjutei u mrezi povezani na jedanili vise centara i ne zavise jedan od drugog.trece, hibridno povezivanje je kombinacija prva dva, ono je najsigurnije i najskuplje a odlikuju ga vece brzine prenosa podataka poput redne mreze sa sigurnoscu podataka sistema zvezda. Ovaj sistem je prakticno non-stop stabilan, njega mogu da poremete samo vee materijalne nesree ili katastrofe.Mi smo odluili da vam ponudimo bas treci kombinovani sistem kao osnovicu mreze sa sistemomzvezda kao rezervom za slucaj kraha glavnog sistema.

Documents

Projekat wifi zwe