Rudarski projekat

Glavni rudarski projekat eksploatacije krečnjaka površinskog kopa „Kaona“ kod Kučeva

____________________________________________________________Autori:Mirko Maksimović,dipl.ing.rud i Zoran Radulović,dipl.ing rud.

1

Glavni rudarski project eksploatacije krečnjaka

površinskog kopa “Kaona” kod Kučeva

Beograd,2008 god



2

Sadržaj:1. Podaci o ležištu vrsta , kvalitet i količina mineralne sirovine ................................41.1. Lokacija ležišta i eksploatacionog polja ...............................................................71.2. Istraživanje ležišta i način okonturenja .................................................................81.2.1. Istražno bušenje .......................................................................................................91.3. Oprobavanje ........................................................................................................101.4. Rezultati laboratorijskih ispitivanja ....................................................................101.5. Fizičko-mehanička i tehnička ispitivanja ............................................................141.6. Čvrstoća kamena na pritisak ...............................................................................171.6.1. Čvrstoća kamena na pritisak u suvom stanju.........................................................171.6.2. Čvrstoća kamena na pritisak u vodozasićenom stanju ..........................................181.6.3. Otpornost kamena na habanje struganjem prema „Beme“-u.................................191.6.4. Zapreminska masa kamena sa porama i šupljinama ..............................................191.6.5. Poroznost kamena..................................................................................................201.6.6. Upijanje vode.........................................................................................................211.6.7. Sadržaj hlorida, sulfata i sulfida u kamenu............................................................221.6.8. Mišljenje o podobnosti upotrebe krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena .231.7. Rezultati hemijskih analiza krečnjaka.................................................................231.8. RUDARSKO-GEOLOŠKI DEO ........................................................................271.8.1. Geološka građa ležišta ...........................................................................................271.9. Veličina i oblik ležišta.........................................................................................351.10. Geneza ležišta......................................................................................................361.11. Tektonski sklop ...................................................................................................361.12. Hidrogeološke karakteristike ležišta ...................................................................371.13. Inženjersko geološke karakteristike ležišta .........................................................381.14. Hidrografija područja ..........................................................................................381.15. Meteorološke prilike ...........................................................................................391.16. Podaci o postojećim rudarskim radovima ...........................................................392. KONCEPCIJA EKSPLOATACIJE I PRERADE KREČNJAKA KAO

TEHNIČKOG GRAĐEVINSKOG KAMENA ...................................................................402.1. Analiza koncepcije eksploatacije i prerade krečnjaka ........................................412.1.1. Lokalno-logistički uslovi u okruženju ležišta........................................................422.1.2. Morfološko-geološki uslovi...................................................................................422.1.3. Rudarsko-tehnološki uslovi ...................................................................................422.1.4. Ekološki faktori .....................................................................................................432.1.5. Ekonomsko-komercijalni aspekt ...........................................................................432.2. Osnovna koncepcija eksploatacije i prerade krečnjaka.......................................442.2.1. Sistem eksploatacije krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena ....................442.3. ANALIZA STABILNOSTI KOSINA POVRŠINSKOG KOPA .......................47Rezultati analize stabilnosti.............................................................................................522.4. OGRANIČENJE POVRŠINSKOG KOPA ........................................................522.5. Faze rada površinskog kopa ................................................................................552.5.1. Razvoj površinskog kopa po planu i dubini ..........................................................582.5.2. Eksploatacioni kapacitet i period rada površinskog kopa......................................58



3

2.6. Sistem eksploatacije sa tehničkim opisom ..........................................................602.6.1. Eksploatacija krečnjaka .........................................................................................602.6.2. Bušenje i miniranje krečnjaka ...............................................................................612.6.3. Utovar krečnjaka i jalovine....................................................................................642.6.4. Transport krečnjaka ...............................................................................................652.7. Tehnički opis prerade krečnjaka .........................................................................652.7.1. Dimenzionisanje potrebne radne površine za mobilno drobilično postrojenje .....692.7.2. Potrebna površina za kompletnu opremu ..............................................................702.8. Uslovi koje objekti otvaranja, postrojenja i uređaji u tehnološkom procesu treba da

ispune .............................................................................................................................712.8.1. Pristupni put od železničkog nadvožnjaka do platoa na k 180 ..............................712.8.2. Glavni transportni put na površinskom kopu.........................................................722.8.3. Radni plato ( k 180 m) površinskog kopa..............................................................722.8.4. Radni plato i etaža k 270 za mobilno postrojenje prerade krečnjaka ....................722.8.5. Etaža 270,0 m ........................................................................................................732.9. Obračun masa u ograničenom površinskom kopu i odlagalištu sa otkopnim

gubicima ..........................................................................................................................732.9.1. Obračun masa krečnjaka ........................................................................................732.9.2. Obračun masa jalovine ..........................................................................................742.10. Kalendarski plan rudarskih radova......................................................................752.11. Dinamički plan razvoja rudarskih radova na površinskom kopu........................752.12. Oprema površinskog kopa...................................................................................762.12.1. Izbor osnovne opreme............................................................................................763. Tehnologija eksploatacije i tehnološke operacije ..................................................783.1. Kapacitet površinskog kopa ................................................................................783.1.1. Tehničke karakteristike osnovne opreme za ekspolataciju....................................793.2. Proračun kapaciteta opreme površinskog kopa ...................................................983.2.1. Odvodnjavanje površinskog kopa........................................................................1003.3. Tehnički opis snabdevanja pogonskom energijom ...........................................1003.4. Tehnički opis snabdevanja tehničkom i pitkom vodom....................................1013.5. Tehnički opis remonta i održavanja opreme .....................................................1013.6. Tehnički opis signalizacije i automatizacije (informacioni upravljački sistem)1023.7. Tehnički opis zaštite atmosfere .........................................................................1023.7.1. Zaštita vazduha ....................................................................................................1023.8. Tehnički opis rekultivacije ................................................................................1043.8.1. Tehnička rekultivacija .........................................................................................1053.8.2. Biološka rekultivacija ..........................................................................................1063.8.3. Ukupni troškovi rekultivacionih radova ..............................................................1083.9. Tehnički opis odlaganja jalovine ......................................................................1093.10. Tehnički opis prerade krečnjaka .......................................................................1093.10.1. Koncepcijsko rešenje ...........................................................................................1093.11. Oprema za preradu krečnjaka............................................................................1123.11.1. Oprema za preradu krečnjaka do kapaciteta od 250 000 t/god............................1133.12. Kapacitet mobilnog postrojenja za preradu krečnjaka ......................................115



4

1. Podaci o ležištu vrsta , kvalitet i količina mineralne sirovine

Mineralna sirovina u ležištu je izgrađena od kristalastog do mikrokristalastogkalcita,ostataka organizama,fino dispergovane organske materije sa pojavom limonita,ređezrna kvarca i minerala gline,mineralna sirovina je definisana kao krečnjak.

Krečnjak iz ležišta “Kaona” ispunjava kvalitet kao tehničko-građevinski kamen zaprimenu:

- u izradi donjih nosećih mehanički stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznihkonstrukcija (SRPS U.E9.020/66)

- donjih nosećih mehanički stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznihkonstrukcija (SRPS U.E9.020/66);

- donjih nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala povrućem postupku (SRPS U.E9.028/80);

- gornjih nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala povrućem postupku na putevima svih saobraćajnih grupa saobraćajnog opterećenja(SRPS U.E9.021/86);

- donjih slojeva cement-betonskih kolovoznih ploča (SRPS U.E3.020/87);- cement-betona (masivnog, armiranog i prednapregnutog) koji nisu izloženi habanju i

eroziji (SRPS B.B2.009/86);- lomljenog kamena - neobrađenog, poluobrađenog i obrađenog za sva zidanja u

niskogranji (podzide, portali, i kosine) i visokogradnja (zgradarstvu);- hidrotehničkog građevinskog kamena - lomljenog, poluobrađenog i obrađenog- za izradu obaloutvrda, vodotokova, svih vrsta hidrotehničkih objekata, gabona, fašina

i dr.Laboratorijska ispitivanja krečnjaka kao kalcijum karbonatne sirovine pokazala su da imaupotrebu:

- u metalurgiji,za II klasu kvaliteta;(SRPS B.B6.011) i (MKS-NS-I/201),- u livačkoj industriji,za II klasu kvaliteta; (SRPS B.B6.012)- u industriji mineralnih đubriva,- u industriji cementa,- za desilfurizaciju gasa,- za kalcifikaciju kiselih zemljišta i- u industriji stočne krede ,za industriju boja i lakova svih klasa može se upotrebiti

selektivnim otkopavanjem (SRPS B.B6.013 i SRPS B.B6.032)

Tabela 1. Kvalitet krečnjaka kao karbonatne sirovine

CaO%

MgO%

SiO2%

Fe2O3

%

Al2O3

%

P2O5

%

Hgµg/kg

Crµg/kg

Pbµg/kg

S%

Cug/kg

Petrogr.odredba

51,68 1,06 0,57 0,42 0,9 0,025 11,65 36 70 0,04 6,85 krečnjak

Obzirom da se preduzeće bavi putogradnjom, za osnovnu delatnost od značaja su rezultatifizičko-mehaničkih,tehničkih i petrografskih svojstava. Najznačajnija svojstva su prikazana utabeli 2.

Tabela 2. Kvalitet krečnjaka kao tehničko-građevinski kamena



5

R.B. Tehničke karakteristike kamena Jedinica Vrednost Petrografska odredba1 2 3 4

1 Čvrstoća na pritisak-u suvom stanju

-u vodozasićenom stanju-posle mraza

MPa133115157

krečnjak

2 Otpornost na habanje(Beme) cm3/50cm2

14,72

3 Zapreminska masa bez pora t/m3 2,714 Zapreminska masa sa porama t/m3 2,695 Koeficijent zapreminske mase 0,996 Poroznost % 0,927 Upijanje vode % 0,178 Postojanost na mraz postojan9 Sadržaj hlorida % 0,00610 Sadržaj sulfida % ne sadrži11 Sadržaj sulfata % 0,01

Količine mineralne sirovine utvrđene su Elaboratom o rezervama krečnjaka kao tehničkog-građevinskog kamena u ležištu”Kaona” kod Kučeva,sa stanjem na dan 31.12 2007 godine.Bilansne rezerve krečnjaka”B + C1” kategorije,kao tehničko-građevinskog kamena date su utabeli 3.

Tabela 3. Bilansne rezerve krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena

Red.br. Kategorija rezervi Rezerve (m3) Rezerve (t)1 2 3

1 “B” 1 814 195 4 880 1852 “C1” 1 588 520 4 273 1193 UKUPNO B+C1 3 402 715 9 153 304

Bilansne rezerve krečnjaka “B+C1” kategorije sa upotrebom kao karbonatnih sirovinadate su u tabeli 4

Tabela 4. Bilansne rezerve krečnjaka kao karbonatne sirovine u ležištu”Kaona”

Red.br. Kategorija rezervi Rezerve (m3) Rezerve(t)1 2 3

1 “B” 1 185 440 3 188 8342 “C1” 1 011 054 2 719 7353 UKUPNO B+C1 2 196 494 5 908 569



6



7

1.1. Lokacija ležišta i eksploatacionog polja

Ležište “Kaona”se nalazi 3 km severoistočno od naselja Kaona i 4 kmseverozapadno od Kučeva.Proteže se po jugozapadnim obroncima Golubačkihplanina,na apsolutnoj nadmorskoj visini između 150-270 mnv.(Slika br.1)

Slika 1 - Karta komunikacija

Administrativno pripada opštini Kučevo. Krečnjački masiv”Kaona” deli sa USS-STEEL-om-Smederevo,pri čemu manji deo ležišta pripada Preduzeću za puteve Požarevac.



8

Geografski položaj lokaliteta se može oceniti kao povoljan jer se nalazi na važnimsaobraćajnim pravcima:drumskom,železničkom a i Dunav nije mnogo udaljen zaangažovanje rečnog saobraćaja.Od sedišta preduzeća u Požarevcu,lokalitet je udaljen oko 50km.

Ministarstvo za rudarstvo i energetiku Srbije donelo je rešenje br. 310-02-0562/2008-06kojim se odobrava Preduzeću za puteve Požarevac eksploatacija krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena u okviru eksploatacionog polja “Kaona” ograničenog sa prelomnimtačkama datim u tabeli 5:

Tabela 5. Koordinate prelomnih tačaka eksploatacionog polja KaonaTačkabroj

Y X

T-1 7 551 900 4 927 900T-2 7 552 000 4 927 600T-3 7 552 000 4 927 100T-4 7 551 700 4 927 000T-5 7 551 350 4 927 400T-6 7 551 300 4 927 700T-7 7 551 600 4 927 900

Eksploataciono polje se nalazi neposredno uz železničku prugu Beograd-Bor aranžirna i putnička stanica se faktički nalaze na granici eksploatacionog polja (prilog.br.1).

To je velika pogodnost za Preduzeće za puteve da viškove proizvodnje prodaje natržištu, jer se transport kamenog agregata,može organizovati do velikih potrošača uSrbiji,kada tržište to zahteva i površinski kop poveća adekvatno tome kapacitet .

1.2. Istraživanje ležišta i način okonturenja

Ležište krečnjaka Kaona je istraženo na osnovu odobrenog Projekta detaljnihgeoloških istraživanja(GEOSTIM-Beograd,2006 god.).

Na geološkom planu ležišta razmere 1:1 000 (prilog br.2) prikazani su sintetizovanirezultati detaljnih geoloških istraživanja i izvedenih istražnih radova na osnovu kojih sudobijeni relevantni podaci o rasprostranjenju krečnjaka,padu i pružanju slojeva,tektonskomsklopu,odnosu sa okolnim stenama i drugi podaci neophodni za utvrđivanje geološke građeležišta, i proračun rezervi

Kao što se vidi sa geološkog plana (prilog br. 2 ), istražni teren je manjim delompokriven,krečnjak je otkriven na površini terena u centralnom,severnom i jugozapadnom deluležišta.

Prilikom izrade geološke karte,uzete su probe za fizičko-mehanička,tehnička,mineraloško-petrografska i hemijska ispitivanja krečnjaka.

Geološkim kartiranjem utvrđeno je da ležište izgrađuju različito obojenikrečnjaci,krem,sivi do svetlosivih i tamnosivih nijansi.

Krečnjaci su najvećim delom slojeviti ili bankoviti. Masivni krečnjaci se javljaju ustilolitskom obliku.Duž međuslojnih ravni česte su tanke trake i proslojci,od nekoliko cm do10-ak cm,limonitisanog,zaglinjenog i laporovitog materijala.



9

Slojevi donjokrednih krečnjaka u konturi ležišta”Kaona”po pružanju su praćeni iistraženi na celoj površini preko 6 ha.Po geometrijskim obeležjima,može se reći daokonturena rudna masa krečnjaka,odnosno ležište ima oblik kvadra,spada u pločasta rudnatela(ležišta)

Geološki radovi realizovani su na delu istražnog prostora,a obuhvatili su sledeće vrsteistraživanja:

- Instrumentalno geološko kartiranje ležišta u razmeri 1:1 000;- Lociranje istražnih bušotina i mesta za uzimanje proba;- Sistematsko litološko kartiranje jezgra bušotina,pristupnih puteva, otvorenih profila I

starih rudarskih radova.- Oprobavanje jezgra istražnih bušotina,otvorenih profila i-uzimanje proba za

hemijska,mineraloško-petrografska i fizičko-mehanička ispitivanja.

1.2.1. Istražno bušenje

Istražno bušenje je bilo osnovni način istraživanja ležišta “Kaona”.U cilju prostornogdefinisanja položaja i oblika rudnog tela,kao i proračuna rudnih rezervi,izbušeno je ukupno 4istražne bušotine ukupne dužine 230,6 m.

Izbušene četiri istražne bušotine imaju oznake: B-1/07,B-2/07,B-3/07,B-4/07.Radi preglednosti u i 6 prikazani su osnovni podaci o istražnim bušotinama,debljini

jalovine, debljini korisne mineralne sirovine kao T.G.K i kao karbonatnih punila:

Tabela 6. Osnovni elementi istražnih bušotina zaTGKR.B. Oznaka

buš.Azimutbušenja(o)

Ugaobuš.(o)

Dubinabušenja(m)

Debljinajalovine(m)

Deb.kreč.kao TGK(m)

Koordinate

Y X Z

1 2 3 4 5 6 7 81 B-1/07 86 50 80,4 0 61,58 7 550 942,75 4 927 638,52 215,132 B-2/07 90 84,6 3,5 30,50 7 551 141,87 4 927 660,21 246,453 B-3/07 90 42,3 0 42,30 7 551 102,76 4 927 491,97 221,634 B-4/07 93 70 20,6 0 19,38 7 550 900 4 927 500 179,30

Tabela 7. Osnovni elementi istražnih bušotina za karbonatna punilaR.B Oznaka

buš.Azimutbušenja(o)

Ugaobušenja(o)

Dubinabušenja(m)

Debljinajalovine(m)

Deb.kreč.kao karb.(m)

Koordinate

Y X Z

1 2 3 4 5 6 7 8 91 B-1/07 86 50 80,4 0 61,58 7 550 942,75 4 927 638,52 215,132 B-3/07 90 42,3 0 32,0 7 551 102,76 4 927 491,97 221,633 B-4/07 93 70 20,6 0 19,38 7 550 900 4 927 500 179,30



10

1.3. Oprobavanje

Oprobavanje u ležištu “Kaona”vršeno je radi utvrđivanja kvaliteta sirovine imogućnosti njene upotrebe.Uzorkovanje je vršeno za hemijska,mineraloško-petrografska,fizičko-mehanička i tehnička ispitivanja.

Za hemijska ispitivanja uzimane su pojedinačne probe od jezgra istražnihbušotina sa otvorenih profila etaže i sa otvorenih izdanaka i na ležištu tačkastom metodom.

Ukupno je uzeto 116 proba za delimična hemijska ispitivanja.Kompletnahemijska ispitivanja vršena su na kompozitnim probama koje su pravljene posle delimičnihhemijskih ispitivanja pojedinih rudnih intervala.Kompletna hemijska ispitivanja izvršena suna 17 kompozitnih proba.

Za mineraloško-petrografska ispitivanja uzeto je 8 uzoraka od jezgra istražnihbušotina,sa izdanaka i otvorenih profila 5,tačkastom metodom oprobavanja.

Za utvrđivanje fizičko.mehaničkih i tehničkih osobina stena,probe su uzimane odjezgra bušotine,sa otvorenih profila starih radova i sa izdanaka. Za delimične analize uzimanasu jezgra u interval od 2 m.Sa etaža,probe su uzimane iz kvadra(3 kocke,dimenzija 18x18x18cm).Za utvrđivanje fizičko-mehaničkih i tehnoloških svojstava je uzeto 11 proba za delimičnai 4 probe za kompletna ispitivanja.

1.4. Rezultati laboratorijskih ispitivanja

Ispitivanja kvaliteta sirovine su vršena kontinuirano u skladu sa napredovanjemgeoloških istraživanja i ukupno je urađeno:

- 11 delimičnih fizičko-mehaničkih analiza,- 4 kompletne fizičko-mehaničke analize,- 13 mineraloško-petrografskih analiza- 116 delimičnih hemijskih analiza(CaO,MgO,GŽ) i- 17 kompletnih hemijskih analiza,- 1 geomehanička analiza

Određivanja kvaliteta krečnjaka kao karbonatne sirovine,izvršeno je zaodređivanje:

a) Hemijskih svojstava- delimične hemijske analize(na pojedinačnim probama)- kompletne hemijske analize(na kompozitnim probama)

b) Mineraloško-petrografska determinacija

Mineraloško-petrografska ispitivanja rađena su u sklopu proučavanja tehničkihsvojstava krečnjaka, pri izradi geološke karte ležišta i istražnom bušenju. Terenskimoskultacijama utvrđen je makroskopski izgled stena i tekstura, a mikroskopskim analizamautvrđen je mineraloški sastav, oblik zrna, uklopci, i struktura stene. Detaljan opismineraloško-petrografskih ispitivanja dat je u dokumentacionom materijalu.Mineraloško-petrografska ispitivanja rađena su na 13 uzoraka uzetih od jezgra istražnih bušotina i saotvorenih profilaKrečnjak iz ležišta „Kaona“ ima sledeće mineraloško-petrografskekarakteristike:



11

Makrosopski izgled ukazuje da je stena krem-sive do tamno sive boje. Masivneje do ređe brečaste teksture koja se ogleda u prisustvu fragmenata nepravilnih uglastih oblikatakođe vezanih karbonatnim materijalom. U većoj ili manjoj meri stena je ispresecanamikroprslinama zapunjenim kristalastim kalcitom bele boje sa primesama glinovito-gvožđevitog materijala. Prelom stene je nepravilan do školjkast sa finohrapavim prelomnimpovršinama i oštrim ivicama loma.

Stena burno reaguje na 3% hlorovodoničnu kiselinu.Mikroskopski sastav stene ukazuje na krečnjak koji je pretežno izgrađen od

celih i polomljenih fosilnih ostataka koji leže u mikrokristalastoj karbonatnoj osnovi saprisustvom organske materije. Fino dispergovani organski materijal direktno utiče naintenzitet boje kamena koja je krem-svetlo siva, siva do tamnosiva.

Fosilni ostaci su različitih veličina i oblika i predstavljeni su različitimmikrofosilnim ostacima ljuštura, mikritskog sastava.

U masi stene zapažaju se mikropukotine i prsline čiju zapunu čini sekundarnikrupni kristalasti kalcit.

Prema strukturnim i teksturnim karakteristikama u ispitanoj stenskoj masipreovlađuju mikrokristalaste strukture, masivne teksture.

Na osnovu mineraloško-petrografskih ispitivanja, utvrđeno je da su subsprudnikrečnjaci formirani u plitkom i toplom epikontinentalnom moru daleko od obale, ili nakarbonatnoj paraplatformi odvojenoj vodama dubokog mora od kontinenta. Krečnjaci sualohemi sedimenti, nastali sedimentacijom odlomaka krečnjačkih ljuštura, spikula i česticamakro i mikro fosila u karbonatnom mulju. Veoma retka laminacija i odnos intraklasta isparikalcita prema mikritskoj osnovi i cementu ukazuje na sedimentaciju izvršenu podsnažnim uticajem talasa koji su razarali sprud i transportovali i sitnili karbonatne čestice.Česti intraklasti poluzaobljeni izgrađeni od mikrita sa vrlo malo sparikalcita umetnutih unekonsolidovan mikritski mulj ukazuju na pretaložavanje i submarinsku eroziju izazvanutalasima i morskim strujama. U basenu visoke energije nastali su masivni i bankovitikrečnjaci. Neizmenjeni režim sedimentacije trajao je od gornje jure (J3) do gornjih katovadonje krede (K1

3,4) skoro 60 mil. godina, čime se može objasniti relativno mala i redukovanadebljina krečnjaka od 300-400 m. Sadržaj muljevite mikritske komponente opada idući odpodinskog ka krovinskom delu ležišta. Takođe i sadržaj nekarbonatnih čestica opada u istomsmeru. Nekarbonatna materija prisutna je samo u osnovnoj masi ili cementu. Mikroskopski sukonstatovani hidroliskuni, limoniti, verovatno getiti i neidentifikovana zrna oksidisanihmetaličnih minerala. Kvarc je zapažen isključivo u tragovima, pri čemu je veličina zrnamikrometarska. Opalska silicija nije registrovana. Nekarbonatna materija, verovatno je,eolski prineta, poreklom sa kopna ili je prineta u basen kao vulkanska prašina.

Boja svih krečnjaka je primarnog porekla. Promene boje krečnjaka su najčešćevrlo oštre i jasne, pri čemu u krečnjacima nema strukturno-teksturnih i facijalnih promena (sl.br. 2 i 3)



12

Slika 2. Sivo.krem krečnjak

Slika 3. Detalj“kontakta" sivo-krem i crvenog krečnjaka

Svi tipovi krečnjaka imaju dobro očuvane primarne sedimente i biogeneteksture.Krečnjaci su sveži, jedri i nisu pretrpeli značajne dijagenetske niti epidijagenetskepromene. Ni u jednom preparatu nije konstatovan dolomit, bilo kao primaran u klastima, nitikao sekundaran u obliku dolosparita.

Opšti zaključak izvršenih ispitivanja je sledeći:- krečnjaci se litifikovani muljevito-peskoviti karbonatni sedimenti, Jedina

štetna komponenta krečnjaka je glinoviti alumo-silikatni materijal i Fe-oksidni pigment.

- nekarbonatne mineralne čestice, mikronskih veličina difuzno su rasute umikritskom mulju.

- amorfne silicije i dolomita nema, kvarc je konstatovan u količini znatnoispod 0,01%.

- minerali gipsa i anhidrita nisu registrovani- ležište pokazuje vertikalnu zonalnost kvaliteta.



13

- mlađi krečnjaci su sa manje štetnih primesa,a kod starijih krečnjaka podubini je utvrđeno povećanje glinovite materije.

- mora se naglasiti da je delimično nerešeno pitanje mineralnog sastavakarbonatnog rezidijuma. Ukoliko iz prosečne hemijske analize odstranimo94,37% supstance koja pripada kalcitu, ostaje 5,53% rezidijuma, čijihemijski sastav preveden na 100% materiju iznosi:

SiO2 MgO Al2O3 Na2O K2O Fe2O3

S P2O5

10,3 19,17 16,27 8,14 0,27 7,59 0,87 4,23

Dati hemijski sastav trebao bi odgovarati određenom stehiometrijskom odnosuprevashodno minerala glina, liskuna, oksida gvožđa i sulfida. Ti minerali imaju sopstvenehemijske sastave:

Tabela 8. Hemijski sastav minerala

R.B Vrstaminerala

SiO2 MgO Al2O3 Na2O K2O Fe2O3

S G.Ž.

1 2 3 4 5 6 7 81 Kaolinit

Halojzit46,5 - 39,5 - - - - 14,0

2 Smektit 38,9 3,0 33,1 3,0 8,0 2,0 - 123 Hidroliskun

IlitMuskovit

46,5 0,5 34,0 0,8 10,0 3,5 - 4,5

4 SericitBiotit

37,0 8,0 18,0 1,0 9,0 23,0 - 3,0

5 Getit - - - - - 85,0 - 10,06 Glaukonit 49,0 2,8 13,5 0,5 8,0 16,2 - 10,07 Pirit

Markasit- - - - - 50,6 49,4 -

Hemijski sastav rezidijuma najpribližniji je hemijskom sastavu biotita iglaukonita. Obzirom da nijedan od pomenutih minerala nije prisutan u krečnjacima, mogućerešenje je smeša minerala kaolinita, halojzita, ilita, getita, pirita, ali i smektita, jer verovatno,on jedini može biti donor MgO komponente. Buduća istraživanja trebala bi da odgovore naova pitanja.Mineralni sastav primesa u krečnjacima limitira i određuje kvalitet sirovine zaproizvodnju kreča, i krečnjaka za metalurgiju. Identična konstatacija može se izneti i za P2O5

komponentu koja do sada nije analizirana.Na osnovu terenskog osmatranja, makroskopskog izgleda i mikroskopskog

sastava, stena u ležištu „Kaona“ pripada sedimentnom tipu, pretežno karbonatnog sastava idefinisana je kao krečnjak (biomikrit, intrabiomikrit, fosiloferni mikrit biomikrudit).



14

Sa stanovišta mineraloško-petrografskog sastava, odnosno sa gledišta tehničkepetrografije, mineralnog sastava, strukture i teksture, krečnjaci u ležištu "Kaona" su povoljniza upotrebu kao tehnički građevinski kamen i delimično kao karbonatna sirovina.

1.5. Fizičko-mehanička i tehnička ispitivanja

Utvrđene fizičko-mehaničke i tehničke karakteristike krečnjaka na lokalnosti„Kaona“ utvrđene su delimičnim i kompletnim ispitivanjima. Ukupno je tokom istraživanjauzeto 11 uzorka za delimična i 4 uzorka za kompletna ispitivanja.

Laboratorijska ispitivanja su obavljena prema metodama definisanimstandardima SRPS B.B8.003/86; SRPS B.B8.012/87; SRPS B.B8.010/80; SRPSB.B8.002/89; SRPS B.B8.032/80; SRPS B.B8.015/84; SRPS B.B8.042/84 i SRPSB.B8.045/78 .

Ocena kvaliteta i mogućnosti upotrebe agregata obavljena je prema zahtevimastandarda SRPS B.B2.009/86; SRPS U.E3.020/87; SRPS U.E9.028/80; SRPS U.E9.021/86;SRPS U.E4.01490; SRPS U.E9.020/86i OPŠTIM i TEHNIČKIM USLOVIMA iz Licitacionedokumentacije Republičke direkcije za puteve, R.3.1. - Donji noseći sloj od nevezanogkamenog materijala 10/30/2003. god., SRPS U.E9.020; SRPS U.E9.024; Tender IEB N0

5/2002; Upustvo 331/2002; Tender EIB N0 6/2002.Kompletna ispitivanja tehničkih svojstava krečnjaka kao tehničkog građevinskog

kamena vršena su na kompozitnim uzorcima , a obuhvatila su ispitivanja sledećih svojstavakamena:

- SRPS B.B8.003: Mineraloško-petrografski sastav- SRPS B.B8.012: Čvrstoća na pritisak (MPa)- u suvom stanju- u vodozasićenom stanju- SRPS B.B8.015: Otpornost prema habanju struganjem po Böhme-u

(cm3/50 cm2)- SRPS B.B8.032: Zapreminska masa - bez pora i šupljina (g/cm3)- sa porama i šupljinama- Poroznost (%)- Koeficijent zapreminske mase- SRPS B.B8.010: Upijanje vode (%)- SRPS B.B8.002: Postojanost na dejstvo mraza (ras. Na2SO4)- SRPS B.B8.042: Sadržaj - hlorida (%)- Sadržaj sulfata (%)- Sadržaj sulfida (%)- Sadržaj hlorida (%).

Delimična ispitivanja vršena su na 11 uzoraka,pri čemu su dva uzorka saoznakom Fm-2 /B-2/07(30-50m) i Fm-2 /B-2/07(50-84m) zbog nepostojanosti na dejstvomraza, izuzeti iz prikaza srednjih vrednosti parametara fizičko-mehaničkih karakteristikaispitivanog krečnjaka, a sirovina koja je reprezentovala ova dva uzorka nije uzeta kaosirovina koja se može upotrebiti kao tehničko-građevinski kamen.

Delimična ispitivanja fizičko-mehaničkih karakteristika sirovine obuhvatila suispitivanja sledećih svojstava:

- SRPS B.B8.003: Mineraloško-petrografski sastav



15

- SRPS B.B8.012: Čvrstoća na pritisak (MPa)- u suvom stanju- u vodozasićenom stanju- SRPS B.B8.032: Zapreminska masa - bez pora i šupljina (g/cm3)- Zapreminska masa sa porama i šupljinama- Poroznost (%)- Koeficijent zapreminske mase

-SRPS B.B8.002: Postojanost na dejstvo mraza (ras. Na2SO4)-SRPS B.B8.015: Otpornost na habanje - Beme (cm3/50 cm2)-SRPS B.B8.042 - Sadržaj hlorida, suflida i sulfata-SRPS B.B8.10 - Upijanje vode.



16

Vrednost rezultata tehničkih karakteristika kamena dati su u tabeli 9:

Tabela 9. Rezultati laboratorijskih ispitivanja kamena sa lokaliteta „Kaona“ kod Kučeva

R.B

TEHNIČKA SVOJSTVAKAMENA

K.A.N. 2007587 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 023 024

Fm-1

/B-2

/07

(8-3

0 m

)

Fm-4

/B-3

/07

(0-8

,5 m

)

Ffm

-5/B

-3/0

7(2

0-

42m

)

Fm-6

/B-1

/07

(0-2

0-m

)

Fm-7

/B-1

/07

(20-

40 m

)

Fm-8

/B-1

/07

(40-

60 m

)

Fm-9

/B-1

/07

(70-

80 m

)

Fm-1

0/B

-4/0

7(0

-10

m)

Fm-1

1/B

-4/0

7(1

0-20

m)

kock

a si

vi

kock

a kr

em

kock

a si

vi

kock

a kr

em

sred

nja

vred

nost

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 151 SRPS B.B8.003

Mineraloško-petrografskisastav

krečnjak krem i sive boje

SRPS B.B8.012Čvrstoća na pritisak (MPa):

- u suvom stanju-vodozasićenom stanju

- posle mraza

29059-

11991-

126118

-

11888-

116103

-

9374-

10284-

131107

-

129119

-

145138133

158140139

191182170

212198186

133115157

3SRPS B.B8.010

Upijanje vode (%)0,47 0,11 0,10 0,09 0,18 0,38 0,32 0,09 0,10 0,10 0,13 0,09 0,07 0,17

4SRPS B.B8.002

Postojanost na dejstvo mraza(gubitak mase) (%) po

stoj

an

post

ojan

post

ojan

post

ojan

post

ojan

post

ojan

post

ojan

post

ojan

post

ojan

post

ojan

post

ojan

post

ojan

post

ojan

post

ojan

5 SRPS B.B8.032Zapremijska masa sa porama i

šupljinama (g/cm3)2,66 2,70 2,70 2,70 2,69 2,65 2,67 2,65 2,69 2,70 2,69 2,70 2,71 2.69

6 SRPS B.B8.032Zapreminska masa bez pora i

šupljina (g/cm3)2,70 2,71 2,72 2,71 2,72 2,71 2,68 2,70 2,72 2,71 2,71 2,72 2,70 2,71

7 SRPS B.B8.032Poroznost (%)

1,5 0,4 0,7 0,4 1,1 2,2 0,4 1,9 1,1 0,4 0,7 0,7 0,40,92

8

SRPS B.B8.032Koeficijent zapremijske mase 0,

985

0,99

6

0,99

3

0,99

6

0,98

9

0,97

8

0,99

6

0,98

1

0,98

9

0,99

6

0,99

3

0,99

3

0,99

6

0,99

0

9 SRPS B.B8.015Otpornost na habanje -

Beme(cm3/50cm2)18,3 15,3 14,6 15,5 15,6 15,0 14,2 17,7 14,0 14,7 13,5 10,9 12,0

14,72

10SRPS B.B8.042

Sadržaj: (%)- hlorida, Cl-- sulfida, S2-- sulfata, SO3

---

---

---

---

---

---

---

---

---

0,005-

0,02

0,007-

0,01

0,007-

0,01

0,006-

0,01

0.006-

0,01

11 SRPS B.B8.045Otpornost na dinamičke udarehabanje trenjem - LosAngeles

(%)gradacija

„B“ -„C“-

24,921,4

26,622,9

23,519,0

22,819,0

21,819,5

22,519,5

23,6820,22



17

1.6. Čvrstoća kamena na pritisak

Čvrstoća kamena u mehaničkom smislu može se definisati kao svojstvo kojekarakteriše njegovu sposobnost da se odupre delovanju spoljnih sila koje teže da izazovurazarajuću deformaciju.

Čvrstoća na pritisak je ispitana prema standardu SRPS B.B8.012 u sva tri stanja:u suvom, vodozasićenom stanju i posle dejstva mraza (5 ciklusa u rastvoru Na2SO4).Ispitivanje je vršeno na epruvetama krečnjaka dimenzija 555 cm.

1.6.1. Čvrstoća kamena na pritisak u suvom stanju

Posmatrano u celini čvrstoća na pritisak ispitivanih krečnjaka sa ležišta "Kaona"u suvom stanju je dobra (sl.br.4). Srednja aritmetička vrednost čvrstoća iz 13 analiza iznosi133 MPa; interval variranja se kreće od 90 MPa do 212 MPa. Najveća razlika izmeđuminimalne i maksimalne vrednosti čvrstoće na pritisak u suvom stanju na ispitivanom ležištuiznosi 122 MPa. Ova razlika sigurno ne proizilazi iz litoloških razloga jer je većinauzorkovanih intervala izgrađena od čistih krečnjaka. Najverovatnije se radi penetatrivnostisklopa sistema ruptura koji se nalazi u desimetarskom i metarskompodručju, a koji su opaženipri mikroskopskim petrološkim ispitivanjima. Ovakvi sistemi prslina i mikro pukotina nemogu se makroskopski opaziti na iudanku i jezgru istražne bužotine, ali su lako uočljivi iregistrovani su prilikom kompresije na pojedinim opitnim telima i bitno utiču na pad čvrstoćena pritisak. Mora se konstatovati da ovakav tektonsko-rupturni sklop, koji je uočljiv jedinopod mikroskopom, kao i druge vrste tektonske oštećenosti stenske mase, sigurno su bilepotencirane vibracijama prilikom istražnog bušenja. isti uzorak krečnjaka uzet sa etaže iizdanka ima znatno bolje vrednosti čvrstoće na pritisak, kako u suvom tako i uvodozasićenom stanju i posle dejstva mraza.

Slika 4. Histogram čvrstoće na pritisak(suvo stanje)



18

1.6.2. Čvrstoća kamena na pritisak u vodozasićenom stanju

Čvrstoća na pritisak u vodozasićenom stanju je takođe nejednaka i promenljiva iima vrednosti u intervalu od 59 MPa do 198 MPa; srednja aritmetička vrednost iz 13 analizaiznosi 115 MPa. U odnosu na suvo stanje, čvrstoća na pritisak se u vodozasićenom stanjusmanjuje u proseku za 13,5%; interval variranja je139 MPa, što je objašnjeno kod ispitivanjačvrstoće na pritisak u suvom stanju. U prilog ovom objašnjenju, dajemo Histogram čvrstoćena pritisak u vodozasićenom stanju na slici 5, sa koga se jasno vidi da su čvrstoće mnogoveće na uzorcima koji su uzeti sa etaža i sa izdanaka od čvstoća koje su dobijene na opitnimtelima iz istražnih bušotina, mada se radi o istoj krečnjačkoj stenskoj masi.

Slika 5. Histogram čvrstoće u vodozasićenom stanju

Slika 6. Čvrstoća posle dejstva mraza



19

Čvrstoća na pritisak posle dejstva mraza dobijena je iz četiri analize kamena i iznosi 157Mpa.(sl.br. 6).Prema kategorizaciji čvrstoće kamena prema čvrstoći na pritisak (Bilbija, 1984.)ispitivanikrečnjaci spadaju u visoku (150-200 MPa) kategoriju čvrstoće.Iz rezultata čvrstoća na pritisak može se zaključiti da krečnjaci iz ležišta "Kaona" imajuzadovoljavajuće čvrstoće u sva tri ispitivana stanja.

1.6.3. Otpornost kamena na habanje struganjem prema „Beme“-u

Otpornost na habanje struganjem ili tvrdoća habanjem izražava se kaozapreminski gubitak mase. Ispitivanja su obavljena prema standardu SRPS B.B8.015 naepruvetama krečnjaka dimenzija 7,077,077,07 cm u suvom stanju.

Dobijene vrednosti su visoke (srednja vrednost iz 13 uzorka) i iznose kao srednjaaritmetička vrednost 14,72 cm3/cm2; međutim, iste su u saglasnosti sa petrološkom vrstomstene - organogeni krečnjak i prisustvo minerala kalcita slabe habajuće tvrdoće, one su dobreza ovu vrstu stene(sl.br.7).

Intervali vrednosti rezultata otpornosti na habanje struganjem kreću se od10,9do18,3 cm3/50 cm2 sa vrlo ujednačenim vrednostima.

Slika 7. Histogram otpornosti na habanje

1.6.4. Zapreminska masa kamena sa porama i šupljinama

Zapreminska masa sa porama i šupljinama ispitana je na epruvetama krečnjakapravilnog i nepravilnog oblika po standardu SRPS B.B8.032. Ona predstavlja odnos masečvrste faze prema njenoj zapremini zajedno sa šupljinama, tj. zapremina kamena u njegovomprirodnom stanju.

Ispitivanja su pokazala da krečnjaci u ležištu "Kaona" imaju vrednostizapreminske mase sa porama i šupljinama od 2,65-2,71g/cm3, u srednjem 2,69 gr/cm3.Kategorizacija kamena prema zapreminskoj gustini (Bilbija, 1984.) svrstava ove stene u



20

kategoriju teškog kamena čije se vrednosti zapreminske mase sa porama i šupljinama nalazeu intervalu od 2,50 g/cm3 do 3,0 g/cm3.

- Zapreminska masa kamena bez pora i šupljinaZapreminska masa bez pora i šupljina (gustina ili specifična težina) predstavlja

odnos mase čvrste faze prema njenoj zapremini, tj. određena je gustinom minerala kojiizgrađuju kamen i njihovim zapreminskim procentualnim sadržajem i ispitana je premastandardu SRPS B.B8.032. Srednja vrednost zapreminskih masa bez pora i šupljina iznosi2,71g/cm3; interval variranja je od 2,68-2,72 g/cm3.

- Koeficijent zapreminske mase kamenaKoeficijent zapreminske mase (kompaktnost ili ispunjenost) određena je prema

standardu SRPS B.B8.032 i njegove vrednosti su dobijene računski iz odnosa zapreminskemase sa porama i šupljinama i zapreminske mase bez pora i šupljina.

Dobijene vrednosti koeficijenta zapreminske mase na ispitivanim uzorcimaležišta variraju u intervalu od 0,978do 0,996 ;srednja vrednost iz 13 analiza iznosi 0,990.

1.6.5. Poroznost kamena

Poroznost je teksturno svojstvo kamena i predstavlja fizičku osobinu kojomdefinišemo sadržaj pornog prostora u njemu. Ona označava zapreminu šupljina u jedinicizapremine i izražava se u procentima, dajući ukupnu poroznost tj. kvantitet pora.

Poroznost je izračunata po standardu SRPS B.B8.032. Apsolutna poroznostkamena, koja se dobija računskim putem iz odnosa zapreminskih masa sa i bez pora išupljina,je u opsegu od 0,4% do 2,2%; srednja vrednost iz 13 analiza iznosi 0,92%.

Dobijeni podaci kako za poroznost, tako i koeficijent zapreminske mase je ugranicama prosečnih vrednosti za ovu vrstu stene i u skladu su sa ostalim karakteristikamavezanim za ovaj parametar koji ukazuje na malu poroznost, odnosno veliku gustinukrečnjaka. Podaci dobijeni za poroznost su generalno ujednačenih vrednosti sa tri izraženeanomalne vrednosti (sl.br.8). Kod poroznosti bitan faktor predstavlja struktura i muneralnisastav krečnjaka. Ujednačenost mineralnog sastava i struktura varijeteta krečnjaka u litoložkihomogenoj krečnjačkoj masi, koja izgrađuje istraživano ležište, upravo se odrazila nadobijene rezultate ispitivanja poroznosti.



21

Slika 8. Histogram poroznosti

1.6.6. Upijanje vode

Ispitivanje i određivanje upijanja vode obavljeno je prema standardu SRPSB.B8.010 po postupku upijanja vode pod atmosferskim pritiskom (na vazduhu).

Ispitivanja su pokazala da uzorci krečnjaka imaju ujednačeno upijanje vode čijise opseg kreće od 0,09% do 0,47%, izuzev tri vrednosti (sl.br.9). Srednja aritmetičkavrednost upijanja vode iz 13 analiza iznosi 0,17% što za tehnički kamen se smatra malimupijanjem; Dobijene vrednosti su u saglasnosti sa poroznošću kamena.Ako bi smo zanemarilitri ekstremne vrednosti upijanja vode, srednja vrednost bi iznosila oko 0,1%. Takođe i kodovog parametra veliki uticaj ima tektonska ispucalost i strukturno teksturni i rupturni sklop,uticaj bušaćeg alata kod jezgrovanja.



22

Slika 9. Histogram upijanja vode

- Postojanost kamena na dejstvo mrazaPostojanost na dejstvo mraza ispitana je prema standardu SRPS B.B8.002.

Određena je upotrebom natrijum sulfata, pri čemu su epruvete krečnjaka nepravilnog oblikanaizmenično potapane u ovaj rastvor određene gustine i temperature, a potom sušene usušnici na 105C. Posle pet ciklusa naizmeničnog zasićenja epruveta krečnjaka natrijumsulfatom i sušenja na 105C izvršeno je osmatranje postojanosti krečnjaka na dejstvo mraza.

Svih 13 uzoraka kamena su, posle propisanih 5 ciklusa izlaganja dejstvu Na2SO4,ostali nepromenjeni - nisu zapaženi nikakvi tragovi oštećenja, isrpskanja, prskanja ilikrunjenja kamena što ukazuje da je krečnjak postojan na dejstvo mraza.

1.6.7. Sadržaj hlorida, sulfata i sulfida u kamenu

Sadržaj hlorida, sulfata i sulfida je utvrđivan prema standardu SRPS B.B8.042.Hemijska ispitivanja navedenih elemenata imala su za cilj da utvrde prisustvo hemijskištetnih sastojaka po beton, ako bi se kamen koristio za proizvodnju kamene sitneži zaspravljanje cementbetonskih mešavina (izazivaju koroziju armature u betonu).

Utvrđeno je da je sadržaj hlorida u ispitivanim uzorcima iznosi 0,006%.Sadržaj sulfata, izražen kao sadržaj ukupnog sumpora (SO3) na ispitivana 4

uzorka manji je od 0,01% što se smatra veoma malim sadržajem sumpora, sadržaj sulfitanije utvrđen.

Utvrđeni kvantitativni sadržaji navedenih hemijskih elemenata beznačajno sumali, tako da nema nikakve mogućnosti za njihovo štetno delovanje po beton.



23

- Otpornost na delovanje dinamičkih udara i habanje trenjem

Otpornost na delovanje dinamičkih udara i habanje trenjem ("zrno o zrno") pometodi "Los Angeles" ispitana je za gradaciju "B" - 23,68% (za izradu gornjih i donjihnosećih slojeva od bitumeniziranog materijala i izradu cement-betona) a za gradaciju „C”20,22%. Dobijeni rezultati pokazuju dobru otpornost na drobljenje i habanje, obzirom da seradi o steni karbonatnog sastava koja je izgrađena od minerala kalcita.

1.6.8. Mišljenje o podobnosti upotrebe krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena

Na osnovu prikazanih rezultata laboratorijskih ispitivanja i u saglasnosti satehničkim uslovima iz navedenih srpskih standarda, može se zaključiti da se ispitivanastenska masa -krečnjak sa ležišta „Kaona“ kod Kučeva može upotrebiti kao tehničkigrađevinski kamen za proizvodnju:

Nefrakcione i frakcione kamene sitneži za izradu:- donjih nosećih mehanički stabilizovanih (tamponskih) slojeva kolovoznih

konstrukcija (SRPS U.E9.020/66);

donjih nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vrućem

postupku (SRPS U.E9.028/80);

gornjih nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vrućem

postupku na putevima svih saobraćajnih grupa saobraćajnog opterećenja (SRPS

U.E9.021/86);

donjih slojeva cement-betonskih kolovoznih ploča (SRPS U.E3.020/87);

cement-betona (masivnog, armiranog i prednapregnutog) koji nisu izloženi habanju i eroziji

(SRPS B.B2.009/86);

lomljenog kamena - neobrađenog, poluobrađenog i obrađenog za sva zidanja u niskogranji

(podzide, portali, i kosine) i visokogradnja (zgradarstvu);

hidrotehničkog građevinskog kamena - lomljenog, poluobrađenog i obrađenog

za izradu obaloutvrda, vodotokova, svih vrsta hidrotehničkih objekata, gabona, fašina i dr.

1.7. Rezultati hemijskih analiza krečnjaka

Osnovni pokazatelji kvaliteta bilo koje karbonatne sirovine su:

- srednji sadržaj korisnih komponenti, odnosno CaO i CaCO3,- srednji sadržaji štetnih komponenti.

Do navedenih srednjih vrednosti parametara koji determinišu kvalitet ovesirovine se došlo statističkom obradom rezultata odgovarajućih analiza. Ocena mogućnosti



24

upotrebe sirovine utvrđenog kvaliteta je vršena na osnovu toga u kojoj meri i kojimsvojstvima kvaliteta sirovina zadovoljava (ili ne zadovoljava) propisane standarde ili nekeinterne zahteve pojedinih prerađivača.

Prema hemijskom sastavu, a i makroskopski, u ležištu krečnjaka„Kaona“ moguse izdvojiti: krečnjaci kao kalcijum karbonatna sirovina i krečnjaci kao tehničko-građevinskikamen. Kvalitet krečnjaka kao T.G.K. je definisan i opisan u predhodnom poglavlju .

- Sadržaj korisne komponente (CaO)

Pod "korisnom komponentom" se kod karbonatnih sirovina podrazumeva sadržajCaO (CaCO3). Sadržaji CaO,(CaCO3) i MgO (MgCO3) su određeni na 116 pojedinačnouzetih proba (pojedinačne probe) i na 17 formiranih grupnih (kompozitnih) proba. Odnjih116 su 92 probe jezgra bušotina, a 24 probe su uzete sa otvorenih profila (etaže i profilina otkrivenom delu ležišta).

Izvršena je statistička obrada analiza posebno za svaki tip proba, ne zbog togašto je to ispravnije već da bi se uporedili dobijeni rezultati.

U tabeli 10 dati su sadržaji CaO, MgO, CaCO3 i MgCO3 u pojedinačnim probamauzetim od jezgra istražnih bušotina, i duž otvorenih profila:

Tabela 10. Sadržaj Cao i MgO u pojedinačnim probama

Rednibroj

Mesto uzeteprobe

Oznakaprobe

SadržajCaO(%)

SadržajCaCO3

(%)

SadržajMgO(%)

SadržajMgCO3

(%)

Ukupnikarbona

(t)

1.

B-1/07

B-1/07(0-2m) 53,26 95,07 1,2 2,51 97,582. B-1/07(2-4m) 54,5 97,28 1,3 2,72 100,003 B-1/07(4-6m) 53,8 96,03 1,3 2,72 98,754. B-1/07(6-8m) 53,1 94,78 1,4 2,93 97,715. B-1/07(8-10m) 54,8 97,82 0,8 1,67 99,496. B-1/07(10-12m) 55 98,18 0,79 1,65 99,837. B-1/07(12-14m) 52,7 94,07 0,98 2,05 96,128. B-1/07(14-16m) 50,5 90,14 1,2 2,51 92,659. B-1/07(16-18m) 51,4 91,75 1 2,09 93,8410. B-1/07(18-20m) 51,6 92,11 0,93 1,95 94,0511. B-1/07(20-22m) 50,4 89,96 0,94 1,97 91,9312. B-1/07(22-24m) 49,1 87,64 0,97 2,03 89,6713. B-1/07(24-26m) 51 91,04 0,92 1,92 92,9614. B-1/07(26-28m) 52,4 93,53 0,75 1,57 95,1015. B-1/07(28-30m) 53 94,61 0,85 1,78 96,3816. B-1/07(30-32m) 53,6 95,68 1 2,09 97,7717. B-1/07(32-34m) 53,4 95,32 0,9 1,88 97,2018. B-1/07(34-36m) 53,2 94,96 0,8 1,67 96,6419. B-1/07(36-38m) 52,8 94,25 1 2,09 96,3420. B-1/07(38-40m) 52,3 93,36 1,2 2,51 95,8721. B-1/07(40-42m) 52,2 93,18 1,25 2,62 95,7922. B-1/07(42-44m) 52,1 93,00 1,3 2,72 95,72



25

23. B-1/07(44-46m) 51,7 92,28 1,14 2,38 94,6724. B-1/07(46-48m) 51,2 91,39 0,99 2,07 93,4625. B-1/07(48-50m) 51,3 91,57 1,25 2,62 94,1926. B-1/07(50-52m) 51,3 91,57 1,5 3,14 94,7127. B-1/07(52-54m) 50 89,25 2,1 4,39 93,6428. B-1/07(54-56m) 48,8 87,11 2,8 5,86 92,9729. B-1/07(56-58m) 46,1 82,29 1,5 3,14 85,4330. B-1/07(58-60m) 51,2 91,39 0,47 0,98 92,3731. B-1/07(70-72m) 49,6 88,54 0,64 1,34 89,8732. B-1/07(72-74m) 49,2 87,82 0,59 1,23 89,0633. B-1/07(74-76m) 49,8 88,89 0,68 1,42 90,3234. B-1/07(76-78m) 50,5 90,14 0,75 1,57 91,7135. B-1/07(78-80m) 50,8 90,68 0,8 1,67 92,35

36.

B-2/04

B-2/07(6-8m) 45,1 80,50 0,7 1,46 81,9737. B-2/07(8-10m) 47,2 84,25 0,5 1,05 85,3038. B-2/07(10-12m) 47,3 84,43 0,49 1,03 85,4639 B-2/07(12-14m) 48,8 87,11 0,4 0,84 87,9440. B-2/07(14-16m) 48,7 86,93 0,3 0,63 87,5641. B-2/07(16-18m) 49,2 87,82 0,7 1,46 89,2942. B-2/07(18-20m) 49 87,47 0,6 1,26 88,7243. B-2/07(20-22m) 49,4 88,18 0,6 1,26 89,4344. B-2/07(22-24m) 48 85,68 0,6 1,26 86,9445. B-2/07(24-26m) 49,5 88,36 0,5 1,05 89,4046. B-2/07(26-28m) 49,6 88,54 0,49 1,03 89,5647. B-2/07(28-30m) 48,2 86,04 0,6 1,26 87,2948. B-2/07(30-32m) 45,6 81,40 0,53 1,11 82,5049. B-2/07(32-34m) 48,6 86,75 0,8 1,67 88,4250. B-2/07(34-36m) 49,4 88,18 0,63 1,32 89,5051. B-2/07(36-38m) 48,5 86,57 0,64 1,34 87,9152. B-2/07(38-40m) 46,6 83,18 0,36 0,75 83,9353. B-2/07(40-42m) 49,6 88,54 0,82 1,72 90,2554. B-2/07(42-44m) 43,3 77,29 0,77 1,61 78,9055. B-2/07(44-46m) 44,62 79,65 0,86 1,80 81,4556. B-2/07(46-48m) 45,1 80,50 0,84 1,76 82,2657. B-2/07(48-50m) 46,4 82,82 0,92 1,92 84,7558 B-2/07(50-52m) 48,6 86,75 0,86 1,80 88,5559. B-2/07(52-54m) 49,2 87,82 0,66 1,38 89,2060. B-2/07(54-56m) 45,2 80,68 1,2 2,51 83,1961. B-2/07(56-58m) 44,6 79,61 1,1 2,30 81,9162. B-2/07(58-60m) 46,2 82,47 0,8 1,67 84,1463. B-2/07(60-62m) 42,6 76,04 1,4 2,93 78,9764. B-2/07(62-64m) 44,4 79,25 1,2 2,51 81,7665. B-2/07(64-66m) 43,8 78,18 0,96 2,01 80,1966. B-2/07(66-68m) 44,8 79,97 1,4 2,93 82,90



26

67. B-2/07(68-70m) 45,4 81,04 1,1 2,30 83,3468. B-2/07(70-72m) 49,8 88,89 0,6 1,26 90,1569. B-2/07(72-75m) 52,1 93,00 0,8 1,67 94,67

70.

B-3/04

B-3/07 (1-2m) 52,8 94,25 0,8 1,67 95,9271. B-3/07(2-4m) 52,2 93,18 0,66 1,38 94,5672. B-3/07(4-6m) 51,8 92,46 0,86 1,80 94,2673. B-3/07(6-8,5m) 50,7 90,50 0,89 1,86 92,3674. B-3/07(20-22m) 50,2 89,61 0,77 1,61 91,2275. B-3/07(22-24m) 50,6 90,32 0,86 1,80 92,1276. B-3/07(24-26m) 50,1 89,43 0,25 0,52 89,9577 B-3/07(26-28m) 50,2 89,61 0,64 1,34 90,9578. B-3/07(28-30m) 50,5 90,14 0,32 0,67 90,8179. B-3/07(30-32m) 41,4 73,90 0,6 1,26 75,1580. B-3/07(32-34m) 47,1 84,07 3,6 7,53 91,6081. B-3/07(34-36m) 46,4 82,82 3,4 7,11 89,9482. B-3/07(36-38m) 40,6 72,47 3,2 6,69 79,1783. B-3/07(38-40m) 45,6 81,40 3,8 7,95 89,3584. B-3/07(40-42,3m) 45 80,33 3 6,28 86,60

85.

B-4/07

B-4/07(3-5) 50,7 90,50 1,3 2,72 93,2286. B-4/07(5-7) 50,9 90,86 1,4 2,93 93,7987. B-4/07(7-9) 50,9 90,86 1 2,09 92,9588. B-4/07(9-11) 51,1 91,21 1,1 2,30 93,5189. B-4/07(11-13) 52,7 94,07 0,8 1,67 95,7490. B-4/07(13-15) 52 92,82 1 2,09 94,9191. B-4/07(15-17) 52,7 94,07 0,7 1,46 95,5392. B-4/07(17-20,6) 51 91,04 1 2,09 93,13

93 Etaža OP-1 53,2 94,96 0,4 0,84 95,8094 Etaža OP-2 53,6 95,68 0,6 1,26 96,9495. Izdanak T-1 52,8 94,25 0,4 0,84 95,0996. Izdanak T-2 51,8 92,46 1,1 2,3 94,7997. Izdanak T-3 53,4 95,39 0,6 1,26 96,5898. Izdanak T-4 54,2 96,75 0,9 1,89 98,6499. Izdanak T-5 52,9 94,43 1,0 2,09 96,52100 Izdanak T-6 53,1 94,78 0,8 1,67 96,45101. Izdanak T-7 51,2 91,39 1,2 2,5 93,89102. Izdanak T-8 50,6 90,32 2,7 5,65 95,97103. Izdanak T-9 52,2 93,18 1,2 2,51 95,69104 Izdanak T-10 51,8 92,46 1,12 2,34 94,8105. Izdanak T-11 50,8 90,68 2,2 4,6 95,28106. Izdanak T-12 49,6 88,54 3,4 7,11 95,65107. Izdanak T-13 53,4 95,32 0,64 1,34 96,66108. Izdanak T-14 51,8 92,46 1,3 2,72 94,33



27

109. Izdanak T-15 53,4 95,32 0,3 0,63 95,95110. Izdanak T16 54,2 96,75 0,22 0,46 97,21111. Izdanak T-17 52,2 93,18 0,9 1,88 95,06112. Izdanak T18 49,4 88,18 2,3 4,81 92,99113. Izdanak T-19 52,2 93,18 0,96 2,0 95,18114. Izdanak T-20 51,6 92,11 0,98 2,05 94,16115 Izdanak T-21 50,3 89,79 2,6 5,44 95,23116. Izdanak T-22 51,4 91,75 2,78 5,81 97,56

1.7. RUDARSKO-GEOLOŠKI DEO

1.7.1. Geološka građa ležišta

Na osnovu detaljnih geoloških istraživanja: kartiranja ležišta, stariheksploatacionih radova (etaže i zaseci), istražnih bušotina, kao sintezom ranijih geološkihpodataka o ovom prostoru, definisana je geološka građa ležišta krečnjaka “Kaona”.

Može se konstatovati, da je i pored složene geološke građe šireg područja,geološka građa ležišta“Kaona” relativno jednostavna.Stenska masa,predstavlja kontinualnideo krečnjačke mase u okviru donjokrednih krečnjaka Kaone većeg rasprostranjenja,izdvojenih severno od reke Peka, koji u suštini transgresivno leže preko jurskih laporovitihkrečnjaka.

Debljina donjokrednih krečnjaka na ležištu“Kaona“ je neutvrđena, verovatno(prema literaturnim podacima) oko 200m, dok se po pravcu pružanja mogu pratiti preko 2km.

Slika 10. Prostor ležišta iz pravca juga



28

U okviru krečnjaka donje krede na lokalnosti „Kaona“ izdvojeni su krečnjacivalendinskog, otrivskog i barem-aptskog kata.

Ovi krečnjaci se međusobno razlikuju po facijalnim uslovima stvaranja, boji, imineralnom sastavu.

Valendinski sivi laporoviti, (K11) (sl.br. 12) i otrivski krem i sivi krečnjaci( 2

1K )(sl.br.11) izdvojeni su kao litološki članovi u okonturenoj masi krečnjaka, odnosno u konturiležišta „Kaona“.

Slika 11. Otrivski krem i sivi krečnjaci na eksploatacionoj etaži



29

Slika 12. Valedinski sivi laporoviti krečnjaci

Krečnjaci barem-aptske ( 431K ), starosti su otkriveni na istražnom prostoru ali ne

i u domenu istraživanog ležišta.Podinu krednim krečnjacima čine gornjojurski sedimenti, odnosno laporoviti

krečnjaci, laporci i glinci u naizmeničnom smenjivanju(sl.br.13). Podinski laporovitikrečnjaci nisu nabušeni istražnim bušenjem, jer su sve bušotine završene u korisnojmineralnoj sirovini -krečnjaku.

Slika 13. Podinski jurski laporoviti sedimenti u JZ delu etaže

Povlatni proluvijalno - deluvijalni materijal humus, sa glinovito-laporovitimmaterijalom utvrđen je u istočnom i zapadnom delu ležišta, i debljine je 0,5 do 10m. U



30

centralnom delu ležišta, deluvijalno-proluvijalni pokrivač izostaje, odnosno, krečnjak je“ogoljen”(sl.br.14).

Slika 14. Povlatni proluvijalno-deluvijalni nanos-isočna strana

U geološkoj građi okonturenog ležišta "Kaona" učestvuju donjokredni krečnjacivalendinskog ( 1

1K ), i otrivskog( 21K ) kata.

Prisutni su u građi ležišta i stilolitski krečnjaci, laporoviti krečnjaci, laporci iglinci, deluvijalno-proluvijalne naslage(sl.br.15 i 16).

Slika 15. Stilolitski krečnjaci Slika 16. Laporoviti krečnjaci, laporci i glinci

Veličina od nabrojanih litoloških članova se javlja u malim količinama i na planuse ne mogu prikazati. Kao osnovne litološke jedinice izdvojeni su krečnjaci krem i sive boje;krečnjaci krem boje sa stilolitima ; laporoviti krečnjaci, laporci i glinci u naizmeničnosmenjivanju, i rasedne breče .



31

Slika 17. Rasedna breča

Idući od podine ka povlati, smenjuju se laporoviti krečnjaci sa laporcima iglincima; stilolitski krečnjaci krem boje; krečnjaci krem i sive boje, i deluvijalne iproluvijalne naslage

- Donjokredni krečnjaci otrivske starosti2

1K

Krečnjaci otrivske starosti ( 21K ) predstavljaju produktivnu mineralnu sirovinu,

koja je detaljno istražena, i okonturena istražnim radovima, (istražnim bušenjem) kako napovršini terena, tako i po dubini u sve četiri istražne bušotine, kao i na otvorenom profilu(staroj etaži) u jugozapadnom delu ležišta.

Na površini terena krečnjaci su jasno uočljivi i okontureni na celoj površiniležišta. Na zapadnim i jugozapadnim delovima ležišta imaju tektonsku granicu sa laporovitimkrečnjacima, laporcima i glincima gornje jurske starosti.



32

Slika 18. Granica33J

i2

1K u zapadnom delu ležišta

Slojevi krečnjaka u ležištu imaju približan pravac pružanja sever-jug do severozapad-jugoistok sa vrlo strmim padom od 44-80o ka jugozapadu,odnosno srednji Ep=270o/70o

(sl.br.19). Debljina slojeva je od 20 do 50 cm, retko do 1m.

Slika 19. Pad i pružanje otrivskih krečnjaka



33

U osnovi su krem boje ali i sa različitim varijetetima boja (krem-sivi, svetlo-sivi,i sivi).

Ovi krečnjaci su korisna sirovina u ležištu i izgrađuju celo ležište, s tim što kaistoku postepeno prelaze u stilolitske krečnjake, a sa dubinom i u sive laporovite krečnjakevalendinske starosti. Na zapadnoj strani ležišta ovi krečnjaci su u tektonskom kontaktu sastarijim gornjojurskim sedimentima, odnosno, laporovitim krečnjacima, laporcima i glincima(sl.br.18).

Boje su pretežno krem lokalno prožeti nijansama svetlo sive boje.Krečnjaci u ležištu "Kaona" su, jedri, homogeni, slojeviti do bankoviti, ređe

masivni. Masivni su uglavnom krečnjaci sa stilolitima. U njima su zapažene kalcitske žilicedebljine 2mm, mrežastog rasporeda, kao i retki proslojci laporaca debljine 2 do max.10 cm.

Stena je nepravilnog do školjkastog preloma sa finohrapavim prelomnimpovršinama i osetnim ivicama loma. Stena burno reaguje na 5% hlorovodoničnu kiselinu.

Teksture su masivne, a strukture mikrokristalaste sa pojavama organogeno-detritične.

Kavernoznost ovih krečnjaka je minimalna i tada je zapažena duž vertikalnih isubvertikalnih pukotina. Sve pukotine i kaverne često su zapunjene površinskim glinovitogvožđevitim i laporovitim materijalom u pripovršinskim delovima stenske mase.

Na osnovu dosadašnjih paleontoloških nalaza ovi krečnjaci zbog bogatogsadržaja fosila se nazivaju i krečnjaci pelaškog tipa razvića otrivskog kata koji su stvaraniprocesima sedimentacije u plitkoj i dinamičnoj vodenoj sredini. Petrološki stena jedeterminisana kao krečnjak (biomikrit).

Terenskim radovima u krečnjacima su konstatovane rasedne brečizirane zonekoje su zapunjene odlomcima krečnjaka, laporovitim i glinovitim materijalom . Ove rasednezone su otkrivene u jugozapadnom i centralnom delu ležišta na površini terena i međuslojnesu, a po širini su otkrivene 1-5m.

Krem-sivi krečnjaci u centralnom delu ležišta ka istoku prelaze u stilolitskekrečnjake. Ovi krečnjaci konstatovani su u bušotinama B-2/07 i B-3/07 (sl.br.20 i 21).

Slika 20. Stilolitski krečnjaci u B-3/07



34

Slika 21. Stilolitski krečnjaci u B-2/07

Stilolitisani krečnjaci su posledica hijatusa, krem su boje, sive do svetlo ružičastenijanse, masivni i bankoviti, masivne teksture, i s vidljivom stilolitizacijom.

Boja ovih krečnjaka potiče od pigmentacije hidroksidima gvožđa. Neravnog supreloma, struktura im je mikrokristalasta. U mineralnom sastavu dominira kalcit sa 70%učešća, a prisutna je glinovita i gvožđevita komponenta, sa fragmentima mikrofosila(foraminifera), veličine do 2 mm. Vezivni materijal je sparit. Kao posledica snažnestilolitizacije, duž stilolita je došlo do izdvajanja klastičnih nagomilanja u vidu obojenogintraklasta, sparitskog kalcita u vidu nagomilanja. Prisutne su i pukotine i prsline zapunjenenaknadno prinetim kalcitom.

Petrološkom determinacijom (u domenu bušotina B-2/07 i B-3/07) kao igeološkim kartiranjem u površinski otkrivenom delu krečnjka utvrđeno je da istočni deoležišta izgrađuju stilolitisani krečnjaci (intrabiomikrit, i biomikrudit).

- Tamno sivi laporoviti krečnjaci valendinske starosti (K11 )

Na istočnoj strani ležišta utvrđena je geološka granica krečnjaka koji su korisnasirovina u ležištu i laporovitih tamno sivih krečnjaka valendinskog kata. Ova granicautvrđena je na osnovu istražnog bušenja (B-2/07) i geološkim kartiranjem otvorenih profila. uležištu (sl.br.22).



35

Slika 22. Krečnjaci, glinci i laporci valendina

U severoistočnom delu ležišta granicu između valendiskih i otrivskih krečnjakačini rasedna struktura. Po ravnima slojevitosti ovih krečnjaka, ima i međuproslojakalaporovitih krečnjaka, laporaca i retko i glinaca koji se preslojavaju. Iste nečistoće se mogusresti i u obliku manjih gnezda, sočivaca i slojeva čija debljina može biti od 2cm do (aliretko) do 60 c m.

- Laporoviti krečnjaci, laporci i glinci gornje jurske starosti (33J )

Podinu krednim krečnjacima čine gornjojurski sedimenti, odnosno laporovitikrečnjaci, laporci i glinci. koji su naizmenično uslojeni.

Ovi sedimenti nisu konstatovani ni u jednoj istražnoj bušotini u konturamaležišta, ali su utvrđeni na zapadnoj strani otvorenog profila i u tektonskom su kontaktu sakrednim krečnjacima. Granica je utvrđena geološkim terenskim kartiranjem i na otvorenimzasecima i profilu koji su makroskopski osmatrani, a grafički je prikazana na geološkimprofilima (Prilog br.3 i 4). Pružanja su SZ -JI i a pad im je ka JZ od 18-36°.

1.8. Veličina i oblik ležišta

Istražnim bušotinama i otvorenim profilima(koji su takođe tretirani kao istražniradovi),ležište je okontureno kako na površini tako i po dubini do kote +155 m a.n.v.



36

Ležište krečnjaka “Kaona” je deo krečnjačke mase u okviru donjokrednihsedimenata , koji leže transgresivno preko jurskih laporovitih sedimenata.Debljinadonjokrednih krečnjaka je neutvrđena. Pružanje krečnjačke serije je izvan granica utvrđenihrezervi ležišta.

Okontureno ležište je oblika kvadra, krečnjaci su otrivske starosti pojavljuju se kaoslojevita tvorevina.Po pravcu I-Z ležište je istraženo preko 270 m. a po pravcu S-J oko 250m.

Maksimalna debljina rudnog tela iznosi 120 m a srednja iznosi 50,9 m.Generalni pravac pružanja ležišta i slojeva krečnjaka je SSZ-JJI sa padom ka

jugozapadu.Debljina slojeva je od 20-50 cm a retko dostiže 1 m.Elementi prirodnih predispozicija analiziraju jer su važni prilikom odredjivanja

parametara miniranja i orijentacije fronta rudarskih radova.Krečnjak je žute do žućkaste boje.Jedri su homogeni,slojeviti do bankoviti.Prelom je

nepravilan do školjkast.Minerološki sastav je definisan i radi se o mikritskimkarbonatima i sparitima sa učešćem

fosilnih ostataka.Stena je dosta prožeta organskim materijalom.Teksture je masivne astrukture mikrokristalaste.

Ležište je preko 60% otkriveno a ostali humusno-detritični pokrivač je male debljine saodlomcima krečnjaka.

Površina rudnog tela iznosi 59 834 m2.

1.9. Geneza ležišta

Ležište pripada delu basena sa bazom u plitkom i toplom epikontinentalnommoru gde se vršila sedimentacija karbonatne materije. Geneza ležišta krečnjaka”Kaona” jerezultanta sedimentoloških procesa počev od akumulacije karbonatne materije do finalnerekristalizacije.U vremenskom razdoblju od oksforda i kembridža(J3

1,2) do kraja barema iapta(K1

3,4) deponovani su pretežno karbonatni sedimenti u kalkgeosinklinalnoj etapiepigeosinklinale ili na karbonatnoj platform(60 miliona godina)

Poreklo karbonatnog materijala je biogeno hemobiogeno.Malo prisustvo terigenei laporovite komponente verovatno je eolski preneto sa kopna ili je delom od vulkanskogpepela.To ukazuje da se sedimentacija vršila dalje od obale u zoni jačih podmorskih strujanjai pod dejstvom talasa. Nalaz mikroskopskih ispitivanja,dobro zaobljeni fragmenti bioklasa imala količina glinovito-laporovitog materijala ukazuje das u posledica taloženja daleko odobale.

Ležište je u geomorfološkom obliku,oformljeno u kvartaru,delovanjem erozije idenudacije.

Ležište krečnjaka”Kaona”pripada sedimentnom tipu ležišta mineralnihsirovina,klasi biogenih(organogenih)sedimentnih ležišta.

1.10. Tektonski sklop

Ležište krečnjaka”Kaona”je relativno jednostavne morfološke građe.Slojevitog jesklopa sa pružanjem severseverozapad-jugjugoistok i padom ka zapadjugozapadu sa Ep270/70o.



37

Istraživanja strukturno-tektonskog sklopa ležišta i poktivenosti šireg terena nisuvršena u većem obimu tako da nema dovoljno podataka o elementima strukturnog sklopa dabi se mogla izvršiti ozbiljnija statistička analiza i izveli ozbiljniji zaključci.

Niži oblici strukturnog,odnosno rupturnog sklopa,kao što su pukotine i prslinenemaju značaja i uticaj na kvalitet sirovine kao tehničko-građevinskog kamena i karbonatnesirovine.

Do izvesnog nivoa oni utiču na kvalitet,jer je duž prslina i pukotina biloprinošenja nekih štetnih primesa u rudno telo,čime je umanjen njen hemijski i mineralnisastav,ali sa druge strane ove prsline i pukotine su povoljne sa aspekta miniranja i drobljivostitehničko-građevinskog kamena.

Elementi tektonike u ležištu”Kaona”su epigenetske pojave karakteristične zapostgenetsku kinematiku,za rasede,rasedne zone i prateće prslinske i pukotinske sisteme.

Posrednom metodom,na bazi geomorfoloških karakteristika terena izdvojene sudve međuslojne rasedne zone.U odnosu na sklop krečnjačke mase čije je pružanje SSI-JJZrasedne zone su međuslojne,odnosno imaju isti pravac pružanja kao i slojevi krečnjaka.

Duž utvrđenih rasednih struktura vremenom je stvorena mogućnost intenzivnijegdejstva egzogenih faktora i formiranja međuslojnih zona koje su zapunjenelaporovitim,glinovitim materijalom i odlomcima krečnjaka.U ležištu su uočene dve takvezone koje imaju pravac pružanja SSI-JJZ.Elementi pada su 170/70o.

U severoistočnom delu ležišta na kontaktu stilolitskih otrivskih i valendiskihkrečnjaka,aproksimativno je utvrđen rased,koji ima iste elemente pada kao i slojevikrečnjaka.Pukotine i prsline predstavljaju karakteristične mehaničke diskontinuitetekrečnjačke mase,koji su naknadno zapunjene kalcitskim materijalom bele boje.Ređe jeuočena zapunjenost prslina i limonitskom komponentom.Elementi pada sistema pukotina ujugozapadnom delu ležišta na otvorenom profile su 240/28o.

- Prslinska ispucalost krečnjaka se karakteriše znatno manjimdimenzijama po debljini i dužini.Debljine su milimetarske,a dužine donekoliko metara.

To su sekundarne prsline bez određenog sistema rasporeda za koje jekarakteristična pojava kalcitskih žilica mm veličine.U suštini ova pojava pogodno deluje nadrobljivost stenske mase i dobijanje sitnije frakcije ispod 10 cm.Tektonski sklop i strukturnisistemi u okviru ležišta analiziraće se u bušački-minerskoj problematici.

- Opšta karakteristika ležišta je mirna tektonska evolucija,koja sezavršila fazom blagog ubiranja.Nakon te faze dolazi do značajnijegrupturnog preoblikovanja sa vertikalnim i horizontalnimpomeranjima.U području ležišta nisu registrovani rasedi koji ukazujuna veća horizontalna (reversna) kretanja blokova a nije registrovan niklivaž AP.

1.11. Hidrogeološke karakteristike ležišta

Krečnjaci kao stene sa pukotinskom strukturom poroznosti,se uglavnomkarakterišu izraženom vodopropusnošću.S obzirom na njihov lokalni hipsometrijski položaj imorfologiju terena,položaj slojeva (nagib 60-70o),kao i pukotina koje se javljaju,čine da zonakrečnjaka,u okviru ležišta,ne predstavlja izolatore za podzemnu akumulacijuvode.Hidrogeološke karakteristike su takve da se površinske i podzemne vode gravitaciono



38

odvode prema jugu eksploatacionog polja ka reci Pek koja predstavlja hidrološki bazis ovog išireg regiona.

Ovaj vodotok je na +140 m a.n.v.,tojest ispod kote+155m,koja je donji nivoeksploatacije ležišta.Može se konstatovati da buduća eksploatacija neće biti ugrožena odnivoa podzemnih voda i površinskih voda od atmosferskih padavina.

Po hidrogeološkoj klasifikaciji stena ,karbonatne stene(krečnjak i laporovitikrečnjak su velike vodopropustljivosti a posebno gde je strukturni i litološki sklop slojevito-bankovitog karaktera.

Obodni teren ležišta je pod velikim nagibom pa je spiranje i oticanje vode saterena brzo tako da i površinske vode (kiša,sneg)poniru,u manjem obimu,u dublje delovekrečnjačke mase jer je koeficijent oticanja veliki.

Overenim rezervama obuhvaćeni delovi stenske mase,leže iznad kote+140 m za15 m,kao najnižeg nivoa toka Peka,te ne postoji opasnost od prodiranja,površinskih Ipodzemnih voda.Buduća eksploatacija površinskim sistemom otkopavanja odvijaće se bezvećih problema obzirom na utvrđene hidrogeološke karakteristike stenske mase u ležištu.

1.12. Inženjersko geološke karakteristike ležišta

U inženjersko-geološkom pogledu ležište”Kaona” se odlikuje relativno jednostavnomgrađom,koju čine krečnjaci donje krede kao najznačajnija litološka jedinica,i povlatnenaslage zaglinjenog i laporovitog humusa.

Prema klasifikaciji M.M.Protođakonova u ležištu i njegovoj neposrednoj okolinimogu se izdvojiti dva inženjersko-geološka kompleksa stena:

- Kompleks dosta čvrstih stena,- Kompleks mekanih stena.

Inženjersko-geološki kompleks dosta čvrstih stena predstavljaju krečnjaci.Stenskamasa je srednje ispucala,ispresecana brojnim sistemima pukotina.Delimično jekaverozna.Gusta mreža mehaničkih diskontinuiteta učinila je stensku masu lako deljivom,štoje sa aspekta miniranja,eksploatacije i prerade mineralne sirovine vrlo povoljno.Inženjerskogeološki kompleks mekih stena predstavljen je povlatnim naslagama,uglavnomhumusom,glinama i laporcima.

1.13. Hidrografija područja

Neposredno pored lokaliteta ležišta na 300 m od eksploatacionog polja,protiče rekaPek,čiji je vodotok na +140 m a.n.v..

Hipsometrijski gledano,najniža etaža(dno) površinskog kopa je na koti +155 mn.v.,tako da će se eksploatacija krečnjaka odvijati znatno iznad vodotoka.

Ova činjenica kao i to da je reka dosta udaljena od radnog područja površin-skog-kopa,govore da je uticaj eksploatacije krečnjaka minoran ili da ga čak i nema.

Treba reći da su krečnjaci na ležištu sa pukotinskom strukturom,da su slojevi ibankovi mestimično između sebe razdvojeni,usled uticaja egzogenih sila,tako da sve vode odatmosferskih padavina otiču ili se infiltriraju ka bazisu reke Pek.



39

Gledano sa aspekta morfologije terena,kada su u pitanju padavine od kiša,oticanjevode površinskim putem je preko 90% a infiltracija 10 % jer je u pitanju strm teren.Ovajmomenat je značajan kod pojave poplavnog talasa od kišnih padavina . U zimskom perioduproces je obrnut u kvantitativnom smislu. Veliki procenat 70- 80 % vode nastao topljenjemsnega infiltrira kroz krečnjačku masu a ostatak se oceđuje površinski.

Gledano sa hidrološkog aspekta u okviru eksploatacionog polja situacija jeizuzetno povoljna jer se u tom prostoru površinske vode atmosferskog porekla ne zadržavaju.

1.14. Meteorološke prilike

Na području Kučeva vlada umereno-kontinentalna klima.Niži delovi na zapadu ijugozapadu su pod uticajem kontinentalne klime,a brežuljkasto-planinski sever i severoistokpod uticajem planinske klime.

Klima je umereno-kontinentalna sa dugim zimama i velikim snežnimpadavinama.Proleće je praćeno visokim bujičnim vodama usled topljenja snega u planinskomzaleđu. U nižem ravničarskom području tada dolazi do poplava usled izlivanja Peka.Leta supretežno suva i često vrela sa temperaturama višim od 30oC,ali su noći svežije usled uticajaokolnih šumovitih brda.Jesenji period je kišovitiji od susednog Pomoravlja štoje,takođe,posledica brdovitog zaleđa.Prosečna minimalna temperature u januaru je -2oC,dokje najtopliji mesec jul sa prosečnom temperaturom 22oC.Prosečna količina padavina je oko800 mm sa maksimumom u oktobru i minimumom u avgustu.

Zbog ovakvih klimatskih prilika eksploatacija se može obavljati deset meseci ugodini.

1.15. Podaci o postojećim rudarskim radovima

U okviru eksploatacionog polja ležišta “Kaona” postoje stari rudarski radovi nasevernom delu lokaliteta (sl.br. 23 ) ležišta. O obimu rudarskih radova ne postoje podaci jersu ovi vršeni 60-ih godina prošlog veka. Na lokalitetu su prema železničkoj pruzi postojalesipke (vide se betonski temelji) a unutar otkopnog prostora se nalaze delovi čeljusnedrobilice. Krečnjak je drobljen u periodu izgradnje asfaltnog puta Požarevac – Kučevo zadonji postroj putne konstrukcije i objektivno izvedeni radovi na eksploataciji i drobljenjukrečnjaka mogu da se determinišu kao radovi na lokalnom pozajmištu.


__________________________________________________________

Autori: Mirko Maksimović,dipl.ing.rud. i Zoran Radulović,dipl.ing.rud40

Slika 23. Stari rudarski radovi

Prostor ima geometrijski oblik amfiteatra i pripremiće se za prijem transportnihsredstava i rudarske opreme koja nije u datom momentu u funkciji: takođe treba naglasiti daće se na obodu prostora starih rudarskih radova instalirati kolska vaga (prilog br.5 ) ikontejneri koje će koristiti radnici za magacinski materijal i rezervne delove. Dno – prostorstarih rudarskih radova orijentacione dimenzije 100 x 70 m nalazi se na koti 180 mnv.

2. KONCEPCIJA EKSPLOATACIJE I PRERADEKREČNJAKA KAO TEHNIČKOG GRAĐEVINSKOG

KAMENA

Elementi osnovne koncepcije eksploatacije i prerade krečnjaka se bazira nasledećim postavkama:

Preduzeće PZP Požarevac je prema dosadašnjoj potrošnji drobljenih agregata ipotencijalom, mogućnostima u izvođenju objekata niskogradnje utvrdilo dakapacitet površinskog kopa bude 250 000 t/god. Drobljenih agregata odkrečnjaka.


__________________________________________________________


Preduzeće ima ozbiljne strateške planove razvoja pre svega zbog blizineBeograda i drugih gradova Srbije, i planira ekspanziju a time i povećanjepotrošnje drobljenih agregata i za sopstvene potrebe i za treča lica.

Dostizanje zadatog kapaciteta se realno može ostvariti ako razvoj, putnih iinfrastrukturnih objekata u Srbiji teče po usvojenim strateškim planovima izahtevima.

Oprema za eksploataciju krečnjaka prema zahtevima INVESTITOR-a trebada ima po konstruktivnim i kapacitivnim karakteristikama univerzalnost uprimeni ( za rudarstvo i putarstvo) i da zadovolji zadati kapacitet od 250 000t/god. drobljenog agregata.

Do postizanja zadatog kapaciteta, drobljenje krečnjaka vršiti na mobilnimdrobiličnim postrojenjima,

Da se eksploatacija i prerada krečnjaka vrše na jednoj etažnoj ravni a da seniža etaža blagovremeno otvara za prijem opreme po završetku eksploatacijena gornjoj etaži.

Iz osnovne koncepcije sledi :

Prerada krećnjaka će imati u toku razvoja rudnika dve faze :a) drobljenje krečnjaka u mobilnim drobiličnim postrojenjima do

dostizanja punog kapaciteta od 250 000 t/god. agregata,b) drobljenje krečnjaka u stacionarnim drobiličnim postrojenjima kada više

nema ekonomskog opravdanja da pogonska energija bude nafta, a to jefaza kada se budu zahtevali veći kapaciteti drobljenja i veći dijapazon(broj) frakcija radi primene za asfalte, betone i građevinarstvo.

Ovim projektom se obrađuje period eksploatacije od 5 godina rada površinskogkopa za koje vreme se očekuje da će zahtevi preduzeća i tržišta dostići traženi kapacitet.Nakon tog perioda odnosno nakon dostizanja punog kapaciteta rudnika za nove kapacitete inove zahteve preduzeća i tržišta radiće se Dopunski rudarski projekat koji će obuhvatiti svetehničko-tehnološke i druge promene u preduzeću i na rudniku.

2.1. Analiza koncepcije eksploatacije i prerade krečnjaka

Analiza rudarsko-geoloških i proizvodno-tehničkih uslova eksploatacije i preradekrečnjaka iz ležišta “Kaona” bazirala se na nekoliko segmenata koji su uticali na uobličavanjekoncepcije eksploatacije i prerade krečnjaka.Oni se mogu svrstati u:

- lokalno-logističke,- morfološko-geološki,- rudarsko-tehnološke,- ekološke,- ekonomsko-komercijalne.


__________________________________________________________


2.1.1. Lokalno-logistički uslovi u okruženju ležišta

Lokalno logistički uslovi su sve važniji zbog novih zakonskih propisa koji sve višepotenciraju vlast lokalne samouprave i prava građana u životnom prostoru kao i nepovredivopravo privatne svojine. Za egzistenciju rudarskog objekta na lokaciji gde se remeti dosadašnjiživot i ambijent poseban problem je period pripreme i otvaranja rudnika. Pored realnihelemenata koji karakterišu mikro lokaciju životnog prostora vlasnici i stanovništvo, užegpodručja rudnika, očekuju i da profitiraju po raznoraznim osnovama. Mora se uzeti u obzirčinjenica da se mnoge zakonske procedure odvijaju uz saglasnost lokalne samouprave ilokalnog stanovništva, privrednih subjekata i preduzeća u najbližem okruženju.

Sa aspekta tačke otvaranja i pravca napredovanja fronta rudarskih radova iuticaja rudarskih radova na okolinu,projektovane rudarske aktivnosti se odvijaju na prostorukoji je daleko od delokruga života i rada stanovništva, daleko od komunikacija (regionalnogputa, železničke pruge), objekata (železnička stanica, kuće pojedinih domaćinstava) i rekePek.

Treba takođe uzeti kao argument prisustvo konkurencije US STEEL-a, sa kojimse graniči eksploataciono polje.U tržišnoj ekonomiji nema mnogo konsenzusa.

Nakon početnog perioda u fazi otvaranja, dok se stanovništvo ne navikne narudnik, dok stanovništvo ne počne da živi od rudnika i da ima koristi od rudnika, mogući suproblemi sa stanovništvom. Kasnije u fazi eksploatacije, većina rudarskih aktivnosti postajunormalni deo života i rada lokoalnog stanovništva.

Navedeni argumenti opredeljuju tačku otvaranja i razvoj rudarskih radova vanvidokruga sa postojećih komunikacija, infrastruktura i životnog prostora stanovništva.Otvaranje površinskog kopa i eksploatacija krečnjaka van direktnog uticaja na postojećiambijent je jedino logično rešenje, čak i da drugi argumenti imaju veliku specifičnu težinu.

2.1.2. Morfološko-geološki uslovi

Morfološko-geološki uslovi su ,generalno gledano za celo ležište,povoljni.Kupasti oblik ležišta,izdužen po jednoj osi sa strmim bočnim stranama,predisponira školskipristup u projektovanju da se radovi izvode odozgo na dole. Rudarski radovi i preradakrečnjaka će se odvijati praktično na jednoj etažnoj ravni. Druga (niža) će se otvaratiparalelno sa frontom rudarskih radova, tek pošto se stvori potreba, uslovi i prostor.

2.1.3. Rudarsko-tehnološki uslovi

Predloženi kapacitet od strane Investitora (250 000 t/god.), heterogena stenskamasa, složen strukturno-tektonski sklop krečnjaka u ležištu, pojava naboranih slojeva iizlomljenih bankova opredeljuju na projektovanje geometrije elemenata površinskog kopa sanižom visinom etaža. Tehničko-ekonomske analize u pogledu opravdanosti izbora niže visineetaža (od 10 m) pokazuju da je to opravdana visina gledano sa rudarsko-tehnološkogaspekta. Posebno je takva visina etaže ukomponovan sa utovarnom opremom i kamionimakoji po zahtevu INVESTITOR-a treba da imaju univerzalnu primenu.


__________________________________________________________


Sve rudarske operacije a posebno miniranje krečnjaka usmerene su suprotno odkomunikacija i objekata stanovništva a front radova upravno napreduje ka starim rudarskimradovima,gde se završava razvoj etažnih ravni (sever-jug).

Praktično bezbednost opreme i ljudstva u rudniku kao i stanovništva ikomunikacije van rudnika su apsolutni.

2.1.4. Ekološki faktori

U rudniku će se postaviti monitoring sistem za praćenje uticaja eksploatacije naživotnu okolinu i radnu sredinu. Na osnovu dosadašnjih iskustava u sličnim rudarskimuslovima, osnovna pažnja se mora posvetiti užem radnom prostoru radilišta, mestu utovara,lokaciji drobljenja i klasiranja izdrobljenog krečnjaka. Zato i ekološki faktori u određenomprocentu opredeljuju tačku otvaranja , front napredovanja rudarskih radova i pozicujudrobljenja. Logično je opredeljenje da se izvori prašine i buke skoncentrišu (eksploatacija idrobljenje) na što manjem prostoru,tako se uticaji prašine i buke lakše lokalizuju, prate iekonomičnije saniraju.

Do tačke otvaranja tj.”zaleđa” ležišta, već postoji lokalni put. Proširenje i“peglanje” tog puta predstoji radi bezbednog dvosmernog kretanja punih i praznih vozila aistovremeno i kvalitetan put umanjuje uticaje prašine i buke duž njegove trase.. Podrazumevase da će se glavni transportni put redovno kvasiti-orošavati!

Uticaj radnih operacija u rudniku na radnu sredinu i životnu okolinu gledano krozpostavljeni koncept napredovanja radova iz “zaleđa” ležišta i eksploatacijom odozgo na dolesu minorni, a monitoring sistem će registrovati eventualne događaje.

Gledano sa aspekta mogućih uticaja eksploatacije krečnjaka na okolinu, uticajbuke od rada mašina, uticaj prašine od bušenja i radnih operacija utovara, prerade i transportakamenog agregata, uticaji miniranja su lokalnih dimenzija sa uticajem od nekoliko desetinado najviše stotinak metara.

2.1.5. Ekonomsko-komercijalni aspekt

Analiza troškova vezanih za različite pozicije otvaranja i razvoja rudarskihradova kao i mesta utovara drobljenog agregata obuhvataju sledeće argumente:

- Utovar drobljenog kamenog agregata na radnoj etaži smanjuje troškove rudnikajer se operacije utovara i drobljenja odvijaju u neposrednoj blizini bezmeđutransporta između etaže i drobilice.

- Dobrim glavnim transportnim (rudničkim) putem u dužini od oko 1700 m,kamioni će od puta Požarevac-Kučevo dolaziti prazni na mesto prerade i utovarakamenog agregata na etažnoj ravni.

- Nema ekonomskog i tehničkog opravdanja da se minirani kamen utovaruje ispušta na neku drugu poziciju rudnika radi drobljenja.


__________________________________________________________


- Za rudnik je isplativo da se drobljenje,utovar i transport gotovog tržišnogproizvoda odvija na poziciji koja je najbliža tački eksploatacije, a to je etažnaravan u eksploataciji.

- U I fazi rada (prvih pet godina) ima ekonomskog opravdanja da se krečnjakdrobi u mobilnim postrojenjima i da se praktično ceo proces utovara kamena ukoš primarne drobilice do prosejavanja odvija kontinualno u postrojenjima zadrobljenje i prosejavanje.

Navedeni argumenti govore da je stručno opravdan izbor tačke otvaranja, pravacrazvoja etaža i fronta radova kao i mesta prerade i utovara gotovog izdrobljenog kamenogagregata.

2.2. Osnovna koncepcija eksploatacije i prerade krečnjaka

Koncepcija eksploatacije i prerade krečnjaka obuhvata komplementarnofunkcionisanje oba tehnološka procesa na jednom radnom nivou na što manjem randomprostoru.

Strateški gledano usvajaju se dva perioda i dva dijametralno različita konceptaprerade tehničko-građevinskog kamena:

- Period eksploatacije krečnjaka diskontinualnom opremom i preradamobilnom opremom, do postizanja punog kapaciteta površinskog kopa od250 000 t/god.

- Period eksploatacije diskontinualnom opremom i prerada stacionarnomopremom, kada bude povećana tražnja i plasman kamenih agregata prekoprojektovanog kapaciteta.

Period rada u jednoj ili drugoj tehnološkoj konfiguraciji opreme zavisićeisključivo od potrebe srpskog tržišta za agregatima i teško je prognozirati vreme prelaska naveće kapacitete opreme za preradu krečnjaka.

2.2.1. Sistem eksploatacije krečnjaka kao tehničko-građevinskog kamena

Sistem eksploatacije krečnjaka odvija se u diskontinualnom radu opreme zabušenje i miniranje,za otkopavanje i utovar krečnjaka u prijemni bunker mobilne drobilice.

Sa napredovanjem fronta rudarskih radova napreduju i mobilno drobiličnopostrojenje i prateća oprema za klasiranje drobljenog kamena.


__________________________________________________________


- Sistem eksploatacije prikazan je na sledećem algoritmu:


__________________________________________________________


- Oprema za eksploataciju i preradu kamena

Eksploatacija i prerada krečnjaka se izvodi sa sledećom opremom zaeksploataciju i preradu :


__________________________________________________________


2.3. ANALIZA STABILNOSTI KOSINA POVRŠINSKOG KOPA

Analiza stabilnosti radnih i završnih kosina površinskog kopa „Kaona“izvršena je metodom Hoek-a i pri tome je korišćen programski paket „Ravlok“. Na osnovuprethodno određenih parametara , proračun je izvršen za kosine visineH =10 m sa maksimalnim nagibom od max = 700 i završnu kosinu visine H = 115 m samaksimalnim nagibom max = 510.

Za radnu kosinu H = 10 m, = 700 analiza stabilnosti je sprovedena zainterval nagiba pukotinskog sistema od 320 do 690. Na osnovu prethodnog određen je položajpukotinskog sistema sa minimalnim faktorom sigurnosti koji je iznosio Fmin = 1,31. Rezultatianalize su prikazani u prilozima 1a i 1b.

Za završnu kosinu H = 115 m, = 510 analiza stabilnosti je sprovedena zainterval nagiba pukotinskog sistema od 320 do 450. Na osnovu prethodnog određen je položajpukotinskog sistema sa minimalnim faktorom sigurnosti koji je iznosio Fmin = 1,31. Rezultatianalize su prikazani u prilozima 2a i 2b.

Prilog 1a

Analiza stabilnosti kosina metodom Hoek-a

ravan lom kosine

Fizičko-mehanička svojstva stenskog materijalaKohezija: 0.05344 MPaUgao unutrašnjeg trenja: 32°26´Zapreminska težina: 26.90 kN/m3

Geometrija kosineVisina: 10.00 mUgao nagiba: 70.00 o

Parametri za proračun kosineBez tenzione pukotinaSa tenzionom pukotinom iza vrha kosine xSa tenzionom pukotinom ispod vrha kosine

OstaloZapreminska težina vode 10.00 kN/m3

Ispunjenost pukotine vodom 50 %


__________________________________________________________


Prilogbr.1b

Dijagram faktora sigurnosti

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

32 35 38 41 44 47 50 53 56 59 62 65 68Ugao nagiba pukotine p (o)

Fakt

or s

igur

nost

i Fs

6061626364656667686970


__________________________________________________________



1.681.64

1.601.56

1.521.49

1.451.41

1.381.34

1.31

1

1.1

1.2

1.3

1.4

1.5

1.6

1.7

1.8

60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70

Ugao nagiba kosine (o)

Fakt

or s

igur

nost

i Fs

(o)


__________________________________________________________


Prilog 2a

Analiza stabilnosti kosina metodom Hoek-a

ravan lom kosine

Fizičko-mehanička svojstva stenskog materijalaKohezija: 0.05344 MPaUgao unutrašnjeg trenja: 32°26´Zapreminska težina: 26.90 kN/m3

Geometrija kosineVisina: 115.00 mUgao nagiba: 51.00 o

Parametri za proračun kosineBez tenzione pukotinaSa tenzionom pukotinom iza vrha kosine xSa tenzionom pukotinom ispod vrha kosine

OstaloZapreminska težina vode 10.00 kN/m3

Ispunjenost pukotine vodom 50 %

Prilog 2b


__________________________________________________________



0

1

2

3

4

5

32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49Ugao nagiba pukotine p (o)

Fakt

or s

igur

nost

i Fs

4041424344454647484950


1.57

1.511.46

1.421.38

1.341.31

1.271.24

1.201.17

1

1.1

1.2

1.3

1.4

1.5

1.6

40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

Ugao nagiba kosine (o)

Fakt

or s

igur

nost

i Fs

(o)


__________________________________________________________


- Rezultati analize stabilnosti

Analiza stabilnosti radnih i završnih kosina površinskog kopa “Kaona” izvršena jemetodom Hoek-a.

Tabela 11. Rezultati analize stabilnosti

KosinaVisinaH (m)

Ugao nagibaα (o)

Faktor sigurnostiF

Radna 10 70 1,31Završna 115 51 1,31

Na osnovu prethodnog može se zaključiti da je analizirana radna kosina površinskogkopa stabilna i da je faktor sigurnosti F (Fmin = 1,31) veći od 1,05, odnosno veći od 1,10,prema Pravilniku o tehničkim normativima za površinsku eksploataciju ležišta mineralnihsirovina, član 61, tabela br. 3. Takođe, analizirana završna kosina površinskog kopa jestabilna, odnosno izračunati faktor sigurnosti F (Fmin = 1,31) je veći od 1,30, premaPravilniku o tehničkim normativima za površinsku eksploataciju ležišta mineralnih sirovina,član 61, tabela br. 3.

2.4. OGRANIČENJE POVRŠINSKOG KOPA

Okonturenje ležišta za površinsku eksploataciju po dubini izvršeno je na osnovupodataka detaljnih geoloških istraživanja krečnjaka i overenih rezervi.

Spoljna kontura budućeg površinskog kopa poklapa se sa geološkom granicomC1 rezervi.

Najniža kota površinskog kopa je k. 155 m do koje su i overene rudne rezerve.

Ograničenje za površinsku eksploataciju i završna kontura (izgled) površinskogkopa dobijena je na osnovu sledećih geometrijskih elemenata površinskog kopa:

- visina etaže (H) ............................................................................. 10 m,- nagiba radne etaže (r) ................................................................. 70,- nagib završne kosine (z) .............................................................. 51,- projekcija radne kosine (pk) ........................................................ 3,6 m,- širina berme u završnoj kosini (B) ................................................5.0 m

)(1

)(m

n

ctgctgHB rzz

gde je:Hz – visina završne kosine površinskog kopa (Hz = 115 m)z – ugao nagiba završne kosine površinskog kopa (z = 51)r – ugao nagiba kosine etaže (r = 70)n – broj etaža


__________________________________________________________


)(66,4112

)7051(115m

ctgctgB

- Usvaja se B = 5.0 m

Veliki uglovi nagiba radnih i završnih kosina proizilaze iz dobrih fizičko –mehaničkih karakteristika krečnjaka (radne sredine) odnosno koeficijenata sigurnosti kosinasa tim nagibima.

Na prilogu br 5 dat je situacioni plan površinskog kopa „Kaona“-Kučevo 1:1000sa ucrtanim ograničenjem.

Na prilozima br. 16,17,18 i 19 dati su poprečni profili kroz ograničeni površinskikop, koji su poslužili za vertikalnu podelu površinskog kopa na etaže, kao i za obračunukupnih masa jalovine, i krečnjaka u ograničenom prostoru budućeg površinskog kopa.

Geometrijski ograničena figura na površini terena ima oblik mnogougla sa 17temena (tačaka). Unutrašnje okonturenje predstavljeno je figurom dna svih etaža površinskogkopa.

Ukupna površina figure ograničenja na terenu je 5,83ha.Morfološki gledano teren ležišta krečnjaka je idealan za površinsku

eksploataciju odozgo na dole. To će omogučiti sve do k. 200 povećanje etažnih ravni.

Tabela 12. Koordinate tačaka ograničenja površinskog kopa

Prelomnatačka

Koordinate prelomnih tačaka spoljašnje konture

Y X Z

Ts-1 7 551 132,42 4 927 734,63 249,6

Ts-2 7 551 025,94 4 927 725,21 260,7

Ts-3 7 550 942,08 4 927 687,28 221,9

Ts-4 7 550 943,12 4 927 676,87 220,7

Ts-5 7 550 931,44 4 927 633,07 210,0

Ts-6 7 550 915,65 4 927 605,50 201,9

Ts-7 7 550 896,78 4 927 578,00 191,4

Ts-8 7 550 889,70 4 927 534,00 180,8

Ts-9 7 550 906,21 4 927 513,04 184,9

Ts-10 7 551 009,04 4 927 470,54 208,5

Ts-11 7 551 036,52 4 927 463,11 209,4

Ts-12 7 551 071,47 4 927 456,45 209,8

Ts-13 7 551 109,44 4 927 463,79 209,7

Ts-14 7 551 134,33 4 927 497,91 212,6

Ts-15 7 551 172,44 4 927 598,60 223,8

Ts-16 7 551 173,45 4 927 648,72 231,6

Ts-17 7 551 152,95 4 927 702,34 249,8

Tabela 13. Obračun masa eksploatacionih rezervi krečnjaka metodom poprečnih profila


__________________________________________________________


Profil br.krečnjak

Pprofila

(m2)Psr

(m2)dsr

(m)V

(m3)

(t/m3)Q(t)

0-0 03 669,7 40 146 787,6 394 858,6

I-I 7 339,38

2,69

11 282,59 35 394 890,48 1 062 255,38II-II 15 225,79

16 243,5 35 568 522,68 1 529 326III-III 17 261,22

17 901,23 35 626 542,88 1 685 400,33IV-IV 18 541,23

17 145,15 35 600 080,08 1 614 215,4V-V 15 749,06

12 543,87 35 439 140,28 1 181 287,34VI-VI 9 344,67

6 419,54 35 224 683,73 604 399,22VII-VII 3 494,4

3 000 647,7 8 071 742

Tabela 14.: Obračun masa jalovine

Profilbr.

jalovinaPprofila

(m2)Psr

(m2)dsr

(m)V

(m3)0-0 0

146,8 35 5 138I-I 293,6

376 35 13 188II-II 460

480 35 16 800III-III 500

580 35 20 300IV-IV 660

580 35 20 300V-V 500

560 35 19 600VI-VI 620

500 35 17 500VII-VII 380

190 35 6 6500’-0’ 0

119 476

Etažne karte su date na prilozima od 20-32.


__________________________________________________________


Tabela 15.: Rekapitulacija masa krečnjaka po etažama u okviru ograničenja površinskim kopom

Etažakrečnjak

Zapremina(m3)

Količina(t)

155 85 773 230 728,70160 229 500,15 617 355,40170 277 108,15 745 420,92180 315 366,20 848 335,80190 357 390,80 961 381,25200 400 474,95 1 077 277,62210 405 438,45 1 090 629,43220 395 570,75 1 064 085,32230 404 516,40 1 088 149,10240 343 898,25 925 086,30250 214 882,00 578 032,58260 105 585,35 284 024,60270 21 692,90 58 353,89

Ukupno: 3 557 197,37 9 568 860,93

Tabela 16.: Upoređenje obračuna masa u ograničenom prostoru površinskog kopa paralelnimprofilima i etažama

Načinproračuna

Krečnjak JalovinaZapremina

(m3)Težina

(t)Zapremina

(m3)Poprečni profili 3 000 647,70 8 071 742,00 119 476Etažne ravni 3 557 197,37 9 568 860,93 119 476Razlika 556 550,00 1 497 118,93 0,00

2.5. Faze rada površinskog kopa

Površinski kop će imati dve dijametralno različite faze rada. Kao što je već rečenopovršinski kop će u toku razvoja proizvodnje i povećanja kapaciteta raditi sa:

1. Mobilnom opremom za preradu do postizanja punog kapaciteta od250 000 t/god i

2. Stacionarnom opremom za preradu kada se poveća kapacitet iznadprojektovanog.

U prvoj fazi rada pogonska energija je nafta. U drugoj fazi rada se prelazi naekonomičniji vid pogonske energije – električnu energiju.

Pitanje osnovne opreme za eksploataciju se rešava prema opisanom konceptu. Kadase pređe na veće kapacitete prerade, izvršiće se dopuna potrebnih kapaciteta i verifikovatiDopunskim rudarskim projektom.


__________________________________________________________


Prvi period – otvaranje površinskog kopa obuhvata sledeće radove:

1. izrada pristupnog puta dužine 287 m od podvožnjaka do platoa na koti 1802. izrada radnog platoa na k. 180,0 m za smeštaj kolske vage, otpremu i eventualno

skladištenje drobljenog materijala, postavljanje kontejnera za radnike i magacin,3. rekonstrukcija i izgradnja glavnog transportnog puta do površinskog kopa dužine

1 400,00 m,4. formiranje radnog platoa na etaži E-270 za smeštanje mobilnog postrojenja za

preradu krečnjaka,5. formiranje odlagališta “Jaruge”.

Vreme izrade navedenih objekata predstavlja period početka otvaranja ( fazaotvaranja ) površinskog kopa. Objekti su preduslov za dalji razvoj i funkcionisanje fazeeksploatacije površinskog kopa.

- Pristupni put od podvožnjaka do radnog platoa

Pristupni put je po zahtevu INVESTITOR-a, lociran duž trase postojećeg ( starog )puta. Iako je prosečan nagib puta nestandardan i veliki ( 11,7 % ). INVESTITOR nije želeoveća investiciona ulaganja tako da se nasipanjem jalovinskih partija prisutnih od nekadašnjeeksploatacije, formira put relativno male dužine, koji će imati funkciju sve vremeeksploatacije krečnjaka tj. rada rudnika.

- Radni plato na k 180,0 m

Drugi važan objekat na rudniku koji će živeti sve vreme eksploatacije je radni plato nak 180,0 m. Radni plato će se proširiti u nožici etaže a kosina dovesti na nagib od 700. Deficitkrečnjačkih masa za formiranje radnog platoa, nadoknadiće se materijalom iz nožice etaže (miniranjem ) a ostatak će se dobiti od postojećeg osulinskog materijala kojeg u nožici etažeima preko 5 000 m3čm.

- Glavni transportni put

Deo ovog puta je u eksploataciji od strane firme US STEEL, za potrebe svojihdampera odnosno, to je glavna komunikacija za njihov površinski kop krečnjaka. Premasporazumu između dve kompanije ovaj put će kompanije zajedno održavati a PZP“Požarevac” će do kote 270 u dužini od 1400 m revitalizovati trasu, proširiti na 10 m širine,ujednačiti nagib na prosečnih 7%.

Razvojem površinskog kopa do k 230,0 m, INVESTITOR-i će koristiti deo putazajedno, a nakon toga se pravljenjem pristupnog puta na etaži k 230 celokupni transportodvija unutar prostora u vlasništvu PZP “Požarevac”.

- Radni plato k 270,0 m


__________________________________________________________


Glavni transportni put “ulazi” na etažu k 270, koja se razvija praktično u visini do 7 mjer je najviša kota ležišta 277 m.

Radni plato se na ulaznom delu razvija maksimalno po širini i dužini radi proijemaopreme za eksploataciju ,preradu i transport. Obzirom na relativno malu količinu krečnjačkihmasa ( oko 22 000 m3čm ) osnovni zadatak operative je da u što kraćem vremenskom periodu“ ukloni “ te mase kako bi se stvorio prostor za otvaranje etaže k 260 koja ima izadovoljavajuće količine krečnjaka i površinu na kojoj će se omogućiti eksploatacija nadužem frontu rada. Te mase će se ukloniti na taj način što će se krečnjak razastrti i popunitiuvala na ulazu u radni plato etaže.

- Odlagalište “Jaruga”

U neposrednoj blizini u morfološki izraženoj jedinici u obliku jaruge locira seodlagalište “Jaruga”. Poznavaoci tehnologije putogradnje kada vide prisutan krečnjačkimaterijal na površini terena ležišta znaju da je takav izmešani krečnjak sa ostacimaraspadanja krečnjaka ( kamena sitnež i zemljano-detritični materijal ) idelana za “tampone” uputevima nižeg ranga.

Iako se geološki, površinski, raspadnuti deo krečnjaka determiniše kao jalovinskipokrivač, u praksi se on neće nikada tako tretirati, jer kao tampon ima tržišnu i upotrebnuvrednost.

Na prilogu br.9 Situacioni plan površinskog kopa (R – 1:1000) dato je stanjepovršinskog kopa na kraju I faze rada (otvaranje površinskog kopa i etaža k 270).

Potrebno je naglasiti da će se sav jalovinski materijal, kamena sitnež i odlomcikamena ugrađivati u glavni transportni put u delu gde se vrši formiranje potpuno nove traseputa. Izrada(praktično proširenje) platoa za smeštanje mobilnog postrojenja za preradukrečnjaka na k 270 radi se na ulasku glavnog puta na etažu k 270 (prilog br.6).

Na prilogu br.6 situacionog plana površinskog kopa (R – 1:1000) dato je stanjepovršinskog kopa na kraju perioda izrade glavnog transportnog puta. Na prilozima br. 8 datisu uzdužni i poprečni profili kroz ovaj put.

Vreme izrade puteva i otvaranje etaže k. 270 m iznosi oko 3 meseca. Predviđeniradovi su prikazani u tabeli br. 17.

Tabela 17. Količina masa i vreme trajanja perioda otvaranja površinskog kopaRed.br. Objekat Količina

m3Količina

m3

Vremetrajanja(dana)

Nasip Usek

1.Pristupni put od podvožnjakanagib 11,7 % 5 599,00 0,00

15

2. Radni plato k. 180,0 m 2 768,00 9 294,00 10

3. Glavni transportni put11 588.50 5 725,00

30

4. Radni plato k 2702 617,00 2 294,00

15

5.Formiranje spoljnog odlagališta“Jaruga” i priključka puta 4646,00 10


__________________________________________________________


- Drugi period rada (II faza) predstavlja rad površinskog kopa sa punimkapacitetom od 250.000 t/god agregata tehničko-građevinskog kamena. Ovajperiod je projektovan do iscrpljenja rezervi krečnjaka ograničenih za eksploatacijupovršinskim kopom.

U ovom periodu otkopaće se 8 071 742 t krečnjaka, period traje oko 34 god.Na prilogu br.11 dat je situacioni plan početka rada površinskog kopa u II fazi posle

III godine eksploatacije, a na prilogu br. 15 stanje na kraju eksploatacije.Karakteristično za usvojenu koncepciju eksploatacije “odozgo na dole” je rad na

jednoj etaži,koja je radna etaža do kraja njene eksploatacije. Radi obezbeđenja kontinualnograzvoja fronta rudarskih radova potrebno je uraditi pristupni put i otvoriti sledeću etažu utoku završavanja eksploatacije na prethodnoj višoj etaži.

Prema osnovnoj koncepciji eksploatacije krečnjaka,površinski kop uvek ima jednuradnu etažu i druga etaža se otvara kada se viša etaža približi južnoj granici ležišta.

2.5.1. Razvoj površinskog kopa po planu i dubini

Razvoj fronta rudarskih radova (etaža) po dubini ide od severa prema jugu iz „zaleđa“površinskog kopa. Etaža se zahvata po širini bloka (radijus kopanja bagera) od oko 20m.Svaki naredni blok ide po istom pravcu samo se translatorno pomera prema širininarednog bloka.

- Otvaranje površinskog kopa je sa krajnjeg severnog dela ležišta etažom E.-270,0m (najviša etaža površinskog kopa) i razvoj fronta rudarskih radova ide premajužnoj završnoj granici kopa i predstavlja povoljan razvoj eksploatacije po planu.Eksploatacija i rad na jednoj etaži. ima niz pogodnosti koje su već objašnjene.

- Visina etaža površinskog kopa je ista iznosi 10 m sem za poslednju etažu E-155m koja ima visinu od 5,0 m. Ukupna dubina površinskog kopa iznosi 115,0 m (k270 m.k 155 m).

2.5.2. Eksploatacioni kapacitet i period rada površinskog kopa

U skladu sa smernicama iz projektnog zadatka, godišnji eksploatacioni kapacitet(proizvodnja) površinskog kopa je:

Qgod = 250.000 t/god drobljenog agregata tehničko - građevinskog kamena.

Zbog gubitka masa krečnjaka od 2% usled izdvajanja jalovine kod primarnogdrobljenja i u unutrašnjem transportu potrebno je proizvesti još 5.000 t/god više odprojektantskog kapaciteta.

Eksploatacioni kapacitet površinskog kopa na proizvodnji miniranog krečnjakagodišnje iznosi:

Qgod = 255.000 t/god, odnosno

čmmVgod3

*000.95

69,2

000.255 /god

=2,69 t/m3 – zapreminska masa krečnjaka.


__________________________________________________________


Period rada površinskog kopa:I faza rada,otvaranje i razvoj površinskog kopa do zadatog kapaciteta....3god.II faza rada površ. kopa sa punim kapacitetom ..................................... 31god.Ukupan period rada površinskog kopa: 34 god.

Ukupne količine jalovine u ograničenom prostoru površinskog kopa iznosi:

Vj = 119 476 m3 čm

Koeficijent jalovine iznosi:

0149,0742.072.8

476.119

jalj Q

Vk

Količina jalovine koja treba da se otkopa, godišnje je:

Vgod = 3 870 m3 čm/god, odnosno

Vgod = 3 870 1,3 = 5 032 m3rm/godgde je:

1,3 – koeficijent rastresitosti jalovineOd miniranog krečnjaka, preradom će se proizvoditi:

Qgod = 250.000 t/god, tehničko građevinskog kamena.

Kapacitet površinskog kopa ostvarivaće se fazno kako je već rečeno.

I faza – rad sa mobilnom opremom za preradu i dostizanje punog kapaciteta.Qgod = 250 000 t/god drobljenog agregata tehničko - građevinskog kamena,

II faza, eksploatacija površinskog kopa - punog kapaciteta po godinama:Qgod = 250 000 t/god drobljenog agregata tehničko - građevinskog kamena.

Projektovane količine gotovih proizvoda u punom kapacitetu površinskog kopa od250 000 t/god. prikazane su u sledećoj tabeli:

Tabela 18. Količine masa gotovih proizvoda u punom kapacitetu površinskog kopa


__________________________________________________________


RED. BROJ FRAKCIJE DROBLJENOGAGRAGATA ZA PROIZVODNJU

ASFALTAKOLIČINE (t)

1 Agregat 0 - 2 3 6002 Agregat 0 – 4 74 8803 Agregat 2 - 8 36 0004 Agregat 8 – 11 7 2005 Agregat 8 - 16 5 7606 Agregat 4 - 22 37 440

∑ 164 880FRAKCIJE DROBLJENOGMATERIJALA ZA IZRADU

TAMPONA (mm)KOLIČINE (t)

1 Agregat 0 – 31,5 64 8002 Agregat 0 - 63 20 320

∑ 85 120UKUPNO 250 000 t/god

2.5.3. Eksploatacija krečnjaka

Eksploatacija krečnjaka ležišta „Kaona” vršiće se površinskim kopom, tehnologijomdiskontinualnog rada.

Eksploatacija krečnjaka na površinskom kopu vršiće se sa etažama visine 10 m,nagiba kosine radnih etaža od 70. Dužina etaža zavisi od njihovog položaja u okviru frontaradova na jednoj etaži. Gledano u planu kreće se od minimalnih 160 m do maksimalnih 220m. Površinski kop ima sledeće etaže: 155 m (najniža etaža površinskog kopa), 160 m, 170 m,180 m, 190 m, 200 m, 210 m, 220 m, 230 m 240,250 260 i 270 m (najviša etaža površinskogkopa).

Etaže: 270, 260, 250, 240, 230, 220, 210, 200 ,190 i 180 spadaju u visinski deopovršinskog kopa,dok etaže :170,160 i 155 spadaju u dubinski deo površinskogkopa.Dubinske etaže su povezane međusobno rampama dužine 125 m i nagiba 7%.

Tehnološki proces otkopavanja ( uklanjanja ) jalovine predstavlja pripremu etažekrečnjaka za otkopavanje i sastoji se od:

- otkopavanje jalovine,- razaranje krečnjaka bušenjem minskih bušotina i miniranjem,- utovar miniranog krečnjaka u prihvatni bunker mobilne drobilice,- primarno i sekundarno drobljenje i prosejavanje u mobilnom postrojenju za

preradu,- transport prerađenog građevinskog-tehničkog kamena do vage i dalje do radilišta.Tehnološki proces dobijanja i prerade krečnjaka na površinskom kopu sastoji se od

sledećih tehnoloških operacija:- seče niskorastuče šume, sečenja granja i drvne mase i odvoza van radnog prostora,- vađenje panjeva, utovar u kamione i odvoz van područja površinskog kopa,- ripovanje jalovinskog pokrivača i guranje na gomile,- utovar jalovine u kamione i odvoz do deponije “Jaruge”,


__________________________________________________________


2.5.4. Bušenje i miniranje krečnjaka

Eksploatacija krečnjaka miniranjem stenske mase je najskuplja i najdugotrajnijatehnološka operacija u procesu eksploatacije. Izrada bušotina vrši se po rasporedu koji jepredisponiran na fizičko – mehaničkim osobinama stene.

Bušenje krečnjaka vrši se metodom udarno – rotacionog bušenja.Za bušenje kosih minskih bušotina pod uglom 70 koristiće se samohodna bušaća

garnitura tipa ATLAS COPCO D3. U tehničkom projektu Glavnog rudarskog projekta dat jedetaljan proračun bušenja i miniranja na površinskom kopu krečnjaka „Kaona“.

Na osnovu izračunate brzine detonacije od 4.210 m/s (Tehnički projekateksploatacije) izabran je kao najpovoljniji eksploziv za miniranje krečnjaka, AMONEX-1(70/1500). Osnovni parametri proračuna (Tehničkog projekta) i su sledeći :

Tabela 19. Rekapitulacija parametara bušenja i miniranja

Red.br.

ParametarJed.mere

Količina

1 2 3 4

1 Prečnik bušotine mm 892 Linija najmanjeg otpora m 3,03 Dužina minske bušotine m 11,54 Rastojanje između bušotina u redu m 3,05 Rastojanje između redova bušotina m 3,06 Broj bušotina u minskoj seriji kom 60

7

Karakteristike eksploziva AMONEX-1:- gustina eksploziva- brzina detonacije- gasna zapremina- toplota eksplozije- prenos detonacije- kritični prečnik- radna sposobnost (proba po Trauclu)

kg/dm3

m/sl/kg

KJ/kgcmmmcm3

1,05 – 1,104.100 – 4.300

9554.2484 – 8

60380 - 390

8 Specifična potrošnja eksploziva kg/t 0,1459 Dužina eksplozivnog punjenja u bušotini m 8,310 Dužina čepa bušotine m' 3,011 Prinos krečnjaka po bušotini m3/t 90/242,112 Potreban broj bušotina godišnje kom 1 03213 Potrebna dužina bušenja godišnje m' 11 86814 Količina krečnjaka kod jednog miiranja t 14 526

15Paljenje minskog polja je Nonel sistemom,rudarskim kapislama br. 8 sa sporogorećimštapinom ili električnim detonatorom

/ /

16Milisekundni interval usporenja izmeđubušotina ms 25

17Milisekundno usporenje između redovabušotina ms 42

18Sigurnosno rastojanje usled dejstva seizmičkihpotresa pri jednom miniranju

m' 65,8

19Sigurnosno rastojanje usled razletanja komadaminiranja

m' 147,8

20 Gasoopasna zona pri miniranju m' 363Usitnjavanje vangabaritnih komada miniranog dijabaza


__________________________________________________________


vršiće se hidrauličnim čekićem

Da bi se dobila količina krečnjaka za godišnju proizvodnju u fazi otvaranja od 150000 t miniranog krečnjaka, u toku godine izvodiće se:

= 150 000242,1 × 60 = 11 / šU fazi ekspolatacije površinskog kopa izvodiće se:

= 250 000242,1 × 60 = 17 / šBušenje i miniranje u periodu od minimum 5 godina će izvoditi specijalizovano

preduzeća, za bušačko-minerske radove koje organizuje bušenje, dopremu eksploziva,punjenje minskih bušotina, povezivanje minskih bušotina i miniranje (prilog br.37).

Iz tih razloga ne predviđa se skladištenje eksploziva i eksplozivnih sredstava napovršinskom kopu.

70°

H=10m

11.5

0.9

10.6

8.80

2.70

Eksploziv

Cep

Slika 24. Konstrukcija punjenja


__________________________________________________________


260

270

3.00 3.00

3.00

Slika 25. Geometrija bušenja minskih bušotina

I II III IV

I

II

III

IV

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

260

270

Slika 26. Šema miniranja sa otvaranjem iz sredine


__________________________________________________________


2.5.5. Utovar krečnjaka i jalovine

Zbog specifičnih potreba PZP-a “Požarevac” za opremom univerzalnog karaktera,zahtev INVESTITOR-a je bio da se izabere oprema koja se može koristiti višenamenski i uputogradnji i eksploataciji kamena i šljunka ( preduzeće otvara ležište šljunka ).

Posebna je opreznost INVESTITOR-a ( slovenačka firma ) kod investiranja urudarsku opremu koja je skupa, tako da za eksploataciju krečnjaka nije izabrana ni jedanbager za rad u rudarskim uslovima sa velikim kapacitetima (kakav imaju rudarske utovarnemašine). Iz tog razloga vremensko iskoriščenje opreme koju je zahtevao INVESTITOR jeizuzetno malo zbog zadatog kapaciteta površinskog kopa. INVESTITOR želi da utovarnuopremu koristi na racionalan način: za eksploataciju krečnjaka, šljunka i eventualne radove uputnoj infrastrukturi.

Ukoliko tržište bude uticalo na povećanje kapaciteta površinskog kopa izabranemašine će imati ekonomsko opravdanje u eksploataciji krečnjaka isključivo na ležištu“Kaona”.

Na eksploataciji krečnjaka i jalovini rade dva bagera : CAT 365 CL i CAT 330 DL.Utovar miniranog krečnjaka obavlja bager CAT 365 CL, zapremine kašike 4,0 m3.

Bager ima eksploatacioni kapacitet Qekspl= 188 m3/h.Bager CAT 330 DL ima eksploatacioni kapacitet Qekspl = 138 m3/h.Na utovaru miniranog krečnjaka potrebnog za ostvarenje godišnjeg eksploatacionog

kapaciteta bager radi Tu = 1330 h/god.Bager CAT 330 DL će imati nekoliko zadataka u procesu eksploatacije krečnjaka.Osnovni zadatak ovog bagera je otvaranje novih (nižih) etaža, utovar jalovine,

razbijanje krupnih vangabaritnih komada krečnjaka i rad na ostalim lokacijama preduzeća.Bager će imati priključak za hidraulični čekić i druge priključne alate ( potrebne zatehnologiju rada u preduzeću ). Vremensko korišćenje ovog bagera na površinskom kopu ćebiti izuzetno malo, ali će zato biti veliko na drugim lokacijama INVESTITOR-a. Sa ovimbagerom se otvara etaža 270, zbog njegove mobilnosti,operativnosti i u krajnjoj liniji manjihgabarita.

Bager CAT 330 DL ,koji je predviđen da radi sa hidrauličkim čekićem na usitnjavanjukrupnih blokova,utovara i svu količinu jalovine koja se godišnje otkopa, odnosno:

hT jal 37138

032.5

hTetaaže 159138

22000270

Tč = 169 hTuk = Tjal Tetaž 270 Tč = 37 159 169 = 365 h

Rad bagera CAT 365CL na utovaru krečnjaka godišnje iznosi:

Tuk = 1330 h/god.Raspoloživo vreme rada bagera godišnje iznosi:

Tras = 6,5 + 260 = 1690 h/god.Na izdvajanju vangabaritnih komada krečnjaka i razbijanju hidrauličkim čekićem

H120 Cs bager radi godišnje(vreme rada bagera na utovaru miniranog krečnjaka):


__________________________________________________________


Tč = 169 h.

Koeficijent rezerve kapaciteta bagera Cat 365 CL iznosi:

27,11330

1690rbk odnosno 27 % rezerve.

Koeficijent rezerve kapaciteta bagera Cat 330 DL iznosi:

6,41330

1690rbk odnosno 360% rezerve.

2.5.6. Transport krečnjaka

Transport jalovine od površinskog kopa do deponije jalovine, kao i transportminiranog krečnjaka vršiće se damperima A 40 E VOLVO, zapremine korpeVk = 24 m3, korisnog tereta 40 t stenske mase.

Za potrebe prevoza godišnjih količina jalovine i krečnjaka na površinskom kopu ufazi otvaranja i eksploatacije, potrebna su 2 dampera. Pri tome jedan kamion je potreban nagornjoj etaži a drugi na donjoj.

2.6. Tehnički opis prerade krečnjaka

Eksploatacija i prerada krečnjaka se vrši stalno na jednoj etažnoj ravni ( gornjoj ) .Minirani krečnjak koji se dobija otvaranjem nove etaže ( niže ) , utovaruje se u kamioneVOLVO A 40 E i odlaže ispred bagera 365 CL na gornjoj radnoj etaži, koji materijal ubacujeu primarnu drobilicu.

Prerada krečnjaka u tehnički-građevinski kamen vršiće se višestepenim drobljenjem isejanjem. Preradom kamena krečnjaka dobiće se agregat za beton i armiran beton, agregat zaizradu cementno – betonskog kolovoza, agregat za izradu asfaltnih konstrukcija.

Prerada krečnjaka na površinskom kopu imaće dve tehnološke faze:- Prerada krečnjaka u mobilnom drobiličnom postrojenju ( za kapacitet od 250 000

t/god).- Prerada krečnjaka u stacionarnom drobiličnim postrojenjima (za kapacitet veći od

250 000 t/god ).Razlog ovakvom pristupu je već objašnjen u ovom projektu se analizira isključivo

prva faza rada.Tehnološki proces prerade krečnjaka u mobilnom postrojenju sastoji se iz sledećih

operacija:- Primarnog drobljenja u udarnoj drobilici LOKOTRACK LT 1213S. Minirani

krečnjak ggk 1320-900 mm utovara se bagerom CAT 365 CL u prihvatni bunkerudarne drobilice. Ukoliko ima jalovine i sitnih klasa 0 – 20 mm one se odvajaju navibro rešetki i izbacuje na depo jalovine.

- Primarno izdrobljeni krečnjak iz udarne drobilice preko transportera odlazi uprijemni bunker sekundarne konusne drobilice LT 200 HP LOKOTRACK. Naulazu u konusnu drobilicu primarno izdrobljeni krečnjak se odsejava na klase 0 –70 mm, koje kao prosev ulaze u konusnu drobilicu, a krupnije klase 70 – 150 mmse vraćaju ponovo u udarnu drobilicu na primarno drobljenje. U konusnoj


__________________________________________________________


drobilici krečnjak se sekundarno drobi na klase 0 – 32 mm i krupnije klasekrečnjaka od 32 mm se odvajaju na rešetki mobilne sejačice, pa se vraćaju nasekundarno drobljenje ili pak deponiju kao proizvod + 32 mm.

- Sekundarno izdrobljen krečnjak direktno transportnom trakom ulazi u bunkermobilne sejačice ST620 LOKOTRACK, gde se preko vibracionih sita # 32, 16, 8, 4 mm vrši odsejavanje na granulate tehničkog kamena.

Ponuda mobilnih drobiličnih postrojenja na tržištu je izuzetno velika. Prezentiranaoprema proizvođača METSO MINERALS je zahtev INVESTITOR-a i po kvalitetu ikonfiguraciji izabrane opreme može se za ovu opremu reči da je kvalitetna.

Projektant je prihavtio zahtev INVESTITOR-a u pogledu izbora opreme za preradu.


__________________________________________________________


Slika 27. Tehnološka šema prerade krečnjaka u mobilnim postrojenjima prerade


__________________________________________________________


Slika 28. Tehnološka šema prerade krečnjaka u mobilnom postrojenju sa kretanjem masa

Tehnološka šema prerade krečnjaka usvojena je na bazi iskustva u drobljenjukrečnjačkih stena koje se pojavljuju u ležištima bankovitih i slojevitih struktura. Dobra stranapredložene tehnologije je samo dvostepeno drobljenje uz povraćaj krupnih klasa na ponovnoprimarno drobljenje (+ 70 mm) i klasa (+ 32 mm) na ponovno sekundarno drobljenje. Premaprojektovanoj konfiguraciji opreme prerade krečnjaka mogu se očekivati dobri agregatikamena za beton, betonske i asfaltne konstrukcije.

Tehnološki proces prerade krečnjaka po ovoj šemi sastoji se u: primarnom drobljenjukrečnjaka ggk 1 320 – 900 mm u mobilnoj udarnoj drobilici na krupnoću 0 – 150 mm.Primarno izdrobljeni krečnjak ulazi u mobilnu konusnu drobilicu LT200HP na sekundarnodrobljenje. Pre ulaza u sekundarnu konusnu drobilicu vrši se odsejavanje u bunkeru drobiliceprimarno izdrobljenog kamena na klase 0 – 70 mm i 70 – 160 mm. Klasa 0 – 70 mm sedirektno ubacuje u mobilni mlin na sekundarno drobljenje. Nadrešetni agregat mobilnekonusne drobilice LT200HP se drobi na klasu 0 – 70 mm i dalje otprema direktno na sejačicuST620. Na ulazu sejačice odvaja se klasa 32 –70 mm, koja se ponovo drobi u konusnojdrobilici LT200HP ili deponuje kao gotov proizvod (po potrebi).

Mobilna sejačica ST620 razdvaja preko sita 32 mm; 16 mm; 8 mm i 4 mmprerađeni krečnjak na granulate tehničkog kamena 0 – 4 mm; 4 – 8 mm; 8 – 16 mm; 16 – 32mm i 32 – 70 mm(po potrebi).

Ukoliko se ukaže potreba da se uvedu međuklase 8-11mm i 11-16mm koje se koristeu recepturi asfaltnih mešavina agregata, to će se regulisati promenom sita.


__________________________________________________________


Investitor se opredelio za opremu mobilnih postrojenja koja je data po tehnološkojšemi na slici br. 29. U koliko Investitor angažuje treća lica, te kompanije će morati da imajuusvojenu konfiguraciju opreme.

U poglavlju 2.14 (Oprema površinskog kopa) date su tehničke karakteristike oprememobilnog postrojenja prerade krečnjaka sa proračunom kapaciteta.

2.6.1. Dimenzionisanje potrebne radne površine za mobilno drobilično postrojenje

Površina platoa za smeštaj pokretnih drobiličnih postrojenja treba da obezbedi:- površinu za postavljanje postrojenja u radni položaj pema datom tehnološkom

nizu,- površina za odlaganje agregata i- površina za manipulaciju utovaračku i kamionom prilikom utovara agregata.

Agregati imaju zasebne deponije oblika kupe. Prostor između kupa treba daonemogući mešanje agregata pri odlaganju i utovaru.

Tabela 20. Pojedinačne zapremine agregata na deponiji

Red.br.

Agregat(mm)

Proračun V(m3)

1 0 - 20 4,162·3,14·2,5/3 45,02 16 – 32 5,02·3,14·3,0/3 78,03 8 – 16 5,02·3,14·3,0/3 78,04 4 – 8 5,02·3,14·3,0/3 78,05 0 - 4 5,02·3,14·3,0/3 78,0

357,0

U praksi se uzima da je ugao odlaganja agregata od krečnjaka na kupaste gomile 31 .Dimenzije pojedinačnih deponija (kupa) agragata se računaju:

hr

V3

2 ; 31tgrh

6,031 tg ; 6,0 rh

3

6,06,0

3

32

rr

rv

3

6,0

3

v

r


__________________________________________________________


Agregat 1: 0 – 20 mm Agregat 2: 16 – 32 mm;

mr 16,46,014,3

4533

1

mh 5,26,016,41

mr 0,56,014,3

7833

2

mh 0,36,00,52 Agregat 3: 8 – 16 mm Agregat 4: 4 - 8 mm;

mr 0,56,014,3

7833

2

mh 0,36,00,52

mr 0,56,014,3

7833

2

mh 0,36,00,52 Agregat 5: 0 - 4 mm;

mr 0,56,014,3

7833

2

mh 0,36,00,52

Prva etažna ravan na kojoj će se odvijati projektovane rudarske aktivnostieksploatacije i prerade krečnjaka formira se na koti 270 mnv. Obzirom na relativno malupovršinu etaže k 270 na toj etaži se neće uvoditi sekundarna drobilica već će se primarnoizdrobljeni materijal odložiti na ulaznoj površini etaže k 270.

Operativno gledano, razvoj etažne ravni se odvija po najdužoj osi fronta radova ( jug-sever ), gde se u prvom “prolazu” bagera formira prostor za širinu radijusa utovarahidrauličnog bagera (širina je 20 m). Pošto bager u fazi otvaranja etaže prati mobilnadrobilica, prostor (po širini) koji je pripremio hidraulični bager je dovoljan za odlaganjeprimarno izdrobljenog kamena. U prvom “prolazu” bagera duž fronta etaže zbog širine nepostoje uslovi za smeštajni prostor sve mobilne opreme. Zato duž tog prostora, utovaračutovara i skladira izdrobljeni materijal na prostor ulaska u etažnu ravan , plato k. 270.Ulaskom u drugi blok, kada se proširi prostor za novih 20 m, bager će utovarati taj materijal aproces prerade ostvariti sa kompletnom opremom. U svakom slučaju, pošto se distribucijaizdrobljenih agregata retko “poklapa” sa količinom agregata koji se odveze sa površinskogkopa, (na k 180 na radnom platou) se može odložiti višak agragata, koji onemogućuju(smanjuju prostor) normalno funkcionisanje utovarača i kamiona.

2.6.2. Potrebna površina za kompletnu opremu

Ulaskom u drugi blok stvara se dovoljno smeštajnog prostora za svu opremu.Na etažnoj ravni k. 270 mnv (i svim drugim kasnije) potrebno je smestiti sledeću

opremu: bager, primarnu drobilicu, sekundarnu drobilicu, sejačicu, utovarač za utovaragregata i kamion. Dimenzije prostora za navedenu opremu i manipulacija na utovaruagregata su 25 X 80 m = 2000 m2. Pored opreme, izdrobljeni materijal zauzima prostor kojije dimenzionisan u tabeli br.20.

Površina potrebnog prostora za smeštaj pokretnih drobiličnih postrojenja kojesačinjavaju pokretna udarna drobilica LT1213S, konusna drobilica LT200HP i sejačicaST620 iznosi:…………………………………………..P= 40 x 70 = 2 800 m2.


__________________________________________________________


Za normalan rad sve opreme ukupno je potreban radni prostor od oko 4800 m2.Na prilogu br. 6. prikazan je potreban smeštajni prostor za normalno funksionisanje

opreme za eksploataciju, preradu i utovar gotovih proizvoda.

2.7. Uslovi koje objekti otvaranja, postrojenja i uređaji u tehnološkomprocesu treba da ispune

Objekti otvaranja površinskog kopa „Kaona“ su:

- Pristupni put,- Glavni transportni put,- Radni plato sa vagom na k 180,,- Etaža k 270- Odlagalište “Jaruga”.

2.7.1. Pristupni put od železničkog nadvožnjaka do platoa na k 180

Ovaj objekat treba da ispuni osnovni uslov da poveže radni plato sa javnomsaobraćajnicom i omogući ulaz i izlaz u površinski kop.

Elementi plana i profila ovog objekta su:

- dužina puta je…………………………………………………………….. 287 m- minimalni poluprečnik horizontalne krivine ........................................ 20 m- minimalni radijus konveksnog preloma nivelete min RvKv ................ 100 m- minimalni radijus konkavnog preloma nivelete min RvKv .................. 75 m- maksimalni podužni nagib, max......................................................... 12 %- širina saobraćajne trake, bs ........................................................... 3,5 m- kanal…………………………………………………………………….. 0,5 m- širina bankina, bb ........................................................................... ... 1,0 m- ukupna širina puta……………………………………………………… 8,5 m- jednostrani poprečni pad, ipk ........................................................... ... 2,5 %- prosečan nagib puta , ip .............................................................. ≈ 11,7%- kolovozna konstrukcija je osnovna stena krečnjak, a u del u

nasipa tamponski sloj od kamenog agregata, granulacije 0 – 60 mm, mindebljine ...................................................................................... 50 cm

- nosivost posteljice Ms ..................................................................... 25 MPa- nosivost tampona Ms ...................................................................... 80 MPaNa prilogu br. 6 situacioni plan površinskog kopa (R – 1:1000) prikazana je lokacija

prilaznog puta do platoa k.180.Na prilogu br. 7. dat je uzdužni profil kroz osovinu prilaznog puta, kao i poprečni

profili kroz trasu pristupnog puta sa karakterističnim profilom.Tehnologija izrade pristupnog puta, kao i predmer i predračun radova na izradi puta

detaljnije su obrađeni u Tehničkom projektu Glavnog rudarskog projekta. Deo glavnogpristupnog puta je ustvari proširenje i regulacija postojećeg puta, tako da se po zahtevuINVESTITOR-a uklapa u postojeće okruženja. Jedini nedostatak ovakvog tehničkog rešenjaje veliki nagib puta.


__________________________________________________________


2.7.2. Glavni transportni put na površinskom kopu

Glavni transportni put predstavlja osnovni objekat otvaranja površinskog kopa.Povezuje plato sa vagom i radnim platoom (k. 180,0 m) ,i tačkom otvaranja površinskogkopa.

Osnovna funkcija objekta je obezbeđenje ulaza i izlaza vozila kupaca i vozilaPreduzeća. Početna stacionaža puta je tačka A (Y = 7 550 946,52; X = 4 927 448,60; Z =180,00) km 0+000,00, a krajnja u tački C (Y = 7 551 109,39; X = 4 927 732,43; Z = 270,00)na privremenom platou mobilnog postrojenja km 1+400,00 m.

Glavni transportni put površinskom kopu treba da ispuni sledeće uslove:

- dužina puta…………………………………………………………. 1400 m- put spada u nekategorisane puteve (prema veličini motornog saobraćaja) PGDS ≤

1000 vozila/dan- računska brzina kretanja vozila .................................................. 30 km/h- širina saobraćajne trake, bs ...................................................... 3,5 m- širina bankina, bb ........................................................................ 1,0 m- rigole za odvod vode ................................................................... 1,0 m- minimalna širina puta………………………………………………… 9,0 m- jednostrani poprečni pad, ipk ....................................................... 2,5 %- prosečani podužni pad, ip .......................................................... 7 %- minimalni poluprečnik horizontalne krivine .................................. 20 m- minimalni radijus konveksnog preloma krivine ............................ 100 m- minimalni radijus konkavnog preloma krivine .............................. 75 m- kolovozna konstrukcija puta je osnovna stena – krečnjak- nosivost puta .............................................................................. 80 MPaNa situacionom planu prilog br. 6. data je lokacija glavnog transportnog puta u

površinskom kopu. Na prilogu br. 8. dati su uzdužni profil kroz osovinu puta i poprečniprofili kroz trasu puta.

2.7.3. Radni plato ( k 180 m) površinskog kopa

Radni plato će se proširiti do dimenzija 80 x 60 m. Na radnom platou se smešta vaga,kontejneri za radnike i magacin. Na platou se parkiraju kamioni i oprema koja nije trenutno ufunkciji. Plato treba da primi i višak pojedinih frakcija kada se za to ukaže potreba.

2.7.4. Radni plato i etaža k 270 za mobilno postrojenje prerade krečnjaka

Radni plato za mobilno postrojenje prerade je praktično privremeni radni plato k.270,00 m do otvaranja i razrade etaže E.270,dovoljnog prostranstva za smeštanje mobilnogdrobiličnog postrojenja za preradu krečnjaka. Osnovna funkcija radnog platoa je da budepovezan sa glavnim transportnim putem i etažom E.270 m. Površina radnog platoa potrebnada se postavi mobilno postrojenje prerade krečnjaka iznosi minimalno 40 x 70 = 2 800 m2.Privremeni radni plato gradi se na relativno ravnom terenu između izolinija 269,0m i 271,0 mterena.


__________________________________________________________


Ukupna površina radnog platoa 270,0m treba da iznosi oko 2 800 2 000 =4 800 m2, kada površinski kop ulazi u fazu eksploatacije.

Na prilogu 6 dat je Situacioni plan površinskog kopa sa lokacijom radnog platoa.Radni plato je oblika mnogougla i predstavlja jedinstvenu celinu etažne ravni k 270.

2.7.5. Etaža 270,0 m

U fazi otvaranja površinskog kopa, etaža 270,0 m se otvara u prostoru ograničenomtačkama T-1 do T-6 sa koordinatama prikazanim u tabeli.

Tabela 21. Koordinate prelomnih tačaka etaže E-270

Koordinate prelomnih tačaka E - 705Tačka Y X¸¸ Z

T-1 7.551.105,10 4.927.732,33 269,40T-2 7.551.048,36 4.927.726,92 267,30T-3 7.551.050,35 4.927.755,74 267,40T-4 7.551.060,47 4.927.762,32 270,30T-5 7.551.102,13 4.927.779,23 275,10T-6 7.551,121,67 4.927.753,96 269,80

Detaljna tehnologija rada na etaži 270,0 m u fazi otvaranja površinskog kopa data je utehničkom projektu eksploatacije sa predmerom i predračunom radova.

2.8. Obračun masa u ograničenom površinskom kopu i odlagalištu saotkopnim gubicima

2.8.1. Obračun masa krečnjaka

Vertikalnom podelom površinskog kopa po dubini na etaže visine 10 m, sa nagibimakosina radnih etaža 70º, širinom bermi u završnoj kosini površinskog kopa od 5,0 m ipoštovanjem uslova iz provere stabilnosti završne kosine od max 51º zahvaćene sueksploatacione rezerve krečnjaka prikazane u tabeli.

Tabela 22. Obračun masa krečnjaka metodom poprečnih profila

Profil br.krečnjak

Pprofila

(m2)Psr

(m2)dsr

(m)V

(m3)

(t/m3)Q(t)

0-0 03 669,7 40 146 787,6 394 858,6

I-I 7 339,38

2,69

11 282,59 35 394 890,48 1 062 255,38II-II 15 225,79

16 243,5 35 568 522,68 1 529 326III-III 17 261,22

17 901,23 35 626 542,88 1 685 400,33IV-IV 18 541,23

17 145,15 35 600 080,08 1 614 215,4V-V 15 749,06

12 543,87 35 439 140,28 1 181 287,34VI-VI 9 344,67

6 419,54 35 224 683,73 604 399,22VII-VII 3 494,4

3 000 647,7 8 071 742


__________________________________________________________


U toku eksploatacije površinskim kopom i preradom krečnjaka u tehnički kamen,gubici su neznatni i procenjuje se na oko 2 %, Qi = 161 435 t za ceo vek eksploatacije.

Ovako mali gubici su iz razloga što na površini terena neznatna količina jalovine a ipre miniranja krečnjaka detaljno se ona uklanja, tako da u miniranom krečnjaku skoro danema jalovine.

Ukupne količine eksploatacionih rezervi krečnjaka u ograničenom površinskom kopukoje će biti prerađene u tehnički kamen iznose:

- eksploatacione rezerve (bez gubitaka) ...................................... 8 071 742 t- gubici u eksploataciji ................................................................ 161 435 t

Ukupno: .................................................................................... 7 910 307 t

Stepen iskorišćenja ležišta iznosi:- bilansne geološke rezerve krečnjaka ........................................ 9 153 304 t- eksploatacione rezerve (bez gubitaka)...................................... 8 071 742 t

86,0304.153.9

307.910.7

Veći deo gubitaka bilansnih rezervi vezan je za geometriju figure površinskog kopa,usled nagiba završne kosine severnog dela ležišta od 51º i velike visinske razlike izmeđunajviše i najniže etaže površinskog kopa (115 m).

Obračun masa raspadnutog krečnjaka i jalovine izvršen je pomoću vertikalnih profila1-1 do 7-7 sa rastojanjem profila od 35 m i horizontalnim ravnima (etažama) 155,0 m do270,0 m.

Na prilozima br. 16., 17., 18. i 19. dati su poprečni obračunski profili kroz površinskikop.

2.8.2. Obračun masa jalovine

U prikazu geometrije površinskog kopa dat je obračun masa jalovine u ograničenomprostoru putem vertikalnih profila gde je izračunata količina ukupno119 476 m3čm.

Objektivno gledano za period eksploatacije od 34 godine proračunata količinajalovine je minorna. Iako su geolozi predimenzionirali količinu jalovine koja sa kamenomsitneži i laporcom predstavlja tržišni proizvod (tampon) formira se odlagalište malihdimenzija i relativno male prijemne zapremine (“Jaruga”).

Od ukupnih količina jalovine u fazi otvaranja površinskog kopa na odlagalište“Jaruge” biće odloženo 4 600 m3,a ostatak jalovine biće ugrađeno u puteve i platoe.

Formiraće se odlagalište sa dve etaže,265 i 260.Visina etaže je 5,00 mUgao nagiba etaže na odlagalištu je 60◦

Širina etažne ravni na odlagalištu je 8,0 m


__________________________________________________________


2.9. Kalendarski plan rudarskih radova

Tabela 23. Kalendarski plan eksploatacije krečnjaka

Godina eksploatacije Kalendarska godina Količina (t) Napomena1. 2009 100 000 Period

otvaranjaIfaza2. 2010 150 000

3. 2011 200 0004. 2012 250 000

Period pune eksploatacijeII faza

5 2013 250 0006 2014. 250 0007 2015. 250 0008 2016. 250 0009 2017. 250 000

10 2018. 250 00011 2019. 250 00012 2020. 250 00013 2021. 250 00014 2022. 250 00015 2023. 250 00016 2024. 250 00017 2025. 250 00018 2026. 250 00019 2027. 250 00020 2028. 250 00021 2029. 250 00022 2030. 250 00023 2031. 250 00024 2032. 250 00025 2033. 250 00026 2034. 250 00027 2035. 250 00028 2036. 250 00029 2037. 250 00030 2038. 250 00031 2039.. 250 00032 2040. 250 00033 2041. 250 00034 2042. 121 742

Ukupno: 34 godina 8 071 742 /

2.10. Dinamički plan razvoja rudarskih radova na površinskom kopu

Dinamički plan razvoja rudarskih radova koncipiran je tako da se pun kapacitetpovršinskog kopa može ostvariti u četvrtoj godini rada.

Sigurno je da se realizacija svih planova može ostvariti ukoliko funkcioniše tržište iekonomija zemlje. Preduzeće je koncipiralo dinamiku i kapacitet prema svojim sopstvenimpotrebama.

Napredovanje fronta radova na etaži k-270,00 m odvija se do njenog približavanjagraničnoj liniji eksploatacije. Istovremeno sa njenim približavanjem granici,vrši se izradapristupnog puta i formiranje (otvaranje) sledeće (niže) etaže površinskog kopa. Dinamikaradova za prvih pet godina prikazana je u tabeli.


__________________________________________________________


Tabela 24. Kalendarski plan eksploatacije krečnjakaGodina eksploatacije Kalendarska godina Količina (t)

1. 2009 100 0002. 2010 150 0003. 2011 200 0004. 2012 250 0005 2013 250 000

Etažne karte su date na prilozima od 20-31.

2.11. Oprema površinskog kopa

2.11.1. Izbor osnovne opreme

Osnovna oprema na površinskom kopu se bira u zavisnosti od prirodnih i tehničko-tehnoloških uslova u ležištu. U poslednje vreme je sve prisutnija tendencija da se napovršinskim kopovima manjeg kapaciteta, kao što je „Kaona” bira oprema univerzalnenamene, pre svega zbog potrebe firmi koje imaju više delatnosti u svom tehnološkom lancu.Često se pravi kompromis između opreme za građevinarstvo-putogradnju i opreme zarudarstvo, koja je dosta skuplja i za koju su potrebni veći kapaciteti eksploatacije.

Mora se istaći da je i u slučaju izbora opreme za površinski kop „Kaona” napravljenkompromis. Ovakvo rešenje sa aspekta investicionih ulaganja u ekonomski veomanestabilnom vremenu, predstavlja realnu činjenicu. Uz sve to strategija razvoja i zemlje iputne privrede i komunikacija još uvek nije dobila dugoročni pečat i ozvaničenje kao državnastrategija.

Zato se ovde samo nabrajaju principijelni elementi u izboru opreme a koji nisu upotpunosti poštovani iz navedenih razloga.

Od prirodnih uslova na izbor osnovne opreme za rad na površinskom kopu uticaće:- morfologija terena,- fizičko-mehaničke osobine stenske mase,- klimatske karakteristike područja.

Od tehničkih faktora na izbor osnovne opreme za rad na površinskom kopu uticaće:- tehnologija eksploatacije u korelaciji sa fizičko mehaničkim karakteristikama

stenske mase,- kapacitet površinskog kopa.

Od netehničkih faktora na izbor opreme mogu uticati:- strategija firme,- ekonomska situacija u zemlji,- tehnološki opseg radova koje izvodi firma.

-


__________________________________________________________


-- Morfologija terena

Morfološko-geološki elementi su ,generalno gledano za celo ležište,povoljni. Kupastioblik ležišta,izdužen po jednoj osi sa strmim bočnim stranama,predisponira radove odozgo nadole. Radovi će se odvijati praktično na jednoj etažnoj ravni a druga (niža) će se otvaratiparalelno sa frontom rudarskih radova.

Područje budućeg površinskog kopa nalazi se na brdovitom,terenu. Nadmorska visinaterena između najniže radne nivelete kopa (k. 155 m) i najviše (k. 270 m) iznosi 115 m.

Oprema koja će raditi na površini terena mora imati tehničke karakteristike da semože kretati po takvom terenu i da može izvršavati radne operacije koje će se izvesti naterenu. Ovo se odnosi uglavnom na bušaću garnituru i buldozer.

- Fizičko-mehaničke osobine stenske mase

.Jalovinu predstavlja tanak sloj humusa,kamene sitneži i laporoviti krečnjaci. Jalovina

se može otkopavati buldozerom ili bagerom.Krečnjak koji će se dobijati na površinskom kopu predstavlja čvrstu stenu. Stenska

masa je srednje ispucala,ispresecana brojnim sistemima pukotina.Delimično jekaverozna.Gusta mreža mehaničkih diskontinuiteta bankova i slojeva učinila je stensku masulako deljivom,što je sa aspekta miniranja,eksploatacije i prerade mineralne sirovine vrlopovoljno

- Klimatske karakteristike

Na području Kučeva vlada umereno-kontinentalna klima.Niži delovi na zapadu ijugozapadu su pod uticajem kontinentalne klime,a brežuljkasto-planinski sever iseveroistok pod uticajem planinske klime.

Klima je umereno-kontinentalna sa dugim zimama i velikim snežnimpadavinama.Proleće je praćeno visokim bujičnim vodama usled topljenja snega u planinskomzaleđu. U nižem ravničarskom području tada dolazi do poplava usled izlivanja Peka.Leta supretežno suva i često vrela sa temperaturama višim od 30oC,ali su noći svežije usled uticajaokolnih šumovitih brda..Prosečna minimalna temperature u januaru je -2oC,dok je najtoplijimesec jul sa prosečnom temperaturom 22oC.Prosečna količina padavina je oko 800 mm samaksimumom u oktobru i minimumom u avgustu.

Zbog ovakvih klimatskih prilika eksploatacija se može obavljati deset meseci u godini.Oprema površinskog kopa mora biti prilagođena za rad u navedenim klimatskim

uslovima.

- Netehnički elementiPreduzeće PZP “Požarevac” je kupilo preduzeće PRIMORJE iz AJDOVŠČINE.

Obzirom na trenutnu situaciju u svetu i u Srbiji ,i činjenica da se strategija daljeg razvojaputogradnje još ne zna a nije ni zvanično usvojena.Razumljiv je oprez INVESTITOR-a kadaje u pitanju investiranje u rudarsku opremu. Zato je izbor opreme, za usvojeni kapacitet zaaktuelni politički i ekonomski trenutak izvršen tako da je napravljen kompromis o kojem jebilo reči.


__________________________________________________________


3. Tehnologija eksploatacije i tehnološke operacije

Krečnjak ležišta "Kaona" biće otkopavan tehnologijom površinske eksploatacije:Tehnološki proces dobijanja sastojaće se iz sledećih tehnoloških operacija:- pripreme terena (čišćenje) za otkopavanje krečnjaka (seča i krčenje šume);- otkopavanje jalovine;- dobijanje krečnjaka:

bušenje minskih bušotina, miniranje, utovar miniranog krečnjaka u prihvatni bunker mobilnog postrojenja, prevoz krečnjaka do merne stanice(kolska vaga),i dalje.

3.1. Kapacitet površinskog kopa

Kapacitet površinskog kopa iznosi:Qgod = 250 000 t/god, odnosnoV = 92 936 m3 čm/godV = 120 818 m3rm/god

Prosečna količina jalovine koja treba da se ukloni iznosi:V = 5 032 m3 čm/god, odnosnoV = 6 541 m3 rm/god.

Na osnovu navedenih argumenata i elemenata usvojena je sledeća oprema:- bušaća garnitura ATLAS COPCO D3;- buldozer CAT D8T;- bager za utovar krečnjaka CAT 365 CL;- utovarač CAT 980 H;- damper A 40E – VOLVO;- bager za hidraulički čekić i pomoćne radove na površinskom kopu I eksterne

radove CAT 330DL;- hidraulički čekić H 120S;- pokretno postrojenje za preradu krečnjaka:

udarna mobilna drobilica LT 1213S - LOKOTRACK; konusna drobilica LT 200HP LOKOTRACK; sejačica za kamen ST 620 LOKOTRACK.


__________________________________________________________


3.1.1. Tehničke karakteristike osnovne opreme za ekspolataciju

Buldozer CAT D8T

Tabela 25. Buldozer CAT D8T


__________________________________________________________


- pogonski agregat model CAT C15 ACERT- pogonska snaga: 310/231 ks/kw- bruto snaga: 347/259 ks/kw- neto snaga CATERPILLAR: 310/231 ks/kw- neto snaga ISO 9249: 310/231 ks/kw- neto snaga SAE J1349: 307/229 ks/kw- neto snaga EU 80/1269: 310/229 ks/kw- neto snaga DIN 70020: 322 ks- radna težina: 38.488 kg- brzine: 1. napred: 3,4 km/h

2. napred: 6,1 km/h3. napred: 10,6 km/h1. nazad: 4,5 km/h2. nazad: 8,0 km/h3. nazad: 14,2 km/h

- kapacitet rezervoara za gorivo: 643 l- sistem za hlađenje: 77 l- karter mašine: 38 l- prenosni mehanizam: 155 l- plug tip 8A

kapacitet: (SAE J 1265): 4,7 m3širina: 4990 mvisina: 1174 mm

- dubina kopanja:628 mm,- najmanja visina iznad tla: 618 mm- trag usecima: 2,08 m- širina bez pričvrsnug postolja: 2642 mm- visina (FOBS kabina): 3456 mm- visina (vrh dimljaka): 3448 mm- dužina buldozera: 3207 mm- dužina sa 1-im riperom: 6422 mm- dužina sa više ripera: 6344 mm- ukupna dužina sa plugom i riperima: 7872 mm


__________________________________________________________


Bušaća garnitura ATLAS Copco D3- Motor DIECT2 - dizel BF 4M 1013 EC- snaga: 107 kw (145 ks);- bušeći čekić tip COP 1238 ME- kompresor 7 bar: 70 l/s- prečnik bušenja: 35 – 89 mm;- ugao bušenja: 10 - 90°;- brzina bušenja: 0 – 20 m/h;- potrošnja vazduha: 4,2 m3/min- masa bušilice: 7.500 kg

Tabela 26. Garnitura za bušenje ATLAS Copco D3


__________________________________________________________


Bager CAT 330 DL


__________________________________________________________



__________________________________________________________


Bager CAT 365 CL - CATERPILLAR


__________________________________________________________


-


__________________________________________________________


-


__________________________________________________________


-Šema postavljanja kamiona za utovara. – šema postavljanja kamiona za utovar sa obrnutom kašikom,b. – šema postavljanja kamiona sa visinskom kašikom


__________________________________________________________


Damper A 40 E VOLVO

Tehničke karakteristike:

-


__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________


Utovarač CAT 980 H

Dimenzije:- visina do vrha kabine: 3765 mm- visina do vrha auspuha: 3716 mm- visina do vrha haube: 2716 mm- najmanja visina od tla: 442 mm- visina u spuštenom položaju kašike: 3764 mm- rastojanje od zadnje osovine točka do kraja mašine: 2493 mm- rastojanje točkova: 3700 mm- visina kašike pri nošenju: 867 mm- rastojanje od ose utovarača do zadnje osovine točkova: 1850 mm- nagib kašike u najvišem položaju: 61- nagib kašike pri istresanju: 47- nagib kašike pri nošenju: 49- kašika pri položaju na tlu41- visina od srednje osovine do tla: 867 mm


__________________________________________________________


- Motor:Cat C15 sa ACERT TehnologijomBruto snaga: 293 kw/398ksNeto snaga (ISO 9249): 260/353,6 kw/ksObrtni moment: 1686 Nm

- Buka: prilikom rada izmerena prema proceduri ISO 6396;1998 je 75 dB u kabini mašine,pravilno montiranoj sa zatvorenim prozorima i vratima; EU 2005 god/88/EC označila je jačinubuke na ovoj mašini od108 dB

- Kabina rukovaoca ROPS/FOPSROPS odgovara ISO 3471FOPS odgovara ISO 3449

- Odgovaraju standardu ISO 3450- Radna težina utovarača: 18500 kg- Snaga pritiska na kašiki: 212 kN- zapremina 4,5-5,4 m3

- Hidraulični sistem implementisan:Izlazna pumpa:464 l/minPodešavanje oslobađajućeg ptitisnog ventila: 207barPodešavanje kosine ventila: 302 barVreme hidrauličnih ciklusa:

Podizanje: 6sSpuštanje: 2sSpuštanje, pražnjenje: 3 sUkupno: 11s

- Transmisija (brzine):1. Napred: 7 km/h2. Napred: 12 km/h3. Napred: 21 km/h4. Napred: 40 km/h1. Nazad: 8 km/h2. Nazad: 14 km/h3. Nazad: 24 km/h4. Nazad: 41 km/h

- maksimalna brzina kretanja: 29,5 – 25 km/h- Kapacitet rezervoara:

Rezervoar goriva: 479 lSistem za hlađenje: 83 lKarter: 34 l


__________________________________________________________


Transmisija: 62 lDiferencijal:Prednji: 87 lZadnji: 87 lHidraulični rezervoar: 250 l

Hidraulični čekić sa alatom za čvrst kamen (CATERPILLAR)H 120 Cs

Tehničke karakteristike:Model A (mm) B (mm) C (mm) D (mm) E (mm)

H 120 Cs 585 540 1625 106 390- Kapacitet: 84 – 200 m3/ 8h na krečnjaku

Udarna drobilica LT 1213S LOKOTRACK


__________________________________________________________


- Udarna drobilica:hidraulični pogonpotiskivanje prašinehidraulično prilagođavanje

- AgregatCATERPILLAR C13 310 kwhidrostatički pogonpotpun pristup putem pristupnog mostića

- Kontrolni sitem: unapređen CANBUS sistem,veliki displej, pet jednostavnih radnih režima,višejezičnih interfejs opcija


__________________________________________________________



__________________________________________________________


Konusna drobilica LT 200HP LOKOTRACK

- Maksimalno ulazno zrno: 210 mm- Mlin: Nordberg HP200- Motor CAT C13, snage 310 kw- Radna težina: 30t- Moguća opcija sa jednim etažnim pred sitom 1,83m x1,22m za odvajanje 0 – 28 mm- Kapacitet od 150-250 t/h

- Dužina (A): 16,750 m- Visina (B): 3,400 m- Širina: 3,00 m


__________________________________________________________


Mobilno sito za krečnjak ST 620

- dužina: 14,9 m- širina: 3,00 m- visina: 3,80 m- zapremina bunkera: 8 m3

- sito troetažno: 6,1 x 1,5 gornji deo, srednji deo 4,88 x 1,52 m- motor: Cat 134kw, 3056 DITA hlađen vodom- trake (glavna): 1200 mm- trake za odsev: 650 mm, 800 mm i 1200 mm za najsitnije klase (4 – 0 mm)- postrojenje na gusenicama težine: 34 000 kg- kapacitet: 300 t/h


__________________________________________________________


3.2. Proračun kapaciteta opreme površinskog kopa

Tabela 27. Proračun kapaciteta opreme

Nazivopreme Kapacitet Obrazac Elementi Obračun Vrednost

1 2 3 4 5 6

Buš

aća

garn

itura

AT

LA

S C

OP

CO

D3

Eksploatacioni ukrečnjakau 12 m’/h

Količinakrečnjaka pobušotini

Qb = a b H

a = 3 mb = 3 m

H = 10 m = 2,69 t/m3

Qb= 33102,69qt = 242,1t/buš

Prinos po 1m’bušotune

' tm

b

qPl

qt = 242,1 t/bušlb = 11,5 (saprobušenjem) 5,11

1,242' mP 21,05 t/m’

Potrebna dužinabušotine godišnje '

gg

m

Ql

P Qg = 250 000 t

P’m = 21,05 t 05,21

000.250gl 11 876 m’

Potrebno vremerada bušaćegarniture q

lT g lg = 11 876 m’

q = 12,0 m’/h 0,12

876.11T 989 h

Verifikacijakapaciteta 1bušaća garniturapri radu u jednojsmeni na danobezbeđujuizradu potrebnogbroja bušotina zaminiranjegodišnje

T = N h/dan N = 260 danRd = 6,5 h/dan T = 260 6,5 T = 1690 h

Bul

doze

r D

8T

Teoretski q teozavisi od dužine guranjamaterijala

za 30 m guranja 300 m3/h

Eksploatacioni qe qe = (smetnk)qteo

S - spremnostrukovaoca;m - vrsta materijala(kamen krečnjak:1,2);-vidljivost (0,8)e - efikasnost 40min/h (0,67)t - tip noža "u"(1,0)n -nagib trase

bez nagiba (0,1)sa nagibom od

45º (0,85)k- faktor korekcijemase (1,1)

qe =0,751,20,80,67111,1

qe =0,751,20,80,67110,85

160 m3/h

136 m3/h


__________________________________________________________


Uto

vara

č98

0 H

Teoretski qteo

tc

nteo t

q

3600

n- zapreminakašike 4,5 m3

ttc_teoretsko

trajanje ciklusa(20s)

20

5,43600 teoq 810 m3/h

Tehnički qteh

rc

npteo kt

kq

3600

kp- koef. punjenjakašike (0,8)tc- trajanje ciklusau datim uslovima(40 s)kr- koef.rastresitosti zaminirani krečnjak(1,3)

3,140

5,48,03600

teoq 249 m3/h

Eksploatacioni qe qe = qteh kv

qteh- tehničkikapacitet (249m3/h)kv- koef. iskoriš.vremena (0,75)

qe = 249 0,75 187 m3/h

Bag

er36

5 C

L

Teoretski qteo

tc

nteo t

q

3600

n- zapreminakašike 4,0 m3

ttc_teoretsko

trajanje ciklusa(30s)

30

43600teoq 480 m3/h

Tehnički qteh

rc

npteo kt

kq

3600

kp- koef. punjenjakašike (0,9)tc- trajanje ciklusau datim uslovima(40 s)kr- koef.rastresitosti zaminirani krečnjak(1,3)

3,140

49,03600

teoq 250 m3/h

Eksploatacioni qe qe = qteh kvkv- koef. iskoriš.vremena (0,75) qe = 250 0,75 188 m3/h

Verifikacijakapaciteta bagera365 C L 69,2

000.250 tQ god

Qgod=120 818m3rmqe= 188 m3/hN = 260 dana

tq= 6,5

69,2

000.250 tQ god

Qgod = 92 9361,3

92.936m3/god

120.818m3rm/god

Vreme potrebnoza rad

e

god

q

QT

188

818.120T 642 h/god

Raspoloživovreme T = N tg T = 260 6,5 1690 h/god

Dam

per

A 4

0E

Nosivost 54 t

Koristan teret usanduku dampera 7,1

82,29,030 tq

Vk= 24 m3

kp- koef. punjenja(0,9)- nasipna težina

krečnjaka u korpi(2,69)kr- koef.rastresitosti (1,7)

7,1

69,29,024 tq 34 t


__________________________________________________________


Trajanje ciklusa:vreme utovara

b

dut Q

Qt

Qd= 34 tQb= 320 t

(188 m3x1,7) 320

34utt 0,10 h

(6,00 min)

Vreme vožnjepunog dampera

pv

lt

60 lp-prosečna dužinaputa (0,550 km)- brzina vožnje 10

55,060 vt 3,3 min

Vreme vožnjepraznog dampera

tvpv 3,3 min

Vreme istovaradampera

tist 1,0 min

Vrememanevrisanjadamperom

tm 0,5 min

Ukupno vreme T= tut + tvpv +tv + tist + tmT= 6,00 + 3,3 +3,3 + 1 +0,5

14,1

Broj ciklusa u 1času

c

fc t

kn

60kf-= 0,9

1,14

9,060 cn 3,82

Časovni kapacitetdampera q = ncVd

nc=3,82Vd= 34 t q = 3,8234 130,2 t/h

Potrebno vremerada dampera

hq

QT

5,148

000.70T 471,4 h

Efektivno vremerada jednogdampera godišnjeTef

Tef = N kdN- 260 dan

kd-6,5 Tef = 260 6,5 1690 h

Potreban brojdampera 1690

3434N T=3434 h

td =1690 h 1690

4,471N 0,28

Mob

ilno

post

roje

nje

prer

ade

Eksploatacioni qe 200 t/h

Godišnjaproizvodnjagranulata

godegod TqQ qe = 200 t/hTgod = 1690 h

1690200 godQ 338.000t/god

3.2.1. Odvodnjavanje površinskog kopa

Na površinskom kopu “Kaona” nema odvodnjavanja sve do kote 180. Kada se pređena eksploataciju u dubinskom delu površinskog kopa se radi vodosabirnik iz kojeg će sepumpnim sistemom voda odstranjivati iz radnog područja površinskog kopa. Obzirom da ćese eksploatacija u tom delu ležišta vršiti za 35 godina deplasirano je sada davati tehničkorešenje.

3.3. Tehnički opis snabdevanja pogonskom energijom

Celokupna oprema površinskog kopa koristi kao energent dizel gorivo.Snabdevanje gorivom za potrebe mehanizacije na površinskom kopu vršiće se putem

usluga sa benzinske stanice Preduzeća. Na površinskom kopu, ne predviđa se izgradnjasopstvenih rezervoara za gorivo i ulje, kao ni kupovina sopstvenih autocisterni.Autocisternama isporučioca goriva tankiraće se pojedinačno svaka mašina na licu mesta.


__________________________________________________________


Električna energija za potrebe osvetljenja radnog platoa i mobilnog postrojenja zapreradu i pristupnog puta obezbediće se iz agregata.

3.4. Tehnički opis snabdevanja tehničkom i pitkom vodom

Pogon prerade krečnjaka u prvoj fazi radi kao suvi postupak. Pranje izdrobljenogkrečnjaka se ne predviđa u fazi otvaranja i prvih 5 – 10 godina rada.

Tehnička voda je potrebna u fazi eksploatacije za sledeće elemente procesa:- uređaje za prskanje, radi obaranja prašine, i po transportnim putevima,- uređaje za orošavanje pri drobljenju, sejanju i utovaru agregatnog kamena u vozila,- za sanitarne uređaje u kontejnerima na platou k. 180,0 m.

Snabdevanje pijaćom vodom površinskog kopa vršiće se autocisternama iz gradskogvodovoda.

Voda će se skladištiti u sanitarnim cisternama za pijaću vodu zapremine 1.000 l.Cisterne za pijaću vodu će biti opremljene sa uređajima za istakanje vode.

Kontejneri za radnike će biti opremljeni sanitarnim čvorovima. Fekalije i otpadne vodeskladištiće se u posebno izgrađenim „sengrubima“. Čišćenje (pražnjenje) i održavanjesengruba biće ugovoreno sa komunalnim preduzećem iz Kučeva. Sengrub (septička jama)biće izgrađena na krajnjem delu radnog platoa k. 180,0 m i biće zapremine 20 m3. Ispuštanjefekalija i otpadnih voda iz septičke jame neće biti, već će iste prazniti komunalno preduzeće izKučeva.

Vodosnabdevanje tehničkom i pijaćom vodom biće rešeno urbanističkim planom (Planopšte namene površina) na nivou Opštine Kučevo

3.5. Tehnički opis remonta i održavanja opreme

Koncept održavanja osnovne opreme površinskog kopa sadrži se u sledećem:- održavanje po nastanku kvara – tekuće održavanje,- servis opreme – planirano održavanje,- remon opreme.

Preduzeće ima svoju elektro-mašinsku radionicu u Požarevcu i stručni kadar radioniceće vršiti opravke opreme.

Servis opreme vršiće se od strane specijalizovanih službi isporučioca opreme, planski2 puta mesečno, odnosno u skladu sa ugovorom sa isporučiocima opreme. Znači, površinskikop neće imati opremu i radnu snagu za servisno održavanje, već će sklapati ugovore ouslugama za servisna održavanja.

Remont opreme će se obavljati u skladu sa propisima isporučioca opreme ili podogađaju (usled nastanka većeih kvarova). Remont će se obavljati u servisnim (remontnim)radionicama isporučioca opreme.

Sva predviđena oprema se za remont može transportovati specijalnim vučnim vozilimaremontera do mesta remonta. Na površinskom kopu u kontejneru magacinu biće uskladišteninajneophodniji rezervni delovi za tekuće održavanje, odnosno zamenu po događaju kvara.Obim i vrsta rezervnih delova biće usaglašena sa isporučiocem opreme i na bazi njihovogiskustva.


__________________________________________________________


Za otklanjanje većih kvarova na opremi koji nastanu po događaju, a ne mogu seotkloniti od strane dežurnih bravara ili električara, biće pozvani specijalisti iz servisnihradionica koje vrše servisiranje, koji će otkloniti nastale kvarove sa sopstvenim rezervnimdelovima.

U tehničkom projektu, Glavnog rudarskog projekta data je detaljnija organizacijaodržavanja sa potrebnom radnom snagom.

3.6. Tehnički opis signalizacije i automatizacije (informacioni upravljačkisistem)

Sva oprema površinskog kopa (bušilica, buldozer, bager, utovarač i damper) imajuugrađene potrebne uređaje za signalizaciju. Isto se odnosi i na opremu prerade krečnjaka.

Sva mobilna oprema (udarna drobilica, konusna drobilica, i sejačica) imaju posebnekonkretne sisteme (sa PLC računarima) kojima se upravlja postrojenjem i vrši kontrola rada.

3.7. Tehnički opis zaštite atmosfere

Površinska eksploatacija krečnjaka sa preradom u građevinski tehnički kamen u okvirueksploatacionog prostora i u bližoj okolini uticaće na životnu sredinu sa sledećim štetnostima:

- emisijom prašine,- emisijom izduvnih gasova motora sa unutrašnjim sagorevanjem,- buke i vibracija od rada opreme na površinskom kopu,- buke i potresa od miniranja,- razbacivanje komada krečnjaka pri miniranju- izlivanje ulja i drugih hemijskih tečnosti na tlu,- degradacija zemljišta rudarskih radova.

Da bi se smanjio uticaj štetnosti na životnu sredinu predviđene su sledeće opšte merezaštite.

3.7.1. Zaštita vazduha

Pri eksploataciji krečnjaka biće potrebno na površinskom kopu obezbediti zaštituvazduha od lebdeće prašine i gasova.

Obzirom da je prašina koja se stvara eksploatacijom krečnjaka i preradom ona ještetna po zdravlje.

Pri bušenju minskih bušotina dolazi do stvaranja prašine koja ugrožava samoradniprostor u kome se obavlja bušenje, odnosno radnike na bušenju.

Zaštita od prašine pri bušenju bušotina 89 mm biće uređena pomoću uređaja zaodsisavanje prašine, koji je sastavni deo bušaće garniture ATLAS COPCO D3. Na bušilicu sestavlja gumena prekrivka za zaptivanje ispod koje se vrši odsisavanje prašine uređajem zafiltriranje vazduha. Prečišćeni vazduh iz uređaja izlazi u atmosferu sa koncentracijom manjom


__________________________________________________________


od 50 mg/m3 vazduha. Obzirom da je vrlo teško vršiti otprašivanje kod bušenja kamenavangabaritnih dimenzija sa malim prečnicima bušotina, na površinskom kopu je predviđenousitnjavanje tih komada hidrauličnim čekićem, tako da neće dolaziti do zaprašivanja vazduha.Kao dodatna zaštita od zaprašivanja vazduha pri bušenju predviđeno je za radnike nošenjeindividualnih respiratora za prašinu.

Pri utovaru miniranog krečnjaka ne dolazi do pojave zaprašenosti vazduha u zoniutovara iz razloga velike krupnoće miniranog kamena i prisustva prirodne vlažnosti, kojaiznosi oko 6 %, međutim u sušnom periodu, kada količina prirodne vlage padne ispod 6 %naophodno je obaviti orošavanje miniranog krečnjaka. Na etaži iznad utovara obezbeđeno jegumeno crevo sa prikolicom.

Za rad bagera na utovaru miniranog krečnjaka CAT 365 C L, kapaciteta 188 m3/hpotrebna je sledeća količina vode:

)( 3mTQqq v gde je:

qv – specifična potrošnja vode (60 l/t)Q – kapacitet utovara (188 t/h)T – vreme između dva polivanja (1 h)

)/(11311886,0 hlq

Zaštita od prašine pri transportu damperima od radne etaže površinskog kopa domerne stanice i dalje do podvožnjaka u klimatskim uslovima koji će vladati na površinskomkopu zadovoljiće postupak povremenog orošavanja (sušni period).

Specifična potrošnja vode za orošavanje zavisi od podloge puta. Obzirom da su puteviu površinskom kopu krečnjaka sama stenska masa, neće dolaziti do pojave velike zaprašenostiizuzetno samo od prisutnog sitnog kamena iz vozila. Orošavanje će se izvoditi 2 puta u tokuradnog dana a po potrebi i više puta.Potrošnja vode će biti oko 0,5 l/min/orošavanja.

Na mobilnom postrojenju (drobilicama i sejačici) ugrađeni su uređaji za prskanjevodom i obaranje prašine, koji će se koristiti pri radu ovih postrojenja i uređaja.

Orošavanje deponovanih gomila gotovih proizvoda i puta kojim se gotov proizvodtransportuje damperima od površinskog kopa do podvožnjaka biće takođe orošavan vodomradi zaštite od emisije prašine.

Oprema površinskog kopa koja radi sa motorima na unutrašnje sagorevanje dizelgoriva ima ugrađene uređaje za EKO sitem (ISO 1400), tako da su štetni gasovi koji ispuštajumašine na dizel gorivo u dozvoljenim granicama standarda. Ove mašine su u stvari linijskizagađivači, a pošto je površinski kop krečnjaka „Kaona“ brdskog tipa biće prirodno i efikasnonjegovo provetravanje.

Zaštita od buke i vibracija je u potpunosti obezbeđena, obzirom da sva oprema kojomrukuju rukovaoci ima radne kabine sa konstruktivnim rešenjima koja u potpunosti ispunjavajustandarde (ISO 2631/1977). Sva oprema imaće sertifikate o zadovoljenju konstruktivnihkarakteristika vezanih za dozvoljenu buku i vibracije. Pored ovoga rukovaoci će biti još iopremljeni sa zaštitnim (ličnim) sredstvima od buke (antifon čepovima i antifon školjkama).

Kao opšta mera zaštite od povređivanja radnika na površinskom kopu predviđena jeugradnja posebnih zaštitnih uređaja na opremi koja ima pokretne i obrtne delove.


__________________________________________________________


Svi radnici na otvorenom prostoru, kao i lica pri obilasku površinskog kopa, moraju danose zaštitne šlemove na glavi, zaštitna odela, rukavice i obuću.

Na površinskom kopu postoji nisko požarno opterećenje, bez mogućnosti širenjapožara van kontura površinskog kopa. Javlja se potencijalna opasnost od požara sagorevanjemčvrstih materija organskog porekla (požar klase A) i požari od sagorevanja zapaljivih tečnosti(požar klase B).

Zaštita od požara biće sprovedena postavljanjem prenosnih protiv požarnih aparata nabazi praha, C-6 i pomoću vode iz dovodnih creva za orošavanje na kopu. Aparati će bitipostavljeni na svim mašinama, obeleženi crvenom bojom i uvek u ispravnom stanju, što će sekontrolisati redovnim šestomesečnim pregledom.

Od opštih mera zaštite životne sredine na kopu, a posledica su posebnih uslovatehnološkog procesa eksploatacije krečnjaka biće sprovedena:

- zaštita od obrušavanja i odronjavanja kamena iz kosina etaža,- zaštita od seizmičkih potresa i razletanja kamena pri miniranju i- zaštita od gasova pri miniranju.

Zaštita od obrušavanja i odronjavanja kamena iz kosina etaže vršiće se specijalnimalatom (“kljun”), koji se montira na katarku bagera za utovar i sa kojim se bezbedno vrši„kavanje“ (čišćenje) zaostalih visećih komada stene posle miniranja.

Pri miniranju kao osnovnom procesu dobijanja krečnjaka utvrđeni su osnovniparametri koji obezbeđuju najmanje prostiranje seizmičkih talasa, odnosno svi objektipovršinskog kopa i okoline nisu ugroženi od seizmičkog dejstva eksplozije.

Takođe je utvrđeno sigurnosno rastojanje usled dejstva vazdušnog udarnog talasa iradijusa opasne zone razletanja.

Mere zaštite od svih štetnih uticaja na životnu sredinu su striktno pridržavanjepropisanih postupaka pri miniranju i organizacije obaveštavanja i obezbeđenja pri izvođenjuminiranja.

U poglavlju o miniranju proračunati su svi osnovni pokazatelji koji obezbeđujusigurnost za ljude i objekte pri miniranju.

U tehničkom projektu u delu posebnih mera zaštite biće date sve mere zaštite koje semoraju sprovoditi pri miniranju.

Da bi se zaštitilo tlo od izlivanja ulja, a sa tim i odlazak tog ulja sa površinskimvodama u vodotok Peka, strogo će se voditi računa o ispravnosti mašina. Zamena ulja će sevršiti na kanalu, a istrošeno ulje će se tankirati u burad i otpremati organizovano do korisnikakoji vrši reparaciju ulja.

3.8. Tehnički opis rekultivacije

Zakon o rudarstvu, Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Zakon o zaštiti životnesredine nalažu potrebu rekultivacije kao postupka vraćanja prvobitno prirodnih funkcija iproizvodnih sposobnosti uništenom zemljištu. Iza navedenih zakona stoje suštinski razlozi:

- moralno i civilizacijski, obaveza i obzir prema čoveku i njegovom potomstvu,


__________________________________________________________


- etički, zemljište predstavlja obnovljivo prirodno bogatstvo i ne sme biti trajnodegradirano i uništeno, već sačuvano,

- ekonomsko – socijalni, rekultivisane i uređene površine, pošto im je vraćenaprirodna funkcija i proizvodna sposobnost, predstavljaju novi egzistencijalni izvor,mogu se ustupiti, menjati ili uz materijalnu nadoknadu otuđiti.

Površinskim kopom ležišta “Kaona” zahvaćeno je 3,95 ha.Rekultivacija površina nastalih eksploatacijom krečnjaka, predstavljaće ponovno

uspostavljanje vegetacije na površinama koje su ostale posle završetka eksploatacije. Odukupne površine zahvaćene površinskim kopom u završnim kosinama etaža nalaziće se 1,24ha, a ravnih površina (završnih platoa etaža) 2,71 ha.

Rekultivacijom se restaurira površina terena koja je zahvaćena eksploatacijomkrečnjaka. Izabrani model posle korišćenja zamljišta treba da zadovolji pejzažni ambijent,potrebe prirodnih staništa, osobine novoformiranog zemljišta i cenu izvođenja radova.

Uspostavljanje dobrog vegetacionog pokrivača je uslovljeno hemijskim osobinamazemljišta, teksturom, strukturom i kompletnošću, sredinom za rast biljaka, propusnošću vode idrenažom.

Rekultiviše se samo dno površinskog kopa nakon 34 godine eksploatacije i završnekosine.

Obzirom da je osnovna podloga zemljišta koje se rekultiviše stena krečnjak, nijemoguće vršiti rekultivaciju bez prethodnog nanošenja sloja od kamena kao drenažnog iosnovnog sloja, a preko njega sloj prirodnog zemljišta (soluma) ,humus kao plodno zemljištekoji pruža šire mogućnosti za uspešnu rekultivaciju.

S' obzirom na broj i sastav fizioloških grupa mikroorganizama, mikrobiološki procesbudućih zasada održavaće efektivnu plodnost za razvoj šumskih kultura, spontane sukcesije,povećanja biodiverziteta šumskih vrsta i unapređenju degradirane životne sredine u zonizavršenih radova eksploatacije krečnjaka površinskim kopom.

Na uspešnu rekultivaciju bitni su uslovi sredine, odnosno najznačajniji klimatskiuslovi. U cilju utvrđivanja klimatskih karakteristika područja „Kaona“ korišćeni su arhivskipodaci Hidrometeorološkog zavoda Srbije, za meteorološku stanicu „Požarevac“ za period1950 – 1994 godina.

Rekultivacija posle završene eksploatacije krečnjaka površinskim kopom „Kaona“obuhvataće dva tehnološka procesa:

- tehničku rekultivaciju,- biološku rekultivaciju.

3.8.1. Tehnička rekultivacija

Tehnička rekultivacija ima nekoliko faza:- Priprema etažnih ravni,- Priprema kosina radnih etaža u završnoj kosini,

- Priprema etažnih ravni


__________________________________________________________


Po završetku eksploatacije na prostoru zahvaćenom otkopu formirane su etažne ravniukupne površine 39 570 m2.

Tehnička rekultivacija etažnih ravni obuhvata čišćenje etaža od preostalih količinakrečnjaka i eventualno zaostalih otpadnih materijala i nanošenje sloja zemljanog-humusnogmaterijala kao podloge za sadnju.

Nasipanje etažnih ravni vršiće se prethodno deponovanom zemljano-humusnomjalovinom. Visina nasipanja iznosi od 0,5 do 1 m.

Pri prosečnoj visini nasipanja od 0,75 m za prekrivanje površine etažnih ravni od 39 570m2 potrebno je utrošiti 29 680 m3 zemljano-humusne jalovine.

- Priprema kosina radnih etaža u završnoj kosini

Obzirom na ugao kosina od 700 na kosinama nije moguće izvoditi radove na tehničkojrekultivaciji. Pre početka radova potrebno je sanirati kosine i obezbediti njihovu stabilnostuklanjanjem labilnih delova stenskog masiva.

3.8.1.1. Cena koštanja tehničke rekultivacije

Troškovi tehničke rekultivacije su prikazani u tabeli br. 28.

Tabela 28. Troškovi tehničke rekultivacije površinskog kopa

Red.br. Radna operacija

Vremeangažovanja

(h)

Jed.mere

RSD/jed.Iznos (RSD)

1 Rad buldozera 165 5 500,00 907 500,002 Rad kamiona 652 4 500,00 2 934 000,003 Rad bagera 225 5 000,00 1 125 000,004 Nadzor i stručni rad ( 10%) 496 650,00

UKUPNO 5 463 150,00

3.8.2. Biološka rekultivacija

- Izbor vrsta za biološku rekultivaciju

Prilikom izbora vrsta drvenastih i žbunastih biljaka kojima će se izvršiti biološka rekultivacijavođeno je računa da se maksimalno mogučoj meri odaberu vrste koje pripadaju grupiautohtonih vrsta ovog područja. Taođe su uzeti u obzir i ekološka valenca vrste, prirodniuslovi postojećeg lokaliteta, sposobnost stvaranja stabilnih fitocenoza, produktivnost vrsta upogledu količine obrazovane zelene mase, dugotrajnost i dekorativnost vrsta i dr.


__________________________________________________________


Na osnovu navedenog izvršen je sledeći izbor mogučih drvenastih i žbunastih vrsta zabiološku fazu rekultivacionih radova:

I Drvenaste vrste1. Abies alba-jela2. Fagus moesiaca-bukva

II Žbunaste vrste1. Tamarix tetrandra-tamariks2. Rhus cotinus-ruj3. Rosa rugosa-ruža4. Caragana arborescens-karagana5. Genista ovata-žutilovka

III Puzavice1. Hedera helix-bršljan2. Clematis vitalba-pavit3. Parthenocissus sp.-devičanski bršljan

IV ZatravljivanjeZatravljivanje će se vršiti smešom višegodišnjih trava sledećeg sastava:

1. Engleski ljulj2. Obična livadarka3. Ježevica4. Crveni vijuk5. Zubača6. Žuti zvezdan.

- Specifikacija sadnog materijala

Celokupni prostor površinskog kopa predviđen za izvođenje bioloških rekultivacionihradova podeljen je na nekoliko zona : I zona obuhvata etažne ravni, II zona plato na osnovnojetaži, III zona deo površine iznad završne etaže prema granici kopa cca 1,0 ha i IV zonapovršina jalovišta (ravni deo i kosine). Unutar svake od zona zeleni masiv ukomponovan je odčetinarskih,liščarskih i žbunastih vrsta.


__________________________________________________________


- Potrebne vrste sadnog materijala

Vrsta sadnog materijala Površina Gustinasadnje. Broj sadnica

1.Drvenaste vrste 2.77 1000 2770Abies alba 1108Fagus moesiaca 16622.Žbunaste vrste 1.19 500 595Caragana arborenscens 179Tamarix tetrandra 60Rhus cotinus 120Rosa rugosa 120Genista ovata 1203. Puzavice 15800Hedera helix 5 267Clematis vitalba 5 267Prthenocissus sp. 5 267

Organski materijal:Treset/stajnjak…………………………………….150 000 l

Mineralno đubrivo:Kompleksno mineralno đubrivo NPK 15/15/15….2 400 kg

3.8.2.1. Cena koštanja biološke rekultivacijeTroškovi biološke rekultivacije su prikazani na tabeli br. 29.

Tabela 29. Troškovi biološke rekultivacije

R.B. Delatnost Troškovi ( din)1 Pošumljavanje 990 000,002 Sadnja puzavica 1 264 000,003 Mere nege i zaštite 676 200,00

UKUPNO 2 930 200,00

3.8.3. Ukupni troškovi rekultivacionih radova

Tabela 30. Rekapitulacija troškova rekultivacije

Rekultivacija Troškovi (din)Tehnička 5 463 150,00Biološka 2 930 200,00Ukupno: 8 393 350,00Troškovi po ha 2 124 898,00


__________________________________________________________


3.9. Tehnički opis odlaganja jalovine

Na površinskom kopu krečnjaka, jalovinu predstavlja tanak sloj humusa,kamenesitneži i laporca. Obzirom da se u toku godine ukloni zanemarljiva količina jalovine,ona će sedati lokalnoj samoupravi,a jedan deo za potrebe Preduzeća tako da nema potrebe zaformiranjem posebnog odlagališta,sem u fazi otvaranja površinskog kopa,kada će se formiratispoljašnje odlagalište”Jaruge” za oko 4 500 m3.

3.10. Tehnički opis prerade krečnjaka

3.10.1. Koncepcijsko rešenje

Krečnjak ležišta “Kaona” prerađivaće se u sledeće agregate tehničko – građevinskogkamena:

- agregat za beton i betonske konstrukcije,- agregat za izradu cementno betonskih kolovoza,- agregat za izradu asfaltnih betona,

- Agregat za beton:

Agregat za beton biće proizveden drobljenjem miniranog krečnjaka – drobljeniagregat.

Agregat za beton – drobljeni agregat od krečnjaka ispunjavaće sledeće uslove:Tabela 31. Granulometrijski sastav i sadržaj čestica (-0,09 mm) u agregatu za beton prema JUS

B.B3.100

Nazivnafrakcija

(mm)

Prolazi kroz sito u % Maksimalni sadržajsitnih čestica(-0,09 mm)

Dimenzije sita u mm2 4 8 16 32 63

0 – 4 Min 65 Min 90 100 5,04 – 8 Max 5 Max 15 Min 90 1,0

8 – 16 Max 5 Max 15 Min 90 1,016 – 32 Max 5 Max 15 Min 90 1,032 – 63 Max 5 Max 15 Min 90 1,063 - 125 Max 5 Max 15

Oblik zrna agregata krupnijih od 4 mm (JUS B.B8.048) – maksimalni sadržaj zrna saodnosom najveće i najmanje dimenzije većih od 3:1 ne sme biti veći od 20 %.

Sadržaj grudve gline (JUS B.B8.038) ne sme biti veći za frakcije sitni agregat (0 – 4mm) od 0,5 %, a za ostale frakcije ne veći od 0,25 %.

Agregat za beton od krečnjaka po nazivnim frakcijama biće po (JUS B.B2.010) i to:Tabela 32. Agregat za beton od krečnjaka po nazivnim frakcijama

Naziv frakcije Granica frakcije (mm)Krupan agregat 4 – 8; 8 – 16; 16 – 32; 32 – 63Sitan agregat 0 – 4Sitne čestice 0 – 0,09 (0-0,063)


__________________________________________________________


Tabela 33. Granulometrijski sastav sitnog agregata za beton JUS B.B2.010

Otvor sita(mm)

Prolazi kroz sito(%)

0,125 2 – 130,250 8 – 300,50 20 – 501,0 40 – 802,0 65 – 1004,0 90 – 1008,0 100

- Agregat za cementno betonske kolovoze (JUS U.E3.020):

Tabela 34.

Vrsta ispitivanjaUslovi kvalitetaJUS U.E3.020

Standard po komese vrši ispitivanje

Otpornost krečnjaka (kamena)prema drobljenju prema metodi „LosAngeles“

a) agregat za habajućecementno betonskekolovozne ploče

- za vrlo teška saobraćajnaopterećenja

- za teško saobraćajnoopterećenje

- za ostala saobraćajnaopterećenja

b) kameni agregat za donjistroj cementno betonskeploče

Najviše 166 % (m/m)Najviše 18 % (m/m)Najviše 22 % (m/m)

Najviše 30 % (m/m)

JUS B.B8.045

Otpornost zrna agregata veličinepreko 4 mm prema smrzavanju:

- za habajući sloj cementnobetonske kolovozne ploče

- za donji sloj cementnobetonske kolovozne ploče

Najviše 3 % (m/m)

Najviše 5 % (m/m)

JUS B.B8.044

Veličina najvećeg zrna agregata Manje od 1/3 debljinesloja betona

Sadržaj drobljenih zrna u nazivnimfrakcijama iznad 8 mmupotrebljivim kao agregat zahabajući sloj za vrlo teško, teško isrednje saobraćajno opterećenje

Najmanje 50 % uukupnoj masi

--


__________________________________________________________


- Agregat za izradu habajućih slojeva kolovoznih konstrukcija od asfalt betona povrućem postupku.

Rezultati tehnoloških ispitivanja kamenih agregata krečnjaka „Kaona“ u frakcijama0/4; 4/8 i 8/16 za upotrebu kao agregat za asfalt beton su prikazani u tabeli:

Tabela 35. - Rezultati ispitivanja drobljenog kamena

№ IspitivanjeMetodapremaJUS-u

Jed.mere

Frakcije (mm) Uslovi kvalitetaSRPS. B.B3.100

SRPS. U.E4.0148/16 4/8 0/4

1zapreminska masa urastresitom stanju

ISO 6783ISO 7033

kg/m3 1410 -

2zapreminska masa uzbijenom stanju

ISO 6783ISO 7033

kg/m3 1560 -

3stvarna zapreminskamasa

ISO 6783ISO 7033

kg/m3 2811 -

4postojanost premamrazu

B.B8.044 %0,5

zrna > 2 mm

5otpornost protivdrobljenja u bubnju

B.B8.033 % 15,8 / /

6postojanost na mraz(5 cikl. u Na2SO4)

B.B8.044%

(m/m)0,2 0,3 0,6

gubitak masemax 3%

7 upijanje vodeISO 6783ISO 7033

% 0,5 0,6 0,6 max 1,6

8sadržaj organskihmaterija (3% NaOH)

B.B8.039 / /rastvor svetlijiod standardne

boje

rastvor ne sme bititamniji od stand.

boje

9sadržaj drobljenihzrna.

B.B8.004%

(m/m)100 100 100 min 90 % zrna

10oblik zrna (metodkljun.merila 3:1)

B.B8.048 % 7,9 25,0 / max 20 %

11 sadržaj grudvi glina B.B8.038%

(m/m)0,0 0,0 0,0 max 0,5 %

12 sadržaj slabih zrna B.B8.037%

(m/m)0,0 0,0 / max 3 % (m/m)

13otpornost nadinamičke udare ihabanje trenjem

B.B8.045koef.''LA''

11,0%

gradacija

‘’C’’

max*16/18/22 %

14prionljivost sabitumenom

U.M8.096%

(m/m)/

100/90

/ min 100/90

15 ekvivalent peska U.B1.040%

(m/m)/ / 74,5 min 60 %

Na osnovu izvršenih tehnoloških ispitivanja, proizilaze zaključci:- sprovedena ispitivanja krečnjaka koji dominira u ležištu, pokazuju identične

karakteristike neseparisanog (0-31,5 mm) i separisanih agregata (0/4, 4/8 i 8/16mm), i potvrđuju da je kvalitet kamena u ležištu homogen i ustaljen,

- agregati dobijeni od krečnjaka imaju veoma slične karakteristike,


__________________________________________________________


- zapreminska masa frakcija (1410-1560 kg/m3) je u granicama uobičajenim zaagregate dobijene drobljenjem kompaktnih krečnjaka,

- prema odnosu dimenzija zrna i stepenu zaobljenosti zrna se razvrstavaju u grupuuglastih oblika. Površina zrna je grubo hrapava,

- otpornost prema habanju (''Los Anđeles'') - (JUS B.B8.045) za gradaciju ''B'' iznosi17,8-12,4 %, a za gradaciju ''C'' 11,0 % i nalazi se u granicama vrednosti zadrobljeni kamen,

- krečnjak je u potpunosti u skladu sa zahtevima JUS U.E9.021 za izradu gornjihnosećih slojeva kolovoznih konstrukcija od bituminiziranog materijala po vrućempostupku na putevima srednjih grupa saobraćajnog opterećenja.

- ispitivanje prionljivosti kamena za bitumen, izvršeno saglasno JUS U.M8.096pokazalo je da obavijenost iznosi 90-100 %,

- ekvivalent peska je u granicama propisanog.

Ispitani kamen se može upotrebiti u tehničko - građevinske svrhe za:- proizvodnju agregata za izradu habajućih slojeva od asfaltnih betona po vrućem

postupku za grupe srednjeg saobraćajnog opterećenja (SRPS U.E4.014) i- proizvodnju agregata za gornje i donje noseće slojeva od bituminiziranog

materijala po vrućem postupku (SRPS U.E9.021 i SRPS U.E9.028).

Za izradu mešavina za asfaltni zastor proizvodiće se kamena sitnež krečnjaka od 2 –22 mm, sledećih nazivnih frakcija: 2 – 4; 4 – 8; 8 – 11; 11 – 16; 16 – 22 pogranulometrijskom sastavu koji odgovara uslovima iz tabele 36.

Tabela 36.Kvadratniotvor okica

sita

Prolaz kroz sito u % maseNazivna frakcija u mm

2 - 4 4 - 8 8 - 11 8 - 16 11 - 16 16 - 221,0 Max 52,0 Max 15 Max 54,0 Min 90 Max 15 Max 5 Max 58,0 100 Min 90 Max 15 Max 15 Max 5

11,2 100 Min 90 - Max 15 Max 516,0 100 Min 90 Min 90 Max 1522,4 100 100 Min 9031,5 100

3.11. Oprema za preradu krečnjaka

Oprema za preradu krečnjaka u agregate tehničko - građevinskog kamena izabrana jena osnovu:

- fizičko – mehaničkih osobina krečnjaka,


__________________________________________________________


- potrebnog stepena prerade da bi se dobili svi agregati tehničko – građevinskogkamena i da zadovolje napred navedene standarde pri upotrebi u građevinarstvu,

- gornje granične krupnoće miniranog krečnjaka i graničnih krupnoća po stepenimadrobljenja,

- kapaciteta koje preduzeće zahteva ( 250 000 t/god),- potreba preduzeća za rad opreme i na drugim lokacijama.

3.11.1. Oprema za preradu krečnjaka do kapaciteta od 250 000 t/god

U fazi otvaranja i eksploatacije,prerada krečnjaka vršiće se na mobilnimpostrojenjima, koja će se sastojati od:

- mobilno drobilično postrojenje za primarno drobljenje,- mobilno drobilično postrojenje za sekundarno drobljenje,- mobilno postrojenje za sejanje izdrobljenog krečnjaka.

Na sledećem algoritmu ja data tehnološka šema za preradu agregata za beton, betonskekolovoze i asfalt.


__________________________________________________________


Algoritam 1. Agregat za beton,betonske kolovoze i asfalt


__________________________________________________________


3.12. Kapacitet mobilnog postrojenja za preradu krečnjaka

Kapacitet mobilnog postrojenja je dimenzionisan na osnovu kapaciteta primarneudarne drobilice, obzirom da svi ostali uređaji imaju veći kapacitet od udarne drobilice.

Sa ulaznim otvorom 1320 x 900 mm i izlazom od 150 mm udarna drobilica imačasovni kapacitet:

qh = 150 – 300 t/hEksploatacioni kapacitet primarne drobilice je:

Qekspl =200x 1 560 = 312 000 t/godEksploatacioni kapacitet:

Qgod = 300.000 t/god agregata 0 – 65 mm.

U zavisnosti od zahteva tržišta za agregatima većih dimenzija moguće je sadrobiličnim postrojenjem proizvesti:

Qgod =250 x 1 560 = 390 000 tNa osnovu napred iznetog, zahtevan godišnji kapacitet ,se sa izabranom opremom

može ostvariti bez problema, kamenog agregata granulacije 0 – 65 mm od 250.000 t/god.


__________________________________________________________


PRILOZI:

Prilog br.5


__________________________________________________________


Prilog br.6


__________________________________________________________


Prilog br.9


__________________________________________________________


Prilog br.10

Prilog br.5


__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________



__________________________________________________________


Documents

Rudarski projekat