Proizvodnja Cu

8/9/2019 Proizvodnja Cu

1/22


2/22

Rudarsko-geoloki fakultet Proizvodnja

bakra

Univerzitet u Beogradu

Sadra

Uvod................................................................................................................................................................................3

Naziv...........................................................................................................................................................................3

Zastupljenost...............................................................................................................................................................3

Osobine.......................................................................................................................................................................3

Jedinjenja....................................................................................................................................................................3

Upotreba.....................................................................................................................................................................4

Bioloki znaaj...........................................................................................................................................................4

Zanimljivost................................................................................................................................................................4Istorija proizvodnje bakra...............................................................................................................................................

Bakarno doba..............................................................................................................................................................

Neke injeni!e i znaaj bakra u "ivotu ljudi...............................................................................................................#

$roizvodnja bakra...........................................................................................................................................................%

Osnovne karakteristike...............................................................................................................................................%

$rednost bakra............................................................................................................................................................%

$ro!es proizvodnje bakra.........................................................................................................................................&'

(e"ita bakra.............................................................................................................................................................&&

(ikva!iona le"ita.................................................................................................................................................&&

)arbonatitska le"ita............................................................................................................................................&&

*karnovska le"ita................................................................................................................................................&&

+idrotermalna le"ita...........................................................................................................................................&&

*edimentna le"ita................................................................................................................................................&&

(e"ita i pojave u srbiji........................................................................................................................................&,

$roizvodnja bakra u svetu........................................................................................................................................&3

$roizvodnja bakra u *rbiji........................................................................................................................................&-

udnik Bor...........................................................................................................................................................&/

(iteratura.......................................................................................................................................................................,3

~ 2 ~


3/22


4/22


bakra


intezivnu zelenu1 a rastvori soli bakra0II intenzivnu plavu boju. Bakar sa kalajem1 !inkom1molibdenomi dru6imprelaznim metalimaini 6rupu rastopa koji se uopteno nazivaju bronziti.Od nji su najpoznatiji8 tombak koji podse?a na zlatoi koji ima veoma dobre meaike osobine i

otpornost na koroziju.Upotreba

Bakar se masovno upotrebljava za produk!iju elektrini provodnika i uopte uelektroni!i. Zbo6 mali rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateko6znaaja. Bakar se dodaje u razne le6ure. ea se i sa srebrom i zlatomto u znatnoj meripoboljava njiove meanike osobine. U 6ra7evinarstvuse bakar koristi kao krovnipokriva iza izradu oluka1a od skora i kao materijal za obla6anje :asada. $rijatna i ne"na zelena bojanje6ove patine1 kao i velika trajnost1 ine 6a 6otovo idealnim1 iako skupim1 6ra7evinskimmaterijalom.

Bioloki znaaj

Bakar je mikroelement koji se javlja u reaktivnim !entrima mno6i enzima1 kao to jesuperoksiddizmutaza.$otreban je za stvaranje !rveni krvni zrna!a1 ulazi u astav emo!ijanina1ima pozitivan uti!aj na ?elijsku membranu nervni ?elija1i ima uti!aj u slanju nervni impulsa.;nevno je potrebno minimalno uneti '1ppm. Nedostatak bakra dovodi do 5ilsonove bolesti.Nedostatak bakra mo"e da prouzrokuje i malokrvnost1 jer nedovoljna koliina bakra izaziva louapsorp!iju 6vo"7a i smanjenje broja krvni zrna!a. $retpostavlja se da sem to6a nedostatak bakraizaziva poreme?aje u radu sr!ai usporava rad nervno6 sistema 0na primer slaba kon!entra!ija.Nedostatak bakra tako7e smanjuje i koliinu beli krvni zrna!a1 a samim tim i otpornostor6anizma na bolesti.

Zaniljivost


5/22


bakra


#storia $roi%vodne &akra

Bakarno doba

Jo u #. milenijumup.n.e ovek je koristio bakar1 to dokazuju perli!e prona7ene naareolokim lokalitetima1 koje su napravljene od samorodno6 bakra1 ali to se ne mo"e smatrati zapoetak metalur6ije.

$retpostavlja se da su u davna vremena postojala etiri 6lavna nalazita bakra8

a ju6oistok dananje =urskeF

b prostor dananje6 Iraka i Irana 0nalazita su koristili *umeri i narodi esopotamijeF! rudni!i sa *inajsko6 poluostrva1 tj. brda oko Arveno6 mora 0nalazita su eksploatisaliG6ip?aniF

d rudni!i na )ritu i )ipru 0bakar iz ovi rudnika kori!en je od strane >eniana1 9rka iimljana.

$eriod u praistoriji koji je obele"ilo poetak metalur6ije i otkri?e bakra1 metala kojipoinje da se koristi u izradi primitivno6 oru7a i oru"ja u literaturi se naziva Bakarno doba0eneolit1 alkolit ili kameno bakarno doba.

Uopteno 6ovore?i1 ovaj period obuvata tre?i milenijum pre nae ere 0po visokojronolo6iji od 33''. 6odine do ,'''H&/''. 6odine pne1 a po klasinoj od ,,'' do &-'' 6odinepne. Ovo je period subborealne klime.

U prvoj :azi bakar se koristio kao petro6ra:ska sirovina1 to je bio samorodni bakar koji sei u ranijem periodu koristio za nakit. U Gvropive? u kulturama pozno6 neolitaimamo pojavusamorodno6 bakra i oksidni ruda. (e"ita bakarne rude su na )arpatima1 u @ekomavno6orju1 na )avkazu1 na Uralu 06de rano poinje meanje bakra i arsena1 ime se dobijaarsenskabronza. 5eliki rudni!iu doba eneolita su bili kvalitetni. udaje primitivno va7ena1sledila se "ila sul:idne rude1 koja je drobljena i zatim izvlaena. )asnije se razvijaju ijednostavne pe?iza preradu rude. Oksidne rude su topljene u jamama 0ruda je na dnu1 ?umurpostavljen okolo se palio ili o6njitima. etalbi se zavatao u velike keramikezdele. $ostojalaje i Dre!ikla"aE1 to znai da se staro oru7e i oru"je ponovo pretapalo. *ul:idne rude su tra"ileveliku vatru1 bili su potrebni meovi1 a pretpostavlja se i DsopaljE 2 uplji predmet od keramike1koji je slu"io za duvanje 0potpirivanje vatre. Ovakvi predmeti su prona7eni na eneolitskimareeolokim lokalitetima pored posuda za livenje. Istopljeni bakar se vatao u malim posudama.U poznom eneolitu se javljaju kalupi. Bili su od kamena1 izdubljeni1 u poetku jednodelni1 zajednokratnu upotrebu. ;vodelni kalup se javlja tek ,3''H,,'' 6odine p. n. e. u 5uedolskojkulturi.

eanjem bakra i kalajadobijena je tvrda le6ura 2 bronza1 koja potiskuje u potpunostikamenkao materijal za izradu predmeta. Bakar nije jedini metal po kome je nazvano itavo

~ 5 ~
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%80%D1%83%D1%92%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D0%B7http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BB_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8B%D1%83%D0%BC%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/Livenjehttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%BF&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%80%D1%83%D1%92%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D0%B7http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BB_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8B%D1%83%D0%BC%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/Livenjehttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%BF&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD


6/22


bakra


jedno doba u praistoriji oveanstva1 upravo po bronzi naziva se slede?e doba1 koje smenjujeeneolit1 a zove se 2bronzano doba.

$rvi prona7eni metal bio je bakar. ;ati pronalazak i nje6ova1 tokom vekova1 sve ira

primena predstavljali su prekretni!u u razvoju ljudske zajedni!e 2 poetak metalno6 doba 0krajneolita. =ada nastaju prve 6rupe spe!ijalizovani rudara1 kovaa i metalur6a.

Neke injeni!e i znaaj bakra u "ivotu ljudi

5odovodni sistem napravljeni od bakra u du"ini od oko 4'' metara bio je u upotrebi i uramu *aure 0G6ipat. Bakarne !evi koje su inile dati sistem za snabdevanje vodom1 star oko''' 6odina1 pronadjene su u veoma o!uvanom stanju takvom da i danas mo6u biti u upotrebi.

Najstarije poznato o6ledalo pripada vremenu I dinastije staro6 G6ipta 0oko 3&'' 6odinapre +rista i napravljeno je od isto6 bakra.

Najstariji pronadjeni bronzani nov!i!i poti!u iz perioda Jin62an6 &-' &&,, 6odine

pre +rista 0kulture sa daleko6 istoka poznate po svojoj upotrebi bronze.Najpoznatija i naj!e!e kori!ena so bakra je bakar2sul:at pentaidrat1 poznatija u narodu

kao Kplavi kamenK. Upotrebljava se kao :un6u!id i insekti!id u vino6radarstvu i vo!arstvu1 jer jebakar otrovan za or6anizme ni"e6 stepena razvoja. Nje6ova proizvodnja i upotreba otpo!ela jejo u vreme stari G6ip!ana.

Jedan od !uveni svitaka iz rtvo6 mora u Izraelu1 pronadjen u )umranu &/,. 6odine1napravljen je od bakra 0dok su ostali napravljeni od "ivotinjske ko"e. $o pretpostavkamaareolo6a1 dati svitak predstavlja mapu 0putokaz do rudnika bakra1 srebra i zlata.

Oko &,' 6odine izliveni su prvi topovi 0bili su napravljen od %% /3L bakra1 - &&Lkalaja i do ,L olova.

Brodovi KNinjaK1 K$intaK i K*anta arijaK1 kojima je &4/,. 6odine )risto:or )olumbodoplovio do


7/22


bakra


elemenata. Nje6ov simbol za bakar je i danas u primeni Au. 0Berzelius se zajedno sa


8/22


bakra


Proi%vodna &akra

Osnovne karakteristike

$o edjunarodnom sistemu jedini!a 2 *I 0na temperaturi od 'MA i pritisku od & atm.=emperatura topljenja bakra je &'%41#,MA1 ta!ka kljuanja je ,#,MA1 kritina temperatura iznosi&4%MA. *pe!i:ina te"ina dezoksidirano6 visoko:os:orno6 bakra1 ono6 koji se koristi uproizvodnji bakarni !evi1 0oznaka8 Au2;+$ je %1/4 k6Hdm1

tvrdo?a 3 1 molska zapremina -1&&&'P3 mHmol 1 toplotaisparavanja 3''13 kJHmol 1 toplota topljenja &31' kJHmol 1pritisak zasi?ene pare '1'' $a 1 brzina zvuka 3-' mHs .)oe:i!ijent linearno6 irenja Au2;+$ na , 2 &''MA je % Q&'R#mHm 1 koe:i!ijent provodjenja toplote Au2;+$ kod ,'MA je34' SHmM) 1 elektri!na provodljivost Au2;+$ 0orijenta!iono je4, 4 *.

Prednost bakra

+alkopirit2ruda bakra

a elektroprovodljivost1 najve?u elektroprovodljivost poseduju8 platina1 zlato1 srebro ibakar. Obzirom da je od svi pomenuti metala bakar

2 najje:tiniji i

2 koliinski najrasprostranjeniji

nje6ova upotreba u postupku prenoenja elektri!ne ener6ije je najisplativija i praktino1 ovo6atrenutka1 nezamenljivaF

~ 8 ~
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%BB_(%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%9F%D1%83%D0%BB_%D0%BF%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D1%83http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B7%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%BB_(%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%9F%D1%83%D0%BB_%D0%BF%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D1%83http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B7%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B0


9/22


bakra


b odlina toplotna provodljivost1 bakar se koristi u izradi najrazliitiji proizvoda 0zakoje se prevasodno koriste bakarne !evi raznovsni oblika i dimenzija !ija je primarna namenaza6revanje ili rasla7ivanje. Ujedno1 zbo6 svojstva brzo6 prenosa toplote1 bakar je materijal koji

se koristi i za izradu posu7a za spremanje rane.! du6ovenost1 postojanost proizvoda od bakra je injeni!a koju posebno apostro:iramo.*amo postojanje mno6i sistema za snabdevanje vodom izra7eni od bakarni !evi 0viemilenijuma pre +ristovo6 ro7enja1 na prostoru staro6 G6ipta i njiova niuemu nepromenjenaupotrebna vrednost je sasvim dovoljan dokaz du6ovenostiF

d visoka plastinost1 bakar je materijal neverovatno po6odan za svakovrsnu obradu iizradu najrazliitiji :ormiF

e otpornost1 proizvodi napravljeni od bakra otporni su na raznovrsne spoljne uti!aje0bakarne !evi trpe visoke pritiske :luida koji se kroz nji proputaju i imaju odlinu otpornost naa6resivne spoljne :aktoreF

: bakteri!idno svojstvo1 bakar poseduje anti2bakterijsko dejstvo 0spreava razvojbakterija. Imaju?i u vidu dato svojstvo1bakarne !evi se preporuuju za transport vode za pi?eF

6 si6urnost u upotrebi1 proizvodi od bakra1 ukoliko se koriste na propisan na!in1 mo6uposlu"iti i 6enera!ijama koje dolaze 0kao primer navodimo da vodovodni sistemi izradjeni odbakarni !evi podnose vie !iklusa potpuno6 zamrzavanja2odmrzavanja1 bez promene njiovisvojstava bez ikakvo6 ote?enjaF

mo6u?nost re!ikliranja1 mo6u?nost re!ikliranja i ponovna upotrebe bakra bez ikakvepromene nje6ovi svojstva 0sa minimalnim 6ubi!ima prilikom postupka re!ikliranja !!a. '1'&Lje jedno od nje6ovi 6lavni karakteristika. Na osnovu podataka Gvropsko6 Instituta za bakar1prema trenutno dostupnim poda!ima1 od &.'''.''' tona bakra koliko se 6odinje utroi u svetu itavi 4'L 0ili #.'''.''' tona dolazi iz re!ikliranja otpadno6 bakra 0bakra iz razliiti

:ormiHoblika. $ostupak re!ikliranja je1 ujedno1 i vid utede 0tj. re!ikliranje daje mo6u!nost da sezalia bakra iz zemljine kore eksploatiu umerenije. *a stanovita potronje ener6ije ian6a"ovanja materijalni resursa1 re!ikliranje0u odnosu na kompletan postupak proizvodnje odrude do metala predstavlja najje:tiniji nain dolaska do bakra. Oko %'L bakra1 ikadaproizvedeno61 jo uvek je u upotrebiF

i korozivna postojanostF

j on je ekoloki 2 prirodni materijalF

k otporan je na ultraljubiasto zraenjeF

l ne apsorbuje or6anske substan!eF

m otporan je na inkrusta!iju1 na unutranjoj povrini bakarni !evi ne dolazi do

na6omilavanja krenjaka iz vode to je inae redovna pojava kod vodovodni instala!ijaizra7eni od dru6i materijalaF

n od nje6a je mo6u?e izraditi iroku paletu le6uraF

o nije zapaljivF

p kroz nje6a ne prolaze idrokarbonati i kiseonikF

$opularnost bakra1 kroz milenijume1 bazirana je na kombina!iji svojstava koji 6a inejedinstvenim.

~ 9 ~


10/22


bakra


Pro!es proizvodnje bakraBakar se dobija iz sul:idni ruda alkopirita Au>e*,i alkozina Au,*.

$ro!es proizvodnje bakra odvija se u nekoliko :aza.

$rva :aza sastoji se u deliminom pr"enju rude uz dodatak topitelja 0kvar!ni pesak da bise dobio poluproizvod bakrema! sa 3'24LAu u obliku Au,*. ;ru6a :aza obuvata preradubakren!a u plamenoj pe?i oksida!iono2reduk!ionim postupkom da bi se dobio crni bakar sa/'LAu1 ili preradu bakren!a u konvertoru za bakar 6de se oksida!iono2reak!ionim postupkomdobija sirovi 0bubuljiasti bakar sa /#LAu. $oslednja :aza je ra:ina!ija sirovo6 bakra uplamenoj pe?i1 ili elektrolitikim postupkom. $rema JU*2u razlikuju se dve vrste bakra uzavisnosti od naina ra:ina!ije8

P Topioniki bakar 0//1'2//1-LAuF iPElektrolitiki bakar 0//1/LAu.

$ri elektrolitikoj ra:ina!iji bakra kao anode slu"e ploe od sirovo6 bakra1 a kao katodeploe od isto6 elektrolitiko6 bakra. Glektrolit je kiseli rastvor bakra sul:ata 02&'L slobodne+,*O4. $ri prolazu elektrine struje rastvara se anodni bakar i zajedno sa primesama prelazi urastvor. Iz rastvora se izdvaja potpuno ist bakar koji se talo"i na katodama1 dok se primesetalo"e na dnu suda za elektrolizu u obliku mulja 0


11/22


bakra


teni!i bakar se najvie upotrebljava u elektroteni!i zbo6 svoje dobre provodljivosti elektrinestruje. 5eliki deo proizvodnje bakra 0oko 4'L koristi se za izradu razni le6ura 0mesin6a1bronze1duraluminijuma i dr.. U rudarstvu primenjuje se izme7u ostalo6 i za izradu aura za

rudarske kapisle1 elektrine upaljae itd.#e"ita bakra

Bakar se kon!entrie u brojnim tipovima le"ita kao to su likva!iona1 karbonatitska1skarnovska i svi tipovi idrotermalni. Od e6zo6eni to su in:iltra!iona1 zatim kon!entra!ijebakra povezane sa preobra"ajem primarni le"ita i le"ita emijski sedimenata. *aekonomsko6 aspekta posebno su znaajna idrotermalna le"ita bakra.

Likvaciona leita

(e"ita likva!iono6 tipa su u stvari zajednika sa le"itima Ni1 6de se iz kompleksni

polimetalini ruda dobija i bakar. Ona su 6enetski i prostorno vezana za 6abro komplekse napojedinim titovima kao to je primer u )anadi 0*adberi1 poluostrvu )ola 0one =undra1$een6a1 Norilsku1 Norvekoj1 J


12/22


13/22


bakra


Proizvodnja bakra u svetu

Na sli!i je prikazana 6ra:ika ilustra!ija potronje neki najva"niji teniki materijalau lo6aritamskoj skali. 9odinja svetska proizvodnja za ,3 materijala od koji zavisi savremenoindustrijsko drutvo8

ast proizvodnje tri metala u vremenskom intervalu od preko &'' 6odina1prikazan nalinearnoj i semilo6aritamskoj skali8

~ 13 ~


14/22


bakra


9ra:ik !ene bakra u svetu od &/4#2,''#8

~ 14 ~


15/22


bakra


Aene bakra na londonskoj berzi od &//, do ,''#8

9ra:ik !ene bakra od ,''2,''/ 6odine8

~ 15 ~


16/22


bakra


9ra:ik !ena bakra za prva 4 etiri mese!a u ,'&'8

~ 16 ~


17/22


bakra


Proizvodnja bakra u $rbiji

Najstarije rudarstvo bakra u Istonoj *rbiji vezuje se za ranoeneolitski rudokop u udnoj9lavi oko 4.'' 6odina p.n.e. udokop se nalazi na dnevnom kopu moderno6 rudnika ma6netita1u6aeno6 #'2ti 6odina veka. Gksploata!ija malaita i azurita u ranoeneolitskom rudokopuvrena je po sistemu vertikalni i ukoeni okana koja su zapravo ispra"njena le"ita rudni "ila1iji prirodni oblik i prava! pru"anja stari rudari nisu menjali. Okna su imala i pristupneplat:orme1 povrine na kojima su obavljane sve pripremne radnje.

$oetkom III milenijuma Zlotska pe?ina postaje znaajan rudarsko prera7ivaki !entar6de su se izra7ivale bakarne alatke i verovatno eksportovale u dru6e oblasti. udarska delatnostse u ovim oblastima nastavlja i u bronzanom dobu1 o emu svedoe nalazi sa lokaliteta K=rnjaneK0&.3''2&.&'' 6. pre n.e. U starijem 6vozdenom dobu 05II25I v. pre n.e Zlotska pe?ina ponovopostaje !entar rudarsko2metalurke delatnosti sa brojnim metalnim izra7evinama1 ali i nalazima

masivni 6vozdeni sekira za va7enje rude. $oetkom prvo6 veka nove ere teritorija dananje*rbije ukljuena je u rimsku dr"avu. Na ovim prostorima stvorena je provin!ija ezija1koja jeva"ila za tipinu provin!iju rudarstva. Na severoistoku 9ornje ezije u prvom i dru6om vekun.e. kopalo se prete"no zlato i ispirao zlatonosni pesak. udni!i u dolinama $eka i =imoka davalisu srebronosno olovo1 zlato1 bakar i 6vo"7e. )asnije se uz eksploata!iju zlata eksploatiu i ostalimetali.

U tre?em veku nove ere poinje prava eksploata!ija ruda u ovim krajevima. imljani u tovreme naputaju ;akiju naseljavaju?i rimsko stanovnitvo u 9ornjoj eziji1 tako da su ve?iskusni rudari i metalurzi dovedeni u ove krajeve. udarsko2metalurka aktivnost dosti"e svojvruna! u Istonoj *rbiji u I5 veku. =o potvr7uje rimska rudarska 6alerija u udnoj 9lavi1 kojaje bila eksploatisana tokom !elo6 I5 veka. U oblasti 6ornje6 toka $eka preovla7uju kasnoantiki

rudni!i i topioniarski po6oni. Najznaajniji metalurki punkt za preradu rude je )raku lu Jordanna u?u Brodi!e u $ek. Objekat je podi6nut na jednom bre"uljku krajem III veka1 utvr7en1 araspored unutranji prostorija je podre7en osnovnoj nameni 2 preradi rude. Nalazi ukazuju na toda su ovde prera7ivane bakarna i 6vozdena ruda1 da je dobivena i vrsta mesin6a1 a ima nalaza ikvar!no limonitne rude od koje se dobija zlato. Objekat je krajem I5 veka iz6oreo u po"aru.Osta!i kasno antike metalurke delatnosti otkriveni su i kod Veleznika 0na putu prema )uevui na Bukovoj 6lavi 0u blizini udne 9lave. U oba sluaja radi se o topljenju 6vozdene rude.udni!i su or6anizovano prestali da deluju u dru6oj polovini I5 veka1 a de:initivno poetkom 5veka. e7utim1 ova delatnost nije u potpunosti zamrla1 radila je za lokalne ili re6ionalne potrebe.Obnovljena tokom 5I veka1 u srednjem veku dosti"e svoj vruna!.

;olaskom *lovena u ove krajeve Istone *rbije1 rudarstvo koje je u doba imljana imalo

presudan ekonomski i privredni znaaj ustupa mesto stoarstvu. U srpskoj srednjevekovnojdr"avi1 u vreme vladavine *te:ana Uroa I 0&,432&,-# dolazi do o"ivljavanja rudarstva sto jepovezano sa nemakim rudarima *asima. Nastavlja se eksploata!ija rimski okana ali se otvarajui nova. Na dubrovakom tr"itu metala se &,3. 6odine pojavljuje nekovano zlato i srebro iz ovikrajeva. U I5 veku rudarska sredita su ajdanpek1 )uajna i Veleznik1 a eksploatisano je6vo"7e1 olovo1 bakar i srebro. $adom srpske srednjevekovne dr"ave pod tursku vlast rudarstvonije potpuno zamrlo. U periodu od 5 do 5III veka bili su aktivni 0ali ne u kontinuiteturudni!i8 =rebu 0u ataru sela (uke1 )uajna 0koji se prvi put pominje '. 6odine 6de je

~ 17 ~


18/22


bakra


postojala i kovni!a nov!a i ajdanpek koji je spadao u manje znaajne rudnike. ranjo istek1 a &/',. 6odine1 na mestu @oka ;ulkan1 u samom selu Boru1 na7ena jebakarna ruda. )rajem maja &/'4. osnovana je rudarska kompanija K>ran!usko drutvo Borskirudnika. )on!esija *veti Wor7eK 0(a Aompa6nie :ranXaise des mines de Bor. Aon!esion *t.9eor6e1 u kojoj je Wor7e 5aj:ert na ime ustupljeni kon!esija 0dobijeni &/'3. 6odineuestvovao sa 3&1%L ak!ija. $rvi direktor Borsko6 rudnika bio je >ranjo istek1 direktor)ompanije u $arizu 2


19/22


bakra


U *rbiji se le"ita bakra nalaze u istonoj1zapadnoj i ju6ozapadnoj *rbiji1a najve?i znaajimaju le"ita bakra na podruju Bora i ajdanpeka. U njima ima i plemeniti metala koji

pove?avaju vrednost rude.(e"ita sa uslovno2bilansnim rezervama A& kate6orije mo6u se svrstati u tri 6rupe8

2 (e"ita sa velikim rezervama i relativno velikim sadr"ajem bakra Borska ekaali i na velikoj dubini

2 (e"ita sa velikim rezervama i malim sadr"ajem bakra i plemeniti metala Aerovo1)iseljak1(e!e

2 (e"ita sa relativno velikim sadr"ajem bakra i malim rezervama @oka rin1*tojadinovi?i1 )aravansalija

unik #or

etalur6ija bakra u Boru poela je onda kad je i rudnik otvoren1 &/'3 &/'4. 6odine.$ostepeno se razvijala1 od najzaostalije te6nolo6ije koja je onda postojala u svetu 0prerada rudena 6omili1 a6lomera!ija1 pretapanje rude i a6lomera!ioni pr"ena! u vater"aketnim pe?ima dopr"enja u eta"nim pe?ima1 a kasnije u reaktoru. U nas se i dan2danas pr"i kon!entrat u reaktoru1za razliku od sveta koji je odavno promenio tenolo6iju i ide dalje. ;o &/4'. 6odine metalur6ijaje proizvodila blister2bakar koji je odlazio van zemlje1 a sa njim i zlato i srebro. =ridesetestenapravljena je Glektroliza i $ostrojenje za proizvodnju zlata1 pa je tako spreeno da se blister2bakar izvozi1 a u isto vreme zlato i srebro ostajalo je u zemlji.

=i 6odina napravljena je i Gner6ana sa zadatkom da proizvodi elektrinu ener6iju isnabdeva po6one industrijskom vodom. $oetak metalur6ije je1 praktino1 bio takav da jezatevao dalje proirenje kao to je1 re!imo1 stvaranje transportne operative 0"elezniki i

kamionski transport za dopremanje kon!entrata1 rude1 u6lja1 izvoz ljake. U kasnijem periodu1razvoj =I2a iao je u prav!u :inalni proizvoda. )ako bi svetskom tr"itu bila ponu7enabakarna "i!a umesto katode1 &/-,. 6odine u rad je putena prva >abrika bakarne "i!e kapa!iteta3&.''' tona1 a ve? &/%,H%3. i dru6a1 kapa!iteta 4'.''' tona. =ako je bakrana "i!a u jednomperiodu imala #.''' tona proizvoda koji su bili prisutni na skoro svim kontinentima Indija1)olumbija1 a7arska1 Italija1 Bu6arska. )valitet bakarne "i!e bio je izuzetan tako da je ubrzopro6ram proiren i otvoren $o6on za proizvodnju dinamo "i!e. *amim tim to je u naoj zemljibila velika prerada katodno6 i anodno6 bakra i proizvodnja kablova1 pojavio se i sekundarnibakar1 pa je =I :ormirao (ivni!u bakra i bakarni le6ura koja je snabdevala itavu bivuJu6oslaviju trup!ima1 blokovima1 mesin6om1 a proizvodi su izlazili i na svetsko tr"ite.

Na osnovu sumpor2dioksida iz proizvodnje bakra podi6nuta je >abrika sumporne kiselinekoja je pretprela nekoliko izmena1 od turnove proizvodnje sumporne kiseline do kontaktne1 6desu1 po kontaktnom sistemu1 potojale tri :abrike i proizvodnja od skoro 3'.''' tona. =r"ite satolikom proizvodnjom ipak nije bilo podmireno1 pa je u Boru i $raovu napravljena pr"ioni!apirita koja je nadokna7ivala nedostatak kiseline u tom periodu. Ovo je pria koja ka"e da smosve do devedeseti 6odina prolo6 veka pratili svetske trendove. Onako kako se u svetu menjalatenolo6ija1 tako smo i mi menjali preradu u metalur6iji. $re sedamnaest 6odina imali smosklopljen u6ovor sa ruskom kompanijom za tzv. pe? po sistemu K5anjukovK koja je trebalo dazameni plamenu pe? i pr"enje kon!entrata u reaktorima zbo6 sumpor2dioksida kao najve?e mane.

~ 19 ~


20/22


bakra


*ank!ije i ostale neda?e koje su poele ti 6odina da prate !elu zemlju1 pa i nas1 doprinele su daje projekat pao u vodu1 tako da smo sada na zaelju metalur6ije u svetu. =enolo6iju koju danasimamo1 mo"da ima jo nekoliko topioni!a u svetu. U


21/22


bakra


tri i po 6odine mora?emo da rekonstruiemo stare topionike po6one i ula"emo u zatitu "ivotnresredine.

)o$ioni*a bakra je osnovni za6a7iva vazdua sumpordioksidom. Gmisijasumpordioksida zavisi od koliine prera7eno6 kon!entrata bakra i rada >abrika sumpornekiseline koje privataju deo otpadni 6asova topioni!e i prera7uju u sumpornu kiselinu. *vake6odine od &//&2,''&. emitovano je preko ,''''' tona *O ,1 odnosno preko 31 tona postanovniku Optine Bor. )oliki je znaaj ove emisije pokazuju i poda!i za )oi!e 6de se u istomperiodu emitovalo oko %' kilo6rama *O,po stanovniku 6odinje.

I pored smanjenja prerade kon!entrata bakra u topioni!i emisija *O,je konstantna i ve?aje jedanest puta u odnosu na istu u )oi!ama1 metalurkom !entru *lovake epublike. Uperiodu od &//&2,''&. 6odine prerada kon!entrata bakra opala je za vie od tri puta1 aproizvodnja sumporne kiseline za vie od est puta tako da emisija *O, ostaje konstantna i poredpada proizvodnje. Iz topioni!e se emituje praina sa visokim sadrajem arsena i teki metala. $o

svakoj toni prera7eni sirovina emituje se oko ,1, k6 praine. *vake 6odine emitovano je 132&/1# k6


22/22


bakra


+iteratura

&. YYY.Yikipedia.!omF,. I Bor1 Institut rudarstva i metalur6ije1 Bor1 *rbija zvanini sajtF3. Gkoloka istina8ttp8HHYYY.etos.!o.uHmiborHarivaHpd:Hekoist'324'.pd:F4. ttp8HHYYY.me6atrend2in:o.!omH:orumHindeQ.pp[

a!tion\dlatta!Ftopi!\&,3'/.'Fatta!\,,##&F. )ratka pri!a o bakru 1 ade *tojkovi! isira! 1 ,''#F#. YYY.6oo6le.!om.

~ 22 ~
http://www.etos.co.yu/mibor/arhiva/pdf/ekoist03-540.pdfhttp://www.etos.co.yu/mibor/arhiva/pdf/ekoist03-540.pdfhttp://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=12309.0;attach=22661http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=12309.0;attach=22661http://www.etos.co.yu/mibor/arhiva/pdf/ekoist03-540.pdfhttp://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=12309.0;attach=22661http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=12309.0;attach=22661

Documents

Proizvodnja Cu