l

INTERVJU: Igor Ani} lSTRANA 24.ZAPO[QAVAWE lSTRANE 22. I 23.USPE[NI U SVETU: Zoran Kalabi} lSTRANA 19.

MNOGE banke su se odlu-~ile da ponude gra|ani-ma kreditne kartice sa

otplatom na vi{e mese~nih ra-ta. Uobi~ajeno je da sve {to sekupi, mo`e da se od dva do 12 me-seci i otpla}uje. Tako su kredit-ne kartice po~ele da zamewuju~ekove, jer ih gra|ani sve vi{ekoriste za kupovinu hrane, gar-derobe, bele tehnike; za zimova-we, letovawe...

Pojedine banke za otplatu kar-ticama na rate, na tri ili {estmeseci, ne zara~unavaju kamatu,{to je dodatna pogodnost za kori-snike. Tako je Sosijete `eneral

banka nedavno ponudila „maste-ratu“, kreditnu karticu kojaomogu}ava otplatu duga u jedna-kim mese~nim ratama, a u velikojmeri zamewuje popularne ~ekove.

- NAJVA@NIJA prednost „maste-rate“ jeste u tome {to omogu}avaotplatu duga u jednakim mese~nimratama na svim prodajnim mesti-ma u zemqi, ali i u inostranstvu.Sve transakcije ve}e od 3.000 di-nara bi}e podeqene na rate, abroj rata zavisi od potro{enogiznosa - podse}aju u Sosijete `e-neral banci. - Tako, recimo, mo-`e da se plati na tri rate zautro{ene iznose od 3.000 do9.999,99 dinara, na ~etiri od10.000 do 14.999,99 dinara, na pet

za iznose od 15.000 do 19.999,99dinara, a na {est za transakcijeod 20.000 pa navi{e.

„Masterata“, uz jednokratnunaknadu od pet odsto potro{enogiznosa, mo`e da se koristi zabeskamatno pla}awe na vi{e ra-ta i na ostalim prodajnim mesti-ma sa oznakom „Masterkarda“, ito ne samo u Srbiji, ve} i u ino-stranstvu. Prva rata dospeva nanaplatu 30 dana od datuma na-stanka transakcije, a ako klijentna dan dospe}a rate nema dovoq-

no sredstava, ne}e „u}i u nedo-zvoqeni minus“ ve} }e mu ratabiti preba~ena na revolving ot-platu. „Masterata“ pove}ava ikupovnu mo} korisnika: limitkartice mo`e biti u visini i do{est mese~nih zarada, jer samopet odsto odobrenog limita ula-zi u kreditni biro.

Instalment na~in otplate, ka-ko navode u Rajfajzen banci, ili

princip jednakih rata, omogu}a-va klijentu da kroz jednake mese~-ne rate vrati dug u unapred pred-vi|enom roku. Kamata se odmahpripisuje glavnici, a ukupni dugse deli na definisani broj rata,tako da klijent unapred zna koli-ko }e ga pojedina~no kori{}ewekartice, odnosno kupqena robako{tati, kao i kada }e dug bitiotpla}en.

- JEDNAKE rate ostavqaju mogu}-nost lak{eg planirawa i upra-vqawa buxetom, pa se u svetu in-

stalment na~in otplate uglavnomkoristi za ve}e kupovine - navodeu Rajfajzenu. - Ukoliko korisniku me|uvremenu do|e do vi{ka nov-~anih sredstava, u svakom momen-tu mo`e da obavi prevremenu ot-platu preostalog duga svake poje-dina~ne kupovine, bez dodatneprovizije, i time otplatiti osta-tak glavnice bez kamate. Svakomuplatom mese~ne obaveze osloba-

|a se kreditni limit za novu po-tro{wu.

Korisnicima koji imaju potre-bu za ve}im kupovinama i `ele dasvoj dug otpla}uju na ve}i brojrata, Rajfajzen banka nudi Rajfaj-zen instalment kreditnu karti-cu, koja je jedinstveno re{ewe zaovakav vid pla}awa, kako u ze-mqi, tako i u inostranstvu. Me-se~na obaveza koju korisnik pla-}a jednaka je zbiru rata svake po-jedina~ne kupovine. Na taj na~inkorisnik prakti~no ima vi{e

razli~itih kredita na jednoj kar-tici u svom nov~aniku. Sa ovomkarticom, dug se mo`e otpla}iva-ti ~ak u 60 rata.

Kamata zavisi od broja rata iobra~unava se unapred, tako dakorisnik kartice ta~no zna koli-ko ko{ta svaka kupovina - podi-zawe gotovine. Iznos kreditnoglimita koji se odobrava mo`e bi-ti do 5.000 evra u dinarskoj pro-tivvrednosti.

UNIKREDIT banka je dodatno una-predila svoju ponudu kreditnihkartica uvo|ewem jo{ jedne po-godnosti koja klijentima obezbe-|uje maksimalan komfor i flek-sibilnost. Korisnici kreditnihkartica „masterkard“ i „dina-kard“, pored standardnih revol-ving transakcija, svoju kupovinu

mogu da podele na rate koje }e ot-pla}ivati bez kamate. Bez obzirana to da li su u zemqi ili ino-stranstvu, da li se radi o pla}a-wu robe i usluga ili o podizawunovca na bankomatu, potro{eniiznos klijenti mogu da otpla}ujuu tri, {est ili 12 jednakih mese~-nih rata. Ovaj model mogu da ko-riste i oni koji se opredele daobaveze nastale u drugim bankamarefinansiraju putem „master-kard“ kreditnih kartica Unikre-dit banke. n

INFO

PIREUS BANKA

KAPITAL

PIREUS banka Beograd je krajem pr-vog kvartala 2013. uve}ala svojosnovni kapital za dodatnih 10 mi-liona evra. Ovim pove}awem ona jeoja~ala svoju kapitalnu bazu i osna-`ila racio adekvatnosti kapitalakoji sada iznosi oko 22 odsto.Racio adekvatnosti kapitala Pire-us banke je znatno iznad tr`i{nogproseka koji iznosi 16 odsto, kao iiznad propisanog minimuma Narod-ne banke Srbije od 12 odsto. Jaka ka-pitalna baza je od su{tinskog zna-~aja za daqi rast banke u budu}no-sti. Uve}awe kapitala dokazuje ipodr{ku koju Pireus banka ima odmati~ne banke u Gr~koj, kao i name-ru za {irewe poslovawa na srp-skom tr`i{tu. S. M.

FABRIKA „ALEXA“

IZVOZPO@AREVA^KI proizvo|a~ tapacira-nog name{taja „Alexa“ potpisao jeugovor o izvozu svojih proizvoda uEU u vrednosti 1.000.000 evra, doka-zuju}i da proizvodi robu evropskogkvaliteta. Time je stao rame uz rames poqskim kompanijama koje suevropski lideri u ovoj industrijskojgrani.Ova fabrika tapaciranog name{tajase 2012. godine ozbiqno pozicioni-rala na ~e{kom tr`i{tu. Kao brend,ve} je prepoznatqiva, {to je i do-prinelo potpisivawu ovakvog ugovo-ra. Kompanija s kojom je fabrika„Alexa“ ostvarila poslovnu saradwuzastupqena je na tr`i{tima ^e{ke,Slova~ke i Austrije.- Ovo je tek prvi ugovor koji smo pot-pisali o plasirawu na{e robe naevropsko tr`i{te - podse}a DejanPanti}, direktor „Alexa“. - U zavr-{noj fazi su i pregovori s trgovin-skim lancem name{taja, koji je dru-ga po veli~ini trgovina u Evropi.U proizvodnom programu ove po`a-reva~ke kompanije su ugaone garnitu-re koje po svojim dimenzijama ioblicima odgovaraju malim stambe-nim prostorima.

Prodor kreditnih karticann

Jednokratna provizijaKREDI Agrikol banka u ponudi ima „masterkard“ kreditnu karticu za odlo`enopla}awe na tri i {est mese~nih rata bez kamate, tako da se iznosi do 3.000 di-nara klijentima napla}uju u celosti. Izme|u 3.000 i 6.000 dinara se dele na tri,a iznosi preko 6.000 dinara dele se na {est jednakih mese~nih rata. Ova vrstakreditirawa je beskamatna, a jedini tro{ak je jednokratna provizija od tri od-sto prilikom obavqawa transakcije.

Od hrane do putovawaBANKA Inteza omogu}ava svim korisnicima kreditnih kartica iz svog portfolijada pla}aju na rate bez kamate u vi{e od 4.000 prodajnih mesta {irom zemqe. Uzbeskamatno pla}awe na rate gra|ani mogu da kupe prehrambene proizvode, garde-robu, ra~unarsku opremu, belu tehniku, name{taj, elektroure|aje, da plate turi-sti~ke, obrazovne, zdravstvene usluge i da finansiraju nabavku razne robe.

18 NOVOSTI • Ponedeqak, 8. april 2013.

PAKET teku}i ra~unpredstavqa skup pro-izvoda i usluga ban-

ke, posebno odabranih, takoda na najboqi na~in ispratepotrebe i finansijske navi-ke odre|enih korisni~kihgrupa. Ovi paketi uz brzinui jednostavno kori{}eweomogu}avaju niz pogodnosti.Pireus banka u svojoj ponu-

di ima „Go smart“ paket ra-~un i studentski paket ra-~un „^ista desetka“.

„GO smart“ paket ra~unobuhvata niz savremenihbankarskih proizvoda kojipodi`u na vi{i nivo funk-ciju standardnih teku}ihra~una. Ovaj paket ra~un jenamewen klijentima koji re-dovno primaju zaradu prekoPireus banke.

„GO smart“ paket ra~un,uz minimalan tro{ak odr-`avawa, klijentu obezbe|uje

„dinakard internacionaldebit“ ili „viza elektronkarticu“, trajni nalog, e-banking, m-pajment i uslugeSMS obave{tewa.

Jednako va`na je i mogu}-nost dobijawa pozajmice poteku}em ra~unu, ~ekova gra-|ana, izdavawe kreditnihkartica bez godi{we ~la-narine uz uslugu pla}awaduga na rate. Dodatne po-godnosti su odobrewe kre-dita po ni`im kamatnimstopama, bez tro{ka podno-{ewa zahteva, i kod stambe-nih kredita, bez tro{ka zaodr`avawe kreditnog ra~u-na.

Klijent mo`e izabrativi{e proizvoda iz paketakako bi dobio kombinacijukoja najvi{e odgovara we-govim potrebama.

„^ista desetka“ paket ra-~un je namewen studentima,i kao takav prilago|en jewihovim potrebama. Zaotvarawe ra~una su potreb-ni indeks i li~na karta, akorisniku su na raspolaga-wu „dinakard internacio-nal debit kartica“ za pla-}awe i podizawa novca na{alterima banke i banko-matima, e-banking, trajninalog, SMS dopuna kreditaza mobilni, kao i kard tokard usluga. Za onlajn kupo-vinu u ponudi je i „vizaelektron kartica“. Odr`a-vawe ovog paket ra~una jebesplatno. n

SAVET BANKARA

Odgovara: Jorgos Panocopulos, pomo}nik direktora Odeqewa zarazvoj proizvoda, marketing i pi-ar Pireus banke

STRU^WACI Erstegrupe sproveli su is-tra`ivawe u koje je

ukqu~eno i stawe u srpskojekonomiji: u fiskalnoj i umonetarnoj sferi.

- Strana finansirawa idaqe su zavisna od generisa-wa duga, a rizike }e u kratko-ro~nom periodu ubla`itisna`na emisija obveznica -navodi se u izve{taju Erstegrupe. - Predvi|amo da }e to-kom najve}eg dela prve polo-vine 2013. godine inflacijaostati na povi{enom nivou,a da }e od kraja drugog kvar-tala ove godine po~eti da se

ubla`ava i da }e krajem 2013.godine opasti do ciqnog ko-ridora NBS -4,5 odsto.

Predvi|a se da }e u pred-stoje}im mesecima NBSusvojiti taktiku „sa~ekati ivideti“, pre nego {to po~neda ubla`ava stav tokom celedruge polovine 2013. godine(jo{ uvek vidimo prostor zaizvesna smawewa ve} u dru-gom kvartalu).

- KURS se stabilno kretaotokom prvog kvartala, imaju-

}i i daqe koristi od povoq-ne globalne spremnosti zaprihvatawe rizika, uspe-{nih operacija javnog fi-nansirawa, pa stoga i u veli-koj meri ubla`enih rizikafinansirawa u 2013. godini- navode u Erste grupi. - O~e-kujemo da se kurs dinara pre-ma evru kre}e u rasponu od110 do 115 dinara za evro uuslovima pomenutih faktorai povoqnijeg profila teku-}ih transakcija i SDI.

Kqu~ni rizici su znatnofiskalno klizawe i neobez-be|ivawe novog aran`manaiz predostro`nosti saMMF radi podr`avawa kre-dibiliteta politike, {to bidobro do{lo ukoliko bi po-voqan tr`i{ni sentimentoslabio. S obzirom na to daizgleda da je finansirawe

pod kontrolom, obnavqawearan`mana sa MMF nije uposledwe vreme bilo u cen-tru pa`we. Vlada je tu zauze-la slobodniji stav, ali i da-

qe pokazuje sklonost za po-stizawe novog dogovora, {tovidimo kao va`an faktor zaubla`avawe rizika.

- SRBIJA bi trebalo da imakoristi od aran`mana iz

predostro`nosti, naro~itoako se globalna spremnostza prihvatawe rizika po-gor{a i ugrozi mogu}nostfinansirawa - prime}ujuanaliti~ari. - Inflatornipritisci su i daqe biliveoma aktivni u ~etvrtomkvartalu 2012. i prvomkvartalu 2013. godine i u~i-nili su da indeks potro-{a~kih cena bude znatno iz-nad jednocifrenog godi-{weg nivoa (najnovija op-servacija iz februara 2013:12,4 odsto me|ugodi{we).

O~ekuje se da u skorijemroku NBS zadr`i rezervisanstav i da po~ne da ga ubla`a-va od sredine 2013. godine naosnovu slabqewa inflator-nih pritisaka (nepovoqnivremenski uslovi iz tre}egkvartala, slabiji dinar i

efekat osnovice). Kqu~nipokreta~ki faktori su u sko-rije vreme bili pove}awePDV-a za dva pp, pove}aweakciza i rast regulisanihcena. n S. M.

Referentna stopaNBS je i u prvom kvartalu 2013. godine zadr`ala oprezan stav - isti-~u stru~waci Erste grupe. - Mada nas je wen o{tar stav u prvom kvar-talu 2013. godine donekle iznenadio, sastanak u martu (bez odluke opove}awu) ukazuje na to da je NBS dostigla maksimum. U osnovnom sce-nariju predvi|amo da }e do kraja 2013. godine NBS srezati referent-nu stopu na oko 10 odsto, gde predvi|amo da }e dinamiku oblikovatieksterno okru`ewe i perspektiva deviznog kursa.

Dinar pod kontrolomnn

NOVOSTI • Ponedeqak, 8. april 2013. 19

PREPORUKE NBSNA[I, A USPE[NI U SVETU

Rizik stalno prisutan

POD indeksacijomkredita podrazu-meva se vezivawe

obaveza po osnovu kredi-ta za rast cena na maloili kurs neke strane va-lute. Kredit indeksiranstopom rasta cena na ma-lo je kredit sa klauzulomkojom se otplata kreditavezuje za kretawe cena namalo. Sa pove}awem sto-pe rasta cena na malo do-lazi do pove}awa kamatei glavnice kredita. Kre-dit indeksiran valut-nom klauzulom je kreditizra`en u odre|enojstranoj valuti i sadr`iklauzulu kojom se otpla-ta kredita vezuje za kre-tawe kursa te valute.

Ova vrsta kredita sasobom nosi i visoke ri-zike - promene deviznogkursa, odnosno neizve-snost za korisnika kre-dita u pogledu ukupneobaveze po osnovu uzetogkredita, a time i wegovemogu}nosti otplate kre-dita u ugovorenom roku.Od ove vrste rizika mo-`ete da se za{titite je-dino ukoliko su va{i re-dovni mese~ni neto pri-hodi, iz kojih otpla}uje-te kredit (recimo zara-da) vezani za istu valutu.

BANKA mo`e odobritikredite sa istom nomi-nalnom kamatnom stopomi istim periodom otpla-

te, ali sa u~e{}em ilidepozitom, {to zna~ajnomo`e uticati na visinuukupne obaveze po osnovukamate. Ukoliko vam jeodobren kredit sa u~e-{}em, iznos glavnice,odnosno iznos va{egukupnog duga bi}e mawiza iznos u~e{}a, a kama-ta }e se obra~unavati sa-mo na sredstva koja stedobili od banke.

Ako vam je odobrenkredit sa depozitom, iz-nos glavnice jednak je

sredstvima koja dobija-te od banke, a kamata seobra~unava na ukupaniznos kredita. Kod kre-dita sa depozitom tako-|e treba obezbediti isredstva za depozit kojise vra}a tek po otplatikredita.

TREBA imati na umu dase na sredstva polo`enakao depozit obra~unavakamata koja se, ukolikoje ugovorena, tako|e po-sle otplate kredita is-pla}uje klijentu. n

ZORAN Kalabi} jepartner i direktor„ERA 4M imobilijen“,

najuspe{nije kompanije zaposredovawe u prometu ne-kretninama u „ERA mre`i“u Austriji koja ima vi{eod 40 kompanija. Wegov timve} ~etiri godine zaredomdobija priznawe da je prviu Austriji, a pro{le godi-ne je, u konkurenciji 1.200kancelarija, bio me|u prvetri agencije u Evropi.l Posle 20 godina rada u

Be~u, razmi{qate li ootvarawu firme u Beogradu? - Nikada nisam u potpu-

nosti oti{ao iz Srbije.Ovde su mi roditeqi, mojadeca govore srpski, iakoidu u austrijske {kole, do-lazimo ovde na godi{wiodmor. Za mene je sasvim

prirodno da poma`em svo-jim prijateqima koji `iveu Srbiji i da poku{am dapredstavim Srbiju na naj-boqi mogu}i na~in u Au-striji i svetu. Planiram ida zapo~nem posao u kome }upovezivati srpske i au-strijske privrednike i in-vestitore, jer vidim da po-stoji veliko interesovawesa obe strane. Srbija jeotvorena zemqa i siguransam da mnoge strane firmeto prepoznaju.l U kakve projekte se

isplati investirati uSrbiji?- Austrijanci su najve}i

investitori u nekretnine uSrbiji. Me|utim, u posled-we vreme su obeshrabrenikomplikovanim admini-strativnim procedurama,pa im je potrebno vi{e kva-litetnijih informacija otr`i{tu.l Postoji li interesovawe

na{ih privrednika da investiraju u nekretni-ne u Austriji?

- Svakako. Be~ je jedan odnajlep{ih gradova u Evro-pi, mnoga na{a deca studi-raju u Austriji. U ovoj ze-mqi postoji stalna potra-`wa za novim stanovima iku}ama, posebno u gradovi-ma, kao {to su Be~, Salc-burg, Inzbruk, Grac. Inve-stirawe u nepokretnosti je

sigurno, i investitor je upotpunosti za{ti}en. Timpovodom okupio sam timkoji }e takvu mogu}nostpredstaviti na Sajmu inve-sticija i nekretnina „Bel-re“, 25. i 26. aprila u Beo-gradu. Prvi put investito-rima u Srbiji omogu}eno jeda investiraju u nekretni-

ne u Be~u i Austriji krozposeban program koji smoosmislili. Najavqeno jeprisustvo vi{e od 20 pri-vrednika iz Be~a i Austri-je koji `ele da se upoznajusa srpskim tr`i{tem i mo-gu}nostima saradwe i inve-stirawa.l Dobitnik ste mnogobroj-

nih nagrada nema~kih, austrijskih i ameri~kihposlovnih asocijacija iudru`ewa? - Sve su mi podjednako

drage. Nije lako biti boqiod austrijskih firmi u Au-striji i to nekoliko godi-na zaredom. Posebno mi jezna~ajna i nagrada za najbo-qeg brokera u Evropi u„ERA mre`i“, koju sam do-bio pro{le godine. Izuzet-no mi je draga zahvalnicaGrada Beograda za lobira-we i zalagawe u inostran-stvu koja je do sada bila re-zervisana samo za stranediplomate, kao i uspe{no

zavr{en master iz razvojanekretnina na presti`nomuniverzitetu u Velsu.l[ta biste preporu~ili

privrednicima u Srbiji?- Uvek savetujem investi-

rawe u nekretnine, proi-zvodwu, biznis, obrazovawe.I, svakako, upornost. Sve seto na kraju isplati. n

Veliki humanitaracU AUSTRIJI `ivi oko 200.000 na{ih qudi, i nemogu}e je a da svojbiznis ne vezujem za otaxbinu. U vi{e navrata sam promovisaosrpsku privredu i kulturu, jer je moja firma bila donator mnogihnacionalnih kulturnih i humanitarnih manifestacija u Be~u. Sr-bija uvek mo`e da ra~una na nas - poru~uje Zoran Kalabi}.

UlagawaOSMI sajam i konferencija oinvesticijma i nekretninama„Belre“ odr`a}e se na Beograd-skom sajmu 25. i 26. aprila. - Interesovawe investitora zaulagawe u Srbiju je znatno bo-qe nego u prethodnim godina-ma - poru~ila je Du{ica Gako-vi}, osniva~ sajma „Belre“.

Ima nekretnineu malom prstu

nn

KO M P A N I J A„Aman“ na srpskomtr`i{tu posluje

od 1992. godine. Dve dece-nije kasnije mo`e da sepohvali sa 105 objekatana svim lokacijama uBeogradu.

- U godinama velikihizazova uspeli smo daafirmi{emo tri osnovnaoblika prodaje: „Aman“,SOS objekti i hard dis-konti. U posledwem, s ob-zirom na pozama{nu kva-draturu, imamo i najbo-

gatiji asortiman. Harddiskonti predstavqajukombinaciju zapadwa~-kog modela i zahteva srp-skog tr`i{ta.

- U proteklom perioduizgradili smo imix dru-{tveno-odgovorne kom-panije. U praksi, takavpoduhvat iziskivao je imnogobrojne akcije na te-renu: socijalnu korpu savelikim asortimanomosnovnih `ivotnih na-mirnica 365 dana u godi-ni, u~estale akcije, traj-

no niske cene. U okviru105 maloprodajnih obje-kata od sredine pro{legodine su i SOS marke-ti. Pove}ali smo asorti-man robe i uspeli da za-dr`imo trajno niske ce-ne - poru~uju iz ove kom-panije. - Nastavi}emo ipolitiku otvarawa no-vih maloprodajnih obje-kata. U prvim danima ra-da spremamo i posebnecene: u jednoj od akcijaafirmisali smo i hlebod 9,99 dinara. n

Uvek bogat asortiman

22NOVOSTI • Ponedeqak, 8. april 2013.

PosloviNAJBR@I PUT DO RADNOG MESTA

SMEDEREVO

Poslodavac: Veterinarskastanica Smederevo

Tra`i se: Veterinar - 1 izvr-{ilac

Uslovi:l VII/1 nivo obrazovawa - di-plomirani veterinar

Ostali uslovi:l Terenski radl Rad na odre|eno vremel Lice do 30 godina starostil Zamena lica po programu „Pr-va {ansa 2011“

Poslodavac: „Vatrosprem pro-izvodwa“ doo - Ogranak Smed.Palanka

Tra`i se: Zavariva~ (REL CO2)- 1 izvr{ilac

Uslovi:l Obrazovawe: III i V nivo obra-zovawal Radno iskustvo minimum 12meseci na poslovima zavariva~a

Ostali uslovi:l Radni odnos na neodre|enovremel Probni rad mesec dana

NOVI PAZAR

Poslodavac: Poliklinika „Ra-movi}“

Tra`i se: Medicinski biohe-mi~ar - 1 izvr{ilac

Uslovi:l VII/1 nivo obrazovawa - di-plomirani farmaceut, smer me-dicinski biohemi~ar ili lekarspecijalista biohemije

Ostali uslovi:l U dogovoru sa poslodavcem

STARA PAZOVA

Poslodavac: „I&B KAPITAL“DOO Nova Pazova

Tra`e se: stolari u PVC i ALUstolariji - 10 izvr{ilaca

Uslovi:l od I do IV nivoa obrazovawal sa radnim iskustvom od 12mesecil voza~ka dozvola B i C katego-rije

Ostali uslovi:l radni odnos na neodre|enovreme

NI[

Tra`i se: Operater na SMDliniji - 10 izvr{ilaca,

Uslovi:l Obrazovawe: IV nivo obrazo-vawa elektrotehni~ke strukel poznavawe rada na ra~unaruMS ofisl poznavawe engleskog jezikal voza~ka dozvola B kategorije

Ostali uslovi:l anga`ovawe kroz privremenopovremene poslove

NOVI SAD

Poslodavac: „Drvoprom“ dooTra`i se: prodavac - 1 izvr-

{ilacUslovi:l Obrazovawe: SSS

l Rad na ra~unaruOstali uslovi:l radni odnos na neodre|enovremel rad u smenama

KRU[EVAC

Tra`i se: Radnik u de~ijojigraonici - 2 izvr{ioca

Uslovi:l IV-VI nivo obrazovawa

Tra`i se: Voza~ C kategorije -1 izvr{ilac

Uslovi:l III, IV nivo obrazobvawa

BEOGRAD

Poslodavac: Veterinarskastanica „BO@OVI] TORRO“ doo

Tra`i se: Veterinar - 1 izvr-{ilac

Uslovi:l VII/1 nivo obrazovawa - di-plomirani veterinar

Ostali uslovi:l Godine `ivota: do 30 godinal Zamena lica po programu„Prva {ansa 2011“l Zasnivawe radnog odnosa naodre|eno vreme (7 meseci)

Poslodavac: GOD S.A. dooTra`i se: Farmaceut - 2 izvr-

{ioca

Uslovi:l VII/1 nivo obrazovawa (di-plomirani farmaceut)l vi{e od 3 godine radnog is-kustval radni odnos na odre|eno vre-me

Ostali uslovi:l potrebno radno iskustvo u ra-du sa pacijentima, kontaktu sadobavqa~ima, poru~ivawu robei kontroli magacija

Poslodavac: DE-TA-P dooTra`i se: Komercijalni sa-

radnik - 1 izvr{ilacUslovi:l obrazovawe: VII nivo obrazo-vawa (farmaceutske, medicin-ske ili stomatolo{ke struke)l bez obzira na radno iskustvol znawe engleskog jezikal znawe rada na ra~unarul po`eqna voza~ka dozvola Bkategorije

Ostali uslovi:l radni odnos na neodre|enovreme, tra`i se dinami~na,kreativna i snala`qiva osobasa komunikacionim i organiza-cionim sposobnostima, ve{ti-nama planirawa i prezentacije,po`eqno radno iskustvo u mar-ketingu i prodaji farmaceut-skih i dijetetskih proizvoda

Tra`i se: laboratorijski teh-ni~ar - 1 izvr{ilac

Uslovi:l IV nivo obrazovawa - biohe-mijsko-zdravstveni laborantl 6 meseci radnog iskustval voza~ka dozvola B kategorijel radni odnos na odre|eno vreme

BERZA RADA

OVE godine, oko 70.000gra|ana }e, zahvaqu-ju}i aktivnim mera-

ma dr`ave, mo}i da prona|eposao. To poru~uju iz Naci-onalne slu`be zapo{qava-wa, po{to je ova ustanovauputila javne pozive za u~e-stvovawe u programima zakoje je iz buxeta obezbe|eno3,4 milijarde dinara.

Prioritet u zapo{qava-wu }e tokom godine imati,pre svega, mladi koji su bezposla. Prednost }e imati isocijalno ugro`eno stanov-ni{tvo, kao i oni koji su

bez radnog mesta ostali to-kom tranzicije, pa godina-ma ne mogu da se zaposle.

- SVAKAKO }emo brinuti io ostalima koji se te{ko za-po{qavaju - ka`e Sr|anAndrijevi} iz Nacionalneslu`be zapo{qavawa. - Ni-skokvalifikovane i osobebez ikakvih kvalifikacijatako|e }e biti na listi

prioriteta. Tu je i popula-cija starija od 50 godina,ali i `ene, Romi i raseqe-ni.

Posebnu pa`wu biro zazapo{qavawe }e posvetitipronala`ewu posla za osobesa invaliditetom. Iz buxe-

ta su za ove namene obezbe|e-na sredstva od 700 milionadinara. Bi}e objavqeni po-zivi za sprovo|ewe javnihradova na kojima se anga`u-ju osobe sa invaliditetom,kao i konkurs za dodelu sub-vencije za zapo{qavawe ovepopulacije.

- PREDVIDELI smo programdeqewa podsticaja za novo-

zaposlene osobe sa invali-ditetom kojim }e biti obu-hva}eno 300 nezaposlenih -obja{wava Andrijevi}. -Subvencije }e se ispla}iva-ti na mese~nom nivou, u tra-jawu od godinu dana, i nemogu biti ve}e od 75 odstozarade zaposlenog.

Najvi{e nezaposlenih iove godine pro}i }e kroz

program dodatnog obrazova-wa i obuke - skoro 10.000gra|ana. U okviru ovog pro-jekta, NSZ }e organizovatitakozvanu stru~nu praksu zamladu populaciju, zatimprogram za sticawe prak-ti~nih znawa, ali i obuke zatr`i{te rada i potrebe po-slodavaca, kao i funkcio-nalno obrazovawe odraslih.

KAKO odabrati pro-fesiju i ~ime se ba-viti u `ivotu? Po-

mo} u pronala`ewu odgo-vora na ova pitawa mladi-ma u Srbiji pru`a nema~-ka organizacija za me|una-rodnu saradwu GIZ kojufinansira vlada ove ze-mqe. U projekat „Profesi-onalna orijentacija u Sr-biji“, GIZ je do sada ukqu-~io 70 odsto osnovnih{kola u celoj Srbiji i vi-

{e od polovine kancelari-ja za mlade.

Partneri u projektu ko-ji deci treba da pomogneda se na vreme odlu~e ~ime`ele, ili bar ~ime zasi-gurno ne `ele da se bave, je-su i ministarstva prosve-

te, nauke i tehnolo{kograzvoja i Ministarstvoomladine i sporta. U pro-jekat su ukqu~eni u~enicisedmog i osmog razredaosnovnih {kola, kao isredwo{kolci.

- PROGRAM ima nekolikofaza, a jedna od wih su real-ni susreti. Grupe |aka vo-dimo u kompanije gde moguda se upoznaju sa odre|enimzanimawima, da porazgova-raju sa zaposlenima, pone-

gde da provedu ceo jedan dankao „senka“ zaposlenog, anegde dobiju {ansu da i sa-mi urade neki jednostavnijiposao - obja{wava MarijaRadovanovi} iz GIZ-a. - Dosada je kroz na{ projekatpro{lo 65.000 osnovaca i

vi{e od 10.000 sredwo{ko-laca, posredstvom 732osnovne {kole i 85 kance-larija za mlade.

Posao GIZ-a je da, presvega, obu~i nastavnike u{koli koji }e pomo}i decipri odabiru zanimawa.U~enici imaju savetovawakoja treba da im pomognuda samostalno donesuodluku. Korisno je i kadamladi, zahvaquju}i posetinekoj kompaniji, donesu~vrstu odluku da ih nekozanimawe ne interesuje.

- PROJEKAT ima pet faza, arealni susreti u kompani-jama su jedna od wih - ka`eMarija Radovanovi}. - Su-{tina je da u posledwojfazi u~enici budu sprem-ni da odaberu zanimawe.Da bi radili sa decom,obuku imaju i nastavnici,i to po 30 ~asova pripre-me.

Sa sredwo{kolcima ra-de studenti psihologije,pa je to dvostruka korist,jer i ti studenti sti~uradno iskustvo. n I. M.

Jo{ u praksi biraju mestonn

Poziv kompanijamaKAKO bi u projekat bilo ukqu~eno {to vi{e kompanija, GIZ10. aprila u Skup{tini grada Beograda organizuje doga|aj nakojem }e preduze}a mo}i vi{e da se informi{u o „Profesi-onalnoj orijentaciji“. I oni koji nisu u prilici da do|u, mo-gu da se prijave za u~e{}e putem sajta www.profesionalnao-rjentacija.org

AMBICIOZNI PLANOVI

Informacije: nsz.gov.rs Posao }e dobiti nn

NOVOSTI • Ponedeqak, 8. april 2013. 23

TRE]INA BEZ RADNOG MESTAPREMA podacima Repu-bli~kog zavoda za sta-tistiku, u prva dva me-seca 2013. godine bezposla je ostalo 9.210qudi, i to 6.295 u janu-aru i 2.915 u februaru.Skoro tre}ina radnosposobnih gra|ana uSrbiji je bez posla, aprema prognozama ekonomskih stru~waka, stopa nezaposlenosti bi kra-jem teku}e godine mogla da dostigne psiholo{ku granicu od 30 posto.Ovakav rast nezaposlenosti je, prema wihovom mi{qewu, izazvan viso-kim stepenom nelikvidnosti privrede, kao i vi{kom zaposlenih u jav-nom sektoru.Podaci zvani~ne statistike ukazuju na to da je krajem pro{le godine ne-zaposlenost u Srbiji sa 25,5 smawena na 22,4 odsto. S druge strane, poda-ci Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (NSZ) pokazuju da je pro{le go-dine vi{e od 170.000 qudi ostalo bez posla.

NOVA PRILIKA ZA STUDENTEORGANIZACIJA „Ajzak“ i ovog leta pru`a priliku mladima davolontiraju u inostranstvu, i to u nekoj od 115 zemaqa sveta.Internacionalna razmena pru`a priliku studentima da prove-du {est nedeqa s vr{wacima iz celog sveta. Volontiraju}i nanekom od dru{tveno odgovornih projekata „Ajzaka“ ili u nevla-dinim organizacijama, studenti imaju priliku da uti~u pozi-tivno na dru{tvo na internacionalnom nivou.Svake godine vi{e od 16.000 mladih qudi {irom sveta iskori-sti {ansu da ode na razmenu posredstvom ove organizacije. Tur-ska, Gr~ka, Italija, ^e{ka, Poqska, Indija, Japan, Kina, Egipat iNema~ka samo su neke od zemaqa u kojima se trenutno odvijajuprogrami razmena, a na mladima je samo da odaberu gde `ele daodu i u kojoj oblasti da volontiraju.

VEST PO VEST

ISKUSTVA IZ SVETSKIH KOMPANIJASAJAM poslovnihmogu}nosti i stru~-nih praksi „Konteh13“ otvoren je na Fa-kultetu tehni~kihnauka u Novom Sadu,a studenti }e u dvadana, koliko sajamtraje, imati prili-ku da se upoznaju s mogu}no{}u zaposlewa i razvoja karijere u naj-uticajnijim svetskim kompanijama koje posluju i kod nas.Ova manifestacija odr`ava se sedmi put na FTN-u i predsta-vqa jedinstven doga|aj, jer pored prilike za zapo{qavawe,nudi i raznovrsnu ponudu stru~nih praksi. Milica Jovi~i}, ko-ordinatorka za odnose sa javno{}u, ka`e da je „Konteh 13“ pri-vukao do sada najve}u pa`wu, a to se, prema wenim re~ima, io~ekivalo zbog velikog broja u~esnika koji su se ove godineprijavili za sajam.

NE MO@E SE BEZ KAFEZAPOSLENI u Srbijine mogu bez kafe. Tose bar mo`e zakqu~i-ti na osnovu rezulta-ta ankete sprovedenena sajtu poslovi.info-stud.com, koja je poka-zala da 75 odsto zapo-slenih svakodnevnopopije makar jednu{oqicu kafe tokom radnog vremena, a taj broj je ~esto i ve}i.Od 3.800 u~esnika istra`ivawa, jedna tre}ina wih rekla je da ne mo-`e bez jutarwe kafe, dok svaki drugi zaposleni popije dve-tri {o-qice kafe dnevno.Naravno, ima i onih koji ne funkcioni{u bez minimum pet {oqicakafe dnevno, ali wih je svega pet odsto i ~esto im, kako sami ka`u,kafa slu`i kao dodatak cigareti, odnosno pu{a~koj pauzi. Samo petodsto anketiranih pije kafu iz zadovoqstva, pre nego potrebe, te onipopiju svega nekoliko {oqica tokom nedeqe. Mo`e se zakqu~iti dase u Srbiji na poslu svakodnevno popije 5.500 {oqica kafe.

PREDSTAVNICIMA malih i sred-wih preduze}a i preduzetnika, uPrivrednoj komori Srbije pred-stavqen je projekat Evropskebanke za obnovu i razvoj za odo-bravawe dugoro~nih investici-onih kredita u pove}awu konku-rentnosti. Radi se o kreditnojliniji od 30 miliona evra, kojuzajedno s podsticajnom donaci-jom EU u visini od 10 do 20 odsto

obezbe|uje EBRD. Projekat pod-sticawa razvoja privatnog sek-tora za Zapadni Balkan podrazu-meva odobravawe kredita po-sredstvom tri komercijalnebanke u Srbiji - Unikredit, Ban-ke Inteza i Sosijete `eneralbanke. Krediti su nameweni is-kqu~ivo za ulagawa u osnovnasredstva, a ne u obrtni kapitalili refinansirawe. S. M.

POTRA@WA za sezon-skom radnom snagomu Crnoj Gori dosti-

`e od 15.000 do 20.000 rad-nika koji, mahom, dolaze izSrbije. Stawe na terenu po-tvr|uje da broj sezonskihradnika na Crnogorskomprimorju prelazi 60.000.

Godinama se crnogorskiletwi turizam u dobrom de-lu oslawa na radnu snaguanga`ovanu iz Srbije. Cr-nogorski hotelijeri, koli-ko god produ`avali sezonu,nemaju tokom zime posla zasve zaposlene, jer ve}ina sa-

dr`aja, poput pla`a, bazenai otvorenih terasa, ziminije u funkciji.

Ipak, u najve}em brojuslu~ajeva re~ je o pomo}nomosobqu koje radi fizi~keposlove, a procewuje se da jetek 30 odsto na{ih radnikau inostranstvu stru~na rad-na snaga. To zna~i da i ne-kvalifikovani radnici to-kom leta mogu da zarade.

- NAJVI[E se tra`e konoba-rice i sobarice, od `en-skih, i kuvari i pica maj-stori, od mu{kih poslova -ka`u u novosadskoj agenciji„Agava“. - Trenutno se ne nu-di mnogo posla. Tek od maja}e po~eti potra`wa za rad-nicima. Vreme je prili~nolo{e, kasni po~etak sezone,i potra`wa }e, verovatno,po~eti naglo.

U Crnoj Gori najvi{etra`e radnike od 18 do 45godina, a prednost imajuugostiteqi. Ipak, posao la-ko mogu da na|u kuvari,{ankeri, pomo}ni radniciu kuhiwi, sobarice, pomo}-nici u ve{ernici, kasirke,radnice u kafeteriji iliprodava~ice. Radi se pet me-seci godi{we.

DA bi se tokom leta radi-

lo u Crnoj Gori, dovoqno jenabaviti dozvolu o privre-menom boravku, koja se dobi-ja tako {to se s poslodava-cem sklopi ugovor. Ipak,Unija poslodavaca Crne Go-re pretpostavqa da samo pe-tina radnika iz Srbije radilegalno. Tome treba dodatii radnike albanske nacio-nalnosti koji sezonski radena ulciwskoj rivijeri. n

Najtra`enije konobarice nn

VEST U BROJCIIMENA mawe je na spisku zaposlenih bilo u2012. u odnosu na godinu ranije. Od po~etkaove godine bez posla je ostalo jo{ 9.000 rad-nika. Pozitivan pomak zabele`an je u cen-tralnoj Srbiji, jer je u celoj Republici jedinoovaj kraj osetio kakav-takav boqitak.

13.55813.558- Program stru~ne prakse

obuhvati}e 4.000 osoba, apodrazumeva da poslodavcianga`uju nezaposlene bezradnog iskustva - ka`u uNSZ-u. - Kao i ranijih go-dina, tokom trajawa obukepraktikanti }e primati me-se~nu nov~anu nadoknadu uiznosu od 12.000, 16.000 ili20.000 dinara, u zavisnosti

od stru~ne spreme. Slu`ba}e snositi i tro{kove po-lagawa pripravni~kog, od-nosno stru~nog ispita.

OBUKE za tr`i{te radapredstavqaju jedan od pro-grama aktivnih mera zapo-{qavawa, koji se tokomproteklih godina pokazaokao veoma uspe{an. Ovajprojekat je usmeren na po-

ve}awe konkurentnostikroz sticawe prakti~nihznawa i ve{tina za oba-vqawe poslova. Prekvali-fikacije i dokvalifika-cije }e se realizovati uskladu sa aktuelnom potra-`wom kadrova, a po zavr-{etku obuke polaznici }edobijati sertifikat o ste-~enim kompetencijama.

- Nije retko da poslo-davci kod kojih su se po-laznici obu~avali nakraju zaposle upravo teosobe - dodaje Sr|an An-drijevi}. - Isti je slu~aji sa stru~nom praksom,jer se firmama isplatida anga`uju radnike kojesu prethodno nau~ili po-slu. n

Program javnih radovaKROZ program javnih radova ove godine }e biti zaposleno 3.500 oso-ba sa invaliditetom. Uglavnom }e biti usmeren na one koji su dugobez posla, zatim na starije od 50 godina, radnike bez kvalifikaci-ja, kao i pripadnike romske nacionalnosti. Javni radovi }e bitirealizovani u socijalnim, humanitarnim i kulturnim delatnosti-ma, kao i na odr`avawu i obnavqawu javne infrastrukture.

i 70.000 gra|ana?

[ankerima i do 400 evraSEZONSKI radnici u Crnoj Gori mese~no mogu da zarade od 500 do 1.500evra. Najboqe pla}eni su konobari, koji uz bak{i{, u zavisnosti odobjekta u kojem rade, mogu da zarade i po 1.500 evra. Ovakvu platu bezproblema mo`e da dobije i dobar kuvar. [ankeri zara|uju oko 400evra. Tra`eni su i ro{tiq majstori, koji dobijaju od 700 do 1.000 evra.

^ista~i bazenaNA[I radnici mogu da na|u sezonski, dobro pla}en posao i u Hr-vatskoj, ali samo pod uslovom da imaju hrvatska dokumenta.Na`alost, i tamo najboqe prolaze konobarice i kuvari, pica i ro-{tiq majstori, pomo}ni radnici u kuhiwi, barmeni, prodavci,ba{tovani, ~ista~i bazena i voza~i.

DUGORO^NE INVESTICIJE

24NOVOSTI • Ponedeqak, 8. april 2013.

Urednik Miroslav Stefanovi} l Redakcija Specijalnih dodatakaTehni~ka priprema Ivan @ilovi} l Telefon 011/3028-065

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“Manojlo Mawo Vukoti}

Boqi `ivot i proizvodwann

PROKREDIT bankaje pre vi{e od petgodina kreirala

kreditnu ponudu namewenusvim gra|anima koji su za-interesovani da, kroz ra-zli~ite investicije i una-pre|ewa u svom domu, osigu-raju zna~ajne u{tede i u is-to vreme poboq{aju uslove`ivota - poru~uje za na{dodatak „Biznis“ IgorAni}, ~lana Izvr{nog od-bora ove banke.

- Na{i aktuelni kreditiza u{tedu energije pokriva-

ju {irok spektar namena, izahvaquju}i wima gra|animogu pod veoma povoqnimuslovima da postave to-plotnu izolaciju na svomdomu, zamene prozore i vra-ta, uvedu ili modernizujusistem grejawa i kupe ener-getski efikasne ku}ne ure-

|aje ili belu tehniku. Sva-kako, tu je i primena najsa-vremenijih re{ewa poputpostavqawa solarnih plo-~a ili instalacije toplot-nih pumpi, a zna~ajnu novi-nu predstavqaju i na{istambeni krediti za kupo-vinu novih i energetski

efikasnih stanova koje od-likuje izuzetno povoqnakamatna stopa od ~etiriodsto plus {estomese~nieuribor.

- Osim finansijske po-dr{ke, banka svojim kli-jentima omogu}ava i kon-kretne stru~ne preporuke i

detaqne prora~une o tomeu kojoj meri }e planiranainvesticija smawiti wi-hove mese~ne ra~une i ukom periodu }e, zahvaquju-}i u{tedama, ta investi-cija otplatiti samu sebe.Tokom proteklih godina,ova banka je investiralavi{e od 30 miliona evra urazli~ite projekte posve-}ene unapre|ewu energet-ske efikasnosti u Srbiji.l Kome su ovi krediti

nameweni?- Krediti za unapre|ewe

energetske efikasnostiProkredit banke namewe-ni su svim gra|anima, pre-duzetni~kim radwama, ma-lim i sredwim preduze}i-ma i poqoprivrednim pro-izvo|a~ima koji `ele dakroz planirane rekon-strukcije, nabavku noveopreme, ma{ina, ure|aja ivozila poboq{aju dosada-{we uslove `ivota, proi-zvodwe i poslovawa. Po-

stupak odobravawa ovihkredita u na{oj banci je zasve klijente izuzetno jed-nostavan i brz.l Koje su glavne preporuke

gra|anima koji odlu~e dana ovaj na~in poboq{ajusvoje uslove `ivota?- Kao i kod ostalih kre-

dita koje na{a banka ima uponudi, glavna preporukaProkredit banke je da presvake planirane investici-je gra|ani {to detaqnijeprocene {ta }e im posta-vqawe boqe izolacije ilinove PVC stolarije omogu-}iti, koliku mese~nu ili

godi{wu u{tedu }e im ta-kva investicija doneti, ko-liko }e takva poboq{awaunaprediti wihov komfor`ivota, kao i koliko }e ihsve to ko{tati.

- Ovim kreditima doma}apreduze}a i preduzetnicimogu da finansiraju nabav-ku energetski efikasnihma{ina i opreme, da inve-stiraju u svoje sisteme zagrejawe i hla|ewe, u posta-vqawe izolacije, za rekon-strukciju osvetqewa i uop-{te da investiraju u sveprojekte koji }e rezultira-ti mawom potro{wom ener-gije i mawom emisijomugqen-dioksida.l Kakva su iskustva va{e

banke kada je re~ o ovojvrsti kredita i inve-sticija u Srbiji?- Interesovawe gra|ana i

privrednika u na{oj zemqiza unapre|ewe energetskeefikasnosti, iz godine u go-

dinu sve je ve}e. Razlog tomeje ~iwenica {to sve ve}ibroj qudi u Srbiji shvatakoje su konkretne koristi odinvestirawa u EE re{ewa,kao i da je to danas jedan odnajjednostavnijih i naji-splativijih na~ina da po-boq{aju svoj komfor `ivo-ta, ali i da svoju proizvod-wu u~ine jeftinijom i kon-kurentnijom na tr`i{tu.

Prema posledwim proce-nama stru~waka, oko 70 od-sto ku}a i zgrada u na{oj ze-mqi izgra|eno je pre 30 go-dina i ima nedovoqnu ili~ak nikakvu toplotnu izo-laciju. Iz tog razloga, tro-{kovi za grejawe i hla|ewesu u tim doma}instvima vi-{estruko ve}i od tro{kovakoje za grejawe i hla|ewe iz-dvajaju porodice koje danas`ive u stanovima i ku}ama skvalitetnom toplotnomizolacijom, novim prozori-ma i vratima. n

Energetska efikasnostPROKREDIT banka je i ove godine pokrenula nekoliko velikih eduka-tivnih projekata ~iji je ciq da svim gra|anima i privrednicima una{oj zemqi pribli`i koncept energetske efikasnosti i da, na kraj-we slikovit na~in, kroz konkretne primere, objasni {ta je ono {to ioni mogu da urade u svom domu, preduze}u ili na svom gazdinstvu.

Unapre|uju poslovaweTRO[KOVI energije po jedinici proizvoda u Srbiji su od 30 do ~ak200 odsto ve}i od tro{kova u razvijenim zemqama Evrope, {to jetako|e razlog zbog ~ega se sve ve}i broj preduze}a u na{oj zemqiopredequje za energetsku efikasnost kao na~in na koji bi mogli daunaprede svoje poslovawe.