Privredno pravo

1. Privredni subjekti i njihovi organizacioni oblici Privredni subjekti su fizicka i pravna lica koja u privrednopravnom prometu mogu biti nosioci prava i obaveza. Privredni subjekti obavljaju neku od privredne delatnosti po pravilu trajno,strucno i profesionalno, radi sticanja dobiti. Njihovi organizacioni oblici mogu biti organizovani u individualnom organizovanom pravnom obliku kao preduzetnici, I kolektivnom obliku sa svojstvom pravnog lica kao privredna drustva, druge pravne forme drustva, odnosno preduzeca.

2.Preduzetnik (opste karakterisitke)Preduzetnik je fizicko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljucujuci umetnicke i stare zanate i poslove domace radinosti. Fizacko lice stice status preduzetnika osnivanjem radnje. Fizicko lice moze da osnuje radnju ako ispunjava sledece uslove: da ima opstu zdravstvenu sposobnost, da je poslovno sposoban, da mu pravnosnaznom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje odredjene delatnosti, da ima odgovarajucu opremu,kadrove I prostor za obavljanje odredjene delatnosti, I da ispuni propisane uslove za obavljanje delatnosti (bezbednost I zastita na radu, zastita zivotne sredine I sanitarno zdravstvene I higijenske uslove). U ulozi osnivaca radnje moze se pojaviti iskljucivo fizicko lice koje osnivanjem radnje stice svojstvo preduzetnika. Radnja moze imati razne poslovne oblike: kancelarija, agencija, radionica… Osnivac moze osnovati samo jednu radnju, s tim da njenu delatnost moze obavljati u vise poslovnih prostorija na teritoriji jedne ili vise opstina. Radnju moze osnovati jedno ili vise lica (al’ ne vise od 10). Radnju zastupa i predstavlja njen osnivac, odnosno jedan od osnivaca odredjen ugovorom ako je u pitanju ortacka radnja. Za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti radnje osnivac odgovara celokupnom svojom imovinom.

3. Pojam radnje i veza preduzetnika i radnjeRadnja je privredni subjekt. Radnja je ekonomska,poslovna, organizaciona, pravna celina- predmet delatnosti preduzetnika, koji nema svojstvo pravnog lica, iako sadrzi neke elemente pravnog subjektiviteta pravnog lica (firmu,poslovno sediste, delatnost…)Fizicko lice moze da osnuje radnju ako ispuni sledece uslove: da ima opstu zdravstvenu sposobnost, da je poslovno sposoban, da mu pravosnaznom sudskom odlukom nije zabranjeno da obavlja odredjene delatnosti, da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, da ispuni propisane uslove za obavljanje delatnosti. U ulozi osnivaca radnje moze se pojaviti iskljucivo fizicko lice koje osnivanjem radnje stice svojstvo preduzetnika. Uz prijavu lice koje namerava da osnuje radnju podnosi I dokaze da ispunjava uslove potrebne za osnivanje radnje. Ukoliko prijava sadrzi sve potrebne podatke I ispunjeni su svi propisani uslovi, registrator agencije za privredne registre na osnovu resenja upisace radnju u registar privrednih subjekata. Radnja moze imati razne poslovne oblike: kancelarija, agencija, radionica… Osnivac moze osnovati samo jednu radnju, s tim da njenu delatnost moze obavljati u vise poslovnih prostorija na teritoriji jedne ili vise opstina. Radnju moze osnovati jedno ili vise lica (al’ ne vise od 10). Radnju zastupa i predstavlja njen osnivac, odnosno jedan od osnivaca odredjen ugovorom ako je u pitanju ortacka radnja. Za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti radnje osnivac odgovara celokupnom svojom imovinom.

4. Privredno drustvo (pojam)Privredno drustvo je pravno lice koje osnivaju osnivackim aktom pravna i/ili fizicka lica, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Privredno drustvo ima svojstva pravnog lica na osnovu zakona. Privredno drustvo moze obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. Pravni polozaj privrednog drustva ima sledece obelezja: pravni subjektivitet, samostalnost, voljni nacin nastanka i racionalno organizovano jedinstvo materijalnih i personalnih elemenata radi obavljanja odredjene delatnosti i sticanja dobiti.

5. Individualizacija privrednog drustvaPrivredni subjekti ucestvuju u pravnom prometu u kome se razlikuju na osnovu odredjenih individualnih obelezja. Individualizacija je vazna zbog: zastite njihovih sopstvenih interesa, zastite interesa trecih lica i zastite javnih interesa. Najvazniji kriterijumi za njihovu individalizaciju su: poslovno ime,delatnost, sediste, opsti akti, poslovne knjige i registar privrednih subjekata.

6. Poslovno ime, sediste i delatnost privrednog drustvaPoslovno ime privrednog drustva je naziv, odnosno ime pod kojim ono posluje. Pravo na poslovno ime je licno pravo drustva. Poslovno ime je najvazniji kriterijum za razlikovanje privrednog drustva. Ono ne sme da bude zamenjeno sa polovnim imenom drugog privrednog drustva niti da izaziva zabunu o privrednom drustvu ili njegovoj delatnosti. Poslovno ime sadrzi jezgro imena, obavezne elemente i fakultativne elemente. Jezgro je osnovni naziv drustva. Obavezni elemnti su oni koje mora sadrzati svako poslovno lice drustva. Fakultativni su oni koje moze ali i ne mora da ima. Fakultativni elementi mogu biti razliciti: Crtezi,slike, datumi... Drustvo moze u svom poslovanju pored poslovnog imena da koristi i vise modifikovanih poslovnih imena ili vise skracenih poslovnih imena ako su ona navedena u osnivackom aktu. Poslovno ime se moze promeniti svojom voljom, sudskom odlukom i na osnovu zakona. Zastita poslovnog imena se ostvaruje po osnovu upisa u registar i po osnovu zabrane nelojalne utakmice. Instrumentalizuje se po sluzbenoj duznosti registra i po nacelu dispozicije.Pod sedistem privrednog drustva podrazumeva se mesto iz kog se upravlja poslovnim drustvom. Odredjuje se osnivackim aktom i upisuje se u registar privrednih subjekata. Promena sedista se vrsi na nacin odredjen u statutu preduzeca. Sediste privrednog drustva ima visestruki znacaj. Prema njemu se odredjuje: mesto zakljucenja i izvrsenja ugovora, nadleznost suda i drugih drzavnih organa, obracun poreza, javnih dadzbina.Pod delatnoscu drustva podrazumeva se jedna ili vise delatnosti, koje se mogu obavljati kao delatnosti i koje ono obavlja kao predmet svog poslovanja. U vezi sa delatnoscu privrednog drustva vazi nacelo slobodnog izbora delatnosti. Delatnost mora biti odredjena a to se cini u osnivackom aktu drustva u skladu sa propisima o klasifikaciji delatnosti.privredno drustvo kao predmet poslovanja moze da obavlja sve delatnosti koje su dozvoljene zakonom.

7. Registracija privrednog drustvaPostupak upisa u registar uredjen je pravilom upravnog postupka. Postupak se pokrece podnosenjem registracione prijave Agenciji za privredne registre od strane ovlascenog lica i smatra se hitnim postupkom. Registrator odlucuje o prijavi resenjem- ako je usvoji, a zakljuckom ako je odbaci. Registracija osnivanja privrednog drustva nistavna je u slucajevima propisanim zakonom. Nistavost registracije utvrdjuje se u postupku pred nadleznim sudom, koji ce odrediti rok od 90 dana za otklananje osnova nistavosti registracije drustva,ako je osnov otklonjiv.

8. Zastupanje privrednog drustva (osnovi zastupanja i vrste zastupnika)Pod zastupanjem podrazumevamo preduzimanje pravnih radnji u ime i za racun zastupanog. Zastupanje ima vise aspekata: prvi aspekt (interni)- ispoljavanje pravne sposobnosti privrednog drustva kao pravnog lica preko fizickih lica, prvenstveno direktora i /ili drugih zastupnika; drugi aspekt (eksterni) ukazuje na zastupanje kao privrednu delatnost, koju privredni subjekt (agent) uz nagradu obavlja za drugi privredni subjekt, na osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju (agenturi); treci aspekt( gradjanskopravni)- zastupanje jednog fizickog lica od strane drugogo fizickog lica na osnovu zakona (npr. roditelji zastupaju svoju maloletnu decu) ili na osnovu ovlascenja (ugovor o punomocju).Vrste zastupnika: direktori, punomocnici, prokuristi, punomocnici po zaposlenju i trgovacki putnici.

1. Direktori I drugi statuarni zastupnici privrednog drustva. Privredno drustvo je pravno lice I zastupa ga direktor. Direktor je organ preko koga privredno drustvo ostvaruje svoj subjektivitet I koji ga na osnovu zakona zastupa. Osnivackim aktom, statutom ili drugim opstim aktom drustva, a moze se odrediti da pored direktora priverdno drustvo zastupaju I druga lica. 2. Punomocnik moze fizicko lice I pravno lice. Punomocje moze biti ograniceno na odredjenu vrstu poslova ili na odrednjene poslove. Punomocnik moze preuzeti samo one pravne poslove za cije je preduzimanje ovlascen. Poslovni punomocnik ne moze otudjiti ili opteretiti nepokretnost preuzeti menicne obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam ili voditi spor ako nije dobio posebno ovlascenje za svaki takav posao. 3. Prokura je zakonska forma ovlascenja kojom privredno drustvo ovlascuje jedno ili vise lica za zakljucivanje pravnih poslova I radnji u vezi sa delatnoscu drustva. Nosilac prokure je prokurista. Prokuru u pisanom obliku daje privredno drustvo I to samo fizickom licu jednom ili vecem broju koja ne moraju biti u drustvu zaposleni I to kao zajednicka ili pojedinacna. Prokurista se potpisuje tako da uz svoje ime I prezime treba da navede da je prokurista tj.dodatak “pp” 4. Punomocnik po zaposlenju je lice koje u privrednom drustvu radi na takvim poslovima cije je obavljanje u vezi sa zakljucivanjem I ispunjavanjem odredjenim ugovorima. 5. Trgovacki putnici nalaze se u random odnosu ili drugom ugovornom odnosu sa drustvom koje zastupaju. Oni obavljaju svoje poslove putujuci iz jednog u drugo mesto izvan setista preduzeca. On je ovlascen da prikuplja ponude za zakljucivanje ugovora. Oni posluju na bazi prezentovanja uzorka, prospekta, kataloga itd.

9. Osnivanje privrednog drustva (sistemi legalizacije)U postupku osnivanja pravnog lica, ukljucujuci i privredno drustvo (i preduzetnika), ucestvuje i drzava. Forma njenog ucesca u tom postupku naziva se legalizacija. Sistemi legalizacije : normativni (sistem prijave), sistem dozvole (odobrenje, saglasnost) i sistem koncesije. U normativnom sistemu uslovi za osnivanje privrednog drustva unapred se propisuju u zakonu. Ako osnivaci ove uslove ispune, nadlezni organ ne moze spreciti osnivanje drustva. Prema sistemu dozvole osnivac je duzan da pored ispunjenja unapred propisanih uslova za osnivanje privrednog drustva, dobije i dozvolu ili saglasnost nadleznog organa ili organizacije.U sistemu koncesije osnivanje privrednog drustva za obavljanje odredjenih propisanih delatnosti uslovljeno je dobijanjem koncesije od strane nadleznog drzavnog organa (najcesce vlade ili parlamenta), nakon prethodno sprovedenog propisa.

10. Postupak osnivanja privrednog drustva (2 faze)U postupku osnivanja privrednog drustva razlikujemo dve faze: osnivanje drustva u uzem smislu i nastanak drustva kao pravnog lica njegovom registracijom. U prvoj fazi osnivaci zakljucuju ugovor o osnivanju privrednog drustva ili ako je rec o jednom osnivacu onda on donosi odluku o osnivanju drustva. Ova faza pocinje u trenutku overe potpisa svih osnivaca na osnivackom aktu pred organom nadleznim za overom propisa, a zavrsava se u trenutku upisa drustva u registar privrednih subjekata.Druga faza postupka osnivanja privrednog drustva je njegova legalizacija koja se vrsi upisom u registar privrednih subjekata, kada ono stice svojstvo pravnog lica.

11. Vrste privrednih drustavaPrema organizaciono-pravnoj formi mogu biti: 1. Privredna drustva u uzem smislu (ortacko drustvo, komanditno drustvo, drustvo sa ogranicenom odgovornoscu i akcionarsko drustvo) 2. Privredna drustva u sirem smislu (banke, osiguravajuca drustva,berze,zadruge i dr.) i 3. Preduzeca (drustvena, drzavna preduzeca,ako nisu privatizovana i javna preduzeca).Prema kriterijumu znacaju veza pri osnivanju: 1. Drustva kapitala (kompanije, korporacije) u obliku akcionarskog drustva ili drustva s ogranicenom odgovornoscu, i 2. Drustva lica u obliku ortackog ili komanditnog drustva.Prema vremenskom trajanju mogu biti osnovana na odredjeno i neodredjeno vreme.Prema broju osnivaca mogu biti jednoclana i viseclana.Prema karakteru osnivackog akta mogu biti drustva osnovana upravnim aktom (zakonom, odlukom drzavnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave) ili drustva osnovana voljom osnivaca (osnivackim aktom, ugovorom ili odlukom o osnivanju).S obzirom na kriterijum povezanosti sa drugim privrednim drustvima imamo: povezana i nepovezana.

12. Ortacko drustvoOrtacko drustvo je privredno drustvo. Osniva se ugovorom dva ili vise fizickih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka drustva. Obavezuju se da obavljaju odredjenu delatnost pod zajednickim poslovnim imenom i da ce za obaveze drustva odgovarati solidarno, celokupnom svojom imovinom. Ugovorom o osnivanju predvidjaju se svi bitni elementi za osnivanje drustva. Ugovorom se uredjuju podaci o osnivacima, poslovno ime i sediste drustva, delatnost, vrednosti uloga ortaka i druga pitanja bitna za ovo drustvo. Ortaci drustva ulazu uloge jednake vrednosti. Ugovor o osnivanju drustva kao osnivacki akt je obavezan. Ortaci drustva mogu slobodno medjusobno prenositi udele. Dobti ortackog drustva raspodeljuje se medju ortacima u skladu sa ugovorom o osnivanju. Ortaci drustva snose gubitak prema pravilima koja su utvrdili ugovorom o osnivanju. Ortackim drustvo upravljaju ortaci neposredno i putem poslovodjenja. Funkciju poslovodjenja moze vrsiti jedan ortaka, vise ortaka ili svi. Ortak ortackog drustva ima pravo ucesca u raspodeli dobiti kao i obaveze u snosenju rizika. Za obaveze drustva solidarno odgovara svaki ortak svojom imovinom. Ortacko drustvo prestaje istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja, odlukom ortaka o prestanku, stecajem drustva, neobavljanjem poslova neprekidno 2 godine, sudskom odlukom i u drugim slucajevima odredjenim osnivackim aktom ili ugovorom ortaka.

13. Komanditno drustvoKomanditno drustvo je privredno drustvo koje se osniva osnivackim aktom (2 ili vise lica u svojstvu ortaka) radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom. Najmanje jedan od osnivaca odgovara neograniceno solidarno za obaveze drustva (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograniceno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Komplementari vode poslovanje drustva i zastupaju ga. Komanditori unose u drustvo uloge, a ne odgovaraju za obaveze drustva prema trecim licima. Komanditno drustvo moze u odredjenim situacijama promeniti oblik u ortacko drustvo ili u drustvo sa ogranicenom odgovornoscu. Osnivaju ga komanditori i komplementari. Osim osnivackog akta komenditno drustvo moze imati i ugovor ortaka drustva kojim se odredjuje poslovanje i upravljanje drustvom. Ovaj ugovor se ne prilaze uz prijavu za registraciju. U slucaju da ova dva akta nisu usaglasena primenjuje se osnivacki akt. Osnivaci u svoje drustvo unose svoje uloge. Ulog komanditora moze biti novcani i nenovcani ukljucujuci i izvrseni rad i usluge u komanditnom drustvu. Obaveza komanditora je da u komanditno drustvo unese ceo ugovorni ulog pre sticanja svojstva komanditora. Ulog komplementara moze biti u novcu, u stvarima, u pravima kao i u radu ili uslugama. Komanditno drustvo je pravno lice. Komplementari, jedan ili vise njih, vodi poslove komanditnog drustva, odnosno vrse poslovodjenje drustvom. Komaditori ne mogu vrstiti poslovodjenje a ni zastupati komanditno drustvo prema trecim licima. Clanovi drustva ucestvuju u raspodeli dobiti i snosenju gubitka drustva srazmerno procentu udela u drustvu. Ako iz drustva istupe komplementati, to drustvo se moze organizovati kao drustvo sa organizovanom odgovornoscu, akcionorsko drustvo ili kao preduzetnik. Ako iz drustva istupe svi komanditori, drustvo moze da se organizuje kao ortacko drustvo ili preduzetnik

14. Drustvo sa ogranicenom odgovornoscuDrustvo sa ogranicenom odgovornoscu je privredno drustvo. Ovo drustvo mogu osnovati jedno ili vise pravnih ili fizickih lica, radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom. Osnovni kapital drustvo pribavlja ulozima osnivaca. Drustvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Medjutim, clan drustva odgovara samo do iznosa unetog uloga u imovinu drustva. Svaki osnivac moze imati samo jedan ulog, a ulozi ne moraju biti iste vrednosti. Clanovi imaju odredjena imovinska i upravljacka prava u drustvu, srazmerno svom ulogu u drustvu. Osniva se osnivackim aktom. Osnivacki akt drustva sa organizovanom odgovornoscu je ugovor o osnivanju drustva. Osnivaci mogu biti pravna I fizicka lica, domaca i strana. Postupak osnivanja drustva- Prilikom zapocinjanja osnivanja drustva treba imati u vidu koju delatnost treba da obavlja drustvo, da li su povoljni uslovi za obavljanje izabrane delatnosti, kakav ce biti marketing, da li su ispunjeni uslovi za obavljanje izabrane delatnosti, strucna osposobljenost lica... Zatim da li je obezbedjen poslovni prostor i da li taj prostor ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti. Novcani deo osnivackog kapitala drustva ne moze biti manji od 500 e u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan uplate. Za razliku od akcije, udeo u drustvo sa ogranicenom odgovornoscu nije hartija od vrednosti. Drustvo sa organizovanom odgovornoscu ima sl. organe: Skupstinu clanova, direktora, ili upravni odbor i internog revizora ili odbor revizora. Ovo drustvo ( DOO ) moze imati najvise 50 clanova.

15. Akcionarsko drustvo i vrste akcionarskih drustavaAkcionarsko drustvo je privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih ili fizickih lica u svojstvu akcionara. Osnovni kapital pribavlja se izdavanjem i prodajom akcija. Utvrdjen je osnivackim aktom i podeljen na akcije. Akcije imaju odredjenu nominalnu vrednost a zbir svih tih nominalnih vrednosti

cini osnovni kapital akcionarskog drustva. Imovina akcionarskog drustva je odvojena od imovine akcionara. Akcionarsko drustvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze akcionarskog drustva. Osniva se osnivackim aktom. Pored njega moze imati i statut kojim se blize uredjuje poslovanje. Sva akcionarska drustva mozemo podeliti na zatvorena i otvorena. Zatvoreno drustvo svoje akcije u okviru preduzeca i ne moze imati preko 100 akcionara, dok otvoreno akcionarsko drustvo prodaje svoje akcije na berzi i moze imati preko 100 akcionara. Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko drustvo radi prikupljanja potrebnih sredstava za poslovanje drustva. Akcije se izdaju prilikom osnivanja akcionarskog drustva. To su akcije prve emisije ili osnivacke akcije. Akcije koje drustvo izdaje tokom svog poslovanja su akcije sledecih emisija.Akcionarsko drustvo moze izdavati redovne i preferencijalne akcije. Akcija kao hartija od vrednosti sastoji se iz dva dela. Prvi deo akcije je osnovna isprava ili plast. Drugi deo akcije se sastoji iz kuponskog tabaka koji sadrzi kupone za naplatu dividende.Prava akcionara utvrdjuju se osnivackim aktom, statutom drustva i zakonom. Lice koje je vlasnik akcija smatra se akcionarom i kao takav ima odredjena prava iz akcije. O vrsenju tih prava akcionar odlucuje slobodno i samostalno. Prava akcionara se mogu podeliti na imovinska i korporacijska. Imovinsko za predmet imaju odredjena imovinska prava, a korporacijska prava su prava koja se odnose na upravljanje akcionarskim drustvom i nadzorom nad njegovim radom. Organi zatvorenog akcionarskog drustva: skupstina, direktor ili upravni odbor, a zatvoreno akcionarsko drustvo moze imati i izvrsni odbor i generalnog direktora. Osnivackim aktom ili statutom moze se odrediti da drustvo ima internog revizora ili odbor revizora. Organi otvorenog akcionarskog drustva su: skupstina, upravni odbor, izvrsni odbor, generalni direktor. Moze da ima i sekretara. Prestanak drustva: moze prestati usled proteka vremena za koje je osnovano; pravosnaznom odlukom skupstine akcionara ili nadleznog suda, bankrotstvom itd.

16. Statusna promena privrednog drustva (spajanje, podela i odvajanje)Pod statusnom promenom se podrazumeva promena statusa privrednog drustva. Promena statusa moze nastati spajanjem podelom i odvajanjem. Spajanje privrednog drustva moze nastati na dva nacina: Spajanje uz pripajanje i spajanje uz osnivanje. -Spajanje uz pripajanje je statusna promena kojom se jedno drustvo pripaja drugom drustvu i prestaje da postoji usled pripajanja. U ovom slucaju se ne sprovodi postupak likvidacije. Drustvo koje se pripaja prenosi drugom, vec postojecem drustvu, celu svoju imovinu i obaveze tzv. drustvu sticaocu. Drustvo koje se pripaja prestaje da postoji, a drugo drustvo (kome se prvo pripaja) ostaje i dalje da postoji, nepromenjenog statusa ali sa uvecanom imovinom i sa povecanim brojem akcionara ili clanova. -Spajanje uz osnivanje je takva statusna promena kojom dva ili vise privredna drustava prenosi celu svoju imovinu i obaveze na novoorganizovano drustvo. To je ustvari fuzija dva ili vise drustva. Drustvo koje prenosi imovinu prestaje da postoji samim prenosenjem celokupne svoje imovine. Ovde se ne sprovodi likvidacioni postupak posto ta drustva prestaju samim spajanjem. Drustva koja se spajaju prenose svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela od strane novog drustva. Podela privrednog drustva moze da nastane u 3 razlicita slucaja: Podela uz pripajanje, podela uz osnivanje i podela uz prijanje i uz osnivanje.

-Podela uz pripajanje je takva statusna promena kod koje se postojece privredno drustvo deli prenoseci svu svoju imovinu i obaveze na dva ili vise postojecih privrednih drustava. Bitno je da imovinu prenosi na vise drustava jer kada bi imovinu prenela na jedno drustvo, to ne bi bila podela nego spajanje.-Podela uz osnivanje je takva statusna promena kojom privredno drustvo prenosi svoju imovinu i obaveze na dva ili vise novih drustava. Za prenetu imovinu izdaju se akcije ili udeli. Akcije ili udeli izdaju nova drustva. Odvajanje privrednog drustva moze se izvrsiti u 3 slucaja: Odvajanje uz pripajanje, odvajanje uz osnivanje i odvajanje uz pripajanje i osnivanje.-Odvajanje uz pripajanje predstavlja takvu statusnu promenu kojom postojece privredno drustvo- deljenik prenosi jedan ili vise delova svoje imovine i pripadajuci deo obaveza na jedno ili vise postojecih drustava. U ovom slucaju sva drustva ostaju da postoje kao pravna lica, samo se menja visina imovine i vlasnici akcija ili udela.-Odvajanje uz osnivanje je statusna promena kojom privredno drustvo-deljenik prenosi jedno ili vise delova svoje imovine i pripadajuci deo obaveza na jedno ili vise novih drustava.

17. Prestanak privrednog drustvaPrestanak privrednog drustva predstavlja gasenje drustva kao privrednog lica, njegov nestanak. Njegovim prestankom gase se sva prava i obaveze, posto privredno drustvo vise nema pravni subjektivitet. Privredno drustvo moze prestati 1) Zavisno od volje vlasnika drustva i 2) Nezavisno od volje vlasnika, odnosno organa drustva.

1) Privredno drustvo prestaje zavisno od volje osnivaca: Istekom vremena na koje je osnovano, odlukom nadleznog organa drustva, saglasno aktima drustva i statusnom promenom (spajanje, pripajanjem, podelom i odvajanje).

2) Nezavisno od volje vlasnika, odnosno organa drustva. Najcesci slucaj je bankrotstvo, kada se sprovodi stecajni postupak.

Stecaj je prestanak preduzeca sa najtezim posledicama za poverioce. To je ustvari bankrotstvo preduzeca. Uslov za sprovodjenje stecaja nad duznikom je insolventnost- nemogucnost isplate svojih obaveza, dugova. Stecajni postupak predlogom mogu pokrenuti poverioci ili stecajni duznik ali isto tako i nadlezno javno pravobranilastvo, nadlezni javni tuzilac ili poreska uprava. Organi stecajnog postupka su: Stecajno vece, stecajni upravnik, stecajni sudija, skupstina poverilaca i odbor poverilaca. Likvidaciji se pristupa kada drustvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokrice svih svojih obaveza. Ako drustvo ima dovoljno sredstava za izmirivanje obaveza prema poveriocima, likvidacija se obavezno sprovodi: Ako je drustvu izrecena mera zabrane obavljanja delatnosti, ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti, istekom vremena na koje je osnovano, ako broj osnivaca padne ispod zakonskog minimuma, ako drustvo nije organizovano u skladu sa zakonom, ako ne obavlja delatnost duze od 2 god neprekidno, u slucaju nistavnosti osnivanja drustva u skladu sa zakonom. Likvidacija privrednog drustva sprovodi se na osnovu odluke ortaka, clanova ili akcionara. Odluka se objavljuje u registru privrednih subjekata.

Ugovori robnog prometa

1.specificnosti ugovora robnog prometa?Ogleda se u pogledu zakljucivanja ugovora tako,brzina izvrsenja brojnih trgovackih operacija zahteva da stranka koja se obraca ponudom za zakljucivanje unapred fiksira svoje uslove ,a drugoj strani ostaje na volji da ih primi ili ne.Otuda su ovde razvijeni takozvani ugovori o pristupanju ili adhezioni odnosno formalni ugovori,kao I tipski ugovori.

2.zakljucivanje ugovora robnog prometa?Osnovno nacelo za zakljucivanje ugovora o prometu ,bilo gradjansko pravnom ili privredno pravnom ,jeste nacelo slobode ugovaranja.Kada je rec o ostalim nacelima I pravilima za zakljucivanje ugovora o robnom prometu ,treba reci da ovde u prvom redu vaze opsta pravila I nacela koja vaze u gradjansko pravno I privredno pravnom prometu ,na primer o tome koji su opsti uslovi za zakljucenje ugovora- saglasnost volje stranaka,predmet ugovora ….

3.Ponuda I prihvat ponude?Pojam ponude za zakljucivanje ugovora odredjen je u obligacionom pravu I ovde vaze oni opsti uslovi koji se tamo traze za ponudu.Ponuda bi ovde bila predlog za zakljucenje ugovora ,I to po pravilu one strane koja je uzela inicijativu za zakljucenje ugovora.Isto tako ta izjava volje mora da sadrzi bitne sastojke ,za zakljucenje predlozenog ugovora.U vezi sa pitanjem sta sve predstavlja ponudu ,potrebno je istaci I pitanje znacenja izvesnih drugih radnji u obicajenih u privrednom prometu. Prihvatanje (AKCEPT) ponude ili izjava o prihvatanju ponude je saglasnosti na zakljucenje ugovora,koju je izrazila ponudjena strana.Prihvatanjem ponude izrazena je saglasnost volja obeju strana na zakljucenje ugovora I time je ugovor zakljucen.Izjava o prihvatanju ponude mora u svemu biti saglasna sa ponudom tj. Treba da se podudara sa ponudom u svim tackama I treba da je bezuslovna .

4.Vreme,mesto I nacin zakljucivanja ugovora?VREME: Pitanje vremena zakljucivanja ugovora je vazno I zakon o obligacionim odnosima regulise to pitanje ,predvidjajuci da je ugovor zakljucen onog casa kada ponudilac primi izjavu,ponudjenog da prihvata ponudu .Ovom informacijom treba da je obuhvaceno pitanje vremena zakljucenja ugovora izmedju prisutnih I izmedju odsutnih stranaka.Pitanje vremena zakljucenja ugovora je od velikog prakticnog interesa I povlaci niz vaznih posledica na primer do kada se moze opozvati prihvatiti koje ce se pravo primeniti u slucaju da se ponuda salje u inostranstvo ili dolazi iz inostranstva. MESTO: Vazno pitanje koje se postavlja kod zakljucenja ugovora, posebno kod zakljucivanja izmedju odsutnih stranaka, je I pitanje mesta zakljucenja ugovora ,jer zakon I za njega vezuje izvesna pravna dejstva .Prema zakonu o obligacionim odnosima smatra se da je ugovor zakljucen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sediste ,odnosno prebivaliste u trenutku kada je ucinio ponudu.NACIN: Ugovori su u nacelu neformalni . Izuzetno sam zakon trazi pismenu formu ,na primer kod ugovora o prodaji ne potrebnih stvari, kod ugovora o gradjenju ili formu u vidu isprave na primer kod ugovora o osiguranju. Ako zakon zahteva da ugovor bude zakljucen u odredjenoj formi ,onda ta forma vazi I za sve kasnije izmene ili dopune ugovora. Zakon o obligacionim odnosima predvidja sankcije za slucaj nedostajanja potrbne forme.

7.Obezbedjivanje ispunjenja ugovora?Osim redovne zakonske sankcije, koja stiti poverioceva prava iz ugovora, u prometu su u upotrebi I sredstva kojima se pojacava sankcija neizvrsenja obaveze iz ugovora (npr. Kapara ili ugovorna kazna) ali mogu biti ponekad data I zakonom (npr. Zakonska zaloga ili pravo retencije). Ova sredstva imaju veliki znacaj u robnom prometu.KAPARA: je vrednost, najcesce suma novca, koju prizakljucenju ugovora jedna strana daje drugoj u znak da je ugovor zakljucen, a istovremeno radi obezbedjenja izvrsenja obaveza iz ugovora. Kao sto vidimo, njeno dejstvo je dvojako . Njome se, pre svega utvrdjuje da je ugovor zakljucen. Sudbina kapare je razlicita prema tome da li se obaveze iz ugovora ispune ili ne. u slucaju ispunjenja ugovora, kapara se uracunava ili vraca. Od kapare treba razlikovati avans, koji jedna strana daje drugoj- unapred na racun placanja, ali on ne sluzi za obezbedjenje obligacije I u slucaju vracanja ne vraca se u dvostrukom nego u jednostrukom iznosu. ODUSTANICA: je vrednost koju po ugovoru jedna strana ima da plati drugoj strani , ako hoce da odustane od ugovora pre njegovog ispunjenja. Moze se ugovoriti u korist jedne ili obeju stranaka. Moze se sastojati u bilo kakvoj imovinskoj vrednosti, a po pravilu to je odredjena svota novca. Strana ovlascena da odustane duzna je dati odustanicu istovremeno sa svojom izjavom o odustajanju.UGOVORNA KAZNA: je ugovorom odredjena svota novca ili kakva druga imovinska korist, koju je jedna stranka duzna drugoj stranki da isplati, odnosno pribavi, ako svoju obaveznu ne ispuni ili je ispuni sa zakasnjenjem. Ugovorna kazna se redovno odredjuje u novcu, ali to moze biti I neka druga imovinska vrednost. Osnovni uslov za placanje ugovorne kazne je da je do ne ispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveze doslo duznikovom krivicom.PENALI: jedno sredstvo slicno ugovornoj kazni, jesu penali. Penali se predvidjaju propisima koji se inace smatraju imperativnim tj.propisani penali se ne mogu iskljuciti voljom stranaka, s tim da je I za penale uslov krivica stranke. Oni se obicno predvidjaju kada je povredjena opsta disciplina.

OBAVEZE UGOVORNIH STRANAObaveze prodavca i kupca kod ugovora o prodaji? Osnovne dve obaveze prodavca su : obaveze isporuke robe i obaveza garancija za svojstva stvari . kod isporuke se inace postavljalju 3 osnovna pitanja ,a to su: pitanje mesta ,nacina i pitanje roka isporuke. Pod mestom isporuke podrazumeva se ono mesto gde se roba koja je predmet ugovora ima predati kupcu.To je mesto izvrsenja glavne prodavceve obaveze pa se cesto naziva i samomesto izvrsenja. Nacin isporuke obuhvata one radje prodavca koje su nepostredno u vezi sa stavljanjem na raspolaganje odnosno urucenjem robe kupcu ( pripremanje robe za prodaju ,pakovanje,predaja robe za pevoz i sl.) Rok isporuke : pri odredjivanju roka isporuke moguce su dve situacije da stranke same odrede rok isporuke odnosno da stranke ne odrede rok isporuke.Obaveze garancije za svojstva stvari : prodavac garantuje kupcu da ima odredjena svojstva odnosno da nema nedostataka koji mogu biti fizicki i nedostatci pravne prirode ,pa tako roba mora imati odredjena fizicka svojstva odnosno odredjeni kvalitet .Pored garancije za fizicka svojstva stvari postoji prodavceva garancija za pravna svojstva tj. Prodavac se obavezuje kupcu da mu prodatu robu niko nece oduzeti id a u vrsenju prava na stvari nece biti uznemiravan tj. Igranicen jacim pravom treceg lica.

OBAVEZE KUPCA : kupac ima dve obaveze a to je obaveza prijema isporuke (prelaz rizika transportne klauzule ) i obaveza placanja kupovne cene.Kupac treba da preuzme robu u vreme kada mu je prodavac prema ugovoru stavi na raspolaganje i u mestu isporuke.Prijem isporuke predstavlja cisto materijalne radnje

UGOVOR O POSREDOVANJU1. ugovor o posredovanju- posredovanje pripada grupi poslova robnog prometa, kojima je osnovni smisao da olaksavaju zasnivanje drugih ugovora robnog prometa. Usluga posrednika se sastoji u olaksavanju prometa, a zasniva se na strucnosti posrednika u vez isa svim pitanjima, koja su od znacaja za trziste.2.vrste ugovora o posredovanju: U praksi se pojavljuju znacajne razlike u delatnosti pojedinih posrednika, a otuda i razlike i razlicite vrste ugovora o posredovanju.U pojedinim stranim zemljama u kojima je razvijenija trzisna privreda, poseban znacaj imaju berzanski posrednici koji obavljaju svoje delatnosti berzama, uglavnom na berzanskim sastancima. Pored kupoprodajnih i berzanskih posrednika, poseban znacaj imaju u savremenim uslovima posrednici kod osiguranja, transportni posrednici, narocito pomorski posrednici i turisticki posrednici.

5.UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU ( AGENTURI )1.pojam ugovora o agenturi-Zastupnistvo, tj. Agentura je zastupanje u tudje ime i za tudj racun od strane agenata, odnosno zastupnika, u cilju zarade, interesa i prava vlastodavca.2.vrste ugovora o trgovinskom zastupanju- U pravnoj teoriji i u svakodnevnoj privrednoj praksi postoji nekoliko kriterijuma na osnovu kojih se vrsi deoba i utvrdjuju vrste agenata. Agenti se mogu podeliti prema cinjenici da li zastupaju domace ili inostrane subjekte u privrednopravnim odnosima. Po drugom kriterijumu, agente treba razlikovati prema tome da li se njihova privredna aktivnost pojavljuje u robnom prometu ili u prometu novcem i hartijama od vrednosti.Po trecem kriterijumu agente delimo po teritoriji na kojoj agenti obavljaju svoju delatnost.Po cetvrtom kriterijumu agente delimo na osnovu toga da li delatnost obavljaju iz jednog mesta ili putujuci od mesta do mesta. Po petom kriterijumu agente delimo prema obimu ovlascenja, po sestom kriterijumu na osnovu stepena odgovornosti za treca lica prema vlastodavcu. 3.zakljucivanje ugovora o trgovinskom zastupanju-agenturi-Ugovor o agenturi je u nasem pozitivnom pravu na osnovu cl. 791. Zakona o obligacionim odnosima formalan ugovor, jer mora biti zakljucen u pismenoj formi.

UGOVOR O KOMISIONU1.Pojam ugovora o komisionu-Ugovor o komisionu je takav ugovor robnog prometa, koji stvara obevezu jednoj ugovornoj strani u svoje ime, a po nalogu i za racun druge ugovorne strane obavi jedan ili vise poslova robnog prometa, nagradu.2.ugovor o komisionu u nasem pravu-U nasem pozitivnom pravu, ugovor o komisionu je regulisan u vecem broju zakona, i to uglavnom na razlicite nacine.3.Pravni poslovi iz ugovora o komisionu-Komisioni posao je slozen posao koji stvara vise pravnih odnosa. Zakljucenjem komisionog posla, stvara se pravi odnos izmedju komisionara i komitenta.4.zakljucenje ugovora o komisionu-Komisioni posao se zakljucuje neformalno, prostom saglasnoscu volja. Obaveze komisionara iz ugovora o komisionu su: a) osnovna obaveza komisionara je da dobijeni nalog izvrsi paznjom urednog privrednika, b) komisionareva obaveza da postupa po nalozima komitenta, c) komisionareva obaveza da stiti interese komitenta, d) obaveza komisionara da cuva komitentovu robu, e) komisionarava obaveza da obavestava komitenta, f) obaveza komisionara da

polozi racun komitentu, g) obaveza komisionara da preda komitentu sve koristi iz izvrsenog posla.5.vrste ugovora o komisionu-Pored prodajnog i kupovnog komisiona i komisionarevog samostalnog istupanja u komisionom poslu treba jos poblize da se upoznamo sa tzv. Konsignacijom i komisionom stare del credere.Kod komisiona stare del credere komisionar odgovara komitentu ne samo za savestan izbor i date instrukcije trecem licu, negó i za delatnost treceg lica.

7.UGOVOR O SPEDICIJI ( OTPREMANJU )1. Pojam ugovora o spediciji-Ugovor o spediciji je takav ugovor privrednog prava, koji obavezuje jednu . Ugovornu stranu da organizuje otpremu stvari u svoje ime, a po nalogu i za racun druge ugovorne strane uz nagradu.2.Ugovor o spediciji u nasem pravu-Ugovor o spediciji je prvenstveno regulisan u nasem pravu u Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978.godine i to od clana 827. Do 846.3. zakljucivanje ugovora o spediciji-Do zakljucenja ugovora o spediciji dolazi onog trenutka kada se spediter i komitent saglase o bitnim elementima posla spedicije. Posao spedicije u nasem pravu mogu obavljati samo preduzeca koja ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje posla spedicije i koja su ovu svoju delatnost registrovala kod nadleznog suda.4. odgovornost speditera iz ugovora o spediciji- Osnovno pravilo je da spediter odgovara za svoje postupke paznjom urednog privrednika.5. posebne vrste ugovora o spediciji-samostalno istupanje speditera, medjuspediter i podspediter, fiksna pausalna spedicija, zbirna iskupna spedicija.

8.UGOVOR O KONTROLI ROBE1. Pojam ugovora o kontroli robe- Pod ugovorom o kontroli robe podrazumeva se takav ugovor robnog prometa, kojim se na osnovu komitentovog naloga stvara obaveza kontrolnoj organizaciji da nepristrasno utvrdi svojstva kontrolisane robe, uz nagradu, i da o izvrsenom nalazu i kontroli izda posebnu pismenu ispravu sertifikat.2. Ugovor o kontroli robe je regulisan u nasem pozitivnom pravu u Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. Godine.Novi Opsti uslovi rada za ugovornu kontrolu robe i usluga doneti su 1984.godine.3.Zakljucivanje ugovora o kontroli robe- Ugovor o kontroli robe je u nasem pravu neformalan ugovor, jer se moze zakljuciti i usmenim putem. Ipak, to treab naglasiti, u poslovnoj praksi se ovaj ugovor najcesce zakljucuje u pismenom obliku. Prava kontrolne organizacije iz ugovora o kontroli robe su: a) pravo na nagradu ( proviziju ) za ucinjene usluge, b) pravo na naknadu troskova, c) pravo na pristup robi koja treba da se kontrolise, d) pravo na naknadne usluge i instrukcije, e) pravo zaloge i pravo retencije robe koja se kontrolise.4. vrste ugovora o kontroli robe- U praksi je najcesci slucaj da se kontrolna organizacija onda angazuje kada je potrebno utvrditi svojstva robe. Pored kontrole robe, kontrolna organizacija je ovlascena da preuzme i druge uobicajene sporedne obaveze koje su u vezisa kontrolom. Zadrzavamo se samo na tri posebna slucaja: a) kontrola robe sa preuzimanjem, b)posao kontrole robe sa garancijom, c) posao kontrole usluga.

9.UGOVOR O USKLADISTENJU1.Pojam ugovora o uskladistenju-Ugovorom o uskladistenju stvari skladistar preuzima obavezu da odredjeno vreme cuva i odrzava stvari, koje pripadaju drugom subjektu-ostaviocu, i da po proteku u ugovoru odredjenog vremena vrati stvari ostaviocu, a ostavilac ima obavezu da za strucno cuvanje i odrzavanje stvari isplati skladistaru ugovorenu nagradu

2.vrste poslova o uskladistenju-Specijalizacija skladisnih preduzeca prema vrstama robe, koja se uskladistava u tim skladistima i prema tehnoloskom procesu koji se primenjuje u pojedinim skladistima, radi odrzavanja i poboljsanja stanja robe, utice i na specificnost ugovora o uskladistenju, koje zakljucuju specijalizovana skladisna preduzeca.U Pravnoj literatura se uglavnom razlikuju tri sistema: 1.tzv. slobodni ili liberalni sistem osnivanja javnih skladista i izdavanja skladisnica, koji je u primeni u Engleskoj, SAD i Belgiji, kao i u zemljama koje su izradile svoje zakonodavstvo pod uticajem prava ovih zemalja; 2.Po drugom tzv normativnom sistema, u zakonima se odredjuju uslovi koji moraju biti ispunjeni prilikom osnivanja javnih skladista; 3.sistem koncesija, koji je postojao u Austriji i kod nas, a danas postoji u Svajcarskoj i Francuskoj, predstavlja takav sistem po kome se za osnivanje javnih skladista zahteva odobrenje odgovarajucih drzavnih organa.3. Ugovor o uskladistenju u nasem pravu-Ugovor o uskladistenju je u nasem pozitivnom pravu regulisan, detaljnije ili manje detaljno, u vecem broju zakonskih propisa.4. Zakljucivanje ugovora o uskladistanju- U poslovnoj praksi, ugovor o uskladistenju robe se najcesce zakljucuje u pismenom obliku, i ton a unapred pripremljenim formularima ugovora od strane skladistara.5.Obaveze skladistara iz ugovora o uskladistenju-Obaveze skladistara iz ugovora o uskladistenju su: a) osnovna obaveza skladistara iz ugovora je da postupa kao uredan privrednik i da prilikom cuvanja i odrzavanja robe ispolji postenje i savesnost, b) obaveza skladistara da primi robu na cuvanje, c) obaveza da tu primljenu robu strucno cuva i odrzava, d) da uredno vodi skladisnu knjigu i maticnu knjigu skadisnica, e ) obaveza da izda skladisnicu, f) da osigura uskladistenu robu, g) obaveza da cuva poslovnu tajnu, h) obaveza da izda ovlascenom licu uskladistenu robu.