Priručnik za nastavnike

Priručnik za nastavnike je izradio Regionalni centar za životnu Sredinu zaCentralnu i Istočnu Evropu u saradnji sa brojnim ekolozima I profesorimasa Kosova, Albanije, Bugarske, Mađarske i Poljske. On je deo obrazovnogZelenog Paketa, čiji je razvoj omogućen finansijskom podrškomMinistarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije u okviru Holandskogprograma razvojne saradnje (Regionalni program zaštite životne sredinena Zapadnom Balkanu)

Zeleni paket je besplatan.

Autori nastavnih planova: Agnes Boddi Schroth � Alken Myftiu � AndrasKeri � Anna Gajer � Anna Schindler � Anna Talik � Atanaska Margaritiva �

Barbara Kekusz � Behxhet Mustafa � Daniela Tola � Elena Usheva �

Ferdije Zhushi � Fetah Halili � Florim Isufi � Honorata Waszkiewicz �

Izabela Majstruk � Jacek Schindler � Jerzy Sadowski � Judit HeszlenyiSzaszne � Justyna Jedrzejewska � Kliment Mindjov � Liri Dinga �

Malgorzata Cydeyko � Malgorzata Podkanska � Maria Pirgova �

Marita Hamza � Mihallaq Qirjo � Miroslawa Sliwka � Perikli Qiriazi �

Robert Gjedia � Tatyana Miteva � Thimaq Lako � Violeta ZunaAutor dilema igre: Robert AtkinsonPriređivači: Ismet Potera � Muhamedije Sahatçiu

Prevod, korektura i lektura na srpski jezik: Sofija RexhepiLektori: Alken Myftiu � Esat Hoxha � Mihallaq Qirjo � Nexhat Myftiu �

Shqipe NeziriDizajn: Sylvia MagyarIlustracije: Laszlo Falvay � Nelly MarinovaMenadžeri projekta: Christelle Kapoen � Kliment MindjovKoordinatori projekta za Kosovo: Margarita Hashani � Shqipe NeziriŠtampa: Typonova Kft., Mađarska

Pojedini delovi priručnika, materijali i informacije su preuzeti iz:� Connections, Teachers manual, ECO Education, Saint Paul, MN, USA.� The Green School Program, Center for Environmental Education,Pacific Palisades, CA, USA.� Environment and Development Kit – the Global Perspective,Visual inform, A.S., Oslo, Norway.� State of the World, Lester Brown, World Watch Institute Reports,1995-2000.� 101 Ideas for Environmental Activities, Borrowed Nature,Bulgaria, 2000.� The Frog and the Ox, Borrowed Nature and Living Earth (UK), 1999.� Caring for our Future, Action for Europe’s Environment,European Commission, 1999.� Europe’s Environment: the Dobris Assessment,European Environmental Agency, 1995.� Europe’s Environment: the Second Assessment,European Environmental Agency, 1998.� Environment in the European Union at the Turn of the Century,European Environmental Agency, 1999.� Living in the Environment, Ninth Edition, G.Tyler Miller, Jr., 1996.

© 2010: Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu

ISBN 978-963-9638-55-6

Celokupan sadržaj Zelenog paketa štampan je na recikliranom papiru.

3

Sadržaj

Predgovor 6

Zahvalnost 8

Upotreba priručnika 9

Komponente životne sredine 11Vazduh� Kvalitet vazduha 13Autor: Kliment Mindjov

Voda� Voda: suština života 19Autori: Kliment Mindjov, Ferdije Zhushi

Zemljište� Zemljište je naše blago 29Autori: Jerzy Sadowski, Malgorzata Podkanska

Biodiverzitet� Opstanak vrsta 34Autor: Kliment Mindjov

� Biodiverzitet rečnih dolina 37Autori: Barbara Kekusz, Honorata Waszkiewicz, Izabela Majstruk,Malgorzata Cydeyko, Tatyana Miteva

� Bogatstvo šuma 46Autori: Anna Gajer, Honorata Waszkiewicz, Miroslawa Sliwka,Tatyana Miteva

� Livadski živi svet 53Autori: Marita Hamza, Mihallaq Qirjo, Tatyana Miteva, Thimaq Lako

� Jesmo li sami u gradu? 60Autori: Anna Talik, Honorata Waszkiewicz, Tatyana Miteva

� Spomenici prirode 66Autor: Perikli Qirjazi

Pretnje i izazovi 71Urbanizacija� Naša zajednica — prošlost i sadašnjost 73Autori: Atanaska Margaritova, Elena Usheva, Kliment Mindjov, Florim Isufi

Buka� Zagađenje bukom 78Autori: Kliment Mindjov, Maria Pirgova, Fetah Halili

Otpad� Sirovine i otpad 84Autori: Daniela Tola, Jacek Schindler, Kliment Mindjov, Behxhet Mustafa

� Upravljanje otpadom 91Autori: Jacek Schindler, Kliment Mindjov

Hemikalije� Hemikalije koje koristimo 101Autori: Daniela Tola, Kliment Mindjov, Ferdije Zhushi

4

Ljudske aktivnosti 107Energija� Značaj energije u svakodnevnom životu 109Autori: Andras Keri, Kliment Mindjov

� Sijalice koje štede struju 114Autor: Justina Jedrzejewska

Transport� Saobraćaj — automobili 117Autor: Kliment Mindjov

� Saobraćaj — bicikl 123Autor: Kliment Mindjov

Industrija� „Ozelenjavanje” industrije 125Autor: Kliment Mindjov

Poljoprivreda� Od zrna do hleba 128Autori: Daniela Tola, Jerzy Sadowski, Malgorzata Podkanska

� Proizvodi od mleka 133Autori: Jerzy Sadowski, Malgorzata Podkanska

� Život pčela 136Autori: Jerzy Sadowski, Malgorzata Podkanska

Šumarstvo� Šumo moja, lepotice! 141Autor: Kliment Mindjov

Turizam� Invazija turista 145Autori: Anna Schindler, Kliment Mindjov

Globalni izazovi 151Klimatske promene� Klimatske promene 153Autor: Kliment Mindjov

Uništavanje ozonskog omotača� Smanjenje ozonskog omotača 157Autori: Ivelina Angelova, Kliment Mindjov

Zakiseljavanje� Kisele kiše 162Autor: Kliment Mindjov

Mora i okeani� Zaštita Jadranskog mora 165Autori: Daniela Tola, Kliment Mindjov, Violeta Zuna

5

Vrednosti 171Potrošačko društvo� Čemu bespotrebno trošenje? 173Autor: Jacek Schindler

� Pakovanje 177Autor: Jacek Schindler

� Etikete i reklame 181Autor: Jacek Schindler

� Privatno vlasništvo 184Autori: Jacek Schindler, Mihallaq Qirjo

� Odnos ljudi prema psima lutalicama 187Autori: Judit Heszlenyi Szaszne, Kliment Mindjov, Robert Gjedia

Životna sredina i zdravlje� Da li je hrana uvek zdrava? 191Autori: Jerzy Sadowski, Malgorzata Podkanska

� Ljekovito bilje 194Autori: Liri Dinga, Marita Hamza

� Zagađivanje vode hemijskim supstancama 198Autor: Agnes Schroth

Ljudska prava 202� Može li pojedinac menjati svet?Autori: Alken Myftiu, Kliment Mindjov

Naša planeta Zemlja u budućnosti� Naša planeta u budućnosti 206Autori: Daniela Tola, Kliment Mindjov

Tabela: Primena zelenog paketa u nastavnim predmetima 212

6

Predgovor

� Poteškoće kroz koje je prošlo Kosovo u poslednje dve decenije kako u predratnom tako iposleratnom periodu je posebno uticalo na životnu sredinu; kao posledica ratnih razaranja,izgradnja i socio-ekonomski razvoj u zadnjih deset godina, sve to je proširilo spektar problemaživotne sredine u celini, uključujući i urbane i ruralne oblasti. Ekološki problem su vrlo dinamičanproblem i zato danas doživljavamo njihov veliki porast. Problemi zaštite životne sredine naKosovu su nasleđeni, i predstavljaju ekološke crne tačke na Kosovu. Ministarstvo za zaštituživotne sredine ima misiju i obavezu da razvije politike, zakone, strategije i akcione planove zazaštitu životne sredine i upravljanje u pogledu održivog razvoja, poboljšanje kvaliteta života iintegracije u Evropsku Uniju. Ispunjenje ove misije će se postići učestvovanjem, promovisanjem ikoordinacijom aktivnosti koje će dovesti do razvoja, dugoročnog prosperiteta, zaštitom životnesredine i informisanjem javnog mnjenja kao i podizanjem standarda obrazovanja i ekološkesvesti posebno kreiran za nastavnike i učenike osnovnih škola na Kosovu, ali se može koristiti i nadrugim obrazovnim nivoima. Nadamo se da će primena Zelenog paketa da ispuni prazninu uliteraturi o zaštiti životne sredine na Kosovu. Verujemo da će ova publikacija pomoći mlađimgeneracijama u što boljoj pripremi da se suoče sa izazovima zaštite životne sredine u budućnostii u njihovom lakšem prevazilaženju.

Mahir YağcılarMinistar za životnu sredinu i prostorno planiranje

Priština, Kosovo

� Sa objavljivanjem ovog projekta je ispunjena praznina u našem školstvu. Njegov sadržajproširuje znanje među nastavnim predmetima kao što su biologija, hemija geografija, i pomažeu izgradnji aktivnosti učenika u pitanjima lokalnih i globalnih problema životne sredine. Materijalipredstavljeni u Zelenom paketu daju jasne smernice za prepoznavanje, čuvanje i unapređenježivotne sredine. Aktivno učešće mladih ljudi je važno u pripremi donosioca odluka o pitanjimaživotne sredine u budućnosti. Struktura i sadržaj materijala je takva da podstiče radoznalost,podstiče na razmišljanje, konkretne akcije i istraživanje okruženja. Objavljivanje ovog kapitalnogdela predstavlja otvorenu mogućnost za integraciju našeg društva u demokratsko društvo iprijateljski prema životnoj sredini.

Ismet PoteraObrazovni stručnjak

Priština, Kosovo

7

� Ubrzani ekonomski razvoj u svetu u prošlom veku je imao veliki uticaj na okruženje u komeživimo. Globalni rast ljudske populacije, zatim velika eksploatacija prirodnih resursa, industrijskozagađenje su postali velika smetnja globalnim ekosistemima u mnogim tačkama čak inepovratno. Sam čovek se u ovom konglomeratu pojavljuje kao glavni uzrok problema životnesredine, ali i faktor koji snosi posledice tih problema. Počevši od ove činjenice i zabrinutosti,životna sredina danas je postala jedna od najaktuelnijih diskusija u društvu. Na dnevnom redumeđunardonih političkih foruma, svetskih lidera i mehanizama o odlučivanju životne sredine injena degradacije je u vrhu prioriteta. Na Kosovu, životna sredina i njena zaštita tokom decenijaje dato malo prostora i to se ogleda u nepovoljnom stanju životne sredine. Razvoj Kosova je uprošlosti bio u vezi sa nekontrolisanom upotrebom resursa lignita, kao i drugih minerala nerazmišljajući o ekološkim posledicama ovog iskorišćavanja. Iz tog razloga ekološki problemi naKosovu su nasleđeni iz prošlosti. U tom smislu i obrazovanje o životnoj sredini je bilo na niskomnivou i obuhvaćenost u nastavni plan i program na svim školskim nivoima. Zeleni paket ispunjavaogroman vakum koji postoji u obrazovnim materijalima za životnu sredinu u osnovnomobrazovanju. Pristup koji učenicima, osim opisa problema konkretnije predstavlja mere za zaštituživotne sredine, posebno diskusija o alternativama od samih učenika je inovacija u obrazovanjuna Kosovu. Rad i posvećenost najboljih lokalnih ekoloških stručnjaka u pripremi materijala zaZeleni paket, angažovanje nastavnika i učitelja kako bi oni bili dostupniji i prihvaćeniji od stranedece, iskustva i naučene lekcije iz drugih zemalja koji su sprovele ovaj projekat, rad osoblja RECi naših institucionalnih partnera Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije ( MONT) iMinistarstvo Sredine i Prostornog Planiranja (MSSP) daju indikacije za efikasan obrazovniinstrument, pristupačan i u skladu sa potrebama Kosova. Ovaj veliki posao je omogućenzahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Holandije.

Svi akteri zaslužuju našu najdublju zahvalnost, kao i zahvalnost dece sadašnjih i budućih generacijakoje će imati u rukama ovu publikaciju i edukovati se za bolju životnu sredinu njihove zemlje.

Prof. Dr. Zeqir VeselajDirektor, REC — Kancelarija na Kosovu

8

� Zeleni paket je stvoren zahvaljujući uspešnoj saradnji i dobroj volji brojnih pojedinaca iorganizacija koji su učestvovali u njegovom nastajanju.

� Želimo da zahvalimo pedagozima, edukatorima i stručnjacima koji su radili na izradi nastavnihplanova: Agnes Boddi Schroth, Alken Myftiu, Andras Keri, Anna Gajer, Anna Schindler, AnnaTalik, Atanaska Margaritiva, Barbara Kekusz, Behxhet Mustafa, Daniela Tola, Elena Usheva, FerdijeZhushi, Fetah Halili, Florim Isufi, Honorata Waszkiewicz, Izabela Majstruk, Jacek Schindler, JerzySadowski, Judit Heszlenyi Szaszne, Justyna Jedrzejewska, Kliment Mindjov, Liri Dinga, MalgorzataCydeyko, Malgorzata Podkanska, Maria Pirgova, Marita Hamza, Mihallaq Qirjo, Miroslawa Sliwka,Perikli Qiriazi, Robert Gjedia, Tatyana Miteva, Thimaq Lako, Violeta Zuna.

� Posebnu zahvalnost posvećujemo grupi stručnjaka za njihov vredan doprinos u pripremiPriručnika za nastavnike: Esat Hoxha, Ismet Potera i Zeqir Veselaj.

� Želimo da zahvalimo umetnicima: Laszlo Falvay, i Nelly Marinova uz pomoć čijih ilustracijasmo pokušali da vizuelizujemo naše brige i poruke budućim korisnicima zelenog paketa.

� Želimo da izrazimo posebnu zahvalnost brojnim organizacijama i institucijama koje su namustupile veliki broj edukativnih i dokumentarnih filmova:

• Studio za ekološke filmove u Albaniji EKOZOOM kao i udruženje “Masmediji i životna sredina”— za filmove o životnoj sredini koji su deo kolekcije filmova Zelenog paketa;

• Fondu televizije za životnu sredinu “Television Trust for Environment” (TVE-International) — zadragocene edukativne filmove koje smo koristili prilikom kreiranja DVD-a i CD-a;

• Asocijaciju “Borrowed Nature” — za video-materijal i film “Look-Up”;

• WWF Televiziji i Film centru — za njihove edukativne filmove;

• Radio Televiziji Kosova (RTK) — za izuzetnu seriju edukativnih filmova.

� Srdačno zahvaljujemo donatorima ovog projekta iz Ministarstva spoljnih poslova KraljevineHolandije. Njhovo razmevanje i poverenje bilo je veoma dragoceno u mesecima napornog radana izradi Zelenog paketa.

Hvala!

Zahvalnost

9

Ovaj priručnik je deo Zelenog paketa i prvenstveno je namenjen nastavnicima osnovne škole injihovim učenicima, ali se takođe može koristiti i na drugim obrazovnim nivoima. Fokus je naodređenim aspektima zaštite životne sredine i održivog razvoja i preporučujemo da se koristi ukombinaciji s drugim komponentama Zelenog paketa: DVD, CD-ROM i Dilema igrom.

Priručnik je podeljen na pet poglavlja:

� Komponente životne sredine — vazduh, voda, zemljište i biodiverzitet;

� Pretnje i izazovi — urbanizacija, buka, otpad i hemikalije;

� Ljudske aktivnosti — energija, transport, industrija, poljoprivreda, šumarstvo i turizam;

� Globalni izazovi — klimatske promene, uništavanje ozonskog omotača, zakiseljavanje i mora iokeani;

� Vrednosti — potrošačko društvo, životna sredina i zdravlje, ljudska prava i naša planetazemlja u budućnosti.

Svaka od tema životne sredine pokrivena je s jednim ili više planom za lekcije. Planovi imajutakvu strukturu koja korisnicima nudi informacije o glavnim pojmovima, relevantnim temama,potrebnim materijalima, vremenu i mestu, ciljevima i metodologiji. Uvod obezbeđjuje osnovneinformacije o određenoj temi i preporučuje korisnicima da potraže još informacija uodgovarajućem delu CD-ROM-a.

Aktivnosti čine ključni deo planova za lekcije. One su više smernice nego obaveza. Namera jeda se podstakne mašta nastavnika kako bi organizovao nešto slično onome što je predloženoimajući na umu konkretne potrebe i sposobnosti učenika.

Korisnici mogu pronaći različite informativne listove i šeme za učenike na kraju svake lekcije kojise mogu fotokopirati i podeliti pre nego što neka aktivnost počne.

Na kraju ovog priručnika nalazi se tabela u kojoj su šematski predstavljene informacije otemama iz oblasti životne sredine, planovima lekcija i njihovoj kompatibilnosti s različitimpredmetima u školi, kao i preporučeni video klipovi i filmovi.

Ovaj priručnik naglašava stvaranje novih vrednosti kod učenika i uspostavljanje novog modelaponašanja u školi, kod kuće i u društvu, umesto samo sakupljanja znanja iz neke od oblastiživotne sredine. U ovom kontekstu su učenici, pre svega, partneri nastavnika u obavljanjuraznolikih aktivnosti, diskusijama, igranju uloga i procesu donošenja odluka. Preko nastavnika iučenika, glavne poruke ovog priručnika su poslate i drugim članovima porodice i društva.

Kliment MindjovRegionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu

Upotreba priručnika

Vazduh

Voda

Komponenteživotne sredine

Zemljište

Biodiverzitet

VazduhKvalitet vazduha 13

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM„Naš vazduh”„Kako da naš vazduh održavamo čistim”

VodaVoda: suština života 19

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM„Slatka voda”„Beli Drim”

ZemljišteZemljište je naše blago 29

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM„Zemljište — naše blago”„Zagađenje zemlje, auto groblje”

BiodiverzitetOpstanak vrsta 34Biodiverzitet rečnih dolina 37Bogatstvo šuma 46Livadski živi svet 53Jesmo li sami u gradu? 60Spomenici prirode 66

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM„Nestanak biološke raznovrsnosti”„Kosovo biodiverzitet i pejzaž”„Vreme nam ističe”

Radni listAtmosfera 18Slana i slatka voda 26Kako uštedeti vodu kod kuće 27Etape tretmana otpadnih (kanalizacionih) voda 28Stanje biodiverziteta vodenih eko-sistema 40Kvalitet vode 42Biljni diverzitet reke 43Životinjski diverzitet u rečnom području 44Uticaj ljudskih aktivnosti 45Ekološki faktori 50Diverzitet šumskih biljaka 50Diverzitet šumskih životinja 51Uticaj ljudskih aktivnosti 52Preduzmite akciju 56Važni činioci 57Livadski biljni diverzitet 57Životinjska raznovrsnost 58Uticaj ljudskih aktivnosti 59Stanje urbane životne sredine 63Stanje biodiverziteta u urbanoj životnoj sredini 64Biodiverzitet u domaćinstvu 65Neki prirodni spomenici na Kosovu 69

13

1

Kvalitet vazduha

Uvod

Vazduh je smeša azota (78%), kiseonika (21%), ugljen-dioksida (CO2) i nekih inertnih gasova.Sastoji se još i od vodenih isparenja u varirajućim količinama. Vazduh sadrži mnogobrojne štetnesupstance — prirodne zagađujuće materije, kao što su prašina i vulkanski pepeo,kao i zagađujuće materije koje predstavljaju nusproizvod ljudskih aktivnosti. Čist vazduhje od suštinske važnosti za opstanak živih bića. Pažnja javnosti usmerena je na značaj kvalitetavazduha na otvorenom, dok je važnost kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima, u kojimaborave ljudi, potcenjen ili zaboravljen.

Kvalitet vazduha

Vazduh

Ključni koncepti/sadržaji Značaj kvaliteta vazduha za živi svet

Trajanje 2-3 školska časa

Razred VI — VIII

Mesto Učionica, na otvorenom

Nastavni materijali Posteri, Zeleni paket, materijal po izboru nastavnika

Nastavni predmeti Hemija, Biologija, Fizika, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• primenjuje praktične postupke za poboljšanje kvaliteta

vazduha u zatvorenim prostorijama.

Nastavne metode Izlaganje, razmena ideja, diskusija, slobodna diskusija, videoprezentacija

14

1

Kvalitet vazduha

Vazduh

Vazduh u zatvorenim prostorima u kojima borave ljudi češće je zagađen nego vazduhna otvorenom, čak i u slučaju velikih industrijskih gradova. Činjenica je i da ljudi provode viševremena u zatvorenim prostorima. Čist vazduh je posebno važan za decu, zato što ona udišuveću količinu vazduha u poređenju sa svojom telesnom težinom nego odrasli, pa su takoizloženija riziku akumulacije većih koncentracija zagađujućih materija u organizmu.

Aktivnosti

1 Počnite postavljanjem pitanja učenicima: koliko dugo čovekmože živeti bez disanja? Tražite od nekoliko dobrovoljacada duboko udahnu i da zadrže vazduh 30 sekundi.Neka izveste razred kako se osećaju posle ove vežbe.

2 Izložite učenicima informacije o gasovima od kojihse sastoji vazduh. Podsetite ih da se sadržaj vazduhau procesu disanja menja. Nivo kiseonika se smanjuje,a ugljen-dioksida (CO2) raste. Mnoge aktivnosti menjajusadržaj vazduha, ne samo disanje. Ljudske aktivnosti,na primer, mogu uzrokovati ispuštanje različitih hemijskihsupstanci u atmosferu.

Nađite više informacija u poglavlju Vazduh na CD-ROM-u.

Zagađenje vazduha na otvorenom

1 Objasnite učenicima da kada sija sunce, izduvni gasovi iz automobila, npr. azotni oksidi(NOX) i isparljiva organska jedinjenja, spajaju se obrazujući ozon. Kiseonik u nastajanju(O) spaja se sa molekularnim kiseonikom (O2) obrazujući ozon (O3) na dnu stratosfere kaodela atmosfere. Iako je Zemlji neophodan ozon u gornjem sloju atmosfere, njegov učinakna manjim visinama izuzetno je štetan. Ovaj efekat naziva se „letnji smog” i negativno utičena više od sto miliona ljudi samo u Evropi. „Zimski smog” javlja se kada su zagađujućematerije zarobljene masama hladnog vazduha koji lebdi iznad grada (naročito sumpor-dioksid[SO2], NOX i štetne čestice). Najgora zagađenja javljaju se u urbanim sredinama,što je danas životno okruženje dve trećine Evropljana. Drastični slučajevi zimskog smogačesto predstavljaju opasnost po zdravlje stanovništva u delovima srednje i istočne Evrope,na primer, u gusto naseljenim područjima Češke, na istoku Nemačke i u Poljskoj. Procesisagorevanja kao što su grejanje stanova, proizvodnja električne energije i industrijskaproizvodnja, glavni su izvor zimskog smoga.

2 Prezentujte razredu poglavlje Naš vazduh iz videomaterijala.

3 Pokrenite diskusiju o uzrocima smoga (procesisagorevanja goriva, saobraćaj, grejanje domaćinstava,industrija, proizvodnja energije). Upotrebite dodatneinformacije iz teksta Tipovi zagađenja vazduhana strani 16.

4 Objasnite učenicima da su glavni uzročnici zagađenjavazduha u našoj zemlji sagorevanje fosilnih goriva (ugalj,nafta, prirodni gas) iz motornih vozila i postrojenja za proizvodnju energije. Da bi se adekvatnoodgovorilo na posledice zagađenja iz ovih izvora, kosovska vlada usvojila je stroge zakonei pooštrila mere koje regulišu zagađujuće materije. Zadatak vlade, takođe, jeste da redovnoinformiše javnost o strogim standardima i preduslovima koji od preduzeća u industrijskimi energetskim sektorima zahtevaju uvođenje novih, čistijih tehnologija.

15

1

Kvalitet vazduha

Vazduh

Zagađenje vazduha u zatvorenim prostorima

1 Objasnite da mnogi materijali oslobađaju opasna isparenja i čestice. Duvanski dim jedanje od najraširenijih uzroka zagađenja vazduha u zatvorenim prostorima.

2 Tema za diskusiju: koji materijali i/ili aktivnosti mogu izazvati zagađenje vazduhau zatvorenoj prostoriji? (razna sredstva za čišćenje domaćinstva, boje, razređivači, parfemii kozmetika, hemikalije koje koriste uređaji za štampanje i kopiranje, različiti sintetičkimaterijali, laboratorijska sredstva i hemijski reaktanti, materijali za crtanje/slikanje/modeliranje, itd.). Napišite odgovore na tabli.

3 Tema za brejnstorming: koje su moguće posledice ponovljenog izlaganja ovimhemikalijama? (problemi sa respiratornim sistemom, pojačana osetljivost ili alergijskereakcije, neuro-toksične reakcije, oslabljeni imuni sistem). Napišite odgovore na tabli.

4 Predstavite neke od manje poznatih zagađivača vazduha, kao što su formaldehid, radon,azbest i elektromagnetna polja. Koristite tekst Opasne supstance sa strane 17.

Kako odgovoriti?

1 Pokrenite diskusiju na temu kako se zdravstveni rizici koje izaziva zagađenje vazduha moguumanjiti (korišćenje čistijih i prirodnijih supstanci kod kuće, stroge kontrole zagađenjavazduha i dostupnost relevantnih informacija, redovno provetravanje zatvorenih prostorija).Napišite odgovore na tabli.

2 Razgovarajte sa učenicima o oblicima smanjenja ili izbegavanja zagađenja vazduhau učionici.

3 Kako se vazduh zagađuje i kako bi trebalo da izbegnemo zagađenje.

U nastavku...• Ohrabrite učenike da svoja novostečena saznanja o zagađenju vazduha u zatvorenim

prostorima podele sa svojim porodicama. Tražite im da pripreme spisak predlogaza poboljšanje kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima i za smanjenje sopstvenihzdravstvenih rizika. Koji od ovih predloga može biti iskorišćen u samoj učionici?Najbolje predloge napišite na tabli. Izaberite najbolja predložena rešenja, napravite posteri okačite ga u učionici.

Zagađenje vazduha u urbanim životnim sredinamaUrbane površine rastu širom sveta, a sa njima i nivo zagađenja vazduha. Evropa,na primer, visoko je urbanizovan kontinent, na kojem preko 70% stanovništva živiu urbanim sredinama. Na Kosovu, skoro 50% stanovnika živi u gradovima. Zbognekontrolisane migracije stanovnika iz sela u grad, stvorena su divlja predgrađabez neophodne infrastrukture. Ovo je mnogo uticalo na porast problema životne sredinei naročito na zagađenje vazduha. Neasfaltirani putevi, korišćenje čvrstog materijalaza grejanje i drugo značajno su povećali probleme životne sredine.

Vazdušno zagađenje od saobraćajaUčestalost pojave smoga i dugotrajne prosečne koncentracije štetnih jedinjenja, kao štosu olovo, benzen, suspendovane čestice i benzopiren, značajno se povećava usled emisijeiz saobraćaja. Drumski saobraćaj je takođe uzrok više od polovine emisija NOX i 35%emisije isparljivih organskih jedinjenja. Na Kosovu, najveći broj automobila koristiti ulje kaogorivo. Takođe, većina njih su starija od deset godina. Oni oslobađaju velike količine CO2,poznat kao gas staklene bašte. Vozila koja koriste dizel takođe proizvode veoma finesuspendovane čestice koje su izuzetno opasne za ljudsko zdravlje. Značajno zagađenjevazduha u nordijskim zemljama proizilazi iz upotrebe zimskih guma. Ovaj tip guma oštećujepovršinu puta i proizvodi čestice/pesak koji se rastvara u vazduhu.

Zagađenje vazduha od industrijeIndustrijska proizvodnja takođe utiče na zagađenje vazduha. Stepen negativnih posledicazavisi od visine dimnjaka i pravca vetra. Primarne zagađujuće materije sa dužimperiodom zadržavanja uključuju: zakiseljena jedinjenja (kao npr. sumpor-dioksid, NOXi amonijak) i raspršive zagađivače (kao što su prašina, teški metali i postojane organskezagađujuće materije).

„Crne tačke”„Crna tačka” je termin kojim se označava oblast sa visokim stepenom kratkoročnogzagađenja. Stanovništvo koje naseljava oblasti u blizini izvora zagađenja pod velikimje rizikom od izlaganja posledicama zagađenja. Crne tačke javljaju se u urbanimsaobraćajnicama sa gustim prometom i u gradovima blizu industrijskih postrojenja (dimnjaka).

Tipovi zagađenja vazduha

16

1

Kvalitet vazduha

Vazduh

17

1

Kvalitet vazduha

Vazduh

Formaldehid je vodorastvorljivi, bezbojni, otrovni gas koji poseduje specifičan miris.Koristi se u mnogim dezinfektantima, konzervansima i poljoprivrednim hemikalijama,kao lepak pri sastavljanju nameštaja i kao protivpožarni sastojak u nekim kompleksnimmaterijalima. Tragovi formaldehida nalaze se i u sredstvima za poliranje, uljima, šamponu,zubnoj pasti, pivu, vinu, tapetama, bojama, duvanu, pa čak i u unutrašnjoj opremi za vozila.Pošto formaldehid nikada ne formira stabilnu hemijsku vezu, može se ispuštati godinama,dugo nakon što je svaki karakteristični miris nestao. Njegova isparenja najviše utiču narespiratorni sistem, kožu i srce. Jedan od načina da se izbegnu štetne posledice formaldehidajeste da se koriste zeoliti — minerali koji imaju ogromnu moć apsorpcije. Oni će apsorbovatiisparenja formaldehida, kao i prašinu, mirise, dim i ostale zagađujuće materije.

Azbest predstavlja grupu minerala koji se prirodno nalaze u određenim formacijama stena.Azbest je izuzetno otporan na vatru i korozivne procese i koristi se kao odličan toplotniizolator. Zbog ovih svojstava nekada se smatrao idealnim materijalom što je obezbedilonjegovu široku primenu. Međutim, ubrzo su otkriveni zdravstveni rizici koje prati udisanjeazbestnih vlakana. Jednom udahnute, azbestne čestice ostaju zauvek zarobljene u plućimai probavnom sistemu izazivajući ozbiljne zdravstvene posledice kao što je rak. Efekti moguostati neprimećeni godinama posle izlaganja. Uprkos ovim posledicama, materijali kojisadrže azbest predstavljaju neznatan zdravstveni rizik ako se sa njima pravilno rukuje,i ako se održavaju na odgovarajući način.

Uljane boje se koriste za farbanje prozora, vrata,nameštaja, zidova, itd. One sadrže razne hemikalijeuključujući i razređivače. Takoreći sve ove bojesu štetne za ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Akose udišu u dugom vremenskom periodu mogu izazvatisuvu kožu, glavobolju, povraćanje, zamor i vrtoglavicu.Duži boravak pored isparenja tih boja može dovestido problema u radu bubrega i jetre, kao i krvi.Uvek pre upotrebe pročitajte uputstvo. Čuvajte daljeod izvora toplote i vlage i daleko od dohvata dece,jer oni ne znaju da čitaju ili da razumeju uputstvo.

Elektromagnetna polja su nevidljiva polja energije koja proizvode protok električnestruje. Elektromagnetna polja postoje u svim živim bićima i prožimaju prirodu. Zagađenjese javlja u slučaju kada snaga polja prevazilazi granicu sigurnosti. Provođenje previševremena kod kuće u takvim uslovima — rad za kompjuterom, sedenje preblizutelevizijskom aparatu — može rezultirati neželjenim posledicama po zdravlje.

Sve je više dokaza da dugotrajno izlaganje elektromagnetnom zračenju može izazvatirak, leukemiju, poremećaje imunog sistema, pobačaje i druge probleme. Najugroženijasu deca, zato što naučnici veruju da elektromagnetna radijacija utiče na telesnemehanizme koji regulišu rast ćelija. Opreznost je od velikog značaja.

Postoji nekoliko jednostavnih mera za izbegavanje zdravstvenih rizika:• Držati uređaje, kao što su: TV aparati, električni satovi i kompjuteri na najmanje

metar udaljenosti od tela.• Gledati televiziju s razdaljine od najmanje 2 metra.• Sedeti najmanje na 60 cm od kompjuterskog monitora.• Koristiti zaštitne ekrane ili naočare.• Raditi i odmarati se u pravilnim razmacima.

Opasne supstance

18

VazduhRa

dnil

ist Atmosfera

Atmosfera se sastoji od četiri sloja vazduhakoji okružuju Zemlju. Najniži sloj zovese troposfera. Iako je samo 8-11 km iznadzemlje, troposfera sadrži 95 procenatagasova atmosfere. U ovom slojuse zagađujuće materije mešaju i reagujusa komponentama atmosfere. Troposferaigra izuzetno značajnu ulogu u održavanjuživota na Zemlji.

Sledeći sloj zove se stratosfera i protežese na oko 30-50 km iznad zemljine površine.Dve trećine njenog spoljnjeg omotača sastojise od ozona čija je uloga filtriranjeultraljubičastih zraka koji dolaze sa Sunca.Bez ovog sloja život na Zemlji ne bi biomoguć. Neki zagađujući gasovi podižuse iz troposfere u stratosferu i uništavajuozonski omotač.

Dva najudaljenija sloja zovu se mezosferai termosfera. Iako su prirodni atmosferskiprocesi samoregulišući, supstancei hemikalije koje se ispuštaju usled ljudskihaktivnosti mogu izazvati negativne,neotklonjive promene u atmosferi i dovestido značajne promene klimatskih uslovana Zemlji.

19

1

Voda: suština života

Voda

Voda: suština životaKljučni koncepti/sadržaji Pošto svi koristimo vodu, svi smo odgovorni za njeno

čuvanje. Dva glavna principa za celishodno održavanjevodnih resursa jesu očuvanje i zaštita.

Trajanje 7 školskih časova (prva i druga aktivnost su kraće i podesneza učenike mlađeg uzrasta)

Razred VI — VIII

Mesto Učionica

Nastavni materijali Čaša pitke vode, podmetač, pesak, mala količina napitkau prahu (ili nekoliko kristala kalijum permanganata),dva suda kapaciteta 3 litra (sudovi ili boce), levak, plastičnaflaša od 1,5 litra, kamenčići ili šljunak, filc, papiri za pisanje

Nastavni predmeti Hemija, Biologija, Priroda, Geografija, Fizika, Građanskovaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• opiše značaj vode za život;• objasni kako smanjiti potrošnju vode (objasnite razredu

da čak i male promene u našim svakodnevnim životnimnavikama mogu dovesti do uštede vode);

• primenjuje stečena znanja o zaštiti vode od zagađivanjakroz svakodnevne aktivnosti.

Nastavne metode Izlaganje, slobodna diskusija, razgovor, kooperativno učenje,video prezentacija

20

1

Voda: suština života

Voda

Uvod

„Ako postoji čudo na ovoj planeti, to je voda” (Loran Ajzelc). Voda jespecifičan deo zemljine površine. Voda je jedinstveni deo površine Zemljei njeno obilje je isključivi razlog zbog kojeg se naš svet naziva još i „plavaplaneta”. Uprkos ovom obilju, velika većina vode pripada okeanimai morima, a samo 0,6 procenata ukupne vodene količine podesna je za piće.

Površinske i podzemne vode su važan element hidrološkog ciklusaZemlje. U površinske vode spadaju: reke, jezera i lednici (glečeri).Podzemne vode opstaju kao najmanje proučen i najteže utvrdljivvodeni resurs.

Voda se koristi u poljoprivredi (navodnjavanje), u industriji (kao agens za hlađenje i grejanje)i za domaće potrebe (za piće, ličnu higijenu, pranje, rekreaciju, itd.). Nenamensko trošenje vodei njeno zagađivanje u današnje vreme predstavlja veoma ozbiljan problem koji može da dovedečovečanstvo na ivicu katastrofe. Pošto svi koristimo vodu, svi smo odgovorni za njeno čuvanje.Dva glavna principa za celishodno održavanje vodnih resursa su očuvanje i zaštita.

Aktivnosti

Vodni ciklus — ciklus kruženja vode u prirodi (za učenike mlađeg uzrasta)

Iznesite čašu vode i pozovite dobrovoljca/dobrovoljku da uzme gutljaj i pogodi koliko je stara.Objasnite deci da je starost vode približno oko 4,5 milijardi godina (koliko je stara i našaplaneta), i da se nalazi u stalnom kretanju između zemlje i atmosfere. Sunce i vetar uzrokujunjeno isparavanje iz zemlje, listova vegetacije, životinjskih organizama, površina reka, jezerai okeana. Na taj način se voda u tečnom stanju preobražava u paru. Pod određenim uslovimapara se kondenzuje i pada na zemlju u obliku kiše, susnežice ili snega. Ovaj proces u komevoda nanovo puni reke i jezera — često noseći druge materije sa sobom — naziva se „izlivanjevode” (tj. padavine). Upravo se na ovaj način „hrane” reke i jezera, a reke zatim teku u okeane.Određena količina padavina odlazi ispod zemljine površine, pa tako nastaju podzemne(ispodpovršinske) akumulacije. Za demonstraciju, koristite interaktivnu prezentaciju kruženjavode u prirodi koja se nalazi na CD-ROM-u.

Slana i slatka voda (za učenike mlađih uzrasta)

Podelite učenicima/učenicama primerke informativnog lista Slana i slatka voda sa strane 26i analizirajte sličnosti i razlike između ova dva tipa vode. Naglasite da iako pokriva preko70 procenata površine Zemlje, salinitet morske vode čini je neupotrebljivom za piće, kuvanjeili navodnjavanje. Slatka voda čini neznatnih 2 odsto ukupnih vodnih rezervi na planeti, i zatoje treba štititi od zagađivanja.

Ne možemo živeti bez vode

1 Predstavite informacije sadržane u uvodnom delu ove nastavne jedinice, zajednosa dodatnim podacima iz poglavlja Vode na CD-ROM-u.

2 Predočite učenicima da se svet suočava sa globalnom krizom nestašice vodnih resursa:

• Preko milijardu ljudi nema pristupa čistoj, pijaćoj vodi.• Preko 2,4 milijarde ljudi živi u lošim sanitarnim uslovima (tj. bez kanalizacionog sistema,

savremenih postrojenja za tretman otpadnih voda iz domaćinstava).• Prognoze predviđaju da će do 2025. godine dve trećine stanovništva Zemlje trpeti

nestašice vode.

21

1

Voda: suština života

Voda

3 Prikažite učenicima video isečak Slatka voda koji je uključen u video materijal.Posle projekcije pokrenite diskusiju na sledeće teme:• Koliko vode koristi odrasla jednika dnevno? (približno 80 litara na dan)• Koliko ljudi umre dnevno zbog upotrebe zagađene pijaće vode?

(približno 25,000 — većinu čine deca)

4 Pokušajte da odgovorite na pitanja postavljena na kraju prikazanog video materijala:

• Zašto je toliko važno pravilno upravljati vodnim resursima?• Koje probleme stvara zagađena voda?• Kako možemo zaštititi vodne resurse?• Kako možemo pomoći? (Koristite informacije prezentovane u tekstu Kako štedeti vodu)

Kako smanjiti potrošnju vode kod kuće

Objasnite razredu da čak i male promene u našim svakodnevnim životnim navikama mogudovesti do uštede vode.

Pranje zuba

1 Upitajte učenike koliko često peru zube. Zatim, zamolite dobrovoljca da demonstrira svojutehniku pranja zuba. Najverovatnije će učenik/učenica otići do umivaonika, otvoriti česmui početi da pere zube dok voda teče. Ako učenik to zaista i uradi, mogućnosti za ušteduvode potpuno su jasne. Ako ne, time je učenik pružio pozitivan primer.

Napomena: ako umivaonik nije pri ruci, dobrovoljac može da pruži i jednostavnijeobjašnjenje.

2 Razmotrite da li postoji još neki, ekonomičniji način pranja zuba. Na primer, česmase otvara samo kada se pere četkica ili ispiraju usta, i zatvara dok se peru zubi. Kolikose vode može uštedeti na ovaj način?

3 Eksperiment: Ako curi slavina. Uzmite sud od jednog litra. Izmerite vreme kojeje potrebno da se ispuni sud. Pomnožite vrednosti za 24 sata, jednu nedelju, jedan mesec.Izvedite zaključke.

Brijanje

1 Zamolite učenika iz razreda da pokaže kako se njegov otac ili brat briju. Učenik odlazido umivaonika, otvara česmu i pretvara se da se brije.

Ako pusti da voda teče tokom demonstracije, poenta će biti jasna. I u ovom slučaju učenikmože jednostavno da objasnit proces.

2 Razmotrite da li postoje drugi, ekonomičniji načini brijanja, na primer, kvašenje četkeili pranje brijača u čaši ili posudi sa vodom. Upitajte učenike da li su ikada videli da se nekood njihovih starijih brije na ovaj način.

3 Objasnite razredu da se obe ove pokazne vežbe možda na prvi pogled i ne čine efikasnimnačinom za uštedu vode, pa ipak, male izmene navika poput ove mogu imati ogroman efekatkada uđu u široku upotrebu. Da biste ubedili sumnjičave, podelite radni list Kako da štedimovodu kod kuće, i predložite učenicima da reše matematičke zadatke koji se nalaze u njemu.Možete organizovati takmičenje da utvrdite ko će najbrže doći do rešenja i da uz to nagraditei sve ostale koji su došli do tačnog rešenja.

Odgovori:Kako perem zube?A: 131,400,000 litara; B: 21,900,000 litara; C: 109,500,000 litaraKako se brijem?A: 43,800,000 litara; B: 3,650,000 litara; C: 40,150,000 litara

22

1

Voda: suština života

Voda

4 Dajte učenicima vremena da razmene utiske i komentare posle završenog računanja.

5 Organizujte diskusiju o različitim načinima na koje domaćinstva mogu štedljivije da koristevodu. Razmotrite predloge za štednju vode u domaćinstvu na stranicama 24 i 25.Napišite sve predloge na tabli, a zatim utvrdite koji od njih su realni i mogu daljeda se razviju u planove za uštedu vode u domaćinstvu.

6 Ohrabrite učenike da uključe svoje ukućane u:

• rešavanje matematičkih zadataka sa informacionih listova;• učenje o načinima štednje vode u domaćinstvu iz teksta na strani 27;• kreiranje porodičnog plana za uštedu vode.

Kako zaštiti vodu iz domaćinstva od zagađivanja

1 Neka učenici sakupljaju ambalažu i pakovanja (sa etiketama)različitih deterdženata za čišćenje i preparata za održavanjedomaćinstva u periodu od jednog do dva mjeseca. Posletog perioda, učenici na čas mogu doneti to što su sakupili.

2 Pokrenite diskusiju na temu: Kako zagađujemo vodu kodkuće? (koristeći toalet, pranje i čišćenje po kući uz upotrebunajrazličitijih hemikalija, itd.)

3 Objasnite učenicima/učenicama da kanalizacija iz domaćinstvazapravo i ne predstavlja veliku pretnju prirodi. Brojnimikroorganizmi su se adaptirali za razlaganje ljudskogkanalizacionog otpada. U stvari, najveće probleme prouzrokuju savremene hemijskesupstance koje se u domaćinstvu koriste za pranje i čišćenje. Nakon što dospeju u vodu, onese mešaju sa kanalizacionim otpadom i prodiru u mrežu za otpadne vode (u septičke jameili — putem kanalizacije — u postrojenje za tretman otpadnih voda). Hemikalije ubijajumikroorganizme koji rastvaraju organski ljudski otpad. Ovaj proces, dalje, vodi ka uništavanjupažljivo izbalansiranog sistema.

Naglasite da još uvek nema u upotrebi sredstva za čišćenje i pranje koje je potpunobezbedno za životnu sredinu. Sve takve hemikalije doprinose zagađivanju u različitoj merii zato je bitno da ih koristimo na odgovarajući i razuman način, kao i da radije koristimoproizvode koji su označeni kao sigurniji, jer ne sadrže supstance koje štete životnoj sredini.Druga mogućnost je da se izvesne, uglavnom zaboravljene preporuke kod čišćenja,ponovo uvedu u upotrebu (pogledajte tekst Kako zaštititi vodu od zagađenja na strani 25).

4 Pažljivo pregledajte sredstva za pranje i čišćenje koja su učenici doneli na čas i razmotritesadržaj etiketa. Da li na njima ima „ekoloških” oznaka? Kontaktirajte roditelje i stručnjakeza dodatna pojašnjenja.

Skrenite pažnju učenicima na činjenicu da su različiti naftni derivati (maziva za automobilei goriva) posebno opasni. Direktno ispuštanje ovih proizvoda u kanalizacioni sistemje neprihvatljivo i treba da se obavi na za to posebno određenim mestima (auto-servisiili pumpne stanice) gde je njihovo sakupljanje, transport i prerada strogo regulisano.

Ko zagađuje vodu?

1 Organizujte slobodnu diskusiju na temu: kako ljudske aktivnosti zagađuju vodene resurse?(poljoprivreda, industrija, građevinarstvo, akcidenti ispuštanja otpada i iscurivanja opasnihsupstanci, neregulisano odlaganje otpada iz domaćinstva, itd.). Napišite sve odgovorena tabli. Tražite od učenika da podvuku one koji mogu biti stvarni uzroci zagađivanja izvoravode u vašoj zajednici.

2 Objasnite učenicima da je odlaganje smeća ispod površine zemlje dugoročna praksa.Mnoga od ovih mesta postaju „tačkasti izvori zagađenja” podzemnih i površinskih voda.Izvedite sledeću demonstraciju da dočarate proces:

23

1

Voda: suština života

Voda

• Na dno plastičnog podmetača pospite 2-3 cm suvog peska.• Napravite malu rupu u pesku na jednoj strani podmetača i napunite je malom količinom

soka u prahu (cedevita) ili kristalima kalijum permanganata. Objasnite da simuliratepodzemni otpad na odlagalištu otpada. Takva lokacija zove se „izvor zagađenja”.

• Podignite podmetač na strani na kojoj se nalazi vaš „otpad” i objasnite da tok vodenije uvek u pravcu nadole, kroz zemlju.

• Simulirajte kišu prskanjem „tačke na kojoj je odložen otpad” vodom.• Neka učenici obrate pažnju na to kako se boja peska menja. Šta se iz ovoga može

zaključiti?

3 Ukažite na činjenicu da se zagađenje u životnoj sredini širi na sličan način. Zagađujućematerije pokupi voda koja prolazi kroz zemlju i nosi ih do podvodnih akumulacija, bunara,reka, jezera i drugih mesta odakle se crpi pijaća voda.

4 Ohrabrite učenike da svoja novostečena saznanja podele sa ukućanima i da razgovarajus njima o odlaganju starih ili beskorisnih hemikalija.

Tretman otpadne vode iz domaćinstva

Nastanak i prečišćavanje

1 Ilustrujte nastanak otpadne vode iz domaćinstva:pomešajte male količine različitih sredstava za čišćenje,taloga od kafe, upotrebljenih kesica čaja, komadatoalet papira, vodenih boja, itd. sa jednim litrom vode,u posudi koja prima tri litra.

2 Pripremite filter tako što ćete iseći dno plastične flašeod 1.5 litara i iskoristiti njen gornji dio. Okreniteje naopačke pretvarajući je u levak. Načinite filteru levku slažući uzastopno slojeve kamenčića, kamenja, šljunka, filca i konačno peska.

3 Postavite levak u otvor druge posude od 3 litra. Sada ste spremni da simulirate mehaničkitretman otpadnih voda iz domaćinstva pretačući polako sadržaj prve posude u drugu.

4 Pošto ste pažljivo posmatrali proces filtracije vode, zamolite učenike da odgovorena sledeća pitanja:

• Koji je stepen pročišćenja ove vode posle filtriranja?• Je li moguće piti je neposredno posle filtracije?

Teme za diskusiju

1 Objasnite da pijaća voda sprovedena u naše domove putem vodovodnog sistemaprethodno prolazi kroz višestepeni sistem postrojenja za tretman vode. Ovaj procesuključuje filtriranje peska, posle čega na red dolazi dezinfekcija (tj. hlorisanje). Nakon toga,voda je spremna za dostavljanje krajnjim korisnicima.

2 Podelite informacioni list Etape tretiranja otpadnih (kanalizacionih) voda. Objasniteda se u ruralnim i periferijskim područjima otpadne vode iz domaćinstva prikupljajuu septičke jame. Da bi se izbeglo zagađivanje podzemnih voda, ove jame treba redovnoprazniti i čistiti, što je zadatak specijalizovanih preduzeća.

U velikim gradovima, otpadne vode se sistemima kanalizacione mreže sprovodedo postrojenja za tretman otpadnih voda. U ovom slučaju, voda prvo prolazi kroz procesmehaničke obrade u kojem se uklanja krupniji, čvrst otpad. Zatim sledi druga, biološkaetapa, u kojoj se sprovodi aerobna degradacija organskog otpada, uz korišćenjemikroorganizama i kiseonika. Posle ove etape, otpadne vode još uvek sadrže organskajedinjenja, suspendovane čestice, fosfate, nitrate i teške metale. Zato se u nekim zemljamakoristi i treći metod koji se sastoji od niza hemijskih i fizičkih procesa kojima se uklanjajuzagađivači preostali nakon prethodne dve etape. Ovako tretirana voda relativno je čista,pa se usmerava nazad u akumulacije. Ovaj metod troetapnog tretmana nije mogućeobezbediti u svim evropskim zemljama, ali se broj postrojenja iz dana u dan povećava.

24

1

Voda: suština života

Voda

Naglasite učenicima da je jedan od najvažnijih zadataka zemalja u procesu pristupanjaEU izgradnja savremenih postrojenja za tretman otpadnih voda u svim naseljima čijapopulacija prelazi 10,000 stanovnika. Takav proces je pokrenut i na Kosovu, u Srbici.

3 Ispitajte i prodiskutujte sa učenicima sledeće teme:

• Odakle se tvoje mjesto snabdeva pijaćom vodom? Kako se tretira?• Jesu li u tvom mestu izgrađeni kanalizacioni sistem i postrojenja za preradu otpadnih voda?• Ako se voda ne tretira, postoje li planovi za izgradnju postrojenja za preradu vode?

U nastavku...

• Organizujte posetu postrojenju za prečišćavanje vode i postrojenju za preradu otpadnihvoda. Susretnite se sa gradskim stručnjacima nadležnim za vodosnabdevanje i prevencijuzagađenja vode. Razgovarajte s njima o opredjeljenju svoje porodice za uštedu vodei zaštitu vode od zagađivanja. Raspitajte se o planovima nadležnih službi za poboljšanjekvaliteta pijaće vode i mera za sprječavanje zagađenja. Istražite moguće izvore zagađenjau vašem mestu i saznajte koje mere preduzima lokalna vlast.

• Obezbedite „zeleni” (ekološki) oglasni i informativni zid na vidljivoj lokaciji u vašoj školi.Utvrdite obiežavanje Dana vode ili Nedelje vode, kako biste naglasili potrebu uštedei zaštite vodnih resursa. Kontaktirajte lokalne medije i upoznajte članove vaše lokalnezajednice sa ovom inicijativom.

• Uklonite veće ostatke hrane s posuđa pre nego što ga operete.• Ne perite posuđe pod tekućom vodom, već napunite sudoperu i zatvorite odvod

vode. Ovako ćete uštedeti polovinu vode koju biste normalno iskoristili za pranje.• Zatvorite odvod vode u sudoperi dok perete voće i povrće.• Hlađenje pregrejanih stvari ispod mlaza tekuće vode nepotrebno je trošenje vode.• Mašinu za pranje veša ili posuđa uključujte samo kada je puna.• Ako su komadi odeće preterano isprljani, potopite ih u lavor vode sa deterdžentom

pre nego što ih ubacite u mašinu za pranje veša.• Za pranje automobila koristite sredstvo za pranje i kantu vode. Crevo koristite samo

na kraju.• Terase i balkone perite samo kada pada kiša.• Opalo lišće skupljajte grabuljama, umesto da ga ispirate crevom.• Ne zalivajte baštu pijaćom vodom. Koristite bunarsku vodu ili sakupljenu kišnicu.• Izbegavajte zalivanje za vreme jakog vetra ili jakog sunca — u ovakvim uslovima voda

najbrže isparava.• Popravljate i održavajte slavine.

Štednja vode kod kuće

25

1

Voda: suština života

Voda

Tečnosti i praškovi za pranje suđaProizvodi za pranje suđa koji su danas u prodaji toksični su i korozivni. Umestonjih mogu se koristiti sirće, voda ili rastvorena soda bikarbona.

Sredstva za čišćenje prozora Sredstva za čišćenje prozora koja su u prodajitakođe su otrovna i korozivna. Uobičajena kućna sredstva, kao što su topla voda i sirće(u odnosu 11:1) sigurnija su mogućnost.

Sredstva za pročišćavanje odvoda Ovi proizvodi obično sadrže jake baze,sa korozivnim i otrovnim supstancama koje mogu prouzrokovati opekotine.Za otčepljivanje odvoda mogu se koristiti pumpe ili sajle. Za redovne potrebečišćenja mogu se koristiti četvrtina čaše sirćeta i četvrtina čaše sode bikarbone.Ispiranje se vrši toplom vodom.

Sredstva za izbjeljivanje Otrovna su i korozivna. Umjesto njih možete koristitipolovinu čaše sirćeta ili sode bikarbone.

Gelovi i praškovi za čišćenje šporeta Obično sadrže jake baze, otrovnisu i korozivni. Umesto toga, šporet redovno čistite sodom bikarbonom.

Kako zaštititi vodu od zagađivanja

Upotrebom savremenih tehnologija potrošnja vode u kući smanjuje se za jednu trećinu,u poljoprivredi za polovinu, a u industriji čak za 90%! Da bismo uštedeli vodu,neophodno je preduzeti sledeće:• popravljati i održavati vodovodne cevi, kako bi se gubitak vode u protoku sveo

na minimum;• sprovesti metod „kapljične” irigacije u poljoprivredi kako bi se povećala efikasnost

upotrebe vode umanjivanjem gubitaka koji nastaju od isparavanja;• izgraditi sisteme za prečišćavanje vode gde god je to moguće;• uvesti „kružni/ciklični” metod korišćenja vode u industriji;• pristati na ekološko oporezivanje vode kojim bi se pokrili troškovi isporuke,

upravljanja i prečišćavanja vode.

Kako štedeti vodu

26

VodaRa

dnil

ist Slana i slatka voda

Slana voda Slatka voda

DA NE DA NE

Slana voda Slatka voda

Dovršite rečenice

pokriva ….% Zemljine površine. čini samo ….% ukupnih vodnih rezervi.

može se naći u …………….. može se naći u ……………..

sadrži ne sadrži ………

Navedite najvažnije svetske okeane: Navedite nekoliko obližnjih reka, jezeraili akumulacija:

Koja su mora najbliža vašem mestu Navedite nekoliko obližnjih reka,stanovanja? jezera ili akumulacija:

Tabelu popunite sa DA ili NE

Ova vrsta vode koristi se za

saobraćaj

pecanje

odmor i opuštanje

ekstrakciju (vađenje) solii drugih minerala

navodnjavanje

piće i pripremanje hrane

Ovu vodu zagađuju

otpadne vode

otpad/đubre

hemikalije/teški metali

pesticidi/đubriva

mulj (talog)

radioaktivan otpad

ribarske mreže i druga oprema za ribarenje

plastika i proizvodi od plastike

sedimenti koji su nastali od erozije

drugo

27

VodaRadnilist

Kako uštedeti vodu kod kuće

Zadatak: Kako perem zube?Uslovi

U tvom gradu živi 30,000 stanovnika. Pretpostavimo da većinapere zube dok voda teče iz česme, a manji broj česmu otvarajusamo za ispiranje četkice i usta.

Za jedan minut isteče prosečno dva litra vode, a većini ljudije za pranje zuba potrebno tri minuta.

Drugi pristup (povremeno otvaranje/zatvaranje česme,uz korišćenje vode samo za ispiranje) rezultira u potrošnji približnojednog litra vode, što predstavlja značajnu uštedu.

Pitanja

A: Koliko bi se vode utrošilo na godišnjem nivou ukoliko bi svi stanovnici grada držali česmuotvorenu sve vreme u toku pranja zube, a zube prali dva puta dnevno?

B: Koliko bi se vode utrošilo na godišnjem nivou ukoliko bi se ona koristila samo za ispiranječetkice i usta?

C: Kolika je godišnja ušteda vode ako bi se svi u gradu pridržavali druge prakse?

Zadatak: Kako se brijem?Uslovi

Pretpostavimo da vaš grad ima 40,000 stanovnika. Uzmimo da su polovina od toga muškarcii da se polovina brije svakog jutra. Većina onih koji se briju čine to uz česmu koja je sve vremeotvorena, dok manji deo pušta vodusamo da ispere brijač i lice.

Prosečno brijanje traje šest minuta.Voda iz česme ističe kroz napola otvorenučesmu brzinom od dva litra u minuti.Prosečna količina vode potrebneza ispiranje iznosi samo jedan litar u minuti.

Pitanja

A: Koliko se vode troši na godišnjemnivou ako svakog jutra svi oni kojise briju sve vreme imajuotvorenu česmu?

B: Koliko se vode utroši ako ti isti kojise briju vodu puštaju samo da isperubrijače i lice?

C: Koliko vode može da se uštedina godišnjem nivou ako oni kojise briju slede drugi primer?

28

VodaRa

dnil

ist Etape tretmana otpadnih

(kanalizacionih) voda

Primarni tretmanje mehanički procesu kome se koristemrežasti filteri kakobi se izdvojili otpaci kaošto su kamenje, granjei komadi tkanina.

Sekundarni tretmanje biološki proces u kome se koriste aerobne bakterije za uklanjanjedo 90 odsto biorazgradljivog organskog otpada i organskog otpadakome je neophodan kiseonik.

Voda iz kanalizacije najčešće se upumpava u velike cisterne i mešanekoliko sati sa bakterijski obogaćenim talogom i finim mehurićimaobogaćenim kiseonikom kako bi se omogućila degradacijamikroorganizama. Voda zatim odlazi u postrojenje za taloženje,gde se većina suspendovanih čvrstih materija i mikroorganizama taložina dno u vidu mulja/taloga.

Talog koji je dobijen primarnom i sekundarnom obradom razlažese anaerobnom digestijom, a zatim se spaljuje i odlaže na deponijeili se koristi za đubrenje zemljišta.

Čak i posle sekundarnog tretmana otpadne vode ipak sadrže nekiprocenat organskog otpada koji zahteva kiseonik, kao i suspendovanečvrste materije, 70 odsto svog sastava fosfora (najčešće u oblikufosfata), nešto nitrata i toksična jedinjenja metala.

Napredan tretman kanalizacionog otpadapredstavlja niz specijalizovanih hemijskihi fizičkih postupaka koji uklanjaju specifičnezagađujuće materije preostale u vodi posleprimarne i sekundarne obrade.

Napredni tretmani se koriste u retkim slučajevimausled visokih troškova izgradnje i održavanjaovakvih postrojenja. Uprkos izdacima, naprednetretmane koristi više od trećine stanovništvaFinske, nekadašnje Zapadne Nemačke, Švajcarskei Švedske, a u manjoj meri Danske i Norveške.

1 3

2

Uvod

Zemljište je površinski sloj zemljine kore. Možemo reći da je ono živo, jer ga nastanjuje mnoštvoživih organizama. Štaviše, ono je u stalnom procesu nastajanja i nestajanja (erozija).

Zemljište je suštinski sastojak svih zemnih ekosistema. U suprotnosti sa zabrinutošću koja pratiatmosfere i hidrosfere, potreba za zaštitom zemljišta tek je nedavno postala predmet ozbiljnepažnje. Zemljište je statično pa se zato ponaša kao ogromno prihvatilište svih tipova zagađujućihmaterija koje mogu aktivirati različiti „okidači” (npr. zakiseljavanje), i koje se zatim ispuštajuu životnu sredinu. Budući da se ove supstance duže zadržavaju u zemljištu nego u vazduhuili vodi, negativni efekti mogu dugo ostati skriveni.

Zemljište je naše blago

29

1

Zemljište je naše blago

Zemljište

Ključni koncepti/sadržaji Značaj zemljišta za živi svet

Trajanje 2 - 3 školska časa

Razred VI — VIII

Mesto Učionica, laboratorija

Nastavni materijali Četiri staklena cilindra, dva đevđira/cedaljke sa malimrupicama, uzorci zemlje, supstanca za bojenje i videomaterijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Priroda, Geografija

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni različite uloge koje zemljište igra u prirodi.

Nastavne metode Izlaganje eksperiment, diskusija

30

1

Zemljište je naše blago

Zemljište

Za razliku od vazduha i vode, zemljište može biti u privatnom vlasništvu, što značida se sa merama očuvanja i zaštite zemljišta moraju složiti njeni vlasnici i upravljači,pa se ove mere nekada teško sprovode u delo.

Zemljište je:• osnova za proizvodnju bio-mase i izvor hrane

za životinje, biljke i čoveka (ono je takođe mestona kome se vrši razgrađivanje biljaka i životinja);

• filter, pufer i transformator (zemljište obnavljai pročišćava podzemne vode i igra ulogu prirodnogfiltera i stabilizatora);

• stanište i rezervoar gena (mnoge biljke i životinježive i razvijaju se u zemljištu);

• čvrsto tlo (tj. površina na kojoj se podižu zgradei infrastrukturne mreže);

• izvor sirovina za gradnju i opremanje,kao i obnovljivih izvora energije (npr. seno, slama,treset, drvo);

• arhitektonsko i istorijsko nasljeđe.

Nažalost, sloj zemljišta planete stalno se smanjuje i na mnogim mestima njegov kvalitet opada.Mnogo brige i napora potrebno je da bi se zaustavio proces uništenja zemljišta kakobi se obezbedilo njegovo normalno dalje funkcionisanje.

Najozbiljniji problemi i pretnje zemljištu jesu erozija, zakiseljenje, zagađivanje, zbijanjei salinizacija.

Aktivnosti

Uvod

1 Počnite čas tražeći od učenika da na tabli napišu imena nekih od organizama koji živeu zemljištu. Koliko učenici znaju o tome šta živi u zemlji, u poređenju sa znanjemo oblicima života koje imaju druga staništa.

2 Upoznajte razred sa informacijama prezentovanim na CD-ROM-u. Naglasite imda je potreba za zaštitom zemljišta tek odnedavno postala tema o kojoj se brine, za razlikuod zaštite vazduha i vode. Takođe, ukažite na to da je veoma teško regulisati i sprovestimere zaštite zemljišta zato što je često u privatnom vlasništvu.

3 Prikažite učenicima video materijal Zagađenje zemljišta: auto otpadi i tražite da objasnekako nastaje zemljište. Koje su njegove glavne funkcije? Šta najviše ugrožava zemljište?

Funkcije zemljišta: filter i pufer (vežba)

1 Stavite dve cedaljke sa malim rupicama (umesto cedaljki može se koristiti i komad finetkanine) na dva staklena cilindra. Učvrstite cedaljke ili tkaninu gumicama.

2 U jednu cedaljku stavite šaku glinovite zemlje, a u drugu jednaku količinu peskovite zemlje(ili krupnozrnasti pesak).

3 Sipajte jednaku količinu vode u cilindre.

4 Dodajte po jednu kap neke uočljive boje (npr. mastilo) u svaki od cilindara.

5 Uključite hronometar i pažllivo sipajte obojene rastvore na uzorke zemljišta.

31

1

Zemljište je naše blago

Zemljište

6 Tražite od učenika da mere period filtracije dok posmatraju promenu boje u cilindru.Obojena voda brzo prolazi kroz pesak zadržavajući svoju boju. Da prodre kroz glinovitozemljište, tečnosti je potrebno više vremena, a na drugu stranu izlazi većim delom izgubivšiboju. Zemljišta koja sadrže glinu (ilovača, blato) ponašaju se kao prirodni filteri,dok peskovita, kamenita i šljunkovita zemljišta doprinose obnavljanju podzemnih voda.U isto vreme, usled njihove gustine, zbijenosti i sposobnosti da zadrže različite supstance,glinovita zemljišta su vitalnija i bogatija mineralnim supstancama. Zemljište je relativno lakoodvojivo od podloge. Skrenite pažnju učenicima da mali broj biljnih vrsta rastena stenovitoj površini planina. Mnogo više vrsta zastupljeno je u podnožjima planinai u ravnicama. Izdržljive vrste koje nastanjuju planinske oblasti prilagođene su oštrijoj klimii lošem kvalitetu zemljišta. Neke od njih su zaštićene zakonom.

Slobodna diskusija

Upitajte učenike sledeće: koji svakodnevni predmeti se prave od gline? (cigle, crep, saksije)i šta se još može od njih napraviti? (porcelan od bele gline, „kaolin” ili „kineska glina”, glina kojase koristi u grnčarstvu i vajarstvu). Obratite pažnju na izbor gline i kaolina za različite namene,kao i na metode koje se koriste za rad sa ovim materijalima (modeliranje — sušenje — pečenje;sušenje — pečenje — glaziranje).

Diskusija

Pročitajte deo iz Platonovog dijaloga Kritija i pokrenite diskusiju o njegovoj relevantnosti danas.Upitajte učenike sledeće:• Jesu li erozija i uništavanje zemjišta problem koji se javlja tek u posljednjih 100 godina?• Objasnite kako se zemljište uništava prirodnim putem, a kako usled aktivnosti ljudi?• U Staroj Grčkoj, pre 2500 godina, postojala je zabrana obrađivanja zemljišta koje se nalazilo

na kosim terenima. U isto vreme, seljacima su nuđene stimulacije za sađenje drveta masline.Koji je razlog za usvajanje ovih mera?

• Kakav uticaj ima uništenje zemljišta na rezerve vode?• Mislite li da je paralela koju je napravio Platon između Zemlje i bolesnika - ilustracija koja

odgovara istini?• Koja poređenja biste upotrebili da opišete neke od industrijskih pejzaža današnjice?• Sa kojim opasnostima za opstanak zemljišta se suočavamo danas? Postoji li tendencija

dezertifikacije određenih regiona u našoj zemlji?• Kako možemo pomoći da se suprotstavimo progresivnom uništavanju zemljišta?

U nastavku...

• Podelite učenicima tekst Uznemirenost smećem na strani 33 Vislave Šimborske i zamoliteih da nakon što pročitaju tekst zabeleže svoje utiske ili napišu kratak esej. Ohrabrite učenikeda glasno pročitaju zapisane utiske.

32

1

Zemljište je naše blago

Zemljište

Svako od nas može doprineti zaštiti zemljišta pridržavajući se ovih jednostavnih primera:• Prvo, pomozite da se smanji količina đubreta. Kupujte proizvode pakovane

u ambalaži koja ili ima višekratnu upotrebu ili je reciklabilna — tako možete vratitiambalažu na ponovnu upotrebu ili je dati na recikliranje.

• Kada idete na odmor ili na kratak put, ponesite posuđe i čaše za više upotreba,umesto predmete za jednokratnu upotrebu od papira, plastike i kartona.

• Kada ste na izletu u prirodi, pokupite iza sebe.• U zaštićenim područjima držite se markiranih staza i ne pravite nove.• Ložite vatru samo u područjima gde je to posebno dopušteno.

Zaštita zemljišta

Uništavanje životne sredine bila je važna tema za vladaoce Stare Grčke već u šestomveku pre nove ere.

Zakonodavac Solon predložio je zabranu obrađivanja zemljišta na obroncima brda kakobi sprečio eroziju zemljišta. Vladalac Pizistrat nagrađivao je seljake koji su uzgajali masline,umjesto da seku šume i napasaju stoku. Dvesta godina kasnije, Platon je pisao o devastacijizemljišta koje se dešavalo na Atici:

„I tako, kao da je na majušnim ostrvima, naša zemlja je danas počela da liči na kostina telu bolesnika ako se uporedi sa prošlim vremenima: debela i meka zemlja istopilase i ostao je samo goli skelet. U tim prošlim vremenima naša zemlja bila je nevinai nedodirnuta, a današnje takozvane kamenite ravnice obilovale su plodnom zemljom,planine su bile pokrivene širokim pojasevima šuma. (...) Između naših planina ima takvihkoje danas mogu biti samo hrana za pčele, ali su zato krovovi načinjeni od drvećaposečenog ne pre mnogo vremena dobro sačuvani (...), a zemlja je davala izobilnepašnjake stadima.

Voda koju je slao Zevs donosila je plodnost, ne kao danas kada propada bez svrhe,utičući u polja iz gole zemlje.”

Platon, iz Kritije

Odlomak iz Kritije

33

1

Zemljište je naše blago

Zemljište

Suočeni smo sa velikim brojem problema koji su vezani uz neizbežan rast gradova,gradskih četvrti i industrijskih središta. Zaštita prirode u ovom procesu ne samošto se treba uzeti u obzir, već je obavezna. U suprotnom ćemo se namučiti, otrovati,ugušiti, a pre toga ćemo izludeti...

A pre nego što poludimo, utonućemo u smeće...

S početkom proleća i sezone vikenda, turizma i odmora, kao i svake godine, po našimlivadama i šumama, po obalama naših reka i jezera pojaviće se hiljade tona papira,boca i limenki, oglodanih kosti, i opet boca, i opet limenki, kao i plastičnih pakovanja,iskrivljenih cipela, kutijica od kreme, proizvoda industrije kaučuka, zarđalih ostatakametala i krpa. Razlog tome biće isti oni ljudi koji čim uđu u svoj dom, odmah obuvajupapuče. Isti ti ljudi koji tuku decu po turu za najmanju mrljicu na prekrivaču... U prirodise oni odmaraju, to jest sve što padne iz njihovih ruku prepušta se sudbini. Kadanapuštaju mesto oni čak neće ni pogledati smeće koje su ostavili.

Ova pojava nije nova, no postaje sve strašnija iz godine u godinu. Kada idem na izlet,moj prvi posao je da počistim livadu u prečniku od dve stotine metara. Sakupljamneverovatne količine svakojakog smeća i gomilam ga u posebno iskopanu jamu.Na nekoliko dana priroda mi se odužuje svojim lepim izgledom. No, dolaze subotai nedelja — a ne smemo zaboraviti da je sve manje takvih usamljenih mesta gdepočinjem ponovo da čistim i kružni se tok nastavlja. Nažalost, bacanje smeća u travu nijeono najgore što je čovek danas sposoban da učini. Neki nemarno bacaju sav otpadu vodu. Ako se, pak, radi o staklenoj ambalaži, posebno se trude da je pre toga razbiju.Još jedna stvar koja me svake godine tera na razmišljanje — pitanje izmeta. Nailazimna njih vrlo često na otvorenim mestima — kao izazov upućen azurnom nebu i vetrovimasa sve četiri strane sveta. Nedaleko, bačeni toaletni papir ne ostavlja sumnju njegovogljudskog porekla. Nemojte se ljutiti što pišem o takvim stvarima, umesto da razmatrampitanja duha, što bi bilo karakteristično za jednu lirsku pesnikinju. U stvari, ovderazmatram upravo pitanja duha! Opisujem njegovu odsutnost!

Wislawa Szymborska, dobitnica Nobelove nagrade za književnost, Krakov, 1996.

Uznemirenost smećem

34

1

Opstanak vrsta

Uvod

Sva živa bića na Zemlji mogu se grupisati u vrste — grupe organizama koji nalikuju jednidrugima, imaju slične životne navike i ponašanje, i koji dele sličan hemijski sastav i genetskustrukturu. Organizmi koji pripadaju određenoj vrsti razmnožavaju se seksualnom reprodukcijomi moraju imati uslove za stvaranje plodnog potomstva.

Jedan od najvažnijih i najdragocenijih resursa na planeti jeste raznovrsnost bioloških vrstapoznata pod terminom biodiverzitet ili biološka raznovrsnost. Ovaj resurs čine tri komponente:• genetska raznovrsnost, u koju spadaju raznolike i mnogobrojne jedinke koje pripadaju

istoj vrsti;

Opstanak vrsta

Biodiverzitet

Ključni koncepti/sadržaji Uslovi za opstanak različitih vrsta

Trajanje 1–2 školska časa

Razred VI — IX

Mesto Učionica

Nastavni materijali Posteri, video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Biologija, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni šta je biodiverzitet i u čemu je njegov značaj;• analizira opasnosti koje nastaju kao rezultat ubrzanog

nestajanja pojedinih vrsta.

Nastavne metode Izlaganje, diskusije, video prezentacije

35

1

Opstanak vrsta

Biodiverzitet

• diverzitet vrsta, u koji se trenutno ubraja između 15 i 40 miliona vrsta na Zemlji(iako su naučnici do današnjeg dana uspeli da klasifikuju samo 1,75 miliona) i

• diverzitet eko-sistema, u koji spada mnoštvo šumskih, pustinjskih, poljskih, morskih, rečnih,okeanskih i drugih bio-zajednica koje su u stalnoj međusobnoj interakciji i interakcijisa neživim okruženjem.

Svaki živi organizam po sebi je resurs genetskih informacija koje mu omogućavajuda se prilagodi promenama u svojoj okolini. Milionima godina nastajale su nove vrste,dok su one koje se nisu uspele da se prilagode nestajale

Nestanak vrsta je prirodan proces. Brzina ovog procesa drastično je ubrzana sa porastomurbanog razvoja i usložnjavanjem ljudskih aktivnosti.

Aktivnosti

1 Objasnite razredu izuzetan značaj životinjskog i biljnog diverziteta. Koristite tekst Čoveki biodiverzitet i dodatne informacije sa CD-ROM-a.

2 Predočite načine na koje su ljudi zavisni od biodiverziteta. Biljke i životinje obezbeđujubrojne vrste hrane, materijala, energije i hemikalija.

3 Pokrenite slobodnu diskusiju na temu kako priroda obezbeđuje osnov za privređivanjei društvo čoveka. Napišite različite primere na tabli. Kada je vežba završena, prodiskutujtetekst u nastavku Priroda nam pruža.

4 Pogledajte video materijal Biodiverzitet i nestanak vrsta. Organizujte diskusiju na pitanjapostavljena na kraju materijala:• Zašto je biodiverzitet važan za ljudsku vrstu?• Šta uzrokuje nestanak vrsta?• Šta možemo učiniti da zaštitimo biljke i životinje?• Zbog čega je još biodiverzitet koristan? Zatražite od učenika da pronađu primere

izumrlih biljaka i vrsta u svom mestu.

5 Prikažite video materijal Vreme nam ističe sa CD-ROM-a i razgovarajte o njegovoj poruci.Tražite od učenika da napišu kratak esej na osnovu video materijala i diskusije koja je usledila.

U nastavku...• Za domaći zadatak zadajte učenicima da potraže dopunske informacije o biodiverzitetu

na Kosovu. Dozvolite im da koriste CD-ROM iz Zelenog paketa, kao i različite izvores interneta.

• Priroda nam pruža sirovine — hranu, drvnu građu i građevinske materijale, šumskeproizvode, stočnu hranu, genetske resurse, lekove, boje, gumu, itd.

• Priroda nam pruža prirodno stanište.• Priroda obezbeđuje biološku kontrolu bolesti i štetočina.• Priroda reciklira prirodne otpade, ublažava zagađenje i održava zemljište.• Priroda reguliše kruženje hranjivih materija i organskih supstanci.• Priroda reguliše atmosferske procese, hidrološki ciklus (kruženje vode) i prirodne

katastrofe.• Priroda je mesto za odmor i osveženje, kao i izvor kulture, obrazovanja i naučnih

otkrića.

Priroda nam pruža

36

1

Opstanak vrsta

Biodiverzitet

Danas, kao nikada ranije,prirodni eko-sistemii biološka raznovrsnostsuočavaju se sa ozbiljnimopasnostima:• Oko 50,000 bioloških

vrsta izumire godišnje.Čovek je postao ključnifaktor u procesuuništavanja eko-sistema.

• Tropske prašume i drugiprirodni eko-sisteminestaju ili se oštećujuusled širenjapoljoprivrednogzemljišta, razvoja transporta, urbanog razvoja, izmeštanja rečnih tokova za potrebenavodnjavanja i zagađenja.

• Broj ptičjih vrsta širom sveta je u opadanju, dok je jedna četvrtina svih sisarau ozbiljnoj opasnosti od izumiranja.

Tokom evolucije, biljne i životinjske vrste su nastajale i nestajale — neke su ostalerelativno nepromenjene, dok su druge evoluirale ili su se podelile u podvrste. Klimatskepromene, naročito ledeno doba, najverovatnije su odgovorne za razvoj endemskihevropskih podvrsta. Sa izuzetkom najkrupnijih geoloških ili kosmičkih događaja (vulkanskeerupcije ili udari meteora), proces opadanja i pojave novih vrsta uglavnom se odvijapostupno i tokom dugih vremenskih perioda.

Tokom poslednjih 10,000 godina najdramatičniji uticaj na prirodno okruženje javiose iz relativno brzih i sveprisutnih promena izazvanih ljudskom aktivnošću. Pod velikimje znakom pitanja da li u današnje vreme uopšte postoji jedna jedina tačka u Evropina nadmorskoj visini ispod 2,000 metara na koju, na neki način, nisu uticale ljudske aktivnosti.

Uticaj ljudskih aktivnosti proizvodi drastične promene u životnoj sredini. Mnoge od ovihpromena dešavaju se prebrzo i vrste ne stignu da se prilagode, što rezultira neprekinutimsmanjivanjem broja biljnih i životinjskih vrsta.

Mnogo veći broj vrsta doživeo je promene ili je nestao na teritoriji Evrope u odnosuna druge delove sveta. Na primer, 80-90 odsto evropskog kontinenta nekada je biloprekriveno šumom. Danas je taj postotak smanjen na 30. Evropske reke su takođepod ekstremnim pritiskom.

Veliki broj kopnenih močvara i tresetišta postepeno nestaje. Iberijsko poluostrvo,na primer, izgubilo je oko 60 odsto svojih močvarnih područja. Otprilike šest odstopovršine kontinenta je zaštićeno, ali preduzete mere nisu na svim mestima podjednakooštre niti efektne. Trenutno, sledeće taskonomske grupe nestaju ili im preti izumiranje:53 odsto ribljih vrsta, 45 odsto reptila, 40 odsto ptica, 40 odsto sisara i 21 odstood ukupnih 12,500 vrsta viših biljaka.

Gubitak prirodnih staništa, fragmentacija zemljišta, zagađenje, preterana eksploatacijai uvođenje stranih vrsta najveće su pretnje biodiverzitetu.

Čovek i biodiverzitet

37

2

Biodiverzitet rečnih dolina

Biodiverzitet

Uvod

Biodiverzitet u našoj zemlji, kao i u celoj Evropi, je podstalnim pritiskom procesa urbanizacije. Jedno od područjapod izuzetnim pritiskom koje se često zaboravljaili zaobilazi jesu močvarna/vlažna područja — močvare,bare, plitka priobalja i zalivi. Veliki broj kontinentalnihmočvara i bara postepeno nestaju. Močvarna područjai reke su od suštinskog značaja za prirodnu ravnotežu,igrajući ulogu pravih uzgajališta za mnoge vrste vodenihživotinjskih i biljnih vrsta. Ona su takođe prirodno staništealgi i planktona, najvažnije hrane mnogih životinja,uključujući ribe, kornjače, rakove i čaplje.

Biodiverzitet rečnih dolinaKljučni koncepti/sadržaji Antropogeni faktor kao uzrok narušavanja rečnih

eko-sistema

Trajanje • Uvod — 2 školska časa• Nastava u prirodi — 2-4 školska časa• Obrada rezultata i zaključci — 2 školska časa

Razred VI — IX

Mesto Dve lokacije za prikupljanje uzoraka pored reke:

• prva, dobro očuvano područje, daleko od izvorazagađenja od domaćinstava ili industrije;

• i druga, u močvarnom području drastično narušenomljudskim aktivnostima (blizu kanala, duž betoniranih obalareke ili blizu mesta ispuštanja otpadnih voda)

Nastavni materijali Pribor za pisanje i crtanje, topografske mape, lupe,dvogledi, snimač zvuka, foto aparat, ključeviza prepoznavanje biljaka i životinja, staklene tegle/posude,epruvete, mrežice, sita i cediljke, pincete, rastvor metilplavog za testiranje, trakasti metar, kratki kanapiza označavanje lokacija testiranja u razmeri od 1 metrakvadratnog, radni listovi

Nastavni predmeti Biologija, Hemija, Priroda, Geografija

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• upozna biodiverzitet reke;• objasni kompleksnu i dinamičku međuzavisnost

biodiverziteta i stanja životne sredine;• opiše veštine za primenu praktičnih metoda procene

stanja životne sredine i biodiverziteta;• shvati potrebu za očuvanjem i zaštitom biodiverziteta

rečnih dolina i njihovog korišćenja na održivi način.

Nastavne metode Igra asocijacija, izlaganje, diskusija, opservacije, istraživanjana terenu (na lokaciji), rad u malim grupama

38

2

Biodiverzitet rečnih dolina

Biodiverzitet

Aktivnosti

Uvodni čas

1 Dajte učenicima da popune praznine u datim rečenicama:

• Da sam drvo pored reke, bio bih………….. zato što……………..• Da sam vlat trave pored reke, bio bih………….. zato što……………..• Da sam riba u reci, bio bih………….. zato što……………..• Da sam vodozemac pored reke, bio bih………….. zato što……………..• Da sam gmizavac pored reke, bio bih………….. zato što……………..• Da sam ptica pored reke, bio bih………….. zato što……………..• Da sam sisar pored reke, bio bih………….. zato što……………..

2 Zamolite učenike da obrazlože svoje odgovore. Razjasnite kako se svaka od izabranih biljkii životinja adaptirala na život u/pokraj reke.

3 Prodiskutujte sa učenicima na sledeće teme:

• Koji faktori određuju biodiverzitet? Od kojih faktora on zavisi?(dostupnost hrane, vode, kiseonika, staništa)

• Zašto granične zone između vodenih i kopnenih staništa (eko-sistemi u močvarnimpodručjima) imaju veći diverzitet vrsta nego ostala staništa?

• Koje su pretnje biodiverzitetu rečnih sistema? (uništavanje staništa, zagađivanje vodei zemljišta, građevinski radovi i betoniranje rečnih obala)

• Koji značaj za prirodu predstavlja biodiverzitet reka? A za čoveka?

4 Naglasite činjenicu da su različiti organizmi jednog eko-sistema povezani. Delovanjena jednog od njih može imati efekte na druge. Koristite dodatne informacije iz poglavljaBiodiverzitet na CD-ROM-u.

5 Pripremite učenike za predstojeći čas u prirodi:

• Upoznajte ih s planom časa;• Podelite učenike u pet grupa:

– kvalitet vode;– stanje vodenog biodiverziteta;– biljni svet (floru) močvarnih područja;– životinjski svet (faunu) močvarnih područja; i– eko-patrola;

• Podelite odgovarajuće informativne listove svakoj grupi i objasnite svaki proces;• Obezbedite neophodna uputstva, radne listove, materijale, alatke i pomoćnu literaturu

(pravilnike i ključeve za prepoznavanje vrsta).

Čas u prirodi

Organizujte čas u prirodi duž reke, na dve različite lokacije koje pružaju priliku za upoznavanjerazličitih vidova biodiverziteta, pejzaža i nivoa zagađenosti voda. Primenite istu metodologijuza procenu:• stanja biodiverziteta;• kvaliteta vode (bazirano na opservaciji);• biljnog diverziteta;• životinjskog diverziteta;• uticaja ljudskih aktivnosti.

39

2

Biodiverzitet rečnih dolina

Biodiverzitet

Završni čas

1 Neka grupe učenika prezentuju rezultate istraživanja u prirodi. Izvucite zaključke o stanjubiodiverziteta u rečnim eko-sistemima i o njihovoj zavisnosti od kvalteta vode i ljudskihaktivnosti. Formulišite predloge za poboljšanje čistote vodenih basena i očuvanje njihovogbiodiverziteta. Radove učenika potkrepite informacijama iz teksta Svako od nas koji jenaveden u nastavku.

2 Razmislite o načinu za informisanje okoline o rezultatima vežbi.

U nastavku...• Organizujte ekološku akciju za čišćenje

delova rečne obale ili za učvršćivanjeerodiranih delova obale kroz akciju sađenjastabala.

• Sažetak rezultata vežbi i prikupljeneinformacije pošaljite relevantnimorganizacijama i institucijama (npr. nadležnimgradskim ekološkim službama i/iligradonačelniku, nadležnom savetu za zaštituživotne sredine i voda, Ministarstvu turizmai zaštite životne sredine).

• Organizujte izložbu, kao što je „zeleni”informativni zid ili mobilne panoe.

• Stupite u kontakt s lokalnim novinarimai organzujte radio ili TV gostovanja.

• Postavite izveštaj o stanju lokalnog biodiverziteta na internet stranicu.

Svako od nas može štititi močvarna područja tako što:• štedi vodu;• ne baca đubre u vodu;• ne seče drveće i grmlje na obalama;• ne spaljuje vegetaciju na obalama;• ne koristi nepotrebne i štetne hemijske proizvode u sopstvenom domu;• ne narušava i ne uznemirava divlji svet močvarnih područja;• ne koristi resurse močvarnih područja nebrižljivo;• ne čeka da neko drugi posadi drvo na obali.

Zajedno možemo:• zahtevati novu politiku prema zaštiti močvarnih područja, uključujući usvajanje

zakonodavnih mera i bolju ekonomsku politiku;• zahtevati strogu kontrolu korišćenja vodnih resursa i zagađivanja vode;• apelovati na hitno obnavljanje ugroženih i nestalih močvarnih područja;• štititi vegetaciju priobalnog područja.

BirdLife International, 2002Globalno partnerstvo organizacija koje se bave zaštitom i očuvanjem ptica, njihovih staništa i biodiverzitetaširom svijeta.

Svako od nas može...

40

BiodiverzitetRa

dnil

ist

A. Sakupite i proučite neke od organizama koji žive na rečnom dnu, u mulju i na površini vode.Primenite sistem bioloških indikatora za procenu kvaliteta površinske vode:

1 Koristeći mrežice, sita i pincete sakupite primerke životinja koje pronađete ispodi na površini nekoliko (3-5) krupnih kamena. Stavite ih u staklene tegle/posude. Posmatrajtesvaki uzorak pojedinačno i utvrdite njegovu taksonomiju. Pažljivo vratite sve identifikovanei neidentifikovane organizme u reku.

2 Uzmite tri do pet uzoraka mulja s rečnog dna. Isperite uzorke u situ, sve dok u njemune ostanu samo prikupljeni organizmi i veći komadi kamena. Zabeležite rezultate i vratitesve u reku.

3 Sakupite životinje s rečne površine, praveći „ֵosmice” mrežicama na površini vode (otvormrežice treba da bude pod pravim uglom u odnosu na rečno dno). Uzmite tri do petuzoraka. Identifikujte organizme pošto ste ih smestili u teglu/sud, a zatim ih vratite u vodu.

Biološki metod za utvrđivanje kvaliteta površinske vode

1. Larve vilinskog konjica (Odonata) 8 � �

2. Larve svica (Cantharididae) 8 �

3. Larve vodenih cvetova (Ephemeroptera) 10 � �

4. Rečni rak (Astacus sp.) 10 � �

5. Trepljasti crvi/planarije (Tricladida) 4 � �

6. Larve megaloptera/mrežokrilaca(Megaloptera) 4 �

7. Vodene stenice (Hydrometridae) 5 �

8. Vodene buve (Cladocera) 5 �

9. Larve krznokrilaca (Trichoptera) 5 � �

10. Školjke (Bivalvia) 6 � �

11. Vodeni insekt 5 �

12. Slatkovodni račić (Gammarus sp.) 6 �

13. Glibnjače (Tubifex sp.) 1 � �

14. Pijavice (Hirudinea) 2 � �

15. Puževi (Gastropoda) 3 � �

16. Ravnonogi račići (Asellus aquaticus) 3 � �

Životinje Grupni Podela prema sklonostiindeks ka određenom kvalitetu vode*

Čista Približno Zagađenavoda čista voda voda

* Napomena Simboli ukazuju na verovatnoću pronalaženja date vrste u određenom tipu vode.� Mala verovatnoća� Srednja verovatnoća� Velika verovatnoća

Stanje biodiverzitetavodenih eko-sistema(za grupu učenika koja je proučavalavodeni biodiverzitet)

41

BiodiverzitetRadnilist

Stanje biodiverzitetavodenih eko-sistema(nastavak)

B. Odredite kvalitet vode prema sledećim kriterijumima:• Koja grupa organizama je najprisutnija?• Koje su sve grupe zastupljene?• Koliko primeraka po pojedinačnoj grupi ste sakupili, i u kojim tipovima vode su pronađeni?

C. Izračunajte biotički indeks koji se utvrđuje množenjem broja organizama svake pojedinegrupe sa odgovarajućim indeksom grupe iz tabele. Izračunajte ukupan rezultat i utvrditesrednju vrednost deleći ukupan rezultat s brojem organizama koji su činili uzorak.

Biotički indeks varira od 0 (nije pronađen nijedan uzorak živog sveta) do 10 (raznovrstan živisvet). Viši indeks ukazuje na čistu vodu, srednji indeks na vodu u prirodnom stanju, a nizakindeks na postojanje zagađenja. Vrednost jednaka nuli je retkost.

Ko živi u vodi

1larve vilinogkonjica (Odonata)

2larve svica(Cantharididae)

3larve vodenihcvetova (Ephemeroptera)

4rečni rak(Astacus sp.)

55. trepljasticrvi/planarije (Tricladida)

6larvemegaloptera/mrežokrilaca(Megaloptera)

7vodene stenice(Hydrometridae)

8vodene buve(Cladocera)

9larve kožnokrilaca(Trichoptera)

10školjke(Bivalvia)

11vodeniinsekti

12

13glibnjače(Tubifex sp.)

14pijavice(Hirudinea)

15puževi(Limnaeidae)

16ravnonogi račići(Asellus aquaticus)

slatkovodniračići (Gammarus sp.)

42

BiodiverzitetRa

dnil

ist Kvalitet vode

(utvrđuje se posmatranjem)

Rezultati 1 2 3

4 5 6

7 8 9

10 11 12

13 14 15

16 17 18UkupnoStanje vode (spolja) čista prirodna zagađenaOčekivano prisustvo biodiverziteta prosečno visoko niskoOčekivan broj pojedinih vrsta(zastupljenost populacije) nizak prosečan visok

Upitnik za posmatranje vode

Upitnik:

1. Voda je čista/prozirna.2. Voda je srednje prozirna.3. Voda je veoma mutna.

4. Voda je bezbojna.5. Voda je plavo-zelene boje.6. Voda je tamno siva ili žuto-mrka.

7. Nema mirisa.8. Oseća se miris zemljišta ili vodene vegetacije/algi.9. Miriše na trulež ili kanalizaciju.

10. Dno je čisto.11. Dno je prekriveno klizavim muljem ili muljem koji je svetlijeg tona.12. Dno je prekriveno tamnim ili crnim muljem.

13. Na kamenju ne raste bilje.14. Na nekom kamenju ima slojeva plavičaste, zelene ili zeleno-mrke mahovine.15. Na nekom kamenju ima slojeva sivo-zelene ili žuto-mrke mahovine i njihova donja strana je crna.

16. Površina vode je čista/prozirna.17. Na površini ima lišća, insekata i larvi.18. Površina vode pokrivena je smećem, otpacima, masnim mrljama i penom.

B. Uzmite uzorak vode i stavite ga u epruvetu. Dodajte metilplavi rastvor. Ako se boja promeniiz plave u prozirnu, to je siguran znak prisustva organskih jedinjenja. Beličasta penana obalama reke takođe ukazuje na reakcije organskih materija.

A. Načinite kvalitativnu procenu stanja vode posmatrajući i ocenjujući njene spoljašnje karakteristike.Na upitniku za posmatranje vode označite polja koja najbolje opisuju uočljive karakteristike vodekoju posmatrate. Broj pozitivnih odgovora u svakoj pojedinačnoj koloni odrediće kategorijuvode — čista, prirodna ili zagađena.

43

BiodiverzitetRadnilist

Biljni diverzitet reke(za grupu učenika koja proučavabiljni svet/floru močvarnih područja)

1.

2.

3.

Ukupno Prosečan broj vrsta Prosečan broju jednoj zajednici po kvadratnom metruna ispitivanom području

1.

2.

3.

……..

Br. Tip zajednice Biljne vrste Broj jedinki

Uputstva:• Koristite vodiče za prepoznavanje različitih biljnih vrsta.• Pripremite topografsku mapu pre izlaska na teren i na nju ubeležite lokacije na kojima ste vršili istraživanja

(vaše kvadratne metre).• Ako ne možete utvrditi određenu vrstu, jednostavno je ubeležite kao travu, grmlje ili drvo, i ubeležite njene

prirodne karakteristike.• Fotografišite različita biljna staništa i pojedinačne primerke.

C. Analizirajte biljnu raznovrsnost utvrđivanjem broja vrsta u svakoj zajednici.Izračunajte prosečan broj vrsta za celo ispitano područje. Utvrdite najdominantniju(najbrojniju) biljnu vrstu. Izračunajte prosečan broj biljaka po kvadratnom metrui po zajednici. Uporedite rezultate koji su dobijeni ispitivanjem različitih zajednica.

A. Ispitajte različita biljna staništa — ivice korita, obale, polja, plavne šume, kanale (obalskenasipe), itd. kako biste utvrdili karakteristike ispitivanog sektora.

B. Ispitajte raznovrsnost/diverzitet biljnih zajednica na radnim površinama od jednogkvadratnog metra za travne zajednice na otvorenom i 10 kvadratnih metara za travnezajednice u šumama ili u područjima sa žbunastom vegetacijom.

44

BiodiverzitetRa

dnil

ist Životinjski diverzitet

u rečnom području(za grupu učenika koja proučavaživotinjski svet/faunu močvarnihpodručja)

Uputstva:• Koristite vodiče za prepoznavanje životinjskih vrsta.• Pripremite topografsku mapu (metoda transekta) pre izlaska na teren i na nju ubeležite lokacije na kojima ste

vršili istraživanja (vaše kvadratne metre).• Ako ne možete utvrditi određenu vrstu, jednostavno zabeležite njene prirodne karakteristike, kako biste mogli

da je naknadno identifikujete.• Fotografišite pojedine zajednice i neke karakteristične primerke životinja.• Opišite zvuke koje ispuštaju različite životinje i zabeležite ih snimačem zvuka. Ovo će vam pomoći

u naknadnoj identifikaciji.• Pretražite teren za životinjskim tragovima. Zapišite broj životinja i vrsta čije ste tragove našli. Nacrtajte otiske

tragova u prirodnoj veličini — to će vam takođe pomoći u naknadnoj identifikaciji.

C. Analizirajte životinjski diverzitet prebrojavajući broj vrsta u svakoj zajednici. Izračunajteprosečan broj vrsta za celu proučavanu oblast. Odredite dominantnu (najbrojniju) životinjskuvrstu. Izračunajte približan prosečan broj životinja po zajednici. Uporedite rezultate kojeste dobili iz proučavanja različitih zajednica.

A. Ispitajte različita staništa u rečnom sektoru koji je predmet vašeg posmatranja — ivicekorita, obale, polja, plavne šume, kanale (obalske nasipe), itd.

B. Ispitajte raznovrsnost/diverzitet životinjskih vrsta i ubeležite vaša saznanja u tabelu.

1.

2.

3.

Ukupno Prosečan broj vrsta Prosečan broj po metrukvadratnom

1.

2.

3.

……..

Br. Tip zajednice Uočene životinjske vrste Tačan ili približan brojuzoraka/jedinki?

Uticaj ljudskih aktivnosti(za eko-policiju)

45

BiodiverzitetRadnilist

Istražite područje oko reke i zabeležite sledeća zapažanja:

1 Prisustvo ljudi i njihove trenutne aktivnosti;

2 Znakove nedvosmislenog ljudskog uticaja (zabeležite aktivnosti — lov, ribolov, ispaša,loženje vatre, seča šume, , itd. i prikupite postojeći dokazni materijal.);

3 Znakove indirektnog ljudskog uticaja (odlaganje kućnog ili drugog otpada);

4 Mrtve i ranjene životinje (vrste, broj i uzrok);

5Uništena vegetacija (vrste, broj i uzrok);

6 Da li su voda i obale zagađene otpadom iz domaćinstava? Ako jesu, koji je stepenzagađenja — nizak, srednji ili visok?

7 Opšta ocena istraživanog područja.

Pripremite i predstavite izveštaj.

Uvod

Šume nam svakodnevno pružaju neophodne proizvode kao što su drvna građa, gorivo,hrana i sirovine za farmaceutsku industriju. Obezbeđujući staništa za biljke i životinje, prirodnešume takođe igraju nezamenjivu ulogu u održanju biološkog diverziteta i zdravih eko-sistema.

Drveće, uobičajeni sastojak šume, od neprocjenjive je vrednosti za životnu sredinu.Ono predstavlja filter za zagađenje i patogene mikroorganizme iz vazduha, reguliše kretanje vodeu prirodi, proizvodi kiseonik i baktericide, i snabdeva atmosferu ozonom. Pa ipak, šuma nijeprosto zbir drveća — šume su dinamični, složeni eko-sistemi kojima je potrebno nekoliko ljudskihvekova da bi se formirali. Njihova zaštita je mudro ulaganje u budućnost naše životne sredine.

Aktivnosti

Uvod

1 Predstavite materijal u uvodu časa, zajedno sa dopunskom informacijom iz poglavljaBiodiverzitet i šumarstvo sa CD-ROM-a, kao i tekst Šuma na kraju časa.

2 Organizujte dramsku radionicu sa učenicima. Neka upriliče i odigraju scenu u šumi u kojojse razrešavaju sukobi oko šumskih resursa. Neka učenici napišu scenario i odigraju komadza razred. Podela uloga treba da uključi:• lovca (lovokradicu);• berača bilja čije se korenje koristi;• sakupljača pečuraka koji kida pečurke umesto da ih seče;• turiste;• novinara;• državnog šumara.

Bogatstvo šuma

46

3

Bogatstvo šuma

Biodiverzitet

Ključni koncepti/sadržaji Šume kao ključni faktor u održavanju opšte ekološkeravnoteže

Trajanje • Uvod — 2 školska časa• Nastava u prirodi — 2 - 4 školska časa• Obrada rezultata i zaključci — 2 školska časa

Razred VI — IX

Mesto • Učionica, na otvorenom• Dva lokaliteta za istraživanje — jedan u prirodnom

šumskom eko-sistemu (najbliži nacionalni park), drugina veštački pošumljenoj lokaciji

Nastavni materijali Topografska mapa područja, dvogled, snimač zvuka, fotoaparat, vodiči za prepoznavanje biljaka i životinja, trakastimetar, radni listovi

Nastavni predmeti Biologija, Geografija, Priroda, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni šta je biodiverzitet šuma;• opiše praktične veštine za proučavanje životne sredine;• shvata važnost očuvanja i obnavljanja šumskih resursa.

Nastavne metode Izlaganje, diskusije, posmatranje, terensko istraživanje,dramske radionice

47

3

Bogatstvo šuma

Biodiverzitet

Diskutujte o temama na koje se odnosi komad i kako su likovi reagovali. Da li je komadbio realističan?

Kako su prikazani likovi? (tj. da li je šumar bio pun razumevanja ili je više delovaokao predstavnik vlasti?)

3 Pripremite razred za čas u prirodi:

• Predstavite učenicima plan časova i informativne listove.• Podelite učenike u četiri grupe:

– eko-sistem;– biljni svet/flora;– životinjski svet/fauna;– eko-patrola.

• Obezbedite učenicima neophodna uputstva, radne listove, materijale, pribor i ključza prepoznavanje biljaka i životinja.

Časovi u prirodi: prirodna ili veštački uzgajana šuma

1 Organizujte obilazak šumskog područja u kome ima i prirodnih i veštački uzgajanih šumaza industrijsku proizvodnju drvene građe.

2 Prošetajte prirodnom šumom. Identifikujte nekeuobičajene biljne vrste u datom eko-sistemu.Obratite pažnju na šarolikost biljnih zajednicai utvrdite njihovu ulogu u očuvanju prirodnogpejzaža, kao i u održanju biološkog balansaeko-sistema. Objasnite da nekoliko biljnih vrstaigra ulogu bio-indikatora pružajući informacijeo živom okruženju. Neka učenici nabrojeuslove koji utiču na razvoj biljnih zajednica.Ove biljke rastu u skladu sa uslovima i premasvojim potrebama, u smislu hranljivihjedinjenja, razmene vode, oprašivanja itd.

3 Neka učenici pronađu biljke koje ukazuju na:

• četiri strane sveta (sever, jug, istok i zapad);• uobičajeni pravac vetra;• osunčanu stranu (prisojnu);• stranu u senci (osojnu);• godišnje doba;• dolazeću kišu;• vlažno zemljište;• jalovo zemljište;• trenutak kada je vreme da pčele sakupljaju nektar.

4 Upoznajte učenike sa nekim biljnim vrstama koje su bio-indikatori:

• Kiseljak (Rumex acetosa), mirišljava trava (Anthoxanthum odoratum), kadifica(Holcus mollis) i bujad (Pteridium aquilinum) — sve ove biljke ukazuju na kiselo zemljište.• Kopriva (Urtica) ukazuje da je zemljište bogato azotom.• Žednjak (Sedum) ukazuje na suvo zemljište.• Jova (Alnus) vrba (Salix) ukazuju na vlažno zemljište.

5 Neka učenici samostalno naprave pojedinačne spiskove biljaka bio-indikatora.

48

3

Bogatstvo šuma

Biodiverzitet

6 Organizujte terensko istraživanje prirodne šume i veštački pošumljenih područja. Primeniteuobičajenu metodologiju za ispunjavanje radnih listova o:• Ekološkim faktorima (za grupu učenika koja proučava eko-sisteme) na strani 50;• Diverzitetu šumskih biljaka (za grupu učenika koja proučava biljni svet/floru) na strani 50;• Diverzitetu šumskih životinja (za grupu učenika koja proučava životinjski svet/faunu)

na strani 51; i• Uticaju ljudskih aktivnosti (za eko-policiju) na strani 52.

Rezultati i zaključci

1 Diskutujte sa učenicima o sledećim temama koristeći rezultate dobijene u terenskomistraživanju:• Koji činioci određuju i regulišu biodiverzitet? (dostupnost hrane, vode, kiseonika,

odgovarajućeg staništa)• Zašto je diverzitet vrsta veći u obodnim pojasevima šume?• Zašto su prirodne šume bogatije vrstama nego uzgajane šume?• Koje opasnosti prete biodiverzitetu u šumskim eko-sistemima? (uništavanje staništa,

zagađenje, šumski požari, nekontrolisana seča itd.)• Koji je značaj šumskog biodiverziteta za prirodu i čoveka? (šume proizvode

100 milijardi tona kiseonika i apsorbuju 160 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje.)• Naglasite da su različiti organizmi u eko-sistemu međusobno povezani. Šteta naneta

jednoj vrsti može ugroziti druge vrste. Koristite dopuske informacije sa CD-ROM-aiz poglavlja Biodiverzitet.

2 Pokrenite diskusiju o tome šta se može učiniti kako bi se sačuvao šumski biodiverzitet,koristeći informacije u tekstu na strani 50.

U nastavku...

Podelite učenicima individualna zaduženja ili zadatke u manjim grupama kako bi naučili višeo praktičnim stranama ovog problema. Na primer:• Posetite najbliže šumsko gazdinstvo i saznajte koje su najveće prepreke očuvanju šumskog

biodiverziteta u regionu. Upoznajte učenike s rezultatima vaše posete. Učestvujte u akcijamapošumljavanja. Istražite mogućnosti za priključivanje drugim praktičnim aktivnostima.

• Posetite instituciju u kojoj se vrši razmnožavanje i odgoj šumskih kultura ili laboratorijuza selekciju semena. Upoznajte se s praktičnim aktivnostima i metodama za selekcijui očuvanje semena biljaka koje su genetski značajne za šumske eko-sisteme. Pratiteput biljaka od laboratorije preko staklenika do šume.

• Napravite izložbu fotografija i informativnog materijala.

49

3

Bogatstvo šuma

Biodiverzitet

Iako je većina drevnih šuma uništeno ljudskim aktivnostima, pošumljavanje i sađenjenovih šuma veoma su zastupljeni. Drvna industrija pretvorila je mnoge prirodne šumeu područja za proizvodnju sirovine. Vrste koje nisu profitabilne eliminišu se. Brzorastućevrste koje donose profit sade se umesto njih.

Stanje šuma u Nemačkoj pruža odličan primer. Pre samo 150 godina širokolisnelistopadne vrste činile su dve trećine svih šuma. Četinarske vrste činile su preostalutrećinu. Danas je srazmera obrnuta, zato što četinari rastu brže.

U mediteranskom regionu, da navedemo još jedan primer, neke vrste topolesu zasađene u tropske šume eukaliptusa i tika, kako bi služile proizvodnji drvnih sirovina.Neželjene vrste insekata u ovim homogenim okruženjima prskane su pesticidima.Na kraju se desilo to da je toliko malo životinjskih vrsta preostalo, da je nemogućeozbiljno govoriti o postojanju biodiverziteta.

Uprkos tome, postoje alternativne metode pošumljavanja. U nekoliko poslednjih godina,zasađivanje mešovitih šuma s različitim vrstama drveta postaje sve popularnije. Iakose šume seku i spaljuju sedam puta brže nego što se adekvatno zamjenjuju novimšumama, još uvek ima nade. Ljudi širom sveta sve više shvataju da su drveće i vodaosnov plodnosti zemljišta i osnov života uopšte, i da zaustavljanje pustošenja šumaima blagotvoran efekat na klimu. Stoga se nove šume sade svuda.

Barbara Veit, Christine Wolfrum, Knjiga o šumi, PKE, Krakow, 1995

Sledeće smernice mogu pomoći zaštiti šumskog biodiverziteta:• pri sađenju i obnavljanju šuma, prednost uvek davati domaćim sortama;• eliminisati, koliko je god to moguće, grubu sječu i primenjivati metode koji su slični

prirodnim šumskim procesima;• omogućavati šumama da se obnavljaju prirodno;• ostavljati mrtvo drveće, stajaće ili oboreno, da ostane gde jeste;• koristiti samo one metode industrijske proizvodnje drveta koje uzimaju u obzir zaštitu

biodiverziteta;• koristiti manje osetljiva šumska područja za odmaranje i turizam;• ograničiti masovni turizam u šumama;• promovisati one tehnološke procese koji proizvode manje otpada.

BirdLife International, Zaštita prirodnih staništa…, 2002

Zaštita biodiverziteta šuma

Šuma

Ekološki faktori(za grupu učenika koja proučavaeko-sisteme)

A. Uporedite faktore koji određuju životno okruženjeu prirodnim i veštački uzgojenim šumama. Popunite datutabelu vašim odgovorima.

50

BiodiverzitetRa

dnil

ist

Diverzitet šumskih biljaka(za grupu učenika koja proučavabiljni svet/floru)

A. Utvrdite broj i tip šumskih spratova u svakomod istraživanih područja.

B. Istražite biodiverzitet biljaka po spratovima i popunitedatu tabelu.

Br. Sprat Biljne vrste Tačan ili približan broj jedinki

Ukupno Prosečan broj vrsta u jednoj Prosečan broj po metruzajednici na ispitivanom kvadratnompodručju

Uputstva:• Identifikujte biljke uz pomoć terenskog vodiča za prepoznavanje. Ako ne možete prepoznati vrstu, ubeležite

je kao travu, grmlje ili drvo (ali u svakom slučaju upišite njene karakteristike zbog naknadne identifikacije).• Zabeležite istraživane lokacije na topografskoj mapi.• Fotografišite različite zajednice i neke karakteristične biljke.

C. Ako ste već ispitali druge eko-sisteme, uporedite rezultate.

Br. Ekološki faktori Prirodna šuma Veštački uzgajana šuma

1. svetlo/toplota

2. kretanje vazduha (vetar)

3. vlaga

4. hranljiva osnova

5. staništa

6. drugo

B. Uzmite u obzir značaj ekoloških faktora za nastanak i očuvanje šumskog biodiverziteta.

51

BiodiverzitetRadnilist

Diverzitet šumskihživotinja(za grupu učenika koja proučavaživotinjski svet/faunu)

A. Utvrdite broj i tip šumskih spratova u svakomod istraživanih područja.

B. Istražite biodiverzitet životinja po spratovima i popunite datu tabelu.

Br. Sprat Životinjske vrste Tačan ili približan broj jedinki

Ukupno Prosečan broj vrsta u jednoj Prosečan broj po metruzajednici na ispitivanom kvadratnompodručju

Uputstva:• Identifikujte životinje uz pomoć terenskih vodiča za prepoznavanje. Ako ne možete da prepoznate vrstu,

zabeležite njene opšte karakteristike i pokušajte da je identifikujete kasnije.• Ubeležite ispitivana područja na topografskoj mapi.• Fotografišite različite životinje.

C. Identifikujte životinje prema zvucima koje ispuštaju. Zabeležite neke karakteristične zvukeživotinja na snimaču zvuka, za kasnije korišćenje.

D. Potražite životinjske tragove. Zapišite broj životinja i vrsta čije ste tragove pronašli.Nacrtajte konture tragova u prirodnoj veličini.

E. Ako ste već ispitali druge eko-sisteme, uporedite rezultate.

52

BiodiverzitetRa

dnil

ist Uticaj ljudskih aktivnosti

(za eko-policiju)

Istražite područje šume i zabeležite sledeća zapažanja:

1 Prisustvo ljudi i njihove trenutne aktivnosti;

2 Znakove nedvosmislenog ljudskog uticaja (zabeležite aktivnosti — lov, ribolov, ispaša,loženje vatre, seča šume, , itd. i prikupite postojeći dokazni materijal);

3 Znakove indirektnog ljudskog uticaja (odlaganje kućnog ili drugog otpada);

4 Mrtve i ranjene životinje (vrste, broj i uzrok);

5Uništena vegetacija (vrste, broj i uzrok);

6 Da li su voda i obale zagađene otpadom iz domaćinstava? Ako jesu, koji je stepenzagađenja — nizak, srednji ili visok?

7 Opšta ocena istraživanog područja.

Pripremite i predstavite izveštaj.Predložite mere o istraživanom području.

53

4

Livadski živi svet

Biodiverzitet

Uvod

Pašnjaci su otvorene površine, neobrađene, uglavnom pokrivene biljnom vegetacijomgde drveće, posebno grmlje, zauzima relativno malo mesta. U principu, pašnjaci se nalazena plitkom tlu i prekriveni su kamenom površinom.

Pašnjaci i livade se protežu širom naše zemlje i, prema upotrebi, dele se u dve grupe: zimskipašnjaci i letnji pašnjaci.

Zimski pašnjaci — nalaze se u niskim oblastima, protežu se, uglavnom, uz obalu morapa do 400-800 metara visine i koriste se tokom zime, ali i u proleće i jesen.

Letnji pašnjaci — nalaze se u planinskom području i koriste se za ispašu tokom leta, za 4 do6 meseci (maj-oktobar). Letnji pašnjaci se nalaze u ruralnim pod-alpskim i alpskim zonama.

Vrste trava dominantne u zimskim pašnjacima su pojedine graminore i leguminoze,jednogodišnje, kao i višegodišnje trave, dok se u letnjim pašnjacima može naći više biljnihvrsta kao što je detelina. Pašnjaci su bili i jesu glavni osnov za razvoj stočarstva služećiza ispašu životinja ili stvaranje rezervi za zimu.

Aktivnosti

Travne zajednice

1 Diskutujte sa učenicima o svojstvima travnatih zajednica i mestima gde se javljaju. Koristiteinformacije iz uvoda i tekst Pašnjaci sa strane 55.

Naglasite da prekomerna eksploatacija pašnjaka i polja preti istrebljenju njihovihekosistema, neposredno (fizičko uništenje) i posredno (gubitak staništa, mesta za sakrivanjei hranljive osnove).

Livadski živi svetKljučni koncepti/sadržaji Nestanak prirodnih staništa (biljaka i životinja) kao rezultat

prekomerne eksploatacije pašnjaka

Trajanje • Uvod — 2 školska časa• Nastava u prirodi — 2-4 školska časa• Obrada rezultata i zaključci — 2 školska časa

Razred VI — IX

Mesto • Učionica, na otvorenom• Dve lokacije na kojima se vrši ispitivanje — jedna

u prirodnom travnom eko-sistemu, i druga na veštačkiuzgajanom sistemu koji se koristi u poljoprivredne svrhe

Nastavni materijali Pribor za crtanje i pisanje, topografska mapa područja, lupe,dvogledi, snimač zvuka, foto aparat, terenski ključza repoznavanje biljaka i životinja, trakasti metar, radni listovi

Nastavni predmeti Hemija, Biologija, Fizika, Geografija, Priroda

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni principe funkcionisanja travnih eko-sistema;• razvije praktične veštine za proučavanje životne sredine;• analizira značaj zaštite travnih zajednica;• uporedi biodiverzitet prirodnih i veštačkih eko-sistema;• razvije odgovorno ponašanje za zaštitu i korišćenje

travnih zajednica.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, posmatranje, terensko istraživanje, studijaslučaja

2 Neka četiri dobrovoljca odaberu po jednu od studija slučaja datih na strani 56. Neka svakipročita naglas odabranu studiju i neka razgovara o mogućim rešenjima sa razredom.Tražite od učenika da svoja rešenja argumentuju.

Čas u prirodi

Pripremite učenike za nastavu u prirodi.

1 Upoznajte ih sa aktivnostima i radnim listovimana stranama 57, 58 i 59.

2 Podelite učenike u četiri grupe:

• travnati eko-sistemi;• biljni svet/flora;• životinjski svet/fauna;• eko-patrola

3 Obezbedite učenicima važna uputstva, radne listove, materijale, pribor i pomoćnuliteraturu (priručnike i vodiče za raspoznavanje biljaka i životinja).

4 Organizujte terensko istaživanje na dve lokacije — jedno u prirodnom travnatom ekosistemui drugo u veštački uzgojenom eko-sistemu (poljoprivredno zemljište — koristeći sledećeinformativne listove:• Važni činioci (za grupu učenika koja proučava travnate eko-sisteme);• Livadski biljni diverzitet (za grupu učenika koja proučava biljni svet/floru);• Životinjska raznovrsnost (za grupu učenika koja proučava životinjski svet/faunu);• Uticaj ljudskih aktivnosti (za eko-patrolu).

Obrada rezultata i zaključci

1 Prodiskutujte na sledeće teme sa učenicima koristeći rezultate koje ste prikupilina terenskom istraživanju:• Koji činioci određuju i regulišu biodiverzitet? (dostupnost hrane, vode, kiseonika,

odgovarajuće stanište)• Opišite biološku raznovrsnost travnatih eko-sistema. Neka učenici nabroje imena drugih

biljaka i životinja za koje znaju da naseljavaju polja. Zašto su prirodne travnatezajednice bogatije vrstama nego uzgojeni eko-sistemi (poljoprivredno zemljište)?

• Ko/šta preti biodiverzitetu travnatih eko-sistema? Koristite informacije iz tabele Ljudskeaktivnosti i livadski biodiverzitet sa strane 55.

• Kakav značaj predstavlja livadski biodiverzitet za prirodu i čoveka?

2 Ispišite odgovore na tabli. Pokrenite slobodnu diskusiju na temu Šta možemo učinitiza zaštitu biodiverziteta livada i pašnjaka? Koristite tekst sa strane 56.

U nastavku...• Dodelite sledeće zadatke:

– Ispitajte lokalne ugrožene i/ili retke biljke i životinje koje naseljavaju livade i polja.– Načinite spisak biljaka koje imaju medicinski značaj i rastu u regionu.– Ispitajte postojeće slučajeve neposrednog ili posrednog nanošenja štete travnatimzajednicama. Mogući izvori informacija mogu biti članci iz lokalnih novina, stručna lica(ekolozi, biolozi, itd.), vatrogasci, novinari i lokalno stanovništvo.

• Pripremite „zeleni” informacioni pano sa rezultatima.

54

4

Livadski živi svet

Biodiverzitet

55

4

Livadski živi svet

Biodiverzitet

Sledeće mere pomažu očuvanju travnatih staništa:• Izbegavajte rizike izazivanja požara, prekomernu upotrebu pašnjaka, masovno

prikupljanje bilja i druge aktivnosti koje imaju jak uticaj.• Izbegavajte upotrebu hemijskih supstanci (đubriva, pesticida, itd.).• Održavajte i obnavljajte elemente koji obezbeđuju mozaičku strukturu travnatih

eko-sistema (međe na poljima, šumske pojaseve, mala jezera, itd.) i pomažu očuvanjubiodiverziteta.

• Podržavajte razvoj neintenzivne (organske, tradicionalne) poljoprivrede.

BirdLife International, Očuvanje prirodnih staništa (Conservation of Natural Habitats) 2002.

Očuvanje travnatih staništa

Prekomerna eksploatacija degradira pašnjake. Približno dva puta veće površineod površine obradive zemlje sveta, pašnjaci i livade hrane 1,32 milijarde grla krupnestoke i 1,72 milijarde ovaca i koza. Iscrpljivanje pašnjaka dovodi do povećanja brojaveštački ishranjivane stoke, što sa svoje strane podstiče širenje i korišćenje obradivogzemljišta na globalnom nivou.

L.R. Brown et al., adaptirano iz Stanje planete (State of the Planet), 1998.

Pašnjaci

Ljudska aktivnost Planinska Vlažnalivada livada

intenzivna poljoprivreda � �

upotreba pesticida � �

napuštena zemlja � �

gubitak mozaičkih elemenata � �

pošumljavanje � �

obrada zemlje � �

poljoprivredne aktivnosti � �

odmor i turizam � �

nadzemna postrojenja � �

urbanizacija � �

mere za regulaciju suše i navodnjavanje � �

Legenda:� zanemarljiv uticaj � mali uticaj � srednji uticaj � snažan uticaj

Ljudske aktivnosti i livadski biodiverzitet

56

BiodiverzitetRa

dnil

ist Preduzmite akciju

Slučaj 1: PaljenjeŠetajući u blizini kuće, primetite da poljoprivrednici pale polje strnjike pored šume i polja.Šta biste uradili?• Zaustavili se i objasnili im da paljenje strnjike stvara loše posledice

po zemlju i da vatra može zahvatiti obližnje polje ili šumu.• Zvali biste policiju ili vatrogasce.• Pozvali biste gradonačelnika.• Negodovali na njihovo neodgovorno ponašanje, ali ne biste

preduzeli ništa.• Nešto drugo (objasnite).

Slučaj 2: BiljeSreli ste sakupljača bilja koji bere medicinske biljke (npr. kantarion, čije se grančice, lišćei cvetovi koriste u farmaceutskoj industriji). Berač vadi biljke s korenom da bi uštedeo vremei trud. Šta biste uradili?• Objasnili mu da tako uništava dragocene višegodišnje biljke.• Upitali ga misli li da će moći da bere iste biljke ponovo sledeće godine.• Pozvali biste policiju ili gradonačelnika najbližeg grada.• Napisali biste članak za lokalne novine sa smernicama za primerene načine sakupljanja

biljaka.• Negodovali biste zbog takvog neodgovornog ponašanja, ali ne biste uradili ništa osim

što biste se požalili prijateljima i porodici.• Nešto drugo (objasnite).

Slučaj 3: PesticidiVidite vašeg suseda kako upotrebljava jak pesticid na lejama zasađenog krompira koga je napalakrompirova zlatica. Polje se nalazi pored prirodne livade sa košnicama. Šta biste uradili?

• Objasnili mu da pesticid koji upotrebljava ne uništava samokrompirovu zlaticu, već i preti svim insektima i drugimživotinjama u blizini.

• Podsetili ga da zagađuje zemljište, što može uticati kakona poljoprivredni proizvod, tako i na ljudsko zdravlje.

• Predložili mu drugi, bezbedniji način uništavanja štetočine.• Napisali biste članak za lokalne novine u kojem opisujete

alternativne tehnike za kontrolu štetočina.• Ne biste učinili ništa.• Nešto drugo (objasnite).

Slučaj 4: Poljoprivredno zemljišteU procesu povraćaja zemljišta dobijete komad zemlje — 5 hektara planinskog pašnjaka.Šta biste učinili po tom pitanju?• Prodali ili dali zemlju u najam.• Preorali biste livadu i pretvorili je u obradivo zemljište.• Iskoristili biste je za proizvodnju sena i/ili postavili nekoliko košnica.• Izgradili biste malu vikendicu za sebe i koristili zemlju za odmor.• Ne biste učinili ništa, nego biste čekali da dođu neka bolja vremena.• Nešto drugo (objasnite).

57

BiodiverzitetRadnilist

Važni činioci(za grupu učenika koja proučavaeko-sisteme)

A. Uporedite činioce životne sredine na obe ispitivane lokacije— na prirodnoj livadi i poljoprivrednoj zemlji — i popunite tabelu.

1. svetlo/toplota

2 kretanje vazduha (vetar)

3. vlaga

4. hranljiva osnova

5. pristupačnost staništima

6. drugo

B. Uzmite u obzir ulogu koju igraju ekološki činioci u nastanku i održavanju biodiverzitetatravnatih eko-sistema.

Br. Ekološki činioci Prirodna livada Poljoprivredna zemlja

Livadski biljni diverzitet(za grupu učenika koja proučavabiljni svet/floru)

A. Ispitajte biljni diverzitet popunjavajući datu tabelu.

Br. Vrste biljaka Tačan ili približan broj jedinki

Prosečan broj vrsta u zajednici Prosečan broj pona ispitivanom području metru kvadratnom

Uputstva:• Identifikujte biljke uz pomoć terenskog vodiča. Ako ne možete da prepoznate određenu vrstu, jednostavno

je zabeležite kao travu, grmlje ili drvo (ali ipak upišite njene karakteristike, da biste mogli da izvršite naknadnuidentifikaciju);

• Ubeležite istraživana područja na topografskoj mapi.• Fotografišite pojedine zajednice i neke karakteristične biljke.

B. Odredite spratove vegetacije u travnatom eko-sistemu.

C. Ako ste završili sa sličnim ispitivanjima u drugim eko-sistemima, uporedite rezultate.

58

BiodiverzitetRa

dnil

ist Životinjska raznovrsnost

(za grupu učenika koja proučavaživotinjski svet)

A. Ispitajte raznovrsnost životinjskog sveta popunjavajućidatu tabelu.

Br. Životinjske vrste Tačan ili približan broj jedinki

Prosečan broj vrsta u zajednici Prosečan broj po metruna ispitivanom području kvadratnom

Uputstva:• Koristite terenske vodiče za prepoznavanje životinja. Ako vam je preteško da prepoznate određenu vrstu,

jednostavno zabeležite njeno prisustvo (ali ipak zabeležite njena tipična svojstva zbog naknadne identifikacije).• Obeležite ispitivane lokacije na topografskoj mapi.• Fotografišite određene životinje

B. Identifikujte životinje po zvucima koje ispuštaju. Zabeležite neke od zvukova na snimačuda vam pomognu u prepoznavanju različitih vrsta..

C. Pretražite teren za životinjske tragove. Zapišite broj životinja i vrsta koje su ostavile tragove.Nacrtajte konture tragova u prirodnoj veličini — ovo će vam pomoći u daljoj identifikaciji.

D. Ako ste već završili slična istraživanja u drugim eko-sistemima, uporedite rezultate.

59

BiodiverzitetRadnilist

Uticaj ljudskih aktivnosti(za eko-policiju)

Istražite područje livade i zabeležite sledeća zapažanja:

1 Prisustvo ljudi i njihove trenutne aktivnosti;

2 Znakove nedvosmislenog ljudskog uticaja (zabeležite aktivnosti — lov, ribolov, ispaša,loženje vatre, seča šume, itd. i prikupite postojeći dokazni materijal);

3 Znakove indirektnog ljudskog uticaja (odlaganje kućnog ili drugog otpada);

4 Mrtve i ranjene životinje (vrste, broj i uzrok);

5Uništena vegetacija (vrste, broj i uzrok);

6 Da li su voda i obale zagađene otpadom iz domaćinstava? Ako jesu, koji je stepenzagađenja — nizak, srednji ili visok?

7 Opšta ocena istraživanog područja.

Pripremite izveštaj.

60

5

Jesmo li sami u gradu?

Biodiverzitet

Uvod

Ljudska društva su u velikoj meri potisnula prirodu koja je zauzimala mesto današnjih velikihgradova. Iako su mnoge biljke i životinje nestale ili su proterane u nova staništa, neki organizmisu uspeli da se prilagode promenjenim uslovima života i sada koegzistiraju sa ljudima.Ovi organizmi pokazuju neverovatnu spretnost u pronalaženju staništa, vode i hrane.

Aktivnosti

Prepoznajte urbane vrste

Organizujte s učenicima igru Ko sam ja?

1 Na parčetu papira napišite ime životinje ili biljke koja živiu urbanoj sredini.

2 Neka dobrovoljac stane ispred razreda i cedulju sa imenombiljke/životinje pričvrsti na svoja leđa.

3 Dobrovoljac treba da postavlja pitanja na koja će razredodgovarati sa da ili ne i da na osnovu odgovora pokušada pogodi ime životinje ili biljke.

4 Ponavljajte igru nekoliko puta, dok god postoji interesovanje učenika.

Jesmo li sami u gradu?Ključni koncepti/sadržaji Biljke i životinje karakteristične za urbane sredine

Trajanje • Uvod — 2 školska časa• Nastava u prirodi — 2-4 školska časa• Obrada rezultata i zaključci — 2 školska časa

Razred V — VII

Mesto • Učionica, na otvorenom• Četiri lokaliteta — park, ulica s gustim saobraćajem,

stambeno naselje i stambena zgrada

Nastavni materijali Pribor za crtanje i pisanje, topografska karta naselja,dvogled, snimač zvuka, fotoaparat, terenski vodiči zaprepoznavanje biljaka i životinja, pinceta, trakasti metar,radni listovi, samolepljiva traka, kartonska kutija

Nastavni predmeti Biologija, Hemija, Priroda i društvo, Priroda,Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• definiše biološki diverzitet grada;• definiše važnost očuvanja biološkog diverziteta u gradu;• upoređuje složen i dinamičan odnos između

biodiverziteta i stanja životne sredine;• razvije veštine za procenu i očuvanje biološke

raznovrsnosti životne sredine.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, posmatranje, terensko istraživanje,igra asocijacija

61

5

Jesmo li sami u gradu?

Biodiverzitet

Čas u prirodi (na lokaciji)

1 Pripremite razred za predstojeće aktivnosti u prirodi. Upoznajte ih sa aktivnostima i radnimlistovima na stranicama 63, 64 i 65.

2 Podelite učenike u tri grupe:

• urbani razvoj;• biološku raznovrsnost; i• eko-patrola.

3 Obezbedite učenicima neophodna uputstva, informativne listove, pribor, alatke i pomoćnuliteraturu (uputstva i vodiče za prepoznavanje).

4 Organizujte terensko istraživanje na četiri različite lokacije u naselju — u gradskom parku,ulici sa gustim saobraćajem, stambenom naselju i stambenoj zgradi (istraživanje u zgradimože se zadati u formi domaćeg zadatka, kao razgovor sa susedima). Važnoje da se časovi u prirodi odvijaju tokom različitih godišnjih doba. Primenite jedinstvenumetodologiju na svakoj od lokacija koristeći informativne listove:• Stanje urbane životne sredine, strana 63;• Stanje biodiverziteta u urbanoj životnoj sredini, strana 64; i• Biodivezitet u domaćinstvu, strana 65.

Završne aktivnosti

1 Neka timovi predstave rezultate terenskih istraživanja. Izvedite opšti zaključak o stanjuurbanog biodiverziteta, njegovoj zavisnosti od kvaliteta životne sredine i ljudskih aktivnosti.

2 Organizujte diskusiju/razgovor ili rad u malim grupama na sledeće teme:

• Koje životinje i biljke možemo sresti u ljudskim naseljima? Koristite dopunskeinfromacije iz teksta Sinantropske biljke (one čija su staništa u blizini ljudi) na strani 62.

• Koji činioci utiču na urbani biodiverzitet?• Ko/šta preti biljkama i životinjama u gradu?• Kako urbani biodiverzitet utiče (pozitivno i negativno) na ljude? Uzmite u obzir

tekst Urbano zelenilo. Pokušajte da obuhvatite više aspekata (ekološki, estetski,emocionalni, moralni).

• Je li moguće stvoriti održiva naselja budućnosti koja bi naseljavao samo čovek?

3 Definišite moralni kodeks urbanog građanina završavajući sledeće rečenice:

• Ljudi dele životnu sredinu grada sa...• Biljke i životinje imaju prava da...• Bez drugih živih bića/organizama…• Buduće generacije imaju prava da…

• Da bismo živeli harmonično i složno...

U nastavku...

• Pronađite i istražite slučajeve nanošenja štete lokalnom biodiverziteu. Razgovarajtesa predstavnicima štampe, stručnjacima, gradskim službenicima i stanovništvom.

• Istražite konfliktne slučajeve suživota/koegzistencije ljudi i urbanih biljaka i životinja, kaošto su npr. alergijske biljke ili drveće, psi i mačke lutalice, komarci, bubašvabe i krpelji. Nekase učenici obaveste o mogućim rešenjima ovih problema u zajednicama gde žive, ili drugde.Proizvode li neke od ovih metoda negativne posledice? Je li moguće predložiti druga rešenja?

• Ponudite projekte/ideje za predviđeno obnavljanje, očuvanje i jačanje urbanogbiodiverziteta u održivim zajednicama.

62

5

Jesmo li sami u gradu?

Biodiverzitet

Biljke nezastrašene ljudskimprisustvom javljaju se u blizininaselja ili drugih lokacijaizmenjenih ljudskimaktivnostima. Zato ih zovemosinantropskim biljkama(na grčkom syn = sa, i anthropos= čovek). Članice sinantropskegrupe uključuju mnogodomaćih vrsta koje su pronašleodgovarajuća staništa, ne samou poljima i živicama, već i blizuljudskih naselja. Sinantropskebiljke sposobne su da zauzmu

svaki komad zemlje, čak i najmanji. Od aerodroma i železničkih pruga, šire se prekoobližnjih ulica i trgova. One „putuju” duž pruga i rečnih obala, nastanjuju se u jarkovima,oko ograda, na deponijma, u baštama i parkovima. Takva mesta su obično bogataorganskim jedinjenjima, naročito supstancama koje sadrže azot, i ubrzo ih okupirajubezbrojne vrste kojima je velika količina takvih supstanci neophodna za razvoj.

S ekonomskim napretkom, otkrićem novih teritorija, razvojem vodenih putevai poboljšanjima u kopnenom saobraćaju, dolazi do promena u primarnom spektruvegetacije. Mnoge vrste domaće flore i čak cele zajednice nestale su usled istrebljenjaod strane ljudi. Nove vrste zauzimaju njihovo mesto, napadajući iz svih pravaca.One koriste sve oblike transporta, lepeći se za cipele putnika, krijući se u prtljagui kačeći se za odeću. Zajedno s čovekom, one prelaze beskrajne okeane. Privijajuse i uz tovare citrusa, ptice, materijal i opremu za setvu, plodove i seme uljanih kultura,svinjsku čekinju, ovčiju vunu i trupce drveta.

Sofia Shvarc, Janina Shober, Biljni susedi čoveka (Plant Neighbours of Man), VS and P, Warsaw.

Sinantropske biljke

Oblak od čestica prašine i gasova, koji sprečava vertikalno kretanje vazduha, obrazujese visoko (80 do 90 metara) iznad grada, naročito za vreme letnjih vrućina.

Proračuni kažu da normalno zasićenje prašinom po kvadratnom kilometru iznosi7.6 tona, ali je u velikim gradovima ova vrednost znatno viša. Postojeća tehnička rešenjai metodi koji se primenjuju za čišćenje vazduha su u nekim slučajevima neefikasni.U tim slučajevima urbano zelenilo postaje vrlo značajan faktor. Ono nam pomažekroz proizvodnju kiseonika, povećanje vlažnosti vazduha, prihvatanjem čestica prašinena listove i apsorbovanjem štetnih gasova koji se dalje transformišu u organska jedinjenjaneophodna za ljudsku populaciju.

Jedno jedino desetogodišnje drvo (breza ili topola) proizvodi kiseonik koji je neophodanjednom čoveku. U slučajevima pojave prašine i štetnih emisija u veoma velikimkoncentracijama, vegetacija umire. Osjetljivost na zagađenje vazduha varira, pa se i koristiza procenu stanja životne sredine. Ove biljke zovu se još i bioindikatori. Na primer, lišajevi,koji rastu na drveću, naročito su osetljivi na koncentracije sumpor dioksida u vazduhu,pa nam tako mogu jasno predočiti kvalitet vazduha u određenoj oblasti.

Urbano zelenilo

63

BiodiverzitetRadnilist

Stanje urbaneživotne sredine(za grupu učenika koja proučavaurbani razvoj)

A. Prašina1. Pripremite uzorke za testiranje količine prašine u vazduhu

isecajući komade samolepljive trake i postavljajući ihhorizontalno na čiode ili štapiće sa lepljivom površinom okrenutom na gore. Postaviteih na različite tačke površine na kojoj uzimate uzorke. Svaki uzorak treba da bude obeležen.

2. Ostavite uzorke jedan ili dva sata. Zatim obezbedite uzorke lepljenjem čistog komadasamolepljive trake, iste dužine i vrste, na uzorke, kako biste sprečili njihovo oštećenjeza vreme transporta. Sakupite ih u kutiju.

3. Postavite komade trake na staklene pločice i neka njihova lepljiva površina bude okrenutana gore. Pogledajte uzorke kroz mikroskop i prebrojte čestice prašine.

4. Pomerajte staklene pločice kako biste se usredsredili na preostale delove trake i ponoviteovaj proces. Ubeležite rezultate u datu tabelu:

Br. Istraživana lokacija Broj čestica prašine

1. gradski park

2. ulica sa gustim saobraćajem

3. stambeno naselje — napoljuili na zajedničkom prostoru

4. stambena zgrada — učionicaili dnevna soba

uzorak I uzorak II uzorak III

5. Uporedite dobijene rezultate i objasnite njihovo variranje.

B. Zagađenje bukom1. Utvrdite izvore zagađenja bukom na istraživanim lokacijama.2. Izvršite brojanje izvora u periodu od 10 minuta i utvrdite njihov tip.3. Procenite nivo buke, određujući ga kao nizak, srednji ili visok.

Unesite rezultate u datu tabelu:

1. gradski park

3. stambeno naselje — napoljuili na zajedničkom prostoru

4. stambena zgrada — učionicaili dnevna soba

tip broj

2. ulica sa gustim saobraćajem

Br. Istraživana lokacija Izvori buke

5. Sastavite kratku listu zaključaka na osnovu proučavanja zagađenja prašinom i bukomu vašem naselju. Predstavite rezultate u završnoj aktivnosti.

Zagađenje bukom(nisko, srednje,

visoko)

64

BiodiverzitetRa

dnil

ist Stanje biodiverziteta

u urbanoj životnoj sredini(za grupu učenika koja proučavabiološku raznovrsnost)

A. Istraživanje urbane sredine1. Istražite biodiverzitet na tri različite lokacije u gradu. Obavite

posmatranje direktno na lokaciji i procenite stepen ugroženostisvake vrste u uslovima urbanog života, kao i stepen njenoguticaja na sredinu. Popunite datu tabelu:

gradski park ...

...

...

...

...

ulica sa gustim ...

saobraćajem ...

...

...

...

Istraživana Vrstelokacija

Broj

vrst

a

mal

a

sred

nja

velik

a

mal

i

sred

nji

velik

i

Životinje i biljke

Opasnostod istrebljenja

Uticaj vrstena sredinu

stambeno naselje ...

– napolju ili na ...

zajedničkom ...

prostoru ...

...

2. Potražite povređene ili mrtve životinje i biljke, posečeno drveće ili granje ili spaljenapodručja. Fotografišite karakteristične primere.

B. U susedstvu1. Ispitajte komšiluk o broju životinjskih vrsta u njihovim domovima (osim kućnih ljubimaca).

Postarajte se da obezbedite veći uzorak.

65

BiodiverzitetRadnilist

B. Koje mere preduzimate protiv neželjenih životinja u vašem domu?• Zaštitne mreže na prozorima/vratima• Mehaničko uništavanje• Hemijske supstance za direktno uništavanje• Hemijska sredstva za odbijanje• Držanje bioloških neprijatelja (domaćih mačaka ili drugih životinja)

C. Ocena1. Uporedite dobijene rezultate. Kako procenjujete biološku raznovrsnost u vašem gradu —

nezadovoljavajuća, pristojna, dobra ili veoma dobra? Ponovite vaša istraživanja u drugomgodišnjem dobu.

2. Pripremite kratak zaključak na osnovu istraživanja biodiverziteta sprovedenih u vašojzajednici. Predstavite vaš izveštaj i zaključak u završnoj aktivnosti.

Biodiverzitetu domaćinstvu

A. Koje ste životinjske vrste videli u ili oko vašeg doma?Koliko njih? Gde se one mogu najčešće uočiti?

Životinje Približan broj i/ili Gde se najčešće javljaju?koliko često se vide

66

6

Spomenici prirode

Biodiverzitet

Uvod

Prirodna baština je vrednost koja se se prenosi sa generacije na generaciju. Ona je vrednostprirode i, kao takva, predstavlja materijalnu i duhovnu vrednost društva, kao i kulturnu vrednost.

Prirodni spomenik je područje koje sadrži jedno ili više specifičnih prirodnih i kulturnihvrednosti od izuzetnog ili jedinstvenog značaja zbog svojih reprezentativnih, rekreativnihili estetskih osobina. Ove specifične vrednosti očuvane su i zaštićene oštrim merama, prezicnoutvđenim u posebnim zakonima. Svi ovi objekti, staništa i eko-sistemi zaštićeni zakonimasmatraju se prirodnom baštinom. Prirodna baština se odnosi na prirodne pojavei objekte uslovljene samo prirodnim zakonima, dok se ljudska aktivnost primenjuje isključivou zaštiti i evidentiranju njihove vrednosti koja se ogleda u bogatom biodiverzitetu i pejzažima.

Te vrednosti mogu biti od nacionalnog značaja i ocenjuju se kao nacionalno prirodnonasleđe. Ono je zaštićeno zakonom. Vrednosti ovog nasleđa mogu da imaju međunarodniznačaj i da se smatraju svetskom baštinom, zaštićenom Konvencijom svetske baštine.

Priznavanje i zaštita njegove vrednosti jeste obaveza za sve: državu, naučnike, škole,turističke organizacije, neprofitneorganizacije, itd.

U sastav nacionalnog prirodnog nasleđaulaze zaštićena područja koja se, u skladusa svojim značajem, dele u šest kategorija:• Naučni rezervati• Nacionalni parkovi• Prirodni spomenici• Zaštićeni prirodni rezervat• Zaštićeni pejzaži• Nadgledani resursi područja

Spomenik prirode je objekat prirodesa jedinstvenim vrednostima: naučnim,ekološkim, kulturnim, istorijskim, estetskim,didaktičkim i religioznim (jednim ili više njih).Ono je stanište retkih ili ugroženih vrstaili vrsta od posebnog značaja i površineje do 50 hektara.

Ključni koncepti/sadržaji Specifične prirodne vrednosti čine prirodnu baštinu kojutreba da ostavimo neoštećenu generacijama koje dolaze.

Trajanje 2 školska časa

Razred V — VII

Mesto • Učionica, na otvorenom

Nastavni materijali Posteri, fotografije, fotoaparat

Nastavni predmeti Biologija, Istorija, Priroda i društvo, Likovno,Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• Oceni izuzetnu važnost prirodne baštine i rizik

od njegovog oštećenja.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, posmatranje, terensko istraživanje,praktična nastava

Spomenici prirode

67

6

Spomenici prirode

Biodiverzitet

Kriterijumi korišćeni za utvrđivanje statusa spomenika prirode:• Objekat ili stanište mora imati jednu ili više jedinstvenih vrednosti.• Da je delo tvorevina prirode, dok stanište treba da ima dovoljnu veličinu za njegovo postojanje.• Da je neoštećeno od čoveka ili drugih prirodnih faktora ili sa mogućnošću obnove.

Spomenici prirode dele se na dve vrste:• Žive prirode ili biospomenici: stabla, grupa stabala sa zanimljivom krošnjom ili iz ranog

doba za koje se vezuju legende ili važni istorijski događaji; staništa koja se sastoje odkarakterističnih biljnih zajednica (devičanskih) ili retkih biljnih vrsta, ugroženih, endemskih.

• Nežive prirode ili geospomenici: geološki objekti: ogoljene ili jedinstvene fosilne strukturei retke geološke formacije, zatim geomorfološki objekti: reljefni oblici i pejzaži stvoreniod vetra, leda, snega, mraza, reka, kraških pojava, talasa mora ili jezera, erozijom, itd.;hidrografski objekti: kraška i glacijalna jezera, veliki kraški izvori, minerali i termominerali,vodopadi, močvare, itd.

Neki spomenici prirode su postali sastavni deo duhovnog sveta lokalnog stanovništva, ali i svetiobjekti gde se obavljaju verski obredi.

Za spomenike prirode primenjuje se prvi stepen zaštite prema kome je zabranjeno: otuđenjeimovine za bilo koju svrhu ekonomske eksploatacije, izvođenje radova ili aktivnosti koje menjajukarakter spomenika ili prirodni tok njegove evolucije.

Spomenik prirode je izvor kulture i obrazovanja, izvor duhovnog zadovoljstva, kao i izvorza naučna istraživanja.

Ciljevi upravljanja prirodnim spomenicima su:• pružanje mogućnosti za naučna istraživanja, obrazovanje, interpretaciju i procenu javnosti;• zabrana i sprečavanje korišćenja i poseta koje mogu dovesti do promene i oštećenja prirode;• omogućavanje dozvoljenih benificija stanovništvu koje živi na tom području i koje

su u skladu sa ciljevima upravljanja.

Aktivnosti

1 Objasnite učenicima veliki značaj prirodnog nasleđa fokusirajući se posebno na spomenikeprirode. Upotrebite ovaj tekst, dodatne informacije na CD-u, kao i informacije kojese mogu naći u preporukama datim na kraju ovog nastavnog plana.

2 Dajte primere svetske prirodne baštine izvedene iz drugih publikacija i sa interneta.Diskutujte o njihovim vrednostima.

3 Potražite izdanja Zavoda za zaštitu životne sredine za prirodne spomenike na Kosovuiz gore navedenih publikacija i CD-a.

4 Organizujte diskusiju sa razmenom ideja na temu Mi smo pozajmili životnu sredinuod budućih generacija.

5 Organizujte diskusiju u razredu o sledećim pitanjima:

• Zašto su važni spomenici prirode?• Koji su faktori oštećenja spomenika prirode?• Šta možemo učiniti za zaštitu prirodne baštine?

6 Dajte učenicima zadatak da napišu kratak esej o spomenicima prirode.

7 Organizujte u školi otvaranje izložbe fotografija spomenika prirode na Kosovu. Fotografijekoje će predstaviti učenici mogu biti razglednice ili fotografije napravljene tokom eksurzijeu organizaciji učenika, ili izleta sa porodicom u tim spomenicima prirode.

Napomena: možete da organizujete takmičenje između učenika ili razreda za najboljipismeni rad ili najlepšu fotografiju.

U nastavku

• Posetite sa učenicima spomenik prirode, zajedno diskutujte o važnosti, o stanju i o stepenuoštećenja. Savetujte učenike da pripreme brošuru, kako bi zajednica bila svesna značaja togspomenika prirode.

• Dajte učenicima zadatak da zatraže dodatne informacije u vezi sa spomenikom prirode.Neka koriste CD-ROM Zeleni paket i razne internet izvore.

68

6

Spomenici prirode

Biodiverzitet

69

BiodiverzitetRadnilist

Neki prirodni spomenici na Kosovu

Kosovo sa svojom raznovrsnom prirodom i izuzetno kompleksnom evolucijom veoma je bogatoprirodnim spomenicima. Do sada je identifikovano desetine takvih spomenika koji su proglašenispomenicima prirode. Oni su zaštićeni zakonom. Iz dobro poznatih razloga, mnogi od njihsu nestali ili su oštećeni. Među onima koji su očuvani i koje posećuje veliki broj turista, učenika,itd., nalaze se vodopadi Miruša, izvor Belog Drima, Mermerna pećina, itd.

1Mermerna pećinaNastala je od kamena, mermera i krečnjaka.Pećina je stvorena tektonskim pokretima.Dodaj ilustracije.

2Stari MostTo je hidrogeomorfološki spomenik prirode u kanjonuBelog Drima. Površine je oko 199 hektara. Nalazi se podzaštitom od 1986. godine. To je jedinstven fenomen, gdese reka Beli Drim otvara u klisuri između dve krečnjačkestene formirajući veoma atraktivan kanjon.

3Račvanje reke NerodimljeTo je jedinstveni fenomen u Evropi. Reka Nerodimljese u jednom delu svog toka račva u dva pravca — jedanse kreće prema Mediteranu, a drugi u Crno more.Ona je pod zaštitom od 1979. godine.

4Slapovi i kanjon MirušeU kanjonu postoji 13 slapova, 16 jezera, privlačnihza posetioce. Kanjon Miruša je svrstan u grupu V kaozaštićen pejzaž. Oko kanjona i jezera razvija se bogatbiodiverzitet.

5Planinski masiv RugovaTo je svakako najživopisniji deo Prokletija. Poznatje po mešovitoj listopadnoj šumi, kao i po veomaupečatljivim glacijalnim jezerima.

6Izvor reke Beli DrimTo je prirodni spomenik retke lepote. On je pod zaštitomjoš od 1983. godine. Površine je oko 89,74 hektara.

Urbanizacija

Buka

Pretnje i izazovi

Otpad

Hemikalije

UrbanizacijaNaša zajednica — prošlost i sadašnjost 73

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Ravnoteža (ekvilibrijum)”

BukaZagađenje bukom 78

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Buka”

OtpadSirovine i otpad 84Upravljanje otpadom 91

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Zagađenje i otpad”

HemikalijeHemikalije koje koristimo 101

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Život sa toksinima”

Radni listNa stazi čoveka 77Mere za smanjivanje zagađenja životne sredine bukom 82Različiti nivoi buke 83Od drveta do stola 89Kojim materijalima davati prednost? 90Začarani krug 99Kompostiranje 100Svakodnevni proizvodi koji sadrže opasne supstance 104Bajka — Princeza i žaba 105

Uvod

Dostupnost hrane, vode, kiseonika i raspoloživo sklonište čine mesto pogodnim za život.Odsustvo neprijatelja, divljih životinja i prirodnih katastrofa čine mesto pogodnim za zasnivanjedoma. Na ovaj način razmišljali su naši daleki preci kada su naseljavali nove teritorije.Postepeno, nekoliko kuća formiralo je selo, a zatim su sela rasla u gradove, gradoviu velegradove. U današnje vreme više od dve trećine svih Evropljana žive u velegradovima,dok na Kosovu oko 50% stanovništva živi u gradovima.

Naša zajednica — prošlost i sadašnjost 73

1Urbanizacija

Naša zajednica –prošlost i sadašnjost

Ključni koncepti/sadržaji Uticaj aktivnosti ljudi na urbanu životnu sredinu

Trajanje Četiri odvojene aktivnosti u učionici, svaka u trajanjuod oko sat vremena, i ekskurzija u trajanju 2-3 školska časa

Razred VI — IX

Mesto Učionica, na otvorenom (gradsko/seosko područje)

Nastavni materijali Fotografije, slike, video isečak Ravnoteža (ekvilibrijum), radnilistovi 1 i 2

Nastavni predmeti Poznavanje prirode, Geografija, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• opiše procese transformacije društvenih zajednica;• predloži rešenja za poboljšavanje životne sredine.

Nastavne metode Diskusija, kooperativno učenje, grupni rad, video prezentacije

74

1

Naša zajednica — prošlost i sadašnjost

Urbanizacija

Na mnogo načina velegrad je kao eko-sistem, sa sopstvenomstrukturom, dinamikom i metabolizmom. Kao što su vazduh i zemljištešume oblikovani od biljaka i životinja koje ih nastanjuju, takosu i promene u urbanoj životnoj sredini ukorenjene u matricu urbanihaktivnosti. Gustina naseljenosti, pokretljivost i životni stilovineposredno utiču na zahteve za prostorom i saobraćajem dobara.

Veća koncentracija ljudi i aktivnosti na ograničenom prostoru značii veliki pritisak na lokalna prirodna staništa. Nijedan grad ne održavase resursima koji se nalaze samo u okviru njegovih granica. Energija,voda i drugi resursi dovode se u urbani sistem za procesiranje

ili potrošnju. Velika koncentracija ljudi i aktivnosti u velegradovima čini ih glavnim uzrocimalokalnih, regionalnih i globalnih izazova životne sredine. Sa druge strane, javljaju se jedinstvenemogućnosti za efikasno korišćenje energije i resursa. Na taj način, mnogi ekološki problemi mogubiti efikasno rešeni baš u gradovima. Za više informacija pogledajte radni list Urbana mesta danas.

Aktivnosti

Naša zajednica — Prošlost i sadašnjost

1 Tražite od učenika da od svojih roditelja i rođaka prikupe stare fotografije svog mestai da ih donesu na čas.

2 Za zagrevanje, pitajte učenike koliko dugo žive u sadašnjoj zajednici.

3 Organizujte diskusiju oko sledećih pitanja:

• Jeste li u skorije vreme primetili neke promene u vašem okruženju — pojavu novihzgrada, slučajeve restauracije starih zdanja ili stvaranje zelenih površina?

• Šta je na starim slikama? Komentarišite vidljive promene.• Da li vam se dopadaju promene koje su nastale u međuvremenu? Koje od promena

podstiču, a koje otežavaju rekreativne aktivnosti i igru?• Ima li promena koje smatrate groznim? Zašto?• Šta se može preduzeti kako bi se sprečavale greške u budućnosti i kako možemo

sačuvati lepotu naše zajednice?

Kooperativno učenje „Gde se igrati”

1 Podelite učenike u grupe i dajte svakoj da analizira po jedno mesto za rekreaciju kojeim je dobro poznato, sa ciljem da odgovore na pitanje: Gde možemo da se rekreiramou našoj zajednici? Tražite od grupa da na listu papira analiziraju i opišu prednosti i manesvakog od mesta za rekreaciju.

2 Nakon što grupe prezentuju rezultate razgovarajte o sledećim pitanjima:

• Ima li dovoljno mesta za rekreaciju? Ako ne, zašto?• Ko koristi ovakva mesta i ko pokušava da promeni namenu ovakvih mesta?

Ako su u pitanju odrasli, koriste li oni zaista mesta za rekreaciju?• Šta se može učiniti?

Turističke organizacije i turisti

Verzija I (VI — VII razred)

1 Podelite učenike u tri grupe (turistička organizacija grupa 1. i 2. grupa i 3. grupa turisti).

2 Prva grupa posmatra ruralni predeo a druga urbani.

3 Prva i druga grupa treba da predstave svoje predele kao moguća turistička odredišta.

Naša zajednica — prošlost i sadašnjost 75

1Urbanizacija

4 Treća grupa razmatra ponude, i uz argumentovanje svoje odluke (koji od ova dva predelaje privlačniji i zašto?) saopšti koje će mesto posetiti.

Verzija II (VIII i IX razred)

1 Neka se učenici odluče za svoje omiljeno mesto u gradu ili regionu. Zatim neka popunetabelu sa dve kolone u kojima će nabrojati:• prirodna svojstva (biljke, voda, stenje, životinjski svet, zvuci, mirisi);• osobenosti koje je kreirao čovek (industrija, poljoprivreda, kapaciteti za odmor,

spomenici, putna mreža, vozila, buka).

2 Šta bi trebalo promeniti kako bi se poboljšala životna sredina i šta oni sami mogu da urade,bez ičije pomoći?

3 Svaki učenik treba samostalno da odluči kako da promoviše prednosti svog omiljenogmesta.

4 Pošto su promotivne kampanje prodiskutovane, napravite sažetak predloga za poboljšanjesituacije.

Na stazi čoveka (aktivnost koja se može sprovoditiako je na raspolaganju reka)

1 Organizujte izlet u područje gde reka prolazi kroz grad.

2 Pogledajte mapu područja i, zajedno sa učenicima,saznajte gde rieka izvire. Kroz koliko naseljenih mjestaprolazi rieka?

3 Organizujte šetnju kraj reke (prođite kroz neka naselja). Posmatrajte rečno dno, voduu naseljima i vodu van naselja. Neka učenici vode beleške o:• postojanju preduzeća i kako ona zagađuju vodu;• otpadu iz domaćinstva koji su ljudi pobacali na obalu i u vodu;• prisustvu vodenog bilja, životinja itd.

4 Prekinite šetnju na odgovarajućem mestu i prodiskutujte:

• Kako se menja kvalitet vode sa prolaskom kroz svako naselje?• Ima li razlike u kvalitetu vode pre i posle prolaska kroz urbana područja?• Jesu li reku većim delom zagadili ljudi?

5 Posle povratka u učionicu pitajte učenike da popune upitnik Na stazi čoveka, strana 77.

6 Podelite razred u tri grupe i recite im da:

• grupa 1 — nacrtaju sve što su zapazili;• grupa 2 — predlože aktivnosti kojima će se zagađenje reke smanjiti; i• grupa 3 — predlože osobu/instituciju kojoj se treba obratiti za podršku.

Ekvilibrijum

Prikažite video isečak Urbanizacija, senke grada, koji je uključen u video materijal. Održiteotvorenu diskusiju o porukama u prikazanom materijalu ili im recite da napišu kratak eseju kojem će navesti svoje utiske.

76

1

Naša zajednica — prošlost i sadašnjost

Urbanizacija

U nastavku...

• Neka se učenici raspitaju kod svojih roditelja kako se njihovo mesto (zajednica) menjalotokom godina.

• Organizujte posebno veče posvećeno vašoj zajednici. Pozovite lokalne stanovnikei predstavnike lokalnih vlasti.

• Pre sastanka, organizujte izložbu fotografija i slika koje ste sakupili.• Govorite kratko o vašim zapažanjima i diskusijama, kao i stvarima koje ste naučili

od roditelja.• Neka neko od vremešnijih starosedelaca podeli svoja sjećanja vezana za zajednicu.• Pročitajte gostima neke od najboljih eseja, inspirisanih video materijalom.• Predstavite vašu viziju zajednice sa predstavnicima lokalnih vlasti. Izradite akcioni plan

i pronađite način da uključite lokalne medije.

Poslednjih godina ne samou mnogim zemljama Centralnei Istočne Evrope, već i u našojzemlji se mogu lako uočiti dvatipična ekstrema urbanog razvoja.U nekim gradovima odvijase intenzivna urbanizacija,povećavaju se proizvodnikapaciteti, raste broj stanovnika.Sve ovo povećava pritisakna životnu sredinu i izazivabrojne ekološke probleme.Sa druge strane, imamo gradovesa slabo razvijenom privredom,u čiju se organizaciju ulaže malosredstava, a broj stanovnikarapidno opada.

Sledeće mere moraju bitipreduzete kako bi se poboljšalagradska infrastruktura i fizičkookruženje:• restrukturiranje i obnavljanje postojećih industrijskih zona u gradovima, u cilju

uvođenja novih proizvodnih tehnologija, podizanja opšteg stanja, kao i izgledaovih zona;

• restrukturiranje i obnavljanje postojećih stambenih naselja i rehabilitacija fondovaza bolju izolaciju stanova, kako bi se poboljšali energetska efikasnost, funkcionisanjei estetska vrednost;

• unpređenje mreže javnog saobraćaja i javnih komunalnih usluga;• zaštita zelenih zona putem zakona, planova upravljanja i razvoja zelenih zona

u gradovima i predgrađima;• zaštita i promovisanje kulturnog i istorijskog nasleđa; i• nastavak i okončanje napuštenih radova na kulturnim, obrazovnim i zdravstvenim

objektima u gradovima.

Urbana mesta danas

77

UrbanizacijaRadnilist

Na stazi čovekaČešće smo u potrazi za životinjskim tragovima. Sad tražimo ljudske otiske. Pogledajte dateprimere koji su štetni po reku i potražite druge u vašem okruženju. Opišite ih.*

Izgradnja: most nova zgrada

Industrija: postrojenje farma za uzgoj živine

pilana

Saobraćaj: garaža benzinska stanica

Turizam: hotel restoran

Drugo:

* Da li čovek zagađuje samo reke?

78

1

Zagađenje bukom

Buka

Uvod

Sposobnost registrovanja zvuka je funkcija od vitalnog značaja za ljudski opstanaki komunikaciju. Pa ipak, nisu svi zvuci poželjni.

Neželjeni zvuci, za koje se obično koristi izraz „buka”, potiču od ljudskih aktivnosti,kao što su saobraćaj, industrija i poslovi u domaćinstvu.

Buka često izaziva nervozu. Osećaj nervoze nastaje ne samo zbog ometanja komunikacijei sna, već i zbog uznemiravanja za vreme obavljanja raznih drugih aktivnosti.

Zagađenje bukomKljučni koncepti/sadržaji Uticaj različitih tipova buke na ljudsko zdravlje

Trajanje 2 školska časa

Razred VII, VIII i IX

Mesto Učionica, na otvorenom

Nastavni materijali Pokretna tabla, video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Fizika, Biologija, Građansko vaspitanje, Tehnika i informatika

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• nabroji različite izvore, nivoe i tipove buke;• analizira ukupnu prisutnost buke.

Nastavne metode Izlaganje, video prezentacije, terenska istraživanja, diskusija

Zagađenje bukom 79

1Buka

Ometanje snaOmetanje sna je verovatno najuočljiviji efekat buke u okruženju, odgovoran za slabljenjekvaliteta spavanja. Da bi se obezbedio neometani san, pojedinačni incident buke(kao npr. prolazak aviona ili automobila) ne sme prekoračiti 55 decibela (dB).

Ometanje komunikacijeNivo ometanja govorom ili muzikom zavisi od nivoa buke u odnosu na nivo kojim se prenosiželjena informacija. Povišen stepen buke zahteva od sagovornika da povise glasovei/ili da se fizički približe kako bi se razumeli. Nivoi buke od oko 35 dB ometaju govornukomunikaciju. Normalna govorna komunikacija postaje nemoguća u pratnji buke od oko 70 dB.

Psiho-fiziološki efektiNajuobičajniji efekti na ljude su psihološki stres i, u slučajevima viših nivoa buke, kardio-vaskularni problemi. Negativni uticaji na mentalno zdravlje, radni učinak i produktivnnostsu takođe uočeni i zabeleženi u istraživanjima.

Može se zaključiti da izlaganje buci utiče stresno na zdravlje, zato što proizvodi merljivepromene u krvnom pritisku i brzini otkucaja srca.

Efekti buke na divlji životinjski svet još uvek nisu u potpunosti sagledani.

Aktivnosti

Uvod

1 Postavite sledeća pitanja:

• Možemo li slušati zvuke u našoj okolini?• Zašto ih nekad opisujemo kao „muziku

za uši”, a nekad kao „zaglušujuću buku”?• Šta podrazumevamo pod „zvukom”, a šta pod

„bukom”? (Zvuk je vid energije koji putujeu talasima. Buka se može definisati kao neželjen,uznemiravajući ili bolan zvuk koji ometa processlušanja, razbija koncentraciju i umanjujeefikasnost osobe za vreme obavljanja nekeaktivnosti ili proizvodi stres ili bolesti.)

• Koji zvuci ili koja buka vas plaši?

2 Pustite učenicima video materijal Buka i tražite da ukratko, u jednoj rečenici rezimirajuporuku filma. Neke od najboljih odgovora napišite na tabli.

3 Ukratko rezimirajte informacije iz uvoda i poglavlja Buka sa CD-ROM-a.

4 Podelite radni list Različiti nivoi buke i pokušajte utvrditi jasniju razliku između nivoa bukekoju izazivaju različiti izvori u našoj okolini. Objasnite da se jačina (glasnoća) buke meriu decibelima. Osim toga, zvuci imaju i frekvenciju (zvuci iste jačine sa višom frekvencijomneprijatniji su od onih sa nižom). Jačina zvuka od 75dB može biti opasna za ljudski sluh.Oštećenja slušnog aparata registrovana su u slučajevima produženog izlaganja buci jačinepreko 85dB. Buka od 120dB je bolna, a zvuci koji prekoračuju 180dB mogu bitismrtonosni.

Aktivnosti van učionice

1 Prošetajte se do raskrsnice ili drugog mesta u vašem gradu/selu koje je opterećenosaobraćajem. Obratite pažnju na osobenosti različitih zvukova i specifičnu atmosferu mesta.

2 Napravite šetnju po prirodi (tihi park ili mesto van grada/sela, nabolje u šumi).

3 Tražite od učenika da zatvore oči i da se koncentrišu na zvuke. Neka komentarišu harmonijuzvukova.

80

1

Zagađenje bukom

Buka

Diskusija

1 Posle povratka u učionicu pokrenite diskusiju:

• Koji su glavni izvori buke? (saobraćaj, železnica, industrijske aktivnosti, neke aktivnostipovezane sa slobodnim vremenom — koncerti, diskoteke, auto-trke, skuteri na vodi itd.)

• Napišite odgovore na tabli.• Koje su lokacije najbučnije u vašem gradu/selu, i zašto su bučne? Napišite odgovore

na tabli.

2 Objasnite da je broj ljudi koji je izložennegativnim efektima buke prevelik. Koristiteprimere iz teksta Buka u Evropi i sa CD-ROM-a.

3 Naglasite da je buka često zanemarenakao ekološki problem. Jedan od razlogaje i činjenica da se ljudsko uvo prilagođavarazličitim nivoima buke. Ova karakteristika,ipak, dovodi postepeno do gluvoćei nemogućnosti uočavanja širokog spektrazvukova.

4 Neka učenici predlože sredstva za smanjenjebuke. Pomozite im informacijama iz tekstaMere za smanjivanje zagađenja životne sredinebukom. Napišite odgovore na tabli.

U nastavku...Neka učenici podele svoje utiske sa lokacija sa različitim nivoima buke:• Učenici nadareni za glumu mogu odigrati „zvučne slike” za razred koristeći pantomimu,

performans, itd.• Učenici nadareni za pisanje mogu svoje utiske pretočiti u sastave.• Oni koji vole da crtaju, mogu likovno predstaviti zvuke i buku.• Muzikalni učenici mogu komponovati pesme.• Organizujte priredbu za javnost gde će učenici predstaviti svoje radove. Pozovite roditelje,

predstavnike lokalnih vlasti i novinare i prodiskutujte na ovu temu. Procenite da li možetenapraviti akcioni plan.

Zagađenje bukom 81

1Buka

Buka u Evropi

Buka je postojan i ozbiljan ekološki problem u Evropi. Procenjeno je:• da je oko 450 miliona ljudi u Evropi (65% stanovništva) izloženo visokim nivoima

buke (tokom 24 sata 55dB), što izaziva nervozu i uznemirenje;• da je oko 113 miliona ljudi (17%) izloženo buci od preko 65dB, jačini na kojoj

su opasni efekti buke uočljivi;• oko 10 miliona ljudi izloženo je neprihvatljivim nivoima buke (tokom 24 sata 75dB).

Na Kosovu, većina ljudi koji žive u većim gradovima je izložena neprihvatljivom nivoubuke, uglavnom izazvanih urbanim saobraćajem. Opšte je usvojeno mišljenje da nivospoljne buke ne treba da prelazi 65dB tokom dana, a u stambenim naseljima trebada bude ispod 55dB.

Mere za smanjivanje zagađenjaživotne sredine bukom

1 Inženjersko-tehnološka rješenja

• Planski pristup upotrebi zemljišta i izgradnji• Smanjivanje emisija buke poboljšanim

rešenjem izvora (razvoj proizvoda kojine proizvode buku)

• Mere za ometanje puteva koji prenosebuku (pregrade, zvučna izolacija okomašina)

• Mere za zaštitu javnosti od buke (upotrebadvoslojnog ili troslojnog stakla,projektovanje fasada)

• Razvoj novih putnih površina i guma kojesmanjuju buku

• Nove tehnologije auto-motora• Efikasniji planovi upravljanja saobraćajem

2 Zakonske mere

• Utvrđivanje graničnih vrednosti buke• Uvođenje zona buke duž saobraćajnica

i oko aerodroma• Zakonom utvrđene granične vrednosti

emisije buke za proizvode• Opšti zahtevi za sve akustične pojave• Kontrola iz rekreacionih izvora na lokalnom

nivou, kroz izdavanje dozvola• Ograničavanje brzine

3 Obrazovanje i informisanje

• Poboljšan monitoring/nadzor bukeu urbanim područjima

• Povećan broj kvalifikovanih stučnih lica• Pokretanje odgovarajućih istraživačkih

i razvojnih projekata• Jačanje svesti javnosti obezbeđivanjem

merodavnih informacija• Uticati na promene ponašanja koje vode

smanjenju buke

82

BukaRa

dnil

ist

83

BukaRadnilist

Različiti nivoi buke

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150

Potpuna tišina 0–20 dB

Mirna urbana područja u gradovima između2:00 i 4:00 ujutru 40 dB

Normalna konverzacija u zatvorenom 50 dB

Auto koji se ne kreće 50 dB

Auto u prolazu, brzine 50 km/h 60–80 dB

Kamion 50 km/h 78–92 dB

Šuštanje lišća 30 dB

Motorcikl 50 km/h 75–100 dB

Voz 100 km/h 100 dB

Diskoteka 85–103 dB

Mlazni avion pri poletanju 110 dB

Kopnene vojne vežbe 105–120 dB

Oštećenje sluha moguće 120–140 dB

Jačina zvuka u decibelima (dB)

Generatori za proizvodnju električne energije 70–80 dB

Uvod

U prirodi, otpadni materijal koji proizvode organizmi obično postaje hrana ili resurs za drugeorganizme. Na primer, ptice će koristiti mrtvo granje ili lišće za pravljenje gnezda;mikroorganizmi i crvi u zemlji pretvaraju mrtve životinje u humus, koji postaje hrana za biljke;organske supstance u vodi, kao što su životinjski otpad ili trulo lišće predstavlja hranu za vodenemikroorganizme.

Sirovine i otpad

84

1

Sirovine i otpad

Otpad

Ključni koncepti/sadržaji Zagađivanje i otpad ne smeju se ispuštati u životnu sredinubrže nego što ih ona može rastvoriti ili učiniti bezopasnim.

Trajanje Četiri nezavisne aktivnosti, po jedan školski čas za svaku

Razred VII, VIII i IX

Mesto Učionica, školsko dvorište

Nastavni materijali Video materijal Zeleni paket, razni predmeti ili ambalaženapravljeni od jednostavnih ili višeslojnih materijala.

Nastavni predmeti Hemija, Biologija, Fizika

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• razume ozbiljnost problema povezanih sa otpadom;• zna vreme razlaganja različitih materijala;• analizira svojstva jednostavnih i višeslojnih materijala koji

su u svakodnevnoj upotrebi.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, video prezentacija

Sirovine i otpad 85

1Otpad

Ogromne količine energije i sirovina koje ljudska društva troše proizvode toliko đubretada zagađenje vazduha i kisele kiše, koje su rezultat ovog procesa, predstavljaju ozbiljnu pretnjuza životnu sredinu na globalnom nivou. Ljudi su akumulirali toliko otpada da više ne mogu njimeadekvatno upravljati, pa se uskoro može desiti da u njemu počnu i da se dave.

U modernom društvu 80 odsto ukupnog otpada potiče od poljoprivrednih, industrijskih ili rudarskihaktivnosti. Ostalih 20 odsto potiče iz domaćinstava. Veliki deo onoga što izbacimo iz kuće (plastika,metal, papir, staklo i organski materijali) može biti reciklirano.

Aktivnosti

Istraživanje otpada

1 Prezentujte razredu informacije iz uvoda. Objasnite da ljudske aktivnosti proizvodeogromne količine čvrstog otpada. Nebriga i zanemarivanje često izazivaju dodatneprobleme. Osim toga, đubre je prenosnik bolesti i ruži izgled okoline.

2 Neka učenici istraže zagađenje u školskom dvorištu i u komšiluku na sledeći način:

• Podelite učenicima plastične ili papirne vrećice, i gumene rukavice.• Neka prikupljaju otpatke iz školskog dvorišta i obližnjeg komšiluka u trajanju

od 20 minuta (ili više, ako je potrebno).• Prikupite sve otpatke na jednu gomilu. Dodajte smeće iz korpe u učionici i podelite

hrpu na tipove: papir, metal, staklo, plastični otpaci, organski otpaci itd. Izmerite ih.Koji je odnos različitih tipova otpada?

• Pokrenite diskusiju: ko je moguće odgovoran za različite tipove otpada?

Vreme razlaganja materijala

1 Objasnite da se problem otpada može bolje sagledati ispitivanjem vremena razlaganjamaterijala koji ga sačinjavaju, od nastanka do konačnog odlaganja. Materijali postaju otpadkao rezultat raznih proizvodnih i potrošačkih procesa. Emisije su zaostali nusproizvodovih transformacija i one se ispuštaju direktno u vazduh i vodu. Oni ostaci procesa kojiidu u dalju obradu pre ispuštanja nazivaju se otpadi.

2 Podelite svakom učeniku radni list sa igrom lavirint Od drveta do stola.

3 Napravite sličnu vežbu sa stolovima u učionici. Većina škola opremljena je stolovima kojise sastoje od metalne konstukcije prekrivene laminiranim drvetom. Drveni deo je najčešćeod presovane drvene građe (iverice) povezane nekim tipom lepka. Površina ovakodobijene ploče se ne farba, već se prekriva laminatom, tj. nekom vrstom veštačkogmaterijala, najčešće PVC, što ulepšava izgled i produžava životni vek.

4 Prikažite razredu obrazovni film Zagađenje i otpad koji se nalazi u video materijalu.

Pokrenite diskusiju. Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja:• Zašto se količina akumuliranog otpada stalno povećava?• Ko to omogućava?• Ko, prema filmu, može pomoći da se ovaj problem reši?

Kojim materijalima davati prednost?

1 Nedelju dana pre planiranog časa zadužite učenike da procenebroj plastičnih kesa za kupovinu koje nedeljno prođu kroz njihovo domaćinstvo.

2 Izračunajte broj plastičnih kesa za kupovinu koji se na godišnjem nivou koristi u vašem graduili selu, koristeći informacije koje ste dobili od učenika, kao i broj stanovnika. Pokušajteda pronađete sličnu informaciju u radnjama i iskoristite je za svoje proračune.

86

1

Sirovine i otpad

Otpad

3 Razgovarajte sa učenicima o metodologiji koju ste primenili. Velika cifra u razultatu vašeračunice trebalo bi da iznenadi učenike kad saznaju koliko se kesa za kupovinu deliza jednokratnu upotrebu.

4 Pitajte učenike šta bi trebalo uraditi da se ovaj broj smanji.

5 Objasnite da u slučajevima kada treba da biramo između predmeta izrađenih od različitihsirovina i kada nismo sigurni koji od njih je bezbedniji za životnu sredinu, dobro je upamtitida je, uglavnom, najbolje koristiti onaj proizvod koji je napravljen od prirodnih materijala.Ovaj način razmišljanja ne može promeniti ni notorna činjenica da je naš današnji životnezamisliv bez veštačkih materijala. Mnogi predmeti koje koristimo svakodnevno mogubiti napravljeni samo od veštačkih materijala. U mnogim slučajevima ovakvi predmeti imajuprednost u odnosu na tradicionalne, ili zato što je njihova upotreba higijenski opravdana(npr. špricevi), ili zato što je bezbednija za životnu sredinu. Umesto upotrebe jednostavnihi pogrešnih stereotipa, potrebna je procena ne samih sirovina, već njihove namene.Koristite tekst Otpad i ...otpad.

6 Podelite informativni list Kojim materijalima davati prednost. Objasnite upotrebljene simbole.Neka učenici ispitaju od kojih materijala su načinjeni predmeti na početku radnog lista(ili od kojih bi mogli biti načinjeni). U dnu informativnog lista popišite imena ostalih predmetakoje su naveli učenici i dozvolite im da nastave diskusiju u malim grupama. Rešenje nekihslučajeva neće biti problem, ali neki mogu biti prilično komplikovani.

Pažnja: laminati!

1 Neka učenici donesu na čas različite ambalaže za mleko:staklenu bocu, plastičnu bocu; kartonsko pakovanjeza pasterizovano mleko (koje je sa unutrašnje stranepostavljeno aluminijumskom folijom, a spolja je karton);kartonsko pakovanje sa znakom UHT (spolja: obična folija,aluminijumska folija, sivi karton, beli papir, folija koja se praviod veštačkih materijala). Analizirajte strukturu višeslojnihpakovanja. Sve slojeve kartonskog pakovanja lakše ćete uočiti ako ih razrežete dijagonalno.

2 Počnite čas takmičenjem nekoliko učenika u brzom razdvajanju slojeva kartonskogpakovanja sa simbolom UHT (više o ovom simbolu nađite u primeru Jednostavni i laminiranimaterijali). Ovo je takmičenje bez pobednika.

3 Objasnite da se jednostavni materijali, kao što su drvo, metal, papir i plastika, sve češćezamenjuju materijalima koji se sastoje od nekoliko različitih slojeva. Tako se dobija konačanproizvod koji je kvalitetniji. Jedan od primera su i ploče stolova koje smo malopre pomenuli.Kada se površina drveta pokrije lepkom i slojem veštačkog materijala, rezultat je površinačvrsta kao drvo, ali glatka kao veštački materijal. Sličan je slučaj sa UHT ambalažomza mleko. Ona je napravljena od nekoliko slojeva: karton, papir, aluminijumska folija i folijakoja se pravi od veštačkih materijala. Rezulatat je proizvod sa svojstvima svih ovih materijala:čvrst kao karton, neproziran kao aluminijumska folija, otporan na toplotu i vodonepropusankao sintetički materijal, a na njemu se još može i štampati, kao na papiru.

4 Naglasite da, uz očigledne prednosti, ima i nekoliko mana. Ovakvi višeslojni (laminirani)materijali se ne recikliraju, i to zato što je tehnologija neophodna za tu svrhu skupai mnogo manje isplativa nego tehnologija za recikliranje jednostavnih materijala. Predstaviterazredu dodatne informacije iz teksta Jednostavni i laminirani materijali. Recite učenicimada uporede kartonsku ambalažu za mleko sa laminiranim pločama svojih stolova. Ukažitena činjenicu da su kartonske ambalaže za mleko i sokove svakodnevni otpad, zato štosu u širokoj upotrebi, dok je udeo stolova u svakodnevnom otpadu zanemarljiv.U oba primera laminiranje produžava životni vek predmeta. U slučaju mleka, pakovanjeobezbeđuje njegov vek trajanja i omogućava konzumaciju u roku od 1-2 dana. U slučajuškolskih stolova, laminat dodaje godine njegovom trajanju.

Sirovine i otpad 87

1Otpad

U nastavku...

• Zadajte učenicima zadatak da ispitaju životne cikluse raznih materijala: papira, stakla,organskih proizvoda, različitih metala i plastike. Ohrabrite ih da podele svoja nova saznanjasa svojim ukućanima.

U jednoj školi nastao je problem oko ocene jednostavnogškolskog pribora. Učitelj se žalio da iako njegovi učenici znajuda su drveni lenjiri manje štetni za životnu sredinu, oni ipakjoš uvek daju prednost plastičnim lenjirima, zato što im se višedopadaju. Hajde da na časak promislimo i uporedimo ova dvapredmeta. Upotreba drveta za pravljenje jednostavnih stvarikao što su lenjiri ne predstavlja problem u smislu otpada.Čak i ako bacimo drveni lenjir, on se u prirodi raspada brzoi bez štete.

S druge strane, broj plastičnih lenjira koji se bace na godišnjem nivou tolikoje zanemarljiv da ne predstavlja nikakav problem u smislu otpada. Lenjiri se mogukoristiti godinama. Međutim, kada uzmemo u obzir plastične boce u kojima se pakujunajrazličitiji napici, onda imamo potpuno drugačiju situaciju. Ovo se može lako utvrditiako pogledamo bilo koji kontejner. Traženje plastičnog lenjira u hrpi plastičnih bocaje isto kao da tražimo iglu u plastu sena.

Sledeći argument kojim se opravdava kupovina plastičnog pribora za školu čestoje u opticaju: kada kupujemo lenjire, flomastere i druge predmete od plastike mi zapravočuvamo šume. Takav argument je veoma kontroverzan jer pretpostavlja da se plastikapojavljuje niotkud i da eksploatacija nafte uopšte ne šteti prirodi. Iako plastični lenjiri nisuproblem u smislu otpada, to ne znači da bi trebalo potpunozanemariti upotrebu drveta i drugih prirodnih materijala.Činjenica da u datim primerima nema velike razlike u smisluotpada ne menja tu stvar da korišćenje predmeta napravljenihod drveta i drugih materijala biljnog porekla predstavljaznačajan činilac podrške za životno okruženje bezbednijegnačina života. Ovim hoćemo da kažemo da je bitno formiranjene samo stavova i verovanja, već i ukusa za koje će drvenilenjir biti privlačniji.

Otpad i... otpad

88

1

Sirovine i otpad

Otpad

UHTUHT znak na pakovanjima mleka je skraćenica engleskog termina „ultra hightemperature” (ultra visoka temperatura). To znači da je mleko pakovano u ambalažuna temperaturi od oko 130oC i pod pritiskom. Visoke temperature ubijaju svemikroorganizme koji bi mogli da pokvare mleko. Pritisak sprečava prodor bakterijaiz spoljašnje sredine u mleko i pakovanje. Ova tehnologija produžava životni vek mleka.

Ekološki (ne-) bezbedan papirTermin ekološki bezbedan papir koristi se toliko često da je lako zaboraviti kojije papir zaista ekološki bezbedan (onaj čiji procesi proizvodnje, korišćenja i reciklaženi u jednoj etapi ne ugrožavaju životnu sredinu). Neki od procesa za proizvodnjupapira su potpuno bezopasni.

OtpadOtpad u proizvodnji papira je najštetniji „proizvod” za životnu sredinu koji potičeiz fabrika celuloze i papira.

BeljenjePapir koji nije beljen smatra se „sivim”. Proces beljenja je estetska korekcija. U prošlosti,jedinjenja hlora su korišćena, ali se danas umesto njega koristi kiseonik (u oblikuhidrogen peroksida), koji je neuporedivo manje štetan za životnu sredinu. Veomaje važno da papir koji se koristi kao ambalaža za hranu (tj. papir za pakovanje sendviča,filteri za kafu) nije beljen.

Punjenje, glačanjeNeprerađeni papir ima grubu, neravnu površinu. Da bi se izglačao, dodajumu se aditivi/punila (tj. kaolin) i prolazi kroz valjak. Ponekad ovi procesi izostajuzato što su veoma štetni za životnu sredinu, pa je proizvedeni papir grublji, sa vidljivimpukotinama, i štampari ga zovu „porozni”.

PremazivanjePremazivanjem papira dobija se glatkija površina. Ovakav papir omiljen je kod reklamnihizdavačkih kuća. Zove se još i „težak papir” i zahteva specijalne tehnologije.

PoliranjePosle štampe, papir se polira ili čak laminira (prekriva se veštačkim materijalima)kao dodatni završni proces. Ulepšavanje papira čini ga nepogodnim za recikliranje poslenjegove upotrebe.

Jednostavni i laminirani materijali

89

OtpadRadnilist

Od drveta do stola

Pronađite put kojim treba da stignemo od drveta do stola. Pravi put prolaziu nekoliko različitih faza potrebnih da bi se napravio sto. Dodajte informacijeo fazama, koje nisu predstavljene u lavirintu.

90

OtpadRa

dnil

ist

Proizvod Staklo Veštački Metali Materijalimaterijali biljnog

(uključujući i poreklasintetička vlakna)

ambalaža gaziranog staklena PET?? aluminijum 0pića ambalaža koja

se reciklirastaklena

ambalaža

čaša staklo Plastika 0

prozor staklo neki drugi 0 0materijal??

lenjir 0 razni alumin, çelik drvomaterijali

špriceri staklo (+metal) plastika metal (+qelq) 0

pakovanje za pesticide staklo PET aluminijum, 0čelik

pakovanje – PET – 0za motorno ulje

mikser za voće – + – 0

biciklistička guma

posuđe za kampovanje

kesa za kupovinu

košulja, pantalone

sportski triko

kada

Kojim materijalima davati prednost?

Podvučeno ime materijala Najpogodniji materijal za tu svrhu.

??? Upitnici posle materijala Upotreba materijala nije najprihvatljivija.

Materijal precrtan Potpuno nepogodan materijal.

Bez imena Izbor materijala nevažan, u smilu uticaja na životnu sredinu.

Ime sirovine (+još neka sirovina) Proizvod sadrži elemente načinjene od različitih sirovina.

0 Upotreba materijala nemoguća (npr. upotreba materijala biljnog porekla za špriceve).

– Moguće je koristiti ovaj materijal, ali se to izbegava u praksi zato što su u upotrebimaterijali koji više odgovaraju svrsi.

Upravljanje otpadom 91

2Otpad

Uvod

Dinamičan razvoj industrije i povećanje potrošnje dovelisu do drastičnog povećanja količine otpada. Oko 80 odstoukupnog otpada rezultat je poljoprivrednih, industrijskihi rudarskih aktivnosti. Ostalih 20 odsto je otpad iz domaćinstava,od čega je veliki deo moguće ponovo iskoristiti (plastika, metal,papir, staklo) ili se može razgraditi u prirodi (organske materije).

Efikasno upravljanje otpadom predstavlja alternativu zlokobnimizgledima za budućost u kojoj će buduće generacije „plivati”u hrpama đubreta.

Evropska unija je donela stroge zakone koji se tiču tretmanaotpada. Otpad se ne može bacati tek tako na deponije. Ako se prethodno ne tretira, morase preraditi u postrojenjima. Samo ono što ne može biti reciklirano odvozi se na deponiju.

Aktivnosti

Principi i načini tretmana otpada

1 Započnite čas pojašnjavajući životni značaj problema eksploatacije sirovina i odlaganjaotpada. Koristite informacije iz uvoda i poglavlja Otpad na CD-ROM-u, kao i plan časaMaterijali i otpad.

2 Predstavite četiri principa dobrog upravljanja otpadom, koristeći informacije sa strane 98.i poduprite ih odgovarajućim primerima.

3 Objasnite da postoji nekoliko načina za tretman otpada:

• ograničavanje energetske i sirovinske potrošnje — ovo je daleko najefikasniji pristup,jer vodi smanjenju količine generisanog otpada, i na taj način smanjenju sredstavai truda koje treba uložiti u tretman otpada;

• ponovno korišćenje — takođe štedi novac, uz sve ostale koristi koje donosi;• separacija kod prikupljanja — mnogi korisni materijali mogu se ponovo koristiti,

a upotreba recikliranih materijala zahteva manje energije nego korišćenje sirovina;• kompostiranje — važne organske materije vraćaju se u prirodni ciklus;• insineracija — spaljivanjem otpada iskorišćava se njegova potencijalna energija

i smanjuje se njegova količina (spaljivanje u insineratorima — spalionicama) — metodkoji je u širokoj primeni u razvijenim zemljama, ali koji ima neke mane;

• polaganje na deponiju — otpad se odlaže ispod zemlje, obično u napuštene kamenolome.

Upravljanje otpadomKljučni koncepti/sadržaji Radikalne promene u stavovima o upravljanju otpadom

kao uslov za proces pridruživanja Evropskoj uniji

Trajanje Pet nezavisnih aktivnosti, po jedan školski čas za svaku

Razred VII — IX

Mesto Učionica, na otvorenom (gradska deponija ako je moguće)

Nastavni materijali Posteri

Nastavni predmeti Hemija, Biologija, Fizika, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni osnovne principe i metode upravljanja otpadom.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, kooperativno učenje, rad na terenu

4 Pre časa, napišite svaki od sledećih izraza štampanim slovima na list papira (svaku rečna odvojenom listu): otpad, đubre, smeće, upravljanje otpadom, smetlište, zakonii regulative, tretman otpada, insinerator, separacija, deponija, reciklaža, kompostiranje,odlaganje otpada, spaljivanje otpada i zagađivač plaća.

5 Neka 15 dobrovoljaca izabere po jedan list papira. Kažite im da se podele u dve grupe:u prvoj grupi neka budu oni termini koji su vezani za stare prakse, a u drugoj terminikoji su vezani za moderno postupanje sa otpadom. Ima li nekih termina koji se odnosena obe grupe?

6 Kažite dobrovoljcima da otkriju kojoj grupi pripadaju.

7 Neka i ostatak razreda uzme učešće u ovoj diskusiji.

Biti ili ne biti…

1 Izložite sledeći slučaj razredu: hoćete da kupite novitelevizor, iako imate stari koji još uvek radi. Šta možeteuraditi sa starim televizorom?

2 Neka dobrovoljac napiše predloge na tabli. Evo nekih uobičajenih predloga:

• Odložiti kupovinu novog TV-a dok god stari radi.• Dajte stari TV nekome ko ga nema ili ne može da ga priušti.• Oglasite da ga poklanjate ili da ga prodajete u bescenje.• Odnesite stari TV u radnju koja prodaje polovnu robu.• Napravite terarijum od kutije, a delove odnesite u servis za popravljanje TV-a.• Prekrijte ga i koristite kao mali stočić ispred novog TV-a.• Odnesite ga u podrum i čuvajte „za svaki slučaj”.• Postavite ga u drugoj sobi i koristite paralelno sa novim aparatom.• Odnesite ga na smetlište.

3 Pošto ste zabeležili sve sugestije, pitajte učenike da ih ocene prema sledećim kriterijumima:

• Da li ćete sprečiti odlaganje otpada ograničavanjem potrošnje (odluka je da ne kupitenovu stvar)? — 1 poen;

• Hoćete li sprečiti odlaganje otpada produžavajući životni vek stvari koja vam višene treba? — 2-4 poena;

• Da li ćete naći novu namenu predmetu? — 5-6 poena;• Doprinosi li nepotreban predmet povećanju potrošnje (više vremena provedenog

ispred TV-a, čineći vas zavisnijim)? — 7-8 poena; i• Razmišljate li o starom TV-u kao o otpadu? — 9-10 poena ako je vaš odgovor „da.”Najbolji predlozi su oni koji imaju najmanje poena.

4 Obratite pažnju učenicima na naredna dva kriterijuma (bez davanja poena). Jesu li predloziizvodljivi u lokalnim uslovima? (Na primer, postoji li u blizini radnja koja otkupljuje staretelevizore?)

Je li ideja inovativna? Na ovom mestu možete istaći bilo koje slobodne, netradicionalneideje koje su interesantne i kreativne.

5 Na kraju, poređajte predloge prema njihovoj bezbednosti za životnu sredinu, praktičnostii originalnosti. Smislite još neki sličan problem i predstavite ga učenicima.

Organski otpad — poklon prirodi

1 Predstavite sledeći slučaj učenicima: obrezivanje voćki ili vinove loze ostavlja iza sebemnogo organskog otpada. Šta možemo sa njim učiniti?

92

2

Upravljanje otpadom

Otpad

Upravljanje otpadom 93

2Otpad

2 Neka dobrovoljci napišu predloge na tabli. Evo nekih praktičnih predloga. Organski otpadmože biti:• prebačen na nepristupačno mesto, gde neće nikom smetati (na primer, duboko u šumu);• prebačen na smetlište;• usitnjen i iskorišćen za pokrivanje/posipanje (na primer, pokrivanje zemlje slamom,

posipanje prirodnim đubrivom, tresetom ili posebnim papirom — ovako se zadržavavlaga i štiti zemlja od suše ili smrzavanja);

• usitnjen, upakovan, stavljen u vreće i prodavan kao sredstvo za posipanje/pokrivanje;• usitnjen i kompostiran;• prodat fabrici za procesiranje drveta za proizvodnju šper ploča;• prodat fabrici da se procesuira u kašu i koristi za pravljenje ambalaže (na primer,

ambalaža za jaja); ili• osušen i iskorišćen kao drvo za potpalu.

3 Pošto ste zabeležili sve ideje na tabli, neka ih učenici ocene prema sledećim kriterijumima.Kako je otpad tretiran: kao smeće (1-2 poena), kao biorazgradljiv materijal (3-5 poena)ili kao industrijska sirovina (6-8 poena)?

Najbolji predlozi su oni sa najviše poena. Istaknite još dva kriterijuma (bez bodova):• Jesu li predlozi izvodljivi u lokalnim uslovima (tj. ima li u okruženju fabrike koja koristi

drveni otpad ili radnje koja prodaje kompost itd.)?• Je li ideja inovativna? Na ovom mestu možete istaći bilo koje slobodne, netradicionalne

ideje koje su interesantne i kreativne.

4 Na samom kraju, poređajte predloge prema tome koliko su bezbedni za životnu sredinu,prema praktičnosti pristupa i originalnosti. Smislite još nekoliko sličnih slučajeva. Objasniteda organski otpad sačinjava značajan deo smeća iz domaćinstva. Ono je važno zbogbudućeg tretmana — najviše kompostiranjem. Ispravno kompostiranje ne proizvodinegativne uticaje na sredinu; baš suprotno, ono vraća prirodi izuzetno značajne organskematerije koje bi inače ostale neiskorišćene na deponiji. Kvalitet komposta zavisiod preliminarnog razdvajanja đubreta. Ako se bace u isti kontejner sa drugim otpadom,organske supstance postaju beskorisne. Sa jedne strane, ne mogu se koristiti u održavanjubašte, jer su pomešane sa polomljenim staklom ili toksinima. Sa druge strane, propašćekvalitet ostatka otpada koji se može iskoristiti za neku drugu namenu. Predstaviteučenicima načine pripreme komposta, koristeći radni list Kompostiranje. Ohrabrite učenikekoji žive u kućama sa baštom da sprovedu kompostiranje organskog otpada koji se bacaiz njihovog domaćinstva.

94

2

Upravljanje otpadom

Otpad

Otpad u našem gradu ili selu

1 Pošaljite nekoliko učenika u lokalno preduzeće za upravljanje otpadom, pozovite nekogod njihovih zaposlenih da poseti vaš čas ili organizujte posetu preduzeću. Razgovarajtesa službenikom lokalnog komunalnog preduzeća o upravljanju otpadom.

2 Razgovarajte o načinima prerade otpada u vašemregionu. Pokrenite sledeće teme:• Jesu li troškovi transporta otpada pokriveni?

Da li su uključeni u cenu?• Naplaćuju li se usluge prema količini otpada?• Da li se reciklabilni otpad sakuplja odvojeno?

Ako da, utiču li ovi troškovi na cenutransporta?

• Postoje li divlje deponije?

3 Upoznajte učenike sa slučajem Neodgovorni gradna strani 97. Uporedite sa situacijom u vašemgradu ili selu. Razmotrite da li je uspostavljenisistem efikasan. Stimuliše li taj sistem građane da smanje količine otpada koji nastaje?Kako se sistem može poboljšati? Osmislite predloge za poboljšanje upravljanja otpadomu vašem regionu. Napišite ih na tabli. Odaberite nekoliko učenika koji će uputiti pismokomunalnom preduzeću u ime razreda.

Spaljivanje ili inseneracija

Objasnite da mnogi ljudi smatraju paljenje ili inseneraciju efikasnim rešenjem za problemotpada. Evo nekoliko najčešće pominjanih argumenata u prilog inseneracije:• U domaćinstvima, đubre se spaljuje kako bi se izbegli troškovi za njegov transport.

Pored toga, paljenjem đubreta u peći obezbeđuje se grejanje zimi.• Spaljivanjem industrijskog otpada u fabrikama štedi se novac koji bi otišao na njegov tretman.• Spaljivanjem slame u poljima rešava se problem njenog sakupljanja i transporta.

Upravljanje otpadom 95

2Otpad

Vežba: Kutija žvakaćih guma

1 Potreban materjial: Donesite na čas kutijužvakaćih guma (poželjno je da žvakaćegume budu u obliku štapića, umestou obliku tableta).

2 U razredu: Dogovorite se sa razredom da je kutijasa žvakaćim gumama smeće kojeg trebada se oslobode na ovaj ili onaj način. Naravno,obično niko ne baca neiskorišćene žvakaće gume,ostavite čitavu kutiju. U ovoj situaciji, bacanječitave kutije žvakaćih guma je uslovna studijaslučaja, i sama kutija je uzeta kao primer, zatošto je sama kutija zajedno sa štapićima žvakaćegume napravljena od različitih materijala (papir,celofan, folija, specijalno obrađeni prehrambeni kaučuk) različitog sastava (ovde možetenapraviti paralelu sa domaćim otpadom).

3 Podelite kutiju na odvojene delove istog materijala. Pitajte učenike šta se može uraditisa njima. Mogući odgovor je da papir, celofan i folija mogu biti reciklirani. Međutim,imamo i štapiće žvakaće gume koji su napravljeni od lateksa. Ukoliko neko ne dođena neku ideju, jedina stvar koja preostaje biće da ih bacite u kantu za smeće.

4 Zamislite da u vašem gradu postoji spalionica, što znači da ne postoje problemisa spaljivanjem otpada. Na metalnom tanjiru zapalite deo žvakaće gume, koji ste staviliu papir u koji je bila zamotana. Posmatrajte specifičan način na koji gore guma i papir u kojije obmotana i pokušajte da procenite zagađenje vazduha pored ovakve jedne spalionice.

5 Razmislite o razlici između domaćeg otpada i otpada koji se sastoji od žvakaće gumei njenog omota. Primetite da neselektovani otpad, koji mi bacamo, veoma često sadržidosta vode. Da bismo ga zapalili, biće nam potrebno mnogo energije da bi voda isparilaprije spaljivanja kao i za samo spaljivanje, pošto sav otpad nije zapaljiv. (na primer: tekstil,formaldehidna smola ili abonos)

Začarani krug

1 Koristite za primer selo ili grad koji spaljuju svoj otpad. Pre časa zamolite šest dobrovoljacada se upoznaju sa stavovima građanina, privrednika, radnika, suseda, seljaka i vatrogasca.

2 Prodiskutujte argumente za i protiv spaljivanja otpada i zapišite ih na tabli.Ovo bi mogli biti:Argumenti „ZA”:• Spaljivanjem otpada smanjuje se njegova količina.• Redukcijom otpada na pepeo u velikoj meri smanjuju se troškovi za transport otpada

na deponiju.• Spaljivanje je prirodan proces. Sagorevanje je proces koji se odigrava i u našem telu,

kao deo njegovih normalnih funkcija. Samim tim insineracija je proces koji ne ugrožavasredinu.

• Spaljivanje kućnog otpada je vrsta reciklaže. Razlika je samo u tome što spaljivanjemdobijamo energiju, a reciklažom sirovine. Spaljivanje je neka vrsta „energetske reciklaže”.

Argumenti “PROTIV”:• Spaljivanje polja ubija životinje i mikroorganizme, zemlja postaje manje plodna, postoji

rizik od požara i, ako ima puta u blizini, postoji mogućnost da se izazove nesreća.Ova praksa je često izraz neznanja ili, u najboljem slučaju, nedostatka mašte. Bilobi mnogo isplativije ako bi se polja obrađivala i slama sakupljala za neke druge namene.

• Bacanjem otpada koji sadrži neke veštačke supstance (naročito PVC) tutkala ili drugehemikalije u peć, ili njegovim spaljivanjem na otvorenom, peć se pretvara u reaktor kojiproizvodi opasna hemijska jedinjenja, uključujući i otrovne dioksine. Isto obrazloženjeodnosi se i na spaljivanje industrijskog otpada u fabrikama. Ove količine moguse umanjiti korišćenjem modernih tehnologija. Otpad može biti apsorbovan ili recikliran.

3 Učenici će najverovatnije doći do zaključka da ovaj metod nije ni najmanje bezbedanza životnu sredinu. Istaknite da spaljivanje ne uništava otpad. U pitanju je, u stvari, proceskojim nastaju nove supstance i, samim tim, novi problemi.

4 Podelite tabelu koja prikazuje Emisije i otpad iz Najraširenijih procesa za tretiranje otpada.

U nastavku...

• Potražite publikacije Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT), kao i školskeudžbenike koje je izdao MONT o zaštiti životne sredine (2006 i 2007).

• Predložite razredu da osmisli plan za smanjenje, ponovnu upotrebu i recikliranje različitihtipova otpada. Ovaj plan se može štampati u školskom listu ili okačiti kao posterna odgovarajućem panou ili zidu u školi.

• Pišite o svojoj inicijativi i razgovarajte sa lokalnim novinarima da vam pomognu da je objaviteu novinama. Upoznajte javnost sa inicijativom preko lokalnih radio stanica.

96

2 Otpad

Emisije i otpad

Emisije i otpad iz najčešće primenjivanih procesa spaljivanja

Proces Šljaka Prašina Proizvod Otpadne Gasovi(kg/t) (kg/t) neutralizacije vode (m3)

(kg/t) (kg/t)

Suvi 267 22,5 32,5 – 5280

Polusuvi 295 9,2 41,1 – 4500

Vlažni 296 25,0 3,0 500 5000

Zaključak: Spaljivanje ne uništava otpad. Njime se čak proizvode nove supstance,i tako novi problemi.

Upravljanje otpadom 97

2Otpad

U gradu neodgovornih građana, doneta je odluka da se unište divlje deponijei građanima obezbede sredstva za efikasno zbrinjavanje otpada. Gradska vlastpostavila je brojne kontejnere, rasporedila ih na primerene lokacije i potpisala ugovorsa gradskim preduzećem za obavljanje ove usluge. Eliminisanje naplaćivanjaza kupljenje smeća ohrabrilo je javnost na saradnju i na primereno odlaganje smeća.Divlje deponije su nestale.

Posle nekog vremena ispostavilo se da količine đubreta premašuju očekivanapredviđanja. Građani su neodgovorno bacali u kontejnere sve što im nije bilo potrebno,pa čak i poljoprivredni otpad, kao što je lišće, slama i granje koje se nekad kompostiralo.Gradske vlasti odlučile su da naplaćuju porez prema broju kontejnera koje su punili.

Posle uvođenja ove mere, količina đubreta se smanjila. Možda je u pitanju rezultat dobrogupravljanja otpadom. Sa druge strane, možda su građani samo počeli da spaljuju višaksmeća. Kao prelazno rešenje, doneta je odluka da se postave kontejneri za odvojenoprikupljanje reciklabilnog smeća, koje bi građani mogli koristiti besplatno.

Neodgovorni grad

98

2

Upravljanje otpadom

Otpad

PrevencijaEfikasnije je smanjiti količine otpada, nego poboljšavati metode za njegov tretman.

Primer: Mnoga čvrsta i tečna goriva sadrže mešavine sumpornih jedinjenja.Bilo bi jeftinije i isplativije ako bi se goriva unapred podvrgla tretmanu desumporizacije(proces uklanjanja sumpora), nego opremati elektrane, fabrike i vozila sredstvimaza apsorpciju sumpor dioksida koji se ispušta u procesu sagorevanja.

Zagađivač plaćaOni koji su odgovorni za ispuštanje otpada dužni su da pokriju troškove tretmanaotpada.

Primer: Ako u blizini vašeg grada ili sela postoji postrojenje koje proizvodi otpad,troškovi njegovog tretmana treba da budu pokriveni od strane zagađivača,a ne poreskih obveznika.

Princip predostrožnostiSve mogućnosti i posledice proizvođenja otpada treba predvideti.

Primer: Ovo se može postići kreiranjem projekata i razmatranjem projekatanovogradnje i aktivnosti koje mogu ugroziti životnu sredinu, i to sprovođenjem studijeuticaja na životnu sredinu. Građani imaju pravo da učestvuju u javnim diskusijamai izraze svoje mišljenje.

Princip blizineProizvodnja dobara i pružanje usluga treba da budu tako organizovani da se najvećekoličine otpada odlažu što bliže moguće mestu odakle se crpu sirovine i energija.

Primer: Ekstrakcija sirovina iz ruda i minerala najefikasnija je ako se preduzima u blizinirudnika/jama, a otpad bi trebalo da se odlaže na istom mestu. Štaviše, ovo će pomoćida se smanje troškovi transporta do postrojenja za proizvodnju.

Principi u borbi protiv otpada

99

OtpadRadnilist

Začarani krug

Građanin

Koristim industrijski otpad iz obližnje fabrike nameštaja. Najviše ivericu i šper-ploče.Iako se malo oseća dok ložim, barem ne plaćam greanje. Ugalj je veoma skup, pa je bilolako doneti ovakvu odluku.

Poslovan čovek

Cene za transport otpada rasle su u nekoliko poslednjih godina. Spaljivanjem otpada smanjujemsvoje izdatke.

Radnik

Tačno da šef spaljuje ovaj plastični otpad, ali obezbeđuje i radna mesta.

Komšija

Moj komšija spaljuje u svojoj peći smeće koje sadrži plastiku i tutkala. To je potpunonepodnošljivo! Moramo da zatvorimo prozore zato što iz njegovog odžaka ide gust dim.Ali šta da radimo? To je njegova kuća i svaki put kad hoću da razgovaram sa njim, on mi kažeda ne zabadam nos u tuđe poslove.

Seljanin

Svake godine palim suvu travu u polju i korov u jarkovima. Ovo je brz i jeftin način da se rešimnepotrebne trave i da sprečim širenje korova.

Vatrogasac

Naravno, paljenje polja i korova u jarkovima, kao i loženje otpada kod kuće je nezakonito.I mi imamo obavezu da gonimo ljude koji krše taj zakon, da pošaljemo policiju. Ali ja živimovde. Ne mogu da tužakam policiji ljude koje srećem svakodnevno.

100

OtpadRa

dnil

ist Kompostiranje

Kompost se može napraviti od zdravih biljnih ostataka, slame, kore od krompira, lišća, korova(bez semena), trave, ostataka od hrane, prirodnog đubriva, treseta, životinjskog otpada, drvetaili tresetne čađi. Kvalitet komposta zavisi ne neposredno od sastojaka, odnosa i kvaliteta sirovina,već i od načina procesiranja.

Kompostiranje organskog otpada u pravougaonom kontejneru je najjednostavniji načini najefikasniji način. Ako sami pravite mesto za kompost od daski, mreže, cigli i drugih materijalabezbednih za životnu sredinu, zapamtite da obezbedite najbolju moguću ventilacijuza kompostnu masu.

Mesto za kompostiranje treba da bude suvo, u senci, oko 1-1.5 metara široko i dugačko kolikogod je potrebno. Pošto ste uklonili gornji sloj zemlje (oko 20 cm), zemlja ispod komposta trebada se prepokrije zaštitnom folijom, a zatim prekrije slojem treseta debelim oko 20 cm.Na ovu površinu koja će zadržavati hranljive supstance koje zaliva kompost, stavljajuse materijali za kompostiranje, u slojevima debelim 20 cm, a svaki od slojeva mešase sa zemljom. Kada piramida dostigne 1-1.5 m u visinu, pokriva se sa 10 cm zemlje.Oko piramide se kopa mali kanal, koji se povremeno puni vodom, kako bi se obezbedilaneophodna vlaga za postepeno razgrađivanje kompostiranih materija. Sadržaj komposta trebada se prekopava nekoliko puta godišnje, ali ne češće nego na svaka dva meseca. Posle mešanja,gornji i donji slojevi postaju srednji sloj. Posle poslednjeg jesenjeg mešanja, kompost treba prekritilišćem ili senom, da bi se zaštitio od smrzavanja. Ovako ćete za godinu dana dobiti humus.

Osim kompostiranja na otvorenom, ono se može raditi i u dobro izolovanim kontejnerima.aj tip koristi prirodnu toplotu koja se ispušta usled fermentacije komposta. Otpad koji se ovakokompostira, sazreva neuporedivo brže.

„Dozreli” kompost predstavlja homogenu masu. Ovo đubrivo deluje brže nego prirodni humusi biljke mnogo lakše apsorbuju njegov sadržaj. Koristi se u jesen ili leto — 20-40 kgpo zasađenom kvadratnom metru.

Hemikalije koje koristimo 101

1Hemikalije

Uvod

Naučnici su identifikovali više od 10 miliona hemijskih jedinjenja (prirodnih ili koje je stvoriočovek). Oko 100,000 njih proizvode se za komercijalne potrebe, a 200-300 novih hemikalijasvake godine dolaze na tržište.

Predviđanja pokazuju da trenutna proizvodnja hemikalija na svetskom nivou iznosioko 400 miliona tona. Evropa je jedan od najvećih proizvođačkih regiona u svetu, kojiisporučuje 38 posto ukupnog svetskog prometa.

Ključni koncepti/sadržaji Uticaj proizvodnje i upotrebe hemikalija na životnu sredinui ljudsko zdravlje

Trajanje 2-3 školska časa

Razred VII — IX

Mesto Učionica

Nastavni materijali Posteri, video materijal, Zeleni paket, razni prenosni uređajikoji koriste baterije

Nastavni predmeti Hemija, Biologija, Geografija, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• nabroji načine na koje hemikalije utiču na životnu sredinu

i ljudsko zdravlje;• zna da bezbedno koristi i pohranjuje hemikalije za kućnu

upotrebu.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija,razmena ideja, video prezentacija

Hemikalije koje koristimo

Hemikalije su veliki predmet brige. Značajan broj njih pronađe put do miliona potrošačkihi drugih proizvoda, a odatle odlaze u životnu sredinu.

Mnoge hemikalije ispuštaju se direktno u životnu sredinu ili se bacaju posle upotrebe.Toksični proizvodi mogu se naći u vazduhu, vodi, zemljištu, biosferi i u hrani koju jedemo.

Aktivnosti

Šta znamo?

1 Predstavite informacije o hemikalijama koje su danas u širokoj upotrebi, koristeći tekstiz uvoda i poglavlje Hemikalije sa CD-ROM-a.

2 Pokrenite diskusiju o tipovima hemijskih supstanci koje se najčešće koriste(lekovi i farmakološki proizvodi, kozmetika, plastika, sapuni, deterdženti, sintetička đubrivai poljoprivredne hemikalije, sintetička vlakna, sintetička guma, boje i lakovi, itd.).Razvrstajte odgovore učenika po karakteristikama hemikalija.

3 Iskoristite informacije sa CD-ROM-a i dopunite još neke cifre i podatke, kako bistekompletirali sliku. Naglasite činjenicu da je savremeni život nezamisliv bez hemikalija.Objasnite razredu da, pored njihovih nesumnjivih prednosti, mnoge hemikalije posedujusuštinsku manu — negativan efekat na sredinu i zdravlje ljudi.

Baterije: pozitivne i negativne strane

1 Neka učenici donesu na čas različite prenosneuređaje (tranzistore, video igrice, CD plejere,baterijske lampe, itd.).

2 Kako biste pokrenuli diskusiju, postaviteučenicima/učenicama sledeća pitanja:• Koliko je sati? Da li je vaš sat mehanički ili radi

na baterije? Kojih ima više i u kom odnosu?• Iz kog izvora svi prenosni uređaji dobijaju

energiju?

3 Objasnite da su baterije u širokoj upotrebi kao izvor energije i da mogu biti opasneza ljudsko zdravlje i sredinu. Dok još rade, nisu problem, ali kada se isprazne i bace,postaju vrlo opasne. Određene baterije sadrže teške metale koji mogu ugroziti ljudskozdravlje čak i u malim koncentracijama. To su kadmijum, olovo, živa i drugi metali.Kada se baterije bace, njihov spoljni metalni omotač se razgradi i one rđaju, ispuštajućiteške metale u životnu sredinu. Voda koja prolazi kroz zemlju kad pada kiša može prenetiove metale u reke i jezera ili do podzemnih bunara koje koriste domaćinstva. Jedanod najopasnijih metala — živa — može ući u telo direktno, kroz pijaću vodu, ili indirektno,taloženjem u životinjama ili biljkama koje koristimo u ishrani.

4 Pitajte učenike šta njihovi roditelji rade sa starim akumulatorima. Koji delovi akumulatorasu opasni za sredinu (kiselina, olovo i plastika)?

5 Pogledajte neke od baterija koje su doneli učenici i pokrenite slobodnu diskusiju:„Za šta koristimo baterije u svakodnevnom životu?” Napišite odgovore na tabli i na posteru.

6 Objasnite kada baterije postaju opasne. Građani bi morali biti svesni da ovi proizvodiu svakodnevnoj upotrebi sadrže otrovne supstance.

7 Razmislite naglas šta učenici mogu učiniti da reše problem štetnih baterija.Napišite odgovore na tabli ili posteru. Neki od odgovora mogu biti:a) Korisititi baterije koje se mogu ponovo puniti. Na taj način će manje baterija biti

u opticaju i manje na smetlištu.b) Sakupite sve baterije i odnesite ih specijalizovanom preduzeću koje obavlja tretman

baterija.Objasnite razredu da ako takvih preduzeća u vašoj oblasti nema, učenici mogu započetiinicijativu (makar na svojoj opštini) za sakupljanje i skladištenje baterija.

102

1

Hemikalije koje koristimo

Hemikalije

Hemikalije koje koristimo 103

1Hemikalije

Hemikalije u domaćinstvu

Predstavite različite hemijske proizvode za domaćinstvo koji se koriste svakodnevno.

Verzija 1

Koristite interaktivno poglavlje Hemikalije u domaćinstvu sa CD-ROM-a kako biste počelidiskusiju. Razmislite koje od opasnih hemikalija se mogu pohranjivati na posebnim mestimazajedno sa starim baterijama. Usmerite se na sledeća pitanja:• Koje hemikalije se koriste najčešće?• Kako su to hemikalije opasne za ljudsko zdravlje i sredinu?• Koje preventivne mere treba preduzeti?

Verzija 2

1 Prikažite video materijal Život sa toksinima.

2 Tražite od učenika da prodiskutuju tri dela video materijala u pravilnom redosledu.

• hemikalije u garaži;• hemikalije u kozmetici; i• hemikalije u domaćinstvu.

3 Postavite sledeća pitanja i pokrenite diskusiju:

• Koje su hemikalije u nauobičajenijoj upotrebi?• U kojoj meri su hemikalije opasne za ljudsko zdravlje i životnu sredinu?• Koje preventivne mere se mogu preduzeti?• Zadatak za učenike „Dajte takav primer na Kosovu” (KEK-često ispušta fenol u reku

Sitnicu, i tako ubija ribe).• Napišite sastav na tu temu.

U nastavku...

• Organizujte sastanak sa predstavnicima lokalnih vlasti ili inspekcijskih službi na lokalnom,regionalnom ili nekom drugom nivou.

• Prenesite im svoju inicijativu za prikupljanje starih baterija i zamolite da utvrde mestou regionu na kojem bi se vršilo njihovo odlaganje ili tretman.

• Napišite tekst o vašoj inicijativi i kontaktirajte novinare da vam pomognu da ga objaviteu novinama i tako obavestite javnost. Kontaktirajte televizijske i radio stanice.

Svakodnevni proizvodi kojisadrže opasne supstance

Neke vrste plastike sadržeorganohlorna jedinjenja

i organske rastvarače.

Većina pesticidasadrži organohlorna

i organofosfatna jedinjenja.

Neki lekovi sadrže organskerastvarače i ostatke,

kao i primese teških metala.

Mnoge boje sadrže teškemetale, pigmente, rastvarače

i organske ostatke.

Baterije sadržeteške metale.

Benzin i drugi naftni derivatisadrže ulja, fenole i druga

organska jedinjenja, teške metale,amonijak i kiseline.

Mnogi proizvodi od metalasadrže teške metale, pigmente,

ulja i fenole.

Koža može sadržatiteške metale.

Neki tekstilni materijalisadrže teške metale.

Br. Hemikalija/proizvod Koristi se za?

Koje vrste hemikalija i opasnih proizvoda možemo sresti u domaćinstvu?

104

HemikalijeRa

dnil

ist

105

HemikalijeRadnilist

Bajka Princeza i žaba(Ekološka verzija)

Bila jednom princeza, koja je živelau velikoj palati.

Jednog lepog dana, princeza je šetalau bašti svoje palate. Dan je bio lep i topao,sunce je svuda sijalo. Cveće i drvećeje divno izgledalo u svojim bogatim bojama.U dvorištu palate je bio malo jezerce.Princeza je volela da šeta ivicom jezera.

Ona je odrasla pored jezera i dobroje poznavala sve ptice koje tu dolazei pevaju bez prestanka. Princezase sprijateljila i sa patkama i ribama, kojesu plivale u čistoj jezerskoj vodi.Ali u jezeru je bilo i mnogo žaba, kojesu igrale i skakale sa jednog lista na nadrugi, bez straha od prisustva Princeze.

Dok je hodala, primetila je da se neštopromenilo od ranije. Jezero nije više imalomiran izgled. Ptice nisu pevale, ribesu se gušile od brojnih plastičnih kesa, kojesu pokrivale površinu jezera, a neke od njihsu isplovile mrtve na površinu jezera.

Princeza nije znala, ali pesticidi i hemijskođubrivo, koje je baštovan koristioda bi učinio lepšim i većim cveće i drvećeu vrtu, su završili u jezeru i razboleli njegovestanovnike.

Žabe. One su izgledale dobro i zdravo.Ali, u stvari, izgledale su malo drugačije sa ružičastom bojom kože.

Princeza se sagnula nad površinom jezera da bi videla svoje lice u vodi, kada joj je jedna rozežaba skočila u krilo. Nakon što se umirila, počela je da peva svojim promuklim glasom„Kua-Kua-Kua”. Princeza je bila zadovoljna, iako žabina pesma i nije bila baš lepa. Uzela je žabuu ruke i poljubila je...

ALI ... čudo se nije desilo, kao u stvarnoj bajci…

Posle pune tri nedelje sve žabe iz jezera su uginule od nepoznate bolesti, dok je princeza hitnoprimljena u bolnicu, gde se leči od ispucalih usana. Kao što je već poznato, sve bajke imajusrećan kraj. ALI ...

Možda se čak i ova verzija naše bajke može ostvariti u budućnosti.

Preuzeto iz knjige o ekološkom obrazovanju „Životna sredina u mom gradu”, opšti pojmovi, lekcija B (Regionalnicentar za životnu sredinu, 2004)

Napomena: Originalna bajka kaže da jednog lepog dana princeza poljubi žabu, koja se pretvorila u predivnogprinca. Ovo što ste pročitali je ekološka verzija bajke.

Energija

Transport

Industrija

Ljudske aktivnosti

Poljoprivreda

Šumarstvo

Turizam

EnergijaZnačaj energije u svakodnevnom životu 109Sijalice koje štede struju 114

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Komercijalni vidovi energije”„Obnovljiva energija”„Kako štedeti grejanje”„Kako štedeti struju”

TransportSaobraćaj — automobili 117Saobraćaj — bicikl 123

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Saobraćaj, energija i životna sredina”

Industrija„Ozelenjavanje” industrije 125

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Ekološka revizija”

PoljoprivredaOd zrna do hleba 128Proizvodi od mleka 133Život pčela 136

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Poljoprivreda i evolucija”

ŠumarstvoŠumo moja, lepotice! 141

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Seča drveća”„Ogoljene šume”„Recikliranje”

TurizamInvazija turista 145

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Vikend”

Radni listObnovljivi izvori energije 113Poređenje različitih vrsta sijalica 116Matematički zadatak 116Uputstva za istraživačke grupe 120Eko-automobili sutrašnjice? 121Odlomak iz knjige Mali princ Antoana Sent-Egzeperija 122Recepti za tradicionalna jela 132Istorija sira Bri 135Pčelarski proizvodi 140Dok šetam po šumi 144Poređenje masovnog i seoskog turizma 149

Značaj energije u svakodnevnom životu 109

1Energija

Ključni koncepti/sadržaji Uticaj proizvodnje energije na životnu sredinu i značajekonomičnog korišćenja energije

Trajanje Dva školska časa

Razred VII – IX

Mesto Učionica

Nastavni materijali Posteri, video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Fizika, Hemija, Biologija, Geografija, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni kako eksploatacija izvora energije i njena

proizvodnja utiču na sredinu;• navede primere za obnovljive izvore energije;• kritički oceni prednosti i mane različitih izvora energije;• oceni da se energetski izvori moraju koristiti razumno

i ekonomično.

Nastavne metode Debata, diskusija, kooperativno učenje, igre,video prezentacija

Značaj energijeu svakodnevnom životu

110

1

Značaj energije u svakodnevnom životu

Energjia

Uvod

Energija utiče na skoro sve ljudske aktivnosti: njomegrejemo domove, ona je pogon za naše automobile,pomoću nje obrađujemo zemlju i ona pokreće sve našemašine. Eksploatacija svetskih izvora energije podigla jenaše standarde života do neslućenih visina. Toliko smonavikli na upotrebu energije da je život pre njenogotkrivanja jedva moguće i zamisliti.

Solarna energija je polazni i najvažniji izvorza formiranje drugih izvora energije. Postoji nekolikotipova izvora energije:

• fosilna goriva (ugalj, prirodni gas i nafta);• nuklearna energija; i• obnovljivi izvori energije (hidro-energija, vetar, sunce, geotermalna energija, bio-masa, itd.).

Proizvodnja energije ima negativne posledice na okolinu. Spaljivanje fosilnih goriva praćenoje oslobađanjem kiselih gasova, pepela, čađi i drugih materija. Rudarstvo dovodi do promenei uništenja pejzaža. Nuklearna energija je rizična po okolinu, a odlaganje i tretman radio-aktivnogotpada je tehnički problem koji tek treba da se reši. U proteklim godinama ljudi su postali svezabrinutiji zbog globalnih problema u životnoj sredini, kao što su kisele kiše i klimatske promene.

Iako se energija može proizvoditi na manje štetne načine po sredinu (npr. korišćenjem obnovljivihizvora, kao što su sunce, vetar, voda, geotermalna voda i bio-masa) ne postoje metodi koji imajupotpuno neutralno dejstvo na životnu sredinu. Zbog toga je jedan od najvećih izazova današnjiceefikasnije korišćenje energije u svakodnevnom životu, kao i u proizvodnji dobara i usluga.

Aktivnosti

Proizvodnja energije i životna sredina

1 Pitajte učenike sledeće:

P: Odakle dolazi energija kada šetate, trčite ili vozite bicikl?O: Energija dolazi od „sagorevanja” hrane u organizmu.

P: Koji izvori energije su vam poznati?O: Neki od primera su ugalj, nafta, struja, drvo, hidro-energija (voda), sunce i vetar.

P: Koji je izvor energije najvažniji?O: Solarna energija, tj. sunce.

2 Objasnite da je u današnje vrijeme energija sastavni deo svih ljudskih aktivnostii da je moderan život nezamisliv bez nje. Tokom celog proizvodnog ciklusa energije —od ekstrakcije do potrošnje — svi tipovi energije na izvestan način utiču na životnu sredinu.

3 Prikažite video materijal Komercijalni vidovi energije i diskutujte o njemu.

4 Pokrenite diskusiju o negativnim efektima na životnu sredinu mnoštva aktivnosti koje prateproizvodnju energije, uključujući:• rudarstvo (menja i uništava krajolik);• vađenje fosilnih goriva (ispuštanje štetnih gasova, pepela, čađi i drugih zagađujućih materija);• nuklearne elektrane (postoji veliki rizik od akcidenata kao što je Černobil, a radioaktivni

otpad, njegovo skladištenje i tretman, još uvek predstavljaju nerešen problem);• velike brane i hidro-elektrane (u izgradnji dolazi do preseljenja i gubitka doma za mnoge

ljude, uništavaju se šume i obradiva zemlja, uticaj na ribe i životinjski svet je negativana,uništava se i obližnji pejzaž).

Napišite odgovore na tabli. Pomozite učenicima dopunjujući informacije prikazivanjempoglavlja Energija sa CD-ROM-a.

Značaj energije u svakodnevnom životu 111

1Energjia

5 Naglasite da su načini za redukciju negativnih efekata po sredinu eksploatacijei proizvodnje energije po životnu sredinu povezani sa:• eksploatacijom obnovljivih izvora energije; i• ekonomičnom i efikasnom eksploatacijom.

Kojem izvoru energije dajete prednost?

Priprema

1 Nedelju dana pre časa objasnite da je cilj predstojeće debate da se predstavei prodiskutuju različiti pogledi o tome koji obnovljivi izvori energije mogu biti najprimenjivijiu vašoj zemlji.

2 Neka pet dobrovoljaca predstavlja vladu, a drugih pet neka brani stavove „zelene”organizacije.

3 Podelite učenike u četiri grupe i dajte svakoj grupi informacije o jednom od ponuđenačetiri izvora obnovljive energije (vetar, solarna energija, geotermalna energija i bio-masa)iz teksta Obnovljivi izvori energije.

Zadatak obe grupe je da ubede građane i vladu da je neophodno investirati u korišćenjeodređenog izvora energije koji se zastupa, i da se na taj način utiče na kreiranje budućenacionalne energetske strategije. Ohrabrite ih da potraže dodatne informacije i činjenicekojima će podupreti svoje argumente u debati. Zadatak zelenih organizacija jesteda predstave činjenice koje idu u prilog zahtevu zamene tradicionalnih energetskih izvoraobnovljivim izvorima energije. Nasuprot tome, zadatak vlade jeste da usvoji realnui održivu energetsku strategiju.

Obezbedite informacije iz teksta Nedostaci obnovljivih izvora energije predstavnicima vladei zelenih organizacija.

4 Neka grupe razmisle o odgovarajućim promotivnim informacijama i materijalima (logoi,crteži, slike, fotografije), kako bi ih celishodno upotrebili u debatama.

Debata

1 Premestite školske stolove da formiraju krug. Podsetiteučenike da pravila debate zahtevaju učtivo ponašanjeza vreme diskusije.

2 Unapred odredite po kom redu će grupe predstavljatisvoje argumente. Dajte svakoj grupi pet minutaza pripremu.

3 Posle prezentacija predstavnici vlade i zelenihorganizacija mogu postaviti dodatna pitanja.Odgovori treba da budu kratki i jezgroviti.

4 Neka predstavnici vlade i zelenih organizacija glasaju za predlog koji najviše odgovarasituaciji u zemlji. Ohrabrite ih da se slože i oko složenijih rešenja, koja bi uključivalai kombinaciju energetskih resursa, ali bi, u tom slučaju, trebalo utvrditi koji se izvoriobnovljive energije mogu efikasno koristiti u određenim regionima zemlje.

Kako čuvati energiju

1 Pitajte učenike koji način grejanja koriste kod kuće. Napravite spisak različitih načinagrejanja.

2 Pokrenite diskusiju na sledeće teme:

• Koje su prednosti i mane raspoloživih vrsta grejanja?• Da li je grejanje doma, učionice ili radnog mesta povezano sa velikim izdacima?• Koji su loši načini za podešavanje temperature (npr. otvaranje prozora)?

112

1

Značaj energije u svakodnevnom životu

Energjia

3 Pokrenite razgovor o najčešće upotrebljavanim materijalima za izgradnju objekata.

• Koji od njih su termo-izolacioni (drvo, plastika, tekstilni materijali, nepomičan vazduh)?• Koji od njih zadržavaju toplotu (beton, cigla, staklo, vazduh koji cirkuliše)?

4 Postavite pitanja i prodiskutujte:

• Koja je svrha duplih prozora, sa prostorom za vazduh ostavljenim između dva stakla?• Čemu služe zavese?• Koji delovi učionice su prenatrpani (nameštajem, nastavnim sredstvima, itd.)?

Kako se može poboljšati izolacija?

5 Prezentujte dva video isečka: Kako štedeti struju i Kako štedeti grejanje.

6 Razmotrite glavne ideje iz video materijala. Pitajte učenike da opišu kako se ono štosu videli odnosi na prakse koje se primenjuju u njihovim domovima.

U nastavku...

• Neka učenici naprave plan za uštedu grejanja i poboljšanje izolacije u svom domaćinstvu.Ovaj plan se može nazvati Energetska efikasnost u domaćinstvu.

• Razmotrite najbolje planove i sugestije.• Neka učenici podele svoja razmišljanja sa ukućanima. Napravite poster na kojem će biti

najbolje ideje, ili ih objavite u školskim novinama.

Uprkos svim svojim prednostima, korišćenje obnovljivih izvora proizvodi i neke negativneefekte na životnu sredinu. U budućnosti, upotreba elektrana koje energiju crpeiz obnovljivih izvora, zahtevaće velike površine i imaće negativan uticaj na krajolik(solarne ploče, elektrane na vetar itd.), proizvodiće buku (elektrane na vetar)ili će ugrožavati kvalitet vazduha (geo-termalna energija, spaljivanje bio-mase).

Nedostaci obnovljivih izvora energije

Obnovljivi izvori energije

Energija vetra je mehanička energija (kinetička). U upotrebije od srednjeg veka u pokretanju vetrenjača i brodova jedrenjaka.Savremene elektrane na vetar efikasno pretvaraju mehaničku energijuu električnu. Električna energija koja se dobija na ovaj način maloje skuplja od one koja se proizvede u termo-elektranama. Od 1980.godine kapaciteti elektrana na vetar su povećani za više od 3000 puta,naročito u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Elektrane na vetarne zagađuju vazduh hemikalijama, ali su veoma bučne. Postavljanjeviše elektrana na manjem prostoru daje bolje i efikasnije rezultateeksploatacije (mnogi ljudi, ipak, nalaze da je ovo ružan prizor).

Ove elektrane rade efikasnije sa vetrovima većih brzina, ali lako stradaju ako su vetrovi prejaki(npr. u slučaju orkanskih vetrova).

Solarna energija je najmoćniji izvor energije. Široka upotreba solarneenergije ograničena je potrebom velikih površina za postavljanjem ploča,kao i stalnom promenom količine sunčeve svetlosti. Dva su osnovnanačina za eksploataciju ovog izvora. Prvi je putem izgradnje bojlera.Voda u njima ključa i zatim isparava usled delovanja solarne energije kojase usmerava prema ogledalima, a zatim para pokreće turbine. Ovi bojlerizahtevaju velike površine. Na primer, jedna elektrana od 80 megavatasastoji se od 852 bojlera, a svaki od njih je prečnika 100 metara.Drugi metod je korišćenje solarnih ploča koje direktno pretvaraju solarnuenergiju u elektricitet. Ove ploče ne zagađuju životnu sredinu,ali predstavljaju ozbiljan ekološki problem zato što su ploče potrošne i postaju otpad. Solarne pločese izrađuju u više varijanti, što ih čini veoma pogodnim za podmirivanje potreba za strujompojedinačnog domaćinstva. Najbolje učinke imaju u pustinjskim područjima.

Geo-termalna energija nastaje kada se energija tople vodetransformiše u elektricitet preko generatora koji pokreću turbine.Eksploatacija geo-termalne energije proizvodi termalno zagađenje.Štaviše, korišćenje tople vode izaziva velike probleme zbogkorodiranja opreme, što predstavlja dodatne troškove.

Energija bio-mase može da se proizvodi spaljivanjem biljne mase. Ovaj metod ne ugrožavasredinu, zato što je količina ugljen-dioksida koji se oslobađa u atmosferu zanemarljiva. Razlogza ovo je taj što je količina ugljen-dioksida koji apsorbuju biljke u procesu fotosinteze istakao količina koja se oslobađa u spaljivanju bio-mase. Spaljivanje bio-mase, ipak, propraćenoje oslobađanjem ugljen — monoksida i čađi. Štaviše, efikasnost turbinanije preterano visoka što ovaj metod čini skupim, a potrošnju bio-maseneopravdano visokom. Jedno od mogućih rešenja je razlaganje biljnemase u gas kao što je metan, koji se zatim spaljuje u turbinama dajućiefikasnije rezultate. Za ovaj metod ima budućnosti na mestima kojaproizvode mnogo poljoprivrednog otpada. Metanol i etanol kojise dobijaju iz procesa fermentacije bio-mase mogu se koristiti direktnokao gorivo za automobile. U Brazilu se otpad iz prerade šećerne trskeostavlja da fermentira, a alkohol koji se dobija ovim putem koristise za pogon vozila koja imaju motore posebno modifikovane za ovu svrhu.

113

EnergjiaRadnilist

114

2

Sijalice koje štede struju

Energjia

Uvod

Tradicionalan tip sijalice je u najširoj upotrebi kako zbog cene, tako i zbog činjenice da se nalaziu širokoj prodaji. Uprkos tome, sijalice koje štede struju su održivo rešenje. Sijalice koje štede strujuizgledaju skoro isto kao obične sijalice, rade na sličan način kao lampe koje koriste tinjajućepražnjenje, ali su efikasnije i duže traju.

Tržište na Kosovu ima nekoliko vrsta sijalicaza uštedu električne energije. Pošto su sijalicekoje štede struju nove na tržištu i skuplje,one još uvek nisu preterano popularne u srednjoji istočnoj Evropi. Ali, svakako bi više ljudi bilospremno da u njih investira kada bi razumelinjihove prednosti. Obične sijalice troše 95 odstoenergije na usijano vlakno, dok se samo 5 odstopretvara u svetlo. Sijalica koja štedi struju trošišest puta manje energije i traje osam puta dužeod normalne sijalice.

Kupovina sijalice koja štedi struju samo je jedan od načina za smanjenje energetske potrošnje kojaje najveći uzrok zagađenja planete. Većina ljudi ipak ostaje nesvesna prednosti i kupuje normalnesijalice ili zbog ustaljenih navika ili zbog brige oko izdataka. Međutim, ovakva štednja se u nekimslučajevima može pokazati dugoročno skupljom kako za novčanik, tako i za životnu sredinu.

Aktivnosti

Upitnik

1 Nedelju dana pre planiranih časova, podelite učenicima upitnik Poređenje različitih vrstasijalica. Podelite razred u grupe i zadajte im da sprovedu istraživanje. Njihov zadatakje da sakupe informacije iz radnji o različitim vrstama sijalica koje se prodaju na tržištu.

2 Neka učenici razmotre rezultate istraživanja, dajući odgovore na sledeća pitanja:

• Koje su sijalice skuplje? Koliko su skuplje?• Koje su sijalice ekonomičnije?• Koje sijalice su najpopularnije, i koje su bolje reklamirane (atraktivno pakovanje, korisne

informacije, poznate tržišne marke)? Nosi li pakovanje informaciju o njihovimprednostima za uštedu energije?

• Da li porodice učenika, njihovi poznanici i komšije koriste sijalice koje štede struju?

Sijalice koje štede strujuKljučni koncepti/sadržaji Sijalice koje štede struju su najekonomičniji i po sredinu

najbezbedniji način da osvetlite vaš dom.

Trajanje 30 minuta pripreme učenika pre časa; 1-2 školska časa

Razred VII –IX

Mesto Učionica

Nastavni materijali Digitroni, posteri, pribor za likovne aktivnosti

Nastavni predmeti Fizika, Biologija, Građansko vaspitanje, Priroda i društvo

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• razume značaj efikasnosti i isplativosti sijalica koje štede

struju.

Nastavne metode Terenski rad, matematički zadaci, diskusija, dramska radionica

Sijalice koje štede struju 115

2Energjia

3 Prodiskutujte sledeće: zašto su tradicionalne sijalice popularnije od onih koje štede struju?

Neka učenici zapišu odgovore na tabli. Među ovim razlozima su: ustaljenost navika,nedostatak informacija o efikasnosti sijalica koje štede struju, zanemarivanje ekološkihproblema i izdaci.

4 Prodiskutujte kako se ovi stavovi mogu prevazići i kojim argumentima.

Promotivna vežba

1 Neka učenici naprave reklamnu kampanju za sijalice koje štede struju. Podelite razredu grupe i neka svaka grupa pripremi reklamu koja će imati posebnu ciljnu grupupotencijalnih kupaca (tj. oprezne, štedljive, neobaveštene itd.). Ove reklame moguse napraviti kao vizuelni ili likovni radovi ili mogu biti odglumljeni kao skeč.

2 Nakon što grupe prezentuju svoj rad, razmotrite koje reklame su najefektnijei/ili najubedljivije.

Matematički zadatak

1 Neka učenici reše sledeće matematičke zadatke, koristeći podatke iz upitnika i formuleiz primera Matematički zadatak.

2 Razgovarajte o rezultatima. Koja sijalica je isplativija i efikasnija? Koliko puta isplativijai efikasnija?

3 Predstavite učenicima primer Principi ekonomične upale svetla.

U nastavku...

• Neka učenici nabroje sve izvore svetla u svom domaćinstvu.

• Neka izračunaju količinu energije koja se utroši za ove potrebe.

• Uporedite rezultate sa zamišljenom situacijom u kojoj bi sve sijalice u kući bile zamenjeneonima koje štede struju. Koliko tradicionalnih sijalica se može koristiti na račun strujeušteđene korišćenjem sijalica koje štede struju?

• Koristite „štedljive” sijalice kad god je to moguće.• Izbegavajte bojene sijalice pošto troše više energije.• Koristite lampe koje dobro odražavaju svetlo (abažuri, lusteri).• Kada radite, koristite radije direktno svetlo od izvora iznad glave.• Brišite redovno prašinu sa lampi.• Maksimalno iskoristite sunčevo svetlo, bojeći zidove u svetle boje i postavljajući

nameštaj blizu prozora.• Gasite svetla kad god je to moguće, čak i u kratkim vremenskim periodima.

Principi ekonomične upotrebe svetla

116

EnergjiaRa

dnil

ist

Matematički zadatakp1 – snaga štedljive sijalice [W];p2 – snaga tradicionalne sijalice [W];t1 – životni vek štedljive sijalice [h];t2 – životni vek tradicionalne sijalice [h];t – vreme merenja (za potrebe zadatka: t = t1);c1 – cena štedljive sijalice [RSD];c2 – cena tradicionalne sijalice [RSD];a – cena 1kWh [RSD/kWh];S – efikasnost štedljive sijalice.

Poređenje različitihvrsta sijalica

Proizvođač Tip sijalice Cena Efikasnost Informacijeu reklami i

na pakovanju

S= 0,001 ta (p2 – p1) + — c2 – — c1tt2

tt1

Tip Prosečna cena (u EUR) Prosečna snaga Prosečan životni vek

Statistika

tradicionalna 0.40 60 vati 1,000 sati sijalica

štedljiva 4.00 11 vati 8,000 sati sijalica

Uvod

Svet kakav poznajemo i standard života koji uživamo bio bi nemoguć bez savremenih prevoznihsredstava. Efikasan saobraćajni sistem je od suštinskog značaja za ekonomski razvoj. Ličnapokretljivost/mobilnost zbog posla, učenja ili odmora suštinski su aspekt modernog života.Integracija nacionalnih tržišta, opšti ekonomski razvoj i veći dohoci doprineli su da saobraćajpostane sektror sa najvišim rastom.

Saobraćaj — automobili

Saobraćaj — automobili 117

1Transport

Ključni koncepti/sadržaji Posledice korišćenja automobila na životnu sredinu

Trajanje Tri školska časa

Razred V – IX

Mesto Učionica, na otvorenom (područja sa gustim saobraćajemsa dobrim uslovima za posmatranje)

Nastavni materijali Posteri, video materijal Zeleni paket, računar i pristupinternetu.

Nastavni predmeti Priroda i društvo, Geografija, Hemija, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni koju moderna prevozna sredstva imaju negativan

uticaj na životnu sredinu;• analiziraju mogućnosti za poboljšavanje ekološke

bezbednosti automobila putem tehničkih i organizacionihrešenja.

Nastavne metode Izlaganje, razgovor, video prezentacija, diskusija, terenski rad

118

1

Saobraćaj — automobili

Transport

Iako su koristi modernog saobraćajanesumnjive, njihova cena je visoka. Jedan odnajvećih problema modernog, motorizovanogsaobraćaja je taj što potrošači plaćaju samodeo ukupnog troška, dok se ostatak naplaćujedruštvu kroz posredne negativne posledicekao što su zagađenje vazduha i saobraćajnenesreće, koji se tretiraju kao nepoželjni, pratećiefekti. Saobraćaj se često navodi kaonajznačajniji faktor ekološkog pritiska u odnosuna sve druge nacionalne sektore. Izgradnjai održavanje putne infrastrukture predstavljaznačajan udeo vladinih rashoda. Visoki troškovi

koji se nagomilavaju usled saobraćajnih nesreća, buke, zagađenja vazduha, potrošnje energijei prirodnih dobara moraju se ubrojati u ove neželjene efekte. Ne postoji vid motorizovanogsaobraćaja koji je bezbedan za životnu sredinu.

Aktivnosti

Saobraćaj, energija i životna sredina

1 Prikažite obrazovni film Saobraćaj, energija i životna sredina, koji se nalazi u videomaterijalu.

2 Porazgovarajte o sledećim pitanjima:

• U koje svrhe se koristi saobraćaj?• Kako se saobraćajni sektor razlikuje od zemlje do zemlje?• Koliko se novih automobila proizvede dnevno? (oko 100,000)• Da li se može očekivati da će proizvodnja automobila rasti iz godine u godinu?• Koji su izgledi povećanja značaja javnog prevoza?Poboljšajte diskusiju predstavljanjem dodatnih informacija, koristeći podatke iz uvodai poglavlja Saobraćaj na CD-ROM-u.

3 Pripremite učenike za predstojeće terensko istraživanje.

4 Podelite učenike u četiri grupe i objasnite im zadatke. Nazovite ih:

• Saobraćajna komisija;• Komisija za parking;• Komisija za otpad i sanitarna pitanja;• Komisija za životnu sredninu.

Terenski rad

Podelite radne listove Uputstva za istraživačke grupe i prema njima sprovedite terensko istraživanje.

Ravnoteža

1 Neka predstavnici grupa saopšte rezultate svog istraživanja. Dajte svakoj grupi po petminuta za kratak izveštaj, i dva do tri minuta za dodatna pitanja ostalih grupa. Koristitepodatke o životnoj sredini i druge specifične informacije koje ćete pronaći na CD-ROM-ukako biste ojačali argumente grupa.

2 Pokrenite slobodnu diskusiju na sledeću temu: „Kako možemo poboljšati uslove saobraćajau našem gradu?” Napišite odgovore na tabli. Neka učenici naprave sažetak rezultataispitivanja. U međuvremenu, dodajte predloge za poboljšanje situacije i kreirajte akcioni plan.

Saobraćaj — automobili 119

1Transport

„Samo deca znaju šta traže...”

1 Objasnite učenicima da saobraćaj utiče na životnu sredinu (prirodnu i urbanu) na različitenačine, kao i na ljudsko zdravlje. Otvaranje regiona srednje i istočne Evrope i razvijanjeveza trgovinske razmene povećalo je zahtev za teretnim i putničkim saobraćajem. Kopnenisaobraćaj između zapadne i istočne Evrope porašće, prema predviđanjima, porašćeotprilike četiri puta, a železnički tri.

2 Podelite radni list Mali princ sa strane 122. Neka učenici daju svoje viđenje Sent-Egziperijevog teksta i uporede njegove opservacije o tome kako se prevozna sredstvakoriste u današnje vreme i na celom svetu.

3 Pokrenite diskusiju sa pitanjima:

• Da li je izbor dugačkog putovanja do poslauvek neophodan?

• Kako bi uticalo na životnu sredinu uticalo to kad bi svi bili zaposleni u neposrednojblizini mesta u kome žive?

• Šta bi se desilo ako bi potrošači kupovali jabuke koje su gajene u njihovom području,umesto nekih drugih vrsta koje se dovoze iz daleka?

4 Ohrabrite učenike da daju druge primere neisplativog transporta robe i putnika u njihovomregionu ili gradu. Napišite ih na tabli ili posteru.

5 Ohrabrite učenike da pročitaju Malog princa. Koje se još ekološke ili etičke poruke moguiščitati iz knjige? Napišite ih na posteru.

U potrazi za eko-automobilom sutrašnjice

1 Koristeći CD-ROM demonstrirajte neefikasnost većine popularnih modela automobila,pokazujući interaktivnu ilustraciju gubitka energije iz različitih delova vozila.

2 Pokrenite diskusiju na sledeću temu: „Kako možemo umanjiti štetne uticaje automobilana sredinu?” Pomozite učenicima upoznajući ih sa tekstom Eko automobili sutrašnjice?Naglasite činjenicu da tehnička poboljšanja neće biti dovoljna da se prevaziđu problemikoje izaziva moderan saobraćaj. Mnogo toga takođe zavisi od ponašanja vozača,kao i od drugih činilaca koji utiču na saobraćaj.

U nastavku...

• Neka učenici sa svojim ukućanima podele svoja nova saznanja iz učionice i iz terenskogistraživanja.

• Organizujte sastanak učenika, njihovih roditelja, predstavnika lokalne vlasti i medija kakobiste razmenili poglede na to koje se pozitivne ekološke promene u vezi sa saobraćajemmogu uvesti u vašoj zajednici.

Uputstva za istraživačke grupe

Saobraćajna komisija treba da posmatra raskrsnicusa gustim saobraćajem u trajanju od 30 minuta, i da odgovorina sledeće:• Koliko je vozila (automobila, kamiona, autobusa) prošlo

raskrsnicom za tih 30 minuta?• Koji postotak vozila su automobili?• Koliko je ovih automobila prevozilo samo jednog putnika

(samo vozač u kolima)?• U koliko automobila je bilo dvoje ili više putnika?

Neka grupa izrazi svoje mišljenje o najrazumnijemi najefikasnijem korišćenju automobila.

Komisija za parking treba da razmotri situaciju oko parkiranjavozila u obližnjem centralnom gradskom području. Neka pokušajuda nađu odgovore na sledeća pitanja:• Gde i kako su automobili parkirani?• Ometaju li mesta za parkiranje prolaz pešacima, stvaraju

li probleme motornom saobraćaju ili smanjuju površine parkova,dečijih igrališta, itd.? Neka učenici opišu pojedine primere.

• Ima li nepropisno parkiranih automobila? Koliko vozačapoštuje propisana pravila parkiranja?

Komisija za otpad i sanitarna pitanja treba da poseti urbanopodručje u blizini škole i utvrdi:• Koliko napuštenih vozila ima u tom području?• U kakvom su stanju? Kakav vizuelni utisak ostavljaju?

(Snimite nekoliko fotografija ili napravite skice vaših utisaka.)• Postoje li mesta van grada ili sela na kojima se mogu naći

napuštena vozila?• Postoji li preduzeće ili služba koja je odgovorna za uklanjanje

i/ili popravku starih vozila? Da li vaš grad čini sve štojecmoguće da reši problem napuštenih ili slupanih vozila?

Komisija za životnu sredinu treba da poseti raskrsnicu sa gustimsaobraćajem, autobusku stanicu i garažu i da utvrdi sledeće:• kvalitet vazduha;• nivo buke;• ugroženost koju predstavljaju za motocikliste, bicikliste,

pešake, putnike u javnom saobraćaju. Neka grupa sastavizaključak svojih posmatranja.

120

TransportRa

dnil

ist

121

TransportRadnilist

Eko-automobili sutrašnjice?

Švajcarska isprobava uvođenje zajedničkih vozila

U Švajcarskoj 36,000 ljudi poseduje u zajedničkom vlasništvu oko 1,400 automobilai 800 rezervisanih parking mesta. Oko 250 ovih automobila nalaze se blizini železničkih stanica.Ova privlačna inicijativa nastala je kroz saradnju javnosti i železnice.

Hibridni automobili

Proizvodnja novih generacija hibridnih automobila je mogućnost koja obećava. Hibridniautomobil kombinuje upotrebu motora sa unutrašnjim sagorevanjem sa električnim motorom,što povećava iskoristivost goriva, a, pri tom, značajno smanjuje značajno emisiju izduvnihgasova. Kada automobil stane motor se automatski gasi. Prilikom kretanja ili kočenja koristise kinetička energija za punjenje baterija. Jedna od najvećih prednosti hibridnog automobilaje ta što nije potrebno graditi novu infrastrukturu za punjenje goriva.

Nova goriva

Korišćenje novih goriva, kao što su etanol ili vodonik, ima za cilj pronalaženje ekološkibezbednijeg pogonskog sredstva. Etanol stvara izduvne gasove koji se sastoje od vodene parei ugljen — dioksida, dok vodonik proizvodi samo vodenu paru. Najveća mana ovih goriva jesteta što se mora podizati nova infrastruktura za skladištenje goriva. Osim toga, bezbednokorišćenje vodonika u motorima je problem koji još uvek nije rešen. Motori koji rade na prirodangas uspešno zamenjuju štetne dizel motore u mnogim zemljama srednje i istočne Evropepostajući standard u javnom prevozu.

Ekonomično korišćenje goriva

Do pre nekoliko godina zvučala bi neverovatno tvrdnja da je moguće napraviti auto koji trošitri litara goriva na 100 kilometara. Članovi pokreta Grinpis (Greenpeace) dokazali su suprotno kadasu tehničkim poboljšanjima uspeli da smanje potrošnju goriva na polovinu. Danas je nekolikotakvih modela na tržištu — svaki od njih koristi gorivo vrlo efikasno.

122

TransportRa

dnil

ist

Odlomak iz knjige Mali princAntoana Sent-Egzeperija„Dobro jutro”, poželeo je Mali princ.

„Dobro jutro”, odgovorio je skretničar na železnici.

„Šta vi radite ovde?”, pitao je Mali princ.

„Razvrstavam putnike u hrpe od po hiljadu”, rekao je skretničar.

„Usmeravam vozove koji ih odvoze, sad levo, sad desno.”

Bleštav i osvetljen brzi voz u prolazu, grmeći kao oluja, zatresao je skretničarevu kućicu.

„Baš žure”, rekao je Mali princ. „Traže nešto?”

„E, to ne zna ni sam mašinovođa”, rekao je skretničar.

A onda je drugi bleštav i osvetljen brzi voz progrmio u suprotnom pravcu.

„Šta, već se vraćaju?” pitao je Mali princ.

„Nisu to oni isti”, rekao je skretničar. „To je razmena”.

„Nije im se dopalo tamo gde su bili?”

„Niko nije zadovoljan onim gde je”, rekao je skretničar.

A onda su čuli grmljavinu bleštavog i osvetljenog brzog voza.

„Je l’ on to juri one prve putnike?” upita Mali princ.

„Ne jure oni ništa”, objasnio je skretničar. „Spavaju unutra ili zievaju. Samo deca pritiskajunoseve uz staklo”.

„Samo deca znaju šta traže”, kazao je Mali princ. „Zavole svoju krpenu igračku i ona im postanestrašno važna, i ako im je oduzmu, deca plaču”.

„Blago deci”, rekao je skretničar.

Saobraćaj — bicikl 123

2Transport

Uvod

Pojava automobila toliko je izmenilasvet, da je malo ljudi svesno kolikoljudske mobilnosti još uvek zavisiod fizičke aktivnosti, tj. od pešačenjai vožnje bicikla. Pre trideset godinaproizvođači automobila predvideli su daće automobili zameniti bicikle kao ličnoprevozno sredstvo broj jedan na svetu,ali se desilo nešto sasvim suprotno.

Danas je na svetu dva puta više bicikalanego automobila i skoro tri puta više njihse proizvodi na godišnjem nivou. Samou Aziji biciklom se prevozi više ljudi negoautomobilima na celom svetu.

U Danskoj, Francuskoj, Švedskoj i Holandiji voženje bicikala u gradu promoviše se još od ranihsedamdesetih godine prošlog veka. Danas 33 odsto Holanđana daje prednost biciklu kaoprevoznom sredstvu. Broj biciklista u gradovima kao što su Odenze ili Kopenhagen (Danska),Bazel (Švajcarska) i Hanover (Nemačka) predstavlja 20-25 odsto ukupne populacije.

U uslovima gradskog saobraćaja automobili i bicikli kreću se približno istom prosečnombrzinom. Kada se koriste posebne staze za bicikle, biciklisti često putuju brže nego automobilina razdaljinama ispod 10km.

Aktivnosti

Šta znamo o biciklu?

1 Za zagrevanje, postavite sledeća pitanja:

• Vozite li bicikl?• Koliko često i u kojim prilikama vozite bicikl?• Da li je potrebna energija za pokretanje bicikla? Odakle dolazi ta energija?

Saobraćaj — biciklKljučni koncepti/sadržaji Biciklom u budućnost

Trajanje Dva školska časa

Razred V – IX

Mesto U učionici, na otvorenom

Nastavni materijali Tabla, posteri ili listovi papira

Nastavni predmeti Poznavanje prirode, Priroda i društvo, Fizika, Fizičko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni značaj bicikla za putovanje na kratkim razdaljinama;• oceni prednosti vožnje bicikla (u odnosu na ostala

prevozna sredstva) za zaštitu životne sredine.

Nastavne metode Izlaganje, razmena ideja, eksperiment, diskusija

124

2

Saobraćaj — bicikl

Transport

2 Objasnite da svaka vrsta transporta zahteva utrošak nekog vida energije. Pitajte sledeće:

• Koja goriva koriste automobili? (benzin, dizel)• Šta pokreće tramvaje i trolejbuse? (elektricitet)• Šta pokreće vozove? (ugalj, dizel, struja)• Koje gorivo koriste avioni? (kerozin)Objasnite da hodanje takođe zahteva energiju koja dolazi od hrane.

3 Odaberite tačku u vašem mestu na udaljenosti od dva ili tri kilometra i pitajte dobrovoljceda zamisle različite vidove transporta kojima bi mogli doći do te tačke (peške, biciklom,autobusom ili helikopterom). Objasnite da u svakom pojedinačnom slučaju kretanjezahteva utrošak energije. Pitajte učenike da nabroje prevozna sredstva ređajućiih po količini energije koju troše.

4 Naučni proračuni prikazani u datoj tabeli pokazuju količinu energije koja je nekomeneophodna za prelaženje dužine od jednog kilometra (proračuni su u kalorijama,ali možete ih prezentovati figurativno, kao komade hleba). Koji zaključak se može izvući?

Kako da pomognemo biciklistima?

1 Prodiskutujte na sledeće teme i zapišite odgovore na tabli: „Koji faktori ometaju vožnjubicikla?” (loši vremenski uslovi, gust saobraćaj, zagađenje vazduha, cena bicikla, itd.)

2 Vožnja biciklom ima veliki broj prednosti koje ljudi retko cene. Koje su to prednosti?Zapišite predloge učenika na tabli.

3 Diskutujte sa učenicima o tome šta se može učiniti da se ove prepreke prevaziđu? Zapišiteodgovore na tabli. Razmotrite neke bezbedne i zdrave biciklističke putanje u vašoj zajednici.

U nastavku...

• Izađite u prirodu i organizujte trku „zeca i kornjače”. Tražite dobrovoljce kojiće se uobičajenom brzinom hoda uputiti do nekog odredišta. Druga grupa će na istoodredište krenuti biciklima. Otkrijte koliko puta biciklisti mogu da pređu određenu razdaljinuza vreme koje pešacima treba da istu razdaljinu pređu samo jedanput.

• Organizujte ekskurziju na biciklima do obližnjeg grada. Zabeležite i opišite sve promenena putevima ili u gradu koje mogu učiniti vožnju biciklom bezbednijom i praktičnijom. Napravitesažetak predloga i pošaljite ga lokalnim vlastima ili organizujte sastanak sa njima na komemožete predstaviti svoje predloge.

Energija potrebna za prelazak jednog kilometra

Prevozna sredstva Potrebna energija

Kalorije U zalogajima hleba

bicikl 22 1

pešice 62 3

autobus/voz 550 25

automobil 1,200 55

helikopter/avion 170,000+ 7,800+

„Ozelenjavanje” industrije 125

1

Uvod

Industrijska revolucija je promenila tok ljudske istorije. Odomaćena upotreba mašina dovelaje do ubrzanog otvaranja fabrika, kao i do nastanka vozila i uređaja koji zamenjuju manuelni rad.Ljudi sa sela pohrlili su u gradove u potrazi za boljom nadnicom pošto su poljoprivredne mašinenjihov dotadašnji posao obavljale brže i bolje. Životni standard je porastao.

U većini evropskih zemalja, industrija proizvodi skoro polovinu nacionalnog dohotka. Svrhaindustrijskih aktivnosti jeste proizvodnja finalnih proizvoda ili međuproizvoda. Svaka industrijskaaktivnost utiče na životnu sredinu u nekom stepenu korišćenjem energije i sirovina. Uticaj na sredinuje veći ako su u pitanju neobnovljive sirovine.

„Ozelenjavanje” industrije

Industrija

Ključni koncepti/sadržaji Kako „ozeleniti” industriju?

Trajanje Dva školska časa

Razred VI – IX

Mesto Učionica, na otvorenom (poseta fabrici)

Nastavni materijali Posteri, video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Geografija, Hemija, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• shvati značaj upotrebe preventivnih čistih tehnologija

i tehnologija za smanjenje emisija;• izdvoji važnu ulogu pojedinca u ovom procesu.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, video prezentacija

126

1

„Ozelenjavanje” industrije

Industrija

Emisije iz industrijskih aktivnosti utiču na životnu sredinu. Ova zagađenja ipak mogubiti smanjena upotrebom čistijih tehnologija (one koje radije sprečavaju da dođe do zagađenjanego što ga kasnije uklanjaju) ili tehnologija za smanjenje emisija (poznate kao end-of-pipetehnologije, tj. tehnologije na kraju procesa).

Aktivnosti

Uvod

1 Počnite čas postavljanjem sledećih pitanja:

• Koji predmeti u vašoj učionici su industrijski proizvodi?• Koliko nas ima roditelje koji rade, ili su radili,

u fabrici?

2 Kombinujte informacije iz uvoda sa korisniminformacijama iz poglavlja Industrija sa CD-ROM-a.

3 Podstaknite svoje učenike, podeljene u radne grupeza obavljanje sledećih praktičnih aktivnosti:• Da prikupe informacije o industrijskom zagađenju u svom području ili gradu.• Da prikupe informacije o neprofitnim organizacijama za zaštitu životne sredine

u svom području ili gradu.• Da se preuzmu ekološke inicijative kao odgovor na industrijsko zagađenje.

Diskusija

1 Pogledajte film Ekološka revizija koji je uključen u video materijal.Pokrenite diskusiju i odgovorite na sledeća pitanja:

• Koje vrste uticaja na životnu sredinu imaju industrijske aktivnosti? (zagađenje vazduha,zemljišta, vode, proizvodnja otpada, velika potrošnja vode, zauzimanje velikih povrišina,itd.). Napišite odgovore na tabli.

• Mogu li pojedini industrijski akcidenti/havarije da ugroze zdravlje i život ljudi?Neka učenici navedu primere.

2 Objasnite da različite proizvodne industrije predstavljaju značajan faktor u promeni klime —samo evropska industrija proizvodi oko 30 odsto svetske emisije ugljen-dioksida i oko7 odsto svetske emisije azotnog oksida. Nekoliko industrijskih aktivnosti doprinosepovećanju kiselosti u životnoj sredini što dovodi do pojave kiselih kiša: Evropa je odgovornaza jednu četvrtinu svetske emisije sumpor-dioksida i više od jedne petine svetske emisijeazotnih oksida. Pored toga, Evropa je odgovorna za otprilike trećinu emisijehlorofluorugljenika i drugih hemikalija koje uništavaju ozonski omotač. Industrija utičena životnu sredinu i na druge načine — njen udeo u potrošnji vode iznosi oko 57 odsto,a zbog fosfata i nitrata doprinosi zagađenju vode. Blizu 30 odsto ukupnog otpada u Evropiindustrijskog je porekla. I, konačno, ali ne manje važno, industrija je izvor oko 10 odsto bukekoja nas okružuje.

Slobodna diskusija

1 Naglasite značajnu ulogu industrije u rešavanju ekoloških problema, i recite učenicimada postoji veliki broj načina na koje industrija postaje „zelena”.

2 Pokrenite diskusije o mogućim načinima za poboljšanjeekološke bezbednosti industrijskih aktivnosti (otkrićečistijih tehnologija i proizvoda; naučnici i poslovni ljudipodstaknuti su da traže tehnološka rešenja koja su višeekološka; upravljanje i kontrola proizvodnih procesaje poboljšana; mnoge banke i osiguravajuća preduzećabiraju „čistije” fabrike i industrije kao svoje saradnike;potrošači kupuju ekološki čiste proizvode, itd.).Napišite odgovore na tabli.

„Ozelenjavanje” industrije 127

1Industrija

3 Objasnite da svaki pojedinac (uključujući i potrošača) možeigrati veoma važnu ulogu u preobražaju industrije u ekološkibezbedniju aktivnost, i to putem:• davanja prednosti onim proizvođačima koji isporučuju

eko-proizvode (tj. prašak za pranje bez fosfata, aerosolebez CFC, reciklirani papir, reciklabilne proizvode, itd.);

• aktivnog učešća na lokalnom nivou u proceni industijskihaktivnosti na životnu sredinu regiona;

• obaveštavanja lokalnih vlasti i vlasnika postrojenja o bilo kojojtekućoj ili verovatnoj ekološkoj ili zdravstvenoj opasnosti.

U nastavku...

• Napravite spisak fabrika u vašem gradu ili mestu.

• Pokušajte da saznate ugrožava li bilo koja od njih životnu sredinu. Da li je neko od vašihčlanova zaposlen u fabrici? Kontaktirajte službu za odnose sa javnošću jedne ili nekolikofabrika i zakažite sastanak sa njima.

• Napravite neke prethodne pripreme za sastanak. Imajte na umu da su predstavnici velikihzagađivača vrlo vešti u odbrani svojih argumenata i nebrige. Na ove argumente možeteda odgovorite informacijama koje ste pronašli o zagađivačima, kao i da predložite načineza rešavanje ovih problema. Istaknite da se sa njima sastajete kao dobronameran partner kojiželi da im pomogne da reše svoje probleme. Tražite im da budu sponzor nekih vaših aktivnostikoje mogu biti od obostrane koristi. Ne treba pitati za novac — u mnogim slučajevima materijaliili transportne usluge koje vam obezbede lokalni poslovni ljudi biće dovoljni.

Na Kosovu je bila značajno razvijena hemijska industrija. Dve glavne tačke su bile:fabrika za proizvodnju đubriva u Obiliću i Hemijska industrija u Mitrovici. U Mitroviciposluje fabrika za proizvodnju akumulatora (elektroliza cinka) i fosfata za poljoprivrednepotrebe (hemijska đubriva). U Obiliću je poslovala fabrika za proizvodnju azotnihđubriva. Iako ove fabrike danas nisu aktivne, u njima i oko njih ostalo je mnogohemijskog otpada koji predstavlja opasnost za životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Slučajeviizliva fenola i oštećenja životinjskog sveta reka poznati su ne samo na Kosovu.

Vlada Kosova je izradila nekoliko zakona, strategija i projekata za rešavanje problemasa hemijskim otpadom, bilo da je uskladišten ili ne.

Hemijska zagađenja u našoj zemlji

128

1

Od zrna do hleba

Poljoprivreda

Od zrna do hlebaKljučni koncepti/sadržaji Hleb i proizvodi od žitarica kao svakodnevni izvor hrane

za ljude širom sveta

Trajanje Dva školska časa

Razred V – VII

Mesto Učionica, likovni kabinet ili laboratorija

Nastavni materijali Tabla, posteri, Zeleni PaketZa časove likovnog: Kolaž/mozaik/oblikovanje: mekinje;150 grama izabranih zrna žitarica (pšenica, raž, zob, proso,ječam, kukuruz, pirinač); žitarice sa zrnima različite veličine;ovsene pahuljice, mekinje itd.; lepak; oko 20 tabli kartona;bezbojan lak.Eko-nakit i predmeti: različita zrna nekoliko vrsta žitaricai mahunarki; plastelin, papir-maše ili kaolin; tanki štapići(za oblikovanje ogrlica ili dugmeta), igle za broševe,„štipaljke” za minđuše

Nastavni predmeti Biologija, Istorija, Geografija, Likovna kultura

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• zna istoriju i običaje u ljudskoj kulturi koji su povezani

sa hlebom;• nabroji tipove hleba i vrste žitarica koje se koriste

u njegovom pripravljanju;• analizira svojstva žitarica koja ih čine uporedivim

sa ostalim prehrambenim proizvodima.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, kolažiranje, oblikovanje, video prezentacija

Od zrna do hleba 129

1Poljoprivreda

Uvod

Hleb, najpopularniji vid hrane na svetu, pojavio se u nekoj varijanti u svakoj kulturi i na svimkontinentima. Istorija hleba počinje pre 12000 godina. Pretpostavlja se da su u drevna vremena,u periodu kada se počelo sa osnivanjem naselja, ljudi naučili i kako da gaje žitarice, kakoda ih koriste u ishrani i kako da ih čuvaju. Žito su se mlelo između dva ovalna kamenau supstancu koja je najbliža današnjim mekinjama. Samleveno žito mešalo se sa vodom i potommesilo. Testo se oblikovalo u pljosnate vekne i peklo na unapred zagrejanom kamenju.Ovaj način pečenja hleba u vidu tvrdih, pljosnatih vekni i bez kvasca, može se i danas srestiu mnogim zemljama Azije i Afrike. Brašno koje se koristi za njegovu pripremu uglavnom dolaziod ječma, prosa, kukuruza i heljde. Nijedna od ovih žitarica ne sadrži gluten (protein).

Prototip današnjeg hleba pravi se dodavanjem pekarskog kvasca ili hlebnog kvasca brašnima kojasadrže gluten (pšenično ili ražano brašno). To testo ostavlja se da fermentira (da se digne).Ovu tehniku izmislili su Egipćani, koji su takav hleb počeli da peku pre 4500 godina, iakose on pripremao od manje dozrelih žita koja nisu bila tako fino mlevena kao danas. Stari Egipćanitakođe su prvi počeli da grade pećnice, a arheološka iskopavanja su pokazala da su pravili i oko50 vrsta testenine koja se pripremala sa različitim dodacima. U nekim zemljama hlebna žita činepolovinu dnevne ishrane ljudi.

Kukuruzne tortilje iz Latinske Amerike, okrugle arapske vekne, indijski čapati i ostale varijantepljosnatih hlebova jesu naslednici prahleba, dok je hleb sa kvascem, u svoj svojoj različitosti —od ražanog do belog, krckavog hleba — egipatskog porekla. Uprkos vremenskim i prostornimrazlikama, hleb i žitarice oduvek su bili, i još uvek jesu, simbol života i prosperiteta. U drevnimmediteranskim civilizacijama, hleb je bio osnovna hrana i, u isto vreme, sinonim za ishranu.Muslimani imaju dobru poslovicu: „Možeš stati na Kuran da dohvatiš hleb, ali ne smeš statina hleb da dohvatiš Kuran.”

S druge strane, hrišćanska kulturadodelila je hlebu simboličnu ulogu.Hleb se smatrao svetim i biloje zabranjeno njime hraniti životinje.Zatim je usledila tradicija da se hlebne sme seći nožem, već da se moralomiti. Ovaj običaj danas je sačuvansamo u obredima vezanim za Badnjeveče. U Bugarskoj, božićni hlebse naziva česnica i obično je okrugao,sa ukrasima na površini u vidu krsta.Kako je pisano u Bibliji: „I uzevši hlebdade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činiteza moj spomen.” (Jevanđelje po Luki, 22,19). U patrijarhalnim sredinama u Francuskoj, domaćinlomi hleb i daje svakome za stolom pre i za vreme obroka.

Žita se mogu jesti i cela (kuvana ili pržena), kao recimo pirinač, koji je osnovna hranana Dalekom Istoku, mogu se peći, kao, na primer, kukuruz ili se posle dodatne prerade moguse jesti kao kaše ili supe.• Pošto se osuše, mogu se držati pohranjene na dug vremenski period, kao zrnevlje ili brašno.• Mala količina zrnevlja ili brašna dovoljna je za pripremu hranljivog obroka.• Hrana pripremljena od žitarica sadrži mnoge preko potrebne hranljive materije, kao i celulozu.• Žitarice se mogu jesti sirove, kuvane, pržene ili se mogu dodati različitim tipovima kaša

ili koštunjavog voća. Pošto se samelju, žitarice se mogu koristiti za pravljenje različitihproizvoda — od hleba i pasti, do slatkiša.

Hleb koji danas kupujemo, bez obzira na široki izbor koji se nudi, ne liči previše na hleb kojise proizvodio nekada. Mnogi proizvodi od hleba, kao i testenine, prave se od brašna koje je tolikofino samleveno da od žitarica ne ostane praktično ništa osim glutena. Takvi proizvodi imaju kratakvek trajanja i vrlo su siromašna prehrana pošto su najvažnije hranljive materije izgubljene u procesurafinisanja brašna. Sve u svemu, što finije i belje mleveno brašno, to siromašnije hranljivimsastojcima kao što su celuloza i vitamini. Prema nekim istraživanjima dramatičan porast pojave rakau probavnom traktu među ruralnom populacijom u Evropi u drugoj polovini 20. veka u velikoj merise pripisuje promenama u prehrambenim navikama i dostupnosti peciva i hleba koji se praveod fino mlevenog brašna. U siromašnijim zemljama hleb predstavlja blizu 50 odsto dnevnog unosahrane, a proizvodi od belog hleba posmatraju se kao simbol imućnosti i bogatstva već stolećima.Tako je došlo do toga da ljudi danas, kroz ishranu, unose manje celuloze, budući da je skoro jedininjen izvor upotreba crnog hleba u ishrani.

Aktivnosti

Kako se pravi hleb?

1 Upoznajte učenike sa informacijama koje se nalazeu uvodu.

2 Pokrenite diskusiju o prehrambenim navikama učenikai o tome šta najradije jedu propitujući ih koju vrstuhleba najviše vole, koju vrstu jedu, a koju vrstubi voleli da jedu i zašto.

3 Hleb se pravi mešanjem brašna, vode, kvasca i soli.Uporedite etikete sa nekoliko vrsta upakovanihhlebova. Ima li u njima dodataka koji se ne nalazeu tradicionalnom receptu? Naglasite da se dodavanjedrugih žitarica (npr. suncokretovog semena ili maka) ne posmatra kao štetno i neprirodno.Dodaci, tj. aditivi predstavljaju različita „poboljšanja” i sredstva za bojenje, a to su i šećerii vitamini. Pitajte učenike za mišljenje zašto se ove supstance dodaju testu?

4 Započnite diskusiju o hlebu postavljajući sledeća pitanja:

• Koje uloge brašno i hleb igraju u vašem životu?• Koliko često ih koristimo?• Možemo li zamisliti dnevnu ishranu bez hleba, testenina, slatkiša i kaša?Organizujte diskusiju o tradicionalnim kosovskim jelima koja se spremaju sa brašnomkao što je pita sa kukuruznim brašno i koprivom, itd. Za detaljnije videti radni list Receptitradicionalnih jela.

Likovna radionica

1 Prikupite potrebne materijale nabrojane na početku plana časa. Zadajte učenicimada načine kolaž/mozaik od zrnevlja različitih žitarica. Trebalo bi da predstave nešto štoje na izvestan način povezano sa temom časa.

2 Za pravljenje eko-nakita i predmeta, pogledajte početak plana časa i nabavite neophodnematerijale. Učenici mogu praviti ogrlice, dugmad, broševe, minđuše (sa i bez „štipaljke”)i razne ukrase imitirajući prirodne oblike, koristeći mekinje, lišće i semenje i neke plastičnematerijale (kaolin, plastelin). Mogu ih ukrasiti različitim zrnevljem žitarica.

3 Napravite izložbu radova u školi.

U nastavku...

• Prikažite video isečak Poljoprivreda i evolucija iz video materijala Zeleni paket.Pitajte učenike:– Kako se poljoprivreda menjala kroz vekove?– Koje su prednosti i mane savremene poljoprivrede?– Kako se potrošnja i poljoprivredna proizvodnja razlikuju u različitim zemljama sveta?

• Objasnite poljoprivredu u vašoj zemlji? (Pronađite odgovarajuće informacije.)

130

1

Od zrna do hleba

Poljoprivreda

Od zrna do hleba 131

1Poljoprivreda

U mnogim zemljama hleb predstavlja polovinu ukupne količine hrane koju dnevno utrošistanovništvo. U bogatijim zemljama izbor namirnica je veći pa hleb čini tek 15 odstodnevnog unosa hrane. Čak i kada se unosi u tako ograničenim količinama hlebpredstavlja bitan izvor hranljivih materija, jer sadrži 20 odsto proteina, 26 odsto tiamina(vitamin B1), 24 posto niacina (vitamin B3), 14 odsto riboflavina (vitamin B2), 34 odstogvožđa i 17 odsto kalcijuma.

Samo hleb

Marin je izvadio iz torbe jednu vrećicu,u kojoj je bilo 2-3 kriške hleba sa puteromi marmeladom.

Njegov prijatelj koji se vratio sa izvorasa bocom vode, pitao ga je:– Da li znaš istoriju hleba koji jedeš?

Marin je otvorio oči, i jedući ostatak hleba,odgovorio je kroz zube:– Ne znam. Slušam te.– Pšenica sa kojom se priprema hleb,

započeo je svoju priču njegov prijatelj,poznata je od pamtiveka, ali ne i hleb,koji se priprema od pšeničnog brašna.

Drevni ljudi su jeli zrna pšenice takva kakva su bila, drobeći ih zubima. Kasnije su počelida drobe pšenicu i mešaju je sa vodom. Iz ove smese se dobijala neka vrsta kačamaka.Sa ovom vrstom hrane oni su se hranili mnogo, mnogo vekova. Posle duže vremena,pokušali su da peku kačamak u saču. Od ovog pečenja nastao je prvi hleb koji prethodihlebu koji jedemo danas.

Prvi koji koji su pripremali testo od ovog hleba bili su Egipćani.

Marin je rekao u šali: „Hvala drevnim Egipćanima.”– A ko je pripremio testenine?, požurio je da pita Marin. A pecivo?– E — dočekao ga je Andi, — ako bismo počeli tako, sve što se priprema sa brašnom

potiče od toga.– Znači, čak i burek koji mi se mnogo sviđa? — rekao je sa osmehom Marin.– Da, da, čak i baklava, i burek, i pecivo. Ali treba da znaš da, osim pšenice, mi jedemo

kukuruz, a takođe i raž i ječam.

Shefik Osmani, Robert Gjedia, Prvi koraci — knjiga za decu uzrasta 8-10 godina, Tirana 2003

Priča o hlebu

132

PoljoprivredaRa

dnil

ist Recepti za tradicionalna jela

Kosovska flijaKosovska flija je specijalitet koji se priprema od pšeničnog ili kukuruznog brašna. Običnose sprema od pšeničnog brašna zato što je ono lakše. Za pripremu/mešenje flije potrebnisu posebni uslovi i sredstva. Obično se peče na vatri/žaru i na otvorenom. Danasse priprema i u pećima za pečenje hleba, ali najbolja je kada se peče ispod sača.

Za pripremu flije potrebno je: 1-2 kg brašna visokog kvaliteta, sa minimalnom vlagom i jedankilogram pavlake razblažene sa malo ulja. Može da se koristi i razređeno kiselo mlekoumesto pavlake.

Pripremljeno testo ne treba da bude previše gusto ili previše retko. U testo se stavi kuhinjskaso. Tepsija se zagreje u pećnici ili pod sačom (prekrivenim žarom) i namaže se mašćuda se ne zalepi prvi red. Obično se postavlja u kružnom obliku. Peče se 3-5 minuta,ali da ne porumeni. Onda se na to stave redovi, jedan po jedan pomoću kašike. Redovise zovu priganice. Testo se stavlja kašikom počev od spoljašnjeg kruga tepsije prema centru.

U sredinu se stavlja nekoliko redova u obliku jastuka na koje se slažu bočne priganice. Svaki redpriganica se peče nekoliko minuta. Na sloj priganica stavlja se, obično drvenom kašikom, kajmakili pavlaka, a zatim se na to stavljaju redovi ili priganice. I tako se nastavljado ispunjenja tepsije. Poslednji red se peče duže, sve dok ne porumeni i premažese pavlakom ili kiselim mlekom. Postupak pripreme, a potom i pečenja traje od 1-2 satau zavisnosti od toga za koliko ljudi se sprema. Flija se služi u tepsiji ili se seče u obliku trougla istavlja se u tanjire. Flija treba da se jede prstima. Redovi se dele jedan po jedan iz donjih slojeva.

Obično se jede dok je topla uz sir, kiselo mleko ili jogurt.

Za 4-5 osoba je potrebno:

1-2 kg brašna • 1 kg pavlake • kuhinjska so • pola kafene šolje ulja

Zeljanica sa kukuruznim brašnom i koprivomKoriste se listovi koprive, sakupljeni u majuili junu. Nakon ovog perioda postaju gorkii nisu ukusni. Koprive se beru u bašti ili polju,uz pomoć rukavica. Dobro operemo koprivehladnom vodom, malo ih zgnječimo, zavijemosalvetom da ne opečemo ruke, sitno iseckamo,skuvamo i, kada ih iscedimo, propržimona malo ulja. Nakon što ih sklonimo sa vatredodamo sir, mleko, jaja i so. U šerpu ubacimoprosejano kukuruzno brašno i sa mlakomvodom, masnoćom i soli umesimo testo srednjedebljine. Metnemo testo u posudu za pečenjeobloženom mašću i stavimo pripremljenekoprive. U to ubacimo, ručno sloj brašna,pokvasimo vodom, poprskamo sa mašćui ubacimo u rernu.

Za 4-5 osoba je potrebno:

2 šolje od čaja kukuruznog brašna • 1 kg kopriva • 2 kašike kravljeg sira • 1 jaje2 šolje od čaja mleka • 2 šolje od kafe masti • so

Proizvodi od mleka 133

2Poljoprivreda

Uvod

Kada govori o mleku, većina nas misli na kravlje mleko: krave se najviše uzgajaju za ovu svrhu.U različitim zemljama širom sveta vrsta mlečnih proizvoda na tržištu najviše zavisi od postojećih

životinjskih vrsta. U Italiji ili Indiji, npr. značajan deo mlečnihproizvoda dolazi od bufala/bizona. Ovčje mleko i sir popularnisu u celoj Evropi, dok se u mediteranskim zemljama češćeupotrebljava kozje mleko i sir.

Ljudi u Laponiji piju mleko irvasa, mleko lame pije se u Peruu,neka arapska plemena koja žive u pustinji piju kamilje mleko;a Mongoli piju kobilje mleko. Sastojci mleka različitih vrstaživotinja različitog su sastava, i sadrže promenljive količine vode,masti, ugljenih hidrata, proteina i minerala. Ova razlika u sadržajučini njihov ukus i hranljivu vrednost različitom.

Aktivnosti

Vrste mleka

1 Objasnite učenicima da je životinjsko mleko postalo deo ljudske ishrane pre otprilike11,000 godina, u vreme kada su ljudi počeli da uzgajaju životinje: krave, ovce i koze.Verovatno je u to vreme slučajno otkriven i proces kiseljenja mleka. Takođe je otkrivenoda se zagrevanjem mleko zgrušnjava, što je dovelo do novih mogućnosti. Tokom vremena,beli sirevi su čuvani u rasolu, ostavljani su da ubuđave, topljeni su, sušeni i dimljeni(pogledajte istoriju sira Bri na kraju časa). Čini se neverovatno, ali Tatari su pronašli načinda kobilje mleko pretvore u čvrstu masu (kondenzovano mleko) još u 13. veku.

2 Pripremite četiri tegle kapaciteta 0,3-0,5 litara. Sipajte čašu sledećih tekućina u različitetegle i obeležite ih:• Tegla 1 (nekuvano mleko)• Tegla 2 (mleko sa dodatim kvascem ili kašičicom jogurta)• Tegla 3 (mleko sa kefirom*)• Tegla 4 (pasterizovano mleko)

Proizvodi od mlekaKljučni koncepti/sadržaji Mleko i mlečni proizvodi kao osnovne namirnice

u svakodnevnoj ishrani

Trajanje 1 - 2 nastavna časa

Razred V – VII

Mesto Hemijska laboratorija, tehnički kabinet

Nastavni materijali Litar mleka, čaša pasterizovanog mleka (UHT — tretiranogultra visokom temperaturom), kvasac (ili neki prirodni jogurt),staklene tegle, gaza, posuda za zagreavanje mleka, gustosito/cedaljka, različita pakovanja jogurta i mlečnih proizvoda

Nastavni predmeti Priroda i društvo, Hemija, Istorija

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• nabroji vrste i ulogu mleka i mlečnih proizvoda koji

se koriste u svakodnevnoj ishrani;• razume prednosti tradicionalnih načina proizvodnje

mleka i mlečnih proizvoda.

Nastavne metode Vežbe, eksperimenti, diskusija, analiza teksta

3 Pokrijte tegle gazom i ostavite ih u toploj, zamračenoj prostoriji na tri dana.

4 Sada uporedite sadržaje tegli: kakvi su mirisi i tekstura kiselog mleka, jogurta, kefirai pasterizovanog mleka? Koje su razlike?

5 Kuvajte kiselo mleko na tihoj vatri dok se ne se formiraju ugrušci. Koje efekte ima toplotana kiselo mleko?

Činjenice o mleku

1 Objasnite razredu da su mleko i mlečni proizvodi postali suštinski sastojak ljudske ishraneširom sveta. Ze neke narode (npr. za Masai Afrikance), mleko je osnovna hrana.Kinezi i Japanci, naprotiv, drže da je mleko neadekvatno u ishrani budući da je proizvodživotinjske sekrecije (izlučevina). Američki Indijanci, starosedeoci američkih kontinenata,nisu koristili mleko — ovaj običaj doneli su evropski osvajači. Za mnoge ratarske nacijemleko je simbol prosperiteta — na primer, biblijska zemlja „u kojoj teče med i mleko”.Istaknite da i pored širokog prodora na tržište mleko i mlečni proizvodi, sveukupno,gube svoje hranljive sastojke. Industrijsko gajenje životinja, njihova prehrana veštačkimstočnim hranama, kao i transport, skidanje kajmaka, homogenizacija, pasterizacijai hemijski aditivi neophodni za produžavanje životnog veka mleka — svi ovi faktori dovelisu do isporučivanja sve manje i manje adekvatnih proizvoda i pojavu mnogih alergijskihreakcija. Jedno od rešenja jeste korišćenje što manje procesuiranog mleka, ali je najboljiscenario kupovati mleko na organskoj farmi.

2 Pokažite učenicima različita pakovanja jogurta, kefira i drugih mlečnih proizvoda.Neka ispitaju etikete, a zatim odgovore na sledeća pitanja:• Koji sastojci se mogu nazvati aditivima?• Ima li u jogurtu skroba ili želatina?• Koje su prednosti pravljenja jogurta, kefira i usirenog mleka kod kuće? A koje od

kupovine mleka na organskoj farmi ili od izbegavanja upotrebe pasterizovanog mleka?• Koji je praktičan razlog zbog kojeg jogurt kupujemo u radnji? (ušteda vremena,

pakovanje dozvoljava lakši transport, itd.)• Pomenite da sve više ljudi danas zamenjuje kravlje mleko i industrijski proizveden

sir ovčjim, kozjim i sirom od bufala/bizona, zatim upotrebljavaju mlečne proizvodeporeklom sa organskih farmi ili zamenjuju kravlje mleko sojinim, a sir tofu sirom.

• Objasnite da neki vegetarijanci ne jedu žuti sir. Znaju li učenici zašto? (Enzim kojise dobija iz stomaka teleta koristi se kao kvasac za proizvodnju ovog vrsta sira)

3 Pitajte učenike:

• Prave li razliku između različitih vrsta sireva(buđavi, beli, homogenizovani, topljeni, žuti, itd.)?

• U koji od njih se aditivi ne dodaju? Od čega zavisenjihove nutricione/prehrambene vrednosti?

• Pročitajte tekst Istorija sira Bri. Imajući u vidu ovu pričicu,šta se može zaključiti o značaju proizvodnje siraza istoriju čovečanstva?

U nastavku...

• Predložite učenicima da kod kuće pokušaju sami da proizvedu jogurt i kiselo mleko, a zatimda to i pojedu.

• Posetite obližnju organsku mlečnu farmu ukoliko je to izvodljivo.

*kefir: napitak od fermentisanog mleka koji sadži 1 odsto mlečne kiseline, veliku količinu ugljen-dioksidai zanemarljivu količinu alkohola (0.1-0.6%).

134

2

Proizvodi od mleka

Poljoprivreda

135

PoljoprivredaRadnilist

Istorija sira Bri

Godine 774 pri povratku iz bojnog poljaprotiv Langobardija, kralja Frankovaca,Karlo Veliki je boravio u mestu Briu blizini manastira Mo. Monasi su mu dalida jede jednu vrstu sira koji je pojeozajedno sa omotačem. Od tog dana, kraljje naredio monasima da svake godineu glavni grad Ahen šalju dva tovara siraBri. Njegov sekretar, Ajnhard, primetioje sličan događaj četiri godine kasnijeu južnoj Francuskoj, u ratu protiv Saracena.Karlo Veliki je boravio u Ruergu, i bioje oduševljen buđavim sirom proizvedenimod ovčijeg mleka. Sir se fermentiraou krečnjačkim pećinama Rokfortit, dokje recept za njegovu proizvodnji poznatjoš iz vremena antičkog Rima.

Sir Bri iz Moa (brie de Meau) jedanje od 500 poznatih vrsta francuskih sirevakoji datira iz ranog perioda početkapoljoprivrede i gajenja životinja od stranemonaha. Nakon dodavanja enzima i sušenja na vazduhu, sir se stavlja na ravnu površinu,pokrivenu slamom i ostavlja da se osuši na strmoj kamenoj ploči. Kalup je suv posle 24 sata,a zatim se sir posoli, osuši i okreće u određenim intervalima. Zatim se odnese u pećinu i ostavida fermentira za 4 do 7 nedelja. Finalni proizvod je veličine 37x3.5 centimetara i težakje 3 kilograma. Za proizvodnju ovog sira potrebno je neobrađeno mleko sa masnoćom, najboljekravlje mleko u Normandiji.

Sir se pokriva zlatno ružičastom korom, njeni gornji slojevi su elastični i žuto — braon boje,dok je sredina tečna i boje slonovače. Sir se može seći u komade ili se stavlja na pečeni hleb.Vekovima se sir transportovao preko reke Marne do Pariza, gde su ulični prodavači najavljivalinjegov dolazak uzvikujući: „Sir iz Bria!” (Fromage de Brie). To je bio omiljeni sir kralja Čarlsa VIIIi Henrija IV. Luj XVI je platio životom ovaj sir. On je pronađen u kuhinji, koju nije mogaoda napusti na vreme, jer je hteo da pojede svoj komad sira.

Sir Bri je postao internacionalno poznat na Bečkom kongresu gde ga je austrijski kancelarMeternih nazvao „princom sireva”. U avgustu 1792. kada su monasi iz manastira Mo ubijeniod strane revolucionara Vladavine terora jedan od monaha na putu u Englesku se zaustaviou Normandiji. On se zadržao u selu nedaleko od Vimutiesa. Tamo je ostao sve dok nije naučiovlasnicu sobe u kojoj je boravio sve što je znao o siru. Mesto se zvalo Kamembert.

Poljoprivredna politika EU uništava tradicionalan način proizvodnje sira na seoskim farmama.U poslednjih nekoliko godina proizvedeno je 6,000 tona sira Bri sa „garantovanim” poreklom,i oko 18,000 tona sira Bri „industrijskog”, sumnjivog porekla.

Norman Davis, Evropa, objavio Znak, Krakov, 1999, 332-333.

136

3

Život pčela

Poljoprivreda

Uvod

Pored proizvodnje meda i pčelinjeg voska, jedna od najznačajnijih aktivnosti pčele jeste

oprašivanje biljaka. Prema istraživanju napravljenom u Sjedinjenim Američkim Državamaiz 1984. godine, pčele i drugi slični insekti oprašuju jednu trećinu ukupne poljoprivredneproizvodnje. Vrednost proizvoda (19 milijardi USD) dobijenih kao rezultat oprašivanja 140 puta

prevazilazi prihod pčelaraod prodaje medai pčelinjeg voska. Cifre suslične u Kanadi i Evropi —pčele donose dve milijardeCAD (kanadski dolar)i 4.7 milijardi EURpoljoprivredi, što je 12 putaveći prihod od onog kojiostvaruju pčelari. Pčelase proslavila ne samo zatošto proizvodi med, veći zbog organizacije, čistoće,hrabrosti i neverovatneaktivnosti (vidi tekst Čistoćau košnici). Pčela je jediniinsekt koji se nalazina heraldičkim grbovimaevropskih aristokratskih

porodica, a Napoleon Bonaparta ukazao joj je još veću čast postavljajući je na carski grb.Znate li da je med bio jedini široko dostupni zaslađivač sve do 18. veka?

Život pčelaKljučni koncepti/sadržaji Pčele i biljni svet.

Trajanje 2 školska časa

Razred V – VII

Mesto Učionica, na otvorenom (zelena površina ili bašta blizu škole)

Nastavni materijali Van učionice: uveličavajuće staklo, kasetofon, kasetaU učionici: Bumbarov let Rimskog-Korsakova, prazan ramza košnicu sa saćem, sveća voštanica, uzorci meda, propolis(pčelinja smola) u čvrstom i tečnom vidu, polen

Nastavni predmeti Priroda, Biologija, Muzička kultura

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• zna ulogu i značaj pčela u prirodi;• prepoznaje osnovne pčelarske proizvode;• analizira razloge smanjenja pčelinjih populacija.

Nastavne metode Izlaganje, posmatranje, diskusija, rad na terenu

Život pčela 137

3Poljoprivreda

Aktivnosti

Diskusija

1 Uprkos koristi od pčela, njihov broj se smanjuje svake godine. Dešava se da izumručitave vrste, a mnogima preti istrebljenje. Pogledajte navedena pitanja i prodiskutujteo njima sa razredom:P: Zašto se populacija pčela smanjuje?O: Izvori hrane koje pčele koriste nestaju — sve je manje zelenih površina u gradovima

i mestima, zagađenje vazduha raste, a šire se i putne mreže. U poljoprivredi je sve manježivica koje razgraničavaju polja, polja se sve češće spaljuju, upotreba insekticidai pesticida je porasla i, konačno, raširena je praksa gajenja monokultura.

Pčele su takođe lovina drugih invazivnih insekata.

P: Koje su moguće posledice nestajanja pčela?O: U mnogim regionima ima premalo pčela za adekvatno oprašivanje. Određene gajene

kulture takođe se suočavaju sa rizikom (npr. uljana repica, lucerka i detelina), kao i mnogidrugi tipovi ukrasnog bilja. Nestanak određenih biljnih vrsta koje zavise od oprašivanjatakođe predstavlja naknadni problem za životnu sredinu.

P: Šta se može učiniti?O: Neke kulture koje se gaje u staklenicima (naročito

paprike i paradajz) mogu se prekriti polietilenomda bi se zatim upriličilo oprašivanje od strane pčela.Uzgajivači i poljoprivrednici mogu kontaktiratipčelinjak i ugovoriti isporuku pčela na njihova poljaili u bašte u periodu cvetanja. U određenim periodimagodine, pčelari mogu transportovati porodice pčelado područja u kojima ima medonosnog bilja.

2 Postarajte se da učenici razumeu izuzetno važnu ulogukoju pčele imaju u poljoprivredi. Istaknite da celi eko-sistem ima koristi od pčela, jer one doprinose razmnožavanju velikog broja biljakai doprinose biološkoj raznovrsnosti. One su nezamenjiv deo prirodnog ciklusa i beznjih bismo bili znatno siromašniji.

Šta znamo o pčelama

1 Posle uvoda i diskusije pitajte učenike da prenesu neke svoje utiske i iskustva u vezisa pčelama. Pitajte sledeće:• Gde i kada se pčele najčešće mogu sresti?• Da li ste ikada videli pčelu drvenaricu koja gnezda pravi ispod zemlje, u šupljim panjevima

ili deblima, u senicima ili stajama, ispod streha?• Kako izgledaju?• Ko su prirodni neprijatelji ove porodice pčela?Insekti koji važe za prirodne neprijatelje su obadi i ose.Ptice i sisari su takođe pretnja. Uopšteno govoreći,veće životinje predstavljaju veću opasnost za košnice.

2 U nastavku diskutujte sa učenicima o sledećimpitanjima:• Da li je neko od vas ikada bio u poseti pčelinjaku?• Da li ste videli šta se nalazi u košnici ili posmatrali kako pčele ulaze u košnicu?

(na ulazu su čuvari, a pčelinji „ples” ukazuje na to da je košnica puna nektara)• Da li ste videli kako se uljezi izbacuju iz košnice i da li ste bili u prilici da vidite kako

pčelari skupljaju (vrcaju) med?

138

3

Život pčela

Poljoprivreda

U polju

1 Izaberite sunčani prolećni dan da posetite poljeu cvatu, prirodnu zelenu površinu, baštu ili park —negde gde raste divlja zova, drvo oraha, limunaili bagrema. Upozorite učenike da ne uznemiravajuili ne hvataju pčele u poslu. Podelite učenikeu parove ili grupe od po troje. Odaberite mestaza posmatranje. Pažljivo posmatrajte kako pčeleprikupljaju polen i nektar. Koristite uveličavajućestaklo samo da bi kratko i iz blizine bacili pogledna njihova tela. Pokušajte da prepoznate što višepčela, razlikujući medonosne od drvenarica(razlikuju se po veličini, obliku i boji). Pokušajteda izbrojite pčele koje su aktivne u okviru vaše zone posmatranja. Koje biljke one najradijeposećuju? Da li cvetovi ovih biljaka imaju jak „medeni” miris ili im je, pak, boja upadljiva?Pogledajte pažljivo korpice na stražnjim nožicama pčele. Jesu li prazne ili imaju tačkicepolena? Pokušajte da snimite različite vrste zujanja koje pčele poizvode.

2 Kada se vratite u učionicu, pustite zvuke insekata koje ste snimili, a zatim poslušajtekompoziciju Bumbarov let. Koliko je učenicima potrebno da razlikuju zvukove kojeproizvode insekti, u odnosu na muzičku kompoziciju? Neka učenici uporede ova dvasnimka i neka podele svoje utiske.

Imaš li oštro oko?

1 Osmotrite unutrašnjost košnice i pitajte učenike:

• Koliko ćelija/stanica ima unutar 100 kvadratnih centimetara košnice?Kog oblika su ćelije?

• Zašto je u preseku ćelije šestougao/heksagon, a ne, na primer, kvadrat ili krug?Da li je ovo primer optimalne upotrebe prostora i materijala u košnici, i da li olakšavapristup samoj ćeliji? Kako su ova dva elementa povezana?

• Načinite crtež površine saća. Pored njega nacrtajte kako bi ono izgledalo ako bi ćelijebile kvadratnog ili kružnog oblika. Koliko bi pčelama trebalo materijala da bi dobileidentičnu zapreminu prostora?

2 Pogledajte tekst Čistoća u košnici, a zatim podelite radni list Pčelarski proizvodisa strane 140.

U nastavku...

• Ako je izvodljivo, organizujte posetu obližnjem pčelinjaku.

Život pčela 139

3Poljoprivreda

Porodicu pčela čini približno 50,000 jedinkikoje žive zajedno u koncentracijama koje nisuuporedive ni sa čim u ljudskom okruženju.Pa, ipak, pčelama uspeva da svoje okruženjeodržavaju u vrlo dobrom redu. Zajednicareguliše toplotu i vlagu u košnici, uklanjauginule pčele i — što je veoma važno — nedozvoljava razvijanje mikroba koji napadajune samo pčele, već i njihove rezerve hrane.

Pčele skladište med kao rezervu za periodekada nema cvetanja i nektara. Med je osnovnahrana pčela, pa uobičajena kolonija uvekima na raspolaganju između 7 i 45 kilogramameda u rezervi. Da prežive zimu, pčelamaje potrebno između 20 i 25 kg meda. Izvorproteina je polen čije su rezerve 0.5-7 kg. Med i polen su jedina hrana koja se skladištiu ćelijama saća. Med, koji se uglavnom sastoji od šećera i polena, bogat je mastimai proteinima, a predstavlja i vrlo primamljiv izvor hrane za mnoge druge životinje. Zatoje za zajednicu pčela od ključnog značaja zaštita od velikih životinja i parazita. Jedanod načina zaštite jeste pčelinja žaoka. Čak i zimi, kada je previše hladno za letenje, pčelemogu izbaciti svoje žaoke. Masa pčela, sklupčana u loptu i sa izbačenim žaokama kaobodljama ježa, nateraće i najgladnijeg napadača da odstupi i razmisli još jednom.

Ako ubacimo vlat trave ili slamčicu u košnicu, ona će biti izbačena za najviše petminuta. Štaviše, ako je „uljez” dovoljno mali da ga pčela može sama izneti i letetisa njime, ona će ga odneti na udaljenost 15-20 m i tamo ga se otarasiti. Ako je previšetežak, pokušaće da ga pomeri makar nekoliko metara dalje vukući ga po zemlji. Običnoće na izbacivanju stranog tela raditi nekoliko pčela i to na smenu. Za pčeleje održavanje čistoće u košnici prioritet, i ako je potrebno nešto počistiti prekidase svaka aktivnost. Pčele takođe preduzimaju sve sanitarne mere predostrožnosti —one skupljaju smolu četinara. Ova supstanca, zvana propolis, služi zaštiti košnicena nekoliko načina. Prvo, smole sadrže terpene koji ubijaju mikrobe ili zaustavljajunjihovo razmnožavanje. Drugo, propolis se koristi za začepljenje pukotina i uglačavanjegrubih površina u košnicama gde mogu da se zavuku bakterije, gljive ili mali insekti.Ova tehnika takođe čini životni prostor mnogo udobnijim.

Životni vek pčele radilice je otprilike šest meseci. Smrtnost u koloniji u aktivnoj sezonimože da premaši i broj od 1,000 pčela dnevno. Ipak, ni na zemlji, ni blizu ulazau košnicu nećemo naći više od jedne ili dve mrtve pčele. Najveći broj pčela umirena otvorenom — one ne proživljavaju svoje stare dane u povlačenju iz sveta i odmoru,već naprosto rade dok ne padnu. Laboratorijska istraživanja pokazuju da odrasle pčelemogu oboleti od raznih bolesti, uključujući i one zarazne. Činjenica da toliki broj pčelaumire daleko od košnice verovatno predstavlja još jedan od mehanizama odbranekošnice. Kada se dogodi da pčela umre u košnici, ona postaje strano telo — radiliceje odvlače do izlaza, a zatim se odnosi na bezbednu udaljenost od košnice. Pčele nisupreterano zainteresovane za uvođenje reda oko košnice, već isključivo za situacijuu samoj košnici. Tako se košnica održava stalno čistom.

Čistoća u košnici

140

PoljoprivredaRa

dnil

ist Pčelarski proizvodi

Pčelinji vosak je proizvod žlezda pčela radilica i drvenarica. On je osnovni sastojak saća.Pčelinji vosak se koristio za pravljenje sveća stotinama godina. Njime se štiti površinski slojnameštaja, a koristi se i u procesu konzervacije istorijskih spomenika.

Med može biti monoflorni (od jedne vrste biljaka) ili poliflorni (od više vrsta biljaka). Medod heljde, uljana repice i bagrema jeste primer monoflornog meda. Cvetni nektar nije jedinasirovina za proizvodnju meda. Pčele proizvode dragoceni vid meda od medljike (medne rose)— slatkih kapi soka koje se formiraju na lišću ili drugim delovima određenih biljaka kadaje toplo. „Mana” se na biljkama formira posredstvom biljnih vaši (aphids) koje sisaju slatkisok biljki, ali kada ne uspevaju da ga u potpunosti iskoriste, izbacuju ostatak na latice u viduslatkih kapi. „Brzi” med se dobija uz malu ljudsku pomoć — određene porodice pčelanavikavaju se da koriste šećerni sirup i razne biljne mešavine. Kvalitet meda ne zavisi samood tipa nektara, već i od sadržaja propolisa i polena, koji se rastvaraju u vodi. Da bi se sačuvaoukus i hranljive vrednosti, med ne treba pregrejavati (55 Celzijusovih stepeni). Kada se dodau vruće napitke, med gubi mnoge vitamine i enzime i zapravo igra ulogu običnog zaslađivača.

Propolis (pčelinja smola) je smolasta masa, obično žućkasto-zelene ili braon boje,rastvorljiva u vodi. Ako kojim slučajem žaba ili miš uginu u košnici, pčele će prekriti leš ovomposebnom supstancom (propolis znači „za zaštitu ljudi”) pre nego telo istruli. Ovakose uklanjaju svi neprijatni mirisi i sprečava razmnožavanje bakterija u populaciji pčela.Ako iskapate nekoliko kapi propolisa u čašu ili na list papira i ostavite da se osuše, poslenekog vremena i čaša i papir izgledaće kao da su prekriveni tankim slojem žućkasto-braonkastog laka. Pokušajte da ga operete vodom. Šta se dešava sa slojem propolisa?Ljudi koriste propolis kao prirodni antibiotik — nerastvorljiv u vodi, pogodan je u oblozimaili zavojima za površinske rane, ogrebotine, opekotine, ujede insekata, itd. Ne preporučujese ljudima koji su alergični na pčelarske proizvode.

Pčelinji prašak se formira od tačkica polena koje se zadržavaju na telu i nogicama pčela.Pčele mešaju ove tačkice sa medom i nektarom, prave male kuglice smeše i ubacujuih u korpice na svojim stražnjim nogama. Bogat je proteinima i vitaminima, ali je njegovbiološki uticaj na ljude još uvek predmet diskusija među stručnjacima.

Matični mleč je sekret koji se ispušta iz žlezde u gornjoj vilici pčela koje vode briguoko uzgoja novih pčela (pčela od 5 do 15 dana starosti koje ne lete). Ima veliku hranljivuvrednost i sadrži vitamine i hormone. Pčele koje hrane leglo obezbeđuju hranu larvamaradilica i trutova prvih dana njihovog života, kao i larvi matice (kraljice pčela) tokom prvihpet dana. Hranjenje matice se nastavlja, čak i kada izleže jaja.

Uvod

Šume ispunjavanju brojne funkcije. Na prvom mestu, one štite i stvaraju prirodne sirovine. Krozproces fotosinteze, šume obnavljaju zalihe kiseonika u atmosferi apsorbovanjem atmosferskogugljen-dioksida i ublažavaju efekat staklene bašte. Šume obezbeđuju životne uslove za mnogevrste biljaka i životinja i, na taj način, štite i održavaju raznovrsnost prirode. Šume su barijerazagađenju od buke, i ujedno zaštita od jakog vetra, prašine i gasova. One regulišu izlivanje reka,ublažavaju uticaj visokih i niskih temperatura i sprečavaju eroziju zemljišta. U obavljanju ovihfunkcija šume stabilizuju klimatske uslove i uobličavaju pejzaž. Šume su pogodna područjaza odmor i rekreaciju.

Šumo moja, lepotice!

Šumo moja, lepotice! 141

1Šumarstvo

Ključni koncepti/sadržaji Značaj šuma za životnu sredinu i čoveka

Trajanje Tri školska časa

Razred V – VII

Mesto Učionica, na otvorenom (najbliža šuma)

Nastavni materijali Video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Biologija, Geografija, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• razume značaj i ulogu šume;• rezimira opasnosti koje prete životnoj sredini

od eksploatisanja šuma;• analizira mogućnosti zaštite šuma od preterane

ekonomske i rekreativne upotrebe.

Nastavne metode Izlaganje, rad na terenu, diskusija, video prezentacija

142

1

Šumo moja, lepotice!

Šumarstvo

Aktivnosti

Za šta se sve koristi drvo?

1 Neka učenici na tabli nacrtaju drvo sa lepo razvijenom krošnjom. Zatim neka nacrtajui njegovo korenje.

2 Odgovorite zajednički na sledeća pitanja:

• Šta dobijamo od drveća? (voće, koštunjavo voće, med, lekove, itd.);• Za šta se sve koristi drvo? (za građevinski materijal, potpalu, izradu alata, kao stanište

životinja, u kulturi i ceremonijama nekih naroda, itd.);• Šta smo zaboravili? (drveće obezbeđuje mesto za odmor ili sklonište, u jesen lišće

otpada i pretvara se u humus).

3 Podsetite učenike na sledeće:

• Procesom fotosinteze, zelene biljke apsorbujuugljen-dioksid i obezbeđuju nam kiseonikneophodan za disanje. Manje stabala značićeviše ugljen-dioksida u atmosferi i jačanje efektastaklene bašte.

• Korenski sistem drveta, manjeg rastinja i trave štitizemlju od erozije i sprečava nastanak pustinje.

• Biljke upijaju višak vode i tako sprečavaju poplave.• Njihovo korenje zadržava vodu i hranljive

supstance i tako sprečava eroziju zemljišta.• Prisustvo vegetacije određuje udeo vlage u nekom regionu.

4 U zaključku, istaknite da je čuvanje i proširivanje zelenih površina najvažniji način borbeprotiv dezertifikacije i erozije. Ovaj postupak takođe usporava klimatske promene.

Šume i industrijske aktivnosti

1 Obasnite da šume obezbeđuju ogromne prihode od drvne građe za izgradnju, bio-maseza goriva, kaše za papir, sastojaka za lekove i mnoge druge proizvode. Mnoge šumese koriste za potrebe rudarstva, ispaše i gajenje stoke. Širom sveta oko polovine šumeisečene godišnje koristi se za potpalu, za grejanje i kuvanje, naročito u manje razvijenimzemljama. Deo drva spaljuje se direktno, a deo se pretvara u ugalj, koji je u širokoj upotrebiu urbanim naseljima i u nekim tipovima proizvodnje. Trećina godišnje seče drva na svetskomnivou koristi se za preradu u građevinske materijale, kao što su drvna građa, šper ploče,slojevite table, furniri i iverice. Jedna šestina se pretvara u kašu i koristi za proizvodnju papira.

2 Prikažite video materijal Ogoljene šume.

3 Razmotrite film u svetlu nezakonite seče. Pitajte učenike za slične slučajeve kojisu im poznati iz ličnog iskustva ili o kojima su saznali preko medija. Pomognite učenicimada uvide da iako neodrživo korišćenje šuma može trenutno doneti veliki profit, ipakće uništiti mogućnost za postepen i dugoročan priliv prihoda u budućnosti.

4 Prodiskutujte i napišite na tabli koje druge gubitke bi ljudi pretrpeli od nerazumnogkorišćenja šuma (povećana erozija zemljišta, gubitak lepote pejzaža, smanjivanje turističkihsadržaja, negativan uticaj na biodiverzitet, itd.) Pogledajte informacije ponuđene u poglavljuŠumarstvo na CD-ROM-u.

5 Prikažite razredu video isečak Recikliranje i razgovarajte o značaju drvene kašeza proizvodnju papira.

Šumo moja, lepotice! 143

1Šumarstvo

Šume i rekreacija

1 Objasnite da je značaj šuma kao izvora rekreacije izrazito porastao u poslednjedve decenije širom cele Evrope. Šume obezbeđuju mnoge koristi koje su ljudimaneophodne, a koje se ne mogu izraziti novcem, naročito za one ljude koji žive u stresnimokruženjima modernih industrijalizovanih zemalja. Uticaj rekreacionih aktivnosti išaoje kako na ruku, tako i na štetu šuma. Uopšteno govoreći, javila se tendencija za brigomi očuvanjem šuma sa visokim biodiverzitetom, što je ohrabrilo pokušaje očuvanja i zaštitedivljeg sveta i pomoglo smanjenju gubitka šuma usled urbanizacije i razvijanja putnihmreža. Pa ipak, kada učestalost posetilaca i turista postane prevelika, problemi erozijejavljaju se duž pešačkih staza. Uznemirava se divlji životinjski svet, biljke, izdanci se gaze,a ujedno se i akumulira đubre.

2 Prošetajte u mislima po nekim od najznamenitijih planinskih oblasti u našoj zemlji.Nabrojte njihova imena na tabli i zabeležite njihove karakteristike, a zatim i uticaj stranedrvne industrije, turizma, zimskih sportova, ispaše stoke, izgradnje objekata ili putevana šumske eko-sisteme.

3 Pokrenite slobodnu diskusiju o šteti koja se nanosi životnoj sredini šetnjom kroz šumu.Napišite odgovore na tabli.

4 Podelite radni list Dok šetam po šumi.

U nastavku...

• Održite takmičenje za najbolji poster koji predstavlja ulogu drveća.

• Organizujte izložbu najboljih postera.

• Naučite stihove A. Deve Vreme cveća.

Posadimo svi po jedno drvo

I svako drvo će doneti pticu

I sve ptice će doneti pesmu,

I svaka pesma zadovoljstvo,

Čist vazduh u pluća,

A svaki list sa svojim životom,

Prašinu iznad tebe — čeka,

Kao kišobran samo je potrebno —malo pažnje,

Malo kulture — i malo volje…

Da se spusti planina u grad.

Vreme cveća

144

ŠumarstvoRa

dnil

ist Dok šetam po šumi

Dok šetate po šumi treba da se pridržavate nekoliko jednostavnih pravila kako biste umanjilivaš uticaj na životnu sredinu.

• Ostanite na obeleženim stazama i u malim grupama.

• Izbegavajte osetljiva područja, naročito močvarna, kao i nestabilne padine.

• Odmarajte se samo na onim površinama gde vaše prisustvo neće oštetitivegetaciju.

• Kampujte na samo za to određenim površinama, po mogućstvuu kampovima.

• Naučite koje su životinje autohtone i izbegavajte njihovo uznemiravanje.

• Ne približavajte se životinjama nakon što su postale svesne vašeg prisustva.

• Ostavite životinje da se hrane svojom prirodnom hranom. Dajući im ljudskuhranu možete poremetiti njihovu ishranu i ponašanje.

• Pažljivo rukujte vatrom.

• Neka vatra izgori u potpunosti, da ostane samo beli pepeo i sačekajteda se potpuno ohladi.

• Sve što je za pranje, perite na najmanje od 100 metara udaljenostiod najbližeg izvora.

• Koristite sapun što manje.

• Na odgovarajući način odlažite smeće i otpadnu vodu.

• Đubre koje ste napravili ponesite kući.

• Uzdržite se od branja cveća.

Uvod

Turistička odredišta su obično koncentrisana u blizini planina ili vodenih površina, ili u gradovimasa značajnim istorijskim spomenicima. Veliki broj hotela, restorana, kafea i prodavnica suvenirapredstavljaju pravu turističku infrastrukturu na ovim mestima. Ovakvo stanje stvari, u celini, vodidegradaciji prirodne sredine u planinskim i obalskim regionima i, u mnogim slučajevima, počinjeda nalikuje onom uništenju kojem smo svedoci u gradovima i velegradovima.

Invazija turista

Invazija turista 145

1Turizam

Ključni koncepti/sadržaji Ponašanje turista, potencijalna opasnost za prostor

Trajanje Nekoliko školskih časova, u zavisnosti od ciljeva ekskurzijei jedan čas u učionici

Razred VI – IX

Mesto Učionica, na otvorenom (planine, šuma ili park)

Nastavni materijali Plastične kese, listovi papira, foto aparat, isečci iz novinai brošura turističkih agencija, video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Građansko vaspitanje, Geografija, Biologija

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• prepozna štetu koju turizam može naneti životnoj sredini;• nauči kako da se ponaša u odnosu na prirodu za vreme

ekskurzije.

Nastavne metode Ekskurzija, posmatranje, diskusija

146

1

Invazija turista

Turizam

Masovni turizam povećava zahteve za električnom strujom, vodom, proizvodima široke potrošnje,kao i za kapacitetima poput aerodroma, puteva i parkirališta, te razvijenom mrežom turističkihdestinacija. Rezultat ovog trenda su povišeni nivoi opasnih supstanci, buke i uništenja životnesredine. Zbog svega navedenog, masovni turizam se smatra agresivnim vidom turizma,pa opisi kao: „invazija” ili „horde” koji se često koriste u svakodnevnom govoru, zapravo vernoodslikavaju atmosferu koja preovlađuje u popularnim odmaralištima za vreme sezone.

Koristite poglavlje Turizam sa CD-ROM-a za dodatne informacije.

Aktivnosti

Šetnja

1 Organizujte šetnju u obližnjem seoskom području. Objasnite učenicima da je odmoru prirodi veoma važan deo u životima mnogih ljudi. Evropljani upotrebljavaju značajandeo vremena i novca na putovanja. Turizam je tako postao veoma važan ekonomski sektori izvor prihoda za veliki broj ljudi koji žive u turističkim regionima. Napomenite da mnogimturistima, nažalost, nedostaje odgovoran stav prema prirodi iz čega proizilazi značajna šteta.

2 Uberite vlat trave i zgužvajte list papira. Bacite ih na zemlju. Pitajte učenike da li ovakvoponašanje ima uticaja na okolinu.

3 Recite učenicima da se rastrče u svim pravcima u razdaljini oko 100 metara i da pronađuprimere zagađenja životne sredine. Neka opišu rezultate istraživanja i odgovore na sledeće:• Ko je kriv za zagađenje?• Šta se može učiniti da se ono spreči?

4 Neka učenici otvore svoje rance i opišu njihov sadržaj jedni drugima. Pitajte ih štaim od toga neće biti potrebno posle ekskurzije i šta će uraditi sa tim.

5 Tokom ekskurzije kažite učenicima da obrate pažnju i odluče koje je đubre najčešće.Ko ga je bacio?• Neka učenici pokupe sve đubre koje primete duž puta.• Pitajte učenike šta će da urade sa đubretom pošto su ga skupili. Da li će ga baciti

u kante ispred svojih kuća? Recite im da je to upravo ono što mladi ljudi u mnogimevropskim zemljama rade.

6 Tokom ekskurzije recite učenicima da obrate pažnju na stanje područja i nivo njegovezagađenosti. Najizrazitiji primeri mogu se slikati foto-aparatom ili se nacrtati.

7 Pokrenite diskusiju na osnovu njihovih posmatranja i organizujte izložbu. Razgovarajteo mogućnostima postavljanja informacija ili uputstava na početnim tačkama turističkihodredišta sa obaveštenjima o zanimljivim prirodnim lepotama, vidovima javnog saobraćaja,kao i informacijama o radnjama, restoranima i drugim stvarima koje mogu biti interesantneza turiste.

8 Predstavite učenicima neke od najozbiljnijih opasnosti koje prete zaštićenim područjima,koristeći infomacije iz teksta Tragovi sa strane 148. Diskutujte o nekim mogućim rešenjima.

Masovni međunarodni i seoski turizam

1 Nedelju dana unapred kažite učenicima da potraže turističke oglase u novinama — oglasekoji reklamiraju poznata odmarališta u zemlji ili inostranstvu.

2 Za vreme časa, analizirajte brošure koje su prikupili učenici. Zapazite šta učenici smatrajuturističkom atrakcijom. Da li su odredišta primamljiva zbog prirodnih ljepota ili predstavljajustandarde masovnog turizma, koje definiše broj zvezdica hotela i kvalitet usluge? Obratitepažnju na razlike (ako uopšte postoje) između brošura.

Invazija turista 147

1Turizam

3 Podelite radni list Poređenje masovnog i seoskog turizma i zamolite učenike da iznesu svojeutiske.

4 Započnite slobodnu diskusiju na sledeće teme:

• Koji je efekat masovnog turizma na životnu sredinu?• Šta učiniti kako bi se umanjili negativni uticaji?

Vikend

Prikažite video materijal Vikend. Prodiskutujte njegov sadržaj i pokušajte da formulišete glavneporuke filma.

U nastavku...

• Objavite letak ili brošuru sa tekstovima, fotografijama ili crtežima koji izražavaju porukenaučene na prethodnom času.

148

1

Invazija turista

Turizam

Opasnosti sa kojima se suočavaju zaštićena područjaPriroda i parkovi prirode ugroženi su povećanim brojem posetilaca, njihovim zahtevimaza odmor na otvorenim površinama i širenjem turističkih uslužnih objekata. Broj turistanaročito je visok u špicu sezone (obično u julu i avgustu).

Većina posetilaca zaštićenih područja dolazi u dnevnu posetu kolima. To rezultiraproblemima sa parkingom, kilometarskim saobraćajnim gužvama i izrazitom povećanjuzagađenosti.

Netaknuta priroda privlači turiste. Ovo, međutim, vodi uznemiravanju životinjskog sveta(smanjuju se mirni prostori za odgajanje mladih) i njihovom nestajanju. Drugi ozbiljanproblem je erozija, a zatim i uništenje biljnih vrsta usled planinarenja i planinskogbiciklizma.

Turistička industrija — činjenice i brojkeSvake godine preko 500 miliona ljudi putuje u inostranstvo na odmor, što je otprilike8 odsto ukupne svetske populacije.

Blizu 7 odsto stanovništva zaposleno je u turističkom sektoru.

Turizam generiše 6 odsto ukupnih svetskih prihoda.

Neumeren razvojIzgradnja velikih hotela i drugih objekata za odmaranje turista, osim uticaja na lokalnuarhitekturu i pejzaž, bezuslovno je uticala na uništavanje prirodnih lepota i okoline.

Nedostatak kanalizacije i prerade otpadnih vodaSamo 30 posto gradskih otpadnih voda koje se ulivaju u more iz primorskih gradovaMediterana prolaze kroz tretman i pročišćavanje. Kao rezultat nedostatka kanalizacijei prerade otpadnih voda, neke mediteranske plaže ne ispunjavaju higijenske usloveza posetu turista.

Preuzeto iz: Životna sredina Evrope, IV deo, Turizam i odmor

Tragovi

149

TurizamRadnilist

Poređenje masovnog i seoskog turizma

MASOVNI TURIZAM SEOSKI TURIZAM

• U najvećem broju slučajeva stotinak km• Udaljenost od nekoliko stotina do nekolikohiljada km

• Prevoz: avion, automobil, voz

Putovanje na odredište

• Smeštaj u seoskim domaćinstvima

• Jeftiniji

• U većini slučajeva hoteli su van grada,sa bazenima, sportskim terenima, tržnim centrima

• Skup

Smeštaj

• Deo hrane je proizveden na licu mesta i, veomačesto, prema pravilima organske (ekološke)poljoprivrede

• Hrana je transportovana iz udaljenih regiona doturističkog mesta

Hrana

• Prirodna seoska sredina, sa jedinstvenimekološkim i lokalnim običajima i navikama sela

• Područje uređeno prema turističkim zahtevima.Prirodne lepote su uništene izgradnjom turističkihobjekata, puteva, skijaških staza (infrastrukturom)koje su štetne po eko-sisteme, npr. skijanje,sportovi na vodi.

Turističko odredište/destinacija

• Odmor, biciklizam, jahanje, planinarenje,poljoprivredne aktivnosti

• Zavisno od mesta gde se provodi odmor

Načini provođenja slobodnog vremena

• Investitor i vlasnik turističkog objekta je gazda.Prihod se ne rasipa van određene oblasti.

• Hoteli i objekti su u većini slučajeva u vlasništvuvećih preduzeća ili privatnih lica. Učešće lokalnogstanovništva u dobiti je ograničeno. Putničkeagencije, takođe, žive od masovnog turizma.

Organizator

• Turisti su gosti• Turisti su klijenti

Kontakti sa lokalnim stanovništvom

• Zavisi od mesta gde se provodi odmor.Bliže upoznavanje sa prirodom i lokalnimobičajima i navikama.

Saznajne prednosti

Klimatske promene

Uništavanjeozonskog omotača

Globalni izazovi

Zakiseljavanje

Mora i okeani

Klimatske promeneKlimatske promene 153

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Klimatske promene”

Uništavanje ozonskog omotačaSmanjenje ozonskog omotača 157

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Ozi Ozon”

ZakiseljavanjeKisele kiše 162

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Kisele kiše”

Mora i okeaniZaštita Jadranskog mora 165

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Morski ratnici”„Kap u moru”

Radni listTuvalu: prva žrtva klimatskih promena 156Sunce i zdravstveni rizici 161Šta može učiniti jedno društvo 164Podaci o Jadranskom moru 168Klimatske promene 169

Uvod

Efekat staklene bašte oduvek je prisutan. Zbog njega je klima na Zemlji toplija nego što bi bilada nema atmosfere. Energija Sunca dolazi do Zemlje i zagreva je. Zemlja reflektuje ovu energiju

Klimatske promene

Klimatske promene 153

1Klimatske promene

Ključni koncepti/sadržaji Posledice ispuštanja hemijskih supstanci u atmosferu kaorezultat ljudskih aktivnosti mogu dovesti do nepopravljivihnegativnih promena u klimi planete.

Trajanje 2-3 školska časa

Razred VII — IX

Mesto Učionica

Nastavni materijali Tabla sa papirima za pisanje, video materijal Zeleni paket;za eksperiment: dve velike plastične čaše ili posude, kockeleda, dva termometra, tanka polietilenska folija/najlonili celofan, dve lampe sa sijalicama jednake snage

Nastavni predmeti Hemija, Biologija, Fizika

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni kako atmosfera reguliše temperaturu Zemlje;• analizira posledice koje klimatske promene imaju na ljude

i životnu sredinu;• uporedi uloge koje svaki pojedinac ima u prevazilaženju

posledica.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, eksperiment, kooperativno učenje,video prezentacija

Klimatske promene

Klimatske promene

154

1 i pretvara je u infra-crveno zračenje (toplotu). Usled dejstva gasova staklene bašte u atmosferi kojaokružuje našu planetu kao pokrivač, deo reflektovane energije ostaje zarobljen i nikada ne napuštaZemlju. Na taj način Zemlja ostaje mnogo toplija nego slične planete koje nemaju atmosferu.

Godine 1896. švedski hemičar Svante Arhenijus predvideo je da će industrijske aktivnosti imatiuticaja na globalne klimatske prilike. Od tog vremena, brojni laboratorijski eksperimenti,kao i atmosferska merenja potvrdili su ovu prognozu.

Pre Industrijske revolucije koja je počela sredinom 18. veka, privrede su većinom zavisileod poljoprivrednih i trgovačkih delatnosti nižeg intenziteta. U kasnijim vremenima, procesitehnoloških otkrića, izgradnje fabrika za masovnu proizvodnju, te mehanizacija poljoprivredesa ogromnom proizvodnjom doveli su do pojačanog zagađenja i proizvodnje gasova staklene baštekao što su ugljen-dioksid, azotni oksidi, freon i metan. Ovi gasovi zarobljavaju sunčevu energijui povećavaju temperaturu Zemljine atmosfere. Ovaj efekat naziva se „efekat staklene bašte”.

Aktivnosti

Efekat staklene bašte

Objasnite učenicima efekat staklene bašte koristeći informacije iz uvoda i iz poglavlja Klimatskepromene sa CD-ROM-a.

Model Zemlje

Načinite model Zemlje osvetljen Suncem, kada se reflektovana toplota apsorbuje u delovimaatmosfere.

1 Nabavite predmete potrebne za eksperiment: tegle, lampu i polietilensku foliju/najlon.

2 Postavite termometar u tegle. Prekrijte jednu od tegli najlonom (ovako ćemo dobitipovećanu koncentraciju gasova staklene bašte koji prekrivaju Zemlju).

3 Osvetlite obe tegle na isti način, koristeći dve podjednako snažne sijalice koje ćete postavitina udaljenosti od 20 do 30 cm (one će predstavljati Sunce).

4 Beleži rast temperature na svakih pet minuta u trajanju od pola sata. Uporedite i komentarišiterezultate. Ponovite eksperiment pošto ste u tegle stavili isti broj kocki leda. Možete dodatii nekoliko kamenčića, kako biste simulirali podizanje nivoa vode, čiji je uzrok topljenje polova.

5 Diskutujte o razlikama koje ste uočili u odnosu na dve tegle. Ovaj eksperiment je prepisaniz uputstva za učitelje Veze (Connections), Sejnt Pol, SAD.

Gledanje video materijala

1 Prikažite film Klimatske promene koji je uključen u video materijal. Odgovorite na sledećepitanje:

Koje su verovatne posledice po Zemlju ako se globalno zagrevanje nastavi? (topljenjepolova i glečera na visokim planinama, podizanje nivoa okeana, učestale poplave,katastrofe, itd.). Napišite odgovore na tabli.

2 Podelite učenicima primerke radnog lista Klimatske promene. Neka dobrovoljac pročita tekstnaglas. Nakon toga zamolite učenike da podele svoje utiske i osećanja.

Šta da radim?

1 Organizujte diskusiju. Koji su mogući načini za umanjenje opasnosti od globalnog zagrevanjai promene klime? (obnova šuma za tretman ugljen-dioksida, pretvaranje organskog otpada ukompost, umesto njegovog spaljivanja, razumno korišćenje automobila i davanje prednostibiciklima i javnom transportu, efikasna upotreba energije u domaćinstvu, itd.)

2 Više informacija potražite na CD-ROM-u. Napišite sugestije na tabli.

Klimatske promene 155

1Klimatske promene

U nastavku...

• Recite učenicima da svoja nova saznanja podele sa ukućanima. Neka porodice samostalnorazmisle o načinima za poboljšanje energetske efikasnosti domaćinstva, razumnoj kupovini,upotrebi prevoza, itd.

• Organizujte aktivnosti (npr. sađenje stabala) i pobrinite se da napravite plan o njihovomodržavanju u budućnosti.

Činjenice:• Prosečna temperatura zemljine površine porasla je od 0.4 do 0.6 stepeni Celzijusovih

od kraja 19. veka.• 10 najtoplijih godina 20. veka zabeležene su u 15 poslednjih godina prošlog veka.• 1998. je najtoplija godina od kada se beleži temperatura• Padavine na svetskom nivou (iznad kopna) povećane su za oko 1 odsto.• Snežni pokrivač u severnoj hemisferi i sante leda na Arktiku se smanjuju.• Nivo svetskog mora porastao je za 15-20 cm tokom prošlog veka. Otprilike 2-5 cm

ovog rasta ima uzrok u topljenju glečera, a 2-7 centimetara u ekspanziji morske vode,usled povišenih temperatura vode.

Uticaj na zdravljePovećanje temperature na globalnom nivou može imati negativan uticajna ljudsko zdravlje. Više temperature su odlična podloga za širenje populacijakomaraca koji prenose bolesti u nova područja, kao i infektivne bolesti, kao štosu: encefalitis, malarija i denga groznica.Osim toga, više temperature u letnjim mesecima sigurno bi uzrokovale veći broj smrtiusled vrućine. Prirodne katastrofe, recimo poplave, postale bi učestale. U siromašnimzemljama neishranjenost i glad mogle bi porasti zbog suša i drugih nepovoljih klimatskihpromena za uzgoj žitarica.

Uticaji na životnu sredinuPromena temperature i količine padavina najverovatnije bi promenila sastav šuma.Neki šumski eko-sistemi mogu nestati, što bi dovelo do iskorenjivanja pojedinih vrsta.Mnoge biljne i životinjske vrste koje ne bi mogle brzo da se prilagode promenamapostale bi ugrožene ili bi nestale.Dodatno se predviđa da će klimatske promene dovesti do porasta nivoa svetskih mora.Više temperature doprinose topljenju glečera i santi, kao i ekspanziji okeana, što će svedovesti do rasta nivoa svetskog mora.Porast nivoa mora može dovesti do erozija plaža, stvaranja olujnih vjetrova, dovestido nestanka močvarnih područja i ugrožavanja kvaliteta pijaće vode. Neka ostrvskadruštva bi nestala.Efekti klimatskih promena na poljoprivredu mogu biti različiti. Produktivnost će u nekimsektorima porasti, dok će u drugima opasti. Direktan efekat povećanog uzgoja žitaricamogao bi kompenzovati negativne promene u drugim oblastima. Pa ipak, velike oblastiZemlje mogu se suočiti sa sušama različitog intenziteta.

Ekonomski uticajiEkonomske uticaje klimatskih promena teško je predvideti i oni će veoma varirati,od regiona do regiona i od zemlje do zemlje. U nekim regionima će se možda prinosiod poljoprivrede povećati, a u drugima će se smanjiti. Negativan ekonomski uticaj možeda proizađe od skupih operacija čišćenja koje bi učestale usled vremenskih nepogoda,kao i od štete koje bi rast nivoa mora naneo nepokretnostima.

Klimatske promene

Tuvalu: prva žrtvaHONOLULU — Prekasno je za Tuvalu, mali ostrvski narod u Pacifiku. Deset hiljada stanovnika,ukupna populacija Tuvalua, pakuje svoje stvari dok im domove guta more. Ovo su životnečinjenice: Zemlja se zagreva, nivo mora raste, i Tuvalu su tiho izbrisani sa zemljine površine.

Tuvalu ostrva su tek prva žrtva klimatskih promena. Međuvladin Panel o klimatskim promenama(Intergovernmental Panel on Climate Change ili IPCC) predvideo je rast mora u visini od 50 cmdo jednog metra u narednom stoleću. Porast mora od jednog metra znači da bi 17.5 postoBangladeša, 6 odsto Holandije i 80 posto koralnog grebena Majuro Mašalskih ostrva otišli podvodu — prema predviđanjima Okvirne konvencije o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija.Niske obalske zone razvijenih zemalja i mala ostrva takođe mogu biti ozbiljno ugroženi.

Porast nivoa mora samo je deo problema koje proizvode klimatske promene. Porasttemperature od 1.4 do 5.8oC u sledećem stoleću dovešće do učestalih pojava poplava, jakiholuja i suša u Aziji i Africi. Distribucija padavina će se promeniti. Ovo je samo vrh jednog brzotopećeg ledenog brega.

Nestanak Tuvalu postavlja pred nas niz drugih pitanja na koja treba odgovoriti, i to brzo. Šta ćese desiti kada više ovih ostrvskih nacija nestane, i kada iza njih ostane sedam miliona raseljenih?

Da li može postojati kompenzacija za gubitakzemlje, njene istorije, kulture, načina života?Da li to ima cenu? I ko će je platiti?

Dok se razvijene nacije prepucavaju okodetalja Kjoto protokola, Tuvalu ostrvljanibukvalno gube svoj zavičaj. Za SjedinjeneAmeričke Države i druge razvijene zemlje,to je pitanje poštenja. Usredsređenisu na to kako da raspodele teret i odgovorena pretnju. Razvijene nacije dokazuju kakoće zemlje u razvoju, kao Indija i Kina, bitivodeći proizvođači gasova staklene bašteza deceniju ili dve. Za pregovarače iz SADsvaka šira slika koja ovo ne uzima u obzir

nije pravedna. Klimatske promene nisu problem sa kojim ćemo se suočiti tek u budućnosti —to je postojeća pretnja nacionalnoj bezbednosti. Od naroda nastaju dijaspore. Nije lako shvatitiznačenje tog procesa.

Ljudi Tuvalua treba da izgrade svoj život u novoj zemlji. Australija i Novi Zeland prihvataju oveekološke izbeglice, ali će oni svakako morati da se prilagode kulturi koja ih prima. Pošto su živeliu relativnoj izolaciji, teškoće su neizbežne.

Tuvalu je mala, relativno homogena nacija. Njenu populaciju čini oko 96 odsto Polinežana,od kojih 97 posto pripadaju Tuvalu crkvi. Nema mobilnih telefona, postoji jedna radio stanicai jedan internet provajder. Najfascinantnije je što ova nacija nije imala vojsku ili neke drugeregularne oružane formacije. Zemlja je bila toliko mala i bezbedna, da nikom nije palo na pametda će morati da brane svoju teritoriju.

Oni će stupiti u svet koji nije njihov. Teret očuvanja kulture i religije bez geografskog centra bićena njima. Pored toga, Tuvaluanci će morati da sačuvaju svoju prošlost. Kolektivno pamćenjeovog malog društva istopiće se raseljavanjem njegovih članova u druge zemlje. A pamćenjeje sve što će im ostati od domovine. Njihova groblja, škole, kuće, crkve, progutaće okean.Tuvaluanci više nikada neće imati kuću kojoj bi se vratili.

Moramo učiniti nešto kako bi Tuvalu ostao jedina žrtva. Klimatske promene i porast nivoa moramoraju sve nas naterati da se suočimo sa sopstvenim udelom i krivicom u nestajanju kulturai moraju nas naterati da preuzmemo odgovornost za obezbeđivanje sigurnosti ljudima. Trebalobi da osnujemo fondove za one koji gube svoje domove.

Vreme je da shvatimo: „Klimatske promene nisu ništa drugo, do vid sporog umiranja.”

Eun Jung Cahill Che, The Japan Times, 26. avgust. 2001.

156

Klimatske promeneRa

dnil

ist

Uvod

Ozonski omotač nalazi se na visini od 20 - 40 km iznad zemljine površine. Njegova najvažnijauloga je zaštita biljaka, životinja i ljudi od ultraljubičastog (UV) zračenja.

Godine 1985. naučnici su otkrili da se ozonski omotač tanji. Ova pojava bila je posebnoizražena na Antarktiku iznad koga se pojavila ozonska rupa. To je dovelo do opasnog porastaUV radijacije. Na srednjim nadmorskim visinama u Evropi gubitak ozonskog omotača iznosiod 6 do 8 odsto. Posmatranja obavljena sa Zemlje i iz satelita pokazala su smanjenje ozonau zimskom periodu iznad severne hemisfere.

Smanjenje ozonskog omotača

Smanjenje ozonskog omotača 157

1Uništavanje ozonskog omotača

Ključni koncepti/sadržaji Posledice nestajanja ozonskog omotača

Trajanje 2-3 školska časa

Razred VII — IX

Mesto Učionica

Nastavni materijali Posteri, video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Hemija, Biologija, Fizika, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• zna probleme koje izaziva tanjenje ozonskog omotača;• zna koje su neophodne zaštitne mere.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, test, video prezentacija, istraživanje

Smanjenje ozonskog omotača

Uništavanje ozonskog omotača

158

1 Oštećenje ozonskog omotača izazivaju supstance koje ugrožavaju ozon (ODS — ozonedepleting substances), a koje su proizvod ljudskih aktivnosti. To su: freon (koristi seu frižiderima i rashladnim uređajima), haloni (koriste se u preparatima za gašenje požara),metil-bromid (koristi se u poljoprivredi), kao i različite vrste razređivača i pesticida.

Jednom ispušteni u atmosferu ODS se polako podižu i u kontaktu sa ozonskim omotačem,razlažu ga. Jedan molekul ODS uništava hiljade molekula ozona. Ovaj proces je spor i zahtevadosta vremena, ali se postepeno uništava barijera prema UV radijaciji.

Aktivnosti

Sunčanje

1 Pitajte učenike da li se rado sunčaju leti. Gde se sunčaju: u planinama, na moru,u parkovima? Da li je moguće pocrneti iza prozorskog stakla u sopstvenoj kući?

2 Objasnite da se ozonski omotač, lociran u stratosferi, ponaša kao prozorsko staklo kojeodbija UV radijaciju dopuštajući samo malom procentu da stigne do zemljine površine.Život na Zemlji nije u stanju da preživi nivoe radijacije koji bi pogodili planetu u slučajuda nema ozonskog omotača.

Oštećenje ozonskog omotača

1 Prikažite film Ozi ozon koji je uključen u video materijal.

2 Postavite sledeća pitanja:

• Koju ulogu igra ozonski omotač?• Šta označava izraz ozonska rupa?• Šta izaziva oštećenje ozonskog

omotača?

3 Objasnite da je većina ODS potpunoneškodljiva na površini Zemlje —na primer, različiti tipovi freonai halona. Štavište, njihova upotrebapovezana je sa nekim uređajima kojisu od suštinskog značaja za savremeni život, kao što su frižideri, klima uređaji i aparatiza gašenje požara. Pa ipak, kada se ODS podignu u atmosferu i dospeju u stratosferu,oni reaguju sa molekulima ozona. Kao rezultat toga ozonski omotač se postepeno uništavai opasno UV zračenje dopire do površine Zemlje bez ikakve prepreke.

Zdravstveni rizici

1 Skrenite pažnju učenicima na opasne posledice povećanog UV zračenja i štetne posledicena zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zabeležite na tabli posledice koje se pojavljuju u filmu.Pomozite učenicima sa više informacija iz teksta Posledice za ljude i iz poglavlja CD-ROM-ao uništavanju ozonskog omotača.

2 Naglasite da svako treba da zapamti i zna sledeće činjenice:

• U narednih 10 do 15 godina, uprkos preduzetim merama, ozonski omotač će se istanjitido kritične tačke. Tek posle ove krize možemo predvideti postepeno obnavljanje, kojeće verovatno trajati do sredine 21. veka.

• Za vreme ovog perioda biće veoma važno zaštititi kožu od opekotina od sunca,naročito leti, a moraćemo da se naviknemo i na naočare za sunce koje štiteod UV zračenja.

Smanjenje ozonskog omotača 159

1Uništavanje ozonskog omotača

3 Podelite upitnik Sunce i zdravstveni rizici. U njemu je objašnjeno koje kategorije ljudi imajuveće šanse da dobiju rak kože od preterane izloženosti suncu. Obavezno objasniteučenicima (naročito onima koji u zbiru imaju najviše poena) da su u upitniku predstavljeniindikatori rizika, i da ne postoje razlozi za strah i ozbiljnu uzbunu.

Hajde da sačuvamo ozon

1 Objasnite učenicima da je međunarodna zajednica preduzela mere za obnavljanjeozonskog omotača. Naučnici, poslovni ljudi, političari, predstavnici javnih organizacijai mediji, seli su za isti sto i započeli pregovore.

Važni dokumenti, kao što su Bečka konvencija i Protokol iz Montreala, usvojenisu da regulišu, postepeno smanjuju i na kraju eliminišu upotrebu ODS. Više od 160 zemaljapristupilo je ovim ugovorima.

Godine 1991. razvijene i bogate zemlje osnovale su međunarodni fond pod imenomGlobalni fond za životnu sredinu (Global Environmental Facility — GEF) kako bi podržalinapore zemalja u razvoju. Napori GEF-a uključuju klasifikaciju proizvoda na osnovusadržaja i tipa ODS.

Mnoge zemlje već sprovode nacionalne programe za ograničavanje upotrebe ODS.Saznajte da li u našoj zemlji postoji sličan program. Istaknite da svako može pomoći ovojinicijativi birajući proizvode koji ne ugrožavaju ozonski omotač.

2 Napišite na tabli najčešće upotrebljavane termine koji se odnose na ekološki bezbedneprakse (npr. „ne ugrožava ozon”, „ne sadrži CFC”, itd.). Napomena: CFC je skraćeni nazivza jedinjenje hlorofluorokarbon, poznato po štetnom dejstvu na ozonski omotač.

U nastavku...

• Kažite učenicima da naprave malo istraživanje proizvoda koji se prodaju u radnjama u bliziniškole ili kuće. Jesu li označeni simbolima koji ukazuju na to da ne sadrže ODS? Ohrabriteučenike da razgovaraju o tome sa zaposlenima u prodavnicama ili sa vlasnicima radnji,kao i sa svojim roditeljima.

Smanjenje ozonskog omotača

Uništavanje ozonskog omotača

160

1Rezultat tanjenja ozonskog omotača, odnosno njegovog postepenog nestajanja ozbiljnesu posledice za ljudsko zdravlje. UV zračenje može izazvati rak, kataraktu, opekotine,snežno slepilo, starenje kože i slabljenje imunog sistema. Nemelanomski tumori koženajčešći su oblik raka kod ljudi, a za koje je utvrđena jasna povezanost sa UV zračenjem.

Neki individualni faktori rizika za rak kože su:• bleda put;• plave, zelene ili kestenjaste oči;• svetla kosa;• tendencija da na suncu izgorite, a ne da dobijete boju;• prethodna iskustva sa težim opekotinama od sunca;• veliki broj mladeža;• pegice;• nasleđe — neko u porodici je već imao rak kože.

Različite populacije imaju različitu osetljivost na UV radijaciju.

U Evropi, najosetljiviji su na severu, a najotporniji žitelji mediteranskih zemalja.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje:• Decu ispod 12 meseci starosti ne izvoditi iz senke.• Ograničite vreme koje deca provode na suncu, naročito u doba dana kada je sunce

jako.• Nosite zaštitu, šešir i naočare za sunce.• Izdašno koristite kreme za sunce sa zaštitnim faktorom 15 i višim.• Izbegavajte sunčanje u solarijumima.• Zapamtite da je zaštita od sunca neophodna kad god ste na otvorenom.

Posledice po ljude

161

Uništavanje ozonskog omotačaRadnilist

Sunce i zdravstveni rizici(Koje kategorije ljudipredstavljaju rizičnu grupuza dobijanje raka kože?)

Odgovorite na pitanja i saberite poene:

1. Koje boje je tvoja kosa?

�� plava/riđa 4 p.

�� smeđa 3 p.

�� crna 1 p.

2. Koje boje su ti oči?

�� plave/zelene 4 p.

�� smeđe 3 p.

�� crne 1 p.

3. Ako leti sediš sat vremena na suncu:

�� izgoriš i pojave ti se mali plikovi na koži 4 p.

�� prvo izgoriš, pa dobiješ boju 3 p.

�� odmah dobiješ boju 1 p.

4. Imaš li pegice?

�� mnogo 5 p.

�� srednje 3 p.

�� nemam pegice 1 p.

5. Da li radiš:

�� napolju 4 p.

�� napolju i unutra 3 p.

�� unutra 1 p.

6. Je li neko u tvojoj porodici imao rak kože?

�� da 5 p.

�� ne 1 p.

7. Gde živiš?

�� u regionu sa hladnijom klimom 4 p.

�� u regionu sa umerenom klimom 3 p.

�� u regionu sa toplom klimom 2 p.

Rizik dobijanja raka kože:Minimalan — 10-15 p. • srednji — 16-22 p. • visok — 23-25 p. • veoma visok — 26-30 p.

Uvod

Zagađen vazduh je vazduh čiji je kvalitet takav da može da naruši zdravlje ili da štetno utičena bilo koji segment životne sredine.

U modernim, industrijalizovanim zemljama zagađenje vazduha izazivaju tri glavne grupezagađujućih materija: ugljen-dioksid, sumporni oksidi i azotni oksidi.

Kisele kiše

Kisele kiše

Zakiseljavanje

162

1

Ključni koncepti/sadržaji Kako suzbiti zakiseljavanje? Zakiseljavanje je jedan odnajozbiljnijih ekoloških izazova današnjeg modernog društva,koje može da se neutralizuje, ako sledimo različite puteve.

Trajanje Dva školska časa

Razred VIII i IX

Mesto Učionica

Nastavni materijali Posteri, video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Hemija, Biologija, Fizika, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• zna karakteristike i razloge zakiseljavanja životne sredine;• razumije značaj suzbijanja zakiseljavanja;

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, video prezentacija

Kisele kiše 163

1Zakiseljavanje

Čist vazduh u pokretu iznad zemljine površine sakuplja primarne zagađujuće materije, kao što su prašina (od oluja i vulkanskih erupcija) i emisija od ljudskih aktivnosti (automobili,industrijska proizvodnja, proizvodnja energije, itd.). Primarne zagađujuće materije često se mešaju sa talasima vazduha i u tom procesu nastaje reakcija ili između ova dva elementa sa osnovnim sastojcima vazduha (kiseonik, azot, vodena para, itd.), pa se tako stvaraju novizagađivači poznati i kao sekundarni. Jedan od najpoznatijih je kisela kiša.

Aktivnosti

Više o zakiseljenju

1 Objasnite da kisele supstance, kao sumporni i azotni oksidi, mogu da se zadrže u vazduhudanima i da prelaze velike razdaljine (nekada i hiljade kilometara). U međuvremenu, one reaguju sa vlagom iz vazduha, formirajući kiseline (sumpornu i azotnu). Bez obzira na to u kojem obliku, kiseline ili praha, dopiru do zemlje, one menjaju njen hemijski sastav,kao i sastav vode.

Prisustvo azota, koji je proizvod prirodnih đubriva, ima isti efekat na zemlju i vodu. Ovaj proces ima uticaj na eko-sisteme i dovodi do zakiseljenja.

Mrtve šume u srednjoj i istočnoj Evropi, kao i mrtva jezera u Skandinaviji i Alpima, žrtve su zakiseljenja. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka zakiseljavanje je prepoznato kaopojava koja ozbiljno ugrožava životnu sredinu. Zbog toga su pokrenuta mnoga istraživanja.

2 Prikažite obrazovni film Kisele kiše iz video materijala. Pitajte sledeće:• Koje su posledice kiselih kiša? (trovanje izvorske vode, propadanje objekata itd.).

Koristite dopunske informacije iz teksta Više o zakiseljenju.• Šta je uzrok kiseloj kiši? (Sumporni i azotni oksidi iz saobraćaja, industrije i procesa

proizvodnje energije)• Zašto je potrebno suzbijanje zakiseljenja? (zaštita zdravlja ljudi i životinja,

spomenika kulture, objekata, metalnih konstrukcija, itd.)

Kako prevazići problem

1 Objasnite da se moraju preduzeti aktivne mere za ograničavanje kiselih zagađivača iz automobila, vazdušnog saobraćaja, proizvodnje energije, industrijskih aktivnosti i intenzivne poljoprivrede. Širenje informacija o ovoj važnoj temi potaknuće promenenavika i voditi efikasnijoj upotrebi energije i industrijskih kapaciteta. Takođe će pomoćiodrživom pristupu u poljoprivredi.

2 Podelite radni list Šta može učiniti jedno društvo.

3 Pokrenite slobodnu diskusiju o tome šta se može učiniti da bi se suzbilo zakiseljavanje.Napišite odgovore na tabli.

U nastavku...• Ilustrujte nastanak kiselih kiša i njihov uticaj na različite činioce životne sredine i ljudsko

zdravlje prikazivanjem interaktivne ilustracije o kiselim kišama koja se nalazi na CD-ROM-u.• Neka učenici obrate pažnju na znakove štete koje je proizvelo zakiseljenje u njihovom

gradu, selu ili okolini (oštećena stabla drveća, objekti, spomenici kulture, metalnekonstrukcije, itd.).

• Ohrabrite učenike da podele svoja saznanja i zapažanja sa svojim ukućanima.

164

ZakiseljavanjeRa

dni l

ist Šta može učiniti jedno društvo

Sledećim merama pomaže se suzbijanje pojave kiselih kiša:

• Oprezno korišćenje amonijumskih đubriva i njihovo brižljivoskladištenje;

• Promocija i razvoj elektronskih i hibridnih vozila za smanjenje izduvnihgasova;

• Korišćenje prirodnog gasa umesto čvrstih goriva, kad god je moguće;

• Poboljšanje izolacije u objektima i na opremi;

• Širenje upotrebe obnovljivih izvora energije — solarne energije,energije vetra, vode, bio-mase, geo-termalnih izvora, plime, itd.;

• Ugrađivanje katalitičkih pretvarača (konvertora) u motorna vozila i opremanje industrijskih postrojenja i termo-elektrana sistemima za pročišćavanje, kako bi se smanjilo zagađivanje atmosfere;

• Uklanjanje sumpora iz goriva pre njegovog korišćenja;

• Promocija tehnologija koje štede energiju javnog transporta;

• Primena strogih zakona za prevozna stredstva;

• Promocija upotrebe železničkog ili brodskog sobraćaja, kao manješkodljive varijante u odnosu na drumski saobraćaj;

• Promocija upotrebe bicikla za kraće i srednje razdaljine u urbanimpodručjima;

• Usvajanje graničnih vrednosti emisija za vazdušni saobraćaj na međunarodnom nivou (fosilna goriva koja koriste letilice proizvodeznačajne količine azotnih oksida i sumpor-dioksida u gornjem slojuatmosfere).

Zaštita Jadranskog mora 165

Mora i okeani

Zaštita Jadranskog mora

1

Ključni koncepti/sadržaji „Samo preživljavanje ljudske vrste zavisi od održavanjaokeana čistim i živim, da se prostiru oko celog sveta. Okean je pojas za spasavanje naše planete”. — Žak Kusto

Trajanje 2-3 školska časa

Razred VI — VIII

Mesto Učionica

Nastavni materijali Posteri, video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Priroda, Geografija, Hemija, Biologija

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni koje su prirodne pretnje morima i okeanima;• analizira ekološku situaciju u Jadranskom moru;• proceni potrebu zajedničkih aktivnosti na moru od strane

priobalnih zemalja kako bi se rešili specifični problemiživotne sredine.

Nastavne metode Izlaganje, debata, razmena ideja, igra kroz uloge, videoprezentacija

Uvod

Voda u okeanima neprekidno je u pokretu zbog solarne toplote, rotacije Zemlje i gravitacionoguticaja Sunca i Meseca. Okeanske struje mešaju toplu vodu iz tropskih krajeva sa ledenom vodompolarnih mora. Mešanje tople i hladne vode veoma je važno za klimu Zemlje, sisteme koji održavajuživot u morima i za svetske zalihe ribe. Interakcija atmosfere sa okeanima i morima ima veliki uticajna klimu i vremenske prilike. Okeani pomažu da se smanji efekat staklene bašte tako što apsorbujuogromne količine gasova, posebno ugljen-dioksida.

Okeani godišnje proizvedu oko 200 milijardi tona planktona, posebno u priobalnim regionima.Plankton je ključna veza u lancu ishrane i hrani između 200 i 400 miliona tona ribe godišnje.

Neživi elementi u okeanu takođe su veoma bitni. Morska voda i morsko dno su bogatimineralima. Slana voda može se destilovati i koristiti za piće.

Hiljadama godina ljudi su koristili mora za pecanje, transport i trgovinu. Sada takođe vade naftu,gas i minerale iz priobalnih voda. Nažalost, okeani su postali i đubrišta za naš otpad, uključujućiodvodne vode, kućni krš i opasne uzgredne proizvode kao što je nuklearni otpad.

Aktivnosti

Informacije o Jadranskom moru

1 Započnite ovu temu informacijama o opštoj ulozi mora i okena za život planete iz uvoda i sa CD-a.

2 Objasnite da je Jadransko more deo većeg svetskog okeanskog sistema koji ima specifičneekološke probleme. Zamolite tri dobrovoljca da glume stručnjake za Jadransko more. Dajte im papir sa činjenicama o Jadranskom moru i zamolite ih da te informacijeprezentuju ostalim učenicima. Svakome od njih dodelite poseban deo prezentacije.

3 Posle prezentacija ukažite im na to da ekološko stanje Jadranskog mora ne može u potpunosti da unapredi samo jedna zemlja. Potreban je zajednički napor vlada i pojedinacakoji na to mogu da utiču.

Školska konferencija o Jadranskom moru

Pripreme za konferenciju

1 Učenici će učestvovati na međunarodnoj konferenciji Spasimo Jadransko more.

Popričajte o tome da li je potrebno pozvati predstavnike:• zemalja koje izlaze na Jadransku obalu;• zemalja koje doprinose zagađenju, a to su one zemlje čije se reke ulivaju u Jadransko

more Italije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije;• evropskih i svetskih organizacija koje se bave očuvanjem i unapređenjem stanja životne

sredine;• kompanija koje se bave pomorskim saobraćajem, turizmom, proizvodnjom đubriva

i ulja, ulovom ribe, itd.

2 Na tabli ispišite imena svih predstavnika koje treba pozvati.

3 Zamolite učenike da izaberu volontere koji će imati ulogu ovih predstavnika i koji će da brane njihova stanovišta i interese. Među zvanicama treba da se nađu i eksperti, kao i predstavnici nevladinih organizacija koji štite interese zaštitara životne sredine, zatim i pecaroša, malih hotela i restorana, kao i ostalih kojih se ovo pitanje tiče.

Prva runda debate

1 Stolove postavite u krug, jer to ukazuje na činjenicu da će svim učesnicima biti pruženajednaka šansa da učestvuju.

2 Nacrtajte tri paralelne kolone na tabli i zamolite nekoliko volontera da glume zapisničarekoji će beležiti glavne iskaze učesnika.

Mora i okeani

166

1

Zaštita Jadranskog mora

Zaštita Jadranskog mora 167

1Mora i okeani

3 Postavite sledeća pitanja, kao uvod u diskusiju u prvom delu konferencije::

• Koje su specifične karakteristike Jadranskog mora? (koristiti informacije koje su izneli eksperti)

• Za šta se koristi Jadransko more? (turizam i rekreacija, prevoz, ribolov, pesak i nafta,deponije, itd.)

• Koji su izvori i oblik zagađenja u Jadranskom moru? (naftni proizvodi, teški metali, raznihemijski zagađivači, pesticidi, hranljive supstance i otpad iz gradova i sela, lučkedelatnosti, industrijske fabrike, prevoz ljudi i robe, itd.). Obavezno prodiskutujte kakoreke koje se ulivaju u more utiču na zagađenje.

• Koje još konkretne aktivnosti mogu da ugroze biodiverzitet Jadranskog mora? (preteranribolov, primena ilegalnih načina delovanja poput vlažnih priobalnih zona itd.)

• Koje se reke na Kosovu ulivaju u mora i utiču na njihovo zagađenje?Zamolite zapisničare da zabeleže ove informacije u prvu kolonu.

Druga runda debate

1 Pređite na drugi deo konferencije tako što ćete u drugoj koloni zapisati koje su to merekoje mogu umanjiti probleme navedene u prvoj koloni. Odgovarajuću meru zapišitenasuprot odgovarajućem uzroku neadekvatnog ekološkog stanja Jadranskog mora.

2 Popričajte o svim predloženim merama, dopuštajući da svi učesnici izraze svoje mišljenje,bez obzira na to da li su oni predstavnici drugih zemalja, međunarodnih i poslovnihorganizacija ili nevladinih organizacija. Upozorite učesnike da pronalaženje jasnih iprihvatljivih rešenja nije jednostavan zadatak. To zahteva vreme, strpljenje i međusobnopoštovanje svih učesnika.

3 Na kraju konferencije pozovite sve učesnike da odgovore na pitanje: „Kada sam na moru,šta ja kao pojedinac mogu učiniti da pomognem očuvanju Jadranskog mora?”. Zapišite najčešće odgovore u treću kolonu. Porazgovarajte o tome kako su oni slični ili različiti u odnosu na predloge u drugoj koloni.

4 Po šemi ova dva časa o Jadranskom moru može da se obradi i tema o Jonskom moru.

U nastavku...• Učenicima pustite snimak Morski ratnici koji se nalazi na DVD-ju.• Podstaknite učesnike da smisle odgovarajući apel koji prati poruku filma. Najbolje predloge

zapišite na tabli.

168

Mora i okeaniRa

dni l

ist Podaci o Jadranskom moru

Opšti podaci Jadransko more je deo Sredozemnog mora koje odvaja Apeninskopoluostrvo (Italija) od Balkanskog poluostrva.

Šest Jadranskih zemalja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Italija, Slovenija i Crna Gora.

Fizičke i biološke odlike Jadransko more je deo većeg Mediteranskog mora. U najdužem delu dugačko je 770 km, a u proseku je široko 160 km. Povezano je sa Jonskimmorem i ostatkom Mediterana preko moreuza Otranto, koji je širok samo 85 km. Njegovaukupna površina je 160,000 km². Severni deo mora je veoma plitak — severno od linijeizmeđu Riminija i Istre more je retko dublje od 45 m.

Opasnosti Najozbiljnije pretnje sa kojima se suočava Jadransko more, posebno tokomposlednjih 50 godina, imaju veze sa preteranim ribolovom, eutrofizmom, nedostatakomkiseonika, degradacijom morskih spratova i zagađenja iz hemikalija itd. Ali, glavni izvorzagađenja Jadranskog mora su gradske otpadne vode, kao i zagađene vode reka koje se ulivaju u more.

Nerazuman ribolov, uz nepridržavanje zakonskih normi, dovodi do smanjenja broja populacijenekih vrsta riba i drugih živih bića u moru. Zagađenje mora od izlivanja nepročišćenih otpadnihvoda utiče na živi svet mora posebno se odražavajuće na pojedine primorske oblasti.

Degradacija ekološke ravnoteže morskih eko-sistema (bentonskih) takođe je rezultat preteranogribolova za profit ili rekreaciju. U plitkim delovima mora, čovek dovodi u rizik posebno složenezajednice algi kojima prija svetlost kao i livade sa posedonijom (Posedonia oceanica). Još jednapretnja biodiverzitetu Jadranskog mora je imigracija tropskih zelenih algi (Caulerpa taxifollia)u najseverniji deo Mediterana.

Iako su problemi sa kojima se suočava Jadran danas brojni, oni se mogu se prevazići uz ozbiljnuposvećenost i posebnu brigu svakoga od nas.

169

Mora i okeaniRadni list

Sačuvajmo delfine Jadranskog mora

Delfin (Delphinus delphi) je morski sisar iz porodice delfina sa telom dugim do 3.7 metara, sa sivom bojom leđa i belim trbuhom, glatkom kožom i produženom njuškom,koja se hrane ribom. Delfini žive preko 100 godina. To je životinja koja voli topla moramediteranske klime. U stvari, obični delfini su bili jedna od najčešćih vrsta sisara u regionu Jadranskog i Jonskog mora koji su pratili brodove plivajući ispred i sa njihove strane.

Populacija mediteranskih delfina sa dugom njuškom se procenjuje kao visoko ugrožena vrsta.

Šta je dovelo do opadanja njihovog broja? Zašto se te divne životinje udaljavaju, umiru ili nestaju? Mi to ne znamo za sigurno. Nedavno urađeno istraživanje o stanju delfina na Mediteranu pokazuje da smanjenje broja ove vrste može da bude delimično rezultatpromena u staništu u kojima žive tokom proteklih 30-40 godina, a posebno smanjenjamogućnosti za ishranu, zbog preteranog ribolova i degradacije njihovih prirodnih. Ostali faktorikoji mogu imati uticaja na opadanje broja delfina, uključuju zagađenje hemikalijama, koje uglavnom utiču na zdravlje i slabljenje sposobnosti reprodukcije.

Promene u okruženju, kao što su one vezane za globalno zagrevanje, takođe su mogle doprinetiovoj pojavi, na primer, smanjenjem količine dostupne hrane ili raseljavanje delfina. Uprkos tome,razlozi nisu dobro poznati, iako nema sumnje da se populacija delfina smanjuje, i da oni sadaopstaju samo u malim oblastima u Mediteranu. Danas veliki značaj ima kontinuirano praćenjepreostalih delfina.

Ima li nade da se održi broj delfina u njihovom istorijskom staništu — Mediteranu? Činjenica je da se moraju preduzeti hitne mere kako sprečilo potpuno uništenje ove vrste i njen nestanakiz Jadranskog mora, kao i sa Mediterana.

Države moraju da obezbede mere kao što je kontrolisan ribolov da bi se otklonila ova vrstaštete, kao i da oblasti mora u kojima se sreće ova vrsta delfina proglase za zaštićene zone.

Ali šta mi možemo da učinimo? Možda je naš način života, uključujući i preteranu potrošnju, kao i ekološku neodgovornost doprineo nestajanju ove vrste koja ima pravo da živi u svomprirodnom staništu. Smanjenje populacije delfina još jednom pokazuje da naše kolektivne akcijemogu imati višestruke posledice, nepredviđene, nenamerne, sa kojima je teško da se izborimo u bliskoj budućnosti.

Preuzeto iz Albanski enciklopedijski rečnik i Crvena knjiga albanske faune, 1998.

Potrošačko društvo

Životna sredinai zdravlje

Vrednosti

Ljudska prava

Naša planeta Zemljau budućnosti

Potrošačko društvoČemu bespotrebno trošenje? 173Pakovanje 177Etikete i reklame 181Privatno vlasništvo 184Odnos ljudi prema psima lutalicama 187

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Više”„Izbor”„Reklame”

Životna sredina i zdravljeDa li je hrana uvek zdrava? 191Ljekovito bilje 194Zagađivanje vode hemijskim supstancama 198

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Homo chemicus”

Ljudska pravaMože li pojedinac menjati svet? 202

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Preuzmi inicijativu?”

Naša planeta Zemlja u budućnostiNaša planeta u budućnosti 206

FILM POVEZAN SA OVOM LEKCIJOM:„Rukovati s pažnjom”„Kraljevstvo”„Mladost — naša budućnost”

Radni listPrincipi odgovorne kupovine 176Analiziranje ambalaže 179Primeri iz ocenjivanja ambalaže 180Ljudi štetočine i odgovorni koji rešavaju probleme 186Čovekov najbolji prijatelj? 189Nešto više o lekovitom bilju 196Upotreba lekovitog bilja 197Osobine vode 201Uskršnje ostrvo 209Osnovni principi održivog razvoja 210Samit u Johanesburgu 2002. godine 211

Uvod

Za većinu ljudi kupovina je postala deo svakodnevnog života. Uprkos tome, ljudi imaju potrebuda od obične, svakodnevne aktivnosti načine nesvakidašnji događaj, posebno zbog dodavanjaizvesnog začina ili smisla sopstvenom životu. Na primer, ako nam je potreban hleb, olovka,sijalica ili bilo šta drugo, jednostavno odlazimo do radnje i te potrepštine pazarimo. Često,ipak, prednost se daje samom činu kupovine, a ne toliko onome što nam je zaista potrebno.

Koliko često kupujemo masovno proizvedeni hleb u supermarketu umesto u našoj omiljenoj pekari?Ako svratite u knjižaru, možete pronaći divne komplete olovaka ili pera koje ne biste pronašlina drugom mestu. Ili, da budemo jasniji, ako se odlučite da potrošite vreme i novac za kupovinu„štedljivih” sijalica kad god je to moguće, napravili ste odlučujući korak za zaštitu životne sredine.U većini slučajeva mi ipak ne razmatramo toliko pažljivo odluke o tome šta ćemo kupiti.

Čemu bespotrebno trošenje?

Čemu bespotrebno trošenje? 173

1Potrošačko društvo

Ključni koncepti/sadržaji Potrošačko ponašanje ima veliki uticaj na kvalitet životaljudi, kao i na životnu sredinu.

Trajanje 1-2 nastavna časa

Razred VII

Mesto Učionica

Nastavni materijali Video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Biologija, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• zna da potrošačko ponašanje ima negativan uticaj

na ljudsko.

Nastavne metode Video prezentacija, diskusija, takmičenje

174

1

Čemu bespotrebno trošenje?

Potrošačko društvo

Veoma često ulazimo u radnju ili supermarket bezprethodne odluke šta ćemo zapravo kupiti. Možda idemou kupovinu da bismo se opustili, porazgovarali, da istražimonove trendove, ili prosto da zadovoljimo potrebu da kupimobilo šta. Kada ova vrsta ponašanja postane bitan faktoru našem životu, suočavamo se sa raširenim pojmompotrošačkog ponašanja. Jednom, kada kupovina postanevažna i bazična aktivnost, ona uobličava način na koji vidimosvet oko nas i naše mesto u tom svetu. Svi mi imali smoiskustva sa ovakvim ponašanjem, u manoj ili većoj meri.Predmeti i kupovna moć za mnoge ljude važni su statusnii klasni simboli, a pripadnost „višim” slojevima vrlo čestoznači posedovati neki popularan i široko prihvaćen proizvod.

Ovaj stav ima negativan efekat na naš kvalitet života. Umesto kupovine onoga što nam zaistatreba (i što je često zapravo najzdravije i najkvalitetnije), mi pokušavamo zadovoljiti psihološkupotrebu predavajući se nepotrebnoj, nezdravoj i rasipničkoj kupovini. Ovakvo ponašanje imafatalne posljedice i po životnu sredinu. Kada je većina populacije zaražena konzumerizmom,stvara se čitava infrastruktura čiji je temelj proizvodnja i prodaja što veće količine proizvodašto većem broju ljudi.

Aktivnosti

Uvod

1 Upoznajte razred sa konceptom potrošačkog društva koristeći informacije iz uvodai iz poglavlja Potrošačko društvo na CD-ROM-u.

2 Nastavite čas diskusijom i zamolite učenike da podijele lična iskustva koja ilustruju stereotip„što više, to bolje”. Koje su posledice po životnu sredinu kada se ljudi motivišu da kupujui troše što je moguće više?

3 Podelite radni list Principi odgovorne kupovine. Razgovarajte o sljedećem:

• Kako se odupreti nametnutoj potrebi da kupujemo bespotrebne stvari?

• Kakav uticaj na životnu sredinu ima pridržavanje principa pobrojanih u radnom listu?

Otvorena diskusija

1 Upoznajte učenike sa tekstom na strani 176, Principi odgovorne kupovine.

2 Razgovarajte sa učenicima o primerima predstavljenim u tekstu i tražite da opišu svojaiskustva u vezi kupovine.• Koje su posledice po životnu sredinu, kada ljudi neodgovorno kupuju?• Zašto je odgovorna kupovina ekološki prihvatljiva?

3 Zamolite učenike da razgovaraju sa roditeljima o sledećem: Šta utiče na naše odlukeda kupimo neki proizvod (pre nego što kupimo proizvod, treba da razmislimoda li je neophodna kupovina tog proizvoda ili ne, da li možemo da upotrebimo neki drugiproizvod umesto toga).

U nastavku...

• Neka učenici od kuće donesu jednu jaču kesu za kupovinu. Ako roditelji obavljaju kupovinuposle posla, neka ih učenici zamole da kesu ponesu sa sobom kad krenu na posao. Ubediteučenike da je prethodna izrada spiska za kupovinu korisna praksa. Na ovaj način porodicemogu lakše prevazići naviku bespotrebne kupovine.

Čemu bespotrebno trošenje? 175

1Potrošačko društvo

• Pre odlaska u kupovinu pripremam spisak. Ovo nije samo podsetnik stvari kojesu mi neophodne, već me sprečava da potrošim novac na bilo šta što vidim.

• Kada idem u kupovninu sa sobom nosim platnenu torbu ili korpu. One su ekološkibezbedne i traju mnogo duže od plastičnih kesa.

• Obavezno pogledam šta piše na pakovanju proizvoda. Biram proizvode iza kojihće ostati najmanje đubreta.

• Kupujem proizvode koji su ekološki bezbedni; ne samo one koji se najvišereklamiraju i koji su najpopularniji.

• Ne dopuštam da se deca prepuste kupovini kao vidu zabave. Ako zaista želimda ih nečim častim, odvešću ih da vide ili rade nešto zanimljivo, recimo u bioskopili na bazen, u park, ili ću ih izvesti u šetnju.

Principi odgovorne kupovine

Principi odgovorne kupovineDanašnje tržište nam nudi veliki asortiman proizvoda. Svaki dan nalazimo na tržištu noveili poboljšane vrste proizvoda. U takvim okolnostima, treba da upoznate razne proizvode i sveu vezi njih, brojne modele, njihove karakteristike i da znate da uporedite prednosti i nedostatkesvakog modela. Trošimo novac i vreme za kupovinu proizvoda koji želimo da koristimo.Na taj način, upotrebljivost proizvoda i količina novca koju potrošimo za ovaj proizvod morajuda se prilagode ne zaboravljajući pritom sredinu i otpad koji proizlazi iz tog proizvoda.

Takođe, treba znati odgovarajuće mere za održavanje proizvoda i posle kupovine. Sve ovo činiproces kupovine složenijim. Naučimo nešto više o procesu kupovine, kako bismo bili odgovorankupac i na ekološki prihvatljiv način. Mi kupujemo različite proizvode u našem svakodnevnomživotu. Ali ponekad, nakon kupovine proizvoda, shvatamo da je naša odluka o kupoviniodređenog proizvoda, u određenoj prodavnici, ili u određeno vreme nije bila ispravna i ekološkiprihvatljiva. Hajde da vidimo neke primere.

Arben ide u prodavnicu i kupuje hleb. Hleb je bio ubačen u kesu, i kad je Arben otvorio kesukući, video je da je hleb hladan i bajat. Čija je krivica? Da li je Arben odgovoran kupac?

Ermira ide u supermarket i kupuje bocu soka od narandže. Kada stigne kući, ona primećujeda je prošao rok upotrebe i da više ne može da koristi sok. Čija je krivica? Da li je Ermiraodgovoran kupac?

Genc, koji živi u Uroševcu, dolazi u posetu Prištini. Na dan povratka u Uroševac, on se setioda mu je majka poručila da kupi blender za voće u Prištini. Genc nije imao mnogo vremena,pa je tako ušao u najbližu prodavnicu opreme za domaćinstvo i kupio blender. Cena je bilarazumna i proizvod je izgledao dobro. Njegova majka je bila vrlo srećna.

Ali, posle nekoliko dana mašina je počela da se kvari. Genc je odneo na popravku kodmehaničara, koji je rekao da su delovi aparata veoma lošeg kvaliteta. Mehaničar je pitao Genca:„Zašto si kupio stvar tako nepromišljeno? Trebao si da pitaš i kupiš proizvod renomiranekompanije”. Da li je Genc odgovoran kupac?

Špetim, koji živi u Tirani, meseca marta, je otišao u Prištinu na poslovni put. On je bio zadivljenkvalitetom, cenama i raznolikošću zimske odeće koja se nalazila u prodavnicama u Prištini.Špetim je kupio nekoliko zimskih džempera za svoju porodicu. Ali, kada je stigao u Tiranu,shvatio je da je pogrešio, jer niko neće nositi tu odeću do decembra, kada zima stiže u Tiranu.Da li je Špetim odgovoran kupac?

Postoje mnogi drugi primeri sličnih onima koje smo naveli. I svuda možemo pronaći slučajevegde kupac nije napravio pametnu kupovinu, ili ekološki prihvatljivu. Odgovoran kupac se nakonkupovine oseća dobro i uveren je da je doneo pravu odluku.

176

Potrošačko društvoRa

dnil

ist

Pakovanje 177

2Potrošačko društvo

Uvod

Industrija pakovanja i ambalaže jedna je od najdinamičnijihrazvojnih grana privrede. U modernom pakovanju proizvodiimaju duži rok važenja i lakše se prenose. Ona ispunjavajusvoju svrhu na najbolji mogući način — predstavljaju proizvodi privlače pažnju potrošača, a pakovanje je često privlačnije odproizvoda koji sadrži. Pa ipak, glamurozna pakovanja ponekadsu propraćena vrlo neprijateljskim pojavama prema životnojsredini. Pakovanje je odgovorno za proizvodnju višeod polovine kućnog otpada. (Ovo vam može biti dobarpokazatelj količine sirovina i energije koja se koristiza proizvodnju pakovanja i problema koji nastaju u procesuupravljanja otpadom — štaviše, ambalaža spada u veoma

„izdržljiv” i „otporan” vid otpada.) U prirodi, prirodno razgrađivanje ambalaže od veštačkihmaterijala može trajati stotinama godina.

Aktivnosti

Prikupljanje informacija

1 Nedjelju dana unapred podelite razred u šest grupai dajte svakoj od njih spisak različitih proizvoda,uključujući:• slatkiše, čokoladu;• žitarice i pirinač;• makaze, hemijske olovke, penkala, olovke;• deterdžent i tečni sapuni;• pasta za zube i losion posle brijanja.

2 Neka se učenici raspitaju, kod kuće i u prodavnicama, o pakovanju ovih proizvoda.

PakovanjeKljučni koncepti/sadržaji Ambalaža je glavni izvor iz koga proizilazi kućni otpad

i jedna od glavnih odrednica pri izboru potrošača.

Trajanje 1-2 nastavna časa

Razred V – IX

Mesto Prodavnice, kod kuće, učionica

Nastavni materijali Video materijal Zeleni paket, proizvodi široke potrošnje

Nastavni predmeti Poznavanje društva, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• analizira izbor proizvoda u određenoj vrsti pakovanja

koje ima uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Nastavne metode Razgovor, diskusija, analiza, video prezentacija

178

2

Pakovanje

Potrošačko društvo

Diskusija/razgovor

1 Pokrenite diskusiju/razgovor o tome da li izbor proizvoda u određenoj vrsti pakovanjaima uticaja na životnu sredinu.

2 Napišite mišljenja učenika na tabli.

3 Prikažite obrazovni film Izbor i recite im da prodiskutuju o svrhama pakovanja. Može li izgledpakovanja manipulisati odlukama kupca? Koja je ekološka cena te odluke, ukoliko sepredamo isključivo prvom utisku i šarmu ambalaže?

Analiziranje ambalaže

1 Neka predstavnici šest grupa predstave rezultate svojih istraživanja. Napišite na tabli imenaispitivanih proizvoda; nasuprot njima zabeležite različite vrste pakovanja u kojima suproizvodi prisutni na tržištu.

2 Podelite radni list za ocenu pakovanja i predstavite sledeće činjenice:

• Sve može biti upakovano, čak i pakovanje. Ali u slučajevima kada ono nije potrebno,u pitanju je opterećivanje životne sredine.

• U slučaju pakovanja koje se može ponovo upotrebiti — kod pojedinačnog ili višepakovanja — problem otpada sveden je na najmanju mjeru. Ovaj vid pakovanja takođeznači podršku potrošačkom modelu prema kojem zadovoljstvo zbog posedovanjanekog predmeta nije u direktnom odnosu sa količinom kupljenog.

• Postoje četiri načina na koje se poboljšava odnos između količine kupljenogi pakovanja: 1) načiniti jedno, veće pakovanje, umesto više manjih; 2) optimizovatiprostor kod pakovanja; 3) ne razdvajati proizvode pojedinačnim pakovanjem svakekupljene stvari — izbegavati „unutrašnje pakovanje”; i 4) koristiti trajnija pakovanja,jednostavna za korišćenje, koja mogu biti ponovno iskorišćena.

• Najveći broj materijala može se nanovo upotrebiti ili reciklirati, ali ovo nije uvekrazumno rešenje. Reciklaža je dobro rešenje za slučaj kada je otpad već nastao,ali tek pošto se više ne može tretirati ili staviti u ponovnu upotrebu. Reciklažaje dug proces koji zahteva trošenje energije i drugih sirovina.

• Biološka degradacija pakovanja isplativa je tamo gde nema sistema za upravljanjeotpadom.

• Materijal koji se koristi, kao i konstrukcija pakovanja, moraju biti jednostavni.

3 Nastavite sa ocenjivanjem pakovanja svih osam vrsta proizvoda. Ako naiđete na nekuteškoću, koristite informacije iz teksta Primeri iz ocenjivanja ambalaže.

U nastavku...

• Recite učenicima da novostečena saznanja koriste kod kuće i da sa svojim ukućanima diskutujui planiraju kupovinu, kako bi proizvodi koje nabavljaju bili bezbedniji za životnu sredinu.

Ne

6. Da li je model pakovanja relativno jednostavan?

Jednostavnija pakovanja koriste manje materijalai energije.Da

Ne

5. Da li je pakovanje biorazgradivo?

Pakovanja koja su biološki razgradiva imaju mnogomanji uticaj na životnu sredinu.Da

Ne

4. Da li je ambalaža načinjena od recikliranog materijalai je li reciklabilna?

Reciklirani materijal smanjuje upotrebu sirovinai količinu otpada.Da

Ne

3. Da li je pakovanje načinjeno od jednog ili malog broja materijala?

Što je broj materijala upotrebljen za pakovanjeodređene količine proizvoda manji, to bolje.Da

Analiziranje ambalaže

179

Potrošačko društvoRadnilist

Ocenite pakovanje svakog proizvoda prema dole navedenoj shemi. Počnite sa prvim pitanjem.Ako je odgovor NE, nastavite do sledećeg pitanja. Što pre odgovorite sa DA, u pitanjuje ambalaža bezbednija za životnu sredinu. Više informacija o ocenama za najčešće korišćeneambalaže možete naći na strani 180, u tekstu Primeri iz ocenjivanja ambalaže.

Ne

2. Da li se proizvod može prodavati u pakovanju koje se moženanovo upotrebiti?

Pakovanja koja se mogu nanovo upotrebiti umanjujutroškove, kao i uticaj na životnu sredinu, svaki sledećiput kada se vraćaju u upotrebu.

Da

Ne Najbolje pakovanje je kada pakovanja nema.Da

1. Da li se proizvod može prodavati bez ambalaže?

Primeri iz ocenjivanja ambalaže

180

Potrošačko društvoIn

form

ativ

nilis

t

MLEKO Ako možemo da biramo između mleka u flaši koja se može nanovoupotrebiti, u plastičnoj kesi ili u višeslojnom pakovanju (tj. mešavini papira, plastikei metala), u tom slučaju:• boca zadovoljava zahtev iz pitanja broj 2 u upitniku;• kesa zadovoljava zahtev broj 4 u upitniku;• višeslojni materijali daju odgovor NE u svim pitanjima.Boca je očito najefikasnije pakovanje, zatim sledi reciklabilna plastična kesa,i na kraju, kompozitno pakovanje.

SLATKIŠI Ako možemo da biramo između slatkiša koji se prodaju u rifuzi(tj. u radnji se spakuje u plastičnu ili papirnu kesu), slatkiša u plastičnom pakovanju,u najlonu ili kartonskoj kutiji, onda svi ovi tipovi odgovaraju pitanju 2 iz upitnika.

MEKINJE, PIRINAČ Ako poredimo mekinje u najlonu sa onima u kartonskoj kutijiili platnenoj vrećici, onda u slučaju kartonske kutije imamo jedno pakovanjepreviše. Tako je u slučaju kese, najlonske ili platnene, zadovoljen zahtev iz pitanja2. Mekinje možemo kupiti u kesi, a bez kartonske kutije (pored toga, ako se kuvajuna tradicionalan način, biće ukusnije i zdravije). Ako uporedimo mekinje i pirinačpakovane u plastične i papirne kese, onda je u oba slučaja zadovoljen kriterijumiz pitanja 4, ali u pitanju 5 samo papirne kese zadovoljavaju kriterijum kojije tu postavljen.

HEMIJSKE I DRVENE OLOVKE, PERA Već u prvom pitanju odgovorje DA — ovi proizvodi mogu se prodavati bez pakovanja.

SOKOVI Ako možemo da biramo između boce koja može nanovo da se upotrebi,staklene boce koja može nanovo da se upotrebi i kartonske ambalaže, u prvomslučaju odgovor će biti DA za pitanje 2, u drugom za pitanje 3, a u slučaju bocapitanja 4 ili 6.

DETERDŽENT Ako uporedimo pakovanja od istih materijala, ali različite veličine(male i velike kartonske kutije, male i velike kese), onda će pitanje 3 razdvojititipove pakovanja na one bezbedne i one koji ugrožavaju životnu sredinu.Ako poredimo kartonske kutije deterženta sa pakovanjem u najlonske kese,onda će na pitanje odgovor biti DA u slučaju kesa, i NE u slučaju kartonskih kutija.

ZUBNA PASTA Već od pitanja 1 razdvojićemo paste pakovane samo u tubu,od onih gdje je tuba dodatno upakovana u kartonsku kutiju. U ovom slučajukartonsko pakovanje je nepotrebno i suvišno.

Etikete i reklame 181

3Potrošačko društvo

Uvod

Reklame za proizvode su svuda oko nas.Na bilbordima, televiziji, na pakovanjima, radiju,u novinama, radnjama i autobuskim stanicama,pa čak i u našem domu. One oživljavaju ulice,iznenađuju nas, a njihovi slogani postaju deo našegsvakodnevnog govora.

Nalepnice/etikete na pakovanjima obaveštavajupotrošača o sadržaju proizvoda. Sa tačke gledištaproizvođača ipak je važnije da one privlače pažnjupotrošača i ubede njega ili nju da je njihovproizvod bolji od konkurentskih. Često se dešavada informativna funkcija etikete ostane u pozadini,a u nekim ekstremnim slučajevima data informacijaviše dezinformiše nego što informiše.Cilj dezinformacije je da natera kupca da proizvodzgrabi i kupi istog momenta, a već posle togana njemu je da odluči da li će verovati datoj informaciji ili će potražiti drugi proizvod.

S druge strane, potrošači su žrtve ne samo manipulacije koja dolazi od reklama i etiketa.Reklame, etikete, kao i ukupan proizvod nalaze se u vlasti istog, sveobuhvatnog pravila daukusi i očekivanja kupaca moraju biti zadovoljeni. Ako potrošač želi da kupi stoprocentniprirodni sok od naranže, etiketa treba slovima da navede „100%” i pakovanje treba da krasislika lepe, sočne narandže. Ljudi daju prednost proizvodima u primamljivim pakovanjima, kojisu nedvosmisleno obeleženi i sa lepim slikama, ne razmišljajući mnogo o njihovom sadržaju,a zadatak proizvođača je da ova očekivanja zadovolji.

Posebnu pažnju treba posvetiti informaciji kojom se u reklamama ili na etiketama, kroz logoei naslove, oglašavaju ekološki proizvodi. Ne treba biti ravnodušan prema tomeda li je ovo urađeno sa pravom brigom za zaštitu prirode ili je u pitanju prosto zlonamernopreuzimanje ovih simbola, kako bi se apelovalo na društvenu svest i obzire kupca.

Etikete i reklameKljučni koncepti/sadržaji Etikete i reklama kao izvor informacija

Trajanje 2-3 školska časa

Razred VII – IX

Mesto Učionica

Nastavni materijali Isečci iz novina i časopisa, etikete, posteri, video materijalZeleni paket

Nastavni predmeti Građansko vaspitanje, Biologija sa ekologijom, Likovna kultura

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• definiše šta su reklame i koja im je uloga;• otkrije da često primamljive reklame skrivaju prave

informacije;• razvije kritički pristup prema informacijama na etiketama.

Nastavne metode Diskusija, , pravljenje kolaža

182

3

Etikete i reklame

Potrošačko društvo

Aktivnosti

Etikete i reklame

1 Nedelju dana pre časa, zamolite učenikeda pronalaze i isecaju oglase iz novina i časopisakoji im zapadnu za oko (u pozitivnomili negativnom smislu). Recite im da obrate pažnjupre svega na oglase koji su usmereni na mladeljude, kao i na oglase koji reklamiraju elektronskeuređaje. Takođe im recite da sakupljaju etiketei pakovanja sa tekstualnom i grafičkominformacijom (slike, fotografije) koje apelujudirektno (tj. sa naslovima „ekološki proizvod”)ili indirektno (sa slikom prirodnog krajolika)na očuvanje prirode. Predložite učenicimada osim etiketa i pakovanja koje imaju kodkuće, obrate pažnju i na sličan tip koji mogunaći u radnjama, te da ih upamte, pokušajuda zabeleže ili opišu.

2 Napravite tabelu sa dve kolone na tabli i napišite odgovore na gore postavljena pitanjau levoj koloni. Zatim postavite sledeća pitanja:• Da li odrasle osobe ponekad reaguju na reklame kao mala deca?• Koja je posledica agresivnog reklamiranja na odrasle i na prirodu? Upišite zaključke

u desnu kolonu.• Zašto je zabranjeno praviti komercijalne reklame koje se obraćaju maloj djeci?• Zašto postoje određena ograničenja kod pravljenja reklama, recimo u slučaju

reklamiranja alkohola i cigareta?

3 Recite učenicima da pogledaju etikete koje su sakupili. Da li ima znakova ili informacijau vezi sa očuvanjem životne sredine? Neka ih dobrovoljci nacrtaju na tabli.

Biramo „zvezdu”

1 Kažite učenicima da na odvojenom listu i samostalno napišu koga smatraju svojimnajboljim prijateljem i zašto. (Vežbanje je anonimno.) Kažite im da navedu dva ili tri razlogakoji će podržati njihovu tvrdnju i izbor, i da se ne ograničavaju na izjave tipa „Menise on/ona dopada zato što je kul”, već da daju primjere i objasne zašto je on/ona kul.

Sakupite radove i saznajte ko je dobio najviše glasova. Na tabli napravite tabelusa dve kolone i u desnu ispišite osobine najpopularnijeg učenika, u skladu sa glasanjem.

2 Sada prođite kroz reklame koje se obraćajumladim ljudima, a koje su učenici prikupili.U desnoj koloni tabele nabrojte osobine kojekrase idealnog predstavnika mlade generacije,prema porukama koje odašilju reklame(npr. pije Moka-Kolu, žvaće Rebit žvake,deli Mikers sa prijateljem).

3 Uporedite osobine nabrojane na tabli.Kako se zvezda razreda uklapa u sliku idealnogmladog čoveka koju stvaraju reklame?Da li biste više voleli da najpopularnijiučenik/učenica manje ili više liči na idealnikarakter mlade osobe?

Etikete i reklame 183

3Potrošačko društvo

Kolaž

1 Podelite učenike u grupe.

2 Isecite prikupljene reklame i etikete tako da slike budu odvojene od reklamnih sloganai naslova.

Kombinujte slogane i naslove sa slikama tako da spajate nespojivo i dobijete upadljivkontrast. Možete takođe seći i slogane i kombinovati ih u nove, apsurdne ili iščašenereklamne poruke.

3 Učvrstite lepkom proizvod vašeg rada na komad kartona i postavite ga u razredu ili negdeu školi. Jesu li „oglasi” koje ste kreirali apsurdniji od originala?

U nastavku...

• Dok pregledaju novine i časopise u potrazi za reklamama, kažite učenicima da procenekoji je uopšte procenat reklama u njima. Pitajte ih sledeće:– Zašto novine ohrabruju oglašavanje i reklamiranje?– Da li vam je poznato koji izdavači žive isključivo od oglasnog prostora?– Da li su vam poznati slučajevi kada kupci određene proizvode dobiju besplatno

ili po sniženoj ceni, zbog specijalnih reklama ili kupona koje prikupe?– I proizvodi i časopisi izdržavaju se od reklama, ali otkuda oglašivačima novac

da plate reklamu?

• Pomozite učenicima da shvate da je reklamirani proizvod skuplji ne zato što je kvalitetniji,već zato što je cena reklame uključena u njegovu ukupnu cijenu.

184

4

Privatno vlasništvo

Potrošačko društvo

Uvod

Savremena društva uglavnom se zasnivaju na precizno definisanim zakonima koji regulišu pitanjaprivatnog vlasništva. Za mnoge ljude stvari koje poseduju predstavljaju meru njihovog uspeha.Trka za materijalnim dobrima je tako glavni motiv u ljudskim stavovima prema životnoj sredinii bogatstvima koje pruža. Neke sirovine, kao što su nafta i drvo, služe praktičnoj svrsi u životimaljudi, pa su vlasnička prava ključni element tržišnog sistema koji ih isporučuje pred naša vrata.Ipak, veliki dio ljudskog bogatstva je nepotreban. Čitave vrste i eko-sistemi se uništavaju,na primer, u potrazi ljudi za materijalima koji služe za razmetanje, kao što su slonovačaili dijamanti. Koncept privatnog vlasništva prilično je škakljivo područje. Sa jedne strane, jednomkada društvo prizna „vlasnika”, ta osoba je više ili manje slobodna da sopstvenim imanjemraspolaže kako nađe za shodno. Sa druge strane, dobra bez vlasnika izlažu se još većem riziku,jer niko nema pravo da ih štiti od zloupotrebe.

Aktivnosti

Nekada davno...

1 Upoznajte učenike sa kratkom pričom Polje.

2 Podelite učenike u četiri grupe. Neka prva grupa dobije ulogu polja; druga — ulogu čoveka;treća — krtice; četvrta — ptice koja živi na drvetu lipe. Kažite svakoj grupi da opiše svojevlasništvo i da se zatim dogovore i urede svoje odnose u odnosu na vlasništvo.

Privatno vlasništvo i odgovornost

1 Neka dva dobrovoljca predstave učenicima studijeslučaja u tekstovima U našoj stambenoj zgradii U našem susedstvu.

2 Razgovarajte o tome šta se dešava u oba ova slučaja.Pokušajte da ubedite učenike da je razlog nedostatkaodgovornosti ljudi u oba primera taj što ne postojeodgovorni vlasnici mesta i što ona nikomne pripadaju.

Privatno vlasništvoKljučni koncepti/sadržaji Vlasništvo nad prostorom

Trajanje 1-2 školska časa

Razred VI – IX

Mesto Učionica, na otvorenom

Nastavni materijali Po izboru nastavnika

Nastavni predmeti Geografija, Građansko vaspitanje, Priroda, Biologija

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• analizira ulogu privatnog vlasništva u formiranju naših

stavova prema prirodi.

Nastavne metode Diskusija, terenski rad

Privatno vlasništvo 185

4Potrošačko društvo

Šta raditi sa šumom?

1 Na Kosovu, skoro 1/3 šuma su u privatnom vlasništvu. Dugo vremena su bile ostavljenena milost i nemilost. Oštećene su kako one u privatnom vlasništvu tako i one u javnom.Ministarstvo poljoprivrede i Šumarski Autoritet Kosova preko zakona pokušavajuda se bore protiv oštećenja šuma zarad profita.

2 Recite učenicima da zamisle situaciju u kojoj se njima kao pravim vlasnicima šuma vraćau procesu povratka imovine (restitucije). Neka zamisle da je vraćena šuma dalekood mesta na kojem oni žive. Evo nekoliko mogućnosti koje se mogu pojaviti u diskusiji:• Šuma se može koristiti za rekreaciju i turizam.• Šuma će se prodati nekome

ko je zainteresovan za samu šumu, a ne drvoi profit koje iz nje može dobiti.

• Šuma se neće prodavati i u bogatstvimaekosistema će se uživati zbog njihove estetskevrednosti.

• Stvara se emotivna veza prema šumi, zbogčinjenice da se ona generacijama nalazila uvlasništvu porodice.

• Drva se seku i prodaju.

3 Pitajte učenike šta i pod kojim uslovima može sačuvati šumu od propasti? Do kojihzaključaka možemo doći?

U nastavku...

• Ako u blizini škole postoji divlja deponija, odvedite razred do nje i razmislite kako se njenstatus može promeniti. Može li se utvrditi vlasnik ove „ničije zemlje”?

• Prvo treba pronaći zakonskog vlasnika. Uzmite u obzir snažan stereotip: „Ako je državno,nije ničije”, kao i činjenicu da se u očima jednog dela društva zemlja, koja je zajedničkovlasništvo, posmatra kao napušteno i bezvlasno mesto, koje može biti upotrebljeno po biločijoj slobodnoj volji, i bez posledica zagađeno i uništeno.

Ljudi štetočine i odgovornikoji rešavaju problemePolje

Nekada davno bilo jedno divno polje. Na njegovom središturasla je stara lipa — pravi raj za porodice ptica. Onda je nekičovek kupio polje, jer je želeo da slobodno vreme provodidaleko od buke, u srcu prirode i u svojoj sopstvenoj kući, gdeniko i ništa ne bi remetilo njegov mir. Kupio je novu kosačicu,posekao korov i posadio najfinije bilje. Njegov najveći problembile su krtice, koje su upropašćavale njegov divni travnjak.Podigao je senicu na placu, direktno na krtičnjacima, jer ježeleo da se odmara u senci, a trebalo mu je i sklonište od kiše.

U našoj stambenoj zgradi

U našem bloku neko je ukrao sijalicu iz lifta. Koristiti mračani prljav lift svaki put bilo je strašno iskustvo. Ali kakoda se pronađe lopov između 40 ljudi koji tu žive, i od kojihsvi koriste isti ulaz? Novu sijalicu zaštitili smo metalnom rešetkom,pa smo neko vreme imali mira. I tako je to išlo do popravki,kada smo dobili divan novi lift, sa ogledalima u kabini, klupomza sedenje i dugmetima koja su u mraku svetlila zeleno. A sijalica?Ona je sada iza snežno bele kugle koju još uvek niko nijepokušao da slomi i ukrade sijalicu.

U našem susedstvu

U našem susedstvu postoji ćorsokak, a odmah pored njega je polje. Niko ne zna kada i kako,ali neko je tu izbacio svoje đubre — šljaku sa građevine, prazne konzerve, prljave krpe i ostalosmeće. Zvali smo lokalne vlasti i policiju, ali nije bilo nikakvog odgovora. Jednog dana pojaviose vlasnik, počistio mesto i počeo da gradi nov objekat. Problem divljeg smetlišta je bio rešen.

186

Potrošačko društvoIn

form

ativ

nilis

t

Odnos ljudi prema psima lutalicama 187

5Potrošačko društvo

Uvod

Širom sveta slučajevi ekonomskih nedaća primorali su mnoge porodice da na ulicu izbacesvoje ljubimce. Problem pasa lutalica postao je vrlo ozbiljan, naročito u urbanim područjima:oni utiču na rast socijalnih tenzija, izazivaju probleme u saobraćaju i ugrožavaju ljudsko zdravlje.Što se duže ovaj problem bude ignorisao, to će njegovo rešavanje biti sve skuplje.

Aktivnosti

Psi lutalice

1 Recite učenicima da pročitaju tekst Psi lutalicesa informativnog lista Čovekov najbolji prijatelj.

2 Razmotrite sledeća pitanja:

• Zašto je problem pasa lutalica svake godinesve ozbiljniji?

• Šta dovodi do rasta broja pasa lutalica?• Ko je odgovoran za ovaj problem?• Šta se može učiniti u ovoj situaciji?

(izgradnja skloništa za životinje, sterilizacija, organizovano uklanjanje)• Koje su prednosti i mane predloženih mera?

3 Neka učenici pročitaju i prodiskutuju dileme opisane u tekstu Pas i vuk.

4 Zatim neka učenici pročitaju članak o dva psa: Froj i Vili Sigmund — neprevaziđenidetektori žive. Razmislite o tome kako psi pomažu ljudima (psi vodiči za slepe, psi čuvari,psi spasioci, itd.).

5 Razmislite kako možemo pomoći lutalicama. Koje korake možemo preduzeti u tom smislu?Napišite odgovore na tabli.

Odnos ljudi prema psima lutalicamaKljučni koncepti/sadržaji Problem pasa lutalica postao je vrlo ozbiljan, naročito

u urbanim područjima — oni utiču na rast socijalnih tenzija,Što se duže ovaj problem bude ignorisao, to će njegovorešavanje biti sve skuplje.

Trajanje Jedan školski čas

Razred VI

Mesto Na otvorenom (veterinarska stanica)

Nastavni materijali Po izboru nastavnika

Nastavni predmeti Priroda, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• opiše problem pasa lutalica;• analizira dužnosti vlasnika životinja;• izgradi sopstveni stav o zaštiti životinja lutalica.

Nastavne metode Diskusija, praktično rešavanje problema

188

5

Odnos ljudi prema psima lutalicama

Potrošačko društvo

6 Objasnite učenicima da i veterinarski centri rade na rešavanju ovog problema. Na ovimmestima se psi sterilišu, vakcinišu i leče. Planirajte kampanju podrške na osnovu onoga što stedo sada naučili. Podelite učenike u grupe i recite im da pripreme postere na izabrane teme.

Diskusija

1 Diskutujte o sledećem scenariju u razredu: idete duž prazne ulice. Iznenada poredvas prolaze kola koja se kreću velikom brzinom. Automobil udara u psa. Vozač ne kočii čak ne usporava da vidi je li pas živ ili mrtav. Šta biste uradili pod pretpostavkom da vamroditelji nikada ne bi dozvolili da držite psa?• Odveli biste povređenog psa kući i rizikovali da vas roditelji izgrde.• Odveli biste psa u sklonište za životinje i tamo ga ostavili.• Odveli biste psa u kuću vašeg prijatelja, pošto će ona ili on možda preuzeti brigu o psu.• Ostavili biste psa tu gde jeste. Uostalom, niste vi krivi što ga je udario auto.

2 Odigrajte svaki od ovih scenarija. (Bolje je podeliti se u grupe, kako bi svako mogaoda odigra po jednu od datih situacija.)

U nastavku...

• Ohrabrite učenike da svoje stavove na ovu temu podele sa svojim ukućanima. Sretnitese sa lokalnim NVO i razgovarajte sa njima o ovom problemu.

• Sakupite informacije o različitim rasama pasa i saznajte odakle potiču.• Koje su poznate rase poreklom iz vaše zemlje? Predstavite ih na posteru.

Životinje se najbolje osećaju kada ne pate od nedostatka hrane, vode ili skloništa,kada im životi nisu ugroženi, kada nisu bolesne ili u bolovima, kada nisu nervozneili uplašene, i kada mogu da se ponašaju prirodno. Držite ljubimce samo ako ste spremnida preuzmete odgovornost za njih tokom celog njihovog života. Životinje pružajumnogo ljubavi i razonode, ali imajte na umu da i one imaju svoje zahteve i čestopredstavljaju ozbiljnu obavezu. Razmišljajte o tome da životinje vole da se slobodnokreću po okolini. Svaka životinja ima svoju ličnost: prihvatite njihove osobine i navikei nemojte ih vređati ili ponižavati. I nemojte zapostavljati ljubimce koji su bolesni ili stari.

Dužnosti prema životinjama

189

Potrošačko društvoRadnilist

Čovekov najbolji prijatelj?

Psi lutaliceStručnjaci za životnu sredinu tvrde da su za rešavanje problemapasa lutalica gradu prosečne veličine potrebna dva do tri skloništaza životinje, od kojih bi svako bilo sposobno da prihvati 50 pasa.Takođe, zakoni o zaštiti životinja se moraju ozbiljno uzeti u obzir.

Protivnici kažu da mnogi ljudi gladuju, da lutalice umeju da ugrizuprolaznika ili dete i da psi lutalice laju po celu noć, što je vrlouznemiravajuće. Psi takođe izazivaju saobraćajne nesreće.Uprkos tome, stručnjaci za životnu sredinu žele da zaštite pse.

Niko ne može zaobići problem pasa lutalica, ali niko ne želida preuzme odgovornost za njegovo rešavanje. Društvo se suočavasa sledećim problemima: da li ove pse trebe uspavati ili ne? Treba li da ih preziremoli da ih žalimo? Da li treba da ih hranimo ili da ih prepustimo njihovoj sudbini, što može značitii gladovanje do smrti?

Ove dileme jasno pokazuju da je problem pasa lutalica društveni problem. Ako odlažemonjegovo rešavanje, upravljanje ovim problemom biće sve skuplje i skuplje. Vlasnici pasa, ekolozii filozofi širom sveta slažu se da postoji samo jedno etičko i humano rešenje problema rastapopulacije pasa lutalica: oni preporučuju sterilizaciju.

Pas i vukBio jednom jedan vuk, koji je umirao od gladi. Bio je takoslab, da su mu bile istaknute kosti u telu i nije imao snageda hoda. On sede pod jedno drvo i tražio da pronađe malohrane. Pas koji je tuda prolazio i ugledao i beše mu žao.Prišao mu je i rekao: „Kako si se upropastio. ... već danimanisi jeo.”

„Imaš pravo”, odgovori vuk. „Nisam jeo, jer ste ti i tvojiprijatelji dobro čuvali ovce. Nemam snage ni da pronađemhranu. Osećam da ću uskoro umreti.” „Ali zašto nam se nepridružiš?” upita pas. „Ja radim i jedem svaki dan. Ti možeš

da uradiš isto, možeš da nam pomažeš da čuvamo ovce. To je dobro rešenje za sve nas.”

Vuk je razmislio malo, i shvatio da je pas bio u pravu. On je krenuo polako sa njim u pasjukolibu. Ali dok su hodali putem, primetio je da je vrat psa na jednom mestu bio istanjen,dlaka mu je opala, dok je ostatak tela bio pokriven slojem lepe i sjajne dlake. Radoznao,vuk nije izdržao a da ne upita.

„O, ne boj se” — reče pas. „Ovo je mesto, gde me moj gospodar svake noći vezuje lancem.”„Vezuje lanac?” — pitao je zbunjen vuk. „Tebe svake noći vezuju i ne osećaš se loše zbog toga?Ako je tako, da bih ostao živ potrebno je da budem vezan svake noći?” „Da, bićeš vezan.Ali naučićeš se vrlo brzo i nećeš patiti” — rekao je pas.

„Ako ću biti vezan, onda neću moći da hodam i neću moći da se krećem kad hoću” — rekaoje vuk. „Ako ću doći da živim sa vama nikada više neću biti slobodan.” Pošto je rekao ove reči,vuk je otišao. Pas ga je pozvao i rekao mu: „Čekaj! Vrati se! Ja, zapravo, nisam slobodanda radim šta hoću, ali sam zdrav, ne nedostaje mi hrane i imam mesto za spavanje. Ne možeš dauživaš u životu ako budeš gladan. Ja sam slobodniji od tebe.”

Čovekov najbolji prijatelj?(nastavak)

Froj i Vili Sigmund — neprevaziđeni detektori žive

Živa je jedan od najopasnijih zagađivača na svetu i predstavlja dugoročnu opasnostza životnu sredinu. Ne može se razložiti i ne postoji hemijska reakcija koja je može uništiti.Mikroorganizmi u zemljištu pretvaraju otrovni metal u još opasnije jedinjenje, koje pronalaziput do lanca ishrane. Jedini način da se sredina zaštiti od žive je njeno pronalaženje, prikupljanjei bezbedno skladištenje.

Dva po mnogo čemu izuzetna psa u Švedskoj igraju značajnu ulogu u borbi protiv zagađenjaod žive. Froj je nemački ovčar, a Vili Sigmund labrador. Oni su prošli mnoge bolnice, zubarskeordinacije, industrijske zone, kroz sve škole u Švedskoj, univerzitete i internate. Ovi psi prepoznajumiris žive u cevima, pukotinama u patosu, odbačenom laboratorijskom priboru, u kanalizacionomsistemu. Pošto mogu da pretresu nekoliko lokacija dnevno i zato što na zadatak idu samona mesta za koja se sumnja da bi mogla biti kontaminirana, oni predstavljaju veliku uštedu.Ne postoji tehnička oprema koja bi mogla da se takmiči sa psećim nosem. U periodu od trigodine, ovi psi su pronašli ukupno tri tone žive, i uštedeli Švedskoj oko 20000000 SEK (švedskihkruna). Pronalaženje žive psima je zabavno: oni se zapravo takmiče ko će je prvi pronaći.

Odlični rezultati koje su psi postigli načinili su ih pravom senzacijom: priče o njima vrtese na radiju, televiziji i mogu se pročitati u novinama i na internetu.

190

Potrošačko društvoIn

form

ativ

nilis

t

Životna sredina i zdravlje

Da li je hrana uvek zdrava? 191

1

Uvod

Termin „ekološki čista” koristi se za onu hranu koja je uzgajana u prirodnoj i čistoj sredini.Zemljište je nezagađeno hemikalijama i sadrži brojne hranljive sastojke koji se pojavljujuu ekološki čistoj sredini. Tokom godina, istraživači su identifikovali među vrstama hrane onekoje su najkorisnije za zdravlje („zdrava hrana”), koncept koji je razvijen u skladu sa piramidomprehrane. U temelju ove piramide su žitarice, zatim povrće, voće itd.

Nisu svi proizvodi koji se označavaju kao „zdravi” istovremeno i ekološki čisti. Neki proizvodikoji se obično smatraju zdravim, kao što su pšenično zrno i proizvodi od minimalno tretiranogžita (mekinje, žitarice, hlebovi od celog zrna), crni hlebovi, voće i povrće, mlečni proizvodii med, nemaju uvek blagotvoran uticaj na naše zdravlje. Nekad se dešava upravo suprotno —kada su izloženi negativnom uticaju zagađene sredine, oni se mogu pretvoriti u pravi otrovza naš organizam.

Da li je hrana uvek zdrava?Ključni koncepti/sadržaji Zdrava i ekološki čista hrana

Trajanje 1-2 školska časa

Razred VI – VIII

Mesto Učionica

Nastavni materijali Proizvodi iz supermarketa i iz prodavnice ekološke hrane

Nastavni predmeti Priroda, Biologija, Hemija

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• objasni razliku između ekološki čiste i zdrave hrane;• analizira potrošački proces.

Nastavne metode Diskusija, izložba sa uzorcima

192

1

Da li je hrana uvek zdrava?

Životna sredina i zdravlje

U hrani biljnog porekla koja se proizvodi od kultura koje se intenzivno tretiraju pesticidimaili uzgajaju u zagađenim područjima, blizu preopterećenih saobraćajnica ili industrijskih zona,može se otkriti nekoliko uznemirujućih stvari:• teški metali koji su prodrli u zemljište;• visoki nivoi veštačkih đubriva koja se nisu u potpunosti

razgradila;• različiti hemijski konzervansi.

Mnogi činioci kvare kvalitet hrane koju koristimo:• uzgoj žitarica i stoke za masovnu proizvodnju često prati

dodavanje antibiotika i hormona;• sumnjivi metodi ishrane stoke (na primer, epidemija ludih krava

izazvana je kada su životinje hranjene delovima zaraženih životinja);• intenzivno uzgajanje žitarica;• preterana upotreba đubriva i pesticida;• kisele kiše;• industrijsko zagađenje vazduha.

Dopunski izvori opasnosti, čije posledice nisu u potpunosti proučene, predstavljaju genetičkimodifikovane biljke i životinje, čija se opravdanost obrazlaže potrebom rešavanja problemanestašica hrane.

Aktivnosti

Homo Chemicus

1 Pitajte učenike da li ljudi u njihovoj najbližoj okolini obraćaju pažnju na hranu koju koriste,ne uzimajući u obzir samo njen ukus ili trenutnu modu, već i zdravlje. Koji motivinas pokreću pri izboru hrane?

2 Upoznajte učenike sa terminima iz Rečnika prehrambenih navika. Pitajte učenike poznajuli nekog vegetarijanaca, vegana, itd.

3 Pokrenite diskusiju o izreci „Ono si što jedeš.” Podelite učenike u nekoliko grupa, prematome kojim tipovima hrane daju prednost. Trebalo bi da razumeju da ljudi imaju vrlorazličite ukuse. Obratite pažnju ne samo na neposredne ili raširene stavove, već i onefilozofske, estetske i kulturne.

4 Objasnite da je porast interesovanja za kvalitet hrane, koji je počeo sa promocijommakrobiotike i vegetarijanstva i prebacivanjem ishrane na voće, povrće i žitarice u različitimvidovima, doveo do stvaranja lobističkih grupa potrošača u brojnim zemljama sveta.Kao rezultat ovih kretanja, došlo je do pojave brojnih proizvođača koji su isporučivali hranuu skladu sa strogim ekološkim standardima. Iako je ova hrana skuplja, ona poseduje serifikatporekla i kvaliteta koji potvrđuje da je proizvod potekao iz ekološki čistih regionai da je proizveden u skladu sa poljoprivrednim praksama koje su bezbedne za životnu sredinu.Proizvođači takođe dokazuju da ne koriste hemijska đubriva, pesticide, konzervanse i aditive.

5 Nacrtajte na tabli piramidu zdrave ishrane, shemu koju je razvila Služba za hranu i lekovevlade Sjedinjenih Država, a koju je usvojila većina nutricionista. Ovo je vid ishranena koji se ljudski organizam vekovima adaptirao:• U osnovi piramide je korišćenje velike količine žitarica u različitim vidovima,

i crnih hlebova od celog zrna.• Na drugom nivou piramide je sirovo, pečeno ili kuvano voće i povrće. Pošto

su proizvodi biljnog porekla osnovna hrana za mnoge ljude, od velikog je značajada potiču iz potpuno zdravih područja i od kontrolisanih kultura.

• Treći nivo sadrži različite proizvode bogate proteinima — mleko i mlečne proizvode,jaja, meso i ribu.

• Na vrhu piramide su masti, ulja i slatkiši. Ima i dodatnih elemenata ishrani, kao što surazličito bilje, začini i so. Njihova upotreba zavisi od individualnih preferenci, koje formiraukus. Objasnite da zdrava ishrana uključuje upotrebu hrane sa svih nivoa, ali da se hranasa donjih nivoa mora jesti u većim količinama nego hrana sa gornjih nivoa piramide.

Prodavnice ekološke hrane i supermarketi

1 Recite učenicima da na čas donesu hranu koju vole (tj. vrste voća, povrća, zemičke,čokolade, jogurt, itd.). Neka proizvode kupe na različitim mestima, na primer, iz obližnjeradnje, supermarketa, specijalne prodavnice organske hrane ili iz porodične bašte.

2 Organizujte dve tezge u učionici — prodavnicu ekoloških proizvoda i supermarket —i razdelite proizvode prema načinu proizvodnje i poreklu. Učenici su podeljeni u dve grupei stoje iza štanda na kojem su izneti njihovi omiljeni proizvodi. Neka svaka grupa podelisvoje utiske o proizvodima i neka izloži argumente u prilog svojoj odluci da kupi baš njih,a ne neke druge.

3 Uporedite proizvode — neka svaka grupa proba proizvode druge grupe. Šta možetezaključiti? (Proizvodi koje nudi eko-radnja možda nisu toliko privlačni, ali sigurno ne sadržehemijske aditive, potiču iz kontrolisanih žitarica koje su uzgajane u ekološki čisitimregionima.)

4 Podsetite razred na zlatno pravilo: što je hrana manje obrađena, to je zdravija.

U nastavku...

• Recite učenicima da zabeleže šta su jeli tri dana za redom. Koliko je njihova ishranauravnotežena i da li je u saglasnosti sa Piramidom zdrave ishrane?

Genetski modifikovani organizmi (GMO) i hrana koja se od njih proizvodi predstavljajupotencijalnu opasnost za životnu sredinu i zdravlje. Istina je da naučnici još uvek nisuistražili dugoročne efekte upotrebe GMO proizvoda.

Makrobiotika — balansirana ishrana koja se zasniva na upotrebi prirodnih proizvoda —minimalno obrađene žitarice, voće i povrće — u skladu sa potrebama pojedinca.

Vegetarijanstvo — tip ishrane u kojem se ne koristi meso ili iz zdravstvenih razloga,ili usled ličnog izbora. Vegetarijanstvo se raširilo u Evropi i SAD usled povećanoginteresovanja za istočnjačke kulture, protesta protiv zapadnjačke, materijalističkecivilizacije, razvoja ekoloških pokreta i opštem trendu okretanja ka životu kojije u harmoniji sa prirodom.

Veganstvo — ekstreman vid vegetarijanstva u kojem se izbegava ne samo upotrebamesa i ribe, već i sve hrane životinjskog porekla (mleka, mlečnih proizvoda, jaja i meda).Ovaj termin nastao je za potrebe razlikovanja vegana od običnih vegetarijanaca.U skladu sa strogim principima i verovanjima, vegani ne nose krznene kapute ili odećui predmete od kože.

Rečnik prehrambenih navika

Da li je hrana uvek zdrava? 193

1Životna sredina i zdravlje

194

2

Lekovito bilje

Životna sredina i zdravlje

Uvod

Čovek je vekovima tražio da pronađe u prirodi nešto čime bi izlečio svoje bolestii za to mu je pomoglo lekovito bilje.

Lekovitim biljem nazivamo sve biljke koje sadrže aktivne supstance koje sprečavaju, olakšavajuili leče razne bolesti. Lekovito bilje se koristi u celosti ili se koriste određeni delovi kao što su cvetovi,lišće, korenje, plodovi, semenke, kore, grane, peteljke i drugo, koji sadrže aktivne supstance.

Ljekovite biljke su se koristile još u antička vremena. Prvi zapis o lekovitom bilju, koji važi i danas,je papirus iz drevnog Egipta koji se naziva hirurški papirus, koji datira još iz 2980-2700 p.n.e.Recepti koji se preporučuju u ovom tekstu sadržali su supstance životinjskog i biljnog porekla,gde među biljkama možemo spomenuti: bagrem, breskvu, arapske urme, nar, smokvu, beli luk,luk, salatu, bulku, pšenicu, ricinus itd.

Evo recepta koje preporučuju Egipćani protiv crevnih parazita: koren nara se stavi u vodu, ostavida prenoći, pa se ta voda pije sledećeg dana. Upotreba lekovitog bilja pratila je sve civilizacije,od babilonske, indijske, kineske, arapske i srednjovekovne, do danas.

Danas, intenzivna naučna istraživanja koja se sprovode na lekovitom bilju usmerenasu na upotrebu hemijskih i fizičkih svojstava hemijskih supstanci koje imaju ove biljke i njihovuticaj na kliničku praksu.

Aktivnosti

Priroda kao iscelitelj

1 Obavestite unapred učenike da će na narednom času razviti temu: „Priroda kao iscelitelj”.Podelite učenike u radne grupe u zavisnosti od njihovih sposobnosti, kako bi se angažovaliu obavljanju sledećih aktivnosti:• prikupljanje raznih lekovitih biljaka i njihova demonstracija u učionici;• prikupljanje letaka i drugih informacija o efektima raznog lekovitog bilja;• prikupljanje informacija o načinima povećanja i korišćenja raznih lekovitih biljaka

u oblasti;• prikupljanje informacija od roditelja i starijih o njihovim porodičnim tradicijama

u prikupljanju i upotrebi lekovitog bilja u oblasti.

Lekovito biljeKljučni koncepti/sadržaji Sve veća popularnost primene lekovitog bilja u lečenju ljudi

Trajanje 2-3 časa

Razred VI – IX

Mesto Na otvorenom (šuma, park, učionica)

Nastavni materijali Papir, drvene i hemijske olovke, karton, lepak, slikeza isecanje, papir u boji, materijali za prepoznavanje biljaka,mape ispitivanog područja, makaze. Za pripremu čaja:čajnik, šolje za čaj, razni čajevi (planinski čaj, lovor, kamilica)

Nastavni predmeti Biologija, Geografija, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• opiše značaj lekovitog bilja kroz njegovu upotrebu.

Nastavne metode Izlaganje, kreativan rad u različitim medijima, diskusija

Lekovito bilje 195

2Životna sredina i zdravlje

2 Lekcija počinje podsticanjem razgovora između učenikakroz pitanja kao što su: Šta je za učenike lekovita biljka?Da li oni znaju neke lekovite biljke? Koje su te biljkei zašto pomažu ljudima? Da li se desilo u njihovojporodici, da se neko izlečio sa bilo kojom od ovihlekovitih biljaka? Itd.

3 Radne grupe predstavljaju redom rezultate aktivnosti,učenici pitaju i razgovaraju o tome.

Upotreba lekovitog bilja

1 Organizujte ekskurziju u prirodi kako bi se učenici upoznali sa lekovitim biljkama u oblasti,ili posetu centru za prikupljanje lekovitog bilja u oblasti, (ako je tako nešto moguće).Podstaknite učenike da se informišu o vrstama, načinu gajenja i upotrebi lekovitog biljau svom području.

2 Podelite učenike u dve radne grupe, za sprovođenje sledećih aktivnosti:

• jedna grupa da pripremi herbarijum sa svim lekovitim biljkama u oblasti,• druga grupa da pripremi sažete podatke o tradiciji i upotrebi lekovitog bilja u oblasti;

3 Na nekom od narednih časova grupe predstavljaju zadatke, nastavnik podstiče pitanjai diskusiju o tome.

4 Na kraju časa učenici mogu da pripreme čaj od lekovitih biljaka (planinski čaj, lovor,kamilica).

5 Podstaknite učenike da razgovaraju o raznim čajevima od lekovitog bilja, koje koristeu svojim porodicama.

U nastavku...

• Obezbediti informacije od roditelja i starijih o upotrebi lekovitog bilja za lečenje raznih bolesti;ili intervjuišite nekog narodnog lekara koji bi pričao o svojim iskustvima sa lekovitim biljem.

196

Životna sredina i zdravljeRa

dnil

ist Nešto više o lekovitom bilju

Od biljke do lekovite biljkeLekovito bilje, ili njihovi delovi, nakon prikupljanja,se osuše i dobijaju ime medicinske biljke. Hemijskapriroda leka se određuje sadržajem aktivnih supstancikoje su svrstani u grupe.

Hemijska priroda aktivnih supstanci lekovitog bilja određujelekovito dejstvo na ljudski organizam.

Lekovitog bilje često ima širok spektar delovanja, što značida se koristi za mnoge bolesti.

Neke lekovite biljke su otrovne, sa trenutnim otrovnimdelovanjem, kao što je slučaj nekih gljiva, tako da njih trebadobro upoznati.

Lekovito bilje na KosovuPoznavanje, prikupljanje i promet lekovitog bilja na našimprostorima ima istoriju dugu koliko i moderna civilizacija.Grčki i rimski naučnici govore o bogatstvu lekovitog bilja.Obični ljudi su skupljali bilje za svoje potrebe i za prodaju,dok su trgovci prodavali ove biljke po čuvenim ulicama Evrope,Bliskog Istoka i Azije.

Naši ljudi su još u antici, znali da razlikuju lekovite biljkei da ih koriste na različite načine, za lečenje velikog brojabolesti. U našoj zemlji, svaka porodica je obezbeđivala lekovitobilje potrebno tokom godine, za lečenje uobičajenih bolesti.Ovu dobru tradiciju pratimo i danas, spomenimo ovdenastavak tradicije u okruzima Dragaš, Opoja, Šar Planine,Prokletije, Planine Šalja, Golak, i Karadak koje su veoma

bogate lekovitim biljkama. Lekovite biljke, na primer kamilica, nalaze se u nižim delovima.Njih prikupljaju pojedinci i farmaceutska industrija. Obično se u narodu koriste u obliku čaja.

197

Životna sredina i zdravljeRadnilist

Upotreba lekovitog bilja

Lekovito bilje se koristi na dva načina:U svežem stanjuU ovom stanju lekovito bilje se koristi u narodu ili u farmaciji. Ljudi ih koriste u obliku čajeva.Za pripremu čaja koristimo delove biljke ili mešavinu biljaka koje se kuva u određenoj količini vode.

U prerađenom stanjuMnoge lekovite biljke služe kao sirovina u farmaceutskoj industriji. Farmaceutski industrijskiproizvodi se upotrebljavaju u raznim oblicima, za lečenje raznih bolesti.

Fitoterapija se zasniva na lečenju bolesti biljnim lekovima. Danas ima široku primenu, posebnou lečenju bolesti unutaršnjih organa, u dermatologiji, u kozmetici i u oblicima masaža.

Aromaterapija je tip fizikalne terapije koja koristi eterična ulja u svrhu lečenja. Eterična uljadobijena različitim metodama iz određenih vrsta biljaka na sobnoj temperaturi ispuštaju mirise.Nazalni nervi idu od nozdrva direktno u evolutivno najstariji deo mozga, limbički sistem, kojiznačajno određuje naše životne funkcije, osećaj dobrobiti i naše ponašanje. Eterična ulja suse pokazala i kao antiseptici, pošto nas štite od unutrašnjih i spoljašnjih infekcija. Sva eterična uljaubijaju bakterije, ali postoje vrste koje ubijaju i viruse (eukaliptus) i gljive (nana, majčina dušica).

Korisni kućni receptiKod kuće je lako pripremiti niz lekovitih proizvoda, koristeći lekovito bilje. Naravno, ovi proizvodise dobijaju u skladu sa jasno definisanim recepturama iz iskustva popularne upotrebe.Spomenimo neke od njih:

Recept 1: Za prehlade i slične bolestiMajčina dušica (Herba thymi), koren zove (Radix sambuci nigri), cvet limunovog drveta (Flores tilia),mladica pelina (Herba absinthii), lišće maline (Folia Rubus idaeus), korenje omana (Radix inulahelenium), korenje jagorčevine (Radix primulae officinalis), listovi uske bokvice (Folia plantagolanceolata), listovi podbela (Folia tussilago farfara), lišće i korenje koprive (Folia, Rhizoma urticadioica), latice lepuha (Flores verbascum thapsiforme), nadzemni delovi stabljike majorana (Origanumvulgarae).

Stavite po jednu kašičicu listova za čaj od svake vrste u čajnik i sipajte litar kipuće vode.

Poklopite i ostavite da stoji sat vremena. Procedite i koristite na sledeći način:

Recept 2: Za bubuljice kod adolescenata

Cvet limunovog drveta (Flores tilia), stabljika rastavića (Herba equisetum arvense), listovimatičnjaka (Folia melisse officinalis), listovi breze (Folia betulae albae), lišće koprive (Folia urticadioica), mladica kantariona (Herba hypericum perforatum).

Doziranje Stavite po jednu kašičicu listova za čaj od svake vrsteu čajnik i sipajte 6 decilitara kipuće vode, pokrijte,ostavite da stoji jedan sat.

Upotreba 3 x 1 dl pola sata pre obroka, piti čaj 3 meseca

Doziranje

Novorođenčad i deca do godinu dana 7 x 1 supena kašika

1 do 3 godine 7 x 2 supene kašike

3 do 7 godina 5 x 0,5 decilitara

7 do 14 godina 5 x 1 decilitar

14 godina i stariji dnevno 5 x 2 decilitara(služi se zagejan, u periodu od nedelju dana)

198

3

Zagađivanje vode hemijskim supstancama

Životna sredina i zdravlje

Uvod

Prirodna voda zagađujese industrijskim i poljoprivrednimaktivnostima (uglavnom putemveštačkih đubriva, pesticidai insekticida), kao i aktivnostimau domaćinstvu (pranje, čišćenje,septički sistem i ljudski izmet).Tri problema koje izazivazagađivanje vode su:• Količina kiseonika u vodi

pada ispod optimalnog nivoa(zbog povišenih temperatura,hemijskih đubriva,deterdženata koji sadržefosfate, itd.), pa je usled togprocesa manje organizamasposobno da preživi u vodi.

• Voda postaje uzrok bolesti kada npr. bakterije, virusi, metali, jedinjenja azota, pesticidi nađusvoj put do vode.

• Rekreaciona vrednost vode smanjuje se zbog boje, mirisa i toksina koji se u njoj nalaze.

Površinska voda može se klasifikovati prema sadržaju kiseonika (sadržaj kiseonika, zahtevza kiseonikom), zatim prema svojim hranljivim vrednostima (azot i fosfor), mikrobiološkimkarakteristikama, mikro-zagađenju (metali, sredstva za čišćenje, fenoli) i prema drugimkarakteristikama (pH vrednost, nivoi zasićenja, sadržaj gvožđa). Pokazatelji kvaliteta voda moguse podeliti na fizičke, hemijske, biološke i radiološke.

Zagađivanje vodehemijskim supstancama

Ključni koncepti/sadržaji Uticaj ljudskih aktivnosti na kvalitet vode

Trajanje 2-3 školska časa

Razred VIII i IX

Mesto Učionica, laboratorija, na otvorenom (teren)

Nastavni materijali Sveske, hemikalije za testiranje vode, test-trake, brzi testovi,tabela za procenu kvaliteta vode, flaše

Nastavni predmeti Biologija, Hemija

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• analizira vezu između ljudskih aktivnosti i zagađivanja

vode opasnim hemikalijama, i zašto su te hemikalijeopasne za ljude i životnu sredinu;

• izvodi jednostavne testove hemije vode i analizira kvalitetvode prema hemijskim parametrima prirodne vode.

Nastavne metode Eksperiment, terenski rad, diskusija

Zagađivanje vode hemijskim supstancama 199

3Životna sredina i zdravlje

Aktivnosti

Testiranje vode

1 Nadopunjujući znanje koje su učenici već stekli, recite im da u obzir uzmu:

• koje vrste zagađivača prete našim prirodnim vodama;• kako se takvo zagađivanje može sprečiti; i• kako tačno zagađujuće materije pronalaze put do vode i kako utiču na živi svet.

2 Neka učenici sprovedu testove i eksperimente kako bi utvrdili kvalitet uzoraka vode premahemijskim parametrima. Najbolje je ovu aktivnost sprovesti na terenu, ali ona se možesprovesti i u učionici, pošto su uzorci vode sakupljeni.

Razmatranje

1 Neka učenici razmotre odeljak Etape tretmana otpadnih (kanalizacionih) vodai Kako štedeti vodu.

2 Podelite učenike u grupe od po tri člana. Zabeležite teme koje se javljaju u gorenavedenim tekstovima na kartice (potrebno je onoliko kartica koliko ima grupa).

3 Neka svaka grupa izabere karticu i neka smisli tri pitanja vezana za svoju temu. Nasumicebirajte učenike kojima će grupe postavljati pitanja.

4 Bodujte odgovore na pitanja i prema konačnom rezultatu podelite nagradeza ovo takmičenje (opisne/vrednosne ili prave). Jedna od grupa može igrati ulogu sudijekoji će brojiti poene.

Brza pitanja

1 Na osnovu lekcije Osobine vode i drugih izvora informacija, sastavite beleškuo komponentama vode koje ćete ispitivati.

2 Pre nego što počnete sa ispitivanjem vode, razgovarajte o najvažnijim fizičkim i hemijskimparametrima prirodne vode.

3 Recite grupama da pročitaju belešku koju ste pripremili i da je predstave ostatku razreda.Neka učenici pribeleže najvažnije tačke ovih izlaganja.

Fizički parametri vode

1 Recite učenicima da pročitaju tekst Da li smo sami u velikom gradu? i da pogledaju svojlist za testiranje vode (grupni list za utvrđivanje kvaliteta vode). Neka učenici pojedinačnosprovedu ovaj zadatak.

2 Pre hemijskih merenja recite učenicima da sprovedu malo istraživanje na osnovu materijalau tekstu Da li smo sami u velikom gradu? Dopunite istraživanje merenjima temperaturei širenjem uzorka (tj. menjanje lokacija, stajaća voda, tekuća voda, karakteristike, itd.)i karakteristikama obale (tj. prirodna, napravljena od strane čoveka, stenovita, peščana,pošumljena, itd.). Svoja zapažanja rezimirajte u sledećoj tabeli.

Vreme Lokacija Okruženje Obala Izvorlokacije zagađenja

Rezime fizičkih parametara

200

3

Zagađivanje vode hemijskim supstancama

Životna sredina i zdravlje

Boja Miris Kretanje Prozirnost Temperatura

Rezime osobina lokacije

Ispitivanje hemijskih parametara vode

1 U pripremi vežbe, sakupite potrebne hemikalije i instrumente.

2 Neka učenici rade u grupama. Ako lokacija sadrži veći broj mernih mesta, neka učenicimere različite parametre na različitim mernim mestima.

3 Neka učenici koriste raspoloživi pribor (laboratorijske hemikalije, test-trake, merneinstrumente) kako bi utvrdili prisustvo jona u vodi. Neka utvrde koncentracije. (U učionicise ovo može upriličiti sprovođenjem različitih pokaznih eksperimenata.) Stepen detaljnostikoji ćete zahtevati od učenika u ovoj vežbi merenja, zavisiće od njihovog uzrasta i nivoaznanja. Analizirajte rezultate u datoj tabeli.

Jedinjenje Jedinica Količina Metodologija Mere

pH

Rastvornikiseonik

Kiseonik

Zasićenostkiseonikom

Amonijak

Nitriti

Nitrati

Fosfati

Tvrdoća

Merenja pokazuju da je voda……………………. kvaliteta.

Diskusija o zaključcima

1 Završite čas diskusijom o zaključcima. Pomozite učenicima da analiziraju rezultate merenja,uključujući i odgovor na pitanje: koji su verovatni izvori zagađujućih materija koje ste pronašli?

2 Prikupite predloge o tome kako da se zagađivanje zaustavi. Napišite ove predloge na tabli.Razmotrite opšte mogućnosti sprečavanja zagađenja prirodnih voda. U zaključku, sastavitespisak lica koja mogu sprečiti zagađivanje vode.

U nastavku...

• Ova lekcija bliska je lekcijama: Biodiverzitet u rečnim dolinama; Da li smo sami u velikomgradu?; Kako možemo čuvati vodu; i Etape tretmana otpadnih (kanalizacionih) voda.

• Sprovedite periodična merenja na istoj lokaciji.• Uporedite prikupljene rezultate i uočite promene.

201

Životna sredina i zdravljeRadnilist

Osobine vode

Temperatura Rast temperature vode može izazvati smanjivanje nivoa slobodnogkiseonika, koji je značajan faktor za ribe, biljke i bakterije. Porast temperature je uglavnomrezultat aktivnosti obližnjih postrojenja za proizvodnju energije.

pH Prirodna voda može postati kisela od kiselih kiša koje izaziva sprovođenje industrijskihaktivnosti u području. Porast koncentracije jona vodonika može dovesti do pomora ribe,nestajanja mekušaca i glavonožaca koje ribe jedu. Kisela područja vode ne mogu upijatijone metala i fosfata iz zemlje, koji su toksični za ljude.

Slobodni kiseonik Nivo slobodnog kiseonika u vodi u glavnom određuje koje vrsteživotinja i biljaka mogu u njoj preživeti. Kretanje vode, njena temperatura i atmosferskipritisak, na sve njih utiče sadržaj slobodnog kiseonika. On takođe utiče i na vodenuvegetaciju. Ako je kiseonika premalo započinje proces truljenja, što samim tim vodučini neupotrebljivom za piće ili rekreaciju.

Sadržaj fosfora Sadržaj fosfora prirodnih voda može porasti zbog veštačkih đubriva,velike količine deterdženta u kanalizaciji i povećane kiselosti vode. Visoke koncentracijefosfora mogu dovesti do prekomernog rasta vegetacije (većinom algi) u vodi (eutrofikacija).Usled zatvaranja vodene površine dolazi do smanjenja transfera kiseonika, pa voda postajeneupotrebljiva za ljude.

Sadržaj azota Hemikalije koje sadrže azot, u vodu dolaze ili upotrebom veštačkih đubrivaili iz kanalizacije. Neke od njih (na primer, amonijak) otrovne su za ljude. Velikekoncentracije azota u pijaćoj vodi mogu dovesti do bolesti zvane metamoglobinemijakod male dece. Azot koji dospe u stomak može izazvati rak. Velike koncentracije u prirodnojvodi mogu dovesti do eutrofikacije.

Tvrdoća Tvrdoća vode je proizvod koncentracije slobodnog magnezijuma i kalcijuma.Neki od njih (na primer, joni kiselina) mogu se neutralisati kuvanjem vode, dok neki drugi(hloridi, sulfati, nitrati i fosfati) ne mogu. Tvrdoća vode takođe utiče na zemlju (kamen).Krečnjačkim organizmima, kao i ljudima, potreban je određen nivo jedinjenja kalcijumau vodi. Sposobnost vode da zasićuje jone metala opada sa povećanom tvrdoćom vode.Veoma tvrda voda je nepogodna za industrijsku ili kućnu upotrebu zato što se kreč taložiu uređajima/mašinama i može biti veoma opasan. Upotreba teške vode za piće možeizazvati stvaranje kamenja u bubregu.

202

1

Može li pojedinac menjati svet?

Uvod

Vi, kao član društva, imate pravo da odlučujete o stanju vaše životne sredine. Bez obzirana to da li ste državni činovnik, poljoprivrednik, učitelj, vozač autobusa ili student, vi, kao i biloko drugi, okruženi ste i živite u životnoj sredini čije stanje utiče na vaše zdravlje, radne sposobnostii estetske stavove. Osim u određenim izuzetnim slučajevima, vi imate pravo na slobodan pristupinformacijama o životnoj sredini, na učešće u donošenju odluka koje utiču na životnu sredinu,kao i na preduzimanje zakonskih akcija ako osetite da su vam ova prava uskraćena.

Ljudska prava

Ključni koncepti/sadržaji Učešće u donošenju odluka koje se tiču životne sredine —u demokratskim društvima ljudi imaju pravo na slobodanpristup informacijama iz oblasti životne sredine.

Trajanje 2-3 školska časa

Razred VII – IX

Mesto Učionica

Nastavni materijali Video materijal Zeleni paket

Nastavni predmeti Biologija sa ekologijom, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• definiše prava koja ima prilikom učestvovanja

u procesima donošenja odluka koje se tiču životne sredine.

Nastavne metode Diskusija, izlaganje, dramska radionica

Može li pojedinac menjati svet?

Može li pojedinac menjati svet? 203

1Ljudska prava

Imate pravo da znate, na primer, ako određena privredna aktivnost u vašem okruženju utičena vaše zdravlje, a kada se donose odluke koje mogu uticati na životnu sredinu, vi imate pravoda uzmete učešća u tom procesu.

Godine 1998, od strane ministara za životnu sredinu evropskih zemalja, u Arhusu u Danskoj,potpisana je konvencija koja građanima garantuje pravo na slobodan pristup informacijama,učešće u donošenju odluka i pristup pravosuđu u pitanjima koja se tiču životne sredine.Arhuska konvencija predstavlja značajan instrument u rukama javnosti za formulisanjei sprovođenje odgovarajućih politika/mera u oblasti životne sredine. Ona takođe poboljšavasocijalnu stabilnost i poverenje, garantujući građanima učešće u procesima donošenja odluka.Vlada Kosova još uvek nije ratifikovala Arhusku Konvenciju.

Aktivnosti

Pravo na informaciju

1 Objasnite razredu da u demokratskim društvimaljudi imaju pravo na slobodan pristupinformacijama iz oblasti životne sredine. Pa ipak,tokom dugog niza godina, stanje životne sredine,kao i uticaj raznoraznih aktivnosti držalisu se u tajnosti. Danas, zakonodavstvo u mnogimevropskim zemljama garantuje građanima pravoslobodnog pristupa takvim informacijama. Štaviše,vlade su odgovorne da taj pristup što više olakšaju.

2 Recite učenicima da prezentuju studiju slučaja Alergije i zagađenje životne sredine.Objasnite da prema Arhuskoj konvenciji lokalne vlasti moraju da obezbede lekarimapostojeće informacije o prirodi i količinama emisija iz fabrike, u propisanom rokuod jednog meseca. Ako gradske vlasti nemaju ovu informaciju, one su makar dužneda građanina upute na adresu druge javne institucije koja ove informacije poseduje.Postoji nekoliko izuzetaka koji se uglavnom svode na to da je informacija poverljivai povezana sa pitanjima nacionalne bezbednosti ili spoljnih poslova. U svakom slučaju,ovo se mora obrazložiti Dr. Agronu, zajedno sa napomenom da, ukoliko je onnezadovoljan odgovorom dobijenim od vlasti, ima prava da svoj zahtev iznese pred sud.

3 Kada su u pitanju informacije iz susednih zemalja, Konvencija takođe garantuje pristupi ovim informacijama, pod pretpostavkom da su obe zemlje potpisnice Konvencije.Konvencija zabranjuje diskriminaciju ljudi ili organizacija na osnovu njihovog državljanstva,nacionalnosti ili mesta boravišta.

4 Lokalne vlasti imaju obavezu da prikupljaju informacije iz oblasti životne sredine, i to u ciljuzaštite zdravlja ljudi. One moraju blagovremeno širiti ove informacije putem lokalnihmedija. Objavljivanje periodičnog informatora ili dnevne emisije o ekološkim parametrimatrebalo bi da uđu u stalnu praksu lokalnih i nacionalnih vlasti. U adresaru NVO za životnusredinu, pronađi NVO na Kosovu. Priseti se neke aktivnosti u vašem kraju ili u medijima.

Pravo na učešće

1 Objasnite učenicima da je u prošlosti bilo mnogo razloga — političke, privredne ili socijalneprirode — zbog kojih se sprečavalo učešće javnosti u procesima odlučivanja u oblasti životne

sredine. Danas je princip učešća javnosti jedan od glavnihpreduslova za postizanje održivog razvoja, pošto se takoobezbeđuju mehanizmi za donošenje onih odluka kojena bolji način ispunjavaju potrebe ljudi i životne sredine.Građani i građanske organizacije moraju imati prilikuda izraze svoje interese i poglede u pitanjima životne sredineprije vlasti koje moraju uzeti u obzir potrebe građana.

Neka jedan učenik predstavi studiju slučaja Novi auto-put.

204

1

Može li pojedinac menjati svet?

Ljudska prava

2 Objasnite učenicima da, u slučajevima projekata i aktivnosti u oblasti metalurgije,upravljanja otpadom, industrijske proizvodnje, izgradnje brana i puteva, rudarstva,prizvodnje energije i hemikalija, kao i drugih aktivnosti, vlasti su obavezne da uključejavnost u proces donošenja odluka. Da bi se to obezbedilo, vlasti treba da obaveste javnosto svojim namerama i planovima, šireći informacije u obliku koji je svakome razumljiv,i šireći ih blagovremeno — da bi se obezbedilo dovoljno vremena za pripremu odgovora.Ove informacije treba da sadrže detaljne analize mogućih uticaja predloženih aktivnostina životnu sredinu. Procedura za pripremu takve informacije naziva se Studija proceneuticaja na životnu sredinu. Štaviše, vlasti su obavezne da organizuju javnu raspravu za svakipojedinačni predloženi projekat. Mesto, datum i vreme održavanja javne rasprave trebada budu objavljeni blagovremeno. Javna rasprava se mora organizovati pre donošenjaodluke. Vlasti su zatim u obavezi da poglede i interese javnosti iskazane na raspravi uzmuozbiljno u obzir. Sama odluka mora se zasnivati na principu opšteg konsenzusa,mora odražavati najveći broj iskazanih pogleda i mora na najmanju moguću meru smanjitimogući uticaj budućih aktivnosti na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Učešće javnosti ne odnosi se samo na projekte izgradnje objekata i proizvodne procese,već i na razvoj planova, programa i mera koje se tiču životne sredine.

3 Objasnite razredu da je korišćenju prava na slobodanpristup informacijama i učešću u procesima donošenjaodluka u pitanjima koja se tiču životne sredine,potrebno dodati još jedno pravo — pravo da se, kadaje god to potrebno, stupi u kontakt sa institucijamavlasti i nadležnom administracijom. Ako građaniosećaju da im nije omogućen slobodan pristuppotrebnim informacijama ili učešće u donošenjuodluka, oni mogu svoja prava potražiti na sudu.U tom slučaju, vlasti moraju obezbediti besplatanili vrlo pristupačan pristup pravosuđu.

4 Diskutujte sa učenicima na temu:

• Koliko poznaju aktivnost NVO za životnu sredine?• Da li znate nekoga ko je njihov aktivista?• Kako mogu sarađivati NVO i zajednica?

U nastavku...

• Raspitajte se da li u vašoj okolini ima sličnih slučajeva.

• Razmotrite te slučajeve i pokušajte da približite učenicima situaciju u kojoj su sukobljenirazličiti interesi javnosti.

• Pokušajte da uverite razred da je rešenje konsenzusom, koje uzima u obzir sva navedenamišljena i interese, iako teško, ipak najbolje rešenje u ovakvim slučajevima.

Može li pojedinac menjati svet? 205

1Ljudska prava

Dr. Agron radi u malom mestu u čijoj blizini se nalazi fabrika hemijskih proizvoda.On je pažljivo posmatrao zdravstveno stanje svojih pacijenata kroz dugi niz godina.Dr. Agron kaže: „Posle detaljnih ispitivanja, konačno sam otkrio vezu između alergijskihsmetnji mojih pacijenata i zagađenja koje proizvodi obližnja fabrika hemijskih proizvoda.Priča se da bi uskoro moglo doći do proširenja njenih kapaciteta, i lokalna zajednicaje već izrazila veliku zabrinutost zbog te vesti. Volio bih da pomognem, ali da bih došaodo preciznijih zaključaka, moram imati više informacija o emisijama iz fabrike i njihovimkoncentracijama. Potreban mi je pristup određenim informacijama.

Štaviše, u susednoj zemlji, na samoj granici, nalazi se još jedna fabrika, i njena aktivnosttakođe ima uticaja na naše mesto. Da bih izveo tačne zaključke, takođe mi trebajunajnovije informacije o zagađenju koje proizvodi i ta fabrika. Ipak, rečeno mi je da takvuinformaciju ne mogu da dobijem pošto sam stranac. Ne mogu da razumem kakveuopšte veze ima moje državljanstvo, kada granice svakako ne štite od zagađenja...”

Alergije i zagađenje životne sredine

Porodica Sokoli je vlasnik poljoprivrednog dobra koje se nalazi u blizini saobraćajnice.Oni su planirali da ulože novac u kapacitete za uzgoj stoke baš oko saobraćajnice,ali su dobili informaciju da postoje planovi za infrastrukturne radove i proširenja,što je kod njih izazvalo ozbiljnu zabrinutost.

G. Sokoli kaže: „Veoma sam zabrinut količinom i brzinom kojom se stvari okolo grade.Malo je ostalo od nekada mirnog i tihog seoskog puta. Sada planiraju njegovurekonstrukciju, a onda i izgradnju auto-puta. Ovo će značajno povećati saobraćaj i voditiporastu buke i zagađenja, što će imati negativan uticaj na uzgoj stoke.”

„Planovi za izgradnju električnih releja su takođe vrlo uznemirujući,” dodaje g-đa Sokoli.„Čula sam da elektromagnetni talasi imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi i životinja,i da čak sprečavaju normalan rast biljaka. Šta će posle svega biti sa našom farmom?”

Novi auto-put

206

1

Naša planeta u budućnosti

Naša planeta Zemlja u budućnosti

Uvod

Međunarodna konferencija UN Životna sredina i razvoj, održana u Rio de Žaneiru u junu 1992.godine, predstavljala je nesvakidašnji događaj. Okupili su se predsednici 179 državai predstavnici brojnih zemalja, međunarodne organizacije i NVO sektor. Konferencija je jasnopokazala da čovečanstvo više ne može posmatrati životnu sredinu i ekonomski razvoj kao dvaodvojena problema. Na ovoj konferenciji usvojen je globalni akcioni plan pod imenom Agenda21, program aktivnosti koji se proteže na idućih 100 godina.

Naša planeta u budućnostiKljučni koncepti/sadržaji Razvojni projekti i životna sredina

Trajanje 2-3 školska časa

Razred VI – IX

Mesto Učionica

Nastavni materijali Video materijal Zeleni paket, CD-ROM

Nastavni predmeti Geografija, Biologija, Građansko vaspitanje

Ciljevi nastave Učenik/učenica treba da:• zna da objasni šta je održivi razvoj;• analizira posebne slučajeve održivog razvoja;• planira u skladu sa izazovima sa kojima se suočavaju

životna sredina i razvoj u nastupajućem periodu.

Nastavne metode Izlaganje, diskusija, video prezentacija

Naša planeta u budućnosti 207

1Naša planeta Zemlja u budućnosti

Agenda 21 se stara da postigne dva cilja na globalnom nivou: visok kvalitet stanja životne sredinei održivu ekonomiju za sve zemlje sveta. Ovaj istorijski dokument predstavlja iscrpan pristupproblemu održivog razvoja. Rio deklaracija sadrži osnovne principe i mere kojih se države morajupridržavati u budućnosti u donošenju odluka. Ovi principi nalaze se na strani 210. Deset godinakasnije, na Svetskom samitu o održivom razvoju u Johanesburgu, okupilo se preko 50000učesnika, uključujući predsednike država, vođe i predstavnike NVO i biznisa. Pažnja je bilausmerena na potrebu uklanjanja barijera održivom razvoju u modernim društvima, na smanjenjesiromaštva i bolesti, racionalno upravljanje prirodnim dobrima i korišćenje prednosti globalizacijeza stvaranje ravnoteže između potreba za razvojem i potreba za zdravom životnom sredinom.

Aktivnosti

Uskršnja ostrva

1 Objasnite da prirodni procesi na planeti regulišu jedni druge, i da se sama prirodana taj način obnavlja. Agresivne i nepromišljene aktivnosti ljudi mogu narušiti ravnotežuprirodnih procesa, uzrokujući neotklonjive promene eko-sistemima.

2 Pročitajte i prodiskutujte studiju slučaja Uskršnje ostrvo na času.

3 Objasnite da je u pitanju eko-sistem koji je potpuno izolovan od ostatka sveta,i da se to društvo urušilo zato što je populacija premašila količinu raspoloživih resursa.

4 Povucite paralele između Uskršnjeg ostrva i trenutnog stanja životne sredine na planeti,pozivajući se na tekstove Uskršnje ostrvo i Živa planeta na strani 209.

Generacije koje dolaze

1 Objasnite da održivi razvoj znači korišćenje resursa na takav način koji će omogućitinjihovo potpuno obnavljanje (regeneraciju), i to u cilju obezbeđivanja budućimgeneracijama iste količine resursa kojima mi danas raspolažemo. U suštini, to znači ostavitiu nasleđe potomcima isti onaj svet koji smo mi nasledili.

2 Recite učenicima da smisle svojusopstvenu definiciju održivog razvoja.Pomozite njihovu slobodnu diskusijupredstavljajući sledeće stavove:• Ukupan ulov ribe ne sme premašivati

količine koje bi ugrozile obnavljanjeribljeg fonda.

• Količina vode koja se crpiiz podzemnih akumulacijane sme premašivati količinu kojomse akumulacije prirodno obnavljaju.

• Erozija zemlje ne sme premašivatistopu kojom se formira novo zemljište.

• Broj posečenih stabala ne sme premašivati broj novozasađenih stabala.• Emisije ugljenika ne smeju premašivati kapacitete prirode za preradu atmosferskog

ugljen dioksida.• Biljke i životinje se ne smeju uništavati brzinom koja premašuje stvaranje novih.

3 Smislite i prodiskutujte stavove koji su slični navedenima.

4 U nastavku, recite učenicima da osmisle sopstvenu definiciju koncepta održivog razvoja.Napišite neke od njih na tabli i prodiskutujte ih.

208

1

Naša planeta u budućnosti

Naša planeta Zemlja u budućnosti

Principi održivog razvoja

1 Podelite učenicima radni list Osnovni principi održivog razvoja i prodiskutujte teme kojeste izdvojili.

2 Proučite informacije o Svetskom samitu u Johanesburgu, koje se javljaju u tekstu.Razgovarajte o osnovnim izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava u 21. veku,kao i najvažnije mere koje su posebno naglasili predstavnici vlada, NVO sektora,međunarodnih organizacija i biznisa.

3 Razgovarajte o svakom od izazova koji se pominje u tekstu i odlučite koji su relevantniza vašu zemlju, ili će to postati u godinama koje dolaze. Koristite dodatne informacijesa CD-ROM-a.

Rukovati s pažnjom

1 Prikažite video isečak Rukovati s pažnjom i razgovarajte o njemu u svetlu prethodnihaktivnosti.

2 Zadajte učenicima da napišu sastav, nacrtaju crtež, napišu kratku pesmu ili rimu koristećiteme iz video isečka i iz diskusije o ekološkoj odgovornosti prema budućim generacijama.

U nastavku...

• Recite učenicima da pronađu dopunske informacije o budućnosti Zemlje i izazovimasa kojim se suočavaju životna sredina i razvoj. Obezbedite im pristup CD-ROM-u i internetu.

• Zatražite od učenika da pripreme sastav na temu „Priroda Kosova juče, danas i sutra”.

209

Naša planeta Zemlja u budućnostiRadnilist

Uskršnje ostrvoUskršnje ostrvo nalazi se u Tihom okeanu (Pacifiku), oko 3200 km zapadno od Južne Amerike.Prvi doseljenici koji su naselili ostrvo pre otprilike 15 vekova, bili su Polinežani.

Ostrvo ima polusuve klimatske uslove, znatno ublažene raskošnom šumom koja je upijalai zadržavala vodu. Njenih 7000 stanovnika uzgajalo je žitarice i živinu, lovilo ribu i živelo u malimselima. Kultura naroda je najuočljivija u masivnim, osam metara visokim statuama od opsidijana,koje su vučene preko celog ostrva uz pomoć posečenih stabala drveća korišćenih kao valjci.

Do trenutka kada su evropski naseljenici stupili na Uskršnje ostrvo u 17. veku, ove kamenestatue, poznate kao Moai, bile su jedini ostatak nekada impresivne civilizacije — civilizacijekoja se urušila i nestala za samo nekoliko desetleća.

Propast ovog društva pokrenulo je desetkovanje njihovih ionako ograničenih resursa.Kako se populacija ostrva povećavala, njegovi stanovnici sekli su šume i pretvarali sve većei veće površine u obradivu zemlju. Stabla su korišćena za grejanje, za gradnju kuća i brodovai u religiozne svrhe (prebacivanje Moai statua).

Jednog dana je nestalo poslednje drvo sa ostrva. Više nije bilo građe za brodove, pa je količinahrane postala nedovoljna. Uništavanje šume dovelo je do erozije, i dalje nestašice hrane.Ljudi su se postepeno selili u pećine. Usledili su oružani sukobi, oživio je robovlasnički sistem,a javili su se i slučajevi kanibalizma kojem su ljudi pribegavali kako bi preživeli.

„... Ljudi žive na Zemlji, životinje svih vrsta, ptice koje lete u vazduhu i nepoznate ribe(nebrojene) koje žive u vodi. Neke od ovih vrsta su toliko velike, koje ti ulivaju strah,ali postoje i druge tako male, jedva vidljive oku.

Kroz zemlju teku reke, izvori čiste vode. Ali Zemlja, kao što ima polja, ima i brdai planine. Oni imaju svoje rudnike bogate zlatom, srebrom, sumporom, itd.. Kada vodateče bočno, ih struže. Stružeći ih, dobija njihovu boju i postaje žuta…

Zemlja stoji kao da je kugla među lepršavim nebom ... ”

Prema Petar Bogdani

Živa planeta

210

Naša planeta Zemlja u budućnostiRa

dnil

ist Osnovni principi održivog razvoja

(Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju, 1992)

• Svako ima neotuđivo pravo na zdrav i produktivan život u harmoniji sa prirodom.• Sadašnje i buduće generacije polažu podjednako neotuđivo pravo na ovaj zahtev.• Zaštita životne sredine mora postati nedvojivi dio svih razvojnih procesa i projekata.• Svaka zemlja ima pravo da koristi svoje sopstvene resurse, bez prava da ugrožava životnu

sredinu van svojih granica.• Zagađivač mora nadoknaditi štetu koju je naneo životnoj sredini — princip „zagađivač plaća”.• Privredne aktivnosti uključuju i princip preduzimanja mera predostrožnosti za zaštitu

životne sredine.• Države moraju sarađivati na polju zaštite životne sredine.• Smanjenje siromaštva i neujednačenosti životnog standarda u različitim delovima sveta

sastavni su deo održivog razvoja.• Države moraju ograničiti i ukinuti neodržive modele proizvodnje i potrošnje, i sprovoditi

odgovarajuće demografske mere.• Najefikasniji način rešavanja problema iz oblasti životne sredine jeste učešće

svih zainteresovanih strana.• Države moraju razviti i ohrabriti obaviješteno učešće građana u procesima donošenja odluka.• Države moraju razviti i sprovoditi efikasan zakonodavni sistem za zaštitu životne sredine.• Zaštita životne sredine mora uključiti sve društvene grupe.• Mir, razvoj i zaštita životne sredine su međuzavisni i nedeljivi.

211

Naša planeta Zemlja u budućnostiRadnilist

Samit u Johanesburgu 2002. godine

Svetski samit o održivom razvoju okupioje desetine hiljada učesnika, uključujućii lidere država i vlada, nacionalnedelegacije i lidere NVO sektora,biznis sektora i druge predstavnikenajvažnijih grupa.

Pažnja je usmerena na uklanjanjebarijera održivom razvoju u modernimdruštvima, smanjenje siromaštvai bolesti, racionalno upravljanjeprirodnim dobrima, promocijaodgovorne potrošnje i proizvodnje,kao i korišćenju dobrobiti globalizacijeza uspostavljanje ravnoteže izmeđurazvoja i životne sredine.

Glavni izazovi i njihove posledice su:• Populacija: Na početku 21. veka populacija zemlje dostigla je šest milijardi, a očekuje

se da će dostići između 10 i 11 milijardi u toku narednih 50 godina. Glavne izazovepredstavljaće nestašica pijaće vode i obradive zemlje za proizvodnju hrane.

• Siromaštvo i nejednakost: Skoro 25 posto svetske populacije preživljava sa manje od jednogdolara dnevno. Pošto je nejednakost uporna barijera održivom razvoju, Samit je apelovao dase ovaj postotak smanji na 12 do 13 odsto, zajedno sa brojem ljudi koji pate od neishranjenosti.

• Hrana i poljoprivreda: Pad cena hrane za poslednjih 30 godina doprineo je povećanju njenepotrošnje, ali su u mnogim područjima sveta obradive površine ograničene, a stvaranje novihuništava preostale eko-sisteme. U budućnosti, rast proizvodnje hrane ne sme biti na uštrbprirode. Do 2010. godine trenutni tempo nestajanja eko-sistema morao bi biti značajno usporen.

• Pijaća voda: Nestašica pijaće vode u mnogim regionima sveta predstavlja najveću barijeruodrživom razvoju. Prema trenutnom tempu, očekuje se da će svaka druga osoba patitiod nestašice vode do 2025. godine. Samit je apelovao da se do 2015. godine prepolovi brojljudi koji nema pristup čistoj pijaćoj vodi i osnovnim higijenskim uslovima.

• Zdravlje ljudi: Smrtan ishod bi se u zemljama u razvoju često mogao izbeći. Čovečanstvomora u narednim godinama usmeriti više pažnje i sredstava u borbu protiv bolesti. Najprečizadatak je smanjiti smrtnost dece ispod pet godina života za dve trećine, i smrtnost mladihmajki za 75 posto do 2015. godine.

• Energija: Potrošnja svih vidova energije je u stalnom porastu. Poboljšanje pristupa stabilnim,održivim i ekološki bezbednim izvorima energije i usluga, kao i stvaranje nacionalnihprograma za energetsku efikasnost naročito je važan zadatak u narednih 10 do 15 godina.

• Šume: Šume na svetskom nivou nestaju uglavnom zbog poljoprivrede. U narednimgodinama, poboljšanje obnavljanja i upravljanja šumama biće od izuzetnog značaja.

• Klimatske promene: Potrošnja goriva stalno raste. Na Samitu je naglašena potreba realizacijeKjoto protokola za postizanje dogovora o dozvoljenim emisijama gasova staklene bašteu razvijenim zemljama.

Samit je sledeće zadatke za čovečanstvo proglasio obaveznim:• potreba boljeg razumevanja koncepta održivog razvoja i stabilizacija relevantnih institucija

na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou; i• dalje potvrđivanje uloge građanskog društva i promocija partnerskih inicijativa između

privatnog i javnog sektora.