Priručnik Za Obuku – Razumevanje Institucija Evropske i Procesa Priključivanja Kao i Njegovog Uticaja Na Opštine u Srbiji

Program Exchange Municipal obuke u Training Courses

opštinama Project

PRIRUČNIK ZA OBUKU

TRAINING GUIDE

Razumevanje Understanding institucija EU institutions

Evropske unije i and pre-accession procesa priključivanja process and their kao i njegovog uticaja impact on Serbian

na opštine u Srbiji municipalities

Projekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a

sprovodi konsultantska kuća Louis Berger SAS, Francuska

EU funded project managed by the European Agency for Reconstruction and implemented by Louis Berger SAS, France

Standing Conference of Towns and Municipalities

Stalna konferencija gradova i opština

Exchange – Program obuke u opštinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja kao i njegovog uticaja na opštine

Understanding EU institution and pre-accession process and their impact on Serbian municipalities

CD

Tiraž: 400

Ova publikacija ne predstavlja zvaničan stav Evropske komisije.

Izdavač je isključivo odgovoran za informacije koje se nalaze u publikaciji.

Projekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a sprovodi konsultantska kuća

Louis Berger SAS

S A D R Ž A J

1 Prvo poglavlje .................................. Uvod u temu

13

2 Drugo poglavlje ................................ Kratak pregled teme

17

3 Treće poglavlje ................................. Teorija i praksa evropskih opština

23

4 Četvrto poglavlje .............................. Metodologija obuke

29

5 Peto poglavlje .................................. Primeri dobre prakse u Srbiji

43

6 Šesto poglavlje ................................. Primeri dobre prakse iz Evrope

55

7 Sedmo poglavlje ........................................ Preporuke predavača

58

Dodatni izvori informacija i rečnik pojmova.......... 58

Novi Bečej Novi Kneževac Novi Sad Odžaci Osečina PećinciPlandište Prokuplje Ražanj Rekovac Ruma Sečanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub Žitište ŽitorađaSubotica Bačka Topola Mali Iđoš Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovište Kuršumlija Zrenjanin Pančevo Vršac Nova Crnja BelaCrkva Kovin Zrenjanin Pančevo Vršac Nova Crnja Kovin InđijaStara Pazova Sremska Mitrovica Šid Irig Batočina LapovoKragujevac Lajkovac Mionica Knić Čačak Kraljevo KruševacVrnjačka Banja Aleksandrovac Plana Petrovac na Mlavi MaloCrniće Golubac Brus Novi Pazar Tutin Raška SokobanjaAleksinac Zaječar Bor Knjaževac Svrljig Niš Crveni krstMedijana Kovin Opovo Kovačica Alibunar Titel Palilula PantelejNiška Banja Jagodina Paraćin Ćuprija Čoka Žabalj ŽitišteŽitorađa Subotica Bačka Topola Krupanj Loznica Ljubovija MaliZvornik Kosjerić Užice Topola Rača Batočina LapovoKragujevac Beograd Crna Trava Ćićevac Dimitrovgrad OdžaciOsečina Pećinci Leskovac Vrnjačka Banja Aleksandrovac BrusNovi Pazar Tutin Raška Surčin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Sokobanja Vladičin Han Stari Grad Vračar KikindaZrenjanin Pančevo Vršac Nova Crnja Kovin Opovo KovačicaAlibunar Titel Bač Bosilegrad Crna Trava Ćićevac DimitrovgradDoljevac Žabari Žagubica Ada Velika Plana Lebane TrgovišteStari Grad Vračar Despotovac Pirot Vranje Preševo BujanovacMedveđa Lebane Trgovište Kuršumlija Leskovac MerošinaVladičin Han Stari Grad Vračar Grocka Barajevo LazarevacObrenovac Rakovica Sopot Surčin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Kučevo Svilajnac Požarevac Smederevo SmederevskaPalanka Velika Plana Petrovac na Mlavi Malo Crniće GolubacNovi Bečej Novi Kneževac Novi Sad Odžaci Osečina PećinciPlandište Prokuplje Ražanj Rekovac Ruma Sečanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub Žitište ŽitorađaSubotica Bačka Topola Mali Iđoš Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovište Kuršumlija Zrenjanin Pančevo Vršac Bela Crkva KovinZrenjanin Pančevo Vršac Kovin Inđija Stara Pazova SremskaMitrovica Šid Irig Beograd Lapovo Kragujevac Lajkovac MionicaKnić Čačak Kraljevo Kruševac Vrnjačka Banja AleksandrovacPlana Petrovac na Mlavi Malo Crniće Golubac Brus Novi PazarTutin Raška Sokobanja Aleksinac Zaječar Bor Knjaževac SvrljigNiš Crveni krst Medijana Kovin Opovo Kovačica Alibunar TitelPalilula Pantelej Niška Banja Jagodina Paraćin Ćuprija ČokaŽabalj Žitište Žitorađa Subotica Bačka Topola Krupanj Loznica

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 5


Predgovor Priručnik na temu Razumevanja institucija Evropske unije, procesa pristupanja Evropskoj uniji i njihovog uticaja na opštine jedan je od osam tematskih priručnika pripremljenih za Stalnu konferenciju gradova i opština u okviru Exchange - Programa obuke u opštinama, finansiranog od strane Evropske unije. Cilj aktivnosti koje su trajale godinu dana nije pravljenje ‘uputstva za upotrebu’, prikupljanje ili dupliranje već postojećih materijala, već pružanje pomoći lokalnim samoupravama u Srbiji pri rešavanju problema sa kojima se one u ovoj oblasti suočavaju i to na pragmatičan i efikasan način.

Nadamo se da će ovaj priručnik biti od pomoći opštinama u daljem obučavanju i osposobljavanju zaposlenih za obavljanje ključnih aktivnosti vezanih za socio-ekonomski razvoj i da će doprineti napredovanju ka efikasnoj lokalnoj samoupravi u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Poglavlje 4 ovog priručnika sastoji se od kratkog opisa predložene metodologije obuka, bazirane na lekcijama naučenim tokom trajanja projekta, i odraz je znanja i iskustva grupe domaćih predavača, kao i preporuka dugoročnih i kratkoročnih eksperata iz Evrope.

Sadržaj ovih priručnika uglavnom je baziran na doprinosu učesnika iz 105 opština koje su aktivno učestvovale na 36 radionica, istovremeno održavanih u periodu od maja do decembra 2007. godine u pet gradova u Srbiji: Nišu, Kragujevcu, Beogradu, Subotici i Užicu. Za realizaciju ovog priručnika bila je neophodna svesrdna podrška zaposlenih na projektu, osoblja angažovanog od strane konsultantske kuće Louis Berger SAS, Valentine Milošević (Vanje), Aleksandre Vlahović (Saške), Radmile Đermanović (Rade) i Ljiljane Milivojević.

Učesnici radionica:

Ime Prezime Opština SUBOTICA – PALIĆ

1 Duško Šarošković Sremska Mitrovica 2 Viera Mišković Bački Petrovac 3 Eva Ševenjhazi Čoka 4 Ljubomir Lilić Sombor 5 Timea Kljajić Kanjiža 6 Zoran Kovačević Irig 7 Ismet Ademovski Beočin 8 Mile Stevanović Šid 9 Slavka Anđelković Petrović Odžaci 10 Tomislav Ratković Novi Bečej 11 Zoran Kovač Bečej 12 Slobodan Tabački Sečanj 13 Zorica Bilić Kikinda 14 Nebojša Popovski SKGO

6 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja


15 Meran Lukić SKGO 16 Ognjen Pivašević Bač 17 Slavica Medić Čoka 18 Csilla Goli Subotica 19 Robert Fejstamer Kanjiža 20 Ivana Veselica Irig 21 Romko Papuga Šid 22 Ilija Japundžić Odžaci 23 Svetlana Glavaški Novi Bečej 24 Mirjana Milović Vrbas 25 Dragan Ristić Bečej 26 Novak Zubac Sečanj 27 Zorica Urošević Novi Sad

BEOGRAD 28 Dragana Stojković Malo Crniće 29 Biljana Koči Požarevac 30 Živoslav Lazić Veliko Gradište 31 Nenad Prelić Beograd - Savski

Venac 32 Daša Stokić Golubac 33 Milutin Tomović Pančevo 34 Snežana Gligorić Šabac 35 Darko Milikić Beograd-Novi

Beograd 36 Gordana Nedeljković Lazarevac 37 Trifu Livijus Alibunar 38 Sanja Božić Obrenovac 39 Nada Debeljački Beograd - Vračar 40 Svetlana Dobrosavljević Petrovac na Mlavi 41 Zora Petrović Titel 42 Jelena Sekulić Kruševac 43 Dragana Živanović Požarevac 44 Aleksandra Đorđević Veliko Gradište 45 Dragan Dragičević Ub 46 Sanja Isailović Vladimirci 47 Dejan Nešić Vladimirci 48 Dragana Todorović Pećinci 49 Aleksandar Mitrović Beograd - Novi

Beograd 50 Miroslava Andrić Lazarevac 51 Saša Sremčević Obrenovac 52 Biljana Buzadžić Grad Beograd

KRAGUJEVAC 53 Saša Obradović Žabari 54 Bojan Bogosavljević Svilajnac



55 Antonija Martinović Boljevac 56 Milić Radosavljević Ćićevac 57 Verica Milanović Kraljevo 58 Dragi Damnjanović Žagubica 59 Vesna Živković Ražanj 60 Gordana Lazović Kragujevac 61 Biljana Pantović Knić 62 Gordana Rodić Trstenik 63 Tanja Milanović Varvarin 64 Radiša Isailović Velika Plana 65 Jelena Stevanović Rača 66 Suzana Radovanović Bor 67 Gordana Granić Kladovo 68 Slaviša Paunović Vrnjačka Banja 69 Gordana Uzunović Vrnjačka Banja 70 Borislav Petrović Boljevac 71 Jasmina Vidović Paraćin 72 Snežana Kaplarević Kraljevo 73 Aleksandar Lazarević Smederevska

Palanka 74 Dragiša Bogdanović Žagubica 75 Jovica Stojanović Žagubica 76 Velibor Brkić Ražanj 77 Ivan Petrašinović Trstenik 78 Slađana Milojević Varvarin 79 Jasmina Stevanović Rača 80 Ljubica Filipović Bor

NIŠ 81 Ljiljana Mujagić Vladičin Han 82 Milutin Vuković Medveđa 83 Zoran Mitić Pirot 84 Urhan Šaidi Preševo 85 Ljilja Milenković Knjaževac 86 Mirjana Bjeletić Prokuplje 87 Predrag Branković Vranje 88 Violeta Miladinović Ćuprija 89 Slađana Ilić Niš - Pantelej 90 Hranislav Đorđević Merošina 91 Nebojša Vidić Žitorađa 92 Dimitar Asenov Niš-Crveni Krst 93 Vlastimir Radenković Bela Palanka 94 Mile Stanojković Lebane 95 Miroslav Krstić Gadžin Han 96 Svetlana Jovanović Grad Niš 97 Marija Žikić Sokobanja



98 Ankica Milenković Surdulica 99 Siniša Marinković Vladičin Han 100 Kosta Dimitrijević Medveđa 101 Saša Kostić Pirot 102 Anđica Tomić Knjaževac 103 Predrag Milošević Prokuplje 104 Slavica Bogdanović Ćuprija 105 Jelena Dinčić Niš - Pantelej 106 Živorad Stanisavljević Merošina 107 Ljubisav Pantić Niš - Crveni Krst 108 Radojica Ranđelović Bela Palanka 109 Dragutin Stojković Grad Niš 110 Suzana Đokić Sokobanja

UŽICE 111 Savo Sredojević Bajina Bašta 112 Binela Toketić Novi Pazar 113 Dragana Bogdanović Ivanjica 114 Branko Radić Mali Zvornik 115 Vladimir Pantić Valjevo 116 Nenad Ostraćanin Raška 117 Slavica Maksimović Čačak 118 Snežana Nedović Nova Varoš 119 Biljana Milovanović Požega 120 Ljiljana Nikolić Loznica 121 Sead Ramišević Tutin 122 Nina Čehov SKGO 123 Goran Raonić Bajina Bašta 124 Vasvija Gusinac Novi Pazar 125 Predrag Milinković Ivanjica 126 Živana Živković Raška 127 Zorana Đeković Nova Varoš 128 Radovan Jakovljević Arilje 129 Zdravko Pantelić Tutin 130 Jelena Milosavljević Krupanj 131 Zdenka Dabić Čajetina 132 Radosav Cvijović Priboj



Predavači:

⇒ Dejan Pavlović,

⇒ Maja Kovačević,

⇒ Stanka Parać,

⇒ Marijana Trifunović.

Tim za praćenje:

⇒ Zoran Krtinić,

⇒ Katarina Milanović,

⇒ Mirjana Stanković.

I projektni tim Louis Berger-a sastavljen od dugoročnih i kratkoročnih eksperata.

U ime Exchange projektnog tima, posebno se zahvaljujem svim ekspertima iz Srbije, Stalnoj konferenciji gradova i opština (naročito Centru za obuku), učesnicima obuka i opštinama iz kojih potiču (za presudan doprinos projektu), kao i Evropskoj agenciji za rekonstrukciju na podršci u realizaciji samog projekta.

Richard W.L. Crofts Daniel P. SERAFIMOVSKI

Vođa tima Regionalni predstavnik i Koordinator projekta

EXCHANGE - Program obuke u opštinama LOUIS BERGER SAS – Francuska



Uvod

”Program obuke u opštinama” je komponenta većeg programa Exchange namenjena predstavnicima opština i sprovodi se u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO). Programom upravlja Evropska agencija za rekonstrukciju, finansira ga Evropska unija, a sprovodi konsultantska kuća Louis Berger SAS.

Projekat ima za cilj da pruži podršku Srbiji u procesu evropske integracije kroz jačanje kapaciteta opština, kao i približavanje postojeće dobre prakse u oblasti lokalne samouprave zemalja Evropske unije potrebama i inicijativama srpskih gradova i opština. Takođe, projekat je identifikovao i koristio iskustva opština koje su već razvile primere dobre prakse u Srbiji i omogućio im međusobnu razmenu takvih iskustava.

Jedna od aktivnosti ovog projekta bila je izrada određenog broja priručnika za obuku za koje smatramo da će biti od pomoći opštinama. U njihovoj izradi učestvovali su opštinski predstavnici, lokalni predavači i konsultanti iz Evropske unije. Ključni element ovog projekta bila je identifikacija i korišćenje iskustava opštinskih službenika iz opština u kojima takvi modeli dobre prakse već postoje, ali i konsolidovanje i ojačavanje takvih iskustava zarad dobrobiti opština sa manje iskustva. Ovo je jedan od osam priručnika koji razmatraju sledeće teme:

⇒ Korporativno planiranje opštinskih usluga;

⇒ Profesionalna priprema predloga projekata za finansiranje;

⇒ Upravljanje projektnim ciklusom;

⇒ Ekonomski razvoj, uključujući ulogu opština u stimulisanju privatnog biznisa;

⇒ Razumevanje institucija Evropske unije, procesa pristupanja Evropskoj uniji i njihovog uticaja na opštine;

⇒ Opštinski marketing;

⇒ Rad opštinskih uslužnih centara;

⇒ Upravljanje imovinom.

U ovom priručniku obrađena je peta od navedenih tema Razumevanje institucija Evropske unije, procesa pristupanja Evropskoj uniji i njihovog uticaja na opštine. Sami priručnici predstavljaju praktičan izvor materijala za buduće predavače i druga zainteresovana lica i organizacije koji bi se bavili razvojem odgovarajućih veština i ekspertiza službenika u srpskim opštinama.

Priručnik je pisan u formatu pogodnom za dalje korišćenje i unapređivanje, a neka poglavlja lako mogu biti upotrebljena za organizovanje obuka. Sve Power point prezentacije takođe su dostupne i na CD-u priloženom uz priručnik.

Opštine kojima je potrebna dodatna pomoć, van okvira ovog priručnika, mogu se obratiti:

⇒ Centru za obuku SKGO-a, ⇒ Stalnoj konferenciji gradova i opština.



" Usredsredite se na pronalaženje rešenja, a ne na problem"

Džim Ron






Prvo poglavlje

Uvod u temu

Jedan od ciljeva lokalnih vlasti je pružanje kvalitetnih usluga građanima, što se neposredno odražava na kvalitet svakodnevnog života zajednice. Iskustva srpskih opština u korišćenju pretpristupnih fondova Evropske unije veoma su različita. Ista situacija bila je i u Bugarskoj i Rumuniji u periodu priključenja. Iako su neke opštine veoma angažovane i postoje primeri dobre prakse, oni još uvek predstavljaju izuzetak, a ne pravilo.

Evropska unija nema uticaja na unutrašnje uređenje sistema centralne ili lokalne vlasti u državama članicama. Ovaj domen potpuno se nalazi u nadležnosti država članica. Savet Ministara, ipak, zahteva poštovanje standarda decentralizacije određenih funkcija vlasti, uvek uvažavajući različite potrebe država, njihove specifičnosti i postojeće tradicije.

Određivanje prioritetnih mera i razvojnih ciljeva regiona i učešće u Strukturnim fondovima Evropska unija smatra nadležnošću svake države članice. Cilj Evropske unije je da obezbedi da države članice, kao i države kandidati za članstvo, razvijaju sopstvene kapacitete za dobro i efikasno korišćenje raspoloživih razvojnih fondova.

U Srbiji postoji duga tradicija sistema lokalne vlasti, međutim ona je prekinuta tokom poslednje decenije 20. veka što je u značajnoj meri uticalo na sposobnost lokalne samouprave za sprovođenje svojih nadležnosti. Lokalna samouprava u Srbiji još uvek pokazuje znake slabosti u pogledu razvijenosti ljudskih resursa, finansiranja, rukovođenja i strateškog planiranja. Infrastruktura je zastarela i potrebna su velika ulaganja. Nažalost, lokalne vlasti nisu u dovoljnoj meri osposobljene, niti spremne da koriste raspoložive fondove i resurse.

Na lokalne vlasti u Srbiji uticala je i preterana politizacija i birokratizacija od strane centralnih vlasti, što je dovelo do neefikasnosti u odlučivanju, neadekvatnog ili nedovoljnog korišćenja resursa, a u nekim slučajevima i do korupcije. Građani nisu zadovoljni radom rukovodioca u lokalnoj samoupravi, kao ni radom predstavnika centralnih vlasti, jer ovakav, nedovoljan stepen angažovanja čelnika u Srbiji, dovodi do ograničavanja učešća građana u procesu odlučivanja i utiče na kvalitet pružanja usluga.

U procesu priključenja Srbije Evropskoj uniji, zabeleženi su sledeći problemi sa kojima su se suočavale lokalne samouprave u Srbiji (uz nekoliko veoma dobrih i ohrabrujućih izuzetaka).

Predstavnici lokalnih vlasti uglavnom nemaju dovoljno znanja o Evropskoj uniji, njenim institucijama i mehanizmima funkcionisanja, i uglavnom su nedovoljno upoznati sa odnosima između Evropske unije i Srbije u pretpristupnom procesu.

1



Komunikacija između opština i predstavnika Evropske unije u Srbiji je slaba ili gotovo ne postoji. Organizacione strukture lokalne vlasti su veoma centralizovane i pod uticajem političkih stranaka. U opštinama se relativno retko primenjuju mehanizmi poput korporativnog upravljanja, strateškog planiranja, transparentnosti odlučivanja ili obuke zaposlenih.

Korišćenje raspoloživih fondova koji služe kao podsticaj ekonomskom razvoju, uključujući fondove Evropske unije, uglavnom je sporadično i delimično, a njihova realizacija se uglavnom odvija na inicijativu iz inostranstva. Posledice se ogledaju u nedostatku lokalnog vlasništva nad rezultatima projekata, odnosno nedovoljnosti i nepostojanju stvarnih posledica realizacije projekata i dobrog uticaja na lokalnu zajednicu. Sami opštinski službenici nisu motivisani za učešće u projektima realizovanim u saradnji sa stranim donatorima budući da im najčešće nije omogućena finansijska nadoknada za dodatni rad. Zbog nepoznavanja engleskog jezika i nedostatka praktičnih znanja u upravljanju projektnim ciklusom, lokalne samouprave su u velikoj meri upućene na angažovanje stranih konsultanata. Mali broj opština angažuje specijalizovane agencije za realizaciju projekata. Takav pristup onemogućuje kontinuitet u planskom korišćenju inostranih fondova podrške.

Lokalne vlasti u Srbiji smatraju da je veoma teško prilagoditi se složenoj proceduri konkurisanja za EU fondove i uglavnom nerado ulažu napor u takve poduhvate. Jedan od razloga za takvo opredeljenje je i postojanje drugih donatora koji imaju daleko manje zahteve u pogledu ispunjavanja uslova za dobijanje finansijske podrške.

Lokalne zajednice u našoj zemlji imaju poteškoća u ostvarivanju partnerstava i u prihvatanju regionalnog pristupa u korišćenju EU fondova kao i u samom definisanju strategija ekonomskog razvoja. Politička pitanja i konkurencija na lokalnom nivou pri raspolaganju resursima usporavaju svaki napredak u ostvarivanju regionalne saradnje ili saradnje sa susednim opštinama. Takav pristup ima za posledicu smanjenu iskorišćenost fondova što već, samo po sebi, predstavlja prepreku za saradnju opština. Paradoksalno je da ovakvo stanje u opštinama utiče i na smanjene mogućnosti lobiranja kod centralnih vlasti institucija Evropske unije. Istovremeno, otežavajuća okolnost je i ta da lokalne vlasti nedovoljno koriste usluge svoje asocijacije – Stalne konferencije gradova i opština – trenutno najvažnije organizacije sa ciljem da sprovede obuku, obezbedi informacije, koordinaciju zajedničkih aktivnosti i efikasno lobiranje u korist lokalnih zajednica.

Lokalne samouprave u Srbiji nisu dovoljno upoznate sa standardima Evropske unije, što je od velikog značaja za njihovo dobro funkcionisanje. Između ostalog, to utiče na neadekvatan razvoj i primenu sektorskih strategija i politika, posebno u oblasti zaštite životne sredine, javnih finansija, zakona o konkurenciji, zaštiti potrošača, javnih nabavki i radu komunalnih preduzeća. Lokalne vlasti u zemljama Evropske unije imaju važnu ulogu u navedenim oblastima i poznavanje regulative je od presudnog značaja.



" Ne možemo rešiti problem ako razmišljamo na isti način kao kad smo

ga stvorili"

Albert Ajnštajn






Drugo poglavlje

Kratak pregled teme

EU INSTITUCIJE: PRETPRISTUPNI PROCES I ULOGA LOKALNIH VLASTI

Evropska unija - definicija

Evropska unija (EU) je zajednica demokratskih država Evrope koje zajednički deluju u cilju poboljšanja života svojih građana i izgradnje boljeg sveta1. Evropska unija se sastoji od suverenih država članica koje su, na osnovu sporazuma, ujedinile svoj suverenitet kako bi postigle veću moć i uticaj u svetu, kakav pojedinačno ne bi mogle ostvariti. Prenos suvereniteta znači da države članice na osnovu sporazuma prenose deo svojih ovlašćenja na zajedničke institucije osnovane radi odlučivanja o pitanjima od zajedničkog interesa na evropskom nivou2.

Proširenje EU – Države članice i kandidati za članstvo u EU

Proces formiranja EU započet je 1951. godine sporazumom sklopljenim između šest evropskih zemalja: Belgije, Nemačke, Francuske, Italije, Luksemburga i Nizozemske. Nakon šest talasa proširenja – 1973: priključenje Velike Britanije, Irske i Danske; 1981: Grčke; 1986: Portugalije i Španije; 1981: Austrije, Finske i Švedske; 2004: Češke, Kipra, Mađarske, Estonije, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske, Slovačke i Slovenije; 2007: Bugarske i Rumunije, Evropska unija danas broji ukupno 27 država članica.

Tri države imaju status “Kandidata za članstvo u Evropskoj uniji” (Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i Turska), a četiri zemlje status “potencijalnog kandidata za članstvo u EU” (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija sa Kosovom). Njihov status definisan je na osnovu predloga Evropske Komisije dostavljenog Evropskom Parlamentu i Savetu, br. COM (2006) 649 u okviru dokumenta: Strategija proširenja i ključni izazovi 2006-2007.

Proces priključenja nove države

Član 49 Ugovora o Evropskoj uniji (Treaty of European Union) predstavlja pravni osnov priključenja za svaku zainteresovanu državu. Odredbama ovog člana definisani su uslovi i sporazumi koje svaka zemlja koja želi da uđe u članstvo Evropske unije mora da ispuni. Prvi uslov je da država bude u sastavu Evrope, a drugi da poštuje zajedničke principe na kojima se zasniva Evropska unija, tj.

1 ***, “How the European Union works”, European Commission – Directorate General for Press and Communication Publications, Brussels 2005, page 3 2 ibidem

2



poštovanje principa slobode, demokratije, ljudskih prava i principa vladavine prava3.

Svaka evropska država koja donese odluku o kandidovanju za članstvo u EU mora proći kroz sledeće faze:

⇒ Podnošenje Zahteva za pristupanje u članstvo predsedavajućem Evropske unije;

⇒ Razmatranje zahteva od strane Evropske komisije i donošenje mišljenja. Na osnovu mišljenja Evropske komisije, Savet Ministara donosi odluku o dodeljivanju statusa zemlje kandidata. Potom sledi potpisivanje bilateralnog “Evropskog sporazuma”;

⇒ Evropska komisija u narednoj fazi vrši procenu stanja države kandidata i priprema izveštaje o ispunjenju uslova koji su obavezni za proces priključenja.

Ovi uslovi su opšte poznati pod nazivom Kriterijumi iz Kopenhagena (Copenhagen Criteria, 1993), a usvojeni su na sednici Saveta Ministara u Kopenhagenu 1993, i dopunjeni odlukom Saveta u Madridu 1995.

Kriterijumi se mogu podeliti na:

⇒ Političke: podrazumevaju stabilnost demokratskih institucija, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i zaštitu prava manjina;

⇒ Ekonomske: zahtevaju razvijenu tržišnu ekonomiju, sposobnost prilagođavanja pod pritiskom konkurencije na tržištu Evropske unije;

⇒ Zakonodavne: podrazumevaju sposobnost države kandidata da preuzme obaveze proistekle iz pravnih i političkih tekovina Evropske unije (Acquis Communautaire) i da prihvati političke, ekonomske i monetarne ciljeve Evropske unije;

⇒ Administrativne: zahtevaju stvaranje preduslova za integraciju prilagođavanjem administrativnih struktura4;

Na osnovu periodičnog izveštaja o ostvarenom napretku, Savet ministara može doneti odluku o početku pregovora o pristupanju sa državom kandidatom. Međutim, u tom pogledu nema automatizma. Navešćemo primer države Turske, koja ima status države kandidata od decembra 1999. godine. Pregovori su započeti oktobra 2005. godine i zasnivaju se na kriterijumima iz Acquis Communautaire kojim su obuhvaćene 33 posebne oblasti u okviru kojih se vode pregovori.

Dalje, na osnovu predloga Evropske komisije, Savet ministara donosi dokument pod nazivom Partnerstvo o pristupanju kojim se definiše pregovarački okvir, uključujući i sam program pregovaranja, kao i finansijsku podršku reformama zemlje sa statusom kandidata.

Pitanja o kojima se vode pregovori utvrđuju se na osnovu procene stanja za svaku oblast pojedinačno. Ovakvi, tzv. „posebni” pregovori smatraju se zaključenim po ispunjenju preduslova za svaku od ovih oblasti. Konačno, po završetku pregovora o

3 http://www.europa.eu/scadplus/leg/en/lvb/l14536.htm

4 ibidem



svakoj pojedinačnoj oblasti, zaključuje se proces pristupanja i potpisuje „Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji” između država članica i zemlje kandidata.

Hrvatska i Turska su, kao zemlje kandidati, otpočele ove pregovore o pristupanju u članstvo Evropske unije u oktobru 2005. Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija trenutno ima status kandidata, ali pregovori o njenom pristupanju još nisu otpočeli.

Instrumenti pretpristupne podrške za države kandidate

Za države kandidate, Evropska unija izdvaja sredstva finansijske podrške za proces priključenja, odnosno za mere koje je potrebno sprovesti kako bi se ispunili postavljeni kriterijum za pristupanje u Evropsku uniju. Grupa od 12 novih država članica je, tokom pretpristupnog perioda, na raspolaganju imala tri finansijska instrumenta podrške, sada zamenjena jednim novim Instrumentom za pretpristupnu podršku – IPA, a to su:

PHARE (Poland and Hungary Aid for Reconstruction of the Economy) osnovan je Odlukom Saveta (Council Regulation –EEC, No. 3906/89 ) za podršku jačanja institucionalnih kapaciteta javne uprave i državne administracije, investicije na planu razvoja infrastrukture i privrednog razvoja, uz unapređenje ekonomske i socijalne kohezije, odnosno podršku ključnim oblastima regionalnog razvoja.

ISPA (Instrument za podršku strukturnim promenama u pretpristupnom periodu - Instrument for Structural Policies for Pre-Accession) osnovan Odlukom Saveta Ministara (European Council Regulation – EC, No. 1297/99) za podršku nacionalnim investicijama u prilagođavanju standardima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine, kao i investicijama u transportnu infrastrukturu i putnu mrežu u okviru Trans-evropske mreže.

SAPARD (Poseban Program podrške za poljoprivredu i ruralni razvoj - Special Pre-Accession Programme for Agriculture and Rural Development) uspostavljen Odlukom Saveta Ministara (Council Regulation –EC, No. 1268/89) za podršku reformama u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Za podršku zemljama Balkana, 2000. godine osnovana je Evropska Agencija za Rekonstrukciju (EAR – European Agency for Reconstruction) za potrebe Republike Srbije, uključujući i Kosovo, Crnu Goru i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju. Osnovni instrument podrške u okviru EAR-a je program pod nazivom CARDS (Podrška EU za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju - Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation). Poslednji projekti u okviru CARDS Programa biće realizovani tokom 2008. godine, kada će EAR i prestati sa radom, a njegove funkcije i nadležnosti preuzeće Delegacija Evropske komisije (European Commission Delegation) u Republici Srbiji. Period od 2007. do 2008. godine biće obeležen prenosom obaveza i nadležnosti Evropske agencije za rekonstrukciju na Delegaciju Evropske komisije.

Sadašnje tri države kandidati i potencijalni kandidati, uključujući Srbiju, nalaze se u režimu podrške u okviru novouspostavljenog Instrumenta IPA. Ovaj mehanizam osnovan je u skladu sa Odlukom Saveta ministara (Council Regulation – EC, No



1085/2006 ) i predstavlja novi finansijski instrument pretpristupne podrške namenjen pomenutim zemljama u okviru novog programskog perioda od 2007. do 2013. godine. IPA će zameniti programe podrške PHARE i CARDS. Za Republiku Srbiju u navedenom periodu predviđeno je oko 1,5 milijardi evra iz IPA fondova.

IPA (Instrument for Pre-accession Assistance) sastoji se od pet komponenti, od kojih se svaka odnosi na prioritete definisane u skladu sa potrebama država korisnika fondova. Dve komponente zajedničke za sve države su: “podrška tranziciji i izgradnji institucija” i “prekogranična saradnja”. Svrha ovih komponenti je finansiranje podizanja kapaciteta institucija, razvoj prekogranične saradnje, međudržavne i regionalne, kao i saradnje sa zemljama Evropske unije. Preostale tri komponente odnose se samo na države kandidate5 što znači da trenutno nisu primenjive na Republiku Srbiju.

Uloga lokalnih vlasti

Opštine imaju ključnu ulogu u procesu tranzicije, izgradnji institucija i prekograničnoj saradnji i zbog toga je i predviđeno da one budu korisnici programa podrške tranziciji i izgradnje institucija, odnosno prekogranične saradnje u IPA programu. Svrha ovog priručnika, kao i celokupnog Exchange - programa obuke u opštinama upravo je u pružanju pomoći opštinama u Srbiji kroz blagovremeno informisanje, identifikaciju najadekvatnijih pristupa i pronalaženju mehanizama za unapređenje lokalnih kapaciteta. Istovremeno, ovaj priručnik treba da posluži i za bolje razumevanje procesa pristupanja fondovima IPA i njihovu efikasniju upotrebu.

5 http://www.europa.eu/scadplus/leg/en/lvb/e50020.htm



" Jedini problem u slučajevima kada ne radite ništa je to što ne znate kada

ćete završiti"

Bendžamin Frenklin






Treće poglavlje

Teorija i praksa evropskih opština

Završetak procesa pristupanja novih država članica u članstvo Evropske unije istovremeno predstavlja proširenje geografskih granica Evropske unije, to jest tzv. “horizontalnu integraciju”. Ovaj proces odvija se uporedo sa procesom tzv. “vertikalne integracije” koja podrazumeva jačanje institucija na nivou države članice u skladu sa Acquis Communautaire. Ovo praktično podrazumeva usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, što opet dovodi do progresivnog proširenja i produbljivanja oblasti saradnje između država članica.

Tokom pretpristupnog perioda obezbeđuje se podrška državama kandidatima i potencijalnim kandidatima u oblasti “vertikalne integracije”. Posebne potrebe pojedinih zemalja u postizanju vertikalne integracije definisane su dokumentom “Partnerstvo za pristupanje”, koji se potpisuje između Saveta ministara i države kandidata ili potencijalnog kandidata i primenjuje se tokom pretpristupnog procesa, a njime se regulišu sledeće oblasti:

⇒ Utvrđivanje reformskih prioriteta u pripremi za pristupanje u članstvo;

⇒ Finansijska podrška realizaciji projekata iz dogovorenih prioritetnih oblasti;

⇒ Principi upravljanja procesom primene Sporazuma o partnerstvu.

Sporazum o partnerstvu sa 12 novo-primljenih država članica prestaje da važi nakon njihovog prijema u punopravno članstvo Evropske unije.

Za države zapadnog Balkana definisan je i jedinstveni okvir za pristupanje u članstvo Evropske unije pod nazivom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, formulisan na samitu održanom u Zagrebu novembra 2000. godine. Njime su uspostavljene tri ključne stvari: proces stabilizacije i efikasna tranzicija ka tržišnoj ekonomiji, unapređenje regionalne saradnje i perspektive EU integracija. Program predviđa i podršku zemljama u regionu u izgradnji administrativnih kapaciteta za usvajanje i primenu EU standarda, uključujući i Acquis Communautaire, ali i druge međunarodne standarde.

Ovaj dokument je kasnije potvrđen i dopunjen na samitu u Solunu juna 2003. godine (Thesaloniki Agenda - June 2003), pri čemu je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju postao osnova za dalje sporazume o partnerstvu u okviru kojih Evropska unija obezbeđuje kombinovane trgovinske olakšice, ekonomsku i finansijsku podršku i ugovorne odnose. Najznačajniji instrument u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jeste sporazum pod nazivom Evropsko partnerstvo (ekvivalent Sporazumima o partnerstvu za pristupanje u članstvo za zemlje van Balkana). Prva grupa evropskih partnerstava odobrena je tokom 2004. godine. Identifikacijom kratkoročnih i dugoročnih prioriteta za pojedine zemlje, uključujući Srbiju, Sporazumom o evropskom partnerstvu definisane su oblasti

3



podrške zemljama zapadnog Balkana u sprovođenju reformi i pripremama za njihovo buduće članstvo u Evropskoj uniji. Plan primene Sporazuma o evropskom partnerstvu za Srbiju usvojen je u aprilu 2006. godine. Videti vebsajt: http://ec.europa.eu/enlargement/serbia/key_documents_en.htm

Januara 2006. godine, Evropska komisija je usvojila saopštenje pod nazivom Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji: konsolidovanje stabilnosti i prosperiteta (The Western Balkans on the road to the European Union: consolidating stability and raising prosperity). Videti vebsajt:

http://ec.europa.eu/enlargement/key_documents/index_en.htm#western_balkansSaopštenje sadrži procenu napretka ostvarenog nakon samita u Solunu i utvrđuje dalje konkretne mere u cilju jačanja politike i instrumenata podrške Evropske unije zapadnom Balkanu.

Novembra 2006. godine Evropska komisija usvojila je Dokument o strategiji proširenja i Izveštaj o napretku ostvarenom u Srbiji. Videti vebsajt: http://ec.europa.eu/enlargement/key_documents/reports_nov_2006_en.htm

Ovim dokumentom otkazani su pregovori o stabilizaciji i asocijaciji u kontekstu procene Evropske unije o neispunjavanju obaveza Srbije u saradnji sa Haškim tribunalom. Dokument sadrži brojne pozitivne, ali i negativne procene napretka ostvarenog u Srbiji u periodu od održavanja samita u Solunu do novembra 2006. godine.

Pregovori u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nastavljeni su 8. juna 2007. godine nakon pozitivne procene napretka ostvarenog u pogledu ispunjavanja obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.

Uloga lokalnih vlasti

Tokom pretpristupnog procesa, Republika Srbija, kao i ostale države kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, dobija finansijsku podršku Evropske unije za reformu zakonodavstva, razvoj privrede i unapređenje javne uprave. Instrument podrške IPA i komponente koje će biti primenjive u Srbiji donose i niz novih pravila i procedura koje će neminovno uticati na uspostavljanje nove kulture organizacionog upravljanja. U tom smislu, opštine će biti u prilici da budu korisnici, ali i aktivni učesnici procesa promene.

Direktive Evropske unije biće primenjene u nacionalnom zakonodavstvu u cilju usklađivanja domaćih zakona sa pravnim tekovinama Evropske unije (Acquis Communautaire). Međutim, ovi zakoni, iako usvojeni na nacionalnom nivou, uticaće u najvećoj meri na lokalnu samoupravu. Za lokalne vlasti Republike Srbije najznačajniji će biti zakon o opštinskoj imovini i upravljanju imovinom, zakon o organizovanju lokalnih samouprava i zakon o lokalnim izborima.

Na srednjeročnom planu, jedna od bitnih promena za opštine odnosi se na korišćenje programa finansijske podrške Evropske unije i striktnog poštovanja postupaka i procedura javnih nabavki shodno propisanim pravilima Evropske unije. Koristan izvor informacija su smernice Praktičnog priručnika za ugovorne procedure Evropske komisije u oblasti pružanja međunarodne podrške (PRAG -



Practical Guide to Contract procedures for EC External Actions), koji se odnosi na sve ugovore putem kojih se angažuju finansijska sredstva Evropske unije.

Videti vebsajt: http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_august2006/index_en.htm

Oblasti privrede i javnih uprava uglavnom su u domenu nadležnosti nacionalnih vlasti, ali Evropska unija, naročito putem Komiteta Regiona (Committee of the Regions – videti vebsajt: http://www.cor.europa.eu/En ), takođe podstiče jačanje uloge regionalnih vlasti u ovim oblastima. U ovom segmentu, značajnu ulogu imaju i lokalne vlasti, posebno u pogledu projekata obnove lokalne infrastrukture i programa ekonomskog razvoja. Fondovi podrške Evropske unije u pretpristupnoj fazi značajni su i za unapređenje ekonomske i socijalne kohezije zbog čega opštine u Srbiji mogu delovati kao:

⇒ Partneri regionalnih i nacionalnih vlasti u realizaciji velikih projekata finansiranih u okviru fondova IPA, u obezbeđivanju transportnih usluga (magistralne saobraćajnice, drumski i rečni saobraćaj), izgradnji infrastrukture, unapređenju zaštite životne sredine (upravljanje otpadom, prečišćavači, sistemi za snabdevanje pijaćom vodom od regionalnog ili nacionalnog interesa);

⇒ Direktni korisnici sredstava finansijske podrške reformama i modernizacije uprave;

U tom smislu opštine mogu biti u funkciji:

⇒ Partnera u okviru većih projekata realizovanih na nacionalnom ili regionalnom nivou, korisnika programa podrške tehničkog razvoja ili razvoja institucija;

⇒ Glavnih nosioca manjih projekata, u slučajevima direktne podrške samim opštinama.

Razmena dobre prakse i iskustava iz EU

Veći deo programa obuke odnosi se mere koje se u opštinama u Srbiji mogu primenjivati u interesu građana i u cilju njihovog što boljeg upoznavanja sa mogućnostima koje donose pretpristupni fondovi podrške, a zatim i sa članstvom u Evropskoj uniji.

Lokalne vlasti u zemljama EU razvile su brojne mehanizme i institucije za saradnju sa Evropskom unijom. Ukoliko se radi o većoj opštini, osnivaju se interne službe za EU koje se, pored ostalog, bave lobiranjem i istraživanjem mogućnosti finansiranja projekata iz EU fondova. U većini opština, bez obzira na veličinu, razvijena je praksa formalnih ili neformalnih regionalnih partnerstava u cilju realizacije dogovorenog investicionog poduhvata koji je dovoljno atraktivan da privuče pažnju Evropske komisije ili njenih predstavnika.

Program obuke obuhvata praktične primere iz dosadašnje prakse opština iz zemalja Evropske unije. Kroz vežbe i rad u grupama, učesnicima obuke iz srpskih opština pružane su potrebne informacije kako bi i sami mogli primenjivati ova znanja u praksi.



U primeru studije slučaja obrađenom kasnije u ovom priručniku, a koji se odnosi na pogranično područje između Rumunije i Bugarske, ilustrovan je način korišćenja sredstava pretpristupne podrške za ostvarivanja ciljeva “vertikalne integracije” u zemlji koja je tek odnedavno član EU.

Pogledati primere navedene u šestom poglavlju ovog priručnika (naročito studije slučaja 1 i 2).

Primeri dobre prakse u korišćenju EU fondova u opštinama u Srbiji

Exchange - Program obuke u opštinama doprineo je razmeni iskustava između predstavnika lokalnih samouprava (zaposlenih u opštinskoj upravi i izabranih funkcionera) koji su naveli primere dobre prakse korišćenja EU fondova i prethodnih programa finansijske podrške u sledećim oblastima:

⇒ Osnivanje Službe za EU integracije u opštini;

⇒ Obuka zaposlenih u opštinskoj upravi i funkcionera u oblasti evropskih integracija, vrednosti, regulative i standarda;

⇒ Izgradnja kapaciteta opštinske uprave i njenih zaposlenih, naročito u oblasti pružanja usluga građanima i njihove informatičke osposobljenosti;

⇒ Razvijanje kampanja za jačanje svesti, edukaciju i informisanje građana o EU integracijama;

⇒ Osnivanje i osposobljavanje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj;

⇒ Priprema strategija lokalnog razvoja i/ili izrada planova održivog razvoja;

⇒ Podrška privatnoj inicijativi i unapređenje privatno-javnog partnerstva;

⇒ Rad u partnerstvu na regionalnom nivou i unapređenje principa subsidijarnosti;

⇒ Profesionalizacija i reforma javne uprave;

⇒ Primena EU standarda;

⇒ Osnivanje timova/službi za upravljanje projektima;

⇒ Uvođenje elektronske uprave ( “e-government”);

⇒ Unapređenje participativnog modela odlučivanja uz učešće građana i nevladinih organizacija;

⇒ Saradnja sa opštinama iz zemalja Evropske unije kao i razmena iskustava i dobre prakse.

Pogledati primere navedene u petom poglavlju ovog priručnika.



" Pesimista vidi problem u svakoj ukazanoj šansi, a optimista nalazi

šansu u svakom problemu"

Vinston Čerčil






Četvrto poglavlje

Metodologija obuke

Ovo poglavlje sadrži ukupan materijal za obuku sačinjen u prvoj fazi Exchange – Programa obuke u opštinama, a konkretno se odnosi na saradnju opština sa institucijama Evropske unije.

U početnoj fazi programa Exchange učestvovala je grupa eksperata iz Evropske unije koja je sastavila program seminara i definisala sadržaj obuke. Nakon toga, u izradi detaljnog programa učestvovao je ekspertski tim iz Srbije.

U samoj realizaciji projekta Exchange učestvovali su predstavnici 120 opština iz Srbije koji su dali svoj doprinos razvoju ovog priručnika, naročito u kontekstu dosadašnjih iskustava u saradnji sa institucijama Evropske unije i procesu priprema za članstvo u Evropskoj zajednici.

Osnovni cilj obuke je primena kombinovanog metodološkog pristupa koji obuhvata:

⇒ Primenu metode razmene dobre prakse i iskustava u zemljama EU;

⇒ Analizu prakse u Srbiji kroz prizmu realizacije projekata;

⇒ Visok stepen interakcije među učesnicima.

Svaki seminar organizovan je u 5 centara za obuku (u Subotici na Paliću, u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i u Užicu u Sirogojnu i Šarganskoj osmici), u trajanju od po šest dana podeljenih na dva bloka (jedan od četiri radna dana, a drugi od dva). Između dva bloka od učesnika je traženo da pripreme podatke ili evidenciju o realizovanim projektima u svojim opštinama. Rezultati njihovih istraživanja i prikupljenih podataka predstavljeni su na tematskim radionicama u okviru dvodnevnog bloka obuke.

Programom obuke predviđeno je vreme za prezentacije i analizu stvarnih studija slučaja, kao i za vežbe simulacije u okviru kojih su učesnici pripremali planove razvoja i rešavali pojedinačne probleme upotrebom radioničarske tehnike igre uloga (role-play). Predavači su odvojili vreme za pružanje podrške učesnicima obuke u razvijanju i realizaciji strategija primene znanja u svojim opštinama. U okviru Exchange – Programa obuke u opštinama izrađen je vebsajt i interaktivni forum putem kojeg je učesnicima omogućena komunikacija i razmena informacija nakon završetka obuke.

Materijal sa seminara i radionica, prezentacije i vežbe treba da pomognu u usvajanju teorije i evropske prakse od strane lokalnih samouprava.

4



RADIONIČARSKE TEHNIKE KORIŠĆENE NA OBUKAMA:

Diskusija

Diskusije predstavljaju dobar način da učesnici obuka otkriju svoje stavove o određenim pitanjima. Kao jedna od često korišćenih radioničarskih tehnika veoma je korisna za razmenu mišljenja između učesnika i njihovo međusobno upoznavanje. Učenici tokom diskusije sami istražuju i analiziraju probleme. Vesti, posteri i analize pojedinačnih slučajeva predstavljaju korisna sredstva za podsticanje diskusije. Počnite pitanjem „Šta vi mislite o...?“.

Grupne zujalice

Ovaj metod naročito je koristan u slučajevima kada postoje teškoće u iznošenju ideja tokom diskusije u kojoj su uključeni svi učesnici. U tom slučaju od učesnika se traži da minut-dva razgovaraju na datu temu u parovima, a zatim svoje ideje podele sa ostatkom grupe.

Rad u malim grupama

Rad u malim grupama razlikuje se od rada sa celom grupom. To je metod koji podstiče svakoga na učešće, pomaže razvijanje saradnje između učesnika obuke i uspostavlja timski rad. Veličina grupe zavisi od praktičnih pitanja kao što su ukupan broj učesnika i veličina prostora u kome se obuka održava. Malu grupu mogu sačinjavati dva ili tri učesnika, ali je najbolje raditi u grupi sa osam do deset učesnika. Rad u malim grupama može trajati petnaest minuta, sat ili ceo dan u zavisnosti od postavljenog zadatka. Retko kada je produktivno jednostavno reći učesnicima da „porazgovaraju o problemu“. Šta god bila tema, od suštinske je važnosti da rad bude jasno definisan kao i da učesnici obuke budu skoncentrisani na rad u cilju pružanja povratne informacije čitavoj grupi. Na primer, postavite zadatak u obliku problema koji treba rešiti ili pitanja koje zahteva odgovor.

Organizovanje problema u klastere i "oblake"

Svrha dijagnoze problema je definisanje jasne hijerarhije ciljeva i postavljenih zadataka. Ovi ciljevi i zadaci treba da se odnose na probleme vezane za određenu, stvarnu ili izmišljenu, situaciju. Navedeni problemi se uočavaju i prikazuju u fazi identifikacije problema. Do tog trenutka oni još uvek nisu međusobno povezani, to je svrha "oblaka problema" koji se utvrđuju u fazi dijagnoze problema. Svi pojedinačni problemi organizuju se u oblake, u (manje ili više) adekvatne grupe sa specifičnim naslovima. Pošto su učesnici već upoznati sa problemima od njih se očekuje da predlože način grupisanja problema. Predavači zatim pripremaju kartice za naslove "oblaka" koje učesnici radionice određuju, a onda započinju diskusiju u cilju utvrđivanja ovih "oblaka". Predavači treba da vode računa o tome da ne bude formiran suviše veliki broj "oblaka problema". Važan oblak problema je tzv. "kovčeg sa blagom", koji je namenjen svim idejama čije mesto ili vrednost u sveobuhvatnom kontekstu nije odmah jasno.



Vežba se nastavlja dok svi problemi ne budu sortirani bilo u jedan od oblaka problema, bilo u "kovčeg sa blagom". Predavači uvek moraju pronaći ravnotežu između kvaliteta procesa (koji zavisi od nivoa pažnje učesnika) i zahteva koje postavlja radna satnica i koja može zahtevati "požurivanje". Problemi mogu biti reorganizovani u kasnijoj fazi (kada celokupni "oblaci" mogu biti spajani ili razdvajani od drugih oblaka) i kada se dodatno raspravlja o njihovom odnosu.

Tokom utvrđivanja i analize problema javljaju se dve osnovne teškoće:

⇒ Neadekvatno određivanje problema u slučaju kada problem nije dovoljno detaljno određen kako bi izražavao pravu prirodu problema.

⇒ Netransparentna rešenja se odnose na probleme koji ne opisuju trenutnu negativnu situaciju.

DRVO PROBLEMA I DRVO CILJEVA

Drvo ciljeva i drvo problema predstavljaju veoma korisne alate za uspostavljanje hijerarhije ciljeva, ali i za utvrđivanje njihove usklađenosti sa višim ciljevima i to su najčešće korišćene tehnike na radionicama u organizaciji Exchange – Programa obuke u opštinama.

Drvo problema

Drvo problema predstavlja grafički prikaz glavnog problema sa svim njegovim potproblemima, uzrocima i posledicama. Jednom sastavljeno, drvo problema predstavlja zbirnu sliku postojeće negativne situacije.

Nakon što učesnici obuke odluče o pitanju izvodljivosti konstruisanja drveta problema od postojećih "oblaka", prvi korak predstavlja utvrđivanje centralnog ili "suštinskog" problema za svaki oblak (samo u posebnim slučajevima moguće je naći "suštinski problem" prisutan u svim "oblacima" i tako konstruisati samo jedno

Opadajuća plodnost zemljišta Ključni

problem

Niski prinosi

Niska primanja

Napuštena polja

Nesigurnost u proizvodnji

Redovne žetve

Nedostatak prirodnog đubriva

Nedostatak radne

Gubitak životinja

Nedostatak veštačkog đubriva

Siromaštvo Loše snabdevanje Uzroci

Posledice

Nedovoljno zemlje

Usitnjavanje zemlje



"drvo" problema). Ovi problemi smatraju se "stablom" drveta problema. Od učesnika se traži da diskutuju o vezi ostalih problema sa "suštinskim problemom", tj. da utvrde da li je određeni problem uzrok ili posledica suštinskog problema? U odnosu na grafičku prezentaciju drveta, da li je određeni problem jedan od "korena" koji vodi ka stablu ili radije predstavlja jednu od grana koja izrasta iz stabla? Praktično to znači da učesnici uzimaju kartice sa njihovog trenutnog mesta u jednom od "oblaka" i reorganizuju ih prema logici drveta u praznom delu stola. Učesnici ne treba da se obeshrabre ukoliko naiđu na poteškoće u kreiranju "kompletnog" drveta problema. Često se dešava da postoje dobri argumenti za svrstavanje određenog problema u uzroke (koren) drugog problema, kao i to da se argumenti svrstavaju u posledice (grane).

Drvo ciljeva

Jednom sastavljeno, drvo ciljeva predstavlja zbirnu sliku željene buduće situacije, uključujući indikativne načine kojima se mogu postići željena stanja. Drvo ciljeva predstavlja „pozitivan odraz“ drveta problema. Rešenja problema i potproblema drveta problema preformulacijom prelaze u opšte i specifične ciljeve drveta ciljeva. Ono predstavlja grafički prikaz ciljeva koji daje sliku budućnosti, tj. stanja nakon otklanjanja problema. Ono, takođe, omogućava sagledavanje hijerarhije i međusobne veze ciljeva što podrazumeva preformulaciju problema u ciljeve. Drvo ciljeva može biti zamišljeno kao (ogledalo) pozitivna slika drveta problema.

Važno je pronaći jasne ciljeve koji se odnose na svaki od ’’ključnih problema’’ koje su učesnici obuka već identifikovali u prethodnoj vežbi, a onda treba, u jednoj jasnoj rečenici, opisati situaciju u kojoj određeni ključni problem nije više prisutan ili je umanjen u značajnoj meri.

Povećana plodnost

Opšti cilj

Poboljšani prinosi

Viši prihodi

Ekonomski održive farme

Obezbeđene zalihe hrane

Plodored Upotreba prirodnog đubriva

Privremene subvencije

Vlade

Povećan broj grla

stoke

Upotreba veštačkog đubriva

Privremene subvencije

Vlade

Eksterna nabavka

Specifični cilj

Rezultati

Posledice

Razrešen problem

vlasništva

Racionalizacija zemljišta



Analiza rizika

Analiza rizika je metod kojim se utvrđuje koliko je željeni cilj, unapred definisan od strane učesnika, realan, i kolike su realne šanse za njegovo ostvarenje. Za svaku pretpostavku učesnicima stoje na raspolaganju dva parametra:

⇒ Šteta naneta cilju kojem se teži ukoliko se pretpostavka ispostavi pogrešnom; ⇒ Verovatnoća da se pretpostavka ispostavi pogrešnom.

Pretpostavke sa "visokim uticajem" i "visokom verovatnoćom" zaslužuju posvećivanje vremena za razmatranje alternativa.

Berza ideja

Berza ideja (brainstorming) je način da se uvede nova tema, ohrabri kreativnost i za kratko vreme dođe do brojnih ideja. Može da se koristi za rešavanje specifičnih problema ili za dobijanje odgovora na određeno pitanje. Uputstva:

⇒ Izaberite temu koju želite razmatrati i formulišite pitanje sa više mogućih odgovora;

⇒ Zapišite pitanje na jasno vidljivom mestu;

⇒ Zamolite učesnike da iskažu svoje ideje i zapišite ih na jasno vidljivom mestu. Ideje treba da budu formulisane u obliku jedne reči ili kratke fraze;

⇒ Prekinite razmatranje kad ponestane ideja i zatim prođite kroz sve predloge tražeći komentare.

Napomene:

⇒ Zapišite SVAKI novi predlog. Često su najkreativniji predlozi najkorisniji i najzanimljiviji!;

⇒ Niko ne treba da komentariše ili ocenjuje ono što je zapisano sve do samog kraja, kao što ne treba ni ponavljati već izrečene ideje.

⇒ Ohrabrite svakog da pruži svoj doprinos.

⇒ Svoje ideje iznesite samo ako je potrebno da podstaknete učesnike.

⇒ Ako je predlog nejasan, zatražite pojašnjenje.

Pisanje po zidu

Ovo je jedan oblik tehnike berze ideja. Učesnici zapisuju svoje ideje na malom parčetu papira i lepe ih o zid. Prednost ove metode je u tome što učesnici mogu da sednu i mirno razmisle pre no što ideje drugih mogu imati uticati na njih, i u tome što papiri kasnije mogu biti razmešteni u cilju razvrstavanja ideja i njihovog grupisanja na određen način.

Igra uloga

Igru uloga (role–play) čini kraći dramski prikaz u izvođenju učesnika radionice. Iako ljudi crpe ideje za igru uloga iz sopstvenog životnog iskustva, ovde se uglavnom radi o improvizaciji. Cilj je oživljavanje situacija ili okolnosti nepoznatih učesnicima. Igra uloga može poboljšati razumevanje situacije i podstaći saosećanje prema onima koji



su u nju uključeni. Vrednost igre uloga leži u tome što se njome imitira stvaran život, a može dovesti do pitanja na koja nema jednostavnih odgovora. Da bi se postigao što bolji uvid korisna je tehnika zamene uloga.

Igru uloga treba pažljivo koristiti. Na prvom mestu, od suštinske je važnosti da učesnicima bude dato vremena da po završetku izađu iz uloge. Na drugom mestu, svako treba da poštuje osećanja pojedinaca i socijalnu strukturu grupe.

Takođe, vodite računa o stereotipima. Igra uloga izvlači iz učesnika njihovo mišljenje o drugim ljudima kroz njihovu „sposobnost“ da ih glume ili imitiraju. Upravo je to ono što ovu tehniku igre uloga čini zabavnom.

Može biti od koristi da problem preispitate postavljanjem pitanja „da li mislite da su ljudi koje ste upravo glumili zaista takvi?“. Uvek je poučno da učesnici shvate potrebu za stalnim kritičkim osvrtom na informacije. Stoga možete upitati učesnike o poreklu informacije na kojoj su zasnovali razvoj lika.

SWOT analiza

Ova metoda je široko primenjiva i uvek rado korišćena zbog svoje jednostavnosti i verodostojnosti rezultata koji se njome postižu. Dobila je naziv po početnim slovima engleskih reči:

⇒ Strengths – Snage (prednosti) ,

⇒ Weaknesses - Slabosti,

⇒ Opportunities – Mogućnosti (šanse),

⇒ Threats – Pretnje (prepreke).

SWOT analiza omogućava dobijanje odgovora na pitanja o tome gde se u sadašnjoj situaciji organizacija, u ovom slučaju opština, nalazi, koje su joj glavne prednosti (snage) i slabosti, kakve su joj šanse (mogućnosti), i koje su prepreke (pretnje) u stizanju do planiranih ciljeva u budućnosti.

Prilikom primene SWOT analize smatra se da se snage i slabosti odnose na opštinu i njene potencijale u odnosu na okolinu, pre svega konkurenciju i potrošače, tj. korisnike usluga, dok se mogućnosti i pretnje odnose na okolinu i moguće pozitivno i negativno delovanje raznih okolnosti i faktora iz okruženja na samu opštinu.

SWOT analiza može biti primenjena na opštinu u celini, na neki njen deo ili organizacionu jedinicu. Zatim, analiza može biti izvršena za određeni projekat, za određene konkurente, ali i za određeno tržište ili deo tržišta, i sl. SWOT analiza se vrši u tri glavne faze i to su:

⇒ Evidentiranje svih internih snaga i slabosti i eksternih šansi i pretnji;

⇒ Traženje načina na koje snage mogu biti iskorišćene za prevazilaženje identifikovanih slabosti i šanse mogu biti iskorišćene za smanjenje slabosti;

⇒ Formulisanje strategija za pravljenje poboljšanja.

SWOT analiza pomaže da svoje aktivnosti usredsredite na oblasti koje su vam “jake” i gde imate najviše “mogućnosti”, kao i da na vreme uvidite “slabosti” i izbegnete “pretnje” koje vas okružuju.



Analiza sila u polju

Analiza sila (Force Field Analysis) koje deluju za i protiv predstavlja kvalitetnu metodu za stvaranje sveobuhvatnog pregleda različitih 'sila' koje mogu delovati na potencijalnu politiku, odnosno pitanje, kao i za procenu njihovih izvora i snaga.

Gantov dijagram

Gantovi dijagrami su korisna sredstva za planiranje i pravljenje rasporeda projekata. Izradom ovog dijagrama moguće je proceniti koliko dugo će projekat trajati, odrediti neophodne resurse, kao i uspostaviti redosled izvršavanja zadataka. Kada je projekat u toku, Gantovi dijagrami su korisni za praćenje njegovog napretka. Iz njih se može videti šta treba postići u određenom periodu, kao i šta se

može preduzeti za vraćanje projekta na pravi put ukoliko neka od navedenih aktivnosti nije ispunjena. Izrada Gantovog dijagram doprinosi uspešnoj realizaciji projekta.

Studija slučaja

Studija slučaja (Case Study) je veoma često korišćena metoda u zapadnim zemljama, naročito u Americi, u većini aspekata ljudskih aktivnosti. Ova metoda predstavlja jedinstven način učenja i sticanja novih znanja na osnovu rešavanja realnog problema iz prakse, a potiče iz poslovne škole u Harvardu i poslednjih godina se sve češće sreće kao obrazovni model na evropskim univerzitetima. Studija slučaja predstavlja studiju određenog preduzeća, proizvoda ili usluge, brenda, grane, oblasti, ekonomije, situacije u nekom preduzeću, nekog menadžera, rukovodioca i sl. sa nekog određenog aspekta ili u celini. Ovo obično pretpostavlja i obuhvatanje dotične teme u određenom vremenskom periodu. Studija slučaja treba da bude analiza nekog aspekta poslovanja, strategije, ili nekog problema ili specifičnosti u poslovanju. Ova radioničarska tehnika koristi događaje, tj. različite strategije i aktivnosti sprovođene sa nekom poslovnom svrhom, kao i njihove rezultate, radi davanja praktičnih primera uspešnih i neuspešnih kampanja i projekata. Na osnovu toga izvode se mogući pravci akcije u sopstvenom slučaju i vrši se izbor najboljeg pravca. Veoma je važno da studije slučaja ne budu preslikane, već prilagođene konkretnoj situaciji i uslovima. Vrlo je redak slučaj potpunog poklapanja dve situacije, a čak i u slučaju poklapanja postoje mnogi nepredvidivi faktori koji ne dozvoljavaju primenu studije slučaja u izvornom obliku.



PROGRAM RADA OBUKE NA TEMU RAZUMEVANJA INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE I PROCESA PRIKLJUČIVANJA EU

Ovaj blok obuke organizovale su dve grupe predavača, a sama obuka trajala je šest dana, podeljenih na dva bloka od četiri i dva dana sa nedelju dana pauze između. Sledeći raspored održavanja obuke i prezentacije korišćene na radionicama pružaju okvir po kojem se mogu struktuirati buduće obuke na ovu temu.

Prvi dan

Nakon registracije učesnika, na početku radionice definisani su ciljevi obuke i kroz prezentaciju date su osnovne informacije o institucijama EU i procesu integracije (videti Aneks 1).

Prikazani su počeci EU, od pljačke svetskih ratova XX veka, "Tragedije Evrope...”6 i želje za stvaranjem ‘Evropske porodice’ koja bi obezbedila političku i ekonomsku stabilnost u odnosu na ostale glavne političko-ekonomske blokove toga doba (SSSR i SAD) do ‘Šumanove deklaracije’ (1950) kojom je predložena ekonomska integracija kao najefektivniji način za ostvarivanje ciljeva političke integracije.

Zatim su navedeni najvažniji koraci u razvoju Evropske unije, kao što su: Pariski ugovor (osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik - ECSC) iz 1951. godine i Rimski ugovor (osnivanje Evropske ekonomske zajednice - EEZ) iz 1957. godine, zatim spajanje evropskih zajednica 1967. do prvog ‘proširenja’ 1973. godine kada su se Danska, Velika Britanija i Irska priključile Evropskoj zajednici. Proširenje je nastavljeno ulaskom Grčke (1981), Španije i Portugalije (1986).

Jedinstvenim evropskim aktom’ 1986. godine ustanovljena su načela četiri slobode kretanja: kapitala, ljudi, robe i usluga, a 1992. godine, Mastrihtskim ugovorom osnovana je Evropska unija, pri čemu EEZ zvanično postaje Evropska unija (EU) i biva uspostavljen princip subsidijarnosti.

Evropskoj uniji su se 1995. godine priključile Austrija, Finska i Švedska, a tokom 1990. godine uklonjene su pasoške kontrole na unutrašnjim granicama na evropskom kopnu. U XXI veku 12 država članica je formiralo ‘monetarnu uniju’ – tzv. Evro zonu. Proširenje je nastavljeno ulaskom 10 novih država koje su se priključile maja 2004. godine, računajući i Rumuniju i Bugarsku koje su postale članice januara 2007. godine.

Radionica je nastavljena detaljnim objašnjenjem procesa odlučivanja u EU: Evropska komisija predlaže zakone o kojima se raspravlja i postiže dogovor u Evropskom parlamentu, a zatim ih usvaja Savet ministara sastavljen od vlada država članica. Aktivnosti ova dva tela su usaglašene jer Evropski parlament i Savet nijedan akt ne mogu usvojiti samostalno.

Učesnicima je predstavljen i budžet za 2007-2013 – koji iznosi oko €864 milijardi, i razmotreni su budući izazovi:

⇒ Ekonomske, socijalne i političke posledice članstva 12 novih država; 6 Govor Vinstona Čerčila na ciriškom univerzitetu 19. septembra 1946.



⇒ Buduće proširenje – Srbija i druge države koje imaju potencijal da postanu članice EU;

⇒ Potreba za novim Ustavom za Evropu – kako pomiriti razlike i interese 27 država članica;

⇒ Razočarenje među građanima EU.

Ovaj deo radionice je završen diskusijom u četiri grupe: evro-optimisti, evro-pesimisti, predstavnici EU i predstavnici Republike Srbije. Optimisti i pesimisti su razmatrali temu "Koji je pravac daljeg razvoja EU?", a preostale dve grupe temu “Da li i kada će Srbija postati član EU?”.

Tokom diskusije i debate, kojom je završen prvi dan, od učesnika je traženo da popune upitnik o procesu integracije.

Drugi dan

Drugi dan je započet prezentacijom (videti Aneks 2) kojom je razmatran odnos Srbije i EU, kao i proces stabilizacije i integracije. Na početku je organizovan ‘Kviz o EU’ kako bi se utvrdio prethodan nivo znanja učesnika radionice o EU.

Zatim je sačinjen pregled planiranja i pripreme budžeta EU tokom sedmogodišnjeg ciklusa programiranja i njegove strukture, a predstavljeni su i izvori finansiranja u formi dijagrama onih članova koji su programirani da budu ‘neto doprinosioci’ i onih koji su ‘neto potrošači’. Konačno, dat je pregled BDP EU (2005) i poređenje BDP drugih država kako bi EU bila prikazana u svetskom kontekstu.

U daljem toku obuke razmatran je proces stabilizacije i pridruživanja EU.

Naročito je značajna EU strategija za zemlje zapadnog Balkana (Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru) koja je lansirana u junu 1999. godine u cilju stabilizacije regiona kroz:

⇒ Potencijalno članstvo u EU kao podstrek reformama;

⇒ Podsticanje regionalne saradnje;

⇒ Stvaranje političkih i ekonomskih uslova koji treba da budu zadovoljeni u cilju poboljšanja procesa pridruživanja.

Definisani su ciljevi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) i osnovni elementi procesa SAA. Nakon objašnjavanja procesa pridruživanja EU kao podrške svemu prethodno rečenom napravljen je pregled napretka Srbije u periodu od 2002. do sadašnjeg trenutka (početak 2008.) u kojem je SAA iniciran i čeka potpisivanje.

Zatim su definisane ključne odgovornosti Srbije u oblasti trgovine i reforme statuta nakon formalnog potpisivanja SAA, koje će takođe otvoriti vrata formalnoj aplikaciji za članstvo u EU. Data je dijagramska prezentacija faza koje treba slediti nakon tog momenta, preko statusa ‘kandidata’ i pregovora o Sporazumu o pridruživanju do aktuelnog članstva u EU.

Zatim su razmatrani ‘Acquis Communautaire”, osnivački statut, regulativa i ugovorni principi koje bi svi članovi trebalo da prihvate pre nego što razmotre ulogu i odgovornost lokalnih vlasti ili jedinica ‘lokalne samouprave’, naglašavajući da se



preko 70% pravnih normi EU primenjuje na lokalnom nivou. Nakon ovoga, usledila je diskusija na temu "Kako možemo da se pripremimo za ulazak u EU?".

Nakon diskusije, u periodu do pauze za ručak, izložena je Regionalna politika EU i instrumenti finansijske podrške lokalnom razvoju, definisanjem scene regionalne politike – jedne od najznačajnijih politika EU – na koju odlazi skoro polovina ukupnog budžeta Unije, oko 213 milijardi evra u periodu od 2000. do 2006. godine i preko 308 milijardi evra planirano za period od 2007. Do 2013. godine. Preko mapa je ilustrovana prostorna situacija i model pomoći EU.

Obuka je nastavljena razgovorom o ‘Komitetu regiona’. Komitet regiona (CoR – Committee of Regions) je formiran Mastrihtskim ugovorom 1992. godine, i predstavlja konsultativno telo za Komisiju i Savet i političku skupštinu koja daje lokalnim i regionalnim vlastima glas u srcu Evropske unije. Počiva na tri glavna principa:

1. Princip subsidijarnosti; 2. Princip blizine (blizine građanima); 3. Princip partnerstva.

Njegova uloga dobro je objašnjena u prezentaciji dostupnoj na sledećoj internet adresi: http://www.cor.europa.eu/document/powerpoint/en.swf

Zatim su razmatrani ciljevi regionalne politike EU, i to svaki od njih ponaosob: konvergencija (prvi cilj), regionalna konkurentnost i zapošljavanje (drugi cilj) i evropska teritorijalna saradnja (treći cilj). Kod konvergencije, određuje se uloga EUROSTAT-a i statističkih jedinica 'NUTS' u planiranju merenja ove velike investicije.

Ova pomoć se programira i sprovodi kroz nacionalne ekonomske planove "Nacionalni strateški referentni okviri" i operativne programe, koji funkcionišu tokom sedmogodišnjih ciklusa planiranja (sadašnji ciklus 2007. – 2013.) i vode se pregovori između zemalja članica i Evropske komisije.

Dat je i osvrt na prethodni period (2000. – 2006.) i 'Inicijative Zajednice' koje su sada integrisane u tri prioriteta programiranja, uz istovremeno osvrtanje na iskustvo i lekcije posebno naučene iz preko-graničnih inicijativa. Razmatrani su finansijski instrumenti regionalne politike (koji se generalno nazivaju Strukturni fondovi) i definisane njihove ključne karakteristike pre razgovora o instrumenatima pretpristupanja i postavljena neka ključna pitanja učesnicima radi stimulisanja diskusije:

⇒ Da li ste imali iskustva sa regionalnim finansijskim instrumentima EU (na primer, INTERREG)?

⇒ Da li ste imali iskustva u zajedničkom povezivanju pograničnih regiona? ⇒ Ako ste sarađivali, ko je započeo inicijativu? ⇒ Koliko ste zadovoljni korišćenjem dostupnih sredstava? ⇒ Šta je u toj saradnji bilo najkorisnije za vašu opštinu? ⇒ Šta je, po vašem mišljenju, najveći problem ovog oblika saradnje?

Poslepodnevni deo obuke bio je fokusiran na poslovne slučajeve. Prvi se odnosio na Vels kao region Velike Britanije i ulogu velških lokalnih vlasti u ovom procesu



uključujući i razvoj Ruralnog ekonomskog akcionog programa (REAP - Rural Economy Action Programme) i njegovu implementaciju kroz niz projekata.

Drugi se odnosio na grad Birmingem (Birmingham), najveću lokalnu upravu u Velikoj Britaniji i drugu po značaju statističku oblast prema NUTS, koji je uspeo da privuče oko €550 miliona investicija EU između 1984. i 2002. godine i na taj način uspeo da se kompletno transformiše. Uspeh je postignut kroz identifikaciju problema ovog grada:

⇒ Pad industrijske proizvodnje:

o Nezaposlenost;

o Zanemarena zemlja.

⇒ Zagađeni i pretrpani gradski centar;

⇒ Rasipanje/odlazak sektora usluga i bankarstva iz gradskog jezgra;

⇒ ‘Betonski prsten’ oko kružnog puta;

⇒ Nedostatak kulturnih/turističkih prostora i sadržaja.

Ovi problemi su rešeni uz pomoć dobro formulisane strategije sa integrativnim pristupom i posmatranjem dobrog partnerskog aranžmana u radu sa vladinom regionalnom kancelarijom i Briselom.

Treći dan

Treći dan obuke je započet prezentacijom o lokalnom iskustvu u saradnji sa Evropskom unijom.

Prezentacijom (videti Aneks 3) su sagledani mehanizmi dostupni lokalnim vlastima za komunikaciju sa institucijama EU i vršenje uticaja na njih. U Srbiji je za to trenutno zadužena Evropska agencija za rekonstrukciju, ali tokom 2008. godine ova uloga će biti prenesena na proširenu Delegaciju EK u Srbiji.

Zatim je podvučena uloga partnerstva kao važnog činioca, naročito tzv. 'spoljašnje' partnerstvo sa drugim opštinama radi postizanja 'kritične mase' zastupljenosti i uticaja, kao i značaj 'unutrašnjeg' partnerstva sa lokalnim činiocima u cilju jačanja kredibiliteta opštine.

Usledilo je razmatranje različitih opcija i zaključeno je da, u cilju efektivnosti na svim nivoima ili sa svakim partnerom, opština treba da bude jasna u pogledu svojih potreba i svog kapaciteta, a treba da izgradi i oblasti od zajedničkog interesa i prevaziđe sve postojeće razlike. Ovaj deo radionice je završen grupnim vežbanjem na izradi jednog akcionog plana za zajedničku zastupljenost interesa pred centralnim vlastima i nad Delegacijom Evropske komisije.

Nakon kraće pauze, predstavljen je koncept partnerskog rada i stvaranja partnerstava i počelo se sa uvođenjem ‘optimističkih’ i ‘pesimističkih’ stanovišta o partnerstvu:

Optimistično (pozitivno) partnerstvo smatra sebe "Jednom koalicijom organizacija i pojedinaca iz nekoliko sektora, koji se dogovorili o radu na realizaciji zajedničkog cilja



uz upravljanje zajedničkim resursima, sa zajedničkom odgovornošću, saglasnošću i međusobnom podrškom.”

Pesimističko (negativno) partnerstvo radi na “suzbijanju međusobne netolerancije kako bi se ostvario neki cilj”.

U stvarnosti partnerstva su često negde između ova dva ekstrema, ali da bi partnerstvo bilo uspešno, treba obezbedi sledeće:

⇒ Visok nivo poverenja među partnerima; ⇒ Spremnost na zajednički rad; ⇒ Konsultacije sa zajednicom (okruženjem) i korisnicima date usluge; ⇒ Obavezu razmene informacija da bi se izbegla međusobna sumnja; ⇒ Jednakost partnera – da bi se izbegle nepotrebne reference na lični status,

osim kada je to u interesu donošenja neke odluke; ⇒ Fleksibilniji pristup – otvorenost za nove ideje i načine razmišljanja.

Treba da postoje i jasni zajednički ciljevi, pozitivno učešće i jasna odgovornost partnera, jasno dogovoren formalni pristup u ključnim oblastima, dobra uprava i međusobno poštovanje. Generalno, formiranje efektivnih partnerstava zahteva vreme i predanost uspehu.

Ova prezentacija završena je predlozima za vežbu u kojoj se traži izrada jednog akcionog plana zasnovanog na sledećim parametrima:

EAR je ponudila sredstva u iznosu od 600.000 evra za realizaciju jednog projekta koji će podržati povećanje tranzitnog turizma od grada Niša do makedonske granice.

⇒ Kako planirate da upotrebite taj novac? ⇒ Koje partnere nameravate da uključite u projekat i na koji način?

Na kraju dana od učesnika je traženo da iznesu svoje utiske i stavove o temama obrađenim ovog dana.

Četvrti dan

Poslednji dan prve faze obuke započeo je razmatranjem teme „usaglašavanja sa standardima EU na lokalnom nivou“ (videti Aneks 4), a na samom početku su predstavljene neke oblasti u kojima će to biti slučaj. Zatim se razgovaralo o pitanjima zaštite životne sredine, kapitalnim investicijama u javnim komunalnim preduzećima, posebno o upravljanju vodom i otpadom, vazdušnom zagađenju i buci, socijalnoj brizi i zapošljavanju i svim ostalim važnim pitanjima reforme državne administracije i izgradnje kapaciteta.

Na kraju je napravljen uvod u ‘državnu pomoć’ (državna podrška poslovnom sektoru) kao i zaštitu potrošača, nakon čega su učesnici diskutovali o formulisanju jednog akcionog plana za implementaciju standarda EU u lokalnu samoupravu.

Nakon pauze, radionica je nastavljena razmatranjem dostupne pomoći u pretpristupnom periodu, uključujući CARDS i IPA fondove, i načina na koje se njima može pristupiti. Definisan je i okvirni plan za period 2007. - 2010. i kalendar godišnjeg programiranja, a takođe su utvrđeni i mogući korisnici pomoći.



Dat je bliži prikaz specifičnih karakteristika instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), projektovanog kao jedinstvena zamena za svih ostale instrumente u fazi pretpristupanja, a koji nastoji da, što je moguće više, oponaša principe Strukturnih fondova.

Obuka je nastavljena pregledom nekih pitanja, preduslova i potencijalnih problema sa kojima se možemo suočiti tokom implementacije instrumenta IPA i završena vežbom pripreme 15-minutne prezentacije prioritetnih projektnih ideja za finansiranje iz IPA fondova. Ovom vežbom i diskusijom učesnika završen je prvi blok obuke.

Peti dan

Poslednja dva dana obuke su realizovana nakon pauze od nedelju dana tokom koje je od učesnika traženo da prikupe i donesu relevantne primere iz svojih opština, koji se mogu analizirati i o kojima cela grupa može diskutovati. Radionica je započeta prezentacijom (videti Aneks 5) nekih primera razmene iskustava i dobre prakse u projektima finansiranim od strane EU, koji su implementirani na lokalnom nivou, a završena primerom iz Španije o pripremi za korišćenje sredstava EU.

Preostali deo petog dana obuke bio je ispunjen interaktivnim radionicama koje su se odnosile na iskustva lokalnih vlasti u okviru Programa razmene i prelaženje sa lokalnih/regionalnih problema na projektna rešenja.

Šesti dan

Poslednji dan obuke započeo je pripremom ‘Projektnih rešenja’, a nakon pauze, su razmatrane povratne informacije i urađena je procena ovih rešenja. Poslepodnevni deo obuke započet je navođenjem korisnih izvora informacija o EU, nakon čega su usledili komentari i zaključci i konačna procena obuke.






Peto poglavlje

Primeri dobre prakse u Srbiji

GRUPACIJA MALIH OPŠTINA ZAPADNE SRBIJE

Opštine Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Lajkovac, Ljig, Ljubovija, Mali Zvornik, Mionica, Osečina i Ub dogovorile su saradnju sa izgledima za postizanje održivog razvoja i zajedničkog nastupa prema lokalnim, regionalnim, nacionalnim i međunarodnim partnerima.

Predsednici jedanaest opština složili su se da uspostave Grupaciju malih opština zapadne Srbije kao funkcionalni region i usvojili su Protokol o saradnji. Na sednici Stalne konferencije gradova i opština predložili su uspostavljanje specijalizovanog tela zaduženog za razvoj malih opština.

Grupacija je organizovala sastanke sa UNOPS-om, Regionalnom privrednom komorom Valjeva, nevladinim organizacijama i predsednicima Mačvanskog i Kolubarskog okruga radi razmatranja mogućnosti korišćenja italijanskog iskustva u regionalnoj organizaciji. Odlučeno je o osnivanju Agencije za socijalno-ekonomski razvoj kao operativnog tela, određene su aktivnosti i zaduženja Agencije, i zatražena je tehnička i finansijska podrška programa “Grad gradu”.

U par navrata, Grupacija je kontaktirala Vladu Srbije predlažući zajedničke aktivnosti uglavnom vezane za infrastrukturne probleme.

Grupacija se finansira iz opštinskih budžeta, dok će Agencija za socijalno-ekonomski program biti finansirana iz programa “Grad gradu”.

5



VEĆE ZA REGIONALNI RAZVOJ ZLATIBORSKOG OKRUGA

U maju 2007. godine na inicijativu Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Zlatibor (RCD Zlatibor), predstavnici opština Zlatiborskog okruga uspostavili su saradnju u promovisanju privrednog razvoja Zlatiborskog okruga organizovanjem dvodnevne donatorske konferencije. Ova inicijativa preduzeta je tek nedavno i rezultati se tek očekuju, ali ovakav jedan projekat može predstavljati polaznu tačku jedne plodne saradnje. Opštine Arilje, Bajina Bašta, Čajetina, Kosjerić, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Požega, Sjenica, Užice, RCD Zlatibor i Regionalna privredna komora Užice potpisali su Protokol o saradnji kao prvi korak ka uspostavljanju institucionalne saradnje na regionalnom nivou.

Partneri su se dogovorili da finansijsko učešće opština treba da bude zasnovano na procentualnom broju stanovnika svake opštine u odnosu na ukupan broj stanovnika same opštine Zlatiborskog okruga, i procentualnom udelu opštinskog budžeta u odnosu na zbir budžeta svih deset opština. Korišćenje finansijskih resursa biće kontrolisano od strane Veća za regionalni razvoj Zlatiborskog okruga.

Veće za regionalni razvoj Zlatiborskog okruga sačinjeno je od po jednog predstavnika iz svake od partnerskih opština (predsednik opštine, potpredsednik ili menadžer opštine), predstavnika RCD Zlatibora i predstavnika Regionalne privredne komore Užica. Ovo Veće treba da bude odgovorno za definisanje razvojnih prioriteta, identifikaciju zajedničkih problema i inicijative za njihovo rešavanje, kao i za uspostavljanje zajedničkih programa i prioriteta regionalnog razvoja, na koordinisani i institucionalizovani način. Sastanci Veća treba svaki put da budu organizovani u drugoj opštini, najmanje jednom svaka dva meseca. Odluke treba da budu usvajane koncenzusom.

Programska komisija treba da pomogne implementaciju aktivnosti prema odluci Veća za regionalni razvoj. Nju čini po jedan predstavnik svakog od partnera.



JAČANJE PARTNERSTVA PRIMER OPŠTINE ŠABAC (SRBIJA) I GRADA KRALUPA (ČEŠKA REPUBLIKA)

Projekat sa Češkom započet je 22. maja 2006. godine i trajao je do 22. marta 2007. godine. Grad Kralupa ima sličan geografski položaj kao opština Šabac, a isto tako poseduje i razvijenu hemijsku industriju. Cilj projekta je unapređenje rada lokalne samouprave putem uvođenja informacionih tehnologija i novih metoda u poslovanju lokalnih kancelarija.

Dobrobit stečena kroz partnerstvo:

⇒ Iskustvo u opštinskim procedurama u zemljama EU; ⇒ Znanje u domenu informacionih tehnologija; ⇒ Upoznavanje sa opštinskim procedurama i dokumentima; ⇒ Razmena u oblasti kulture – kontakti opštinskih pozorišta Šapca i Kralupa; ⇒ Organizovanje turističkih poseta opštinskih službenika Češkoj Republici; ⇒ Saradnja u okviru različitih novih projekata – dva su već pripremljena.

Projektni rezultati:

⇒ Sprovedena obuka za zaposlene i opremanje lokalnih kancelarija – 30 službenika prošlo obuku;

⇒ Pojednostavljen postupak izdavanja dokumenata građanima : dokumenti mogu biti dostavljeni na kućnu adresu;

⇒ Podstaknuto sticanje poverenja građana u organe lokalne samouprave : prema sprovedenoj proceni 99,52% građana je zadovoljno;

⇒ Povećana dostupnost informacija od opšteg i lokalnog značaja građanima na teritoriji opštine: do informacija se može doći u svim mesnim kancelarijama;

⇒ Iskustvo iz ovog projekta je primenjivo na opštine u Srbiji;

⇒ Postignuto motivisanje građana za uključivanje u rad lokalnih tela: razgovori sa građanima su sprovedeni u svim mesnim zajednicama;

⇒ Realizovana savremena internet prezentacija opštine sa glasačkim spiskom, opštinskim uredbama itd. u bazi podataka.

Ograničenja u okviru partnerstva:

⇒ Nedostatak kadra u opštini koji bi mogao da se bavi međunarodnom saradnjom i izradom projekata;

⇒ Nedostatak političke volje predstavnika opštine i nizak nivo motivacije građana;

⇒ Budžetska ograničenja – ne postoje raspoloživi fondovi za dalje jačanje saradnje sa inostranim partnerima;

⇒ Jezička prepreka.



Rešenja:

⇒ Imenovanje osobe/a zaduženih za međunarodnu saradnju (kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima tri zaposlena);

⇒ Uspešno vođeni projekti jačaju poverenje kod građana, kao i među najvišim predstavnicima vlasti;

⇒ Problem sredstava može delimično biti rešen tako što će se izraditi projekti visokog kvaliteta koji mogu da obezbede potrebna sredstva;

⇒ Angažovanjem osoba koje dobro poznaju strane jezike mogu se prevazići problemi u komunikaciji.

Budući projekti

Naziv projekta: ‘Iskustvo i znanje članica EU nakon prvog kruga finansiranja : Češka Republika i Srbija’

⇒ Korisnik: Opština Šabac; ⇒ Vrednost projekta: 18.220 $; ⇒ Projekat je finansiran od strane Fonda za otvoreno društvo.

Naziv projekta: “Upravljanje javnim otpadom u seoskim mesnim zajednicama u opštini Šabac’’

⇒ Korisnik: Opština Šabac; ⇒ Vrednost projekta: 150.000.00 €; ⇒ Investitor: Vlada Češke Republike 75.000,00 €; ⇒ Ko - investitor: Javno komunalno preduzeće “Stari Grad” – 35.000,00€; ⇒ Opština: 40.000,00 €.



FORMIRANJE AGRO-INFORMATIVNOG CENTRA U ĆUPRIJI

Projekat realizovan u okviru programa Exchange.

Partneri ⇒ Opština Celje, Slovenija-pobratimska opština;

⇒ Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Budžet: 25.000 evra. Opština Ćuprija učestvuje sa platama zaposlenima, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede učestvuje u delu finansiranja obuke.

Opšti cilj:

Obezbediti edukativno-informativnu podršku poljoprivrednim proizvođačima opštine Ćuprija u skladu sa Evropskim standardima.

Poseban cilj:

Uspostaviti centar za edukaciju i informativnu podršku farmera opštine Ćuprija.

Rezultati:

⇒ Osnovan Agro-informativni centar Ćuprija; ⇒ Iznajmljivanje prostorija; ⇒ Prostorije renovirane i opremljene; ⇒ Edukovano 150 i praktično obučeno 50 poljoprivrednih proizvođača; ⇒ Kreirana agro-informativna baza podataka; ⇒ Urađen internet sajt.

Aktivnosti:

⇒ Osnivanje i promocija Agro Informativnog centra ;

⇒ Edukacija i trening;

⇒ Organizovanje posete Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, obilazak uspešnih poljoprivrednih kompanija i sličnih centara u Vojvodini;

⇒ Organizovanje posete jednom od međunarodnih poljoprivrednih sajmova u regionu;

⇒ Prikupljanje, obrada i pružanje informacija o agroproizvodnji, poslovnom okruženju, marketingu i tržištu;

⇒ Odražavanje agro-informativne baze;

⇒ Dvomesečno publikovanje brošura i publikacija;

⇒ Planiranje, izrada i postavljanje sajta.



PUTEVIMA MEDA KA EU SUSEDSKA SARADNJA GRADA NIŠA I OPŠTINA CRVENI KRST, PANTELEJ I GADŽIN HAN SA BUGARSKIM OPŠTINAMA

Vrednost: 55.000 evra.

Cilj projekt:

Edukacija postojećih i budućih proizvođača meda o standardima EU u proizvodnji meda, kontroli kvaliteta, potrebnih sertifikata, akreditacije radi plasmana proizvoda od meda na tržište EU. Stvaranje međunarodne mreže i međunarodne asocijacije medara na lokaciji Stare planine.

Očekivani rezultati:

⇒ Formirano međususedska asocijacija pčelara Srbije i Bugarske na lokaciji Suve planine;

⇒ Izrađen vebsajt međunarodne asocijacije pčelara Suve planine;

⇒ Izrađena brošura o EU standardima o proizvodnji meda;

⇒ Izrađena brošura o uzgajanju pčela po standardima EU;

⇒ Medijska pokrivenost.

Planirane aktivnosti:

⇒ Formiranje projektnih timova u Nišu i Perniku;

⇒ Organizovano Međususedsko udruženje pčelara Srbije i Bugarske na lokaciji Stare planine;

⇒ Priprema detaljnog plana aktivnosti za realizaciju obuke pčelara;

⇒ Sprovođenje zajedničke obuke;

⇒ Izrada brošure o EU standardima u proizvodnji meda,

⇒ Brošura o uzgajanju pčela po EU standardima.

⇒ Emitovanje specijalizovanih emisija o pčelarstvu na lokalnim medijima;

⇒ Obezbeđenje besplatnog reklamiranja proizvoda u Srbiji i Bugarskoj.



IZRADA STRATEGIJE RAZVOJA SOCIJALNE ZAŠTITE U OPŠTINI ČOKA

Ideja projekta:

⇒ Unapređenje sistema socijalne zaštite u opštini Čoka;

⇒ Unapređivanje partnerstva i saradnje lokalne vlasti, državnih institucija, nevladinih organizacija i socijalne zaštite;

⇒ Inoviranje i proširivanje usluga socijalne zaštite u skladu sa potrebama korisnika.

Projektne aktivnosti

Formiranje koordinacionog odbora za socijalnu politiku (KOSP).

KOSP čine predstavnici: ⇒ Lokalne samouprave Čoka;

⇒ Centra za socijalni rad;

⇒ Korisnika usluga centra za socijalni rad;

⇒ Civilnog društva;

⇒ Privatnog sektora.

Anketiranje korisnika usluga socijalne zaštite

Istraživanje i analiza: ⇒ Identifikacija potreba korisnika;

⇒ Analiza prikupljenih podataka.

Najveći problemi prilikom realizacije:

⇒ Formiranje projektnog tima;

1. Mladost u odnosu na iskustvo; 2. Nedovoljan kapacitet male opštine.

PODELA ULOGA

Otpor promenama.

Rezultati projekta:

⇒ Izrađen strateški dokument razvoja na osnovu identifikovanih potreba građana;

⇒ Opremljene i renovirane prostorije Centra za socijalni rad;

⇒ Osposobljeni kadrovi za primenu novih stručnih standarda i organizacije u socijalnoj zaštiti.






Šesto poglavlje

Primeri dobre prakse iz Evrope

STUDIJA SLUČAJA 1

PHARE PROJEKAT, REALIZOVAN U GRADU KLUŽ NAPOK, U RUMUNIJI

Naziv projekta: Ekonomski razvoj zapadnog dela Kluž-Napoka: Izgradnja industrijskog parka za moderne tehnologije.

Korisnik: Tetarom S.A. (privatna kompanija koju su kao deoničarsko društvo osnovale lokalne vlasti Kluž-Napoka i regiona Kluž. Deoničar sa najvećim udelom, preko 98%, je županijski savet Kluža).

Ukupna vrednost projekta: 5,188,674 evra od kojih iznos od 3,362,261 evra čini donaciju iz programa PHARE, 1,120,754 evra je izdvojeno iz budžeta vlade Rumunije, a 705,659 evra potiče iz lokalnog budžeta.

Cilj projekta je izgradnja industrijskog parka (pod nazivom Tetarom I) na raspoloživoj parceli od preko 26ha u opštini Kluž Napok. Projekat je odobren za finansiranje u februaru 2002. godine, a industrijski park je bio spreman za upotrebu u novembru 2005. godine. Park u čijem su sastavu izgrađeni multifunkcionalni proizvodni objekti veličine 4,960m2 i 27 parcela za izdavanje, ukupne veličine 19ha, danas zainteresovanim klijentima može da pruži svu potrebnu infrastrukturu, kao i neophodne službe poslovne podrške.

Tetarom I Park izuzetno je uspešan u privlačenju velikog broja konkurentnih preduzeća, uglavnom u oblasti informacionih tehnologija i inženjerstva. Danas je celokupan raspoloživ prostor u upotrebi što je prevazišlo sva očekivanja sa početka projekta zbog čega je kompanija Tetarom S.A (preduzeće koje upravlja industrijskim parkom) donela odluku o podnošenju dva nova projekta za finansiranje (Tetarom II, koji je već u funkciji i Tetarom III, koji je u fazi izgradnje).

Videti vebsajt: http://www.nord-vest.ro/detaliiProiect.aspx?pid=3

Opšte informacije o projektu: www.tetarom.ro

6



STUDIJA SLUČAJA 2

PHARE CBC (PREKOGRANIČNA SARADNJA) REALIZOVAN U POGRANIČNOM PODRUČJU KALARAŠ (RUMUNIJA) I SILISTRA (BUGARSKA)

Naziv projekta: granični prelaz Kalaraš (Rumunija) – Silistra (Bugarska).

Korisnik projekta: Županijski savet Kalaraša i opština Silistra kao lokalni korisnici uz podršku rumunskog i bugarskog ministarstva za razvoj i javne radove.

Ukupna vrednost projekta: ukupno ulaganje sa rumunske strane iznosilo je preko 7.7 mil. evra, donacija iz PHARE programa iznosi oko 3.3 mil. evra, Županijski savet Kalaraša doprineo je realizaciji projekta sa 2.75 mil. evra, a preostali deo izdvojen je iz državnog budžeta.

Cilj projekta je izgradnja infrastrukture za novi granični prelaz i terminala za trajekte koji bi povezivao dve opštine na obalama Dunava. Projektom je predviđena izgradnja terminala za trajekte na rumunskoj i bugarskoj strani obale, jedne zgrade na rumunskoj strani granice (carinska služba, pogranična policija) i popravka puta u dužini od 5 km kojim bi bio povezan sa autoputem. Partneri su obezbedili i dva feribota koji su počeli da saobraćaju u oktobru 2007. godine. (radovi na izgradnji objekta počeli su u januaru 2004. godine)

Detalji o projektu: http://www.calarasi.ro/index-eng.aspx?page=doc&docID=275

Pogledati i primere navedene u prezentacijama i komentarima predavača, koje su dodatak ovom priručniku (primeri Birmingema, Velsa, Palma de Majorke...).



" Jedini put kada sam zaista bio obeshrabren je onda kada sam

pomislio na sve one stvari koje bih voleo da uradim i na ono malo

vremena koje imam za to"

Tomas Edison



Novi Bečej Novi Kneževac Novi Sad Odžaci Osečina PećinciPlandište Prokuplje Ražanj Rekovac Ruma Sečanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub Žitište Žitorađa Subotica Bačka Topola Mali Iđoš Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovište Kuršumlija Zrenjanin Pančevo Vršac Nova Crnja BelaCrkva Kovin Zrenjanin Pančevo Vršac Nova Crnja Kovin InđijaStara Pazova Sremska Mitrovica Šid Irig Batočina LapovoKragujevac Lajkovac Mionica Knić Čačak Kraljevo KruševacVrnjačka Banja Aleksandrovac Plana Petrovac na Mlavi MaloCrniće Golubac Brus Novi Pazar Tutin Raška SokobanjaAleksinac Zaječar Bor Knjaževac Svrljig Niš Crveni krstMedijana Kovin Opovo Kovačica Alibunar Titel Palilula PantelejNiška Banja Jagodina Paraćin Ćuprija Čoka Žabalj ŽitišteŽitorađa Subotica Bačka Topola Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Kosjerić Užice Topola Rača Batočina LapovoKragujevac Beograd Crna Trava Ćićevac Dimitrovgrad OdžaciOsečina Pećinci Leskovac Vrnjačka Banja Aleksandrovac BrusNovi Pazar Tutin Raška Surčin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Sokobanja Vladičin Han Stari Grad Vračar KikindaZrenjanin Pančevo Vršac Nova Crnja Kovin Opovo KovačicaAlibunar Titel Bač Bosilegrad Crna Trava Ćićevac Dimitrovgrad Doljevac Žabari Žagubica Ada Velika Plana Lebane TrgovišteStari Grad Vračar Despotovac Pirot Vranje Preševo BujanovacMedveđa Lebane Trgovište Kuršumlija Leskovac MerošinaVladičin Han Stari Grad Vračar Grocka Barajevo Lazarevac Obrenovac Rakovica Sopot Surčin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Kučevo Svilajnac Požarevac Smederevo SmederevskaPalanka Velika Plana Petrovac na Mlavi Malo Crniće GolubacNovi Bečej Novi Kneževac Novi Sad Odžaci Osečina PećinciPlandište Prokuplje Ražanj Rekovac Ruma Sečanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub Žitište ŽitorađaSubotica Bačka Topola Mali Iđoš Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovište Kuršumlija Zrenjanin Pančevo Vršac Bela Crkva KovinZrenjanin Pančevo Vršac Kovin Inđija Stara Pazova SremskaMitrovica Šid Irig Beograd Lapovo Kragujevac Lajkovac MionicaKnić Čačak Kraljevo Kruševac Vrnjačka Banja Aleksandrovac Plana Petrovac na Mlavi Malo Crniće Golubac Brus Novi PazarTutin Raška Sokobanja Aleksinac Zaječar Bor Knjaževac SvrljigNiš Crveni krst Medijana Kovin Opovo Kovačica Alibunar TitelPalilula Pantelej Niška Banja Jagodina Paraćin Ćuprija ČokaŽabalj Žitište Žitorađa Subotica Bačka Topola Krupanj Loznica



Sedmo poglavlje

Preporuke predavača

Izrada programa obuke o razumevanju integracionog procesa EU, njenim politikama i institucijama, predstavljala je više od izazova za tim predavača i konsultanata. Naš glavni cilj bio je da se zadovolje potrebe, kako lokalno izabranih, tako i postavljenih savetnika koji rade, ili će uskoro raditi, na predlozima projekata koje finansira EU. Zbog toga je glavno obrazloženje bilo da se uradi jedan program obuke sa izbalansiranim pristupom između ogromne količine dostupnih informacija i potreba za obukom učesnika različitog nivoa znanja, a koji dolaze iz različitih opština. Na mnogo načina, komponente programa obuke predstavljaju odraz takvog jednog fleksibilnog pristupa, koji se sastoji iz sledećih tematskih elemenata:

⇒ Istorijat integracije EU;

⇒ Razumevanje institucija EU;

⇒ Širenje EU i Zapadni Balkan;

⇒ EU i Srbija: Proces stabilizacije i pridruživanja;

⇒ Prioriteti EU 2007-2013, IPA;

⇒ Regionalna politika EU – pristup razmene dobre prakse;

⇒ Rad sa EU – pristup razmene dobre prakse.

Metodologija obuke bila je drugi važan izazov koji je trebalo zadovoljiti i zato je primenjen kombinovan pristup sastavljen od kratkih prezentacija predavača i široke lepeze tematskih radionica i vežbi za animaciju učesnika. Važno je napomenuti da je postignut visok stepen interakcije između učesnika svake od grupa, a nakon toga su uspostavljene akcije i projektna partnerstva. Ovo je pomoglo predavačima da integrišu mnogo povratnih informacija učesnika, a od samog početka sadržaj i metodologija bili su fokusirani na velikom broju fundamentalnih pitanja, koja se mogu javiti prilikom pripreme predloga projekata koje finansira EU:

⇒ Razvoj projektnog sadržaja;

⇒ Izgradnja tima i partnerstva;

⇒ Finansijski resursi;

⇒ Veštine komunikacije i prezentacije,

⇒ EU terminologija.

Bolje razumevanje integracionog procesa EU podrazumeva potrebu za istovremenim radom i učenjem opštinskih kadrova koji su predani tom poslu. Akcenat je stavljen na rad u timovima i učenje u grupama, kao neizbežne procese izgradnje kapaciteta kojem su, i kojem će mnoge opštine tek biti sve više izložene. Da bi se učesnici podstakli na razmišljanje van ustaljenih okvira i na bolje razumevanje logičkog

7



okvira, obuka je poslužila kao mogućnost za jačanje veština za razvoj zajedničkih predloga, razmenu sugestija/nagoveštaja o tome kako formulisati i koristiti specifičnu EU terminologiju, ali isto tako i kao mogućnost za komunikaciju i razmenu informacija ljudi na istom položaju.

Nakon niza održanih obuka, mogu biti izvedena neka zaključna opažanja.

Razumevanje EU integracija

Lokalne samouprave imaju važnu ulogu u integraciji EU i stoga treba da budu dobro opremljene znanjem i veštinama kako bi razumele koja je institucija odgovorna za određene odluke, procedure kojima se treba baviti, koji fondovi i druga sredstva pomoći su na raspolaganju u različitim fazama integracionog procesa EU.

Drugi imperativ za sve nivoe uprave, uključujući i lokalnu, jeste svest o evropskim standardima u raznim oblastima, jer će većina tih standarda biti sprovedena na lokalnom nivou uprave. Bolje informisani imaće veće šanse da shvate najpogodniji instrument kao rešenje za svoje probleme ili razvojne potrebe.

Izgradnja kapaciteta za integraciju u EU

Lokalnim samoupravama se savetuje da ulože više napora u sistematsku profesionalnu obuku svojih opštinskih, administrativnih kadrova o pitanjima vezanim za integraciju u EU i sektorske politike EU relevantne za lokalni nivo. Ključni preduslovi za uspešnu primenu i sprovođenje predloga projekata EU su zadovoljavajući administrativni kapaciteti za obavljanje zadataka u timovima i partnerstvima. Takođe, znanje engleskog jezika, razumevanje EU procesa i razvoja projekata i veština upravljanja predstavljaju sine qua non uslov uspeha u efektivnom korišćenju mogućnosti EU finansiranja.

Nekoliko lokalnih uprava već je osnovalo specijalizovane kancelarije/timove za razvoj projekata vezanih za proces integracije u EU i ne iznenađuje činjenica da su te lokalne uprave ostvarile mnogo veći uspeh u korišćenju razvojnih mogućnosti vezanih za EU.

Kontakti i partnerstva za EU integraciju

Lokalne uprave treba da izgrade svoje odnose kako sa susednim lokalnim upravama, tako i sa drugim potencijalnim partnerima, na nacionalnom/ regionalnom i međunarodnom nivou. Partnerstva obezbeđuju bolji protok informacija, bolje ljudske resurse i često predstavljaju formalan preduslov za prijavljivanje za raspoloživa sredstva EU.

Jedna od konkretnih preporuka lokalnim upravama je da traže partnere u cilju rešavanja zajedničkih problema ili rada na zajedničkim razvojnim mogućnostima. Priprema i potpisivanje pisma o razumevanju i, na ugovornoj osnovi, pravljenje liste zadataka i odgovornosti svih strana može da bude preporučeni pristup. Važno je napomenuti da su kvalitet i sadržaj dugoročnih partnerstava među važnim prioritetima u skoro svim finansijskim instrumentima EU, za period 2007. - 2013.



U Srbiji već ima nekih dobrih iskustava u ovom smislu, kao što su, na primer, regionalni sistemi za upravljanje otpadom, partnerstva za regionalni ekonomski razvoj, osnivanje poslovnih inkubatora.

Lobiranje i EU

Lobiranje kod institucija EU još uvek je sporadično na nivou lokalnih uprava u Srbiji. Čvrsto se savetuje negovanje jednog pro-aktivnijeg pristupa u pogledu vršenja pritiska i lobiranja za opštinske projekte i razvojne potrebe. Široki dijapazon evropskih organizacija, mreža i regionalnih partnerstava aktivno je uključen u lobiranje kod institucija EU, dok će Delegacija Evropske komisije u Srbiji preuzeti vodeću ulogu u budućim pitanjima vezanim za integraciju u EU. Lobiranje takođe treba da bude usmereno na sektorska ministarstva i druge relevantne nacionalne (regionalne) institucije, u zavisnosti od vrste problema koje lokalne uprave žele da razreše. Takođe, lokalne uprave treba da koriste više usluga koje pruža Stalna konferencija gradova i opština, koja ima bolji pristup relevantnim institucijama. Postoje i posebno projektovane obuke za poboljšanje veština lobiranja za lokalne zvaničnike.



Dodatni izvori informacija

Tema Institucija Adresa

Evropski parlament www.europarl.eu.int/

Evropska komisija www.europa.eu.int/comm/

Evropski savet www.ue.eu.int

Evropska banka za obnovu i razvoj

www.ebrd.com/

PRETPRISTUPNI FONDOVI

PHARE (2000-2006)

http://europa.eu.int/comm/enlargement/pas/phare/

CARDS (2000-2006)

http://europa.eu.int/comm/europeaid/projects/cards/index_en.htm

IPA (2007-2013) http://www.europa.eu.int/comm/enlargement/ipa_en.htm

DRUGI FONDOVI EVROPSKE UNIJE

Strukturni fondovi www.europs.be/en/progsf.htm http://europa.eu.int/comm/region

al_policy/index_en.htm

Evropski socijalni fond www.europa.eu.int/comm/dg05/efs/en/index.htm

Evropski fond za upravljanje i garancije u poljoprivredi

www.europa.eu.int/comm/agriculture/fin/index_en.htm

Evropska agencija za zaštitu okoline

www.eea.eu.int/

Evropska fondacija za obrazovanje

www.etf.it/

Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova

www.eurofound.eu.int/

Evropski centar za razvoj stručnog usavršavanja

www.cedefop.gr/

Evropska informaciona služba

www.eis.be/



PROPISI EU OD REGIONALNOG I LOKALNOG ZNAČAJA

JAVNE NABAVKE

⇒ Direktiva Saveta 93/36/EC od 14. juna 1993. o usaglašavanju postupaka za dodelu ugovora za javne isporuke;

(http://eurlex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdoc&lg=EN&numdoc=31993L0036&model=guichett)

⇒ Direktiva Saveta 93/37/EC od 14. juna 1993. o usaglašavanju postupaka za dodelu ugovora za javne radove;


⇒ Direktiva Saveta 93/38/EC od 14. juna 1993. o usaglašavanju postupaka za javne nabavke preduzeća koja posluju u sektorima vodosnabdevanja, energetike i telekomunikacija;

⇒ Preporuka Komisije o principima koji se primenjuju na tela odgovorna za vansudsko rešavanje sporova u oblasti zaštite potrošača (98/257/EC: Commission Recommendation of 30 March 1998 on the principles applicable to the bodies responsible for out-of-court settlement of consumer disputes (31998H0257);

(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdoc&lg=EN&numdoc=31998H0257&model=guichett)

⇒ Preporuka Komisije o principima za vansudska tela uključena u sporazumno rešavanje sporova u oblasti zaštite potrošača (2001/310/EC: Commission Recommendation of 4 April 2001 on the principles for out-of-court bodies involved in the consensual resolution of consumer disputes (32001H0310);

(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdoc&numdoc=32001H0310&model=guichett&lg=en)

⇒ Direktiva 98/6/EZ o zaštiti potrošača isticanjem cena proizvoda ponuđenih potrošačima (Directive 98/6/EC on consumer protection in the indication of the prices of products offered to consumers),


⇒ Direktiva 374/85 o odgovornosti proizvođača za robu s greškom (Council

Directive 85/374/EEC of 25 July 1985 concerning liability for defective products),

(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdoc&lg=EN&numdoc=31985L0374&model=guichett)

⇒ Direktiva Saveta 84/450/EEZ koja se odnosi na obmanjujuće reklamiranje (Council Directive 84/450/EEC concerning misleading advertising);



(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdoc&lg=EN&numdoc=31984L0450&model=guichett)

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

⇒ Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004); (http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=183&t=Z)

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ br. 135/2004) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004);

(http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/akta/akta_detalji. asp?Id=182&t=Z)

UPRAVLJANJE OTPADOM

⇒ Okvirna direktiva za postupanje sa otpadom (75/442/EEC sa izmenama 91/156/EEC);

(http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ. do?uri=CELEX:31975L0442:EN:HTML)

⇒ Direktiva za postupanje sa opasnim otpadom (91/689/EEC);

(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELE Xnumdoc&lg=EN&numdoc=31991L0689&model=guichett)

KVALITET VODE - VODA ZA PIĆE, OTPADNE VODE

⇒ Direktiva 2000/60/EC (Okvirna direktiva za delovanje Zajednice u oblasti zaštite voda),

(http://ec.europa.eu/environment/water/water-framework/index_en.html)

⇒ Direktiva o podzemnim vodama (80/68/EEC)

(http://eur-lex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod! CELEXnumdoc&lg=en&numdoc=31980L0068&model=guichett)

⇒ Direktiva o vodi za piće (98/83/EC);

(http://eur-lex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod! CELEXnumdoc&lg=en&numdoc=31980L0068&model=guichett)

KVALITET VAZDUHA

⇒ Direktiva 96/62/EC o proceni i upravljanju kvalitetom vazduha u životnoj sredini, poznata i pod nazivom „Okvirna direktiva o kvalitetu vazduha“ uspostavlja osnovne principe jedinstvene strategije kojima se definišu i utvrđuju ciljevi za kvalitet vazduha u EU kako bi se izbegle, smanjile ili sprečile štetne posledice po zdravlje ljudi i na životnu sredinu u celini, ocenjuje kvalitet vazduha u državama članicama na osnovu zajedničkih metoda i kriterijuma, garantuju odgovarajuća upozorenja javnosti kada zagađenost dostigne granične vrednosti ;



(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELE Xnumdoc&lg=EN&numdoc=31996L0062&model=guichett)

⇒ Direktiva 2002/3/EC (Prisustvo ozona u vazduhu) utvrđuje dugoročne ciljeve u vezi sa sadržajem ozona o vazduhu koji treba da budu ostvareni do 2010. a koji ograničavaju emisiju gasova. U slučaju nepoštovanja datih gra- ničnih vrednosti, države članice su dužne da izrade planove i programe za smanjenje emisije, koji moraju da budu dostavljeni Komisiji i stavljeni na uvid javnosti.

(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELE Xnumdoc&lg=en&numdoc=32002L0003&model=guichett)



Rečnik pojmova

ACQUIS COMMUNAUTAIRE ILI

PRAVNA TEKOVINA EU

To je francuski izraz, koji u osnovi znači “pravna tekovina EU”, drugim rečima, podrazumeva prava i obaveze koje preuzimaju zemlje po stupanju u punopravno članstvo. "Acquis" čine svi ugovori i pravni akti Evropske unije, deklaracije, rezolucije, direktive, međunarodni sporazumi o pitanjima EU, kao i presude Evropskoga suda. Čine ga i mere koje zajednički preduzimaju države članice u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, kao zajedničke spoljne i bezbednosne politike. "Prihvatanje pravne tekovine" stoga znači prihvatanje Unije upravo onakve kakva ona jeste. Zemlje kandidati dužne su da usvoje "acquis" pre pristupanja Uniji, a shodno tome pravo Unije učine delom svog nacionalnog zakonodavstva.

EUROBAROMETAR Posebna Služba Komisije, osnovana 1973. godine, uz pomoć koje se obavljaju istraživanja, procene i analize trendova javnog mnjenja u svim zemljama članicama i zemljama kandidatima. Imajući u vidu značaj javnog mnjenja u postupku donošenja novog zakonodavstva, ali i prilikom donošenju odluka u Komisiji, kao i pri ocenjivanju njenog rada, Eurobarometar se služi metodama ispitivanja, anketama kao i praćenjem tzv. Fokus-grupa. Istraživanja Eurobarometra objavljuju se svake godine u više od 100 izveštaja. Za više informacija videti vebsajt: http://ec.europa.eu/public_opinion/index_en.htm

EUROKRAT Pojam “eurokrate”, izveden iz termina “birokrate”, označava hiljade državljana Evropske unije koji su zaposleni u institucijama EU (Parlamentu, Savetu, Komisiji itd.), posebno u Briselu.

EVROPSKA GODINA…

Svake godine Evropska komisija (često u saradnji sa Savetom Evrope), u nameri da promoviše i ojača svest građana o zajedničkim evropskim temama, inicira organizovanje posebnih programa i sadržaja na tu temu. Tako na primer 2007. godina bila je proglašena Evropskom godinom jednakih mogućnosti za sve, a 2008. je Evropska godina interkulturalnosti.

KRITERIJUMI IZ KOPENHAGENA

Na sastanku Evropskog Saveta u Kopenhagenu juna 1993. godine, postavljeni su Kriterijumi iz Kopenhagena koji su države kandidati dužne ispuniti ukoliko žele postati članice EU. Prvi uslov je politički i zahteva stabilnost institucija koje osiguravaju



demokratiju, princip vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava, kao i političkih ciljeva Unije. Pored toga uslovi se odnose na postojanje efektivne tržišne ekonomije i sposobnost tržišta da podnese konkurenciju koja vlada unutar EU. Pravni preduslov podrazumeva usvajanje ukupne pravne tekovine Unije. Taj uslov uključuje sposobnost preuzimanja svih obveza koje proizlaze iz članstva, uključujući adminstrativne kapacitete za sprovođenje ciljeva političke, ekonomske i monetarne Unije. EU zadržava pravo donošenja odluke o tome da li zemlja kandidat ispunjava svaki od kriterijuma, odnosno kada će je prihvatiti kao novu državu članicu.

LISABONSKA STRATEGIJA

Evropski Savet je na svojoj sednici održanoj u Lisabonu u martu 2000. postavio cilj da EU do 2010. postane "najdinamičnija i najkonkurentnija ekonomija na svetu, zasnovana na znanju, inovativnim tehnologijama, osposobljena za održivi razvoj, sa brojnijim i boljim radnim mestima, očuvanom životnom sredinom i većom socijalnom kohezijom”. Čelnici EU takođe su usvojili detaljnu strategiju za postizanje tih ciljeva. „Lisabonska strategija“ obuhvata oblasti poput nauke i istraživanja, obrazovanja, profesionalne edukacije, pristupa internetu, onlajn poslovanja, kao i programa finansijske podrške za njihovo unapređenje.

SAVET EVROPSKE UNIJE

Savet Evropske unije ili Savet ministara EU predstavlja najvažnije telo EU, koje ima zakonodavne i izvršne nadležnosti. Savet EU čini po jedan ministar iz svake države članice, i to u zavisnosti od oblasti koja se nalazi na dnevnom redu Saveta. Savet je nadležan za donošenje odluka radi ostvarivanja Ugovorom utvrđenih ciljeva, donošenje propisa, usaglašavanja ekonomskih politika država članica itd. U Savetu se odluke donose jednoglasno ili kvalifikovanom većinom.

SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU

(SSP)

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je međunarodni ugovor između evropskih zajednica i njihovih država članica i države zapadnog Balkana kojim se utvrđuje program reformi koje država potpisnica treba da sprovede kako bi stekla zvaničan status kandidata za članstvo u EU. SSP je zasnovan na poštovanju demokratije i ljudskih prava, vladavine prava i tržišnoj ekonomiji. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju uspostavlja se pravni okvir kojim se utvrđuju odnosi države potpisnice i EU u pitanjima slobodnog prometa roba, radnika, usluga i kapitala,



pravosuđa i unutrašnjih poslova, konkurencije, finansijske saradnje, usklađivanja zakona itd. Sprovođenjem SSP, država potpisnica počinje postepeno da usvaja acquis communautaire u prioritetnim oblastima i da razvija zonu slobodne trgovine sa EU. EU je do sada sklopila SSP sa Makedonijom, Hrvatskom i Albanijom, a otpočeti su pregovori sa Srbijom, BiH i Crnom Gorom.

STUDIJA IZVODLJIVOSTI

Studija izvodljivosti izražava procenu spremnosti određene države da započne pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Na osnovu zaključka studije koji podnosi komisija EU, Savet EU donosi odluku o početku pregovora.

SUD PRAVDE EVROPSKIH

ZAJEDNICA / EVROPSKI SUD

Evropski sud (European Court of Justice, osnovan 1952.) institucija koja se od 1989. godine sastoji iz dva suda: Sud pravde EZ (Court of Justice of the European Communities) i Prvostepenog suda (Court of First Instance). Osnovna uloga Evropskoga suda kao institucije je da obezbedi poštovanje evropskog prava u primeni i tumačenju Osnivačkog ugovora. Iako sud ima ograničene nadležnosti, bio je od izuzetne važnosti pri uobličavanju pravnog poretka Unije. Sud je pokrenuo proces tzv. konstitucionalizacije Ugovora EU. Stoga Evropski sud nema u Uniji samo pravosudnu, već i važnu političku ulogu. Sud pravde evropskih zajednica jedini je ovlašćeni tumač odredaba osnivačkih ugovora EU. Sud je nadležan za primenu prava Zajednice i za tumačenje odredbi prava EU. Sud može odlučivati u slučajevima koje podnose države članice, institucije Zajednice, kao i pravna i fizička lica. U okviru postupka prethodnog tumačenja prava Zajednice, pokrenutog na zahtev suda države članice, Sud obezbeđuje jedinstveno tumačenje prava Zajednice. Sud pravde Evropskih zajednica ima po jednog sudiju iz svake države članice ( 27 ) i devet opštih pravobranilaca. Sedište Suda nalazi se u Luksemburgu.

UGOVOR IZ AMSTERDAMA

Ugovor iz Amsterdama dopunjuje i menja osnivačke ugovore (Ugovor o EU i Ugovor o EZ). Ugovor iz Amsterdama rezultat je rada Međuvladine konferencije u Torinu 1996. godine. Ugovor su potpisali ministri država članica EU oktobra 1997. godine, a na snagu je stupio 1. maja 1999. godine.

UGOVOR IZ MASTRIHTA/

Ugovorom iz Mastrihta (potpisanim 1992., ratifikovanim 1993. godine) izvršena je do tada



UGOVOR O EU najradikalnija reforma EZ. Ovim ugovorom stvorena je Evropska unija, čime je nastala čvršća unija naroda Evrope i započeta nova era u procesu evropske integracije. Ugovorom o EU postavljeni su jasni ciljevi: ostvarivanje ekonomske i monetarne unije, uvođenje jedinstvene valute, zajedničke spoljne i bezbednosne politike, zajedničke odbrambene politike, a zatim i odbrana, uvođenje državljanstva EU, kao i saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova.

UGOVOR IZ NICE Ugovor iz Nice dopunjuje i menja osnivačke ugovore (Ugovor o EU i Ugovor o EZ). Ugovor je usvojen krajem 2000. godine, a stupio je na snagu 1. februara 2003. godine. Ugovor predviđa značajne institucionalne reforme EU sa ciljem stvaranja institucionalnog okvira za proširenje EU, koje se desilo 2004. godine. Reforme koje sadrži ugovor iz Nice predviđaju izmene sastava i načina rada Komisije EU, izmene u odmeravanju glasova u Savetu, napuštanje prava veta i mehanizam ojačane saradnje koji omogućava državama članicama, koje su dostigle određeni stepen ekonomskog razvoja, brže stupanje u proces integracije.

UGOVOR IZ PARIZA - UGOVOR O

OSNIVANJU EVROPSKE

ZAJEDNICE ZA UGALJ I ČELIK

SR Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija potpisale su 18. aprila 1951. godine Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik. Ugovor je potpisan na pedeset godina, i omogućio je da se celokupna proizvodnja uglja i čelika država potpisnica stavi pod nadnacionalni nadzor tzv. Visoke vlasti. Ovaj ugovor predstavljao je početak novog oblika međunarodne saradnje. Njegov ključni princip bio je nadnacionalnost. Države potpisnice obavezale su se da će izvršavati odluke Visoke vlasti. Principi demokratičnosti i saradnje ostvarivani su kroz zajednička tela: Visoka vlast (devet članova izabranih na šest godina), Sud pravde (sedam nezavisnih sudija), Savet ministara (šest ministara spoljnih poslova) i zajednička Skupština (78 poslanika). Po isteku Pariskog ugovora, 23. jula 2002. godine, EZUČ je prestala da postoji, a proizvodnja i promet uglja i čelika prešli su u nadležnost Evropske zajednice, i sada se tretiraju kao i svaka druga industrijska roba na tržištu EU.

UGOVORI IZ RIMA Rimskim ugovorima, potpisanim 1957. godine, osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM). Ugovorima je ustanovljena carinska unija između



država članica Evropske zajednice za ugalj i čelik - EZUČ (SR Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg) i postavljeno je kao cilj stvaranje jedinstvenog tržišta unutar kojeg bi se obezbedilo slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. Cilj EVROATOM-a bio je zajednički razvoj u oblasti korišćenja atomske energije u civilne svrhe u šest država članica. Rimski ugovori i Ugovor o EZUČ (1951) predstavljaju osnivačke ugovore Evropskih zajednica.

UNAPREĐENI STALNI DIJALOG

Unapređeni stalni dijalog (USD), predstavlja mehanizam zajedničke saradnje EU i Srbije u procesu pridruživanja. Uspostavljen je jula 2003. godine kako bi se vreme do početka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju iskoristilo za dodatne pripreme. U okviru USD periodično se održavaju stručne konsultacije u vezi sa trenutnim stanjem i kapacitetima u različitim sektorima privrede i državnoj administraciji. Rezultat ovih sastanaka su zajedničke preporuke od čije primene zavisi spremnost Srbije za pregovore i sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

ZAJEDNIČKA SPOLJNA I

BEZBEDNOSNA POLITIKA

Zajednička spoljna i bezbednosna politika ustanovljena je Ugovorom o EU kao viši stepen do tada postojeće Evropske političke saradnje (1970) među državama članicama i kao tzv. drugi stub EU. Razvoj savremenih međunarodnih odnosa uslovio je stvaranje zajedničke spoljne politike država članica EU. Glavni zadaci navedene politike jesu: očuvanje osnovnih spoljnopolitičkih interesa, nezavisnosti i bezbednosti EU, očuvanje mira, jačanje demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. Sve odluke iz oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike donosi Savet EU.

ŠUMANOV PLAN Francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman predstavio je 9. maja 1950. godine plan kojim je započet proces integracije država osnivača Evropske zajednice za ugalj i čelik. Njime je bilo predviđeno pomirenje različitih interesa zemalja u oblasti proizvodnje uglja i čelika, omogućavanje zajedničkog upravljanja ovim resursima i sprečavanje eventualnih novih sukoba. Ovaj datum (9. maj) slavi se i kao Dan Evrope.


Exchange – Municipal Training Courses Project

Makedonska 22/IX 22, Makedonska St

11000 Beograd 11000 Belgrade

Tel.: 011 /3221208 Phone: 381 11 3221208

Veb sajt: www.skgo.org Web site: www.skgo.org

Konsultantska kuća Luj Berže SAS, Francuska

Consulting company Louis berger SAS, France

Hilandarska 23/ 3 3, Hilandarska St


Tel.: 011 / 3344593 Phone: 381 11 3344593

Veb sajt: www.louisberger.com

Web site: www.louisberger.com

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO)

Standing Conference of Towns and Municipalities (SCTM)

Makedonska 22/VIII 22, Makedonska St

Tel.: 011 /3223446 Phone: 381 11 3223446

Veb sajt: www.skgo.org Web site: www.skgo.org

Evropska agencija za rekonstrukciju ( EAR)

European agency for reconstruction

Vasina 2 - 4 2 – 4, Vasina St


Tel.: 011 /3023400 Phone: 381 11 3023400

Veb sajt: www.ear.eu.int Web site: www.ear.eu.int

Radna sveska sa

prezentacijama i vežbama


Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 3


Prvi dan

10:30 - 11:00 Registracija

11.00 - 12.00 Uvod – cilj obuke i međusobno upoznavanje učesnika

12.00 - 13.00 Prezentacija: Evropska unija – institucije i proces integracije (1)

13.00 - 14.00 Ručak

14.00 - 15.00 Prezentacija: Evropska unija – institucije i proces integracije (2)

15.00 – 15.15 Pauza

15.15 – 16.30 Radionica 1 – diskusija i provera znanja o procesu evropskih integracija kroz popunjavanje upitnika

16.30 – 17.00 Zaključci

Drugi dan 09.30 – 10.00 Radionica 2 – pregled institucija Evropske unije 10.00 – 11.00 Prezentacija: - Srbija i Evropska unija: proces stabilizacije i pridruživanja 11.00 – 11.15 Pauza 11.15 – 11.45 Radionica 3 - diskusija 11.45 – 13.00 Prezentacija: Regionalna politika Evropske unije i instrumenti finansijeske podrške lokalnom

razvoju 13.00 -14.00 Ručak 14.00 – 15.30 Radionica 4 – studija slučaja i diskusija 15.30 – 15.45 Pauza 15.45 – 16.00 Zaključci

4 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU


Treći dan

09.30 – 10.00 Radionica 5 – iskustva lokalne samouprave i saradnja sa Evropskom unijom

10.00 – 11.00 Prezentacija: Saradnja lokalnih vlasti sa institucijama Evropske unije

11.00 - 11.15 Pauza

11.15– 12.00 Prezentacija: Stvaranje partnerstva

12.00 – 13.00 Radionica 6 – partnerstvo i umrežavanje

13.00 – 14.00 Ručak

14.00 – 15.00 Radionica 6 – nastavak prezentacija po grupama

15:00 – 15:15 Pauza

15.15 – 15.45 Komentari

15.45 – 16.00 Zaključci

Četvrti dan

09.30 – 10.45 Prezentacija: Usklađivanja sa standardima Evropske unije na lokalnom nivou

10.45 – 11.30 Radionica 7 - diskusija

11.30 – 11.45 Pauza

11.45 – 13.00 Prezentacija: Finansijska podrška Evropskoj uniji u pretpristupnom periodu - IPA

13.00 – 14.00 Ručak

14.00 – 14.45 Radionica 8 - similacija planiranja pretpristupne pomoći



14.45 – 15.00 Pauza

15.00 – 15.45 Prezentacija simulacije

15.45 – 16.00 Zaključci

Peti dan

10:30 - 11:00 Registracija učesnika

11.00 – 11.15 Uvod

11.15 – 12.15 Prezentacija iskustava i rezultata međunarodnih projekata sprovedenih na lokalnom nivou

12.15 – 12.30 Pauza

12.30 – 13.00 Radionica: pregled iskustava lokalne samouprave u okviru Exchange programa

13.00 – 14.00 Ručak

14.00 – 16.00 Radionica: od lokalnih /regionalnih problema do projektnih rešenja

Šesti dan

09.30 – 11.00 Radionica – nastavak pripreme projektnih rešenja

11.00 – 11:15 Pauza

11.15 – 12.30 Radionica – prezentacija projektnih ideja

12.30 – 13.00 Ocena predstavljenih zadataka

13.00 – 14.00 Ručak

14.00 – 14.30 Korisni izvori informacija o Evropskoj uniji



14.30 – 14.45 Pauza

14.45 – 15.30 Zaključci i komentari

15.30 – 16.00 Evaluacija održane obuke



EXCHANGE–ПрограмобукеуопштинамаПројекатфинансираЕвропскаунијапрекоЕвропскеагенцијезареконструкцију

Razumevanje institucija EU





Aneks 1


2

Evropska unija – integracija u zajednicu evropskih zemalja, njihova uzajamna saradnja i

partnerstvo za očuvanje mira i već i prosperitet.

Evropska integracija: Prenos dela suvereniteta sa država članica

Odluke o pitanjima od zajedničkog interesa mogu biti demokratski usvojene na evropskom nivou


3

RAT


“Dozvolite mi da danas kažem nešto o tragediji koja je zadesila Evropu. (...) Uprkos svemu, postoji rešenje koje bi kao čudo moglo da izmeni sve, za nekoliko godina učinilo veći deo Evrope slobodnim i prosperitetnim kao što je Švajcarska danas. Koje je to osnovno rešenje? To je ponovna izgradnja Evropske porodice, bar u meri u kojoj je to moguće, i stvaranje strukture u kojoj će trajati u miru, sigurnosti i slobodi. Moramo graditi neku vrstu Sjedinjenih Država Evrope. Prvi korak na tom putu mora biti uspostavljanje partnerstva između Francuske i Nemačke.”

Vinston ČerčilGovor na Univerzitetu u Cirihu

19. septembar 1946.




Ključni istorijski razlozi integracije

Posleratna Evropa – politički i ekonomski oslabljena u odnosu na SAD i SSSRDosta je bilo ratovanja! (neophodnost sporazuma između Francuske i Nemačke);Opšta želja za stvaranjem slobodnijeg, pravičnijeg i prosperitetnijeg kontinenta.


Šumanova Deklaracija(1950)(1950)

Ambicija – politička integracija u okviru nove federalne države.Usvajanje principa – najefikasniji način ostvarivanja tog cilja je putem ekonomske integracije

6


7

Istorijski koraci

1951: Pariski ugovor - osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik (ECSC) sa 6 država potpisnica (Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija)

1957: Rimski ugovori - osnivanje Evropske ekonomske zajednice (EEC) zasnovane na jedinstvenom tržištu za širok spektar roba i usluga, i Euratoma (Evropske zajednice za atomsku energiju)




8

Istorijski koraci

1967: stupanje na snagu odluke o spajanju institucija tri Evropske zajednice

1973: prvo proširenje: priključuju se Danska, Irska i Velika Britanija.

1981-1986: novo proširenje Evropskih zajednica: Grčka (1981), Španija i Portugal (1986)


9

Istorijski koraci

1986: Jedinstveni evropski akt (principi o četiri slobode kretanja: kapital, ljudi, roba, usluge)

1992: Ugovor iz Mastrihta, kojim se osniva Evropska unija. EEZ postaje EZ

1995: novi talas proširenja: Austrija, Finska i Švedska

Tokom 90-tih uklanjanje carinske i pasoške kontrole na većini unutrašnjih granica u okviru EU.

- Jedinstveno trž ište: uklanjanje trgovinskih barijera

- Ekonomska i politička integracija: zajedničke sektorske politike


Istorijski koraciIstorijski koraci2002: Monetarna unija: uvođenje jedinstvene

valute EURO u 12 zemalja članica, “euro- zona”

Maj 2004.: najveći talas proširenja: 10 država, uključujući i zemlje bivšeg istočnoevropskog bloka, EUbroji 25 država članica

2006: predloženi nacrt Ustava EU nije usvojen na referendumu u tri države članice, brojna pitanja budućnosti EU i dalje otvorena;

Januar 2007: Bugarska i Rumunija, EU 27 država članica




Proces odlučivanja EUEvropska Komisija

Evropski Parlament

Savet Evropske unije

Usvajaju regulativu

Predlaže regulativu


Najvažnije procedure za usvajanje EU regulative

Saodlučivanje – Evropski parlament i Savet ne mogu jedan bez drugoga usvojiti aktSaradnja – Savet može, ali ne mora usvojiti stav ParlamentaKonsultovanje – Savet ne mora usvojiti mišljenje ParlamentaDavanje saglasnosti


Novi finansijski okvir2007-2013

Održivi razvoj (382.1 milijardi Eur)

Očuvanje i upravljanje prirodnim resursima (uključujući poljoprivredu) (371.3 milijardi Eur)

Građanstvo, slobode, bezbednost, pravda (10.7 milijardi Eur)

Administracija (49.8 milijardi Eur)

EU kao globalni akter (49.5 milijardi Eur)

Ukupan budžet: preko 864 milijardi Eur




Novi finansijski okvir2007-2013

Održivi razvoj (51.3 milijardi Eur)

Očuvanje i upravljanje prirodnim resursima (uključujući poljoprivredu) (55 milijardi Eur)

Građanstvo, slobode, bezbednost, pravda (1.2 milijardi Eur)

Administracija (6.6 milijardi Eur)

EU kao globalni akter (6.2 milijardi Eur)

Ukupan budžet za 2007.: preko 120 milijardi Eur

EXCHANGE–Програм обуке у општинамаПројекат финансира Европска унија прекоЕвропске агенције за реконструкцију

15

Evropska unija:Novi izazovi u budućnosti...Ekonomske, socijalne i političke posledice

učlanjenja 12 novih država;

Buduće proširenje – Srbija i druge države koje imaju težnju da postanu članice EU;

Neophodnost novog Ustava za Evropu –kako pomiriti različite potrebe i interese 27 država članica;

Razočaranost među građanima pojedinih država u odnosu na EU.


Zadatak

Panel diskusija po grupama:

1. Evro – optimisti

2. Evro – pesimisti

3. Predstavnici EU

4. Predstavnici RS

Učesnicima se daje prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj zajednici




Zadatak

Teme:

Grupe 1 i 2:

“U kom pravcu će se dalje razvijati EU?”

Grupe 3 i 4:

“Da li će i kada Srbija postati članica

EU?”



PRVI DAN OBUKE

Cilj dana je upoznavanje polaznika sa programom obuke i njegovim ciljevima, kao i proučavanju strukture jednog dela institucija EU i njihovog načina rada. Prvi dan obuke podrazumeva primenu sledećih znanja i mehanizama:

⇒ Prezentacija: Istorija i struktura EU;

⇒ Rasprava;

⇒ Prezentacija: Institucije EU, finansiranje i izazovi u budućnosti;

⇒ Rasprava;

⇒ Grupni rad: Igra uloga (roll play);

Materijali za obuku su u prilogu.

PREZENTACIJA: Istorija i struktura Evropske unije

Napomene:

⇒ Uvodni deo programa obuke sadrži osnovne informacije koje se odnose na istorijski kontekst i faze razvoja evropskih integracija, pregled ključnih institucija Evropske unije, njihovih uloga i nadležnosti u procesu izgradnje institucionalne arhitekture današnje Evropske unije, što opet predstavlja preduslov za bolje razumevanje posleratnog toka procesa integracije u zajednicu evropskih zemalja, njihove uzajamne saradnje i temeljnih vrednosti na kojima ona počiva.

⇒ Proces je započet u periodu nakon završetka Drugog svetskog rata i trajao do 1951. godine uz podršku i zalaganje najistaknutijih vizionara ujedinjene Evrope i državnika poput Konrada Adenauera, Vinstona Čerčila i Roberta Šumana. Svoju punu afirmaciju doživeo je usvajanjem Šumanove deklaracije 9. maja 1950., i predlogom o osnivanju Zajednice za ugalj i čelik. Datum 9. maj danas se obeležava kao Dan Evrope, a 1951. godina, (Pariski ugovor) je godina zvaničnog ustanovljavanja Zajednice za ugalj i čelik čiji su osnivači šest zemalja: Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg i Nemačka. Time su do tada ključne sirovine za ratne sukobe stavljene pod kontrolu zajedničkih institucija i u funkciju ekonomskog prosperiteta. Već 1957. godine, proces je nastavljen potpisivanjem Rimskog ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM).

⇒ Godina potpisivanja Rimskog ugovora danas se obeležava kao godina osnivanja moderne Evropske unije, odnosno smatra se godinom u kojoj je proces evropske integracije dobio puni zamah. Ključni istorijski koraci na tom putu vodili su ka stvaranju nove institucionalne arhitekture kako u pravcu jačanja i produbljivanja procesa integracije, tako i u pravcu proširenja Evropske unije. Temeljni principi (jedinstveno tržište, vladavina prava, saradnja među narodima, unapređenje jedinstva, očuvanje različitosti)



afirmisani su i ugrađivani u ključne sporazume usvojene na nivou Zajednice i koji prema Ugovoru iz Mastrihta (1993) počivaju na tri stuba:

I stub: Komunitarni stub koga čine zajedničke institucije jedinstvenog tržišta, ekonomska i monetarna unija, kao i institucije zajednički utvrđenih sektorskih politika.

II stub: Međuvladina saradnja u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

III stub: Međuvladina saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova.

Ključni koraci na putu ka punoj afirmaciji temeljnih principa:

1967. Stvaranje Evropske ekonomske zajednice (EEZ).

1973. Priključenje u EEZ Danske, Velike Britanije i Irske.

1981. Priključenje Grčke.

1986. Priključenje Španije i Portugala.

1986. Jedinstveni Evropski Akt (principi četiri slobode: kretanja ljudi, kapitala, roba, usluga).

1993. Ugovor u Mastrihtu, osnivanje Evropske zajednice, proširenje oblasti saradnje na međuvladinom nivou, jedinstveno evropsko tržište, uklanjanje trgovinskih barijera.

1995. Priključenje Austrije, Finske i Švedske.

2002. Osnivanje monetarne unije (Evro zona, EU 12).

2004. Istorijsko proširenje i prijem 10 novih država - EU 25 (Češka, Slovačka , Poljska, Mađarska, Slovenija, Letonija, Estonija, Litvanija, Malta i Kipar).

2007. Pristupanje Bugarske i Rumunije (EU 27).

Evropsku uniju i dalje očekuju brojni izazovi među kojima su svakako:

⇒ Ekonomske i društvene posledice istorijskog proširenja.

⇒ Proširenje Evropske unije na zapadni Balkan.

⇒ Neophodnost donošenja novog Ustava i pronalaženje načina za usaglašavanje različitih interesa i potreba 27 država članica.

⇒ Razočarenje građana pojedinih država Evropskom zajednicom.



PREZENTACIJA: Institucije EU, finansiranje i izazovi u budućnosti

TEMATSKA RADIONICA – GLAVNI IZAZOVI U BUDUĆNOSTI

Cilj radionice je podsticanje rasprave među učesnicima na temu ključnih pitanja u vezi sa integracijom u EU.

Materijal: Prezentacija trenera o institucijama EU, slajdovi u ppt formatu sa uputstvima za grupni rad, flipčart tabla.

Opci ja 1

Bez prezentovanja slajdova o izazovima pristupa EU

Učesnici su podeljeni u grupe (od 3 do 5 članova)

Zadatak – od učesnika se traži da naprave spisak mogućih izazova koji predstoje ulasku u EU i da o njima raspravljaju.

Nakon prezentacija o listama izazova može započeti živa rasprava, upoređivanje lista, uočavanje sličnosti i razlika.

Zaključne primedbe predavača usmerene su ka različitim viđenjima građana zemalja EU u pogledu budućeg proširenja, uz poređenje sa drugim evropskim zemljama; visokim očekivanjima u pogledu pristupanja EU itd.

Kao zaključak rasprave, predavač prikazuje slajd sa ranije pripremljenim spiskom izazova i traži dodatna poređenja i komentare o mogućim razlikama, ukoliko one postoje.

Opci ja 2

Slajd o izazovima pristupanja EU

Učesnici su podeljeni u grupe (od 3 do 5 članova)

Zadatak – od učesnika se traži da pogledaju listu izazova prikazanu na slajdu, raspravljaju o njoj i zatim dopune, skrate ili izmene datu listu.

Nakon prezentacije slaganja/neslaganja sa listom izazova može započeti živa rasprava, upoređivanje lista, uočavanje sličnosti i razlika.

Zaključne primedbe predavača usmerene su ka različitim viđenjima građana zemalja EU u pogledu budućeg proširenja, uz poređenje sa drugim evropskim zemljama; visokim očekivanjima u pogledu pristupanja EU itd.

Trajanje: 30 – 45 minuta



TEMATSKA RADIONICA - EU-SKEPTICI PROTIV EU-OPTIMISTA - SRBIJA NASPRAM EU

Cilj je podsticanje učesnika na raspravu o ključnim pitanjima u vezi sa integracijom u EU

Materijal: Prezentacija predavača na temu EU institucija, slajdovi u ppt formatu sa uputstvima za grupni rad, flipčart tabla

Učesnici su podeljeni na 4 grupe ( 4 do 5 članova)

Aktivnost: Od svake grupe se traži da preuzme svoju ulogu – ili su predstavnici EU-skeptika, EU optimista, EU zvaničnika ili zvaničnika srpske vlade. Na osnovu obe prezentacije članovi svake grupe raspravljaju o svojim ulogama i pripremaju izjave (ili prave crteže) na flipčart tabli kako bi dali odgovore na sledeća pitanja:

⇒ Za EU-skeptike i EU-optimiste: kakva je budućnost EU?

⇒ Za srpske i EU zvaničnike: kada će se Srbija pridružiti EU, i da li će?

Nakon prezentacija EU-optimista i EU-skeptika, predavač podstiče panel raspravu (šta vi mislite? kako biste vi komentarisali izjave grupa? koje dodatne argumente biste vi izneli kako biste dodatno podržali svoj stav?)

Nakon prezentacije EU i srpskih zvaničnika, predavač podstiče panel raspravu (šta vi mislite? kako biste vi komentarisali izjave grupa? koje dodatne argumente bi koristili? kada će se Srbija pridružiti EU? šta svi mi treba da radimo da bi se to ostvarilo?).





Regionalna politika EU i instrumenti finansijske

podrške lokalnom razvoju






Regionalna politika EU

Regionalna politika - jedna od najznačajnijih politika EUČini gotovo polovinu ukupnogbudžeta Unije213 milijardi EUR u periodu 2000-2006.Preko 308 milijardi EUR u periodu 2007-2013.






Uloga Komiteta regionaSastav (344 člana):

24 Nemačka, Francuska, Italija i VB21 Španija i Poljska15 Rumunija12 Austrija, Belgija, Bugarska, Grčka, Mađarska, Holandija, Portugal, Češka i Švedska9 Danska, Finska, Irska, Litvanija i Slovačka7 Estonija, Letonija i Slovenija6 Kipar i Luksemburg5 Malta


Ciljevi Regionalne politike EU 2007-2013

KonvergencijaRegionalna konkurentnost i zapošljavanjeEvropska teritorijalna saradnja


Konvergencija

Pomoć najmanje razvijenim regionima da dostignu EU prosekOblasti finansiranja

InfrastrukturaLjudski resursiDruštvo zasnovano na znanjuInovacijePrilagodljivost promenamaZaštita životne sredineEfektivna administracija




Konvergencija

Preko 251 milijardi EUR (81,5%)Pravo imaju regioni (NUTS II nivo) u kojima je GDP per capita ispod 75% proseka EU Sredstva za regione čiji se položaj promenio nakon proširenja70-85% vrednosti finansira EU


Nivo Minimum populacije

Maksimum populacije

NUTS 1 3 miliona 7 miliona

NUTS 2 800 000 3 million

NUTS 3 150 000 800 000

NUTS – Klasifikacija teritorijalnih jedinica


Regionalna konkurentnost i zapošljavanje

Podsticanje konkurentnosti i zapošljavanja u regionima koji su razvijeniji od regiona konvergencije, ali i dalje zaostaju za prosekom EU49 milijardi EUR (blizu 16%)EU finansira 50% vrednosti projekata (do 85% za najzaostalije regione)




Evropska teritorijalna saradnja

Zasnovana na INTERREG inicijativiBlizu 8 milijardi EUR (oko 3%)

74% za prekograničnu saradnju21% za transnacionalnu saradnju5% za među-regionalnu saradnju

EU finansira 75% vrednosti projekta


Sprovođenje

Svaka zemlja članica priprema Nacionalni referentni strateški okvir za 2007-2013Zemlje članice pripremaju Operativne programe 2007-2013 za svaki od tri prioriteta


Inicijative EU u prethodnom periodu

INTERREG III: prekogranična, transnacionalna i međuregionalna saradnjaURBAN II: oporavak gradskih područja koja se nalaze u kriziLEADER+: ruralni razvoj kroz inovativne lokalne projekteEQUAL: borba protiv diskriminacije i nejednakosti na tržištu rada.




Prethodna iskustva: INTERREG III

INTERREGINTERREG IIIIII AA – prekogranična saradnja između pograničnih regionaINTERREGINTERREG IIIIII BB – transnacionalna saradnja koja uključuje nacionalne, regionalne i lokalne organe vlasti i ima za cilj da promoviše veću integraciju unutar EU kroz formiranje velikih grupa evropskih regionaINTERREGINTERREG IIIIII CC – međuregionalna saradnja koja ima za cilj da poveća efektivnost regionalnih razvojnih politika i instrumenata kroz široku razmenu informacija i iskustava putem umrežavanja


Prethodna iskustva: INTERREG III B-CADSESProgram Program CADSESCADSES (Jadranski, dunavski, i prostor Jugoistočne Evrope) - preko 237 miliona EURPrioriteti Programa:

Unapređenje prostornog planiranja i socijalna i ekonomska kohezija (64 miliona EUR)Efikasni i održivi transportni sistemi (56 miliona EUR)Zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa (49 miliona EUR)Zaštita prirode i upravljanje resursima (53 miliona EUR)Tehnička pomoć (16 miliona EUR)


Finansijski instrumenti regionalne politike EU

(2007-2013)

Evropski fond za regionalni razvojEvropski socijalni fond Kohezioni fond




Evropski fond za regionalni razvoj

European Regional European Regional Development Fund Development Fund ((ERDFERDF))

Proizvodne investicije Infrastrukturni projektiRazvoj malih i srednjih preduzeća


Evropski socijalni fond

European Social Fund (ESF)Mere za unapređenje zaposlenosti

Obrazovni sistemi Profesionalne kvalifikacije Pomoć u zapošljavanju


Kohezioni fond

Namenjen onim državama članicama u kojima GDP per capita iznosi manje od 90 % od proseka EU 25Češka, Estonija, Grčka, Kipar, Letonija, Litvanija,Mađarska, Malta, Poljska, Portugal, Slovenija, Slovačka (Španija do kraja 2013.)Zaštita životne sredine i razvoj transportne infrastrukture




Pretpristupni fondovi ISPA i SAPARD

Nastali 1999. godine sa ciljem pripreme tadašnjih 10 zemalja kandidata Centralne i Istočne Evrope za članstvo u EUDo 2003. godine, godišnji budžet ISPA za deset zemalja kandidata je iznosio 1.1 milijardu €, SAPARD 560 miliona €Poslednji put primenjivani u Bugarskoj i Rumuniji

ISPA 452 miliona € u 2004 SAPARD 225 miliona € u 2004


Pretpristupni fondovi ISPA i SAPARD

Pretpristupni instrument za strukturne politike – ISPA: finansiranje krupnih infrastrukturnih projekata u oblastima zaštite životne sredine i transporta Specijalni pristupni program za poljoprivredni i ruralni razvoj –SAPARD: priprema za buduće učešće u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici


Prekogranična saradnja –Program novog susedstva

MađarskaBugarskaItalija RumunijaCADSESNacrt Programa sa Hrvatskom




Da li ste imali iskustva sa regionalnim finansijskim instrumentima EU (INTERREG na primer)?

Da li ste imali iskustva u međusobnom povezivanju pograničnih regiona?

Ako je saradnje bilo, ko je pokrenuo inicijativu?

Kako ste zadovoljni korišćenjem raspoloživih fondova?

Šta je za vašu opštinu bilo najkorisnije u ovoj saradnji?

Koji je, po vama, najveći problem u ovim oblicima saradnje?


Vels:Region

EU


Opština Vels i EU

Asocijacija opština Velsa –kancelarija u Briselu osnovana 2003;Vels podeljen na 11 regiona;Opštine u partnerstvu sa regionima;Opštine uključene u rad EU institucija kroz regione, Asocijaciju opština (WLGA) i Skupštinu Velsa




Akcioni plan za razvoj ruralnog Velsa (REAP)


REAP CiljeviOdržive ruralne zajednice u Velsu.Visok kvalitet usluga u ruralnom području uz izgradnju odgovarajućih objekata.Bolji pristup i komunikacija između stanovništva i poslovnog sektora.Unapređenje održivog ruralnog privređivanja i veća zaposlenost.Unapređenje položaja: mladih, žena, Velšana koji govore samo velški, osoba sa invaliditetom, starijih, etničkih manjina;Održivost i unapređivanje posebnosti i raznolikosti okruženja ruralnog područja


Akcioni plan ruralnog ekonomskog razvoja

Osnovni fond od 4.3 mil. Evra za podršku obnove ruralnih zajednica.Organizacije civilnog sektora pravo na 100% finansiranje javni sektor – 50%





ProjektiProjekti:Strategije lokalnog ekonomskog razvoja;Finansiranje strateških projekata;Podrška lokalnim zajednicama, socijalnom preduzetništvu za novo zapošljavanje, pružanje osnovnih lokalnih usluga, podsticaj mladima na povratak/ostanak u svojim zajednicama;



Podrška zelenomturizmu u lokalnimzajednicama;

Unapređenje uslugajavnog saobraćaja ipovezivanje udaljenih izabačenih zajednica,

Festivalimarketinškepromocije seoskihzajednica.


Zeleno more –zajednički projekti

Efekti realizacije projekta– 39 obnovljenih plaža

– 50 plaža označenih Plavom zastavom

– Upravljanje i redovno održavanje objekata

na plažama– Nacionalni fondovi, ali

uz uvažavanje lokalnih prioriteta




Zeleno more – zajednički projekti

5.5 miliona Evra10 opština Velsa, plus Turistička organizacijaFinansijski paket:

EU = 46%Turistička org. Velsa= 25%Opštine = 29%


Studija slučaja

Birmingham, UK


1984 - 2002

550 milliona Eura




““Kako je jednom gradu uspelo da dobije tako velike EU donacije””??


Pitanje je pogrešno!


““Kako je jednom gradu pošlo za rukom da se toliko transformiše

koristeći EU fondove”?




Ovo pitanje je na mestu!


Grad Birmingem je postigao uspeh time što je identifikovao 5 ključnih problema shvativši da je neophodno nešto preduzeti u cilju njihovog rešavanja!


Ključni problem(i)Birmingema

Pad industrijske proizvodnje:Nezaposlenost;Zapušteno zemljište.

Zagađeno i zakrčeno gradsko jezgro;Osipanje/odlazak uslužnog & bankarskog sektora iz centra grada;‘betonski okovratnik’ gradskog kružnog putaNedostajući kulturni/turistički objekti i sadržaji




Rešenja?

Niz projekata kojim se rešava svaki problem

ponaosob?


NE!Već iznalaženje celovitog rešenja:

Strategija razvoja kojom se na sveobuhvatan način pristupa

rešavanju problema jednog grada

EU fondovi samo su deo ove strategije.


U početku......

Strategija ekonomskog razvojaStrategija ekonomskog razvojaVizijaJasni ciljeviPolitički prioriteti (ni Rim nije izgrađen u jednom danu!)Strateška perspektiva razvoja grada, a ne izolovani/pojedinačni projekti.Hrabrost u celovitom urbanom planiranju razvoja.




Konkretne odluke

Rešenja za zagađeno urbano jezgroProširivanje centra grada. Strategija očuvanja kvartovaDiversifikacija privrednih sadržaja, t.j. obezbeđivanje lokacija pogodnih za investicije i razvoj


Realizacija dogovorenog

Investicije u zemljište, imovinu,ljudske resurse, inovacije, ideje iakciju.

Uravnotežen pristup između novog zapošljavanja i edukacije/ obuke građana i lokalnih zajednica za znanja i veštine potrebne za nova radna mesta


Usmeravanje gradskog budžeta u bolji kvalitet obrazovanjaUspostavljanje mehanizama i institucija zaduženih za planiranje/dizajniranje konkretnih projekata obnoveJavno/ privatna partnerstva

EU fondovi za popunjavanje nedostajućih sredstavaEU gradovi partneri(Lion, Milano, Lajpcig i Frankfurt) i razmena dobre prakse.

Finansiranje rešenja




Odnosi sa Briselom

Podrška predstavništvu regiona “West Midlands in Europe” iz kancelarije u Briselu;Efikasno zastupanje prioriteta Birmingema u okviru regionalne kancelarije, kroz:

Regionalni pristup i partnerstva;Uspostavljanje efikasne komunikacije sa timom konsultanata u kancelariji u Briselu.


Efekti



Aneks 2 - DRUGI DAN OBUKE

Cilj dana je razmena mišljenja o politici Evropske unije i pretpristupnom procesu za zemlje zapadnog Balkana, kao i upoznavanje učesnika radionice sa regionalnom politikom Evropske unije, i njenim uticajem na Srbiju. Drugog dana obuke primenjuju se sledeći materijali i mehanizmi:

1. EU i Zapadni Balkan

Prezentacija: Rasprava o procesu stabilizaciju i pristupanju zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Radionica: Prezentacije ličnih iskustava učesnika u radu sa institucijama EU.

2. Regionalna politika EU

Prezentacija: Regionalna politika Evropske unije

Primeri najbolje prakse iz Ujedinjenog Kraljevstva (Birmingem i ruralni deo Velsa), Španije, Irske i Italije.

Materijal za obuku je u prilogu.

TEMATSKA RADIONICA: KVIZ O EU

Cilj: Vežbe zagrevanja / izvođenje zaključaka sa rasprava vođenih prethodnog dana

Zadatak: Učesnici rade u parovima i popunjavaju Upitnik koji sadrži 10 pitanja u vezi sa ključnim istorijskim koracima u procesu integracije u EU. Nakon završetka zadatka, predavač deli Ključ za pitanja kako bi oni sami mogli uporediti rezultate i napraviti neku vrstu samo-procene. Maksimalan broj bodova je 10 i svaki od parova izveštava o broju osvojenih bodova dok obrazlaže svoje odgovore.


IN TOT File – EU Quiz -na CD-u

EU i Zapadni Balkan: Proces stabilizacije i pridruživanja

Proces stabilizacije i pridruživanja EU zemalja Zapadnog Balkana ima za cilj stabilizaciju regiona putem potencijalnog članstva u EU kao podsticaja reformama, regionalnoj saradnji, ispunjavanju političkih i ekonomskih uslova kako bi se unapredio proces pridruživanja.

Osnovni instrumenti ove politike su Autonomne trgovinske mere, Programi finansijske pomoći CARDS/IPA, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Srbija je proces stabilizacije i pridruživanja započela već krajem 2000. godine ukidanjem carina za izvoz za preko 95% proizvoda i uključivanjem u program finansijske pomoći CARDS-a. Već 2001. godine, tadašnja SRJ je započela pripreme za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju koji su zvanično započeti u oktobru 2005.



godine. Do kraja 2007. godine se očekuje parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.

U međuvremenu, Hrvatska i Makedonija su dobile status kandidata za članstvo u EU dok je Hrvatska u oktobru 2005. godine započela pregovore o članstvu sa Evropskom unijom. Albanija i Crna Gora su potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, dok je u slučaju BiH tehnički deo pregovora završen, ali se parafiranje i potpisivanje tek očekuju.

TEMATSKA RADIONICA: PRIPREMA ZA EU

Cilj radionice je upoznavanje učesnika sa pripremnim merama države u cilju integracije u Evropsku uniju.

Materijal: Prezentacija predavača na temu SAP, EU programa pomoći za zemlje zapadnog Balkana; slajdovi u ppt formatu sa opisom zadatka, flipčart tabla.

Aktivnost: Učesnici su podeljeni na 4 grupe (4 do 5 članova) i međusobno raspravljaju o merama koje treba uspostaviti u cilju uključenja države u EU: Razmatra se na koji način bi Srbija trebalo da se pripremi za ulazak u EU?

Svaka od grupa pravi prezentaciju sa spiskom neophodnih mera i preduslova, dok nakon svake prezentacije (od kojih svaka traje 5 do 10 minuta) predavač podstiče komentare i pitanja: Šta vi mislite? Koje druge mere biste vi dodali? Možete li napraviti poređenje liste mera sa aktivnostima implementiranim u drugim zemljama u regionu?

Trajanje: 60 –70 minuta.

TEMATSKA RADIONICA: PREZENTACIJE LIČNIH ISKUSTAVA UČESNIKA U RADU SA EU INSTITUCIJAMA

Svrha ove vežbe je motivisati učesnike da se “otvore” tako što će podeliti svoje lično iskustvo u radu sa institucijama EU. Treba ih podstaći na kritikovanje i davanje prigovora, kao i podrške. Uloga predavača je da raznolika iskustva i zapažanja oblikuje u generalne poruke podložne daljoj raspravi.

PREZENTACIJA: Regionalna politika Evropske unije

Regionalna politika Evropske unije

Regionalna politika predstavlja jednu od najznačajnijih sektorskih politika Evropske unije (oko 35% ukupnog budžeta EU) koja od samog početka, sredinom sedamdesetih godina, ostvaruje dvojaku funkciju, to jest promoviše uravnotežen regionalni razvoj na nivou čitave Zajednice i obezbeđuje dodatna sredstva državama članicama kako bi se brže uključile u proces integracije. Osnovni ciljevi regionalne politike sadržani u principima definisanim sredinom 50-tih godina su obezbeđenje uravnoteženog, održivog ekonomskog razvoja na čitavoj teritoriji Zajednice, uz adekvatne mere finansijske podrške i izgradnju odgovarajućih institucija koje su tokom proteklih decenija evoluirale možda u većoj meri nego u drugim sektorima.



Posebno značajna uloga ostvarena je u oblasti prekogranične saradnje i povezivanja regiona u pograničnim oblastima zemalja članica. U tom smislu, najznačajnije institucije finansijske podrške su Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF), Evropski kohezioni fond (ECF), Evropski socijalni fond (ESF) i Evropska investiciona ado Razvoj strukturnih fondova podrške regionima zasnovanim na principima a)programiranja, b)koncentracije, c) dodavanja i d) partnerstva, danas predstavlja osnov za uspostavljanje brojnih programa podrške u okviru Komunitarnih inicijativa, poput Interreg Programa. Komitet regiona danas je jedno od najuticajnih savetodavnih tela na nivou Evropske unije, a zadužen je za praćenje realizacije i planiranje regionalne politike u čijem sastavu su predstavnici iz preko 250 regiona država članica, koji su pored toga uključeni u brojne organizacije povezivane na regionalnom nivou. Regionalna politika Evropske unije je od velikog značaja za proširenje EU i predstavlja mogućnost uključivanja lokalnih-regionalnih vlasti Srbije kroz različite programe podrške.

PREZENTACIJA: Regionalizacija i najbolja praksa EU






Budžet EU






Formiranje budžeta

Planiranje na 6 godina (2007 – 2013)Rebalans na 3 godineZa svaku tekuću godinu utvrđuje se plan trošenja sredstava


Priprema budžeta

Evropska komisija u konsultacijama sa zemjama članicama priprema predlog budžetaSavet ministara ga usvajaZatim se dostavlja Parlamentu na usvajanje


Struktura budžeta

Tradicionalni izvori — uvozne carine za države koje nisu članice EU PDV – procenat od jedinstvenog PDVa u državama članicama Procenat od BDP države članice (0.73 - 1%) Prosečno 293 Evra po stanovniku EU




Kako se prikuplja novac

Tradicionalni izvori

PDV BDPBDP


Specifičnosti

• Velika Britanija, Holandija, Nemačka, Austrija i Švedska imaju posebno prilagođene kalkulacije za davanja u budžet EU.

• Švedska – plaća oko 25 milijardi Kruna a 2007. će iskoristiti 15 milijardi


Odnos davanja i korišćenja budžeta




BDP EU 2005.

DRŽAVA BDP u jedinicama kupovne moći

US 35 600

JP 25 900

EU-25 23 400

RU 8 100

CN 4 500






PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA EU






PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA EU

Strategija EU za zemlje zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora) Lansirana u junu 1999. godine Motiv – stabilizacija regiona putem:

Potencijalnog članstva u EU kao podsticaja reformamaPodsticanje regionalne saradnjePolitičkih i ekonomskih uslova koji se moraju ispuniti kako bi se unapredio proces pridruživanja


Ciljevi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

Razvijanje političkog dijaloga EU i države potpisnikaPočetak usklađivanja zakonodavstvaUnapređenje ekonomskih odnosaStvaranje zone slobodne trgovineRazvoj regionalne saradnje


OSNOVNI ELEMENTI PSP-a

Autonomne trgovinske mere Program finansijske pomoći CARDS/IPASporazum o stabilizaciji i pridruživanju




AUTONOMNE TRGOVINSKE MERE

Mere odobrene za čitav region Preko 95% proizvoda se može izvoziti na tržište EU bez carineProblemi u izvozu proizvoda:

Posebni režimi za određene kategorije proizvoda (meso, tekstil)Tehnički standardi


PROGRAM CARDS

2000-2006: 4.65 milijardi Evra za region

Za Srbiju: 2002 – 172 miliona2003 – 220 miliona 2004 - 202 miliona


Proces pristupanja EU

Studija izvodljivosti

Pregovori o stabilizaciji i pridruživanju

Potpisivanje Sporazuma

Status države članice




Srbija u procesu stabilizacije i pridruživanja

Konsultativna radna grupa (juli 2001 – juli 2002)Kraj 2001 – mart 2002. Pregovori o Beogradskom sporazumuDecembar 2002. - usvajanje Ustavne poveljeMart 2003. - Izbor Saveta ministaraJun 2002 – avgust 2003. pregovori o Akcionom planu o harmonizaciji privrednih sistema


Srbija u procesu stabilizacije i pridruživanja

Od jula 2003. sastanci Unapređenog stalnog dijalogaSeptembar 2004. Pristup dvostrukog kolosekaApril 2005. Pozitivna Studija o izvodljivostiOktobar 2005. Savet Ministara odobrio otvaranje pregovora o stabilizaciji i pridruživanjuMaj 2006. Prekid pregovora Mart 2007. Crna Gora i EU parafirale Sporazum


Obaveze Srbije nakon potpisivanja SSP

• Zona slobodne trgovine – ukidanje svih carina i količinskih ograničenja u određenom roku koji je predmet pregovora (6 do 10 godina) – sa izuzetkom nekih proizvoda u poljoprivredi i ribarstvu

• Usklađivanje zakonodavstva(konkurencija, državna pomoć, intelektualna svojina, javne nabavke, prava potrošača, diskriminacija žena, itd)





Acquis Communautaire

Pravne tekovine zajednice –komunitarno pravoObuhvata načela i političke ciljeve EU kao i zakonodavstvo EU i odluke Evropskog suda pravde Svaka država kandidat mora prihvatiti osnivačke ugovore EU i usvojiti Acquis


Uloga lokalne samouprave

• ¾ zakonskih normi EU se primenjuju na lokalnom nivou

• Učešće predstavnika lokalnih vlasti u radu Komiteta regiona

• Konkurisanje za sredstva iz strukturnih i kohezionih fondova (40% budžeta EU)

• Kofinansiranje projekata iz EU fondova• Uticaj u pregovorima centralnih vlasti

sa EU




Diskusija

Kako da spremni dočekamo ulazak u

EU?

Učesnicima se daje prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj zajednici.






Saradnja sa EU institucijama






Kako iz male opštine kontaktirati veliki svet?


Kako iz male opštine uticati na veliki svet?


EVROPSKA AGENCIJA ZA EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJUREKONSTRUKCIJU

Do 2006, Evropska Agencija za Rekonstrukciju (EAR) odgovorna je za obezbeđivanje podrške EU za Srbiju.

Počev od 2007, ovu funkciju preuzima Delegacija Evropske Komisije u Srbiji.




Delegacija Evropske Komisije u Srbiji

PodrPodršškaka

reformireformi

PristupanjePristupanje

Daje zamah Daje zamah

procesuprocesu

pridrupridružž ivanjaivanja

Prati pravni Prati pravni

okvir pridruokvir pridruŽŽivanjaivanja


PreporukaRazvijati efikasno

saradnju sa EU putem komunikacije sa

Delegacijom Evropske Komisije!


Da li je regionalni pristup efikasan?

iVerujete li da region može

istinski da zastupa vaše interese?

Učešće u finansiranju

regiona koji će vas zastupati u

Beogradu

Opcije koje stoje na raspolaganju malim opštinama: zajedničko

delovanje!

Partnerstvo sa sličnim opštinama i

zajedničko zastupanje u

Beogradu




Opcije na raspolaganjuOsnivanje kancelarije

1. U Briselu?2. Beogradska kancelarija sa jakim vezama u

EU preko Delegacije EK u Beogradu?3. Partnerstvo sa sličnim opštinama u

osnivanju EU kancelarije u Beogradu?Po kom kriterijumu? Geografska blizina?Veličina? Etnička struktura?

4. Korišćenje postojećih inicijativa? (SKGO?)


Mreža evropskih organizacija/

zajedničko lobiranje

Bliske veze sa Delegacijom EK

Umrežavanje/pristu-panje u već formirane partnerske mreže


Saradnja sa EU institucijama:

Najbolje opcije za nas?

Znamo li kakva je naša vizija/ koji su naši ciljevi i prioriteti?Koliko sredstava možemo izdvojiti za saradnju sa EU institucijama?Koje su najbolje opcije za nas?Ko su naši partneri u regionu?




Najpovoljnije opcije za male opštine

Ključni elementi:

Određivanje sopstvenih prioriteta u odnosu na region/ međuopštinska partnerstva. Šta se time dobija?Koji su samo vaši problemi? U kakvom su odnosu sa problemima ostalih opština?Kako region/ međuopštinska partnerstva mogu kontrolisati/uticati na rad svoje EU Kancelarije u Beogradu?Kako se vrši procena/analiza promene prioriteta?


Opasnosti!

Nema jasno definisanih ciljeva/prioriteta

Neiskusan/ nije uključen u procese odlučivanja u opštini

Ne odražava interese opštine

Slab menadžment/ nedostatak fokusiranosti na projekte

Opština

Opšt.EU

Služba

EU kancelarija u

Beogradu

Region


EU prioritetiVažeći prioriteti Delegacije EK?Koje su ciljevi aktuelnih politika?Ko su njihovi glavni akteri?Gde se donose ključne odluke?

VAŠI prioritetiKakva je vizija strateškog razvoja opštine?Koji su vašiprioriteti?Kako ih možete ugraditi u zajedničke projekte sa regionalnim partnerimaGrupisanje prioriteta...

Solucije




EU Prioriteti• Važeći prioriteti

Delegacije EK?• Koje su ciljevi aktuelnih

politika?• Ko su njihovi glavni

akteri?• Gde se donose ključne

odluke?

VAŠI Prioriteti• Kakva je vizija

strateškog razvoja opštine?

• Koje su vaši prioriteti?• Kako ih možete ugraditi

u zajedničke projekte sa regionalnim partnerima

• Grupisanje prioriteta...

Solucije

Kombinovanje ovih prioriteta

= postizanje najboljih efekata za vašu opštinu


Vežba

Sačinite plan aktivnosti za zajedničko

zastupanje interesa pred centralnim

vlastima i Delegacijom

Evropske komisije

Učesnicima se daje prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj zajednici



Aneks 3 - TREĆI DAN OBUKE

Cilj trećeg dana obuke je podsticanje rasprave o mogućem načinu na koji bi opštine trebalo da sarađuju sa institucijama Evropske unije. Primenjivani su sledeći materijali i mehanizmi:

⇒ Prezentacija: opštine koje sarađuju sa EU institucijama;

⇒ Rasprava o najboljoj lokalnoj praksi;

⇒ Prezentacija: partnerstva i umrežavanje ;

⇒ Rasprava o najboljoj lokalnoj praksi.

Materijal za obuku dat je u prilogu.

Saradnja lokalnih samouprava sa EU

Jedna od prepoznatih slabosti, kada je u pitanju efektivno korišćenje pomoći koju pruža EU preko svojih predstavnika, jeste neadekvatna komunikacija lokalnih samouprava sa odgovarajućim telima Evropske unije.

U ovom poglavlju razmatraćemo najpovoljnije mogućnosti koje su na raspolaganju lokalnim samoupravama u ostvarivanju dobrih odnosa sa domaćim i EU institucijama relevantnim za unapređenje njihovog rada.

Razgovaramo i o prednostima i slabostima individualnog i grupnog delovanja lokalnih samouprava sa zajedničkim interesima, boljem iskorišćavanju podrške koju pruža i može da pruži Stalna konferencija gradova i opština, unapređenju organizacione strukture lokalnih samouprava i osnivanje specijalizovanih jedinica za bavljenje EU integracijama.

Partnerstva

Jedna od važnih preporuka lokalnim samoupravama u pogledu efektivne saradnje sa EU institucijama jeste i udruženo delovanje, sagledavanje i rešavanje problema na regionalnom nivou. Broj lokalnih samouprava u EU se izražava u desetinama hiljada i postoji ozbiljan problem u pojedinačnom pristupu. Regionalni pristup je koncept koji dominira kada je u pitanju Evropska unija i njen odnos prema lokalnim samoupravama koje bi trebalo na vreme da prilagode svoje strateško planiranje i rešavanje lokalnih problema u cilju iskorišćavanja raspoloživih fondova i drugih vidova pomoći koje nudi EU.



PREZENTACIJA: Opštine koje sarađuju sa institucijama EU

TEMATSKA RADIONICA: RAZMENA DOBRE LOKALNE/REGIONALNE PRAKSE

STUDIJA SLUČAJA – Region Vels, grad Birmingem (UK)

Cilj radionice je da se učesnicima približi dobra lokalna/regionalna EU praksa u pristupanju programima podrške regionalnog finansiranja i realizacije razvojnih strategija.

Materijal: prezentacija predavača o regionu Vels i gradu Birmingemu.

Aktivnost: Učesnici daju komentare i postavljaju različita pitanja u vezi sa prezentovanim studijama slučaja, u pogledu očiglednih razlika i potencijalnih sličnosti sa srpskim opštinama kojih su predstavnici. Od njih se traži da prokomentarišu celokupni pristup lokalnih samouprava u Birmingemu i Velsu u vezi sa:

⇒ Strateškim prioritetima;

⇒ Postojećim lokalnim/regionalnim strukturama;

⇒ Principima finansijske podrške EU;

⇒ Razvijenoj saradnji i partnerstvima.

U otvorenoj raspravi, učesnici, kroz panel diskusiju, razmenjuju gledišta i temeljno raspravljaju o svakom od aspekata.

Trajanje: 30 minuta

TEMATSKA RADIONICA - KAKO JEDNO VEOMA MALO MESTO MOŽE KOMUNICIRATI SA JEDNIM VELIKIM MESTOM?

Cilj ove radionice je upoznavanje učesnika sa delotvornim pristupima i alatima za obaveštavanje regionalnih/centralnih vlasti, institucija EU o potrebama manjih opština, pomaganju u njihovom efikasnijem korišćenju raspoloživih izvora informacija i baza podataka na raznim vebsajtovima, odgovarajućim sajtovima Europewide i regionalnih mreža.

Materijal: Prezentacija predavača, flipčart tabla

Aktivnost: Učesnici su podeljeni u grupe od po 4, 5 članova i razvijaju odgovarajuće strategije komunikacije za jednu od opština iz koje dolaze. Na osnovu ponuđenih informacija i ličnih iskustva iz opština u kojima rade, pripremaju spisak mera i aktivnosti koje njihova opština treba da preduzme. Spisak obuhvata:

⇒ Određivanje sektora prioriteta;

⇒ Najefikasnije alate komunikacije;

⇒ Ustanovljavanje saradničkih/partnerskih pristupa, korišćenje postojećih i dostupnih resursa;



⇒ Odgovarajuće ciljne grupe;

⇒ Stručno osoblje.

Nakon prezentacije svake od grupa, predavač podstiče raspravu sa komentarima učesnika i dodatnim merama koje bi mogle biti uvedene.

Trajanje: 50 - 60 minuta




Zajednički rad

Partnerstvoi

saradnja u međunarodnom okruženju






Partnerstvo: moguća definicija

“ Koalicija organizacija i pojedinaca iz više sektora koji su se sporazumeli da rade na ostvarivanju zajedničkog

cilja raspolažući zajedničkim resursima, uz zajedničku

odgovornost, saglasnost i uzajamno podržavanje.”

ili


Partnerstvo: ali drugačije definisano

“ Potisnuti uzajamnu netrpeljivost u drugi plan zarad ostvarenja cilja”


Za uspešno partnerstvo potrebni su:

Visok stepen uzajamnog poverenja među partnerimaSpremnost na zajednički radKonsultovanje sa zajednicom (okruženjem) ikorisnicima uslugeObaveza razmene informacija kako bi se izbegla uzajamna sumnjičenjaRavnopravnost učesnika - kako bi se izbeglo nepotrebno pozivanje na lični status, izuzev kada je to u interesu odlučivanja Fleksibilan pristup - otvorenost za nove ideje i načine razmišljanja




1. Jasni ciljevi

Jasni zajednički ciljeviRealističan plan aktivnostiJasna vizija - fokusiranost na ključne očekivane rezultateIdentifikacija motiva svakog partnera za učešće u projektuProcena kvaliteta odabranih ciljeva injihova stalna proveraJasno utvrđene obaveze i odgovornostiDefinisanje projektnih zadataka svakog učesnika


2. Preuzimanje odgovornosti

Partneri su obavezni da:

Imenuju osobu koja ih predstavlja na partnerskim sastancima;Obezbede učešće kompetentnog predstavnika;Ovlaste svog predstavnika da učestvuje u odlučivanju na sastancima


3. Formalni pristup

Posebno u slučajevima kada su u pitanju novac ili pravna sigurnostProjektni zadaci (sta je čija obaveza, rokovi izvršenja, procedure);Jasno utvrđene obaveze partnera u slučaju rizika i stepen rizika koji svaki od partnera preuzima na sebeJasno definisane nadoknade za svakog partnera (uglavnom u zavisnosti od rizika)Kaznene odredbeUslovi napuštanja partnerstva




4. Sastanci

Obezbediti atmosferu uvažavanja stavova svih učesnika podjednakoDopustiti dovoljno vremena za diskusijuSkoncentrisanost na relevantna pitanja uz jasno definisanje tematskog okviraDobra organizacija sastanaka, kompetentno predsedavanje, blagovremeno i adekvatno predstavljanjeinformacija Planiranje i dogovor o održavanju narednih sastanaka i informisanje svih partnera


Rad u partnerstvu

1. Formiranje 4.Delanje

2. Ustanovljavanje

3. Normiranje

Rezultati

rada

Vreme

Formiranje – tipično okarakterisano nesigurnošću i nervozom. Svi su ljubazni tako da su performanse dobre i početna motivisanost na visokom nivou

Ustanovljavanje – dolaze do izražaja prirodnije ličnosti – može doći do sukoba pošto se pojedinci bore za pozicije i uticaj. Najčešće ne postoje „norme“ niti dogovoreni načini za rad.

Normiranje – tim počinje da se organizuje i razvija pravila za dogovoreni način rad

Delanje – visok nivo performansi pošto svi shvataju uloge i način rada. Tipično okarakterisano visokim stepenom podrške i preuzimanjem rizika


Vežba

Sačinite plan akcije:

EAR vam je ponudio sredstva u iznosu od 600.000 evra za realizaciju

projekta kojim bi se podržalo unapređenje tranzitnog turizma od Niša do granice sa Makedonijom.

Kako planirate da iskoristiti novac?

Koje partnere nameravate da uključite u projekat i kako?



Učesnicima se daje prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj zajednici.

PREZENTACIJA: Partnerstva i umrežavanje



Aneks 4 - ČETVRTI DAN OBUKE

Cilj ovog dana radionice je razmena uticaja sektorske politike Evropske unije na lokalne samouprave kao i započinjanje proaktivne rasprave o mogućoj primeni i korišćenju IPA mehanizama finansiranja. Ovoga dana obuke korišćeni su sledeći materijali i mehanizmi:

1. Uticaj sektorske politike Evropske unije na lokalnu samoupravu

Prezentacija: Uticaj sektorske politike Evropske unije na lokalnu samoupravu

Rasprava: Najbolja praksa iz lokalne samouprave

2. Instrument pretpristupne pomoći EU (IPA)

PREZENTACIJA: Instrument pretpristupne pomoći 2007-2013 IPA: Mogućnosti za srpske opštine

Simulaciona vežba: razvoj IPA projekta putem grupne saradnje

Trening materijali su dati u nastavku teksta.

Ispunjavanje standarda Evropske unije na lokalnom nivou

Članstvo u zajednici kakva je Evropska unija, osim brojnih pogodnosti i pristupa određenim fondovima, takođe povlači i obaveze, odnosno dostizanje postavljenih ciljeva i obezbeđivanje kvaliteta u pojedinim sektorima javne politike.

Iako odgovornost za dostizanje standarda prevashodno imaju centralne vlasti, čija je obaveza da neophodne akcije pretoči u zakone i odgovarajuće podzakonske akte, veliki broj obaveza praktično se prenosi na niže nivoe vlasti. To naročito podrazumeva ispunjavanje standarda u domenu zaštite životne sredine (kvalitet vode, vazduha, tretman otpada i kanalizacija), ali i sistema javnih nabavki, zaštite potrošača, politike subvencioniranja (naročito u domenu javnih komunalnih preduzeća), lokalne javne uprave i finansija, kao i socijalne zaštite i zapošljavanja.

Uloga lokalne samouprave ne sastoji se samo u ispunjavanju standarda Evropske unije, već i u informisanju i edukaciji građana u pogledu značaja i dobrobiti zadovoljavanja ovih standarda.

PREZENTACIJA: Uticaj sektorske politike Evropske unije na lokalnom nivou

PREZENTACIJA: Instrument za pretpristupnu pomoć EU – IPA



Instrument za pretpristupnu pomoć EU – IPA

Kao deo novog ciklusa finansiranja Evropske unije, koji će trajati od 2007. do 2013. godine, Evropska komisija je dala predlog Parlamentu i Savetu da se, počevši od 2007. godine, nekoliko fondova koji su stajali na raspolaganju državama kandidatima ili potencijalnim kandidatima (PHARE, ISPA, SAPARD, CARDS) zamene jednim fondom za podršku ovim državama u pripremi za članstvo u EU.

Savet ministara Evropske unije usvojio je 17. jula 2006. godine regulativu kojom je ustanovljen Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA kao finansijski instrument podrške Evropske unije državama kandidatima i potencijalnim kandidatima, uključujući i Srbiju.

Kako bi podržala ključne prioritete svake od država korisnica sredstava, IPA je podeljena u pet glavnih komponenti.

Ovaj instrument finansijske podrške EU uspostavlja i nove mehanizme upravljanja sredstvima koja su odobrena za realizaciju projekata i zahteva. Prvi je da država koja koristi IPA fond ima dovoljne kapacitete za administraciju i upravljanje sredstvima. Na ovaj način, Srbija će u narednom periodu uspostavljati mehanizme za upravljanje znatno većim finansijskim sredstvima koja će joj biti na raspolaganju nakon ulaska u Evropsku uniju.

PREZENTACIJA: Instrument pretpristupne pomoći 2007–2013 IPA: Mogućnosti za srpske opštine

TEMATSKA RADIONICA: IZGRADNJA LOKALNIH STRUKTURA ZA INTEGRACIJU U EVROPSKU UNIJU

Cilj ove radionice je upoznavanje učesnika sa potrebom uspostavljanja odgovarajućih opštinskih struktura sposobnih za zadovoljavanje uslova potrebnih za integracije u Evropsku uniju.

Materijal: Prezentacija predavača.

Aktivnost: Predavač podstiče raspravu kroz postavljanje pitanja vezanih za postojeće kapacitete na lokalnom nivou potrebne za dalju integraciju u Evropsku uniju. Učesnici opisuju trenutno stanje u svojim opštinama čime podstiču dalju raspravu o efikasnosti lokalnih struktura, rukovođenju i iskustvima u saradničkom razvoju projekta kroz rad različitih odeljenja. U ovoj radionici obrađene su sledeće teme:

⇒ Rukovodilački kapaciteti;

⇒ Lokalno finansiranje;

⇒ Saradnja između različitih odeljenja;

⇒ Horizontalna i vertikalna saradnja;

⇒ Razvoj ljudskih resursa;

⇒ Međusektorska saradnja;

⇒ Oprema, korišćenje savremene informacione tehnologije.



Ova vežba ima za dodatni cilj neposrednu razmenu iskustava i mogućih saradničkih aktivnosti.


TEMATSKA RADIONICA - STUDIJA SLUČAJA: UDRUŽENJE MALIH OPŠTINA U ZAPADNOJ SRBIJI

Cilj ove radionice je upoznavanje učesnika sa postojećim dobrim lokalnim i regionalnim praksama srpskih opština uključenih u programe saradnje.

Materijal: Studija slučaja predstavljena od strane predavača

Aktivnost: Učesnici raspravljaju o mogućnostima međuopštinskih programa saradnje uz podršku različitih međunarodnih donatorskih akcija:

⇒ Ustanovljavanje regionalnih struktura saradnje;

⇒ Sprovođenje ugovora o saradnji;

⇒ Nadovezujuće aktivnosti;

⇒ Lokalno vlasništvo i održivost oformljenih mehanizama.

Raspravlja se o drugim, postojećim primerima opštinskog umrežavanja.

Trajanje: 30 – 40 minuta.

TEMATSKA RADIONICA - SIMULACIONA VEŽBA: PREGOVARANJE O PRIORITETIMA U IZGRADNJI REGIONALNIH PARTNERSTAVA ZA RAZVOJ

Cilj ove radionice je uvođenje učesnika u dalja saznanja o procesu pregovaranja i prioriteta u programu partnerske saradnje.

Materijal: Prezentacija predavača, studija slučaja – podeljeni materijal, flipčart tabla.

Aktivnost: Učesnici su podeljeni u grupe, prema uputstvima datim u podeljenom materijalu. Predstavnici opština različite veličine određuju tri zajednička prioriteta i sastavljaju njihovo rangiranje. Nakon postizanja dogovora o glavnim prioritetima, učesnici raspravljaju o ostalim aranžmanima, uključujući regionalne saradničke strukture kao i izvore finansiranja.

Grupna rešenja se zatim predstavljaju svim učesnicima i nastavlja se rasprava u panel diskusiji.

Trajanje: 50 - 60 minuta.




Ispunjenje EU standardana lokalnom nivou






Ispunjenje standarda EU na lokalnom nivou

Životna sredinaLokalna javna upravaSocijalna zaštita i zapošljavanjeLokalne finansijeJavne nabavkeDržavne subvencijeZaštita potrošača


Zaštita životne sredine

Obezbeđivanje pijaće vodeRad i održavanje sistema kanalizacijeTretiranje otpadnih vodaSakupljanje i odlaganje čvrstog otpadaZagađenje vazduha i bukaHarmonizacija domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima i procedurama u pogledu zaštite životne Podizanje ekološke svesti stanovništva


Troškovi kapitalnih investicija u oblasti komunalija

U praksi dolazi do izražaja potreba za značajnim kapitalnim investicijama u cilju ispunjavanja standarda EUOve investicije padaju na teret lokalnih samouprava!!!Prosečni godišnji iznos kapitalnih investicija, rada i održavanja sistema koji podležu evropskim standardima o zaštiti životne sredine u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj iznosi između 2% i 4% BDP-a.




Sektor voda

Štiti se kvalitet pojedinih tipova klasa vode i ograničava emisija određenih supstanciNajvažnija od brojnih direktiva je “Okvirna direktiva o vodama”


Upravljanje otpadom

Principi: Minimizacija stvaranja otpada, reciklaža kad god je to moguće, obavezno postojanje sistema za otklanjanje otpada i kontrola čitavog procesa;Ciljevi su: obezbediti da zagađivač snosi trošak uklanjanja otpada, prevencija zagađivanja i uklanjanje otpada što bliže mestu nastanka;Okvirna direktiva o otpadu (’75) i Direktiva o opasnom otpadu (’91);


Kvalitet vazduha i zaštita od buke

“Okvirna direktiva o kvalitetu vazduha” (’96) ima za cilj sprečavanje/smanjenje posledica štetnih po zdravlje ljudi i životne sredine u celini. Uspostavljeni su kriterijumi na osnovu kojih se ocenjuje kvalitet vazduha u državama članicama i obezbeđuju mehanizmiobaveštavanja građana u slučaju proboja granice dozvoljne zagađenosti.U pogledu zaštite od buke EU obavezuje države članice da mapiraju nivoe buke i pripreme akcione planove za tzv. mirne zone, kao i naselja i saobraćajnice.




Socijalna zaštita i zapošljavanje

Podela nadležnosti između država članica i EU (EU nema pravo da direktno utiče na nacionalne politike u oblasti socijalne zaštite i zapošljavanja, uz izuzetak slobode kretanja radne snage).Harmonizacija zakonodavstva u oblasti rodne ravnopravnosti u pogledu zapošljavanja, kao i zdravstvenih i bezbednosnih uslova na radu.


Evropski socijalni fond i Evropska strategija

zapošljavanja

Funkcionišu na principu partnerstva na svim nivoima, uključujući lokalni i regionalni.Lokalne samouprave imaju važnu ulogu u vezi sa zapošljavanjem (kroz unapređenje uslova za obrazovanje i obuku pojedinih kategorija lica, pospešivanjem preduzetništva, ali i davanjem primera dobrog poslodavca –moderna organizacija i jednakost pristupa zapošljavanju)


Javna upravaEU tretira lokalnu upravu kao državnu upravu, tako da lokalni propisi moraju biti harmonizovani sa EU zakonodavstvom.Funkcije i procedure lokalne javne uprave se definišu nacionalnim zakonodavstvom, uz jedan jedini uslov po pitanju odnosa centralnih i necentralnih organa –subsidijarnost (Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (1985).Ključno je ispunjenje standarda u domenu lokalnih finansija, javnih nabavki, državnih subvencija i zaštite potrošača




Unapređenje administrativnih kapaciteta lokalne

samouprave

“Pametna” lokalna samouprava će se uključiti u kreiranje javne politike i štititi svoje “lokalne”interese (npr. korišćenjem strukturnih fondova)Unapređivanje kvaliteta lokalne administracije u pogledu upravljačkih kapaciteta i svesti o ključnim pitanjima i pravcima evropskih integracija (uspostavljanje sistema za obuku službenika, usvajanje sistema korporativnog upravljanja, uspostavljanje i unapređivanje partnerstava sa privatnim i nevladinim sektorom )


Lokalne finansije

Države članice definišu sistem lokalne samouprave, EU nema uticajDoprinos budžetu EU u odgovarajućem delu pada na teret lokalnih samoupravaLokalne vlasti podležu i monetarnim pravilima EU, tako da deficit ne sme premašiti 3% nacionalnog bruto društvenog proizvodaUticaj EU na lokalnu poresku politiku


Javne nabavke

Zabrana diskriminacije ponuđača prema poreklu (pod uslovom da je iz EU)Propisima o javnim nabavkama podležu one usluge koje premašuju 200.000evra i javni radovi čija cena premašuje 5.000.000 evra. Tender!Javna komunalna preduzeća i energetika podležu ovim pravilima za usluge koje premašuju 400.000 evra




Državne subvencijeProblem subvencija u odnosu na konkurenciju između privrednih subjekata država članicaMnoge članice su se tradicionalno značajno oslanjale na subvencijeKompromis? Značajan uticaj Evropske komisije i Evropskog suda pravdeDe minimis pravilo omogućava da države članice (bilo koji nivo vlasti) nisu obavezne da informišu Evropsku komisiju o pojedinačnim subvencijama koje ne prelaze 100.000є u periodu od 3 godine.Komisija je ovlašćena da pokrene istragu o državnim subvencijama u pojedinim slučajevima, a lokalne vlasti mogu davati mišljenja kada se radi o subjektu na njihovoj teritoriji.


Zaštita potrošača

5 klju5 ključčnih pravilanih pravila: Pravo na sigurnost i zdravljePravo na žalbu i nadoknadu u slučaju štetePravo na zaštitu ekonomskih interesaPravo na potpunu informaciju o proizvoduPravo na predstavljenost


Zaštita potrošača II

Države članice su ovlašćene da primenjuju više standarde zaštite potrošača od standarda EUCilj je da se, kroz kontrolu kvaliteta i načina prodaje robe i vršenje usluga, zaštite potrošači u sporovima koji su suviše male vrednosti (gornja granica u EU je 60є) za obraćanje sudu.Lokalne vlasti u EU imaju važnu ulogu u informisanju građana o njihovim pravima, kao i u pružanju pomoći lokalnim udruženjima za zaštitu potrošača




Vežba

Sačinite plan akcije

za sprovođenje standarda EU u

lokalnoj samoupravi

Učesnicima dajemo prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj zajednici.



Aneks 5 - PETI DAN OBUKE

Cilj petog dana obuke je kratak prikaz aktivnosti i rezultata programa Exchange i razvoj novih ideja o mogućim lokalnim i regionalnim strategijama razvoja. Korišćeni su sledeći materijali i mehanizmi:

⇒ Prezentacija: program Exchange EU za srpske opštine;

⇒ Rasprava: lokalna najbolja praksa;

⇒ Prezentacija: razvoj lokalnih i regionalnih strategija razvoja;

⇒ Rasprava: lokalna najbolja praksa;

⇒ Vežba simulacije: određivanje regionalnih prioriteta.

Materijali korišćeni u radionici dati su u nastavku teksta.

TEMATSKA RADIONICA - SPROVOĐENJE SEKTORSKE POLITIKE EVROPSKE UNIJE NA LOKALNOM NIVOU: AKCIONI PLAN ZA LOKALNU IMPLEMENTACIJU EU STANDARDA

Cilj ove radionice je upoznavanje učesnika sa ulogom lokalnih vlasti u implementaciji standarda Evropske unije.

Materijal: Prezentacija predavača, flipčart tabla

Aktivnost: Učesnici podeljeni u malim grupama razvijaju Akcionog plana za implementaciju EU standarda na lokalnom nivou uključujući institucionalne aranžmane i mere koje treba preduzeti u cilju ispunjenja preporuka koje su sastavni deo prezentacije predavača.

Nakon prezentacije svake grupe ostali učesnici, koji su na ovaj način uključeni u vrednovanje akcionih planova, komentarišu i postavljaju pitanja.

Trajanje: 50 - 60 minuta.

TEMATSKA RADIONICA - RAZVOJ USPEŠNE IPA PONUDE - PRIPREMA PRIORITETNIH PROJEKTNIH IDEJA ZA FINANSIRANJE IZ IPA

Učesnici su podeljeni u manje grupe. Tokom prethodne prezentacije, upoznati su sledećim dokumentima:

⇒ Evropsko partnerstvo;

⇒ Potrebe Republike Srbije za međunarodnom pomoći.

Učesnicima radionice se daje zadatak da, na osnovu prioriteta datih u strateškim dokumentima i prioriteta njihove opštine ili regiona, pripreme 15-minutnu prezentaciju projektnih ideja za finansiranje iz IPA fondova.



Za pripremu projektnih ideja, polaznici koriste postojeći formular: „Uputstvo za definisanje prioriteta na lokalnom nivou” koji je pripremljen od strane Ministarstva finansija, obraćajući posebnu pažnju na:

⇒ Širi kontekst u kome se rešava problem;

⇒ Ciljeve;

⇒ Aktivnosti

UPUTSTVO ZA DEFINISANJE PRIORITETA NA LOKALNOM NIVOU

Kratak opis trenutne situacije na lokalnom nivou na nivou sektora.

1.1 Prioritetni sektori i strateški okvir

U okviru ovog dela, neophodno je definisati lokalne prioritete koji odgovaraju zahtevima sadržanim u strateškim dokumentima Evropske unije. Strateški okvir se zasniva na sledećim dokumentima koji su međusobno povezani:

⇒ Strategija za proširenje Evropske unije (Enlargement Strategy);

⇒ Evropsko partnerstvo;

⇒ Instrumente za pretpristupnu pomoć (IPA) Evropske komisije.

1.2 Kontekst

U okviru konteksta neophodno je izneti sledeće :

⇒ Kratak opis postojećih problema;

⇒ Analizu potencijalnih ograničenja i izazova za rešavanje identifikovanih problema.

Ukoliko u okviru definisanih prioritetnih sektora postoje već definisani strateški projekti, koje je potrebno navesti.

1.3 Stečena iskustva (po sektoru)

Stečena iskustva bi trebalo da obuhvataju rezultate prethodnog rada u datom sektoru, kao i njegove nedostatke, pozitivna iskustva i preporuke prethodno sprovedenih projekata, i drugih aktivnosti u datom sektoru. Precizno utvrđivanje i opis stečenih iskustava predstavlja osnov za uspešno određivanje daljih koraka u sprovođenju reformi u jednom sektoru.

1.4 Nacionalni strateški prioriteti

U ovom delu neophodno je prikazati jasnu vezu između ciljeva sadržanih u okviru strateških dokumenata Republike Srbije i ciljeva i prioriteta definisanih na lokalnom nivou.

Strateški dokumenti Republike Srbije obuhvataju preporuke koje predstavljaju odgovor Republike Srbije na zahteve postavljene Procesom stabilizacije i pridruživanja. Naravno, u obzir treba uzeti i sve lokalne razvojne planove koji već postoje ili su u izradi.



1.5 Analiza zainteresovanih strana

Ovaj deo dokumenta bi trebalo da sadrži listu svih zainteresovanih strana za učešće u procesu planiranja i definisanja prioriteta na lokalnom nivou sa veoma kratkim opisom njihovih potreba/interesa i uloge koju imaju u samom sektoru.

Zainteresovana strana ili stejkholder (stakeholder) može biti bilo koji pojedinac, grupa ili organizacija koja ima neki interes u radu institucije, bilo da se koristi njenim uslugama, učestvuje u njenom radu, sarađuje sa institucijom ili direktno ili indirektno oseća uticaj aktivnosti te institucije.

U ovom delu treba obratiti posebnu pažnju na mogućnost saradnje sa susednim opštinama koje bi mogle imati slične prioritete.

1.6 Ciljevi

Opšti cilj je na najvišem hijerarhijskom nivou i opisuje buduću promenjenu situaciju ili stanje koje u određenom periodu opština želi da dostigne. Najčešća greška se javlja prilikom definisanja opšteg cilja jer se on često definiše preopširno i nije dovoljno koncizan. Opšti cilj bi trebalo definisati na nivou na kojem je moguće proveriti da li se predviđene promene i poboljšanja dešavaju po planu i da li se postiže predviđeni rezultat.

Opšti cilj trebalo bi definisati tako da:

⇒ Doprinosi ostvarivanju opštih strateških prioriteta Republike Srbije;

⇒ Ne bude previše opšteg karaktera niti previše ambiciozan;

⇒ Bude iskazan tako da ukazuje na ciljne grupe;

⇒ Bude iskazan kao željeno promenjeno stanje, ne kao proces.

Ukoliko postoje već izrađeni planovi lokalnog razvoja, kojima su definisani i prioritetni projektni predlozi po sektoru, potrebno je definisati i specifične ciljeve čije je postizanje planirano sprovođenjem ovih projekata.

Specifični cilj projekta opisuje stanje koje projekat pokušava da dostigne i čije ostvarenje zavisi isključivo od planiranih i ostvarenih projektnih aktivnosti i postignutih rezultata. On takođe prikazuje beneficije koje direktni korisnici ostvaruju korišćenjem usluga ili proizvoda koji se ostvaruju tokom trajanja samog projekta. Specifični cilj ili ciljevi projekta uvek su deo šireg konteksta, tj. izvedeni su iz opšteg cilja i predstavljaju njegov logički nastavak. Definisanje specifičnih ciljeva projekta zahteva prethodno definisanje dužine trajanja projekta. Upravljačke strukture projekta odgovorne su za ostvarivanje specifičnih ciljeva projekta, iako su delimično van njihove kontrole, s obzirom da nije ni moguće ni poželjno kontrolisati ponašanje direktnih korisnika.

Specifični cilj ili ciljeve projekta trebalo bi definisati tako da:

⇒ Ukazuje na neposredni razlog identifikacije prioriteta u okviru navedenog sektora;

⇒ Identifikuje ciljne grupe;

⇒ Značajno doprinosi ostvarenju opšteg cilja projekta;



⇒ Bude realističan, odnosno očekivan u trenutku kada se proizvedu željeni rezultati projekta, kao i da bude precizno i proverljivo definisan;

⇒ Bude iskazan kao željeno promenjeno stanje, ne kao proces.

1.7 Očekivani rezultati i planirane aktivnosti

Planirane aktivnosti predstavljaju način na koji će se stvoriti uslovi koji bi doveli do očekivanog rezultata.

One bi trebalo da:

⇒ Budu grupisane prema odgovarajućim rezultatima;

⇒ Odgovaraju datom prioritetu (realno sagledati mogućnosti sprovođenja prioriteta);

⇒ Direktno doprinose očekivanim rezultatima;

⇒ Budu iskazane kao proces, a ne kao promenjeno stanje.

Planirane aktivnosti predstavljaju krajnje željene ishode u datom sektoru. Njima se opisuju konkretna poboljšanja koji će nastati kao rezultat rada u datom sektoru.

Očekivani rezultati projekta trebalo bi da:

⇒ Predstavljaju posledicu planiranih aktivnosti;

⇒ Budu poređani tako da prate redosled aktivnosti;

⇒ Budu takvi da se mogu realizovati;

⇒ Budu precizno definisani, tako da se mogu vezati za indikatore;

⇒ Budu definisani tako da se prikaže njihovo (okvirno) vremensko izvršavanje i

⇒ Budu iskazani kao željeno promenjeno stanje, ne kao proces.

1.8 Rizici i pretpostavke

Rizici ili prepreke predstavljaju potencijalne smetnje za dostizanje očekivanih rezultata. To su spoljni faktori na koje akteri nemaju direktnog uticaja. Ukoliko se pokaže da ovi faktori zaista utiču na postizanje željenih ciljeva, trebalo bi da predstavljaju osnovu za redefinisanje prioriteta.

Pretpostavke su spoljni faktori koji mogu da imaju potencijalni uticaj ili čak u potpunosti odrede uspeh reformi. To su takođe faktori na koje akteri nemaju direktnog uticaja, tj. nalaze se izvan kontrole aktera.

1.9 Sprovođenje (budžet i kalendar)

U budžetu treba prikazati po stavkama potrebna finansijska sredstva za predviđene aktivnosti u sektorima koji su definisani kao prioritetni. Prilikom definisanja kalendara projektnih aktivnosti potrebno je uzeti u obzir ograničenost vremena trajanja projekta koji se finansiraju iz fondova Evropske unije. Ukoliko korisnik ne potroši sredstva u datom periodu, ona se vraćaju u budžet Evropske unije. Stoga planirani vremenski okvir ne sme biti duži od tri godine. Takođe, potrebno je definisati vremenski okvir (godina početka i kraja) u kome se planiraju aktivnosti na sprovođenju definisanih prioriteta u svakom od sektora.



Ukoliko u određenom sektoru na nivou opštine već postoje definisani prioritetni projekti, potrebno je napraviti planirani vremenski okvir za svaki projekat.




Finansijska podrška EU u pretpristupnom

periodu- IPA






PREDPRISTUPNI FONDOVI EU 2007 -2013

Očekivana sredstva oko 12,9 milijardi evra


Mandat za programiranje do 2007. godine

Mandat za sprovođenje projekata finasiranih iz CARDS do kraja 2008. god.

IPA – nadležnost Delegacije Evropske komisije

EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU - EAR


PomoPomoćć tranziciji i izgradnja institucija tranziciji i izgradnja institucija (unapr(unapređenje institucijaeđenje institucija, , Acquis CommunautaireAcquis Communautaire, , drdržžavna uprava i sudstvo i dr.)avna uprava i sudstvo i dr.)

PrekograniPrekograniččna saradnja na saradnja (podr(podršška prekogranika prekograniččnoj saradnji)noj saradnji)

Regionalni razvojRegionalni razvoj(Fond za regionalni razvoj i Kohezioni fond)(Fond za regionalni razvoj i Kohezioni fond)

Razvoj ljudskih resursa Razvoj ljudskih resursa (programiranje, (programiranje, implementacija i upravljanje evropskim socijalnim implementacija i upravljanje evropskim socijalnim fondom)fondom)

Ruralni razvoj Ruralni razvoj (programi ruralnog razvoja)(programi ruralnog razvoja)

IPA KOMPONENTE (2007 – 2013)

Dostupni nama




Izgradnja administrativnih i pravosudnih kapaciteta za ispunjavanje uslova za članstvo u EUObezbeđenje fondova za aktivnosti slične komponentama 3,4 i 5 potencijalnim kandidatima za članstvo (npr: regionalni i ruralni razvoj)

IPA – KOMPONENTA 1


Unapređenje održivog ekonomskog i socijalnog razvoja u pograničnim područjimaRešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine, zdravlja i borbe protiv organizovanog kriminalaBezbednost granicaUnapređenje pravne i administrativne saradnjeUnapređenje uzajamne pomoći građana

IPA - KOMPONENTA 2


SrbijaKomponenta 2007. 2008. 2009. 2010.

Pomoć tranziciji i izgradnja institucija

178.5 179.4 182.6 186.2

Prekogranična saradnja

8.2 11.5 12.2 12.5

Ukupno 186.7 190.9 194.8 198.7

Okvirni finansijski plan: 2007-2010




I Kvartal

II Kvartal

III Kvartal

IV Kvartal

TekuTekućća a godinagodina PROGRAMIRANJE

Odobravanje od strane EK

Naredna Naredna godinagodina

Finansijski Finansijski sporazumsporazum

Sprovođenje Sprovođenje projektaprojekta

OKVIRNI KALENDAR GODIŠNJEG PROGRAMA

Počnite već sada sa pripremama za 2009!


DIREKTNI

MinistarstvaPosebne organizacije prema zakonu o ministarstvimaSlužbe VladeNarodna skupštinaNBS

KORISNICI

INDIREKTNIOrganizacije od javnog značaja

... uz pismenu saglasnost resornog ministarstva

Komisija za finansiranje lokalne samouprave... uz pismenu podršku resornog ministarstva prema glavnim oblastima podrške definisanim u višegodišnjem indikativnom programskom dokumentu


Predsedavajući – koga imenuje Vlada RS

5 članova – koje imenuje Vlada RS

5 članova – iz SKGO-a

KOMISIJA ZA FINANSIRANJE LS




Članovi Komisije za finansiranje lokalne

samouprave

Biserka Pavlović - Ministarstvo finansijaPredstavnik ministarstava za kapitalne investicije, prosvete i zdravljaDušan Bajec – Grad BeogradNeda Zrnić – SuboticaMiroljub Ćosić – KruševacZoran Todosijević – ČačakSlavoljub Momčilović - Surdulica


Karakteristike IPA

USLOV:Kofinansiranje!


EUEUStrategija za proširenje EUStrategijski dokument o zemljiEvropsko partnerstvo

(predviđa kratkoročne i srednjoročne prioritete)Višegodišnji indikativni finansijski okvir EU – MIFF

(za svaku zemlju i po komponentama na 3 godine)Višegodišnji indikativni dokument za planiranje -MIPD

(za svaku zemlju i po komponentama)

IPA - STRATEŠKI OKVIR

REPUBLIKA REPUBLIKA SRBIJASRBIJA

Plan za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstva (Usvojen u februaru 2007.)

Procena potreba Republike Srbije za međunarodnom pomoći




Efikasno budžetsko planiranjeStroga finansijska disciplinaRazumevanje posledica za neracionalno trošenje sredstavaPrihvatanje odgovornosti za realizaciju od strane korisnikaPostojanje sredstava za kofinansiranje (5 – 30%)

Preduslovi za dobijanje IPA fondova


80% sredstava se uplaćuje po odobrenju projekta a ostatak po okončanjuNeophodna NUTS kategorizacijaUpravljanje projektom zahteva značajan organizacioni kapacitetCentralno planiranje: resorna ministarstva i Ministarstvo finansija određuju prioritetne projekte

POTENCIJALNI PROBLEMI


KAKO SE INFORMISATI O IPA PROGRAMU

www.evropa.sr.gov.yu




Pripremite 15-minutnu prezentacijuprioritetnih projektnih ideja za finansiranje iz IPA fondova.

Obratite pažnju na:

Širi kontekst u kome se reševa vašproblemCiljeve Aktivnosti

SIMULACIJA



Prezentacija uspešnih projekata iz Vaše

opštine






Razmena iskustava i dobre prakse

Korisni izvori informacija o EU

Razumevanje institucija EUPrimeri dobre prakse u procesu

priključenja

DrDržžave ave ččlanicelanice EUEU: : AustrijaAustrija

Godina priključenja: 1995 Politički sistem: Federalna republikaGlavni grad: BečPovršina: 83 858 km²Stanovništvo: 8.3 miliona Valuta: euro Zvanični jezik: nemački




Primeri dobre prakse

Ustavnim promenama iz 1962., utvrđuje se mesto i uloga opština i lendera (regiona) u federalnom uređenju države. Opštinama je garantovano pravo na autonomnost, potvrđen je princip subsidijarnosti

Promene Ustava 1988., asocijacije opština (Austrijska asocijacija opština i Asocijacija austrijskih gradova i opština) stekle su ustavom definisano pravo i obavezu zastupanja interesa opština

Opština definisana kao lokalna-regionalna samouprava u urbanim i ruralnim područjima, sa izvornim (pravo na imovinu, pravo na privređivanje,upravljanje lokalnim prihodima, usvajanje statutarnih akata i direktiva) i prenetim ovlašćenjima u skladu sa Ustavom

Sistem lokalne samouprave u velikoj meri poslužio je kao primer za formulaciju temeljnih principa sadržanih u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi (Savet Evrope, 1985.)

Razmena iskustava i dobra praksa

1989. počele su intenzivne pripreme lokalnih vlasti:

Asocijacije gradova i opAsocijacije gradova i opšštinatina su glavni promoteri EU integracija i nosioci izrade ključnih dokumenata, jačanja saradnje među opštinama, osnivanja službi za EU integracije u regionima, obuke kadrova, otvaranja predstavništva u Briselu, umrežavanja sa gradovima EU

Osnivanje EuroOsnivanje Euro--pointpoint – regionalnih kancelarija za pridruživanje EU


Koordinacija između Euro-pointa, dve Asocijacije gradova, privredne komore i Ambasade u BriseluIzmene Ustava: opštinama omogućeno pravo pristupa informacijama/učešće u odlukama državnih organa po pitanjima EU integracija (Član 115-120)Uskladjivanje regionalne politike sa EU standardima- osnivanje rezervnog fonda za kofinansiranje EU projekata

Kontinuirano informisanje građana , EU – stranica u svim biltenima, Zastupljenost opštinaputem dve asocijacije u Savet za EU integracije, a od 1992., u sve organe i komisije zadužene za primenu sektorskih politika EU;Učešće u imenovanju 12 predstavnika u Komitetu regiona




Pripremne aktivnostiPripremne aktivnosti :Usklađivanje zakonodavstvaUsklađivanje zakonodavstva (posebno u sledećim oblastima: ekologija, trgovina, poljoprivreda, javne nabavke, privreda, izborni sistem)Obuka kadrovaObuka kadrova (službe za EU integracije) posebno u većim gradovima i regionima, seminari u Briselu, učenje engleskog i francuskog jezika; Otvaranje zajedniOtvaranje zajedniččkih kancelarija u Briselukih kancelarija u Briselu(1992., sa Finskom i Švedskom)


Usklađivanje zakonodavstvaUsklađivanje zakonodavstva:Obaveza konsultovanja opština po svim pitanjima značajnim za lokalni nivoOsnovano 8 regionalnih podružnica Asocijacije (2.346 opština)Unapređen sistem horizontalne ko-ordinacije opština i regiona u cilju pristupanja Strukturnim fondovima, naročito u oblastima: obrazovanje i profesionalna obuka, istraživačko-razvojni programi, mala i srednja preduzeća, ekologija, turizam, socijalna politika i informatički razvoj


Problemi i dilemeProblemi i dileme:Promene u sistemu nadležnosti lokalnih vlastiUblažavanje posledica mogućih ograničenja nadležnosti i uključivanja u proces odlučivanja po pitanjima od značaja za lokalni/regionalni nivoPosledice po lokalni budžetIzbor predstavnika u EU institucijamaKoordinacija sa nacionalnim i EU organimaTransparentnost odlučivanja

Burgenland Salzburg

Carinthia Styria

Upper Austria Tyrol

Lower Austria Vorarlberg




ZapaZapažžanja i preporukeanja i preporuke::Što pre pristupiti konstruktivnom dijalogu sa svim institucijama nadležnim za EU integracijeIzgradnja međusektorskih partnerstava na lokalnom nivou se jošuvek učiŠto pre uvesti formalne mehanizme i institucije za konsultovanje opština

Obilje informacija zahteva modernu informatičku tehnologiju i podrškuJasno definisanje ciljeva u komunikaciji sa državnim organima zahteva kompetentne opštinske predstavnikeProces pristupanja znači okruženje koga determiniše samo i jedino: stanje stalne promene


Dileme tokom procesaDileme tokom procesapristupanja:pristupanja:

EU državljani kupuju zemljište u AustrijiEU državljani i pravo glasa na lokalnim izborimaEU subvencije i narušavanje principa tržišne konkurencijeEU direktive u oblasti ekologije Lokalni porezi i finansije

KljuKljuččne rene rečči danas:i danas:Planiranje strategije razvojaSaradnja i partnerstva gradovaKonkurentnost razvojnih ciljeva Ovo je proces promene svestiOtvorenost za saradnjuUvek neophodni stručnjaci sa znanjem engleskog i francuskogNikad dovoljan broj pravnika (!)

Razmena iskustava i dobra praksaKorisne kontakt adrese u Austriji

Austrijska asocijacija opštinaAustrijska asocijacija gradova i opštinaMreža gradova centralne i istočne evrope LOGONAustrijski Institut za državnu upravu i lokalnu samoupravuMeđunarodna zajednica opštinaOECD, SIGMA –Program reforme javne uprave i lokalne samouprave SEE

www.gemeindebund.gv.at

www.staedte.at

www.ceec-logon.net

www.kdz.or.net

www.icnw.org

www.oecd.org




Interreg III C: LOGON : Mreža gradova centralne i istočne Evrope,

LOGON 1 (1998-2000) i LOGON 2 (od 2002): podrška stvaranju lokalnih struktura za saradnju sa EU,

Priprema za ulazak u EU i analiza mogućih posledica po lokalnu samoupravu,

Uspostavljanje efikasnog sistema know-how i ekspertske saradnje sa zemljama centralne i istočne Evrope,

Definisanje zajedničke platforme za saradnju lokalnih i regionalnih vlasti,


LOGON

Ključne oblasti saradnje i stvaranja zajedničkih struktura u zastupanju interesa lokalnih vlasti su: nadležnosti lokalnih vlasti u kreiranju regionalnih institucija (prostorno planiranje, urbani razvoj)zaštita životne sredine (vodosnabdevanje, otpadne vode, odlaganje otpada, zagađenje vazduha),finansijska politika - lokalni porezi, budžetski deficit, javne nabavke, subvencije, komunalna preduzeća, druga pitanja od značaja za opštine (kupovina zemljišta, sloboda kretanja)


Partneri LOGON - Asocijacije gradova:Estonija, LetonijaFinska LitvanijaŠvedska, PoljskaVelika Britanija, ČeškaNemačka, SlovačkaAustrija, MađarskaItalija, SlovenijaGrčka, Rumunija, Bugarska, Kipar, Malta

Novembar 2006: LOGON Priručnik EU integracija i lokalna samouprava (na srpskom)




Članstvo u EU podrazumeva koristi ali i troškoveNajveći troškovi proističu iz obaveze sprovođenja javnih politika, učešća u formulisanju novih, odnosno reviziji postojećihPouzdana, efikasna javna uprava je glavno sredstvo postizanja ovako postavljenih ciljevaUsklađivanje zakonodavstva samo je prvi korak ka sprovođenju pravnih tekovina EUSprovođenje podrazumeva novu insfrastrukturu državne uprave, adekvatna znanja i veštine, institucije i mehanizmeIzgrađeni administrativni kapaciteti i upravljanje procesom priključenja nasuprot popularnom stereotipu o nadmudrivanju pregovarača


Koordinacija unutar sistema vlasti je od ključnog značaja za dobru definiciju i predstavljanje nacionalnih interesaOsnovni cilj je da se vlastima zemalja u procesu pristupanja u članstvo EU postepeno prenosi više nadležnosti u planiranju budućih programa, kao opšteg okvira za upravljanje projektnim aktivnostimaRazvijanje strategije pristupnih partnerstava, održavanje ravnoteže između brzine u sprovođenju reformi administrativnih kapaciteta i preuzimanja dodatnih evropskih nadležnosti


Kombinacija pet uslova za efikasnu reformu sistema u predpristupnoj fazi:Spoljni pritisakUnutrašnja nezadovoljstvaStrategija reforme Mehanizmi upravljanja reformomProcena i praćenje njenih efekata



Razmena iskustava i dobra praksau oblasti reforme sistema

Primer 1: IrskaPrimer 1: IrskaOd 2000: EU integracija i strategija ubrzanog lokalnog i regionalnog razvojaRegioni:Border/Midland/Western BMW region i Southern/Eastern SE regionStrategija regionalnog razvoja i upravljanja strukturnim fondovima 2000-2006

2000-2006 u mil. Evra:Infrastruktura: 855Proizvodnja: 333Zapošljavanje i ljudski resursi: 901Regionalni razvoj: 972Kohezioni fond: 576


Primer 2 :Primer 2 : ItalijaItalijaOd 1999 u fazi intenzivnih reformi sistema regionalne vlastiZakonom iz 2001. Regionima garantovana zakonodavna ovlašćenja Veći stepen finansijske autonomije i redefinisanje saradnje regiona na međunarodnom i EU nivouInstitucionalne forme vertikalne i horizontalne koordinacije – nacionalne konferencije i saveti lokalnih vlasti

Prisutni disparetiteti u regionalnom razvoju i dalje utiču na korišćenje strukturnih fondovaLombardija – GDP 132% u odnosu na EU prosekKalabria – 61%


Funkcionalne i uticajne asocijacije lokalnih i regionalnih vlasti:ANCI – asocijacija opština (6.400), UNCEM – asocijacija opština brdsko-planinskog područja (4200 opština)UPI – asocijacija regiona (100 regiona, 14 gradova)AICCRE – Italijanska asocijacija gradova uključenih u evropske programe saradnje (80% regiona, više od polovine opština), članica Evropske mreže gradova i regiona




Savet Evropskih gradova i regiona (CoE), 1951, najveća asocijacija u Evropi, sa članstvom u 35 zemaljaCEMR: 42 nacionalne asocijacije gradova http://www.ccre.org/site.html


EurActiv.comEurActiv.com je elektronski informacioni sistem lansiran 2000. Sadrži informacije o EU politikama, programima. Diskusioni forum za lokalne i regionalne teme, dopuna zvaničnom sajtu EU. http://www.euractiv.com – engleska verzijahttp://euractiv.eon.si – slovenačka verzijahttp://www.dnevnik.bg/evropa - bugarska verzijahttp://euractiv.sk – slovačka verzija


The Local Government Information NetworkLOGIN je informacioni sistem, koji sadrži bazu publikacija o reformi i modernizaciji sistema lokalne samouprave, za profesionalni razvoj zaposlenih u opštinama: Jermenija,Bugarska, Madjarska, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Makedonija, Poljska, Rumunija, Rusija, Srbija, Ukrajina

http://www.logincee.org/



Razumevanje institucija EURazumevanje institucija EURazmena dobre prakse Razmena dobre prakse

Korisni izvori informacija:

Evropska unija www.europa.eu.intSavet Evrope (CLRA) www.coe.intALDA – Agencije lokalne demokratije: www.alda-europa.eu

U Srbiji:Kancelarija Vlade Republike Srbije za pridruživanje EUwww.seio.sr.gov.yuAgencija za promociju izvoza:www.siepa.sr.gov.yuPrivredna Komora Srbijewww.pks.komora.net

ŠŠpansko iskustvopansko iskustvo

Priprema za korišćenje fondova

Obuka na regionalnom nivouObuka predstavnika regiona u BriseluFleksibilan pristup organizovanju službi koje će regionima pružati podršku u prikupljanju sredstava“Siromaštvo kao prednost”



Primer 1: Putevi za Evropu

1986. – Decentralizacija vlasti i prenos svih ključnih nadležnosti na lokalne zajednice Mreža puteva: 18 526 km of magistralnih puteva i 1 698 km autoputeva Jedna od najslabijih putnih mreža u Evropi po km2 zajedno sa Portugalijom i Grčkom Ekonomija se razvija

Do 1992 Španija će:Se potpuno integrisati u jedinstveno tržište EUOrganizovati Svetsku izložbu u SeviljiOlimpijske igre u BarseloniMadrid će biti evropska prestonica kultureU Granadi će se održati Svetski kup u skijanju

Ministarstvo za javne radove priprema ogroman plan rekonstrukcije putne mreže

Plan: Izgradnja 15 transportnih koridora, od kojih je 7 ključnih i vode od Madrida ka svim regionima

Ukupna investicija: 1,3 milijarde pezeta

Vlada se prijavljuje za finansiranje iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF)za izradu puteva koji povezuju regione

U novembru 1988. Evropska komisija objavljuje da će u periodu 1989-1993 ERDF finansirati polovinu vrednosti ukupne investicije



StrateStratešški pristup ki pristup

Paralelno – lokalne zajednice i okruzi konkurišu za finansiranje modernizacije regionalnih i lokalnih puteva iz Kohezionih fondova

Projekat je za cilj postavio: Unapređenje dostupnosti nerazvijenih regiona

Otvoreno je 45 000 privremenih radnih mesta

Primer 2: Agencija za lokalni razvoj

19921992. Oblast. Oblast RaiguerRaiguer60,000 stanovnika i 11 opština Locirana u centralnom delu Majorke Doživljava ozbiljnu krizu u ključnoj privrednoj grani –industriji obućeMajorka nema pravo da koristi Strukturne fondove –komponentu 2 (ne spada u grupu oblasti koje prolaze kroz proces industrijskog oporavka)Vlasti regiona Majorke, Oblast Raiguer, opštine i sve institucije i organizacije na lokalnom nivou lobiraju u Briselu za dodelu statusa koji obezbeđuje pristup Komponenti 2 Strukturnih fondova Paralelno se priprema plan za lokalni privredni oporavak

RezultatRezultat

Obezbeđuje se dostupnost fondova iz Komponente 2

Formiran je Konzorcijum za ekonomski razvoj oblasti – 1994.

Zaposleno je 5 osoba koje u okviru “uslužnog centra” pružaju pomoć u pripremi aplikacija za EU fondove i pronalaze sredstva koja mogu biti dostupna lokalnim preduzetnicima



Konzorcijum radi na unapređenju kvaliteta proizvoda, pokreće inicijative za nove privredne aktivnosti, promoviše lokalnu privredu u US i Japanu

Od 1998. Konzorcijum osniva Centar za inovativno preduzetništvo

Stvoreno je 600 novih radnih mesta

Obezbeđena podrška EU u oblasti prehrambene industrije, proizvodne obuće, trgovine i usluga u vrednosti od 7 mil. Evra

Sagrađena je nova zgrada sedišta Konzorcijuma, zaposleno 10 novih službenika

Za sve ovo je obezbeđena podrška ERDF u iznosu od 50% ukupnih ulaganja

Preporuke Evropske komisije za usklađivanje regionalne politike država kandidata

Oblast Bugarska Češka Poljska Mađarska Rumunija Slovačka Slovenija

Usklađivanje pravnog okvira

● ● ● ● ● ●

Razvoj institucija

● ● ● ● ● ●

Unapređenje koordinacije postojećih institucija

● ● ● ● ● ● ●

Obezbeđenje finansijskih instrumenata za regionalni razvoj

● ● ● ● ● ●

Koordinacija korišćenja resursa

● ● ● ● ● ● ●

Kontrolarada regionalnih institucija

● ● ● ● ● ● ●

i l ● ● ● ● ●

BDP u državama kandidatima u odnosu na EU prosek u %

Država Prosek po državi

Najrazvijeniji region

Najnerazvijeniji region

Bugarska(1995) 28 34 25

Češka(1996) 65 120 49

Poljska(1998) 37 55 25

Mađarska(1996) 47 70 33

Rumunija(1995) 32 44 26

Slovačka(1997) 47 105 36

Slovenija(1996) 67 84 50



ŠESTI DAN OBUKE

Cilj ovog dana obuke je upoznavanje učesnika sa najboljom praksom iz zemalja Evropske unije, korisnim izvorima informacija o funkcionisanju Evropske unije i osvrt na primere dobre prakse iz Srbije. U drugom delu dana sumirani su rezultati i znanja stečena na šestodnevnoj obuci organizovanoj od strane Exchange - Programa obuke u opštinama. U poslednjem satu radionice, nezavisni stručnjak, angažovan od strane Programa Exchange, razgovarao je sa svim učesnicima o kvalitetu, znanjima i primenjivosti metoda naučenim na radionici u lokalnoj samoupravi. Korišćeni su sledeći materijali i mehanizmi:

⇒ Prezentacija: EU primeri dobre lokalne i regionalne prakse;

⇒ Korisni izvori informacija o EU;

⇒ Grupni rad;

⇒ Zaključci.

Trening materijali su dati u nastavku teksta

PREZENTACIJA: Primeri dobre prakse iz zemalja Evropske unije i opština u Srbiji

TEMATSKA RADIONICA

Cilj radionice upoznavanje učesnika sa uspešno sprovedenim projektima u okviru Exchange - Programa za srpske opštine.

Materijal: Prezentacija predavača na temu Programa Exchange.

Aktivnost: Učesnici predstavljaju projekat koji su sproveli u svojim opštinama i na ovaj način pomažu pri ostvarivanju interakcije i dijaloga na temu onoga što je određeno za glavni cilj projekta, njegovog efekta i uticaja u smislu poboljšanja postignutih u različitim oblastima intervencije.

Svaka od prezentacija propraćena je konstruktivnom diskusijom između učesnika.


Documents

Priručnik Za Obuku – Razumevanje Institucija Evropske i Procesa Priključivanja Kao i Njegovog Uticaja Na Opštine u Srbiji