Prirucnik Za Izradu Predloga Projekata

7/21/2019 Prirucnik Za Izradu Predloga Projekata

http://slidepdf.com/reader/full/prirucnik-za-izradu-predloga-projekata 1/57

PRIRUČNIK ZA IZRADU PREDLOGA PROJEKATA

U ZEMLJAMA CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE I

BIVŠEG SOVJETSKOG SAVEZA ('99)

POSEBAN OSVRT NA PROJEKTE LOKALNE SAMOUPRAVEI JAVNE ADMINISTRACIJE

LGI: Inicijativa za reformu lokalne samouprave i javnih službi Instituta za otvoreno društvo, Budimpešta, Madjarska



Guidebook to Proposal Writing in SEE and Former S.U. ('99) by Loal Go!ernment and Publi Ser!ie "nitiati!e# $pen Soiety "nstitute#

%udapest

Publis&ed by arrangement it& Loal Go!ernment and Publi Ser!ieeorm "nitiati!e# $pen Soiety "nstitute# %udapest * +opyrig&t by loal Go!ernment and Publi Ser!ie eorm "nitiati!e#

$pen Soiety "nstitute# %udapest

''Priru,nik -a i-radu predloga proekata u -emlama +entralne i "sto,neE!rope i bi!/eg So!etskog Sa!e-a ('99)'' "niiati!a -a reormu lokalne upra!e i a!ni& slu0bi "nstituta -a ot!oreno

dru/t!o# %udimpe/ta

"-dato u saradni sa "niiati!om -a reormu lokalne upra!e i a!ni& slu0bi "nstituta -a ot!oreno dru/t!o# %udimpe/ta

* +opyrig&t by loal Go!ernment and Publi Ser!ie eorm "nitiati!e#$pen Soiety "nstitute %udapest

"1234356 Stalna konerenia grado!a i op/tina 7ugosla!ie#%eograd

13 "12343536 1oria 4ukeli8

"3:6 ;<< primeraka

%eograd# =<<=.

2



Sadrža:

Sa!"#$ $ %&%##!a &r"daa*$+a &r,"-#a. Š#a " &,#r"/0, &r!, da 10a#"

I. ta je predlo! projekta"

II. Informacije koje treba da imate pre podnošenja prijaveIII. #ako se u donatorskim fondovima odlu$uje o projektima koji sefinansiraju

I%. ta je još važno da znate

Gd" da #raž$#" 2$0a0$-a r"d#!a -,a % !a+ &,#r"/0a

I. & vlastitom !raduII. 'raženje doma(ih i re!ionalnih izvora finansiranjaIII. 'raženje sredstava prema tematici projektaI%. 'raženje sredstava prema vrednosti i vrsti projekta

O#a$ a&"-#$ 2$0a0$ra0a

I. #ako pripremiti zajedni$ki zahtev za finansiranjeII. )a li da i dru!i i tre(i put podnesete prijavu istoj donatorskoj

or!anizacijiIII. #ada ne treba da tražite sredstvaI%. ta ako je donatorska or!anizacija odbila predloženi projekat%. *r!anizovanje informacija o izvorima finansiranja

Ka-, " &,d0,$ &r$a!a

I. +ismo o interesovanju: šta je to"II. +redlo! projekta: klju$ni elementi dobro! predlo!a

E&$,. 3#a &," d,/$a0a #raž"0$4 r"d#a!a"

I. &!ovor II. eneralni izveštajiIII. -inansijski izveštajiI%. 'eku(i izveštaji tromese$ni izveštaji%. %odjenje dokumentacije i arhive%I. %rednovanje: prikupljanje, sastavljanje i analiza%II. #ako $uvanje dokumentacije pomaže u dobijanju dodatnih sredstava i

donacija

N"-" 0a&,+"0" 0a -ra%R"*0$- #"r+$0a

/



Pr"d,!,r $ 1a4!a0,#$ %1 dr%, $1da0" &r$r%*0$-a

& januaru 011.!. &pravni odbor Instituta za otvoreno društvo iz Budimpešte, jepokrenuo Inicijativu za reformu lokalne samouprave i javnih službi 34I5 saidejom da ona nasledi ulo!u Instituta za lokalnu upravu i javne službe 3I4+65 inastavi sa ostvarivanjem istih ciljeva.

*snovna ulo!a 4I je da se bavi prvenstveno razvojem demokratske i efikasneuprave na lokalnom nivou kao jednim od osnovnih zadataka tranzicije, i zarazliku od misije koju je imao I4+6, ona se ne bavi pitanjima univerzitetskeuprave. 4I nastoji da pruži podršku širenju znanja medju razli$itim državama iima, kao važan !lobalni cilj, uspostavljanje održivih re!ionalnih mreža koje $ineinstitucije i stru$njaci koji se bave prou$avanjem i reformama lokalne uprave.

+riru$nik za pisanje predlo!a projekata u zemljama Isto$ne i 7entralne 8vrope ibivše! 6ovjetsko! 6aveza, koji je prvobitno objavljen u izdanju I4+6 0119. bio

je veoma tražena knji!a. ato je 4I odlu$io da ponovo štampa ovaj priru$nik, uobnovljenom izdanju i samo na dva jezika: en!leskom i ruskom. nanje i veštinakoji su neophodni za izradu kvalitetnih predlo!a projekata još uvek su veomadra!oceni i retki u ovom re!ionu, pa se nadamo da (emo na ovaj na$in pomo(isvima koji žele da se upuste u reformske projekte, da budu bolje pripremljeni daobezbede finansiranje svojih projekata.

ahvaljujemo se 6tefani Barton -arkaš i oltanu 6i!etiju što su pokrenuliinicijativu i napisali prvobitni priru$nik, kao i ;ulieti oul koja se prihvatila dapreuredi tekst i doda razli$ite su!estije koje su u medjuvremenu dobijene.ahvaljuju(i njenom entuzijazmu, pred vama se nalazi ovo novo izdanje+riru$nika.

<drijan =onesku)irektor pro!rama, 4I-ebruar 0111.

>



Pr"d,!,r &r!,+ $1da0%

Institut za lokalnu samoupravu i javne službe, osnovan 011/. !od. uz finansijsku podršku)žordža 6orosa, administrativno je smešten u okviru Istituta za otvoreno društvo i ima dvazadatka: da pruži pomo( u reformisanju lokalne uprave u 7entralnoj i Isto$noj 8vropi i bivšem6ovjetskom 6avezu? kao i da radi na unapredjivanju univerzitetske administracije u istom re!ionu.

Institut finansira ve(i broj projekata za ostvarivanje ovih zadataka, i upravo jedan od takvih je iovaj priru$nik za pisanje predlo!a projekata u 7entralnoj i Isto$noj 8vropi i bivšem 6ovjetskom6avezu, kao i priloženi Imenik finansijera@donatorskih or!anizacija u oblasti javne i univerzitetskeuprave∗. Izrada ovih priru$nika je bila podstaknuta izazitom potrebom da se uspostavi vezaizmedju onih koji imaju odli$ne ideje i onih koji raspolažu privatnim i javnim finansijskimfondovima i traže ideje koje (e finansirati. *no što je zajedni$ko za obe strane ove jedna$ine jeistovetni cilj: unapredjivanje tranzicije u re!ionu, u pravcu razvoja lokalne samouprave i tržišne

ekonomije.

*vaj priru$nik uklanja tajanstvene nepoznanice vezane za obavezne radnje u pripremi zahtevaza dobijanje donacija, posebno kada se zahtevi upu(uju finansijskim institucijama u dru!imzemljama. +okazalo se da je priru$nik koristan zbo! nedostatka bilo kakvo! prakti$no!,neformalno!, a ipak sveobuhvatno! tuma$enja koje bi bilo namenjeno onima koji nisu do sadaimali priliku da u$estvuju u izradi pisanih zahteva za donacije. I uz priru$nik, priprema predlo!anije jednostavna, ali je svakako olakšana, jer on ukazuje na osnovnu praksu, procedure,o$ekivanja i dinamiku vezane za fazu pripreme, ali i na radnje koje slede ako je predla!a$ uspeoda dobije sredstva.

Bez obzira na to što se naš Institut prvenstveno bavi pitanjima javne i univerzitetske uprave, ovajpriru$nik je napisan kao na$elni priru$nik koji (e koristiti sastavlja$ima predlo!a za projektevezane i za neku dru!u tematiku od važnosti za dobrobit stanovništva u Ae!ionu.

+redlo! mora da se bavi konkretnim problemom za koji se nudi potencijalno rešenje i mora dapredloži kompetentnu !rupu ljudi za nje!ovu realizaciju. *stali važni aspekti predlo!a su datreba da bude iscrpan, lo!i$an, dobro obrazložen i ubedljiv. 6astavlja$ predlo!a mora da dobrovlada predmetnom materijom, idealno je da to bude osoba koja (e u$estvovati u realizacijiprojekta, ali koja se istovremeno razume u proces izrade predlo!a. +retpostavljam da ste to %i.+riru$nik je preveden na 0 jezika koji su u upotrebi u re!ionima 7entralne i Isto$ne 8vrope ibivšem 6ovjetskom 6avezu, pošto smo želeli da u upoznavanju i približavanju ovo! procesa$itaocima uklonimo jezi$ke barijere. +ored to!a, ako predlo! projekta mora da bude dostavljenna jeziku koji vam je težak ili nepoznat, naš je savet da predlo! bude prvo napisan na maternjem

jeziku radi bolje! razumevanja, a zatim preveden na jezik koji je tražila donatorska or!anizacija.

oltan 6zi!eth

Izvršni direktor, I4+6=uni 0119.!.

C *vo izdanje +riru$nika ne sadrži pomenuti imenik

9



PRVI DEO

Sa!"#$ $ %&%##!a 1a &r"daa*" &r,"-#a. Š#a #r"/a &r!, da 10a#"

D



I5 Š#a " &r"d, &r,"-#a6

+redlo! je pisani zahtev za finansiranje upu(en nekoj fondaciji, korporaciji,preduze(u, državnom ili medjudržavnom telu, ili osobi. & kontekstu ovo!priru$nika, predlo! je pažljivo i jasno napisan dokument, koji nema više od 0E

do 09 stranica, a $iji je cilj da ubedi pomenuti finansijski izvor da treba daodobri sredstva za projekat. +rojekat se bavi nekim pitanjem ili potrebom, kaošto je neka društvena potreba ili neophodna reforma politike u nekoj oblasti.

+redlo! ima slede(ih šest zadataka:

Definisanje problema

-inansijski izvori ne daju novac bez jakih razlo!a. )akle, predla!a$ moradobro da obrazloži zašto projekat treba da bude realizovan. & predlo!u trebapažljivo opisati problem kojim se projekat bavi i navesti šta je uradjeno po tom

pitanju u datom !eo!rafskom podru$ju, kao i u dru!im delovima sveta.Opisi potencijalnog rešenja problema

+ošto je problem bio temeljito ispitan i sa!ledan pre podnošenja predlo!aprojekta, predla!a$ je si!urno upoznat sa mo!u(im rešenjima koja suisprobana u lokalnoj ili nekoj dru!oj sredini. +redlo! treba da sadrži opispotencijalno! rešenja koje bi kroz projekat trebalo da bude realizovano iobjašnjenje zašto se o$ekuje da predloženo rešenje bude uspešno.

Plan delovanja

+redlo! predstavlja plan delovanja @ korak po korak F uz podatke o tome štata$no predla!a$ namerava da uradi u svakoj pojedinoj fazi realizacijeprojekta. +lan koji je predla!a$ sastavio bi(e u potpunosti poštovan u obliku ukom je napisan, osim ako predla!a$ i finansijer ne budu posti!li dru!a$ijido!ovor.

Zahtev

+redlo! treba da bude ta$no isplanirani zahtev za finansiranje ili tehni$kupomo(, opremu, knji!e, itd. +redla!a$ ne sme da moli za novac u pani$nojžurbi neposredno pre predvidjeno! po$etka projekta. 'akvi predlozi sesmatraju neprofesionalnim i verovatno ne(e nai(i na razumevanje.

Sredstvo za ubedjivanje donatora

+redlo! predstavlja i sredstvo za ubedjivanje donatora da po$ne da razmišljao predmetnom problemu na isti na$in kao predla!a$, da dodeli projektu visokstepen prioriteta, da prihvati finansiranje projekta i da bude uveren u



sposobnost predla!a$a da (e dobijenim sredstvima pametno raspola!ati i da(e projekat dovesti do kraja.

Istovremeno obećanje i obaveza

+rilikom sastavljanja predlo!a, predla!a$ daje obe(anje da (e problem rešiti iobavezuje se da (e se pridržavati predloženo! plana. #ada dobije finansijskasredstva, ovo obe(anje i obaveza predla!a$a prerastaju u zakonsku obavezu.

Geke fondacije, državne i medjudržavne finansijske or!anizacije imajudetaljne formulare koje predla!a$ mora da popuni. & tom slu$aju, predla!a$ne mora da dostavi i predlo! projekta koji je sam pripremio. Medjutim, ve(inadonatora predvidja da im se dostavi ori!inalni predlo! projekta u pisanojformi, i to je upravo ono što ovaj priru$nik obradjuje. +ošto svaka donatorskaor!anizacija ima razli$itu orijentaciju, prioritete, krajnje rokove i ciljeve,izuzetno je važno da u najve(oj mo!u(oj meri budete upoznati sa onim šta

svaka od njih o$ekuje i traži, i da prezentirate upravo one informacije koje sutražene.

II5 I02,r+a7$" -,$+a #r"/a da ra&,až"#" &r" &,d0,3"0a &r$a!"

a dobijanje donacija vlada jaka konkurencija. Iznosi raspoloživih finansija suo!rani$eni, dok je broj predla!a$a u nadmetanju za donacije prili$no veliki. )abiste dobili donacije, vaš predlo! mora da bude dobro isplaniran, jasno napisan, iupu(en od!ovaraju(oj donatorskoj or!anizacijior!anizacijama. & suštini, vašpredlo! mora da bude bolji od predlo!a konkurencije. #onkretno, predla!a$imoraju da zapamte slede(e:

• *bavite prethodna istraživanja. Morate pokazati finansijeru da stestru$njak u vašoj oblasti i da možete efikasno da realizujete projekat

• Morate jasno da izložite šta ta$no nameravate da uradite. #oji problem(ete rešiti" #ojim !rupama populacije (e koristiti vaš rad" Ga kojina$in (e im to koristiti" Budite konkretni. -inansijeri nisuzainteresovani da daju novac za ma!lovite ideje.

• +omirite se sa $injenicom da pojedinci obi$no ne dobijaju donacije.

)onacije se obi$no daju or!anizacijama, posebno neprofitnim, iakademskim institucijama.

• )etaljno se obavestite o or!anizaciji kojoj podnosite zahtev. Bilteni,!odišnji izveštaji, publikacije i internet sajtovi predstavljaju dobreizvore informacija

H





+redla!a$ mora da bude svestan da je proces dobijanja finansijskih sredstavaveoma složen i du!otrajan. Ge možete o$ekivati da (ete sredstva, ili $ak iod!ovor, dobiti odmah. +roces odlu$ivanja i u!ovaranja traje mesecima, ponekadi znatno duže od !odinu dana. 'ako, or!anizacije koje ra$unaju na to da izdonacija podmire svoje operativne troškove i izdatke vezane za projekte, treba

da planiraju nekoliko !odina unapred. )onatorske or!anizacije rade razli$itimtempom i po razli$itoj dinamici, tako da (e za jedan isti projekat koji dobijadonacije od ve(e! broja donatorskih institucija novac obi$no stizati u razli$itimrokovima. Geki predla!a$i uspevaju da to okrenu u svoju korist: pošto su dobilideo potrebnih finansijskih sredstava, predlo!e podnose i dru!im finansijerima. Iverovatno je da (e se te or!anizacije lakše odlu$iti da odobre dopunska sredstvakada vide da je neka dru!a donatorska or!anizacija ve( uložila sredstva upredmetni projekat predla!a$a.

III Ka-, " % 2$0a0$-$+ 2,0d,!$+a ,d%*%" , &r,"-#$+a -,$ "

2$0a0$ra%66vaka donatorska institucija ima svoje posebne prioritete i interese. &spešnipredla!a$ ne šalje identi$ne predlo!e ve(em broju or!anizacija, ve( svakipredlo! prila!odjava odredjenoj instituciji, posebno na!lašavaju(i aspekte ukojima se predloženi projekat poklapa sa posebnom misijom koju ima svaka odovih or!anizacija.

Medjutim, donatorske institucije su medjusobno veoma sli$ne po onome šta tražei šta o$ekuju od projekta i od predla!a$a. *ne traže projekte koji (e unapreditinjihovu misiju ili ciljeve. 'raže or!anizacije koje se profesionalno ponašaju iveoma kvalitetne projekte, koji (e doprineti njihovom u!ledu kao donatora. Leleprojekte u koje je uloženo mno!o razmišljanja i planiranja. *stale karakteristikepredloženih projekata koje donatori o$ekuju su:

• )a projekat ima zna$ajan i du!otrajan uticaj. )onatori koji ulažu u održiveili ponovljive projekte ostvarajuju mno!o ve(i uticaj ne!o u slu$ajukratkoro$nih projekata oko kojih se podi!ne velika buka u jednomtrenutku, a $iji zna$aj brzo potom izbledi. )onatorske institucije žele da sasvojim o!rani$enim sredstvima ostvare što ve(i uticaj.

• )a iz projekta proizadju dru!i uspešni projekti, ideje ili studije. Baš kao

što donatorske or!anizacije više vole da projekti koje one finansiraju bududu!oro$ni, na isti na$in žele da ostvare prostornu raširenost svojihprojekata, odnosno rasprostanjenost u više !eo!rafskih re!iona. *vakvomstrate!ijom se pove(ava uticaj njihovih o!rani$enih sredstava, pomaže seve(em broju ljudi i raste njihov u!led kao donatora u širem re!ionu.

0E



• #reativnost, inovativnost ili posebnost projekta. *ve karakteristike (eposebno ista(i ulo!u donatorske or!anizacije i potencijalno mo!u daostvare ve(i uticaj od starih i ve( isprobanih ideja i projekata.

• %isok koeficijent u odnosu izmedju u$inka i koštanja projekta. )ru!im

re$ima, donatori se radije opredeljuju za projekte koji (e ostvariti što jemo!u(e ve(i u$inak za isti novac. <ko su svi aspekti projekta isti, projekatkoji (e obezbediti pomo( za 9E.EEE ljudi, a košta 0E.EEE K, bi(e mno!opoželjniji od projekta koji (e za isti novac obezbediti pomo( za stotinu ljudi.

• +rojekti koji podsti$u razvoj. I u ovom slu$aju donatorske or!anizacije

radije daju novac za održive projekte. <ko bi, na primer, po$etno maloula!anje mo!lo da podstakne ekonomski rast ili pove(a broj ljudi koji sean!ažuju na ostvarivanju dato! cilja, time bi malo ula!anje postalo veomaisplativo u smislu ostvareno! doprinosa u realizaciji misije.

Istovremeno, postoje i neke karakteristike koje donatorske or!anizacije ne želeda vide kada daju novac za projekte. Gepoželjni su primaoci donacija koji seneprofesionalno odnose prema projektu, koji nisu u stanju da realizuju projekat ilida se pridržavaju u!ovora. Gepoželjni su nepošteni primaoci kojizloupotrebljavaju dobijena sredstva i krše zakon. )onatori ne žele ne!ativanpublicitet u vezi sa kontroverznim korisnikom donacije ili kontroverznimprojektima. Gepoželjni su primaoci koji ne odaju priznanje donatorskojor!anizaciji za njenu pomo( kada se objavljuju rezultati projekta. Gepoželjni supredlozi projekata u kojima nije jasno navedeno šta predla!a$ namerava dauradi. I, donatori ne vole predla!a$e koji mole za novac, koji se žale da je periododlu$ivanja i u!ovaranja suviše du!, ili koji neprekidno i nestru$no nešto

zapitkuju.

+roces razmatranja predlo!a njakra(e može da se opiše na slede(i na$in: pozavršetku krajnje! roka za podnošenje predlo!a, jedna ili više osoba koje su zato zadužene ispred donatorske or!anizacije (e na brzinu pre!ledati sve predlo!ei svrstati ih na jednu od tri !omile: !omilu ozna$enu sa JJdaJJ 3koju ocenjiva$@recenzent preporu$uje posle prvo! $itanja kao projekat koji treba finansirati5,!omilu JJmoždaJJ 3recenzent preporu$uje dalje razmatranje radi odlu$ivanja da liprojekat zaslužuje finansiranje5 i JJneJJ !omilu 3recenzent smatra da projekat nezaslužuje finansiranje ili da je predlo! suviše loše uradjen da bi dobio sredstva5

*no što je veoma važno da se ima u vidu je da je upravo ovo prvo, brzo ipovršno $itanje radi svrstavanja na jednu od tri !omile, možda i jedina prilikakada (e neko pre!ledati predlo! vaše! projekta. <ko je predlo! dospeo na JJneJJ!omilu, velika je verovatno(a da projekat više nikada ne(e biti razmatran. +oštorecenzent $ita veoma brzo i ne $ita svaku napisanu re$, predla!a$, da bi biouspešan, mora da bude veoma jasan i koncizan u definisanju problema koji serešava i ciljeva koje projekat treba da ostvari. <ko recenzent ne može da za

00



prvih /E sekundi $itanja utvrdi o $emu se radi, predlo! može lako odmah dospetina JJneJJ !omilu.

omilu JJdaJJ po pravilu $ine predlozi institucija ili or!anizacija koje su poznatedonatoru, projekti $iji su predmet, ideja ili iznos traženih sredstava prihvatljivi, i

projekti koji ve( imaju odezbedjeno delimi$no finansiranje i traže JJdopunskaJJsredstva. +redla!a$ traži dopunska sredstva kada ve( ima obezbedjenofinansiranje iz dru!ih izvora i traži od!ovaraju(i iznos kojim bi JJdopunioJJfinansiranje. & JJdaJJ !omilu se svrstavaju dobro sastavljene studije opravdanostikoje ukazuju na potrebu i efekte predloženo! projekta, što svedo$i o temeljnoobavljenom istraživa$kom radu u oblasti predmeta projekta.

Ga !omili JJmoždaJJ obi$no se nalaze predlozi manje poznatih or!anizacija,rizi$niji projekti, predlozi $iji se uticaj ne može odmah sa!ledati, ili predlozi kojemoraju pre!ledati stru$njaci. %ažno je imati na umu da, što je predlo! boljenapisan, ve(e su šanse da predlo! iz !omile JJmoždaJJ kasnije bude preba$en u

!omilu JJdaJJ. 'emeljito istraživanje, priprema i pažljivo pisanje predlo!a mo!uupravo preva!nuti u tom smeru.

JJGeJJ !omilu obi$no $ine predlozi or!anizacija koje su dostavile aljkave inekompletne predlo!e ili u kojima nisu ispoštovani zahtevi, koji traže finansiranjeu onim oblastima kojima se ta donatorska institucija ne bavi? or!anizacije koje

jednostavno žele da dobiju finansijska sredstva, ali zapravo nisu identifikovalenijedan konkretan problem koji bi projekat trebalo da reši? or!anizacije koje sueventualno identifikovale problem, ali nisu opisale mo!u(a rešenja ili prethodneaktivnosti po tom pitanju? or!anizacije koje traže sredstva koja su ve(a od onihkoje donatorska or!anizacija obi$no odobrava? i or!anizacije koje su ve( ranijedobijale sredstva od isto! donatora, pa bi sada trebalo da ih traže od neko!dru!o!.

*pšti principi i postupci koji se opisuju u ovoj knjizi važe za sve predla!a$e?medjutim, ovde se posebno bavimo lokalnom upravom i javnom upravom kaooblastima za koje se traže finansije. #ada se radi o donacijama u ovoj oblasti,predla!a$i treba da znaju da ve(ina or!anizacija koje podržavaju i pomažu ovedelatnosti žele da doprinesu promeni sistema vrednosti i stavova i da omo!u(esticanje novih znanja. #lju$na re$ je JJreformaJJ.

& suštini, predla!a$i bi trebalo da u svojim predlozima dokažu zašto su baš oniposebni i zašto njihovi projekti zaslužuju da budu finansirani. 6vaki predla!a$ jekonkurencija za ostale predla!a$e, pa bi svaki trebalo da nastoji da se razlikujeod ostalih i da ubedi donatora da je nje!ov projekat vredniji od dru!ih.

02



IV Š#a " ,3 !až0, da 10a#"6

+re sve!a predla!a$i moraju da budu svesni razlike koja postoji izmedju traženihpredlo!a projekata 3A-+50 i netraženih projekata. *vaj priru$nik se prvenstvenobavi predlozima projekata koji nisu zatraženi. 'o su ori!inalni predlozi, koji se

šalju donatorskim institucijama koje pružaju pomo( u odreenom podru$judelovanja. na$i, donatorska or!anizacija nije tražila konkretan projekat nitipredlo! projekta. 6 dru!e strane, kada se radi o traženim predlozima,donatorska or!anizacija objavljuje konkurs za podnošenje predlo!a za realizacijukonkretno! projekta. & ovom slu$aju, donator $esto ima unapred pripremljeneformulare koje predla!a$ popunjava i ne traži se dostavljanje ori!inalno!predlo!a.

)ru!o, važna je reputacija. #ada recenzent pre!leda predlo! projekta poznate iu!ledne or!anizacije ve(a je verovatno(a da (e taj predlo! svrstati u !omilu JJdaJJne!o sli$an predlo! neke nepoznate or!anizacije. & slu$aju prvo! predla!a$a,

recenzent je prili$no si!uran da (e predla!a$ dobro uraditi posao i da (e rezultatiprojekta ostvariti zna$ajan efekat. #od dru!o! predla!a$a, recenzent ne zna da li je predla!a$ zaista tako dobar kako stoji u predlo!u, da li (e projekat biti uopštezavršen, i, ako bude završen, da li (e nje!ovi rezultati biti korisni. Ga primer,velika studija o politi$koj reformi koju radi u!ledna or!anizacija možda (e bitirazmatrana i u narodnoj skupštini, dok (e ta ista skupština u potpunosti i!norisatiidenti$an projekat neke nepoznate or!anizacije.

+ošto veliki broj institucija u 7entralnoj i Isto$noj 8vropi i zemljama bivše!6ovjetsko! 6aveza tek treba da stekne u!led, za njih su od još ve(e! zna$ajaprojekti, ideje, $injenice, priprema, jezik i dokumentacija. *vakve or!anizacijemoraju mno!o više da se potrude od poznatih i ve( potvrdjenih predla!a$a.Govije institucije treba da imaju u vidu da njima predlo! projekta ne služi samo zatraženje sredstava, ve( i za sticanje vlastito! u!leda, na osnovu kvalitetaobavljeno! posla.

I, na kraju, predla!a$ mora uvek da proveri u svojoj zemlji propise koji re!ulišutransfer nov$anih sredstava iz inostranih finansijskih izvora. #ako se može izvršititransfer sa što manje bankarskih troškova i poreza" )a li finansijska or!anizacijatreba da pripremi od!ovaraju(u dokumentaciju ili pruži dokaze da je oslobodjenaoporezivanja ili da se radi o dobrotvornoj fondaciji" & nekim zemljama državamože da zahteva oporezivanje ovakvih nov$anih transfera, ako transfer nijeizvršen pod ta$no odredjenim uslovima. %eoma je važno da pre podnošenjazahteva proverite ove propise. Ina$e, mo!lo bi se desiti da loše pripremljenipredla!a$ bude neprijatno iznenadjen kada ustanovi da je na nje!ov ra$un sti!lasamo polovina donacije, ili da mora da se ponovo obrati donatoru i traži dodatnasredstva pošto je polovima donacije otišla na pla(anje poreza.

05 en!l. skra(enica od AeNuest for +roposal 3zahtev za predlo! projekta5

0/



DRUGI DEO

Gd" da #raž$#" &,#r"/0a r"d#!a

0>



I U !a#$#,+ rad%

Već poznati izvori finansiranja

+redla!a$ treba da u svom traženju uvek podje od onih donatorskih or!anizacija

koje poznaje od ranije. *d tih or!anizacija treba da zatražite upustva, !odišnjeizveštaje i publikacije, kao i obrasce za prijave, ako ih ima. 'reba da se raspitatekod službenika zaduženo! za pro!rame i o mo!u(nostima za dobijanjesredstava od dru!ih or!anizacija koje on poznaje.

lumni

*vaj deo se posebno odnosi na potrebe za finansiranjem univerziteta. & <mericii 8n!leskoj je postalo uobi$ejena praksa da se diplomci univeziteta an!ažuju naplanu budu(e! razvoja institucije. & ovim zemljama, univerziteti osnivaju svojaalumni udruženja, koja imaju ulo!u posrednika izmedju bivših studenata@

diplomaca koji su tu diplomirali i fakulteta. <lumni asocijacije se bave pružanjemnekih vrsta uslu!a 3kao što su besplatne ulaznice za neke sportske i kulturnedo!adjaje5 i informisanjem 3kao što su alumni $asopisi5 i na taj na$in obezbedjujuaktivno iili emocionalno uklju$ivanje bivših diplomaca u život i razvoj univerziteta.

<lumni asocijacije, pored to!a, traže dobrovoljne prilo!e od svojih $lanova, kojisu spremni da se na neki na$in oduže fakultetu za !odine provedene nastudijama i ste$eno obrazovanje 3zbo! ko!a su u poziciji da dobiju bolje pla(eniposao ne!o što bi ina$e bio slu$aj5. <lumni $esto rade kao volonteri naprikupljanju prilo!a ili u$estvuju u dobrotvornim manifestacijama u korist svo!univerziteta.

Dobrotvorne manifastacije

6akupljanje dobrovoljnih prilo!a obi$no se or!anizuje u okviru dobrotvornihmanufestacija u lokalnoj zajednici ili !radu 3sa prihodom od ulaznica namenjenimnekoj or!anizaciji5, ali i mno!ih dru!ih konkretnih aktivnosti. Ga primer, ako seneki projekat odnosi na poboljšanje škola u nekoj sredini, i sama lokalnazajednica je $esto spremna da pruži svoj doprinos odnosno da u$estvuje udobrotvornim manifestacijama. Govac koji je prikupljen ovim putem može daposluži da se dopune ili zamene sredstva dobijena od donatorske or!anizacije.

!vrops"a #nija

8vropska &nija ima mno!o svojih kancelarija širom 7entralne i Isto$ne 8vrope i uzemljama bivše! 6ovjetsko! 6aveza. &nija takoe pofržava prikupljanjeinformacija u ve(em broju biblioteka u re!ionu, u vezi raznih aspekata 8& i njenihprojekata. +redla!a$i mo!u poslati svoje prijave za dobijanje donacija izpro!rama kao što su 8A<6M&6, 8&A*+<, 8&AO)I78, +P<A8, -*A78,

09



+8'A<, '<7I6 i '8M+&6. *d svih izvora finansiranja, 8& najviše izdvaja zaprojekte u 7entralnoj i Isto$noj 8vropi i bivšem 6ovjetskom 6avezu. #onkurencija

je veoma jaka i kriterijumi su veoma stro!i. *sim to!a, proces odobravanjadonacija veoma du!o traje. *r!anizacije koje su zainteresovane da se prijave zadobijanje donacije 8vropske &nije treba da zatraže od!ovaraju(e informacije u

predstavništvu 8& ili konzularnim odeljenjima zemalja $lanica.

$ibliote"e na nema%"om& francus"om i engles"om jezi"u

Bibloteke velikih univerziteta u zemljama 7entralne i Isto$ne 8vrope i bivše!6ovjetsko! 6aveza mo!u da budu od koristi, ali inostrane biblioteke si!urnomo!u da vam pomo!nu. ore pomenute biblioteke obi$no raspolažura$unarskim sistemima za pretraživanje preko kojih možete do(i do obiljainformacija. <ko neke knji!e nema u biblioteci, bibliotekar može da je za vasporu$i. & pretraživanju treba koristiti klju$ne re$i i izraze kao što su -ondacija,

filantropija, javna administracija, edukacija, finansiranje, neprofitne, donacije,finansijska pomo(, stipendije i fondacije privrednih subjekata0. Bibliotekar vammože mno!o pomo(i u ovom kompjuterskom pretraživanju. Ga o!lasnim tablamanekih biblioteka se objavljuju informacije ili prijave za finasiranje, projekte,stipendije, donacije za istraživa$ki rad, konferencije, seminare i sl.

'rgovins"e "omore

<merika, 8n!leska i #anada aktivno rade na osnivanju tr!ovinskih komora širom7entralne i Isto$ne 8vrope i bivše! 6ovjetsko! 6aveza. *ve or!anizacije nisusamo namenjene unapredjivanju privrednih odnosa, ne!o rade i na pružanjupomo(i i finansiranju dru!ih aktivnosti u zemlji doma(inu. 'r!ovinske komorevam mo!u pomo(i u pronalaženju dobrotvornih fondacija privrednih subjekata ipro!rama dopunskih donacija. Medjutim, institucija tr!ovinskih komora u re!ionuse veoma razlikuje od tipa komora koje postoje u <merici, 8n!leskoj i #anadi,tako da or!anizacije koje traže finasiranje treba direktno da se obratepredstavniku 'r!ovinske komore i od nje!a saznaju kakve se sve uslu!e nudepreko komore.

Pretra(ivanje pre"o Interneta i ele"trons"a pošta

*r!anizacije koje koriste elektronsku poštu i imaju pristup internetu mo!u u(i ubaze podataka 8vropske &nije )I<4*? *ABI'? )I<47*M i 8&A*B<68@87P*, kao i u biblioteku ameri$ko! #on!resa, univerzitetske biblioteke širomsveta, Qeb@sajtove pojedinih or!anizacija, itd. )onatorske or!anizacije sve višeobjavljuju informacije o svojim delatnostima i mo!u(nostima za dobijanje.

0 8n!l: -oundation, +hilanthrop, +ublic <dministration, 8ducation, -undin!, -und@Aaisin!, Gon@ +rofit, rants, -inancial <id, -elloQship, 7orporate -unds 3prim.prev.5

0D



donacija na JJRorld Ride RebJJ mreži, tako da internet predstavlja sredstvo odo!romno! zna$aja za prikupljanje informacija. <ko niste uspeli da pronadjeteQeb sajt odredjene or!anizacije, pokušajte da ih pozovete i saznate njihovu Qeb@adresu F ve(ina or!anizacija je zainteresovana za to da potencijalni predla!a$i

saznaju što više o misiji, delatnostima, potrebama or!anizacije preko ovo! izvoradostupno! javnosti. #ada pronadjete traženi Qeb@sajt možete poslati pismo ointeresovanju elektronskom poštom, kako biste dobili detaljnije informacije iupustva. Ga ovaj na$in, predla!a$ može dobiti detaljne podatke od veliko! brojaor!anizacija, ne pomeraju(i se od svo! pisa(e! stola.

)ovine& %lanci u %asopisima& javni informativni servis *PIS+

6ve ove informacije se mo!u dobiti u ve(im bibliotekama. 6ervis +<I6 radi usvim ameri$kim bibliotekama i ambasadi u svakoj zemlji. Govine, periodika i

$asopisi objavljuju brojne $lanke o finansijskim institucijama, donacijama,projektima, novim pro!ramima itd. *vakvi $lanci vam mo!u koristiti u istraživanjutematskih oblasti kako biste saznali ko šta radi i !de.

0



II Traž"0" r"$,0a0$4 $$ d,+a8$4 $1!,ra 2$0a0$ra0a

,inistarstva

& svim zemljama 7entralne i Isto$ne 8vrope i bivše! 6ovjetsko! 6aveza

ministarstva raspolažu obiljem informacija. Ministrastvo prosvete, javnihdelatnosti ili ministarstvo inostranih poslova najverovatnije poseduju informacijeo od!ovaraju(im izvorima finansiranja. Gaj$eš(e ministarstva zdravlja posedujukompletne spiskove svih inostranih fondacija i donatorskih or!anizacija koje suprisutne u njihovoj zemlji. )onatorske or!anizacije i korporacije moraju da sere!istruju u ministarstvu, i te informacije su danas dostupne javnosti. *veinformacije vas mo!u uputiti na neke dru!e izvore kao što su:

Privredni subje"ti "ao donatori

& nekim državama još uvek nema mno!o investicija od strane privrednih

subjekata, ali ih ipak ima, dok su u nekim razvijenijim zemljama oni u prili$nojmeri zastupljeni. +ošto je investiranje u zemlje 7entralne i Isto$ne 8vrope i bivši6ovjetski 6avez skorije! datuma, privredni subjekti aktivno traže projekte,proizvode i or!anizacije koje bi finansirali. *ni su spremni da obezbedefinansijska sredstva za odredjene projekte kako bi u javnosti kreirali sliku oaktivnom u$estvovanju kompanije u životu lokalne zajednice, i time posrednoobezbedili bolju prodaju svojih proizvoda ili uslu!a.

*ve kompanije ili preduze(a možete relativno lako da identifikujujete: ko sereklamira na televiziji, na plakatima i u novinama" #o je pokrovitelj sportskihdo!adjaja" *r!anizacije mo!u dobiti finansijska sredstva u zamenu za

jednostavno objavljivanje u javnosti da je odredjena velika kompanija pokroviteljprojekta. +ošto se ovo sve $eš(e dešava, predla!a$i treba prvo da pronadjutakva preduze(a, da se orijentišu na aktivna i u javnosti poznata preduze(a, i daprvi kontakt uspostave sa njihovim rukovodiocima za finansije ili odnose sa

javnoš(u.

<li, pre to!a, neophodno je od!ovaraju(e istraživanje. #o!a te kompanijefinasiraju i zašto" #akve koristi (e kompanija imati ako prihvati da budepokrovitelj neko! do!adjaja ili or!anizacije" #ada budu raz!ovarali sapredstavnicima firme, predla!a$i treba da uspostave od!ovaraju(u relacijuizmedju svojih potreba i potreba kompanije, dru!im re$ima treba da JJprodajuJJsvoj projekat, predo$avaju(i predstavnicima kompanije da je predloženaaktivnost nešto u $emu bi kompanija trebalo da u$estvuje. Ga primer, da li im jepoznato da (e taj projekat imati o!roman uticaj da društvenu zajednicu i da (emalo ula!anje od strane kompanije u taj projekat@aktivnost proizvesti izvanredanpublicitet u korist kompanije" )a li kompanija može da pruži pomo(, eventualnoputem obezbedjivanja nekih proizvoda ili uslu!a, umesto nov$anih sredstava"Ga primer, lokalna štamparija može pokloniti papir za faks i kopiranje, lokalne

0H



novine prostor za o!lašavanje, dok banka može da se odrekne svoje provizijena transfer novca.

Strane vlade

+redstavništva stranih vlada i ambasade širom re!iona takodje raspolažudetaljnim podacima o izvorima finansiranja. <meri$ka <!encija za medjunarodnirazvoj 3&6<I)5 ima predstavništvo u svakoj državi, što je slu$aj i sa brojnimvladinim a!encijama kao što su &jedinjene Gacije i 8vropska &nija. #onzulatidru!ih zemalja takodje imaju podatke o finansijerima i projektima. 'elefonskiimenici, !radske informativne službe i osoblje ambasada mo!u uputitizainteresovane na ova predstavništva. Mno!e strane ambasade imaju biblioteke,kulturne centre i $itaonice koje bi predla!a$i trebalo da koriste. Ga kraju krajeva,sve to i postoji zbo! javnosti. )iplomatski izaslanici za kulturu, informisanje,predstavnici nadležni za odnose sa javnoš(u, osoblje zaduženo za istraživanje i

bibliotekari mo!u dati od!ovore na mno!a pitanja.'reba veoma detaljno i pažljivo istražiti sve potencijalne izvore finansiranja.%reme koje se na po$etku utroši na istraživanje donatorske or!anizacije, mno!o

je bolje iskoriš(eno ne!o kada se predlo! dostavi or!anizaciji od koje predla!a$si!urno ne(e dobiti sredstva.

III Traž"0" 2$0a0$a &r"+a #"+a#$7$ &r,"-#a

+redla!a$ mora da zna, pre sve!a, za koju se tematsku oblast vezuje predmetnje!ovo! projekta. Ga primer, projekat koji se odnosi na seminar o pitanjimapolitike u javnom sektoru, pitanju žena na javnim funkcijama, ne potpada samopod temu seminara. ato predla!a$ treba da potraži sve or!anizacije kojepodržavaju seminare, a bave se pitanjima politike u javnom sektoru, pitanjemžena na javnim funkcijama, obrazovanjem $elnika lokalne administracije, iliobrazovanjem manjina 3kod nekih donacija žene se takoe tretiraju kao manjina5.Ga samom po$etku, predla!a$ treba da se raspita i istraži sve donatore koji sebave pomenutom tematikom. 'emeljitim istraživanjem može se do(i i dodvadesetak potencijalnih izvora finansiranja samo za jednu tematsku oblast, odkojih se zatim pravi uži izbor, zavisno od ostalih faktora, kao što su !eo!rafskopodru$je, raspoloživi iznosi sredstava, demo!rafski $inioci, itd. I, na kraju, spisaktreba svesti na kona$nu !rupu or!anizacija kojima (ete poslati svoju prijavu.

Mno!e donatorske or!anizacije su zainteresovane za finansiranje samo nekihposebnih demo!rafskih !rupa kao što su jevrejske, ruske ili romske zajednice.)ru!e su, opet, zainteresovane za pitanja žena, ili projekte sa izbe!licama ili radsa posebnim verskim !rupama, itd. +redla!a$ treba jasno da definše konkretnu

01



!rupaciju, tematsku oblast ili zajednicu kojoj je projekat namenjen, kako bimo!ao da dodje do ve(e! broja finansijskih izvora.

+redmet ili tematska oblast projekta mora da bude veoma temeljno istražena.*vo je jedan od !lavnih razlo!a zašto mno!i projekti ne dobijaju sredstva.

+redla!a$ mora da tako detaljno poznaje predloženu temu da može da od!ovorina svako postavljeno pitanje. +ored to!a, treba da bude upoznat sa tim koje se još li$nosti ili or!anizacije bave istom tematikom. +onekad se projekat možepopraviti uklju$ivanjem znanja i sposobnosti dru!ih eksperata iz iste oblasti. <li,od suštinske važnosti je to da predla!a$ mora da zna sve što se može znati o tojtematskoj oblasti, kao i to kako (e ta$no predloženi projekat doprineti širenjupostoje(ih znanja i aktivnosti.

IV Traž"0" 2$0a0$a &r"+a !r"d0,#$ $ !r#$ &r,"-#a

)onacije se mo!u podeliti u više kate!orija, zavisno od vrste pomo(i koja setraži. Ga primer:

• Donacije za proje"at $ine sredstva za finansiranje odredjeno! projekta,kao što je obuka ili istraživanje u vezi sa nekim konkretnim problemom

• Delimi%no finansiranje ili dopuns"e donacije se traže kada predla!a$ ve(ima neka sredstva, ali nedovoljna za završetak projekta, ili kadapredla!a$ traži delimi$no finansiranje od dva ili više finansijskih izvora.

• Donacije za finansiranje rada organizacije za vreme dok je an!ažovana

na projektu

• )enamens"e donacije za finasiranje rada organizacije 3obi$no se radi oneprofitnim institucijama5 nevezano za neki konkretni projekat, u smislufinansijske podrške za održavanje e!zistencije i ostvarivanje opštihciljeva njene misije.

• Investicione donacije služe primaocu za ula!anje u kapitalna dobra, kaošto su kupovina zemlje, z!rada ili mašina ili poboljšanje postoje(ihkapaciteta.

• Inicijalne *po%etne+ donacije služe da se lansiraju neki manji projekti i dapo$ne njihova realizacija.

+redla!a$ uvek mora da prethodno proveri da li donatorska or!anizacija kojoj seobra(a daje upravo onu vrstu donacija koja je njemu potrebna. Ga primer, nekedonatorske or!anizacije ne odobravaju finansiranje iz!radnje ili opremanjekancelarija, dru!e pak ne daju donacije za isplate zarada ili pla(anje državnih

2E



poreza. +redla!a$ bi uvek, ve( na po$etku, trebalo da proveri koja seo!rani$enja primenjuju kod pojedinih donatora.

#ao što je ranije ve( re$eno, predla!a$ ne treba da traži donaciju od 9,EEEdolara od or!anizacije koja nikad nije dala više od 0E.EEE dolara ni za jedan

projekat. +ored to!a, predla!a$ mora dobro da prou$i o kojoj se vrsti donacijaradi. 'ako, ako neka donatorska or!anizacija daje donacije za medije u vrednostiod 29.EEE do /E.EEE dolara, ali donacije namenjene reformi politike u javnomsektoru iznose samo od 2.EEE do /.EEE dolara, malo je verovatno da (e predlo!projekta iz domena politike u javnom sektoru od 09,EEE dolara ikada bitifinansiran. *vakva !reška lako može da se izbe!ne jednim telefonskim pozivomna po$etku istraživa$ko! procesa. +otrebno je da predla!a$ objasni finansijeruza koju temastku oblast se traži finansiranje i u kom iznosu. <ko je 9,EEE dolaramaksimum koji se može dobiti od te or!anizacije, za preostali deo novcapredla!a$ treba da se obrati dru!im or!anizacijama.

=edan koristan savet: nikad ne cicijašite na istraživa$kom delu posla. 6aznajtešto je mo!u(e više podataka o svim mo!u(im izvorima finansiranja. *bavestitese o zahtevima, uslovima, interesovanjima, delatnostima, iznosima donacija svihpotencijalnih donatora. Gau$ite sve što možete o vašoj temi, uklju$uju(i inajnovije inicijative i inovacije u toj oblasti u dru!im zemljama. +otražiteod!ovaraju(e partnere. &ložite rad i vreme u svoj projekat pre ne!o što !aprijavite nekoj donatorskoj or!anizaciji @ na taj na$in (ete donatoru pokazati svojustru$nost i posve(enost projektu, kao i da vam je za dalji rad na toj temipotrebna finansijska podrška, pošto ste sami ve( uradili sve što je mo!lo da seuradi bez te podrške.

20



TREI DEO

O#a$ a&"-#$ 2$0a0$ra0a

22



I5 Ka-, a#a!$#$ 1a"d0$*-$ 1a4#"! 1a 2$0a0$ra0"(1a"d0$*-" &r$a!" 0a -,0-%r)

Zajedni%"e prijave u zemlji

Aelativno je lako sa$initi zajedni$ki zahtev ili prijavu u istoj zemlji, pod uslovomda su predla!a$i spremni na podelu informacija i od!ovornosti sa institutom,univerzitetom, školskim centrom sa kojim su u partnerskom odnosu. Mno!idonatori dobijaju zasebne predlo!e projekata od sli$nih institucija sa sli$nimciljevima, a svi su iz isto! !rada. & takvoj situaciji, donator se ponekad odlu$ujeda ne finansira nijedan projekat. <li, ako bi dve ili tri institucije udružile svojesna!e, stru$nost i informacije i zajedni$ki nastupile, imale bi ve(e iz!lede da takoobezbede finansiranje.

+redla!a$i koji su zainteresovani za zajedniki nastup treba da pronadju partnera

u nekoj instutuciji koja ima iste ciljeve ili koja se bavi sli$nom problematikom.atim, te dve ili više or!anizacija treba da razrade mehanizme podele troškova,radno! prostora, osoblja i dru!ih resursa. *vakva šema podele troškova treba dabude prikazana i u predlo!u projekta, zato što su udruživanje sna!a i strate!ijekojima se smanjuju troškovi veoma popularni kod ve(ine donatorskihor!anizacija.

Zajedni%"e prijave u razli%itim dr(avama

ajedni$ke prijave više or!anizacija iz dve ili više razli$itih zemalja mo!u da buduzaista komplikovane. Medjutim, to je apsolutno vredno uloženo! truda, jer onedemonstriraju saradnju izvan !ranica i unutar $itavih re!ija. %e(ina donatora kojise bave medjudržavnim ili JJre!ionalnimJJ finasiranjem su istovremeno i najve(edonatorske or!anizacije koje imaju najsloženije procedure za prijavljivanjeprojekata. Mno!e od ovih or!anizacija su vladine ili medjuvladine or!anizacije38&, $lanice 8&, 6avet 8vrope, &G)+, &G867*, itd.5, i mno!e distribuirajusvoje obrasce za prijavljivanje projekata 3A-+5 preko ambasada, univerziteta ivelikih biblioteka. #od ovakvih prijava, obi$no jedna institucija koordinirazajedni$ku prijavu projekta, dok ostali partneri daju svoj doprinos. & nekimslu$ajevima, jednom od partnera je lakše da kompletira prijavu. Ga primer, akose radi o zajedni$koj nema$ko@poljskoj prijavi za donaciju 8vropske &nije, zanema$ko! partnera je možda lakše 3pošto je Gema$ka $lanica &nije5 da primi iadministrira sredstva iz donacije. Geke prijave za medjudržavne projekte suizuzetno komplikovane i zbunjuju(e, ali se trud isplati, pošto ove or!anizacijeraspolažu velikim finansijskim sredstvima koja su spremne da distribuiraju ipotrebne su im dobre or!anizacije koje su spremne da ulože svoj rad i vreme uod!ovaraju(e projekte.

2/



II Da $ da $ dr%$ $ #r"8$ &%# &,d0""#" &r$a!% $#,d,0a#,r-, ,ra0$1a7$$

Mno!e donatorske institucije raspolažu o!rani$enim sredstvima, tako da

pribe!avaju o!rani$avanju broja projekata ili or!anizacija koje !odišnje mo!u dafinansiraju, ili se, pak, opredeljuju da finansiraju ve(i broj projekata, ali u tomslu$aju iznosi donacija su srazmerno manji.

%e(ina donatorskih or!anizacija (e ve( na po$etku jasno saopštiti svoj stav popitanju ponovnih prijava, i ve(ina odobrava donacije samo jednom za datutematsku oblast. *sim to!a, ve(ina donatora ne odobrava du!oro$no finasiranje3duže od !odinu dana5. *r!anizacije zainteresovane za dobijanje takvih donacijatreba da pomo( potraže na nekom dru!om mestu i moraju uvek imati na umuproblem or!anizacione održivosti, u kontekstu du!oro$nih pro!rama. +onekad jeprihvatljivo konkurisati i po dru!i i tre(i ili $ak $etvrti put kod iste donatorske

institucije, ako je donacija dobijena još prilikom prvo! prijavljivanja, ali u principunije dobro osloniti se na samo jedno! donatora kao na !lavni izvor finansijskepomo(i za vašu or!anizaciju.

III Kada 0" #r"/a da #raž$#" r"d#!a

Geke donatorske institucije su voljne da samo jednom pomo!nu nekuor!anizaciju, nasuprot tome neke dru!e su spremne da razvijaju do!oro$neodnose, tako da primalac može da ra$una na dobijanje !odišnje donacije uperiodu od nekoliko !odina. ato pre ponovno! prijavljivanja predla!a$ treba daproveri koju vrstu odnosa donator želi da uspostavi. =oš jednom, razlozi zaneprijavljivanje na konkurs za dobijanje donacija 3osim ako vam nije dru!a$ijere$eno5 mo!u da budu slede(i:

• )onatorska or!anizacija ne finansira aktivnosti iz tematske oblastipredloženo! projekta

• Gerealni troškovi ili rokovi

• +redla!a$ nema jasan i odredjen problem koji ho(e da reši

• )onatorska or!anizacija ne finansira projekte u toj zemlji ili re!ionu

• +redla!a$ je ranije ve( dobio sredstva od iste or!anizacije

• +redla!a$ nije obavio od!ovaraju(e istraživanje u vezi tematskeoblasti i ve( mu, jednostavno, o$ajni$ki treba finansijska pomo(

2>



+redla!a$i ne bi trebalo da !ube vreme prijavljuju(i svoje projekte fondacijamakod kojih nemaju šansu da dobiju pomo(, osim ako donator ne odlu$i da unjihovom slu$aju napravi izuzetak. +rijave treba da budu upu(ene samood!ovaraju(im izvorima finansiranja.

IV Š#a a-, d,0a#,r-a ,ra0$1a7$a ,d/$"&r"d,ž"0$ &r,"-a#6

ak se i profesionalnim sastavlja$ima predlo!a $eš(e dešava da dobiju od!ovor JJneJJ ne!o JJdaJJ. *vo JJneJJ treba shvatiti kao izazov. Možda bi od!ovor koji je sadaJJneJJ, kroz šest meseci ili !odinu dana, mo!ao da se pretvori u JJdaJJ. *dbijenipredla!a$i bi trebalo da usavrše svoje sposobnosti u pisanju predlo!a i daprerade predlo!. *sim to!a, treba da upoznaju donatora sa reputacijom kojuuživaju, da se i sami upoznaju sa potencijalnim donatorima, obave dodatnaistraživanja, pronadju dru!e izvore finansiranja, pronadju partnere... Gajviše od

sve!a, ne smeju dopustiti da ih odbijanje obeshrabri. +roces prijavljivanja nakonkurse za donacije je veoma težak i iscrpljuju(i. *ni koji se lako obeshrabre,ne mo!u o$ekivati da (e uložene napore krunisati uspehom.

%e(ina donatorskih or!anizacija svake !odine dobija mno!o predlo!a za projektekoje bi vredelo finansirati, ali koji iz raznih razlo!a ne mo!u dobiti potrebnupodršku. Možda zato što su finansijska sredstva o!rani$ena, ili je konkurencijasuviše jaka, ili je predlo! preopširan ili suviše o!rani$en ili se bavi temom kojanije prioritetna. & svakom slu$aju, odbijanje ne zna$i zatvaranje vrata za svavremena. +redla!a$ može zatražiti objašnjenje zašto projekat nije prihva(en zafinasiranje, ili da li (e kasnije biti ponovo razmotren, ili da li, možda, u predlo!unije bilo dato dovoljno podataka. +redla!a$ može da zatraži su!estije u smislupopravljanja predlo!a ili da mu se preporu$e neke dru!e donatorskeor!anizacije. +redla!a$i treba bez ustezanja da postave sva relevantna pitanja.+redstavnik donatorske or!anizacije možda ne(e na njih od!ovoriti, ali bi dood!ovora mo!ao do(i i sam predla!a$, a takve informacije mu mo!u biti odvelike koristi u budu(nosti.

V Ora0$1,!a0" $02,r+a7$a , $1!,r$+a 2$0a0$ra0a

& daljem tekstu dat je jedan ima!inarni primer kako bi predla!a$ mo!ao daor!anizuje neke prikupljene informacije o potencijalnim izvorima finansiranja.

6astavljanje ran! liste prvih deset potencijalnih donatora na osnovu prikupljenihinformacija, jasno (e pokazati stepen kompatibilnosti u nivoima finasiranja, iukazati na mo!u(nosti prijavljivanja kod ve(e! broja donatora u isto vreme 3kod

jedno! za opremu, kod dru!o! za knji!e, tre(e! za troškove projekta itd.5. Izovo!a se takodje može uo$iti u kojim oblastima su potrebne dalje informacije. Gaprimer, potencijalni donator br. 2 bi mo!ao da finansira knji!e i opremu koji su

29



potrebni za projekat, ali on finansira samo projekte u 7entralnoj i Isto$noj 8vropi.Geke finansijske or!anizaciju uklju$uju i Balti$ke zemlje 7entralnu i Isto$nu8vropu, a neke ne. +ošto se naš izmišljeni predla!a$ iz prve kolone nalazi u8stoniji, mora(e da potraži objašnjenje od donatora br. 2 o tome šta onpodrazumeva pod 7entralnom i Isto$nom 8vropom, kako bi znao da li uopšte

može da se kvalifikuje za finansiranje.Izrada ovakve liste na bazi dobro obavljeno! istraživanja, kao u datom primeru,može da nam pomo!ne da efikasnije predupredimo ne!ativan od!ovor na našpredlo! projekta. <ko je predla!a$ dobro or!anizovao prikupljene informacije, naosnovu ovakve liste ta$no (e znati kome treba da podnese prijavu, i štakonkretno treba da traži. <ko je prva donatorska or!anizacija odbila predlo!,predla!a$ treba na osnovu tabele da pristupi izradi nove strate!ije ili sa$inipotpuno novu tabelu. Možda treba da preispita problem iz novo! ili dru!a$ije!u!la 3kao što je zajedni$ka prijava5 i da ponovo prijavi projekat. Gajvažniji odsve!a je strateški pristup odnosno strateško razmišljanje. to je predlo! u ve(oj

meri usa!lašen sa informacijama u pojedinim poljima tabele, manja jeverovatno(a da (e projekat biti odbijen. &loženo vreme, ener!ija, kreativnost iupornost (e na kraju biti na!radjeni.

Va3a,ra0$1a7$a:&r"daa*

P,#"07$a0$d,0a#,r /r5 ;

P,#"07$a0$d,0a#,r /r5 <

Ime adresa,osoba za kontakt

&l.000, 8stonija!. Bespari(∗

&l.>>11, Bel!ija!.Bo!ati(S

&l.222, G=.6<)!.4ovanovi(S

'ematske oblastifinansiranja

*bu$avanje!radona$elnika

*buka službenikalokalne uprave

Aeformauniverziteta

+rojektiskolovanja,

stru$no!osposobljavanja%rsta finansiranja *prema,

putovanja, knji!e+utovanja,materijal

6ve osimputovanja iinicijalnihdonacija

eo!raskopodru$je

Balti$ke zemlje Balti$ke zemlje iAusija

7entralna iIsto$na .8vropa

%rsta korisnika kolski centri kolski centri iuniverziteti

&niverziteti i G%*

Iznos donacija +otrebno 29.EEE K )o 09.EEE K )o 9E.EEEK

7iljna !rupapopulacije radona$elnici,muškarci T žene 6lužbenici ipeda!ozi +opulacija samo7en.Isto$.8vrope

6mernice,o!rani$enja

@ Gema finansiranjastudentskihprojekata

+rvo poslatiinformativnopismo

#rajnji rok +o$etak projekta +rijave se Gije odredjen

C & ori!inalu: Mr. Geedsmone? Ms. Pasmone? Mr. 4ottabucks 3prim.prev.5

2D



av!ust 0119. razmatraju u januaru, aprilu,av!ustu

2



ČETVRTI DEO

Ka-, " &,d0,$ &r$a!a

2H



I P$+, , $0#"r",!a0%. 3#a " #,6

+ismo o interesovanju 3nekad se zove i pismo o nameri5 je kratko pismo od 0 do/ strane koje se šalje donatorskoj or!anizaciji radi uspostavljanja prvo! kontakta.+ismo služi za to da se, pre sastavljanja i dostavljanja kompletno! predlo!a,

proveri da li se projekat bavi onom vrstom aktivnosti koju je donatorskaor!anizacija spremna da finansira. <ko je or!anizacija zainteresovana, zatraži(eod predla!a$a da dostavi kompletan predlo! projekta. & pismu treba da budedefinisana svrha projekta, merljivi ciljevi projekta, rekapitulacija budžeta, i da li jeve( ili (e biti obezbedjeno finansiranje i iz dru!ih izvora. 'akodje, pismo treba dasadrži objašnjenje o tome na osnovu $e!a je or!anizacija predla!a$akvalifikovana da realizuje projekat.

& uvodnom stavu, koji se $esto zove sažetak 3abstract5 treba ukratko navestinajbitnije elemente projekta, uklju$uju(i i iznos donacije koji se traži. Ga primer:

''S,!"0a*-$ I0#$#%# 1a ,/ra1,!a0"= -,$ &r"d#a!a $1!r30$ d$r"-#,r :da5S,0a Dra!$8= #raž$ >?5??? USD ,d 4rlo>bogate Fondaie 1a &r,"-a#''"d%-a7$a rad,0a*"0$-a''5 Sr"d#!a % &,#r"/0a 1a 2$0a0$ra0" #r,3-,!a% &"r$,d% ,d ;5 d"7"+/ra ;9995 d, ;5 +ar#a <???5 U-%&0a 7"0a &r,"-#a$10,$ @?5??? USD= #$+ 3#, 8" ,#a#a- r"d#a!a /$#$ ,/"1/"d"0 ,d%ogata/ke ondaie i- Slo!enie5 O!a &r,"-a# " r"1%#a# 3"#,+""*0,rada 0a &r,%*a!a0% $ a"da!a0% &r,/"+a#$-" !"1a0" 1a 2%0-7$%rad,0a*"0$-a5''

&z kompletnu informaciju o podacima za stupanje u kontakt sa or!anizacijompredla!a$a,ovaj prvi stav pisma sadrži prakti$no sve što je potrebno da se zna o

projektu. Aecenzent, koji pre!leda !omilu ovakvih pisama i koji samo za nekolikosekudi treba da pro$ita svako pismo, sa zadovoljstvom (e pro$itati jedan ovakonapisan uvod.

*vo pismo je donekle sli$no predlo!u projekta, ali je kra(e, jasnije i ne sadržinikakve !rafikone. +ismo bi trebalo da obuhvati barem slede(e elemente:

• #ompletnu informaciju za uspostavljanje kontakta sa predla!a$em

• =edan uvodni stav 3ili sažetak5

• =edan ili dva stava o svakoj instituciji koja je uklju$ena u projekat3koliko du!o or!anizacija radi, $ime se bavi, uspesi, ciljevi, itd.5

• =edan ili dva stava o problemu koji se rešava 3na koji deo !rada,zemlje, populacije, itd. (e projekat uticati5 kada je problem dobrodefinisan, ovo se, ako je mo!u(e, izražava kvantifikovanim podacima,

C & ori!inalu: UV%er Aich -oundationVVS & ori!inalu: UV6lovenian Aich +eople -oundationVV

21



3npr. JJ+reko >E.EEE ljudi živi u siromaštvuJJ, umesto JJMno!o ljudi živi usiromaštvuJJ5

• =edan do tri stava o predloženoj strate!iji za rešavanje problema

• =edan do dva stava o prethodnom iskustvu koje or!anizacijaeventualno ima u radu sa finansijskim or!anizacijama 3npr. dru!iprojekti, specijalni pro!rami, saradnja ili publikacije, posebnadosti!nu(a koja imaju veze sa projektom5, i zašto je predla!a$posebno kvalifikovan za rešavanje dato! problema.

• =edan stav sa rokovima realizacije projekta, uz ta$no navodjenje kadašta treba da se desi.

• & osnovnim crtama prikazan budžet po !lavnim kate!orijama troškova

• avršni stav u kome se rezimira projekat, zahvaljuje na vremenu i dajupodaci za stupanje u kontakt sa nosiocem projekta.

&obi$ajena !reška koja se pravi u ovim pismima je da više od polovine pismaotpada na opisivanje or!anizacije predla!a$a. +rvo pitanje recenzenta je: JJtazapravo ova or!anizacija planira da uradi"JJ <ko su ideja i plan prihvatljivi, tektada (e po!ledati kakve su kvalifikacije predla!a$a. <ko se u pismu od tri strane,na dve strane opisuje or!anizacija predla!a$a, sti$e se utisak da predla!a$nastoji da sakrije $injenicu da nema nikakve naro$ite ideje i da nije obaviood!ovaraju(e pripremno istraživanje.

=oš nekoliko dodatnih saveta:

• Gastojte da pismo uputite na li$nost, a ne kancelariju ili funkciju.&potrebite materijal koji ste prikupili o donatoru da nadjete imeizvršno! direktora ili od!ovaraju(e osobe za kontakt. <ko uštampanim materijalima ili na Qeb sajtu niste uspeli da dodjete doimena, pozovite njihovu centralu i saznajte na koje ime trebauputiti ovo informativno pismo.

• +rikažite svoje kompletne podatke za uspostavljanje kontakta3telefon, faW, adresa, e@mail, i sve dru!e na$ine na koje bidonatorska or!anizacija mo!la da sa vama stupi u kontakt5.+osebno, kada se radi o medjunarodnim or!anizacijama koje radeu mno!im zemljama, u podatke o adresi navedite i državu, kao ipozivni broj za zemlju u vašem broju telefona i faksa.

• <ko želite da pokažete da ste uradili svoje istraživanje kako treba ida znate $ime se donatorska or!anizacija bavi, možete na primer

/E



re(i: JJ*dlu$ili smo da se obratimo Vrlo-$ogatoj .ondaciji zbo!dosledne podrške koju pruža edukaciji izabranih funkcioneralokalne uprave, kao što su finasiranje JJ7entra za obukuJJ udecembru 011. i niz seminara za lokalne funkcionere u prole(e011H.!.JJ

• +redjite na stvar. Aecenzenti nerado $itaju $itave straniceistraživanja da bi tek u poslednjem stavu naišli na ono štoplanirate da uradite. )etaljni podaci o istraživanju treba da buduuklju$eni u kompletan predlo! projekta, a nikako u ovo kratkopismo.

• Gavedite konkretno šta želite, na primer, obrazac za prijavljivanje,smernice za pripremu predlo!a, zakazivanje sastanka, itd.

• <ko uvijeno molite da vas obaveste o mo!u(im vidovima saradnje

3dru!im re$ima: JJMolim %as da mi kažete kako mo!u da od vasdobijem novacJJ5 nemojte ni da o$ekujete da (ete dobiti od!ovor.

• <ko ste se sastali sa predstavnikom fondacije ili na neki dru!ina$in sa njim komunicirali, poslušajte nje!ov savet. Ga osnovuinformacija koje ste od nje!a dobili preispitajte svoj projekat i viditeda li se projekat poklapa sa onim $ime se fondacija bavi.

• & potpunosti sprovedite dobijena uputstva

• +osle slanja ovo! informativno! pisma, sa$ekajte na od!ovor

neko razumno vreme. #oliko je vremena potrebno zavisi od to!akako ste poslali pismo. +oruka poslata elektronskom poštom stižeodmah, ali primalac možda nema vremena da od!ovori nedeljudana ili dve. +ismo može da putuje nedeljama, a da vam sti!neod!ovor potrebno je još par nedelja. <ko u nekom razumnom rokune dobijete od!ovor, proverite da li je fondacija dobila vaše pismo.

+redla!a$i moraju da budu svesni $injenice da proces odobravanja donacije trajeveoma du!o. Geke donatorske or!anizacije razmatraju prispela pisma,informacije i predlo!e projekata dva ili tri puta !odišnje. +onavljamo dapredla!a$i ne smeju dozvoliti da opstanak njihove or!anizacije zavisi od

dobijanja neke donacije. Moraju razviti vlastite du!oro$ne operativne strate!ije.

/0



II Pr"d, &r,"-#a. -%*0$ ""+"0#$ d,/r, &r"d,a

Propratno pismo i/ili rezime

Gaslovna strana je prva strana predlo!a. & prvom stavu naslovne strane projekattreba da bude u celosti objašnjen. Aezime 3ako je potreban5 obi$no se daje uposlednjem stavu ili nekoliko poslednjih stavova predlo!a, !de se ponovorezimira projekat. #ako je napred objašnjeno, pomenuti sažetak na po$etkupredstavljanja projekta je neophodan, zato što recenzent želi da odmah zna o$emu se radi u projektu. Aezime se daje ponovo na kraju, kako bi $italac na krajudobio kompletnu sliku o projektu. *vakav pristup je bolji, ne!o da se poslednjistav odnosi na neko relativno bezna$ajno pitanje.

Gaslovna strana mora da sadrži jasnu definiciju problema. Idealno je da opis

problema bude vrlo konkretan i kvantitativno izražen, i treba da ukaže na nekidruštveni problem koji projekat može brzo da reši ili da barem ublaži. Ga primer,relativno dobar opis problema je slede(i: JJ& našoj zemlji 9X !radona$enika nijeu stanju da saldira !radski budžetJJ. Medjutim, izjava u stilu JJMislimo da bi neki$elnici lokalne uprave želeli da u$estvuju na seminaru radi razmatranja problemau njihovim !radovimaJJ ne predstavlja dobru definiciju problema. & dru!omprimeru uopšte se ne pominje problem, !ovori se o eventualnom pristupu nekomproblemu F nepotkrepljenom i neproverenom na!adjanju šta bi nepoznati brojlica želeo da radi. Aecenzentu je potpuno svejedno šta bi neka !rupa lokalnihfunkcionera eventualno želela da radi. ašto bi ina$e o!rani$ena sredstva trošilina finansiranje predloženo! projekta, kada predla!a$ nije uspeo da ponudi bilokakvo obrazloženje zašto je takav projekat neophodan"

&poredite i slede(a dva primera:

JJGemamo dovoljno materijala za sprovodjenje obukeJJ i

JJ'renutno, naš školski centar poseduje samo 2 priru$nika za obuku, koji suobjavljeni 01HE. i 01H2. na stranom jeziku. bo! o!rani$enih sredstava inemo!u(nosti naših polaznika da plate ve(e školarine, nismo u mo!u(nosti daponudimo obuku visoko! kvaliteta za funkcionere lokalnih vlasti, što naših /EEpolaznika !odišnje svakako zaslužuje, a mi imamo sposobnosti da spovedemo.JJ

)ru!i primer je bolji zato što opis sadrži kvantitativne informacije i ubedljivijeprezentira $injenicu da potreba zaista postoji. *sim to!a se isti$e da se radi oproblemu društveno!, a ne li$no! karaktera. & prvom primeru stoji JJnama jepotrebnoJJ, a u dru!om se podrazumeva da su društvu potrebni dobri lokalniadministratori, a oni ne mo!u da budu kvalitetno obu$eni zbo! nedostatkaod!ovaraju(e! materijala za obuku. Medjutim, duži i složeniji opis sam po sebine mora da bude i bolji. )obar opis mora da bude koncizan, relativno kratak,

/2



$itljiv, i da ukazuje na dimenzije odredjeno! društveno! problema. *pis ne trebada se bavi onim što JJmiJJ kao predla!a$ o$ekujemo, ne!o mora da budeusmeren na neki društveni problem.

0iljevi i zadaci

7ilj projekta je definicija viših ciljeva, ka $ijem ostvarivanju su usmereneaktivnosti projekta. Ga primer: JJ6tvori(emo centar visoko! kvaliteta koji (e imativeliki uticaj na kreiranje politike, kao jedan od !lavnih $inilaca u oblikovanjupolitike zemlje u javnom sektoruJJ. adaci projekta su konkretniji, merljivi koracikoji se preduzimaju radi ostvarivanja to! cilja. Ga primer:

JJ0. adatak: <n!ažovanje / uticajna istraživa$a u domenu društvene politike u javnoj upravi, koji imaju sposobnost da ostvare uticaj i saradnju sa vladom.2. zadatak: 6provodjenje dubinsko! prou$avanja poreske strukture i penziono!

sistema./. zadatak: predla!anje zakonskih amandmana da bi se popravilo stanje u ovimoblastima.>. zadatak: raz!ovori sa predstavnicima vlade radi obrazla!anja neophodnihamandmana... itdJJ

7ilj i zadaci treba da budu jasni i ostvarljivi u rokovima realizacije projekta. &završnom izveštaju, primalac donacije bi trebalo da opiše kako je svaki od ovihkoraka realizovan.

,etodologija/Programs"e a"tivnosti

+redlo! se još konkretnije odredjuje metodolo!ijom ne!o zadacima. Metodolo!ijaopisuje kako predla!a$ namerava da ostvari zacrtane zadatke. #ada recenzent$ita deo o metodolo!iji, potrebno je da može lako da zamisli šta (e predla!a$ta$no da uradi u pojedinim fazama projekta.

<ko uzmemo isti primer od ranije, neadekvatna metodolo!ija bi bila opisanaslede(im re$ima:

JJ*ve zadatke (emo realizovati kroz istraživanje i raz!ovor sa vladinimministrimaJJ.

Mno!o potpuniji opis metodolo!ije (e se pozabaviti svakim zadatkompojedina$no i objasniti na koji na$in (e biti izvršen. Ga primer:

JJ& cilju ostvarivanja adatka br. 0, pismenim i usmenim putem (emo stupiti ukontakt sa 02 li$nosti koje su bile najaktivnije u oblasti reforme politikeoporezivanja i penziono! sistema. +rezentira(emo im ovaj projekat, onako kako

//



je on definisan u ovom predlo!u, i pita(emo ih da li su zainteresovani da sanama saradjuju. *d li$nosti koje budu od!ovorile pozitivno, izabra(emo trinajbolja kandidata, vode(i pri tom ra$una da to bude !rupa koja (e mo(i dazajedni$ki radi, zastupa razli$ite interese, i ostvari rezultate visoko! kvaliteta. +onašoj proceni, ovaj proces se može završiti za / nedelje. a realizaciju zadatka

br. 2,....JJ=oš jedno važno pitanje vezano za metodolo!iju odnosi se na podelu poslova naprojektu. & predlo!u treba da bude navedeno ko (e biti zadužen za koje poslove,ko (e sprovoditi nadzor, ko (e podu$avati, ko (e ocenjivati, a ko sastaviti izveštaj,itd. )onatorska or!anizacija može da zatraži profesionalne bio!rafijerukovodilaca i osoblja an!ažovano! na projektu. <ko je projekat obrazovno!karaktera, donator (e možda želeti da zna kako predla!a$ planira da izvrši izbor studenata ili polaznika obuke. #oje (e kriterijume za to da primeni"

+redla!a$i treba da dobro razmisle koje su im li$nosti neophodne za realizaciju

projekta, i šta (e svaki pojedinac raditi u svakoj konkretnoj fazi projekta. *vakvavrsta planiranja ne samo da je od koristi prilikom pisanja predlo!a i dobijanjasredstava, ne!o i u upravljaju projektom i sastavljanju izveštaja.

1asnoća i jezi"

+redlo! treba da je dobro isplaniran i razumljiv. *soba koja sastavlja predlo!treba da zamoli kole!e ili dru!a lica da pro$itaju dokument i daju svoje mišljenje isu!estije kako da bude još bolji i jasniji. Mno!i predla!a$i pišu stilom koji koristibombasti$an i komplikovan na$in izražavanja, misle(i da (e tako predlo! zvu$atiprofesionalnije i nau$nije, ali takva strate!ija obi$no izaziva suprotan efekat.Aecenzent ho(e da brzo i lako dodje do suštine predlo!a. I ne želi da utrošio!romno vreme na dešifrovanje frazeolo!ije i mu$no probijanje kroz tekst kojiprakti$no ne saopštava ništa.

%e(ina predlo!a se piše na en!leskom, francuskom ili nema$kom jeziku, jer suto naj$eš(i jezici donatorskih or!anizacija. +redla!a$i koji pišu predlo! nastranom jeziku, trebalo bi da an!ažuju još neko!a, po mo!u(stvu neko!a kome

je to maternji jezik, da pro$ita predlo! radi ispravki !ramati$kih i orto!rafskih!rešaka, kao i onih delova dokumenta !de $esto dolazi do nesporazuma. Gekere$enice i fraze se ne mo!u lako prevesti. +redla!a$i $esto radije pišu na svommaternjem jeziku, posebno u razvojnoj fazi projekta, da bi zatim dali tekst nekomda to prevede. &rednici bi takodje mo!li da pomo!nu u ispravljanju nekihpreostalih problema.

I, na kraju, neko ko nema nikakve veze sa projektom treba da pro$ita predlo!. <ko ne razume nijedno od pitanja o kojima se tu radi, autor predlo!a treba darazmisli o tome da li je potrebno da potpuno preradi svoj predlo! projekta.

/>



Podrš"a partners"ih organizacija

%eoma je važno da u predlo! bude uklju$ena podrška partnerske or!anizacije upisanoj formi, što se obi$no daje u prilo!u, posebno kada se radi o zajedni$koj

prijavi ili prijavama za dopunska finansijska sredstva. I svaka dru!a or!anizacijakoja je uklju$ena u projekat treba da priloži izjavu na svom memorandumu,potvrdjuju(i podršku i u$eš(e. <ko je predla!a$ ve( obezbedio iz dru!o!finansijsko! izvora delimi$no finansiranje projekta, treba da priloži kopiju pisma teor!anizacije u kome je naveden iznos dobijene pomo(i. I ovo pismo se daje uprilo!u. +redla!a$ treba s ponosom da prikaže finansijsku podršku iz dru!ihizvora, pošto time demonstrira da dru!e or!anizacije veruju u projekat i upredla!a$a.

*sim to!a JJpodrškaJJ može da bude i institucionalna, ne samo finansijska. Gaprimer, ako je neka or!anizacija spremna da ustupi prostor za sastanke ili da

zajedno sa predla!a$em radi na projektu, i takvo pismo podrške treba da budepriloženo. <ko u predlo!u stoji JJAadi(emo zajedno sa !radskim vladama izmesta W i JJ, mno!o su bolji iz!ledi da (e finasiranje biti odobreno ako!radona$elnici tih !radova napišu pisma donatorskoj or!anizaciji u kojima (e re(ida su pro$itali predlo! projekta i da veruju da (e projekat biti veoma uspešan ikoristan, i da (e na svaki na$in u punoj meri saradjivati sa predla!a$em.

Dinami"a realizacije proje"ta *termin plan+

+o!lavlje koje opisuje svaki korak u realizaciji projekta samo (e u$initi da predlo!postane bolji. & termin planu mora da bude definisano kada projekat po$inje 3što

je posebno važno, ako je po$etak projekta vezan za odredjeni datum, kao što jepo$etak školske !odine, ili period pre izbora5, kada (e svaka faza biti uradjena ikoliko du!o (e trajati, i kada (e projekat biti završen. <ko je metodolo!ija detaljnoopisana, dinamika može biti relativno jednostavno prikazana. Može se datiopisno 3npr. JJ& maju (emo izvršiti o!lašavanje za /E u$esnika, u junu (emoizvršiti izbor u$esnikaJJ, itd.5, ili u vidu !rafikona ili tabele.

T"r+$0 &a0 r"a$1a7$" &r,"-#a

Maj0. mesec

=un2.mesec

=ul/. mesec

<v!ust>. mesec

6eptembar 9. mesec

*!lašavanje YYIzbor YY*buka YY YY*cenjivanje YY YYIzveštaj YY

/9



'abele su veoma koriste za ilustrovanje dinamike realizacije kada se neke fazeparalelno odvijaju. Ga tabeli se to može jasno i vizuelno prikazati. <ko jepotrebno da u nekoj fazi projekta bude an!ažovano dodatno osoblje, u !rafikonutreba da bude prikazano kada (e se to desiti 3ova informacija (e takodje uticatina budžet projekta5.

$ud(et

Budžet predstavlja opis finansijskih aspekata projekta. & njemu su prikazani sviplanirani troškovi projekta i kako (e oni biti podmireni iz svih raspoloživihfinansijskih izvora. Budžet može da predstavlja veoma korisno sredstvo zaplaniranje projekta, i zapravo izrada budžeta zahteva od predla!a$a da veomadetaljno prethodno isplanira realizaciju projekta.

)onatorske or!anizacije $esto imaju pripremljene obrasce za budžet koje

predla!a$ popunjava. <ko neka institucija i nema takav obrazac, može seiskoristiti obrazac neke dru!e or!anizacije koji može da posluži kao modelosnovne konstrukcije za izra$unavanje budžeta.

#ako da izra$unate koliki budžet vam je potreban"

0. korak: &tvrdite koje su potrebe projekta u svakoj fazi realizacije. &po$etku možete da uklju$ite sve što bi vam bilo potrebno, a zatim dakasnije eliminišete ono što je nepotrebno ili ono za šta verovatnone(ete dobiti sredstva.

2. korak: &tvrdite koliko (e koštati svaka kate!orija troškova. Gijepreporu$ljivo da podjete od pretpostavljenih troškova. 6i!urno je boljastrate!ija da obavite nekoliko telefonskih raz!ovora i proverite: #oliko(e koštati iznajmljivanje prostora za sastanke" #oliko košta štampanjepriru$nika za obuku" #oliko (e koštati hrana za u$esnike radionice"#oja je cena novo! štampa$a u najjeftinijoj prodavnici u !radu" rubeprocene takodje mo!u biti problemati$ne. &mesto da samo proceniteda (e troškovi an!ažovanja osoblja za !odinu dana iznositi DEEE &6),izra$unajte ko (e biti an!ažovan, u kojoj fazi projekta, koji procenatnjihovo! rada (e biti vezan za projekat, kolika je plata svako!zaposleno! lica, koliki su porezi i socijalno osi!uranje, itd.. *vakvomstrate!ijom (ete do(i do mno!o ta$nije kalkulacije.

/. korak: Gapravite posebnu kolonu za svaki predvidjeni izvor finansiranja. & nekim uslovima za odobravanje budžeta zahteva se odpredla!a$a da ta$no specificira koja (e fondacija snositi troškovepojedinih elemenata projekta. *vaj aspekt je važan zato što su nekeor!anizacije spremne da plate neke vrste troškova 3npr. troškove

/D



štampanja5, a neke dru!e ne prihvataju 3kao što je kupovina novo!ra$unara5. 'ako da je neophodna ova posebna kolona za svaki redkate!orije troškova.

>. korak: +onovite kalkulaciju budžeta, uz eliminisanje nepotrebnih

troškova, dodavanje ili brisanje sastavnih elemenata projekta, itd.*bavezno konsultujte podatke iz prvobitno! istraživanja u vezimaksimalnih iznosa donacija koje pojedine or!anizacije odobravaju,kao i vrsta troškova koje ho(e ili ne(e da prihvate.

Može da vam pomo!ne ako napravite jednu tabelu sli$nu ovoj:

Maj0. mesec

=un2. mesec

=ul/. mesec

<v!ust>. mesec

6eptembar

9. mesec

&#&+G*

*soblje 0,EEE 0,EEE 2,EEE 2,EEE 2,EEE K H,EEE*prema 0EE 0EE 0EE /EEMaterijal 2EE 2EE 2EE DEE+revodioci 29E 29E 9EE6tipendije 9EE 9EE 9EE 0,9EE+utovanja /,EEE /,EEEPotel 9EE 9EE 0,EEE'el-aW. 0EE 0EE 0EE 0EE 0EE 9EE&#&+G* 0,/EE >,1EE /,>EE 2,19E 2,H9E 09,>EE

'abela prikazuje budžet po mesecima, ali isto tako može da se prikaže po!odinama, nedeljama ili dru!im vremenskim periodima. *sim ako donatorskaor!anizacija nije iz iste zemlje kao predla!a$, budžet verovatno mora da budeizražen u ameri$kim dolarima, nema$kim markama, francuskim francima, ilievrima. +ri tome morate uzeti u obzir valutne kurseve u periodu izrade budžeta,periodu sastavljanja izveštaja, i u periodima kada se bude vršilo pla(anjeizvršenih nabavki.

& stavke koje se obuhvataju budžetom spadaju: osoblje 3kompletno osoblje, oddirektora projekta do sekretara5 troškovi opreme 3nameštaj, adaptacija prostora,

ra$unari, štampa$i, itd.5, materijal za potrebe istraživanja i obu$avanja 3knji!e,papir, softver, pretplata na publikacije5, konsultanti, prevodioci, nastavni materijal3kao što je izdavanje priru$nika za obuku5, putovanja 3uklju$uju(i dnevnice itroškove prevoza po zemlji5, poslovni prostor i dru!i troškovi 3kao što sunajamnina, faks, telefon, elektronska pošta, kancelarijski materijal, kopiranje,štampanje, poštarina, $lanarina, osi!uranje i sl.5. Mo!u se pojaviti i neki dru!itroškovi koji su specifi$ni za odredjeni projekat, zemlju ili or!anizaciju. 6vi ovitroškovi treba da budu uklju$eni u budžet.

/



Mno!e donatorske or!anizacije imaju svoje specifi$ne zahteve u vezi kate!orijatroškova koje ulaze u budžet. Ga primer, neke or!anizacije imaju posebnukate!oriju JJadministracijaJJ koja uklju$uje najamninu, dok je kod dru!ih najamninauklju$ena u kate!oriju JJostaloJJ. <ko predla!a$ nije si!uran !de neka stavka

troškova spada, treba da konsultuje predstavnika fondacije.& budžetu mora da bude jasno definisan vremenski period u kome je novacpotreban, i ta$ni rokovi u kojima je potreban. *vi faktori se moraju uzeti u obzir kada se definišu rokovi u kojima tranše donacije treba da budu ispla(ene 3voditera$una o tome da se velike donacije obi$no ispla(uju u dve ili više tranši, štofondaciji omo!u(ava da prati realizaciju projekta, pre ne!o što pošalje savnovac5.

& nekim slu$ajevima, donatorska or!anizacija želi da zna šta je sve predla!a$preduzeo da obezbedi finansiranje, i šta (e još preduzeti ubudu(e, kada

predmetna donacija bude potrošena. Ga osnovu ove informacije donator možeda proceni da li predla!a$ predstavlja dobru investiciju ili ne. *sim ako nijepredvidjeno da projekat traje samo !odinu dana, donatorska or!anizacija jesamo bacila novac, ako ulaže u or!anizaciju koja (e se raspasti $im finansiranjebude prestalo. Iz to! razlo!a, predla!a$i bi trebalo da se pozabave i pitanjimadu!oro$no! planiranja i održivosti. Ga taj na$in predla!a$ ne samo da (espremno mo(i da od!ovori na pitanja donatora, ne!o (e sa samopouzdanjemmo(i da i dru!ima prezentira svoju strate!iju i du!oro$ne planove.

Prilog uz predlog proje"ta

& prilo!u se nalaze informacije koje služe kao podrška predlo!u. Izmedju ostalo!mo!u (e priložiti slede(e informacije:

• +rofesionalna bio!rafija svih nosilaca projekta

• 6pisak $lanova upravno! odbora institucije

• +ismena potvrda da se radi o neprofitnoj or!anizaciji ili or!anizaciji koja jeoslobodjena pla(anja poreza

• 6pisak dru!ih donatorskih or!anizacija kojima je dostavljen predlo!projekta, sa od!ovorima tih or!anizacija ili informacijom o tome kada seod!ovor o$ekuje

• Brošure i informacije iz štampe

• *pis poslova svih nosilaca projekta

/H



• +ismene ponude isporu$ilaca sa cenama 3u slu$ajevima kada se nabavljaoprema5

• 6tatisti$ki pre!ledi ili crteži

• 6porazumi o saradnjipodršci sa dru!im institucijama

• +ismena potvrda finansijske podrške dru!ih or!anizacija

+redla!a$i treba uvek da predvide mo!u(nost da bude izvršena redakcijapredlo!a, odnosno da neko dru!i prekontroliše predlo! radi provere ta$nosti i

jasno(e, kao i da dva puta proveri kalkulaciju budžeta. #ao pomo( u tome možeda posluži slede(i spisak pitanja za kona$nu proveru predlo!a pre podnošenja:

0. +roverite opis problema. )a li je problem jasno definisan" )a li je

tema projekta temeljito istražena" )a li predlo! zvu$i nejasno ilinedovoljno obrazloženo"

2. )a li je iz teksta potpuno jasna podela poslova i od!ovornosti poelemetima projekta"

/. )a li je nedvosmisleno uspostavljena jasna veza izmedju problemai rešenja"

>. =oš jednom uradite finansijsku kalkulaciju. )a li se zbir slaže"

9. )a li je vremenska dinamika lo!i$na" )a li je jasan redosleddo!adjaja"

D. +roverite orto!rafiju, !ramatiku, itd. )a li je predlo! razumljiv"

. +roverite sve one stavke koje se $esto zaboravljaju: )a li je napredlo!u naveden datum" )a li ste napisali vaš broj telefona, faksai e@mail adresu"

H. )a li je prilo! kompletan i da li sadrži sve potrebne informacije"

1. #akav je ton predlo!a" )a li deluje da je profesionalno iinteli!entno uradjen "

0E.#ako predlo! iz!leda" )a li je $isto odštampan i dobro formatiran,ili je zabrljan i konfuzan" )a li razmaci izmedju redova i izabranifontovi olakašavaju $itanje" )a li ste u tekstu posebno istaklinajvažnije delove "

/1



Gikad se ne može preterati sa ponovnim $itanjem i kontrolama. #ad predlo!kona$no pošaljete po$inje period $ekanja. esto se na od!ovor prili$no du!o$eka, ali donatorska or!anizacija bi trebalo da bude u stanju da vam saopšti,orijentaciono, kada (e odluka biti doneta. & tome vam mo!u pomo(i njihove

publikacije i informacije na njihovom Qeb@sajtu.+ošto period razmatranjaprojekata i odobravanja donacija tako du!o traje, nikad ne treba prijaviti projekat$ija realizacija treba odmah da po$ne. +laniranje unapred je od o!romnevažnosti.

<ko se donatorska or!anizacija posle $itanja predlo!a zainteresovala za projekati predla!a$a, zapo$e(e proces nekad kratkih, nekad produženih pre!ovora,usa!lašavanja i do!ovaranja. +roces u!ovaranja nekad zahteva mno!ovremena, pošto donatori žele da budu upoznati sa svim $injenicama, ciframa ipostupcima pre ne!o što odobre sredstva. *vo je jedan od razlo!a zašto jeistraživa$ki proces sastavni deo predlo!a. +ri zaklju$ivanju u!ovora sa

donatorskom or!anizacijom, predla!a$ mora da zna o projektu sve što se onjemu može znati. Gedovoljno razumevanje tematike ili plana projekta može dase veoma loše odrazi na u!ovaranje sa donatorom.

>E



PETI DEO

E&$,.Š#a &," d,/$a0a #raž"0$4 r"d#a!a6

>0



I U,!,r

Ga kraju (e predla!a$ dobiti obaveštenje da li je projekat prihva(en ili ne. <ko jeod!ovor pozitivan donatorska or!anizacija (e pozvati primaoca donacije dapotpiše zvani$ni u!ovor. &!ovor je pravni dokument koji zahteva od obe strane u

sporazumu da ispune prihva(ene obaveze. +redla!a$ treba da pažljivo pro$itau!ovor i postavi donatoru sva pitanja koja ima. *vaj u!ovor je sli$an zvani$nomposlovnom u!ovoru: donator daje finansijska sredstva korisniku za ispunjavanjeodredjenih obaveza, na sli$an na$in kao što bi preduze(e pla(alo isporu$iocuopreme. +rimalac unapred i mora precizno da zna koje su nje!ove obaveze. aki neprofitne or!anizacije ili akademske institucije kao korisnici donacija suformalno od!ovorne za izvršavanje svojih obaveza iz u!ovora. Gerazumevanjeu!ovora ili poslovnih aranžmana ne predstavlja nikakvo opravdanje.

II O&3#$ $1!"3#a$

+re potpisivanja u!ovora predla!a$ mora de se obavesti o tome koja vrstaizveštaja se od nje!a o$ekuje. Geke donatorske or!anizacije o$ekuju izveštajsvako! meseca, svaka tri meseca, šest meseci, pre uplate svake tranše, samona kraju projekta, itd.? neke imaju pripremljene posebne formulare za izveštaje, iu tom slu$aju predla!a$ treba da ih pribavi znatno pre krajnje! roka zapodnošenje izveštaja. Izveštaje ne bi trebalo podnositi sa zakašnjenjem, pošto bitime primalac prekršio u!ovor, što može dovesti do primene u!ovorne finansijskekazne 3penala5 i dovesti do kašnjenja uplate slede(e tranše donacije. +ored to!a,zakašnjenje (e ostaviti na donatora nepovoljan utisak. &mesto to!a, korisniktreba da pokaže da je savestan i da stekne poverenje donatora.

III $0a0$-$ $1!"3#a$

)onacija je usko povezana sa budžetom projekta. Iz budžeta se vidi šta ta$nopredla!a$ namerava da uradi sa novcem. &!ovor predstavlja sporazum dvestrane prema kome (e korisnik upotrebiti dobijeni novac ta$no kako je opisano ubudžetu. < finansijski izveštaj je pisani dokument kojim se pokazuje da je korisnikupotrebio novac ta$no onako kako je bilo do!ovoreno.

& toku realizacije projekta, primalac donacije mora da pažljivo vodi evidencijusvih troškova po kate!orijama iz budžeta, tako da može da sastavi i podnesedetaljni izveštaj obra$unatih troškova u odnosu na planirane izdatke. )ru!imre$ima, svaki put kada se plati neki ra$un, kupi oprema, plati faktura, isplati $ek,taj podatak se unosi u posebnu kolonu troškova u redu od!ovaraju(e budžetskekate!orije i oduzima od obobreno! iznosa budžeta za tu stavku.

>2



U1,ra- /%dž"#-, $1!"3#aa

*dobreni budžet +otrošeno +reostalo*soblje K HEEE K/9D K>>//*prema K0>EE K0/21 K0

+utovanja K>9EE KE K>9EE

Ge zaboravite da morate da vodite ra$una o valutnom kursu u trenutku nabavke. <ko bi ovaj zadatak bio zanemaren, našli biste se u situaciji da pani$no tražitevalutni kurs lokalne valute prema valuti donacije koji je važio u trenutku pla(anja,u periodu od nekoliko prethodnih meseci.

+riznanice ili fakture svako! izvršeno! pla(anja moraju da se $uvaju nekoliko!odina po završetku projekta, kao što je obi$no i navedeno u u!ovoru. *vo jevažno ne samo iz knji!ovodstvenih razlo!a i radi izrade izveštaja, ne!o i zbo!

pravnih aspekata. <ko bi donatorska or!anizacija odlu$ila da izvrši finansijskukontrolu 3reviziju5 korisnika !odinu ili dve po završetku projekta, i ako se tadaustanovi da ne postoje fakture, korisnik bi mo!ao zapasti u neprilike sa zakonom.Aa$unari mo!u biti od velike koristi u izradi finansijskih izveštaja. Mo!u sekoristiti tabelarni prikazi za prikazivanje prihoda i rashoda i tako smanjitimo!u(nost !rešaka u kalkulaciji. #oriš(enje ra$unara u vodjenju evidencije ofinansijama zahteva odredjene procedure koje obezbedjuju ta$nost evidencije.6amo jedna osoba, na primer direktor projekta, ili knji!ovodja ili ra$unovodjainstitucije treba da imaju kontrolu nad finansijama. =edino ta osoba treba da imalozinku za pristup finansijskim podacima u ra$unaru. Medjutim, prilikomsastavljanja finansijsko! izveštaja, uvek treba da još neko izvrši kontrolu brojki.

Gijedna or!anizacija ne može sebi da dozvoli da bude površna kada se radi ofinansijama.

IV T"-%8$ $1!"3#a$ : #r,+""*0$ $1!"3#a$

*vi izveštaji se više bave, ciljevima, zadacima i aktivnostima. *bi$no supredvidjeni u du!oro$nim projektima 3devet ili više meseci5 i dostavljaju se svakatri meseca. & teku(im i tromese$nim izveštajima se prikazuje da realizacijaprojekta te$e u skladu sa krajnjim rokom zacrtanim u termin planu i da seaktivnosti odvijaju po planu. 8ventualni problemi ili izmene treba da budu detaljno

objašnjeni. &vek je bolje da donatorska or!anizacija bude bla!ovremenoupoznata sa eventualnim problemima, a ne na kraju. Ga primer, ako je zbo!promene vlade planirana reforma pravosudja postala neizvodljiva, to treba štopre saopštiti donatoru. 'o je bolje ne!o da na kraju projekta objašnjavate zaštoprojekat nije mo!ao da bude završen.

'eku(i izveštaji se odnose na predloženu metodolo!iju i korake koje je korisnikpreduzeo radi ostvarivanja zacrtanih ciljeva. Izveštaj može da sadrži i ocenu

>/



aktivnosti. Ga primer, ako se neki deo primenjene metodolo!ije nije pokazaoonoliko uspešnim koliko se o$ekivalo, a korisnik ima tuma$enje zašto je to tako,on može da navede svoje objašnjenje.

V V,d"0" d,-%+"0#a7$" $ ar4$!"6vi aspekti sastavljanja i podnošenja izveštaja umno!ome su olakšani ako sevrši adekvatno zavodjenje i $uvanje dokumentacije. 'reba voditi evidenciju osvemu i $uvati priznanice od svih transakcija. )okumentacija omo!u(avaJJpra(enjeJJ donacije. +ra(enje zna$i da postoje tra!ovi kroz papire, odnosno da jemo!u(e pra(enje kroz papire svih finansijskih priliva, troškova, službenika,podataka itd., i ako bismo pratili tu putanju mo!li bismo da sa!ledamo kompletnofinansiranje, ra$une, izdatke za zaposlene, itd. u vezi projekta.

=ednostavan na$in za pra(enje projekta je vodjenje evidencije koja se bazira na

koriš(enju mese$nih re!istratora. 6ve priznanice, ra$uni, dokumenta iz jedno!meseca $uvaju se u jednom re!istratoru. 6vaki mesec treba da ima posebanre!istrator. Ga svakoj priznanici i dokumentu mora da bude naveden datum. 6vitromese$ni i teku(i izveštaji i procene takodje treba da budu odloženi u overe!istratore. 6ve mora da bude arhivirano. +ored to!a, ra$unarske datoteketreba da budu sa$uvane i na arhivskim diskovima.

=oš jednom, morate da vodite ra$una o tome da, pošto finansijski izveštaji morajuda se poklapaju sa budžetom, svi rashodi moraju takodje da budu evidentirani pokate!orijama troškova. 8videncija i pra(enje rashoda po kate!orijama mo!u dabudu or!anizovani tako da se u posebnom re!istratoru $uvaju priznanice zapojedine kate!orije troškova, a ne u posebnom primerku mese$nih re!istratoraIli, u kompjuterskom pro!ramu koji koristi JJspreadsheetJJ može se unositi svakitrošak 3sa datumom5 u od!ovaraju(u kate!oriju. atim, kada se pripremafinansijski izveštaj, pojedina$ni troškovi se mo!u sabrati, tako da se u izveštajuprikazuju samo zbirni iznosi po kate!orijama izdataka.

VI O7"0$!a0"Vr"d0,!a0". Pr$-%&a0"= -,+&$a7$a $ a0a$1a

+redla!a$i moraju u svom predlo!u projekta da navedu kako (e se vršitiocenjivanje projekta. Ima mno!o na$ina na koje se projekat može ocenjivati,zavisno od to!a $ime se projekat bavi. <ko se projekat bavi polaznicima nekeobuke, onda se oni mo!u iskoristiti da daju ocenu projekta kroz pisane primedbei upitnike. +ostoje i dru!i na$ini za vrednovanje rezultata projekta. <ko se radi one$emu što ima fizi$ku dimenziju, kao što je formiranje novo! školsko! centra, tose može fizi$ki i ocenjivati.

#od dru!ih vrsta projekata, moraju se izumeti na$ini koji bi dokazali da jeprojekat uspešan. <ko se projekat odnosio na nacrt neke zakonodavne re!ulative

>>



@ kako je re!ulativa prošla i da li je usvojena" <ko se radi o razvojnom projektu uokviru neke lokalne zajednice, da li je zajednica zadovoljna rezultatom" #ako tomožete da znate" Možete li da uradite analizu na bazi slu$ajno! uzorka da bisteutvrdili u kolikoj meri je zajednica svesna projekta i koji stepen uspeha jeposti!nut"

Mno!e donatorske or!anizacije su spremnije da vrednovanje rezultata projektapovere nezavisnom ocenjiva$u, radi objektivnosti i poredjenja rezultata sa sli$nimprojektima u dru!im oblastima. 6ve $eš(e se dešava da donatorske institucijepredvidjaju i sredstva za pla(anje nezavisno! ocenjiva$a uspešnosti projekta.

'abele i !rafikoni predstavljaju odli$no sredstvo da se vizuelno ilustruje uticajprojekta, posebno ako je uticaj izvršen na veliki broj ljudi, ili se u$inak možeprikazati pomo(u nekih dru!ih merljivih parametara na jednostavan na$in. Gaprimer, ukupna efikasnost projekta koji je bio namenjen obuci zaposlenih ulokalnim upravama mo!la bi se prikazati kao na slede(em !rafikonu:

*buka službenika lokalne uprave

%izuelno prikazivanje može efektnije da predo$i uticaj koji je projekat imao ne!o$itave stranice pisano! teksta.

Medjutim, vrednovanje uspešnosti projekta može da se izvrši i opisno,postavljanjem slede(ih pitanja:

>9



• )a li je projekat zaista bio potreban kako smo prvobitno mislili"

• )a li je bio potreban samo onim ljudima kojima smo i nameravali dapomo!nemo, ili je obuhvatio još ceo jedan se!ment populacije"

• #ako smo to mo!li još bolje da uradimo"

• & kom delu naših aktivnosti smo bili najuspešniji i zašto"

• #oji se!ment o$i!ledno nije funkcionisao i zašto"

• ta naši polazniciu$esnici misle o projektu"

• )a li je vreme koje smo planirali zaista bilo dovoljno"

• )a li je budžet bio preveliki ili premali"

• )a li smo usred projekta morali da menjamo metodolo!iju"

• <ko jesmo, zašto"

ore smo naveli deset mo!u(ih pitanja koja se koriste za vrednovanje odnosnoocenjivanje uspešnosti projekta. <ko možete da postavite još 0E bitnih pitanjakoja se posebno odnose na vaš projekat i na njih pismeno od!ovorite, došli stedo polazne osnove za izradu izveštaja o uspešnosti projekta. <li ovakvo

ocenjivanje nije nešto što se radi samo na kraju projekta, to treba da bude stalnaaktivnost, koja se sprovodi u toku cele realizacije projekta.

VII Ka-, *%!a0" d,-%+"0#a7$" &,+až" % d,/$a0%d,da#0$4 r"d#a!a $ d,0a7$a

<ko neko treba da napiše predlo! projekta, a dostupni su mu brojni dru!i ranijepisani predlozi, finansijski podaci, kalkulacije budžeta, obrasci za vrednovanje, isli$no, sasvim je jasno da se na osnovu te dokumentacije može do(i doorijentacionih smernica o tome kako treba napisati predlo!, kako se projekat

realizuje, vrednuje, kako se pišu izveštaji, itd. *vo je još jedan razlo! u prilo!$uvanja i arhiviranja dokumentacije, jer može da bude od o!romne koristiprilikom pisanja nekih budu(ih predlo!a. %eliki deo informacija koje donatorskeor!anizacije traže su iste ili sli$ne, tako da pažljivo sredjena arhiva, uklju$uju(i ikompjuterske datoteke, predstavlja solidnu osnovu za po$etak rada.

>D



ŠESTI DEO

N"-" 0a&,+"0" 0a -ra%

>



+osle raz!ovora ili sastanka sa potencijalnim donatorom ili nakon dobijanjadonacije, predla!a$ bi mo!ao da pošalje pismo i zahvali se na poklonjenomvremenu. )irektor Biroa za 8vropu i Gove Gezavisne )ržave, pri ameri$koj

<!enciji za medjunarodni razvoj, iz %ašin!tona ).7. kaže:JJAetko se dešava da mi se neko zahvali, a kada se to desi, verujte da to du!o

pamtimJJ .=ednim takvim pisamcem stvori(ete još jednu priliku da predstavnika donatorskefondacije podsetite na sebe. #asnije (e ovaj predstavnik možda imati višenaklonosti prema vama, kada se bude radilo o odobravanju nove donacije,preporuci predla!a$a nekoj dru!oj or!anizaciji, ili saradnji sa predla!a$em nadru!im projektima. & stvari zahvaljivanje je samo jedna od JJ)eset zapovesti zadobijanje finansijaJJ2, a to su :

I JJSamo "opa%i zlata mogu ot"riti zlato.JJ

6amo istraživanjem i pažljivim traženjem možete do(i dofinansijskih sredstava. Gekada je važnije da znate od ko!ada tražite ne!o kako da tražite. =edini na$in na koji možetesaznati od ko!a da tražite je da obavite neophodnoistraživanje.

II JJ#dvaranje mora da prethodi prosidbi233

Baš kao što ne(ete ponuditi brak nekome ako niste uvereni umedjusobnu kompatibilnost, mora da postoji kompatibilnostizmedju vas i donatora, pre ne!o što predložite JJbrakJJ

III Individualizirajte svoj predlog

%aš zahtev treba da bude u najve(oj mo!u(oj meriprila!odjen odredjenom donatoru.

& principu, neodredjeni i ma!loviti predlozi ne dobijajusredstva. *bavezno objasnite zašto jeupravo vaš projekat ono što donator želi da finansira.

I% "o novac (elite& novac vam i treba

)onatorske or!anizacije su sklone tome da daju novac tamo !desu i dru!ive( davali novac. )opunska finansijska sredstva i dru!i izvoriprihoda pružaju ve(u si!urnost or!anizaciji da vas i ona podrži.

2 +arafrazirano iz knji!e &pravljanje neprofitnom or!anizacijom. 'omasa %olfa, objavljene 011E, +rentice Pall +ress, str.22>@22.*dli$na knji!a iz oblasti donatorstva, prikupljanja prilo!a,

svakodnevno! upravljanja or!anizacijom

>H



% 4ada tra(ite novac& podjite od pretpostav"e da je odgovor 33da33

&spešan prodavac nikada ne pokušava da vam proda nešto re$imaJJ<ko ovo kupiteJJ ne!o JJ#ada ovo kupiteJJ.Gemojte pokazati nesi!urnost, i ponašajte se prema donatorskoj

or!anizaciji kao da je izvesno da (e na kraju vaši naporibiti krunisani korisnom saradnjom. Ge zaboravite da je dužnostrecenzenta koji pre!leda vaš predlo! projekta dapronadje pouzdane or!anizacije kojima (e dati novac.

<ko mu je posao da opredeljuje sredstva JJpravim ljudimaJJ, nemarazlo!a da ih ne da baš vama, pod uslovom da ste vi uradili sveostalo.

%I Za pisane prijave5 "o nije jasno na prvi pogled&

bacite u "oš i pišite ispo%et"a ∗

#ako je ve( re$eno, ve(ina predlo!a prvo prolazi kroz brzo i površno informativno $itanje. <ko se u tom brzom $itanjune mo!u odmah uo$iti neophodne i važne informacije, bacite !a

u koš i pišite ispo$etka.

%II Pri sastavljanju bud(eta& pazite da vam je ra%unica ta%na

%odite ra$una da se cifre u kalkulaciji budžeta slažu.'o umesto vas može da uradi ra$unarski JJspreadsheetJJ ili koristite

kalkulator. <ko vam se cifre u budžetu ne slažu, donatorska or!anizacija (e posumnjati u vašu sposobnost da rukujete novcem,

pa je manja varovatno(a da (ete novac dobiti.%III 4ada niste sigurni& govorite jednostavnim jezi"om

Lar!on ili tehni$ka terminolo!ija ne(e niko!a impresionirati.=asno i direktno pisanje je najcelishodnije.

IY )e shvatajte odbijanje li%no

%eoma osetljivim ljudima posebno teško pada kada su odbijeni, alina odbijanje treba !ledati kao na izazov. +rotuma$ite JJneJJ kao da

zna$i JJpokušaj ponovoJJ. &pornost se isplati.Y $ez obzira na to "oli"o puta ste se zahvalili& zahvalite se još

jednomGe!ovanje !rupe pokrovitelja je od suštinske važnosti. )u!oro$nedonatorske odnose treba pažljivo ne!ovati, izražavanjem

C & ori!ninalu: If ou canVt scan it, can itZ

>1



zahvalnosti. +ominjanje imena donatora u štampi ili publikacijama je takodje jedan od na$ina da pokažete svojuzahvalnost i iz!radite od!ovaraju(e odnose sa donatorskomor!anizacijom.

+redla!a$ koji se pridržavao svih ovih pravila a nije dobio finansijska sredstvatreba da zatraži savet od predstavnika donatorske or!anizacije. esto (epredstavnik biti spreman da pomo!ne predla!a$u, tako što (e mu objasniti kojisu delovi predlo!a dobri, a koji nisu. 'ako predla!a$ može da zadrži dobre, aostale delove preradi, kako bi na kraju napravio bolji predlo!. Možda stil pisanjanije bio adekvatan. Možda uputstva nisu u potpunosti poštovana. 6avet oddru!ih, kole!a ili stru$njaka u toj oblasti, može takodje da bude koristan.

)onatorske or!anizacije svoj utisak o predla!a$ima formiraju u neposrednimsusretima i na osnovu ono!a što su napisali. +redla!a$i koji su sproveli opsežnoistraživanje, pisali, preradjivali, ponovo $itali, kori!ovali, proveravali !ramatiku,

kontrolisali budžet, proverili termin@plan, i prekontrolisali kompletan predlo! još jednom, bi(e u daleko boljoj poziciji da konkurišu za dobijanje finansijskihsredstava i bi(e bolje pripremljeni da reprezentuju sebe i svoju or!anizaciju.&vek se isplati ako za to odvojite vreme i odradite posao kako treba. 6re(noZ

9E



REČNIK TERMINA

& ovom re$niku termina dati su svi važniji izrazi koji se koriste u +riru$niku.*buhva(eni su i najvažniji termini koji se koriste u prijavama za konkurse

donatorskih or!anizacija, tako da on može da posluži kao priru$ni re$nik uprocesu pisanja prijave na konkurs i predlo!a projekta.

A"# F ,0,!0a r"d#!a:6ve što neka osoba ili or!anizacija poseduje3npr. z!rada, automobil, aparat za kopiranje, ra$unar, malabiblioteka, itd.5

A%+0$ F a%+0$:)iplomci isto! univerziteta, fakulteta, školsko! centra ili obuke.

Ba#$7 F Ba#$*-" 1"+":)ržave 8stonija, 4etonija i 4itvanija

B,ard F %&ra!0$ ,d/,r :u našem kontekstu, !rupa zvani$nika ili osoba koje

koje imaju društveni ili profesionalni u!led, i koji su izabrani da upravljaju i pomažu razvoj or!anizacije.

Ca&$#a %&&,r# F $0!"#$7$" % -a&$#a0a d,/ra:ula!anje finansijskih sredstava u iz!radnju ili rekonstrukcijuobjekata, nabavku osnovne opreme, kupovinu zemljišta ili z!rada.

CEE F C"0#ra0a $ I#,*0a E!r,&a:*bi$no se podrazumevaju slede(e zemlje:+oljska, eška Aepublika, 6lova$ka Aepublika, Madjarska,Aumunija, 6lovenija, Prvatska, Bosna i Perce!ovina, =u!oslavija,Makedonija, <lbanija i Bu!arska.

CIS F Za"d0$7a N"1a!$0$4 Drža!a:3v. GI6 i -ormer 6oviet &nion5 *vaj termin se odnosi na zemlje kojeus nekad bile $lanice 6ovjetsko! 6aveza, izuzimaju(i balti$kedržave : Moldavija, &krajina, Belorusija, Ausija, ruzija, =ermenija,

<zerbejdžan, 'urkmenistan, &zbekistan, 'adžekistan, #ir!istan i#azahstan.

C,02"r"07" -,02"r"07$a= a#a0a-.6kup 3obi$no kra(i od seminara mada ne uvek5 koji se posebnoor!anizuje radi razmene i širenja informacija, za razliku od obuke iliedukacije.

90



C%rr$7%%+ !$#a" ($$ r"%+") &r,2"$,0a0a /$,ra2$a:6ažeti opis, na jednoj ili više stranica, sa podacimao stru$noj spremi, radnom iskustvu, kvalifikacijama, objavljenimradovima itd.

Da#a /a" /a1a &,da#a-a:6kupina srodnih podataka, kao što su podaci o donatorskim

or!anizacijama, koji su or!anizovani u kompjutersku datoteku.

D$r"7# a$#a07" r,/0a d,0a7$a.)onacija u robi, materijalu, opremi iili uslu!ama, umesto u novcu.

E22"7#$!"0" d",#!,r0,# $$ %*$0a- 3treba !a razlikovati od "22$7$"07 Fefikasnost5 )elotvornost predlo!a ili projekta predstavlja merunje!ovo! u$inka. )elotvoran projekat je onaj koji proizvede željenu

promenuE22$7$"07 &,,/0,# $$ "2$-a0,# u nekom radu:

*stvarivanje željenih rezultata uz minimalni utrošak novca,resursa, vremena, itd.

E0d,F+"0# 1a!"3#a0"= 1ad%ž/$0".'rajno finansiranje na osnovu investiranih sredstava, koja

obezbedjuju prihod za izdržavanje or!anizacije ili institucije

E!a%a#$,0 !r"d0,!a0"= ,7"0$!a0".Merenje delotvornosti ili efikasnosti projekta. %rednovanjemprojekta se ocenjuje u kolikoj meri su ostvareni postavljeni cilji zadaci projekta.

"a$/$$# #%d #%d$a ,&ra!da0,#$:6tudija ili istraživa$ki projekat $iji je cilj utvrdjivanje stepenaizvodljivosti ili opravdanosti projekta. *vakva studija možeda prethodi predlo!u projekta i služi da podrži predlo!.

,r+a# #r%-#%ra= 2,r+a:6poljašnja konstrukcija, oblik i stil predlo!a. 'akodje i iz!ledpredlo!a u smislu !rafi$ke obrade, uvu$eni pasusi, razmak izmedjuredova, masna slova za naslove, itd.

,r+"r S,!$"# U0$,0 /$!3$ S,!"#-$ Sa!"1:'ermin koji se $eš(e koristi za isto !eo!rafsko podru$je koje seina$e naziva i 7I6 ili GI6.

92



$7a /%dž"#-$:& vezi sa finansijama, ra$unovodstvom i finansijskim izveštajima.Gaj$eš(e se upotrebljava u kontekstu državnih finansija.

%0dra$$0 a-%&a0" r"d#a!ad,/r,!,0$4 &r$,a.+rikupljanje ili traženje nov$anih prilo!a za potrebe neke or!anizacije, projekta, pro!rama i sl.

G,a 7$: 6tanje ili uslovi koje težimo da ostvarimo koriste(i sredstva ilitehni$ku pomo( iz projekta.

Gra0#"" &r$+aa7 $$ -,r$0$- d,0a7$":4ice ili or!anizacija koja je dobila donaciju.

Gra0#+a04$& F &,10a!a0" d,0a#,r-$4 $0#$#%7$a $ &r,7"d%ra :

&metnost i veština u istraživanju, prikupljanju informacija, a zatim usastavljanju prijave ili predlo!a projekta za dobijenje sredstava ilidonacija.

,0,rar$%+ 4,0,rar :)obrovoljno pla(anje za pružene uslu!e, mada pla(anje nijezakonska obaveza, obi$no za !ostuju(e! predava$a ili stru$njaka ilipredava$a na obuci.

I07r"+"0#a /%d"#$0 : &r,7"0#%a0, &,!"8a!a0" /%dž"#a:Budžetsko finansiranje koje se oslanja na budžete iz prethodnih!odina, uz izvesno procentualno !odišnje pove(anje troškova naime inflacije i dru!ih faktora. +ošto ovakvo budžetsko finansiranjenajbolje funkcioniše kada or!anizacija ima budžete od pre pet iliviše !odina koji služe kao polazna osnova, ovo još uvek nije najboljina$in za finansiranje predlo!a za mno!e or!anizacije u 7entralnoj iIsto$noj 8vropi, bivšem 6ovjetskom 6avezu i Balti$kim zemljama,pošto u!lavnom one ni ne postoje duže od pet !odina.

I0#"r0"# $0#"r0"#:Gajve(a ra$unarska mreža na svetu. Internet predstavljaizvanredno sredstvo za istraživanje i prikupljanje informacija otematici, donatorskim or!anizacijama, potencijalnim partnerima, itd.

L"##"r ,2 $0H%$r &$+, , $0#"r",!a0%:Informativno pismo u kome se objašnjava delatnost or!anizacije itraže sredstva od donatora. )onatorskoj or!anizaciji prvo se šaljeovo pismo, pre predlo!a projekta, da bi se proverilo da li ima svrheda se pošalje predlo!.

9/



L$a/$$#$" d%,!a0a:6ve ono što neka or!anizacija du!uje 3npr. stanarina, najamautomobila, troškovi za materijal, otplate kredita, !rejanje, telefon,struja, itd.5

Ma#74$0 2%0d d,&%0-a r"d#!a $$ d,0a7$":%rsta donacije koja, teoretski, od!ovara ili je jednaka donacijikoju je dao neki dru!i donator. & praksi, dopunske donacije nisuuvek jednake sa prvobitnom donacijom, ali u svakom slu$ajupokrivaju deo troškova projekta. #oriš(enje dopunskih donacija jeodli$an na$in da se stimuliše finansiranje.

M"#4,d,, +"#,d,,$a:*pisuje pristup koji je predla!a$ usvojio i koji (e mu omo!u(itiostvarivanje zadataka projekta. 6adrži detaljan opis kako (epredla!a$ pristupiti realizaciji.

NA (N,# A&&$7a/") 0" !až$= 0" &r$+"0%" ":*vom skra(enicom se može od!ovoriti na pitanje ili kate!oriju kojise ne odnose ili se ne mo!u primeniti na vašu or!anizaciju.

NGO (N,0:,!"r0+"0#a ,ra0$1a#$,0):NVO (0"!ad$0" ,ra0$1a7$"):G%* se nalaze na svim nivoima: lokalnim, re!ionalnim, državnim imedjunarodnim. 'o su neprofitne or!anizacije koje su nezavisne odvlade.

NIS (N"F I0d"&"0d"0# S#a#") N,!" 0"1a!$0" drža!":'ermin obuhvata isto !eo!rafsko podru$je kao 7I6 3vidi !ore5

O/"7#$!" 1ada7$:#onkretni i merljivi rezultati $ijim ostvarivanjem se realizuje ciljprojekta.

O&"ra#$0 2%0d ,/r#0a r"d#!a:6redstva koja služe za pokrivanje svakodnevih troškova u realizacijiprojekta, sprovodjenju pro!rama ili rada or!anizacije.

P"r d$"+ /%-!a0, ''&, da0%'' :)nevni dženovcac koji dobija svaki u$esnik za obroke, lokalniprevoz, itd. koji nisu uklju$eni u dnevnice niti se nadoknadjuju.&obi$ajeno je da dnevni dženovcac za zemlje Isto$ne i 7entralne8vrope i bivše! 6ovjetsko! 6aveza iznosi 29 do D9 &6),zavisno od donatorske or!anizacije i države.

P4$a0#4r,& *,!"-,%/"= 2$a0#r,&$a:Bukvalno @ ljubav prema ljudskom rodu. 'ermin ozna$ava

9>



darivanje. & našem kontekstu @ darivanje sredstava ili davanjedonacija od strane bo!ato! pojedinca, porodice ili or!anizacije.

Pr,ra+ &r,ra+:)u!oro$ni predlo! plana aktivnosti, u trajanju od obi$no šest

meseci ili duže.Pr,ra+ a7#$!$#$" &r,ra+-" a-#$!0,#$:

'o je ono što $ini projekat. *ne aktivnosti koje (e primalac donacijeuraditi kako bi ostvario zadatke ili ciljeve projekta.

Pr,"7# &r,"-a#:Izraz koji se obi$no koristi za opisivanje plana aktivnosti koji

je kra(i od pro!rama. +rojekti obi$no imaju po$etak i kraj, dokse pro!ram može odnositi na aktuelni plan delovanja bezdefinisano! kraja.

P%r&," !r4a= 7$ $$ 0a+"0a:& kontekstu predlo!a projekta zna$enje isto kao JJ!oalJJ, odnosnocilj koji projekat treba da ostvari.

PVO (Pr$!a#" V,%0#ar Ora0$1a#$,0) Pr$!a#0a !,,0#"r-a ,ra0$1a7$a:esto se brka sa skra(enicom G%*. *snovna razlika je u tomeda osoblje +%* u!lavnom $ine polu@obu$eni volonteri, dok je

je osoblje G%* kvalifikovano i pla(eno.

R"&,r# $1!"3#a:Izveštaj ili beleška o ne$emu. Izveštaj može da bude finansijski,opisni, akademski, administrativni, ili sve to zajedno.

RP (R"H%"# 2,r Pr,&,a) : 1a4#"! 1a &r"d, &r,"-#a:*vakav zahtev obi$no izdaje neka vladina a!encija ili ustanova3ponekad i fondacija5 koja ima odredjena sredstva i želi da ihpotroši u nekoj odredjenoj tematskoj oblasti, !eo!rafskom podru$ju,ili na odredjenu vrstu pro!rama ili projekta. 'a or!anizacija traži da

joj se predlozi dostave do definisano! krajnje! roka za izvodjenjeunapred odredjeno! projekta.

S""d M,0": $0$7$a0a r"d#!a.+o$etna sredstva za lansiranje novo! projekta ili or!anizacije

S"+$0ar "+$0ar.6kup koji se održava sa ciljem obu$avanja ili edukacije, obi$no trajebar nedelju ili deset dana

99



S&"7$2$7 A$+ &,"/0$ 7$"!$.& kontekstu pisanja predlo!a ima isto zna$enje kao UVstrateški

ciljeviVV ili zadaci

S#$&"0d #$&"0d$a.

+la(anje pojedincu, sli$no džeparcu, obi$no za vreme pohadjanjaneko! pro!rama obuke ili edukacije. 6tipendija je dovoljna zapodmirivanje troškova života, ali je manja od plate.

S#ra#" #ra#"$a:& pisanju predlo!a projekta, strate!ija obi$no ima isto zna$enje kaometodolo!ija.

T"a74$0 "d%-a7$a= ,/ra1,!a0".& kontekstu predlo!a, ovaj termin ima akademsku osnovu. +rojekatedukacije podrazumeva studente 3studente ili postdiplomce5

nastavnike, možda $ak i ispite i akademsko okruženje, za razliku odobuke.

T$+"$0" #"r+$0 &a0.+lan sa rokovima u kojima se odvijaju planirane aktivnosti ponekom pro!ramu ili projektu.

Tra$0$0 ,/%-a:& našem kontekstu, ovaj termin se više bazira na UVraduVV, a ne naobrazovanju. *buka može biti vezana za posao ili struku, može sesprovoditi na radnom mestu i mo!u je držati profesionalnipredava$i. *buka obi$no ne zahteva ispit niti akademskookruženje.

Tr%#"" ,!a38"0, $7"= *a0 ,d/,ra= #ara#".& našem kontestu, zna$enje je sli$no $lanu upravno! odbora. *n iliona upravlja fondom, koji predstavlja neku imovinu ili or!anizaciju,koja je nekome poverena na upravljanje uz od!ovaraju(einstrukcije koje se moraju poštovati.

U0,$7$#"d &r,&,a 0"#raž"0$ &r"d,1$ &r,"-a#a.*ri!inalni predlozi koji se šalju donatorskim or!anizacijama, a koji

doprinose aktivnosti u nekoj oblasti? dakle, ne radi se o odredjenom projektu koji je donatorska or!anizacija tražila.

)ru!im re$ima, predla!a$u je poznato da donator pomaže projekteu nekoj široj oblasti pa mu dostavlja svoj ori!inalnipredlo! za donaciju u toj oblasti, a da donator nije raspisaokonkurs niti objavio +oziv za dostavljanje predlo!a.

9D



,r-4,& rad$,0$7a:*kupljanje koje obi$no traje tri do pet dana, radi konkretne

UVprakti$neVV obuke ili takve obuke u kojoj polaznici zaista aktivno u$estvuju u procesu.

Z"r,:/a"d /%d"# 0%#$ /%dž"# (&ra1a0 /%dž"#).%rsta budžetsko! finansiranja u kome se polazi od pretpostavkeda je svaka stavka budžeta ravna nuli, osim ako predla!a$ možeda u potpunosti obrazloži i opravda neku dru!u cifru.)ru!im re$ima, nema pretpostavljenih budžetskih sredstava, i zasvaku pojedinu cifru se daje obrazloženje zašto je ve(a od nule.

Documents

Prirucnik Za Izradu Predloga Projekata