Prirucnik - Vaspitno-obrazovni-rad Sa Decom

7/22/2019 Prirucnik - Vaspitno-obrazovni-rad Sa Decom

1/35

PRIRUNIK

VASPITNO OBRAZOVNI RAD SA DECOM

Agencija OSMEHSmiljanieva 35, Beograd

Tel. 060-72-77-488

[email protected]


2/35

S A D R A J

CILJ I ZADACI VASPITANJA DECE RANOG UZRASTA, 2

ULOGA IGRE U RAZVOJU DECE RANOG UZRASTA, 2

SOCIJALNI RAZVOJ SAZNANJA STARIJIH UZRASTA, 3

KARAKTERISTIKE EMOCIONALNOG RAZVOJA I EMOCIONALNOG ISPOLJAVANJA, 3

I DEO: JA I DRUGI, 4 Aktivnosti: Razumevanje drugih, 4

Aktivnosti: Prepoznavanje emocija, 4

Aktivnosti: Tolerancije, 5

Aktivnosti za pojam o sebi, 6

Igre izraavanja, 7

Igre uloga, 8

Igre saradnje i kooperacije, 8

Igre za interakciju i koheziju, 9 Igre upoznavanja, 10

Takmiarska igra - igra tolerancije, 10

Igera komunikacije, 11

Tradicionalne igre, 11

II DEO: DETE UI KROZ IGRU, 12

III DEO: DETE I PRIRODA, 14

IV DEO: PREDLOG PROJEKTA AKTIVNOSTI U OKVIRU EKOLOGIJE,18

V DEO: EKSPERIMENTI,19

VI DEO: DETE I JEZIKA KOMUNIKACIJA, 22

ivotno-praktine i slobodne aktivnosti, 23

Neverbalne igre i aktivnosti, 23

Igre sluanja u komunikaciji, 23

Heuristika upotreba govora, 24

Imaginativna upotreba govora, 25

VII DEO: ISTRAIVAKE LIKOVNE IGRE I AKTIVNOSTI, 26

PRILOG I: RAZVOJNA MAPA INTELEKTUALNIH SPOSOBNOSTI DETETA OD ROENJA DO SEDME GODINE, 29


3/35

PRILOG II: RAZVOJNA MAPA SOCIJALNOG I EMOCIONALNOG RAZVOJA DETETA OD ROENJA DO SEDMEGODINE, 30

CILJ I ZADACI VASPITANJA DECE RANOG UZRASTA

Osnovni zadatak vaspitnog rada sa decom ranog uzrasta je da se podri i podstakne spontano ponaanjedeteta, da se potuje njegova osobenost u otkrivanju i menjanju okolnog sveta ali I da se, kroz interakciju saodraslima, usvoje osnovne norme socijalno prihvatljivog ponasanja.

Posebni zadaci obuhvataju:

Fiziko-senzorni razvoj - jaanje fizikog zdravlja; ovladavanje motorikom; podsticanje senzornog iperceptivnog razvoja; razvijanje navika: higijena, uzimanje hrane, spavanje...Emocionalno-socijalni razvoj - ouvanje spontanosti i iskrenosti deteta; negovanje otvorenosti deteta;sticanje samostalnosti; usvajanje osnovnih normi ponaanja; formiranje zadovoljnog i radosnog deteta.Saznajni razvoj - podsticanje i negovanje prirodne radoznalosti deteta; podsticanje reavanja problemasenzo-motorne inteligencije; podravanje govorne komunikacije deteta; stvaranje povoljnih uslova zaformiranje poetnih saznajnih pojmova kroz praktine aktivnosti.

ULOGA IGRE U RAZVOJU DECE RANOG UZRASTA

Igra je izuzetno znaajna i za fiziki i za psihiki razvoj. Detetu treba omoguiti spontanu i slobodnu igru. Krozigru dete otkriva i ui da razume svet oko sebe, da deluje na njega, da sarauje i da stvara zajedniki svet sadrugima. Na taj nain dete uvidja odnose, usvaja ponaanja I razvija neke karakteristine osobine koje ce seispoljavati u razlicitim zivotnim situacijama. vezane za razliite ivotne situacije.

U prvoj godini ivota dominantan je poseban oblik igre - funkcionalna igra. To je igra sa novim funkcijamakoje kod deteta sazrevaju. Ponaanje koje se razvija se angauje putem viestrukog ponavljanja. Krajem prvegodine, sazrevanjem novih motorikih funkcija razvijaju se manipulativne igre predmetima. Razvijaju se irazliite socijalne igre: sakrivanje i otkrivanje lica, pronalaenje predmeta sakrivenog u aci odraslog,

uzajamna imitacija odraslog i deteta,oponaanje radnji odraslog.

U drugoj godini ivota teite u funkcionalnim igrama je oko funkcija koje u ovom periodu sazrevaju:uspravljanje i hodanje, hvatanje vrhovima prstiju uz opoziciju palca. Razvija se i vid igre usmerene kapredmetima eksperimentalne igre sa predmetima. Javljaju se simbolike igre (igre predstavljanja).Najee su hranjenje sebe ili drugih, spremanje jela, ljuljanje lutke... este su i druge zajednike igre saodraslima: uzajamno imitiranje, sakrivanje, glasovno-govorne igre, davanje i uzimanje i sloene igrepredmetima I igrakama.

U uzrastu 18-24 meseca poinju igre sa perceptivnim funkcijama: razvrstavanje predmeta po nekimobelejima, umetanje predmeta u odgovarajue otvore, ponavljanje zvukova... Ovakve igre predstavljaju

poetak didaktikih igara, odnosno takvih aktivnosti dece gde se kroz oblik igre kod deteta formiraju neke


4/35

sposobnosti ili u kojima dete stie odre|ena znanja. este su i funkcionalne govorne igre: dete samoinicijativnoproba da tano izgovori neku re, isprobava spajanje rei u reenice, melodino ponavlja ili skandira rei...Neke vrste igara, u kojima je osnovno kombinovanje predmeta, predstavljaju zaetke konstruktivnih igara. Igrepredstavljanja (simbolike igre) postaju ee i sloenije. Pojavljuju se zaeci dramskih igara, odnosnopovezivanje nekoliko osnovnih radnji u dogaaj, malu priu.

U treoj godini ivotafunkcionalne igre se odvijaju oko sloenijih motorikih funkcija: odravanje ravnotee(balansiranje na maloj podlozi, stajanje na jednoj nozi), sloeni oblici hodanja i tranja, i sloenije radnje uzpomo ruku. Eksplorativne igre su i dalje vrlo este i zanimljive za decu. Posebno su interesantne igreispitivanja mogunosti kombinovanja predmeta. Te igre postaju prave konstruktivne igre, igre graenja.

Najee su: graenje pomou kocki, igre plastelinom, peskom i vodom, hartijom... Deca rado izvodedidaktike igre: nizanje perli razliitih boja, umetanje predmeta razliitih oblika u odgovarajue otvore, reanjeslagalica, igre sa sliicama... Igre predstavljanja (simbolike igre) su sada u punom zamahu. Ove igre, u kojimase ispoljava samostalnost, u kojima se razvija miljenje i gde se ispoljava detetovo stvaralatvo, trebamaksimalno podsticati. Igra je znaajna i kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo u detinjstvu. Kroz igru deteizraava svoje strahove, ljutnje, skrivene elje.

SOCIJALNI RAZVOJ SAZNANJA STARIJIH UZRASTA

Socijalizacija je proces u kome dete nasleene potencijale razvija u svojevrsnu individualnost i proces u komedrutvo individualnost uklapa u drutveno prihvatljivo funkcionisanje.

Posle tree godinekod deteta se javlja problem kako da razlikuje unutranje psihike pojave od spoljanjih ikako da povee spolja vidljive pojave i postupke sa unutranjim mentalnim stanjima koja se ne mogu ulnoopaati.

U petoj godini detetovo miljenje je optereeno egocentrizmom, pa stoga veruje da je njegovo miljenjejedino ispravno, jedino mogue (druga gledita ne mogu postojati), da je stvarnost za sve jednaka i da je svidoivljavamo jednako.

Posle este godine egocentrizam u miljenju jenjava, pa je dete tada u stanju da uzme u obzir

predpostavljene misli (predpostavke tipa: ako ovo uradim moglo bi se desiti ono), da uvai oseanja drugog,da pripie razliita oseanja i misli drugima i da prihvati da su razliita od njegovih.

Do osme godinedete sudi o ponaanju drugih iskljuivo na osnovu vidljivih efekata. Za njega je povreda odstrane drugoga (bilo ona sluajna ili namerna) jednako vredna; tek kasnije ono uoi razliku izmeu spoljanjih iunutranjih pokretaa ponaanja.

KARAKTERISTIKE EMOCIONALNOG RAZVOJA I EMOCIONALNOG ISPOLJAVANJA

Do etvrte godineemocije su: Kratkotrajne (ostavljaju utisak vulkanske erupcije, esto su izraz akumuliranog

doivljaja iz prethodnog vremena). Intenzivne (odrasli se uvek iznova uznemiri i iznenadi). Prolazne (jer su


5/35

esto potpuno odvojene od saznajne komponentei liene razumevanja konkretne situacije). Nema odgode (sveto dete eli, eli istim intenzitetom i odmah). Dete iskustveno, vrlo rano naui da ita neverbalne signale kojeemituje okruenje o emotivnim stanjima i o raspoloenjima. Ono spontano usvaja emotivni odgovor nakonkretne situacije od odraslih i ugrauje ih sa velikim poverenjem u svoj repertoar ponaanja.

U petoj godini socijalna ogranienj uslovljavaju da se sada emocije ispoljavaju manje otvoreno i manjeimpulsivno. Dete razliito ispoljava emocije u drutvu dece (nema socijalnih ogranienja) i u drutvu odraslih(ogranienja su nametnuta). Naroito su intenzivne emocije straha, besa i radosti.

U estoj i sedmoj godiniemocije su i dalje intenzivne ali ne tako eksplozivne u manifestaciji. Javljaju seraspoloenja i emotivna stanja koja due traju i sporije se izraavaju. Javlja se izvesna gradacija u ispoljavanjuemocija. Ispoljavanje emocija se menja u zavisnosti od nametanja socijalnih ogranienja (vaspitnimdelovanjem), usvajanja normi i pravila, kao i u zavisnosti od razvoja socijalnog saznanja i socijalneinteligencije, odnosno adekvatnim i objektivnim vrednovanjem situacije.

I DEO: JA I DRUGI

Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovanja sebe od drugih. Ovo razlikovanje u velikoj meri zavisi odvrednosnih sudova koje drugi (pre svega odrasli) saoptavaju o detetu. U razvoju pojma o sebi, posebno jevano pomoi detetu da razvije oseanje samopouzdanja, to se moe postii jedino stalnom manifestacijom

prihvaenosti deteta bez uslova i rezervi. Takoe je vano pomoi detetu da slobodno izrazi svoja oseanja,da ih lako prepoznaje kod sebe i kod drugih, da ih adekvatno verbalizuje i da ih povezuje sa konkretnimsituacijama, pre svega sada i ovde, ali i u prolosti i budunosti, jer tako razvija lini kontinuitet i stabilnost.Umesto da mu se kae: Ne plai, to ne boli, treba mu objasniti ta osea: Da li si se uplaio kada si pao?Kadneto boli suze same teku. Tako se ostvaruje jedan veoma vaan razvojni proces povezivanje spoljanjihdogaaja sa unutranjim doivljavanjem, sa predstavama, mislima, oseanjima, ime se sklapa slika o sebi isvojoj linosti.

AKTIVNOSTI: RAZUMEVANJE DRUGIH

ZAMISLI...

Bebisiterka zamisli neku situaciju koja izaziva odreenu emociju i glumi odgovarajue raspoloenje (mogu sekoristiti i rekviziti)koje doarava izrazom lica, dranjem tela, gestikulacijom. Dete pogaa ta joj se desilo kadaona tako izgleda. Usmerava ga u pogaanju na vrue, toplo, hladno. Zatim dete igra ulogu glumca. Poslerazgovaraju o slinostima i razlikama. U ovoj igri moe da uestvuje vie dece.

Cilj:Uspostavljanje veze izmeu dogaaja i unutranjeg doivljaja.

Zadatak za dete:Da to vernije izrazi unutranji doivljaj, kako bi ga drugi mogli prepoznati, da prepoznajeunutranji doivljaj na osnovu pokazanog ponaanja.

Zadatak za odraslog:Poetna motivacija (daje svoj primer), podstie, pomae nalaenje vernog izraza.


6/35

Uzrast:6 godina

AKTIVNOSTI: PREPOZNAVANJE EMOCIJA

SLAGALICA

ematski prikazati lica koja izraavaju etiri osnovne emocije (radost, ljutnju, strah i tugu), isei horizontalno naetiri dela (kosa, obrve, oi i usta), pa sve te delove dati detetu da sloi likove/lica po sopstvenoj volji (potrebno

je da dete ima lice pred sobom). Kada zavri slaganje, trai se da kae kako se to lice osea po emu znaju.Umesto slaganja mogu se napraviti maske i glumiti. Po zavretku aktivnosti sa detetom se vodi razgovor otome koji su elementi bitni za izraavanje odreene emocije tj. za prepoznavanje, o slinostima i razlikama

meu njima. U ovoj igri moe da uestvuje vie dece.Cilj:Vebanje u izraavanju, prepoznavanje emocija kod drugih.

Zadatak za dete:Da pronae najadekvatniji svoj izraz, da prepozna (deifruje) karakteristian tui izraz.

Zadatak za odraslog:Organizuje i podstie individualnost i originalnost u izraavanju i prepoznavanju.

Uzrast:Slagalica 3-7 godina, uloge 5-7 godina

AROBNE NAOARE

Od kartona se naprave okviri za naoare ili se uzmu stare naoare bez stakla. To su arobne naoare i vano

je da ih dete ukrasi da bi oivelo aroliju. Dete stavlja naoare i glumi scenu po zadatku: gleda kroz tune,sumnjiave, hvalisave, radoznale, nevoljene, tvrdoglave.. naoare. Posle svake scene razgovara se o tomekako se oseaju kada gleda kroz arobne naoare, a kako kada ih skine. Onda dete stavlja ruiaste naoarei pokuava da odigranu scenu vidi na lep, dobar, pozitivan nain. Zatim se opet razgovara o tome. Igra semoe organizovati uvek kada se pojavi neki problem u ponaanju . Tako se odigravanjem problem proreujei pretvara u pozitivan ishod u igrovanom kontekstu, to olakava identifikaciju. U ovoj igri moe da u estvujevie dece.

Cilj:Decentriranje u odnosu na problem indirektnim putem, ulaenje u poziciju drugog.

Zadatak za dete:Da zamilja, predstavlja i doivljava oseanja i potrebe drugog i da ih stavlja u odnos sa

spoljanjim ponaanjem.Zadatak za odraslog:Podstie decu da se identifikuju sa problemom da to autentinije doive i pokau gakonkretnim ponaanjem.

Uzrast:3-5 godina (u elementarnoj formi), 5-7 godina (autentino, sa detaljima).

MALI AROBNJACI

Dete (deca) zamisli da je arobnjak da moe uraditi sve to mu padne na pamet. Dobija razne zadatke ukojima reava problem neslaganja izmeu psa i make, slona i mia. Igra se varira sa poznatim likovima izbajki, crtanih filmova: Tom i Deri, Petar Pan i kapetan Kuka, Crvenkapa i vuk... Problem neslagnja (vrlo je

vano ovako definisati zadatak) dete reava crtanjem, dramskom igrom, verbalno... Moe da smisli znak, re,


7/35

stih kojim nastaje arolija. Moe da uzme i primer iz ivota neslaganje izmeu brata i sestre, izmeu dvabrata, dve sestre i slino. U ovoj igri moe da uestvuje vie dece.

Cilj:Uvianje da je decentracija i stavljanje u poloaj drugog poetni uslov za izlazak iz sukoba.

Zadatak za dete:Pronalaenje konstruktivnog izlaska iz sukoba.

Zadatak za odraslog:Pomae da se problem sagleda iz drugog ugla, podstie slobodu i originalnost.

Uzrast:3-7 godina (mlau decu podstai da crtaju reenja. Zadatak za njih: da ree problem bilo kako).

AKTIVNOSTI: TOLERANCIJE

PRIA O TORNJU, CRTEU, BALONU

Na kartonu se pripreme (nacrtaju, zalepe, iseku...) cetei sa aplikacijama raznih situacija, ali tako da su nalicima izraene odreenje emocije dece: jedno dete je nacrtalo crte, dolo je drugo dete i iaralo ga; detegradi toranj, toranj mu se rui; detetu je pukao divan naduvani balon; nova lopta se probuila... Dete nasumiceizvlai sa gomile kartonii predlae reenja, najcelishodniji nain reagovanja, strategije kojima se prevazilazibes u ovakvim situacijama. U ovoj igri moe da uestvuje vie dece.

Cilj:Jaanje tolerancije na frustraciju, bes.

Zadatak za dete:Vebanje u prevazilaenju oseanja besa, razlikovanje besa od nemoi, straha, tuge...Zadatak za odraslog:Pomae u povezivanju dogaaja sa stvarnim oseanjima koje se nalazi ispod/iza besa.

Uzrast:5-7 godina.

AKTIVNOSTI ZA POJAM O SEBI

KAKO SE KO OSEA?

Direktno ili uz pomolutke (indirektno) bebisiterka pria detetu male priice sa problemskim situacijama: Markoje vozio bicikl i pao...Milici se polomila igraka... Draganu je doao tata sa dugog puta... Dve najbolje drugaricesu se posvaale... Zadim bebisiterka pita dete da kae kako su se ta deca oseala, ta su govorila u tojsituaciji, kako bi se oni oseali i ta bi rekli da se to njima dogodilo... Detetu se mogu dati i fotografije kojepokazuju osobe sa raznim izrazima lica. U ovoj igri moe da uestvuje vie dece.

Cilj:Razvijanje svesti o sebi i drugima, o njihovim oseanjima.

Zadatak za dete:Da saosea sa drugom osobom i da njene doivljaje poredi sa drugima i sa sobom.

Zadatak za odraslog:Podstie decu empatijsku razmenu oseanja.

Uzrast:3-7 godina.


8/35

TO SMO MI

Veliki papir se podeli linijom na onoliko delova koliko je dece. Svako dete u svoj prostor stavlja neto svoje toe ga predstavljati.: nacrta, otisne, zalepi, prikai (portret, fotos, otiske ruku, prsta, bed, znak...). Ova mapatrajno stoji u nekom delu sobe i dostupna je deci tako da mogu dodavati, menjati. Sa decom se razgovara taznai pojam MI, o tome ta sadri NAA mapa, da li joj neto nedostaje, a slino se razgovara kada seunose dopune ili izmene. Ukoliko je dete samo, igra se moe realizovati na taj nain to e bebisiterka jednopolje oznaiti kao svoje.

Cilj:Stvaranje grupnog identiteta.

Zadatak za dete:Da sebe izrazi ili predstavi znakom ili simbolom, da stavlja sebe u odnos sa drugima.Zadatak za odraslog:Podstie individualnost kao poseban kvalitet zajednikog, stavlja u odnos pojedinca sagrupom i obratno.

Uzrast:3-7 godina.

LUTKE SE SVAAJU ILI PRIAJU

Improvizuje se scenska igra lutkama sa sadrajima koji pokazuju razliite konflikte:

Dve drugarice se svaaju oko igrake koju bi obe elele istovremeno, ne mogu da se dogovore... Dva brata se svaaju oko toga da li je bio gol ili ne, ne mogu da se dogovore... Mama i tata se svaaju oko toga ko e da ide u prodavnicu... Dete ide ulicom sa mamom i sretne maminu prijateljicu. Kako e tei razgovor? Dve drugarice su se srele posle roendana jedne od njih. O emu razgovaraju? Dvoje dece su se sreli posle zimovanja. O emu razgovaraju?

Posle ovih improvizovanih scena lutka-igra, bebisiterka razgovara sa detetom o tome kako se razlikujurazgovori kada su oseanja loa i kada su dobra. Zato je to tako? Kako se to moe popraviti? U ovoj igrimoe da uestvuje vie dece.

Cilj:Da dete svati da komunikacija zavisi od toga kao se osea, da svest o tome moe da popravi lou iulepa dobru komunikaciju.

Zadatak za dete:Da se izraava slobodno i spontano bez straha.

Zadatak za odraslog:Da podstie i oslobaa dete u saoseajnoj komunikaciji.

Uzrast:5-7 godina.

IGRE IZRAAVANJA

Cilj:Slobodno izraavanje doivljaja, emocija, potreba, shvatanja, sposobnosti, znanja...

Zadatak za dete:Da nae svoj sopstveni izraz linijom, pokretom, glasom, reju, znakom, simbolom...


9/35

Zadatak za odraslog:Da podstie slobodu, originalnost, imaginaciju...

Uzrast:3-7 godina.

MIMIKA tri varijante igre

a) Deca sede u krugu, otvaraju jednu kutiju i u nutra vide tuno, ljupko, interesantno, smeno lice(bebisiterka ili neko od dece nabraja).

b) Kutija ide od jednog do drugog, svako u nju pogleda i dok je glava u kutiji, namesti odreeni izraz nalicu. Ostali pogaaju.

c) Jedan igra kae drugom igrau, tajno, na uvo, kakav izraz treba da namesti da pokae, ostalipogaaju.

Igra se moe prilagoditi za jedno dete.

FOTE ETAJU

Svako dete odabere neki predmet koji ga predstavlja. Jedan iz daka izvlai fote i zadaje: Ova fota nekapromeni mesto, neka proeta u krug kao majmun, klovn, aba, mi, zec, kao peva, kao deka...

PESMA

Deca i bebisiterka odaberu jednu pesmu, ne mnogo dugu. Jedno dete izvlai fotu i daje zadatak: recituj pesmukao malo dete, kao glumac, ljutito, zaljubljeno, uobraeno...

Igra se moe prilagoditi za jedno dete.

IGRE ULOGA

Cilj:Stavljanje u poziciju drugog, emocionalni doivljaji i stanja drugih.

Zadatak za dete:Da se transformie u drugu osobu verbalno i neverbalno.

Zadatak za odraslog:Da podstie decentriranje i menja direkciju.

Uzrast:3-7 godina.SVEMIRCI

Voenom fantazijom dete se uvedu u situaciju susreta sa biima iz svemira koja nemaju oseanja, nerazumeju na jezik. Dete treba da im objasne zato ih se plae, zato od njih bei, zato se krije...

U ovoj igri moe da uestvuje vie dece.

KAD BI ... PROGOVORILI

U ovoj igri dete uzima ulogu bia i predmeta iz svog okruenja i daje im ivot i osobine ljudi: govor, oseanja,

potrebe, elje...


10/35

Varijanta 1. Uzme se jedna lutka i dete odredi u kom je odnosu lutka sa njima (sestra, mama, tata, tetka,baka...). Onda zamilja ta bi im ona rekla kao njihova sestra, mama, tata... kako se ona osea, ta joj treba,ta nema, a elela bi da odbije, ta voli da radi i slino.

Varijanta 2. Uzme se jedna igraka. Dete zamilja da je on ta igraka i govori kako se oseaju kada... ta imtada treba,... ta bi voleli da deca tada urade.

PRIA U SLIKAMA

Uzmu se fotografije na kojima se vide neke scene, dogaaji, na licima se vide razliita raspoloenja (ne valjajufotografije na kojima samo stoje i gledaju fotografa). Vaan je ambijent u kojima se dogaaj odvija. Biraju se

dve do tri fotografije i dete izmilja priu po slikama.

IGRE SARADNJE I KOOPERACIJE

Cilj:Razvijanje saradljivosti i kooperativnosti u igrama koje ne sadre takmienje.

Zadatak za dete:Da razvija strategije saradnje i zajednitva i postizanje zajednikog cilja.

Zadatak za odraslog: Da podstie saradnju svih uesnika u igri protiv zajednikog protivnika (protivnik jesama igra)

Uzrast:3-7 godina.

KENGURI

Ovo je aljiva igra u kojoj se deca susreu sa energijom uspeha. Jedan igraje uga i on ima zadatak dauhvati nekog. Prvi koga uhvati je srenik, jer on postaje kengur koji skae okolo pokuavajui da jo nekoguhvati. Tako se svi hvataju u lanac kengura koji skau.

ZAGRLJAJ U KRUG

Deca stoje u krugu. Prvo dete poinje tako to jako i neno zagrli igraa levo od sebei tako u krug. Gledajuefekte na licima, razgovaraju o oseanjima.

Za stariju decu moe se koristiti zagrljaj spasioca, zagrljaj protivnika, zagrljaj prijatelja, sendvizagrljaj...

ZAMENI MESTO

Svi sede ili stoje u krug. Jedan igraje u sredini. On baca loptu nekom iz kruga i brzo menja mesto sa nekimdrugim iz kruga, koji, opet, mora brzo da doe u centar i uhvati loptu baenu iz kruga u centar. Zadatak je dasvi rade svoj zadatak vodei rauna o onom drugom i o tome da lopta ne sme da padne. Pre nego to baceloptu, igraiz kruga izbroji do tri.

TAKANJE


11/35

Potrebno je pare papira na kome dete treba da nacrta 20 takica, kako on eli. Bebisiterka uzima papir ipokuava da povee takice linijama tako da dobije neki lik (ivotinja, cvet, predmet, znak, slovo...). Nakontoga bebisiterka crta takice i podstie dete da ih povee na isti nain kao to je to i ona uradila. Pravilo je damora povezati sve takice. Na kraju se od svih crtea , na zajednikom nivou, moe napraviti slika.

IGRE ZA INTERAKCIJU I KOHEZIJU

Cilj: Uspostavljanje energetskog bilansa meu lanovima grupe, slobodna razmena iskustva i doivljaja,podsticanje interakcije.

Zadatak za dete:Da jaa poverenje prema drugim lanovima, da slobodno razmenjuje sve to eli i podstiedruge.

Zadatak za odraslog: Da podstie sve vrste i oblike interakcije meu decom, razmenu i slobodu uizraavanju.

Uzrast:3-7 godina.

KAD BIH BIO...

Deca sede u krug, bebisiterka zapo

inje re

enicu, a deca redom dovravaju i kau zato: Kad bih bio/la (npr.Boja, ivotinja, fabrika, cvet, igraka, lik iz bajke, lik iz crtaa, vila, vladar...) ja bih bio/la... zato to ja... Igra semoe ponavljati svakodnevno sa izborom od dve do tri uloge, moe se izraziti kroz crte, od njih se praviizloba.

MOJA RIZNICA

Dete donosi predmet koji jako voli i uva u svojoj riznici. Dete otkriva zato mu je ba taj predmet tolikodragocen. U igri moe da uestvuje vie dece.

SLIKA NA LEIMA

Dete i bebisiterka sede okrenuti jedno drugom leima. Bebisiterka nacrta detetu neku sliku na leima. Nakontoga dete crta istu sliku bebisiterki na lea. Nakon toga bebisiterka trai objanjenje od deteta ta on misli da jeto. Poinje se sa jednostavnijim oblicima, pa se oteava. U igri moe da uestvuje i vie dece na taj nain to

jedno dete nacrta drugom detetu sliku na leima, drugo dete treem... Bitno je da se prenosi ista slika.

IGRE UPOZNAVANJA

Cilj:Blie meusobno upoznavanje, kako bi se sve promene u razvoju pratile.

Zadatak za dete:Da se ispoljava iskreno i originalno.

Zadatak za odraslog:Da podstie iskrenost i originalnost.

Uzrast:3-7 godina.


12/35

OTKRIVANJE TAJNI

Dete i bebisiterka sede, odgovaraju na pitanja o sebi: ta vole da jedu, da piju, da se igraju... njihovi omiljeni kola, roak, lik iz bajke, kuni ljubimac... najdrae mesto za igru, odmor, zabavu, letovanje, sakrivanje...tajno skrovite kod kue, kod bake, u dvoritu... ko ti se dopada tajna simpatija.

IME KOJE VOLI

Dete i bebisiterka sede razgovaraju o raznim imenima koja zaista vole. Da li je to njegovo ime? Zato im se

dopada/ne dopada? Zatim razgovaraju o tome ta bi voleli da budu kada porastu, ta ne bi voleli, zato?

TAKMIARSKA IGRA IGRA TOLERANCIJE

Cilj:Razvijanje tolerancije na frustraciju, prihvatanje pravila.

Zadatak za dete:Da usvoji principe lojalne borbe i ravnopravnosti, da prihvati pobedu kao i poraz, da usvojiprincipe fer pleja

Zadatak za odraslog:Da podstie radost druenja i fer-plej odnos meu igraima.

Uzrast:3-7 godina.

VUK I SELJANI

Jedno dete je vuk i izlazi iz sobe. Za to vreme, ostala deca su seljani koji mirno rade u polju. Odjednom, vukdolazi u njihovo selo (glumi vuka koji se prikrada svom plenu). Seljani brzo legnu na pod pretvarajui se da sumrtvi. Vuk moe da ih kua na razne naine (njuka ih, prevre ih, zagleda, pipka, samo ne moe da ih golicaili udara). Seljani moraju ostati mrtvi, inae e vuk pozvati opor i sve ih pojesti. Ko prvi posustane od seljana,odlazi da bude vuk, a vuk zauzima njegovo mesto.

IGERA KOMUNIKACIJE

Cilj:Razvijanje tolerancije na frustraciju, prihvatanje pravila.

Zadatak za dete:Da usvoji principe lojalne borbe i ravnopravnosti, da prihvati pobedu kao i poraz, da usvojiprincipe fer pleja

Zadatak za odraslog:Da podstie radost druenja i fer-plej odnos me

u igra

ima.


13/35

Uzrast:3-7 godina.

MI PUTUJEMO

Deca sede na podu. Bebisiterka podeli rei, svakom detetu po jedna. Rei su takve da su bliske po znaenju ilisadraju (npr: vagon, dim, ine, prozor, itd.). Onda vaspitaica izmilja priu tako da uvek pomene neku odpodeljenih rei. Tom prilikom dete koje je dobilo tu re uini odreeni, unapred dogovoreni pokret, pravizvuni signal/efekat, pantomimom oponaaizgled i funkciju te stvari i slino.

IGRE U DVOJE

Vaspitaica zadaje zadatak u kome ona uestvuje zajedno sa detetom. Zadatak je potrebno pantomimomodglumeti: devojica i lutka, deak i konj, fotograf i osoba koja se fotografie, ulini sat i prolaznik, zubar ipacijent, saobraajac i prolaznik, drvo i vetar, obala i more, komarac i rtva i slino. Ukoliko je vie dece, dvojeglumi, ostali pogaaju. Starija deca mogu napraviti prave male skeceve.

TRADICIONALNE IGRE

Cilj:Povezivanje dece sa kulturnim i tradicionalnim vrednostima i sadrajima ire zajednice; jaanje kolektivne

svesti i svesti o pripadnosti.Zadatak za dete:Da u igrama dece iz prolih vremena nae inspiraciju i podsticaj za uivanje u igri.

Zadatak za odraslog:Da motivie dete na usvajanje pravila igre, a zatim da ga podstie na stvaralatvo krozmodelovanje sadraja, pravila, sredstva koja se u igri koriste.

Uzrast:3-7 godina.

INDIJANSKA IGRA

Ova igra je dosta sloena i za nju je potrebna izvesna vetina koja se stie eim ponavljanjem. Najpre igru

izvodi bebisiterka, a zatim pokuava samo dete. Vrhu levog palca primakne se vrh desnog kaiprsta, a zatimse spajaju vrh desnog palca i vrh levog kaiprsta i to se ponavlja na gore ili na dole. Postepeno se moe pre i ina sve ostale prste. Postupak je isti kao kod spajanja palca i kaiprsta.

IGRA BIEM

Za ovu igru koristi se bikoji se napravi tako to se na palicu (prut) privee dui kanap od 1.5-2 m, a na krajuse privee manji, tei predmet, najbolja je lopta krpenjaa. Bebisiterka okree bi u krug, a dete (deca)poskakujui, treba da nastoje da ih bii lopta ne zakae po nogama.

SKRIVANJE POD KAPOM


14/35

Potrebno je nekoliko kapa i jabuka koji se sakriva. Bebisiterka ispod jedne kape sakriva jabuku. Dete pokuavaiz tri puta da pogodi ispod koje kape je jabuka sakrivena. Ukoliko ne uspe da pogodi izvrava neki nalog. U igrimoe da uestvuje vie dece. Igra se ponavlja dok deca to ele.

KECALJKA, KOLICA

Kredom se nacrta veliki pravougaonik na betonu, moe otrim tapiem na vlanoj i utabanoj zemlji.Pravougaonik se podeli na est do osam manjih polja dimenzija 60x60 cm. U igri moe uestvovati vie dece.Idete stavlja ploicu na glavu i normalnim hodom prelazi iz jedne kuice u drugu, a da, pri tom, ne nagaziliniju i da mu ploica ne padne. Isto tako ploica se moe prenositi stavljanjem na gornji deo stopala, s tim daigraproe kroz sve kuice, a da mu ploica ne padne.

HVATANJE

Deca se postave u kolo. Jedno od njih brojalicom odreuje ko e hvatati. Izgovara brojalicu: Enci, menci nakamenci, troja vrata, zapeata, nipin, arapin, ara upa, nasta lupa. Na koga padne re lupa, taj izlazi izkola. Tako ide sve do poslednjeg igraa koji hvata. Deca se razbee od hvataa, on ih hvata,a uhvaena decamu pomau da hvata druge i tako dok ne uhvate svu decu. Tada se igra zavrava.

GAZDA I SLUGA

Ova igra namenjena je za dvoje dece. Jedno od dece je gazda, drugo je sluga. Deci se zaveu oi. Dete

koje je gazda vie: Gde si slugo?. Sluga mu odgovara:Evo me gazda!.

im to izgovori, sluga seneujno uklanja sa mesta odakle se odazvao, nebi li zavarao trag, a gazda ga trai dok ga ne uhvati. Kada

ga uhvati, uloge se menjaju. Igra slui za razvijanje koncentracije i percepcije-opaanja. Igra se moerealizovati i sa jednim detetom na taj nain to bebisiterka jednu od uloga.

MAKA U AKU

U dakiod tankog platna, a moe i obian dak, stavi se neki predmet. Pipanjem treba da se pogodi ta jeudaku. Igra se ponavlja promenom predmeta.

II DEO: DETE UI KROZ IGRU

Proces razvoja ula tee integralno. Prirodno je da dete istovremeno koristi vie ula za opaanje i sa opano-praktinog i opano predstavnog prelazi na pojmovno miljenje. Podjednako je vano podsticanje deteta daaktivira kako pojedinano ulo tako i vie ula istovremeno. Korienje vie ula istovremeno je izuzetnoznaajno zbog uobliavanja celovite slike pojedinanog predmeta, pojava, odnosa, kao i zbog kompleksnostislike sveta. Dobra koordinacija ulnih utisaka vana je za preradu i celovitu sliku, za pojam transformacijeopaanja u pojmovno miljenje.


15/35

TA SI JEO, PIO?

Cilj:Provera osetljivosti za ukus i miris, sticanje iskustva, podsticaj radoznalosti, zabava.

Pripremiti razne uzorke hrane i pia: slano, slatko, kiselo, gorko (eer, limun, so, krike pomorande, slatkisok, voda, kisela voda, mleko, aj). Pored svega, skriveno od pogleda deteta pripremite i druge namernice(senf, oljuteni ivi krompir, alevu papriku, luk). Detetu treba vezati oi i dodavati mu namernice koje je video,ali obavezno i jednu od skrivenih. Provocirati dete: - Kako si otkrio da je to krompir, luk...? Ispriaj mi. Usmeritidete da izmisli sline igre za podsticanje osetljivosti za ukus, miris, dodir, sluh, vizuelnu osetljivost... U igrimoe uestvovati vie dece.

TA SE PROMENILO?

Cilj:Posmatranje, otkrivanje, istraivanje, reavanje problema.

Dete napusti sobu, a vraa se tek kada ga bebisiterka pozove. Za to vreme bebisiterka se trudi da napravi tovie promena u sobi: izmeni mesta manjih komada nametaja, pomeri saksije sa cveem, zameni mestaslikama na zidu, podigne-vee-navue zavese. Dete treba za kratko vreme da nabroji to vieuoenihpromena. Igra se moe varirati brojem dece koja izlaze, kao i to da se nita ne menja ili se prave vrlo malepromene.

IZLET

Cilj:Snalaljivost, istraivanje, posmatranje, sticanje iskustva.

Kako organizovati izlet do oblinje umice, livade, parka? Reenje organizacije prepustiti detetu. ta sve trebaponeti, ta e se sve dogaati na izletu? ta sve poneti od hrane na izletu? Dete zainteresovati da se deoobroka pripremi na samom izletu: loenje vatre, peenje virli, peenje kukuruza, kobasica na tapiima,krompira. Sadraj prilagoditi uzrastu dece. Postaviti pitanje: Gde i kako u umi naloiti vatru, ta trebauinitipre naputanja mesta gde je vatra loena, kako osigurati higijensku ispravnost namirnica koje se peku navatri. Igru sprovoditi uz predhodnu konsultaciju sa roditeljem. Objasniti im cilj igre.

ODABERI BOJU

Cilj:Podsticanje vizuelnih osetljivosti na boju, oblik, veliinu, osetljivosti za dodir i osetljivosti za komunikaciju,sticanje iskustva.

Pripremiti veu sliku ematizovanih oblika: kue, drvee, deca, cvee, ivotinje (crtanje, fotomontaa, slikanje).Postaviti sliku ispred deteta, koje zatvorenih oiju prstima na slici dodirne neki od oblika, zatim pogleda boju,oblik, veliinu, imenuje i ondana svom mestu crta dodirnuto. Kada dete nacrta vie crtea iseku se i od toga senapravi jedna slika. U igri moe uestvovati vie dece. Pravi se zajednika slika.

PREPOZNAVANJE PIPANJEM

Cilj:Podsticanje osetljivosti na dodir; manipulacija misaone aktivnosti; sticanje iskustva, praktikovanje.

Predhodne radnje:Sakupljanje semenki, sitnih, tvrih plodova, kamenia, perli.


16/35

Dete vezanih oiju uzima iz svake posude jedan za drugim ponueni materijal. Prstima, akama ga opipava inastoji da pitanjima otkrije ta trenutno ima u rukama (da li se jede, seje, kakve je boje, od ega je), a ondaimenuje ono ta je u njegovim akama. Pogoene materijale stavlja na jednu stranu, a nepogoene na drugu.Kada sve isproba, vizuelno proverava rezultate. Postaviti pitanje moe li se igra organizovati na drugi nain.Isprobati predloge deteta, a zatim nastaviti, ta bi moglo dalje da se radi sa ponuenim materijalom ipredloenim reenjima. U igri moe da uestvuje vie dece.

CVEE I LEPTIRI

Cilj:Podsticanje manipulacije, spretnosti i brzine prstiju, vizuelno uoavanje boja, oblika, kompozicije.

Aktivnosti koje predhode:Presavijanje papira, isecanje raznovrsnih oblika u razliitim bojama.

Iz hrpe cvetova i leptira, dete na papiru postavlja zadati broj cvetova i rasporeuje ih kako eli: u nizu, oaru,zvezdasto, razbacano. A zatim treba to bre moe, da svakom cbetu pridrui leptira odgovarajue iste boje.Pred dete postaviti problem: izmisliti novu igru ovim materijalom. Oteavanje igre pomae i provocirabebisiterka, na primer: Neka svaki cvet primi dva leptira iste, sline, razliite boje, ili: svaki leptir ute boje nekasleti na levu stranu utog ili neke druge boje cveta. U igri moe da uestvuje vie dece.

PUTOVANJE

Cilj:Sluanje, posmatranje, otkrivanje, istraivanje, reavanje problema.

Postaviti pitanje: Kojim sve prevoznim sredstvom moemo stii do mora? Dete govori o vrsti saobraaja isredstvima koja se u njemu koriste. Ponuditi detetu zadatak da organizuje prevoz do mora. Rei mu da sve to

je u sobi moe da upotrebi da bezbedno preveze svoje putnike do odredita. Organizator putovanja moeimenovati bebisiterku kao pomonika koji e brinuti o putnicima. Igra se moe organizovati sa razliitimsadrajima. Dete kroz ovakve igre stie iskustvo zamiljanjem stvarnih situacija, aktivno sudjeluje u svemu,ostvaruje dobru komunikaciju sa neposrednim okruanjem.

NAA ROBNA KUA

Cilj:Upoznavanje razliitih zanimanja, istraivanje, posmatranje, verbalizovanje.

Postaviti detetu problem: U gradu treba otvoriti robnu kuu igraaka. ta sve treba uraditi da bi robna kuapoela da radi? Zainteresovati dete da preuzme ulogu organizatora. Provocirati dete na saznanje koje su svezanimanja potrebna da rad u robnoj kui dobro funkcionie: blagajnik, uvar, ef... Koja zanimanja nedostaju?ta predlae da ini asortiman robne kue? Slini sadraji mogu se na duhovit nain realizovati. Dete izmiljatest za odreeno zanimanje, na primer: direktor treba da ima najveu glavu, knjigovoa da je brz... U igrimoe da uestvuje vie dece.

TA SI VIDEO NA SLICI?

Cilj:Vizuelna osetljivost, pamenje to vie detalja, komunikacija, saradnja.


17/35

Detetu pokazati sliku. Slika treba da odgovara uzrastu deteta. Gledanje moe trajati 2-3 minuta, a zatim seslika skloni. Dete govori o tome ta je video na slici. Ukoliko uestvuje vie dece na svaki taan odgovor detetadaje se jedan poen. Pobednik je onaj ko zapamti najvie detalja.

III DEO: DETE I PRIRODA

Dete je jo u vrlo ranom uzrastu u situaciji da upozna ivotinje. U gradskoj sredini upoznaje kune ljubimce:psa, maku, papagaja, akvarijumske ribice, kornjau; na otvorenom prostoru: pauka, muvu, glistu, pua,leptira; u zolokom vrtu ivotinje koje se tamo nalaze. Jo u ranom uzrastu dete poinje da pokazuje

interesovanje za ivotinje, esto i bez odraslih poinje da ih dodiruje, mazi, istrauje delove tela, imitira njihovojavljanje, kretanje, hrani ih i poji. Treba mu pomoi da opaa na osnovu iskustva, formira neke pojmove ipredstave o ivotinjama, da gleda i vidi, uje i slua, imitira kretanje, da opaa da one mogu da skau, tre,hodaju, puze, lete, plivaju; da dodirom uz prisustvo odraslog otkriva, saznaje da im je telo prekriveno koom,krznom, perjem, da se hrane biljkama biljojedi, mesom mesoderi, i dr.

Kod upoznavanja biljnog sveta i njihovih karakteristika dete treba usmeravati, podsticati, provocirati;upoznavanje njihovog ivotnog ciklusa, sejanje saenje, rast, cvetanje, davanje plodova, stvaranje semena;da mogu biti jednogodinje i viegodinje, da imaju delove: koren, stablo list, cvet, plod; i da nestaju. Detetreba da u praktinom ivotu uestvuje u nezi ukrasnih biljaka da istrauje njihove potrebe za vodom, hranom,vazduhom, toplotom, svetlou. Dete mora biti aktivni uesnik u otkrivanju, verbalizovanju otkrivenog i

eksperimentisanju sa biljkama. U neposrednom okruenju dete treba da posmatra i uoava raznovrsnost ibrojnost biljnog sveta. Treba da otkriva njihov znaaj: znaaj u svakodnevnoj ishrani, biljke kao stvaraocikiseonika, biljke u industriji, lekovito bilje, biljke za ishranu ivotinja.

MRAVI IZ NAEG DVORITA.

Cilj:Posmatranje, upoznavanje, sticanje iskustva, eksperimentisanje.

Kako moemo zaviriti u kuicu mrava koji ive u naem dvoritu, oblinjem parku, livadi? Provocirati dete,isprobati sa njim mogui predlog, a zatim predloiti mogue reenje. Sakupiti mrave u providnu staklenuposudu (teglu) u koju je predhodno do pola stavljena rastresita, ne mnogo vlana zemlja. U zemlju zabiti

staklenu epruvetu sa vodom u koju moe biti granica ljive, rue, zapravo bilo koje drvo na kome se nalazebiljne vai. Povrinu vode u epruveti prekriti slojem mahovine. Otvor na posudi prekriti najlon arapom izategnuti gumicom. Donji deo posude gde je zemlja sa vanjske strane omotati tamnim papirom i takoezategnuti gumicom. Mrave hraniti mrvicama hleba, voa, eera, uginulim insektima. Posmatrati, pratiti,istraivati ivot mrava povremenim skidanjem pamnog papira: posmatrati hodnike koje prave, kako vukukomade hrane, unitavaju biljne vai, kako se razvijaju njihovi mladunci (larva, aura). Provocirati decu darazmiljaju koji bi se insekti na slini nain mogli posmatrati.

MAMAC ZA LEPTIRA

Cilj:Upoznavanje, posmatranje, istraivanje.

Problem jedan:Jesi li video leptira?


18/35

Problem dva:ime se leptir hrani?Problem tri:Kako se leptir raa?Problem etiri:Kako namamiti leptira da ga bolje posmatramo?Problem pet:Zato se noni leptiri okupljaju oko sijalice, svee?Svaki problem sa deteto reavati. Upoznati vrste leptira, itati o leptirima, skrenuti panju da se hranesokovima od biljaka, da se legu iz jaja, aure, da ive veoma kratko, da ih svetlost zavodi sa puta jer se leptiriorjentiu prema mesecu. Radi posmatranja leptira izbliza napraviti napitak: malo piva, slatkog sirupa, malokae od jabuka, nekoliko kapi od ruma, sve izmeati i natopiti papirnu salvetu. au od jogurta isei na latice irairiti ih tako da sa dnom ae lii na cvet. Ovaj cvet privrstiti na dui tap i slobodan deo tapa zabosti uzemlju. Na cvetu, po sredini, postaviti salvetu venatopljenu napravljenim napitkom. Posmatrati ta e se

dogaati. Traiti od deteta da izmisli drugo reenje za posmatranje leptirova.

KINA GLISTA

Cilj:Istraivanje, posmatranje, oslukivanje, reavanje problema.

Problem jedan:Zato kine gliste izlaze iz svojih sklonita na povrinu zemlje kada pada kia?Voda puni hodnike u zemlji u kojima gliste ive i one bee jer nemaju dovoljno vazduha.Problem dva:Zato kine gliste ne izlaze na povrinu zemlje u toku zime?Povrina zemlje je zamrznuta, gliste imaju dovoljno vazduha u svojim hodnicima u zemlji i ostaju u njima.Problem tri:ime se hrane kine gliste?Korenjem i travomProblem etiri:Koje su koristi od kinih glista?Stvaraju humus, ekoloko ubrivo usitnjavanjem zemlje i izbacivanjem izmeta.Problem pet:Kako moemo namamiti gliste da izau iz sklonita?Koso zabosti iru daicu 10-15 cm u zemlju. Prstima lagano udarati, dobovati po daici. Okolo e se pojavitimnogo glista. Zato? Istraite?

TRKA PUEVA

Cilj:Posmatranje, oslukivanje, praenje razvoja.

Postavi pitanja:Jesi li video pua, ta jede, gde ivi, kako se raa, kakvu kuu ima, gde zimuje?

Organizovati trku pueva. Na staklenoj povrini prozora, staklenog stola, postaviti pueve. Iznad njih 10-15 cmna konac obesiti kore od banane ili ljuske od krompira. Mesto gde su puevi obeleiti kao start. Detetuomoguiti da prati kretanje ne samo sa lene strane, ve i pokretanje stopala pua i isputanje sluzi koja mupomae pri kretanju. Pu u minuti pre 12 cm. Istraivati znaaj sluzi, istai da na stopalu pua postoji bezbrojlezda koje lue sluz i da pu skoro pliva u njoj pa tako moe da se kree po vrlo otrim predmetima. Pokazatikretanje pua po ivici seiva noa iz pribora za jelo. Mladog pua obeleiti neperivim markerom i pratiti njegovrast u prirodnom ambijentu ili terarijumu.

KUNA MUVA

Cilj:Posmatranje, istraivanje i eksperimentisanje


19/35

Pitanja:Jesi li video muvu, gde ona ivi, ta jede, ta pije, kako se rodila muva, koliko je ona tetoina?

Posmatrati muvu okom, lupom, itati zanimljiva tiva o muvi. Istraiti predlog dece da se muva bolje upozna.Izvesti eksperiment sa muvom koja je upala u vodu i u njoj provela nekoliko minuta. Kada potpuno u vodiobamre, izvaditi je i staviti je na suvu podlogu, posuti sa malo kuhinjske soli. Posmatrati ta se dogaa okom,lupom. Posle dvadesetak minuta muva e da oivi i odleti. ta se dogodilo, istraivati sa detetom, sasluatiodgovore i probleme reiti saoptenjem: Voda je prodrla u sitne disajne cevice u telukrilima i nogama muve,pa ona ne dobija kiseonik i obamre kao da je mrtva. Kada kristali soli pokupe vodu iz cevica, muva poinje dadie i leti.

PAUK IZ NAEG DVORITA

Cilj:Posmatranje, istraivanje, otkrie.

Pitanja:Kako izgleda pauk, da li si ga video, gde ivi, kako se hrani, kako se raaju njegovi mladunci, gdeprovodi zimu?

Dete treba da pronae pauka, da ga posmatra okom i lupom u sobi i na otvorenom prostoru, da posmatratkanje mree, da posmatra kako lovi manje insekte: muvu, leptira, bubicu. Lako je videti na telu enke paukabelu kuglicu koju ona vue, a u koju su jajaca smetena u opnu. Ako joj se kuglica otkai ili joj je neko skine,enka se vrlo unezvereno vrti u krug. Ako kuglicu otkai neki drugi pauk, dolazi do velike borbe. Majka pauk jevrlo borbena u odbrani svojih mladunaca, nosi ih na leima i usput hrani sve dok se mali pauci ne osamostale.

Sva ova dogaanja vrlo su zanimljiva za posmatranje, zato sa decom treba istraivati, komentarisati i beleitizanimljive detalje.

KAKO IVE BILJKE

Cilj:Eksperimentisanje, istraivanje, podsticanje vizuelnosti i osetljivosti dodirom.

Aktivnosti koje predhode: Nabavka semena penice, pasulja, graka, lukovice, krompira.

Postaviti problem: ta treba uraditi da bi seme proklijalo? Koji su prirodni uslovi za klijanje i razvitak biljke? tae se dogoditi sa istom vrstom semena, lukovice krompira u sobnim uslovima? Dete dalje postavlja hipotezu,prati uslove koje varira: vlaga, svetlost, toplota. Zato seme penice ne klija ako se stavi blizu radijatora i

prozora? Zato krompir, luk, lukovica lale, zumbula klijaju i ako nisu u zemlji? Vizuelno pratiti promene nasemenu, klicama, neno dodirivati klice, izdanke. Istraivati svaki uslov pojedinano na svaku biljku, seme,postaviti hipoteze, podsticati istraivanje.

PLODOVI TRENJE

Cilj:Istraivanje, posmatranje, otkrivanje uzrono-posledinik veza.

Organizovati igru Pogodi po obliku, mirisu i ukusu. Vezanih oiju dete pipa, mirie, proba plod i imenuje ta jeotkrilo. Zadatak za dete je da u au od jogurta sa vodom stavi dve-tri trenje. Sutra se istrauje ta sedogodilo u ai. ta je sa koicom ploda, zato se raspukla, zato je voda obojena? Prodrla voda kroz sitne

pore na koici trenje razvodnjava sok trenje, koji je pun eera, a istovremeno poveava pritisak u elijama


20/35

ploda sve dok koica ne popusti i prsne. Isto se dogaa i sa plodovima na drvetu ako pada mnogo kie. Moguse istraivati i druge pojave i procesi sa plodovima. Koja su to?

PRIA DRVETA

Cilj:Otkrivanje, istraivanje, saznanje.

U oblinjem parku ili umi potraiti panj poseenog drveta. Postaviti pitanje: Zato je drvo poseeno, koliko jebilo staro? Zainteresovati dete da o tome dobije informacije, da i sama postave i provere predpostavke. Pritome mu treba pomoi. Sa detetom istraivati ta znae krugovi na ostatku stabla, panja. Posmatrati nijansekrugova, i to od svetlih do tamno smeih, traiti reenje i objanjenje za takvo stanje. Brojati krugove, utvrditi

starost, ta bi jedno jako staro ili neko mlae drvo moglo da ispria? Tragati dalje, predpostavljati i proveravatihoe li iz ila, korena, panja izrasti novo drvo, ta e se dogoditi sa panjem itd.

BILJKA DIE

Cilj:Postavljanje hipoteze, istraivanje, posmatranje, saznanje.

Postaviti hipotezu: Sve to je ivo die. Kako to? Provocirati dete da to dokae. Dokaz da ovek die treba dapokae dete. Da diu ivotinje takoe treba da dokae dete. Kako onda dokazati da biljke diu? Isprobatipredlog dece. Jedna od mogunosti da se dokae da biljke diu jeste stavljanje olistale grane breze u najlonkesu i zatezanje otvora kese gumicom (ovo inite na samom drvetu). Dete postavlja hipotezu ta e se u kesi

nai sutradan, kada je budu otvorili. Proveriti sva predvi

anja deteta. Postavljati nove predpostavke, istraivatidalje svako novo otkrie, jer ono nudi i novu predpostavku.

NAE DRVO JE IZGUBILO LIE

Cilj:Postavljanje hipoteze, posmatranje, istraivanje, saznanje.

Postaviti pitanj: Zato je drvo u parku ostalo u jesen bez lia? Sve predpostavke deteta prihvatati, ali i pomoiu ispravnom tumaenju. Pronai nasilno polomljenu granu tokom leta, ali koja se zadrala korom nadrvetu.Posmatrati lie na toj polomljenoj grani. Istraiti zato to lie nije otpalo iako se osuilo. Uporediti gasa liem koje je prirodnim putem otpalo. Posmatrati, istraivati drku lista i mesto gde se list spaja sa granomkoja je polomljena prislilno i drku lista i mesto grane odakle je list otpao prirodno. Otkriti ta se tu desilo.

Istraivati i dalje, da li je i kod drugog lisopadnog drvea proces isti. Drvo stvara tanak sloj plute izmeu listovai grane kroz koju je dolazila hrana, list otpada, da drvo poinje svoj zimski san.

PREPOZNAJ LIST KOJI SU NAPALI INSEKTI

Cilj:Istraivanje, otkrivanje, saznanje.

Sa detetom sakupljati raznovrsno lie, posmatrati i uporeivati veliinu, oblik, boju, okom i lupom, presovatilie i praviti zbirke (herbarijum). Sa detetom otkrivati najbolji nain za presovanje lia: presovati ga bezvazduha do potpunog suenja ili povremeno izlaganje vazduhu dok se presuje, suenje u prirodnim ili sobnimuslovima itd. Otkrivati oteenja na liu, traiti odgovor od ega su nasala: biljne vai, biljni moljac, gubar,

oteenja od grada, oluje, sunca. Posmatranjem oteenja listova golim okom, okretanjem prema svetlu


21/35

istraiti ta se dogaa na samom listu i koji ga je isnsekt napao. Kakvi su tragovi, kako spasiti drvo koje jenapadnuto masom insekata preko lista itd.

IV DEO: PREDLOG PROJEKTA AKTIVNOSTI U OKVIRU EKOLOGIJE

Dete od ranog uzrasta treba uvoditi, upoznavati, ukljuivati u sistema aktivnosti koje doprinose ekolokomivljenju. Treba podsticati potrebu deteta da svojim ulima i sopstvenim radom obogauje i svoj doivljaj, imazadovoljstvo i radost zbog akcija koje ini i efekta koje postie u ekolokim aktivnostima.

1. Ureivanje i oboga

ivanje kuti

a (posebnu panju posvetiti kuti

u prirode, cve

a)2. Sakupljanje i korienje prirodnog materijala za izradu igraaka i sredstava za stvaralake i istraivake

aktivnosti.3. Pravljenje zdravih jela i napitaka (vona salata, kokice, kuvanje biljnog aja, kuvanje penice, suenje

voa i povra)4. Stvaralatvo: Crtanje i slikanje prirodnim bojama, oblikovanje od peska, gline, drveta.5. Formiranje i izrada albuma: album fotografija ptica iz najblieg okruenja, album fotografija gmizavaca

iz dvorita i parka...6. Formiranje i izrada zbirki: Zbirka listova (herbarijum), zbirka suenih plodova, zbirka semena, zbirka

lekovitog bilja.7. Formiranje plunarijuma, skupljanje pera ptica sa opisom kojoj ptici pero pripada, iz kog dela tela je

pero, stanite ptice.8. Ureivanje aleja sa cveem.

MANJE UBRA

Ne kupujte stvari koje ne mogu da se prerade, recikliraju i prerecikliraju. Izvedite eksperiment: Zakopajtekomad stiropora, najlon kesu, otpalo lie, vlati pokoene trave i pratite ta e se dogoditi. Priajte o tome.

O VODI

Da li zna da mi utiemo na zagaenje vode, bez obzira gde ivimo? Vodu na zemlji ne uvamo dobro! Kakovoda postaje zagaena i neupotrebljiva? Reke, jezera, mora zagauju fabrike, plovila, otpadne vode...Zagaena zemlja zagauje podzemne vode. Izvedite eksperiment sa vodom: U staklenu teglu sipajte vodu saesme. U nju dolijte malo nafte, benzina, motornog ulja. Polijte ovom meavinom malo pare travnjaka i pratiteta e se dogoditi. ta bi se dogodilo da u ovu meavinu ubacite neku ivotinjicu, na primer ribu? Pri ajte otome.

V DEO: EKSPERIMENTI


22/35

Istraivake igre pruaju izvanrednu ogunost detetu da upoznaje, produbljuje, menja svojstva nekihpredmeta, pojava i procesa. Svaka istraivaka igra podstie dete da gleda-vidi predmet, pojavu, proces, boju,oblik, veliinu, stanje, zvuk, ton, um, trajanje, pauzu, ritam zvuka. Dete dodiruje ono ime barata, proba ilimirie, pravi promene poloaja sopstvenog tela ili delova tela dok obavlja radnje u igri. Dete isprobavaraznovrsne radnje na predmetima, pojavama i procesima a to mu pomae da stie saznanja o znaajusopstvenog delovanja na promene koje nastaju. Manipulacijom dete otkriva uzrono-posledine veze,raznovrsnost promena ko je nastaju usled biolokih, fizikih, hemiskih zakonitosti. Isto uoava da poredspoljanjih promena ove mogu biti i unutranje, to detetu omoguava da uvia dublji smisao odnosa, saznajeoptije zakonitosti i otkriva raznovrsnost asocijacije izmeu iskustva koje stie.

TELA KOJA PLUTAJU I ONA KOJA TONUCilj:Otkrivanje fizikih zakonitosti pluta-toneZadaci:Podsticati radoznalost za pojavu pluta-tone, podsticati proces klasifikacije, komunikacije.U veoj posudi sipati dovoljno vode. Pripremiti raznovrsne materijale putem kojih e dete svoje predpostavkemoi da isprobava. Za svaki materijal proveriti verbalno ta misli, hoe li potonuti ili plutati, zato tako misli.Isprobati predpostavke deteta, a zatim postaviti i dileme koje e dete reavati. Svaka predpostavka-dilemanudi nove, uz variranje uslova. Smisliti promenu uslova!

IGRA AOM VODE

Cilj:Eksperimentisanje, manipulacija, podsticanje misaonih aktivnosti.

Uzrast: Pet do sedam godinaMaterijal: Plastine providne ae, voda, tapii, stoni graevinski materijal.Predhodne radnje: Sve igre vodom koje bebisiterka koristi.Detetom obezbediti da pred sobom ima au vode za dva prsta praznu. Predloiti im da neto ubrzanimpokretom ruke poguraju ae napred po podlozi stola, a zatim ih zaustave. Ponovo naglo gurnuti ae, ali sadapored njih postaviti prepreke, graevinski materijal, tapie i slino. Dete prati sve to se dogaa sa vodom uai. Pri prvim pokretom voda se zatalasala i nastavila talasanje izvesno vreme posle zaustavljanja ae. Koddrugog pokretanja voda je pljusnula na podlogu. Istraivati zato je to tako, odgovore traiti zajedno sadetetom. Inercija je svojstvo tela, svaka promena poloaja, brzine i smera (kretanje, zaustavljanje) dovodi dopojave inercije.

IGRA RAZGLEDNICOM I NOVIEM

Cilj:Manipulacija, reavanje problema, podsticanje radoznalosti.Uzrast:etiri do sedam godinaMaterijal:Novii razglednia-kartoniRazglednicu postaviti na dlan ruke. Na sredini razglednice spustiti metalni novi. Postaviti problem: Kakoizvui razglednicu, a da se novine dodirne rukom i ne padne sa ruke? Dete manipulie i predlae reenja.Isprobati sve predloge deteta. Reenje: Jako kvrcnuti razglednicu srednjim prstom druge ruke, postavljenimkao za vrgu. Razglednica e izleteti, a novi ostati na dlanu. Novi se suprotstavlja brzom pokreturazglednice i ostaje na mestu.

IZVUCI PAPIR ISPOD NOVIA


23/35

Cilj:Manipulacija, podsticanje radoznalosti, reavanje problema, sticanje iskustva.Uzrast:etiri do sedam godina.Materijal:Kartonii razliitih dimenzija, metalni novii razliitih veliina i vrednosti.Ova igra je slina predhodnoj, samo se sada uzima neto tvri papir dimenzija 4x4 cm i novanica od jednogdinara. Papir staviti na spojene vrhove palca i srednjeg prsta, a na papir uravnoteiti dinar. Kvrckanjem drugomrukom papir izlee, a dinar ostaje na vrhovima prstiju. Ovde se moe istraiti ponaanje dinaraako je papirmanjih ili veih dimenzija, ta biva ako je papir manji, a ta ako je papir vei, a novanica takoe manja ilivea.

IGRA KUVANIM I NEKUVANIM JAJETOM

Cilj:Podsticanje senzornih aktivnosti, radoznalost, elje za otkriem, sticanje iskustva.Uzrast:Tri do est.Materijal:Jaje, posude.NA iru, plitku i ravnu posudu staviti kuvano jaje i nekuvano jaje. Obojiti ih razliitim bojamai dete upoznati koje

je kuvano, a koje nije. Zavrteti istovremeno vertikalno postavljena jaja na posudi (ovo ini dete) i pratiti ta sedogaa. Kuvano jaje e se due vrteti-rotirati. Dete tumai zato je to tako; kuvano jaje ima veu inerciju,

jednom pokrenuto, tee se zaustavlja. Ali, ako se ova ista jaja zavrte na isti nain, pa rukom naglo zaustave iodmah puste, nekuvano jaje i posle zaustavljanja nastavlja da se vrti. ta se sada dogodilo? Inercija mirovanjakuvanog jajeta je vea i obrnuto, nekuvano jaje ima veu inerciju kretanja.

KAKO UBACITI JAJE U AU VODE BEZ DODIRA?

Cilj:Reavanje problema, manipulacija, sticanje iskustva.Uzrast:Pet do sedam godina.Materijal:Jaje, daica ili kartoni, aa, voda, navlaka za ibice.Za ovu igru iskoristiti priliku kada su za obrok oredviena kuvana jaja. Detetu obezbediti au, ne potpunopunu vodom, daicu koja prelazi ivice ae . Na daicu staviti vertikalno navlaku za ibicu (spoljna kutija) ina njoj uravnoteiti jaje. Postaviti problem: kako ubaciti jaje u au a da se ne dodirne i ne razbije? Isprobatipredlog dece. Reenje: Naglo izvui daicu, navlaka od ibice pada u stranu, a jaje upada u au. Inercija

jajeta je velika, srazmerno njegovoj masi, pa nagli pokret daice ne moe da ga povue sa sobom.

KAKO OTKRITI KUVANO JAJE?

Cilj:Otkrie, sticanje iskustva.Uzrast:Tri do sedam godina.Materijal:Jaja, plitka posuda.Ako je dete izvodilo predhodne igre sa jajimaovo e biti jednostavno reiti. Ima iskustva da se kuvano jaje duevrti-rotira od nekuvanog. Meutim, ova se igra moe organizovati kao igra otkria: Kako pogoditi koje je kuvano

jaje? Isprobati sve predloge deteta i beleiti na ljusci olovkom kako se ponaa jedno, a kako drugo jaje.Razbijanjem jednog i drugog jajeta proveriti iskustva iz predhodne igre, kuvano jaje due se vrtelo, jednomzaustavljeno nije se ponovo pokrenulo, dok je kod nekuvanog bilo obrnuto.


24/35

IGRA AOM I SVEOM

Cilj:Posmatranje, predvianje, eksperimentisanje, reavanje problemaUzrast:Tri do sedam godina.Materijali:aa za vodu, svea, ibice.U praznu veu au za vodu bebisiterka je stavila manji komad zapaljene svee, zatim je postavila preko aevlaan upijajui papir, da pokrije otvor ae, a zatim poklopila aom iste veliine. Ubrzo posle poklapanjasvea je prestala da gori, ae su se zalepile jedna za drugu. Postavljen je problem: ta se dogodilo? Zbogutroka kiseonika u obema aama, u aama je nastao nii pritisak i ae su se zalepile jedna za drugu.

IGRA

AOM I PAPIROM

Cilj:Eksperimentisanje, predvianje, reavanje problema.Uzrast:Tri do sedam godina.Materijal:aa, papir, razglednica.Napuniti au vodom, poklopiti je vrim papirom, moe razglednicom i postaviti problem: ta e se dogoditiako se aa lagano okrene na dole zajedno sa papirom?

IGRA VODOM I SVEOM

Cilj:Reavanje problema, sticanje iskustva, eksperimentisanje.

Uzrast:Tri do sedam godina.Materijali:Tanjir, svea, ibica.Predhodne aktivnosti: Sve igre sa vodom koje su navedene.Pred detetom bebisiterka postavi problem: Kako iz tanjira u kome se nalazi novipotopljen u vodu uzeti ga, ada se ne pokvase prsti, niti da se pokvasi predmet, ako se koristi. U blizini je postavljena prazna aa za vodu,ibice i svea. Detetu je reeno da sve moe koristiti u reavanju problema. Razmotriti predloge. Zapali sesvea i uvrsti na tanjiru u vodi i poklopi aom. Voda se uvue u au, a noviostaje na suvom i moe seuzeti. Usled sagorevanja kiseonika, pritisak u ai se smanjio, spoljanji vazduh je teio da prodre uunutranjosti ae i tako u au potiskivao vodu.

PUCANJ IZ FLAE

Cilj:Posmatranje, eksperimentisanje, reavanje problema.Uzrast:Tri do sedam godina.Materijal:Flaa, papir, delovi puknutog balona.Predhodne radnje: Igra balonima.U staklenu flau sa irim grliem ubaen je komad zapaljenog papira. Jo dok je papir sagorevao, bebisiterka

je na grlizategla pare gume od balona. Dete prati ta se dogaa. Posle kraeg vremena sagorevanje papirase zaustavilo, a zategnuta guma se jako uvukla u grli flae. Postaviti pitanje: Zato se to dogodilo?Sagorevanjem papira u flai vazduh se zagreva i iri. Istovremeno se troi kiseonik, kako sastavni deovazduha. Ostali sastojci vazduha su razreeni, hlade se kada prestane sagorevanje i bivaju potisnuti od


25/35

spoljanjeg pritiska vazduha, zato se guma na flai jako zategne i uvue u grliflae. Ako se guma probuiiglom, uje se prilino jak pucanj.

ZATO VODA NE IZLAZI IZ FLAE?

Cilj:Sticanje iskustva, eksperimentisanje, reavanje problema, manipulacija.Uzrast:Tri do sedam godina.Materijal:Flaa, providna posuda.Pripremiti veu staklenu posudu, providne plastine ili staklene ae. U posudu sipati do polovine vodu, a flaenapuniti do vrha grlia vodom. Postaviti problem: Kako isipati vodu iz flae, ali tako da se flaa stavi brzo

grliem u bodu u posudi i dri sasvim uspravno (vertikalno)? Traiti odgovor od deteta i isprobati njegovareanja. Ako se grliflae oslobodi malo iznad nivoa vode u posudi i ne stavi pod pravim uglom, voda poinjeda istie, a vazduh da ulazi u flau. Isprobati razliite uglove nagiba flae i pratiti isticanje vode.

UHVATI VAZDUH

Cilj:Reavanje problema, korienje iskustva, eksperimentisanje.Uzrast:Od tri do sedam godina.Materijal:Plastina kesa.Detetu dati plastinu providnu kesu. Traiti od njega da je napuni vazduhom. Utvrditi injenicu da je vazduh tu

jednostavnim zatvaranjem otvora na kesi. Zavrtati otvor na kesi to je mogue vie. Postaviti problem: Doklese kesa moe zatvarati i ta e se dogoditi sa kesom ako se vazduh jako sabije? Sabijeni vazduh kod pucanjakese se oslobaa i nastaje pritisak, jer dolazi do meanja izjednaavanja sabijenog vazduha sa spoljanjimpritiskom vazduha.

VI DEO: DETE I JEZIKA KOMUNIKACIJA

Aktivnom jezikom praksom u svakodnevnim ivotnim situacijama dete ovladava raznovrsnom upotrebomgovora, spontano ovladava sloenim jezikim komponentama (glasovima, znaenjem, sintaksama) i ui za tai kako se upotrebljava jezik. U kontaktu sa drugima ono razvija komunikativne (socijalne) funkcije govora. Da bidete razvilo komunikativnu prilagodljivost (eksplicitan govor) nuno je praktikovanje svih funkcija govora,posebno onih koje se razvijaju u kontaktu sa drugima.

IVOTNO-PRAKTINE I SLOBODNE AKTIVNOSTISvakodnevne ivotno-praktine situacije jesu osnovni okvir koji je najpogodniji za praktikovanje I raznovrsnuupotrebu govora. Zato se koriste sve situacije za govorno aktiviranje dece. Takve situacije sun a primer:

Nega I pomodetetu, govor prilikom uzimanja obroka, svlaenja, oblaenja. Prianje o sadrajima iz porodine sredine. Razgovori koji se vode prilokom planiranja I dogovaranja. Odgovaranja na mnoga deija pitanja. Prianje doivljaja I dogaaja. Razgovor prilikom etnji, poseta. Obavetenja razliitih sadraja.


26/35

Stvarna telefoniranja. Prianje o onome ta dete interesuje

Sve ovo I mnogobrojna dogaanja jesu prvi ivotni kontekst za odvijanje prirodne komunikacije u kojoj detekoristi govor I ui za ta ga sve moe upotrebiti.

NEVERBALNE IGRE I AKTIVNOSTI

IGRE PREPOZNAVANJA I UOAVANJArazliitih signala na sebi I kod drugih: kod deteta, druge dece, kod

bebisiterke, roditelja, bake, deke, kod odraslih u okolini. Kako pokazujemo das mo ljuti? Kako kad smo veseli?Kako kad smo zamiljeni? Kako se pozdravljamo? Koje naine pozdravljanja smo uoili? Kako traimo tiinu?

IGRE OPONAANJA NA NEVERBALNOM PLANU:

Prikazivanje razliitih zanimanja ljudi i pogaanja o kome je re. Prikazivanje razliitih radnji. Prianje pria pantomimom i prevoenje na jeziki plan. Slanje signala: Jedno dete izvodi pokret, ostala deca prihvataju (slanje moe da se ubrzava ili

usporava) Gluma izgovora: Igra se organizuje tako da bebisiterka otvara usta ali ne izgovara rei. Dete treba da

deifruje ta govori. Nakon toga uloge se menjaju.

IGRE SLUANJA U KOMUNIKACIJI

Cilj: Razvijanje sluanja kao bitne komponente komunikacionog procesa usmeravanje panje na smisaoporuke da bi dete razumelo ta drugi kau.

Da bi se uilo sluanje dete treba staviti u situacije u kojima, da bi bio aktivni uesnik, mora, pre svega bitiaktivni sluaoc.

IGRA DOAPNI

Bebisiterka jednom detetu doapne jednu re. To dete tu reprenese drugom detetu takoe apatom. Tako dokraja. Poslednje dete kae glasno ta je ulo. ta se desilo sa rei dok je prela ceo krug? Zato? Igra seponavlja jer e deca biti motivisana da se aktivnije ukljue.

Varijanta:Isti postupak ali sa reenicom, sa dve rei, sa dve reenice (za stariji uzrast)

PRENOENJE PORUKE IZVRAVANJE NALOGA

Organizacija igre je ista, samo se u ovom sluaju apatom prenosi nalog. Poslednje dete izvrava nalog.

Razgovor:Kako glasi pravi nalog? ta je ulo poslednje dete? ta se dogodilo sa reenicom?

SLUANJE PARA


27/35

U igri uestvuje najmanje dvoje dece. Jedno dete pita drugo dete, na primer, ta voli da radi, ili da se igra i sl.Zadatak drugog deteta je da vrlo paljivo slua bez prekidanja. Posle ovoga saoptava bebisiterki ta je uo.

CRTANJE SLIKA

Igra se organizuje tako da bebisiterka opisuje sliku (slika, crte treba da bude jednostavna), a dete je crta, a dapre toga sliku nije video. Nakon crtanja razgovara se o tome koliko je dete paljivo slualo i koliko je opis slikebio dobar.

PISANJE PISAMA

in pisanja pisma moe da bude vrlo poeljno za ostvarivanje razliitih ciljeva na komunikacionom planu.Bebisiterka moe da predloi da se napie pismo jednom roditelju o aktivnostima koje su dete i bebisiterkaobavljale toga dana ili nekim drugim interesantnim deavanjima. Dete mora samo da formulie ta e pisati.Ukoliko je prisutno vie dece potrebno je da se meu sobom dogovore ta je najvanije da se napie u pismu.Bebisiterka (ili ako dete zna da pie, on pie) u saradnji sa detetom pie pismo. Na slian nain koriste se idruge pogodne situacije, kao na primer:

Izrada i sastavljanje estitki (praznici, roendani) Pisanje posveta (na knjigama) Ostavljanje poruka (roditeljima, drugovima...) Izraavanje zahvalnosti nekome (drugu, komijama...)

HEURISTIKA UPOTREBA GOVORA

U procesu vaspitanja treba uvaiti deju potrebu da postavljaju pitanja, jer zadravanjem pitanja zadravamodeiji razvoj. Uvaavanjem deijih potreba za postavljanjem pitanja ukljuuje odgovor na deije pitanje.Odgovor treba da bude prilagoen deijim mogunostima (intelektualno podnoljiv), dovoljno informativni i pomogunosti zanimljivi.

ODGONETANJE NEPOZNATOG PREDMETA

Iz arobne torbe bebisiterka izvlai jedan predmet, sakriva ga u ruci, iza tela ili paravana, a deca postavljajupitanja sa ciljem da pogode o kojem predmetu je re.

IGRE TIPA KVIZA DA, NE

Bebisiterka zamisli jedan predmet ili sakrije predmet. Dete treba da odgonetne o kom je predmetu re, opisujepredmet u formi pitanja: Da li je to predmet koji... Bebisiterka odgovara samo sa da ili ne. Kada dete pogodizamenjuju se uloge. Ova igra, ako se dovoljno osmiljeno izvodi, razvija kod dece logiko miljenje.

PITANJA SUPROTNOG ZNAENJA

Ovo je igra u kojoj su ukljuene rei suprotnog znaenja. Moe se igrati sa sliicama, ali moe i izvoenje naverbalnom planu. U poetku inicira bebisiterka, a kasnije dete moe da izmilja razliite mogunosti za igru.Bebisiterka poinje time to pita dete ta je, na primer, prvo. Dete nabraja, a zatim pita A ta je oislednje?,ta je blizu, a ta je daleko?, ta je plitko, a ta je duboko?. Aktivnost poprima inovativni karakter kada se


28/35

pree na pitanja koja se rimuju ili se slau: Ja vama neto kratko, a vi meni neto slatko, ta je kratko, a taje slatko? i slino.

IMAGINATIVNA UPOTREBA GOVORA

Imaginativna upotreba govora je korienje govora za stvaranje igrovne, izmiljene situacije. Polazi se odshvatanja da su imaginacija i stvaralatvo opte ljudske sposobnosti i bitni inioci u razvoju linosti, koje kaotakve treba negovati i kultivisati od najranijeg detinjstva.

STVARANJE IMENA; PESAMA; BESMISLICAOd deteta se trai da izmilja imena gradova na prema nekom cveu (Nevengrad, Lalagrad), da pravikombinacije sa imenima ivotinja (Jeograd, Nojgrad) i slino.

Sline su i igre izmiljanja imena stvarima prema njihovoj upotrebnoj vrednosti, kao na primer: No Sekalovi,Stolica Sedeljkovi, Olovka Pisarevi...

Smiljanje besmislica predstavlja namerno okrenut red stvari. Njihova saznajna vrednost je nesumnjiva, jer izasvakog ne tako dete jasno osea tako, svako odstupanje od normi jaa uverenje deteta u normu. Evonekoliko primera: Zec puku lovi, puka nosi zeca; Krava kukurie, a petao nosi mleko; Kokoka juri lisicu;Ovakve igre mislima i reima pruaju i dobru, oputajuu atmosferu obogaenu humorom.

STVARANJE PRIA

Postoji vie mogunosti za stvaranje i izmiljanje pria, to omoguava praktikovanje govora na imaginarnom istvaralakom planu. Na primer:

Bebisiterka pria priu, ali ne do kraja. Ostavlja detetu da on zavri priu onako kako eli. Ovo isto moe da se kombinuje sa dramskim izvoenjem. Detetu se mogu dati rei od kojih e smisliti priu. To mogu biti njegove najlepe rei, rei koje on

odabere, tri stvari koje se izvuku iz torbe isl. Detetu se mogu dati sliice ili delovi ilustracije neke slikovnice od kojih moe da razvija priu.

Stvaranje pria uz pomolutaka kao motivacionog sredstva. Posebnu grupu ine takozvane fantastine prie. Od deteta se moe traiti da izmisli neku neobinu

ivotinju, da izmisli oblik tela te ivotinje, kako se kree, da li je velika ili mala, ime se hrani. Treba traiti od deteta da izmilja prie o arobnim zemljama, ko tamo ivi, kako se ivi, ko vlada tom

zemljom. Prie moe i da ilustruje.

IGRE ZA BOGAENJE DEIJEG RENIKA

Bogaenjem deijeg renika, otvara se put razvoju deteta uopte, a u okviru toga i jezikom razvoju. Igre iaktivnosti kojima se moe obogatiti, proiriti i aktivirati deiji renik:

Izmiljanje poreenja: lep kao... vredan kao... Nalaenje slinih rei.


29/35

Nalaenje istih rei koje razliito znae. Stvaranje deminutiva (ptiica, cveti). Stvaranje argumentativa (div ima ruendu). Stvaranje i pronalaenje onomatopejskih rei (rei koje oponaaju zvukove iz prirode). Graenje novih rei dodavanjem nastavaka. Uoavanje i beleenje udnih rei, novih rei. Uoavanje razliitih osobina jednog istog pojma. Na primer: Olovke nisu uvek iste. Mogu biti: dugake,

kratke, otre, tupe, hemiske, obine, drvene, plastine... Nabrajanje stanita ivotinja: tenara, golubarnik... Nabrajanje ko ta radi. Izmiljanje neobinih rei. Traenje najduih rei. Znaenje naih imena.

VII DEO: ISTRAIVAKE LIKOVNE IGRE I AKTIVNOSTI

U svom likovnom razvoju dete prolazi kroz odreene faze koje se odvijaju u kontinuitetu i meusobno se

proimaju. Teme koje su iz deijeg doivljaja i iskustva mogu da pokrenu deije emocije i da budu pravistimulans za likovnu kreaciju. Bolje je ne davati temu, nego je nametati iz drugih oblasti, u okviru tematskogplaniranja (opte teme: prolee, radovi u polju, voe i povre... Uske teme: cvet za mamu, puka za vojnika,brojimo do tri...).

CRTAMO (SLIKAMO) TAKICE

Pripremiti vre podloge, kao i tehnike: olovke u boji, grafitne olovke, votani ili uljani pastel, ali ne iflomastere koji e udarcem u podlogu postati neupotrebljivi. Pustiti dete da slobodno, takicama prvi are popodlozi. Teme nisu poeljne. Kasnije se moe predloiti da neto konkretno napravi.

Varijante: Slikamo takicama (tempera prstiima, etkicama); Slikamo takicama (tu prstiima,etkicama). Obe varijante odgovaraju svim uzrastima.

CRTAMO NEOBINO

Grupa igara koja sledi prevashodno su igre oputanja i relaksacije. Poeljno ih je vie puta primenjivati jerpodsticajno deluju na onu decu koja su u fazi adaptacije, a koja najee odbijaju likovne aktivnosti. Ovimigrama deca stiu samopouzdanje i sigurnost u svoje likovne sposobnosti, to je znaajno za dalji vaspitno-obrazovni rad na likovnom vaspitanju.

Crtamo levom rukom; Crtamo levom i desnom rukom istovremeno; Crtamo sa vie olovaka, pastela, flomastera etkica, itd;


30/35

Crtamo murei; Crtamo desnom nogom; Crtamo levom nogom; Crtamo istovremeno obema nogama sedei, leei; Crtamo desnom rukom i levom nogom istovremeno i obrnuto; Crtamo ispod stola, stolice (podloga je zalepljena na unutranjem delu; dete crta sedei, uei,

leei...); Slikamo celom akom;

Otvarati to ire mogunosti, tako da dete samo otkriva kako se sve moe crtati. Ove igre odgovaraju svim

uzrastima.PRSKANJE BOJAMA

Istraujemo zajedno sa detetom i eksperimentiemo ime se sve moe prskati. Od sredstava za prskanjeotkrivati najneobinije.: etkica za zube, eljevi, etka za odela (trljanjem jedne o drugu), prskalica za cvee,boica od parfema, i td. Najpogodnije boje za korienje u ovoj igri su tuevi u boji, jer zadovoljavaju potrebedece za istim i intenzivnim bojama. Mogunosti prskanja bojama:

Posmatramo i uoavamo razlike pre i posle prskanja. Prskamo boju preko boje. Prskamo jednom bojom. Prskamo istom vodom, a zatim bojama: posmatramo i uoavamo kako izgledaju boje pre i posle

prskanja...

Ovim igrama otvaramo ire mogunosti istraivanja, eksperimentisanja i traganja, kao i ime se sve moeprskati. Igra odgovara svim uzrastima.

CRTAMO SLIKAMO NA RAZLIITIM PODLOGAMA

Podsticati i podravati istraivake tendencije kod dece za otkrivanjem i eksperimentisanjem sa novimpodlogama za likovni izraz. Moe se crtati slikati na drvetu, novinskoj hartiji, plastinoj foliji, boci, poklopcu,na starom tatinom eiru, starom kiobranu, majci itd. Podsticati i usmeravati radoznalost u otkrivanju novih

podloga za rad. Odgovara svim uzrastima.IZGUBLJENA ETKICA

Razgovorom omoguiti detetu da otkrije ime sve moe da crta, osim etkicom. Omoguiti mu da slobodnoiznosi svoje predloge, zatim predloge i oprobajte. Pribor za rad moe biti: krpica, suner, pipete za kapi,komadii krompira, cela aka, prst, pero, etkica za zube, pertle, guvica hartije i slino. Odgovara svimuzrastima.

OTISKIVANJE STOPALA

Pripremiti veliki papir (hamer) i vee plitke posude sa razmuenom bojom. Mogui tok:


31/35

Skakutanje obema nogama po papiru, ostavljajui tragove. Prepoznajemo i otkrivamo levo od desnog stopala. Hodamo sitnim korakom... krupnim...

Podstiemo dete da samo izmilja kako se jo moe otiskivati (u ritmu muzike). Ovu igru je najboljeorganizovati kada je toplo vreme na otvorenom. Odgovara svim uzrastima.

NAE TAJNE

Ponuditi detetu belu podlogu (papir) i bele votane uljanje pastelne boje (moe i bela svea). Podsticati deteda se stvaralaki izrazi, treba da nacrta svoju tajnu. Tajna e biti otkrivena ako se oboji tenim bojama. Ne

insistirati da nam dete otkrije svoju tajnu, ako za to nije spremno. Odgovara svim uzrastima.

IGRA GLINOM

Ova igra je jedan od sigurnih naina da se dete oslobodi straha od ovog prljavog materijala koji dovoljno nepoznaje. Deca koja bolje poznaju glinu, kasnije se vrlo rado igraju sa njom. Pre nego to organizujemo ovuigru, potrebno je da pripremimo glinu to jest da je zamesimo tako da se ne lepi za prste i ostavimo je u vlanojkrpi. . Takoe pripremimo i posudu za vodu, kako bi dete u toku rad amoglo da kvasi glinu. Bebisiterka detetupostavlja brojne zadatke: da napravi loptu od gline, debelu i tanku glistu, evrek, da mesimo glinu kao da smoljuti, udaramo glinu obema rukama, bupimo rupe kroz glinu i slino.

MOKRO NA MOKROPripremimo neto vei papir, a zatim istom vodom premazati celu podlogu (veim etkama, vlanimsunerom ili krpom). Po mogunosti nakvasiti podlogu i sa druge strane. Ponuditi detetu da na ovako mokrojpodlozi slika nekim od tenih slikarskih materijala, igrajui se bojama kako on eli. Ova eksplozija razlivenihboja privlai i jo vie podstie decu na nova eksperimentisanja i otkrivanja. Naknadnim vlaenjem tamo gde

je voda isparila produavamo igru, sve dok dete ne zadovolji svoju radoznalost. Ako se u toku igre kod detetajavi ideja da neto konkretno ostvari, potrebno je tu ideju podrati i usmeravati dete kako bi oformilo svojuvizuelnu zamisao. Odgovara svim uzrastima.

NIZANJE

Koristiti bogatstvo materijala za pravljenje venia, ogrlica, narukvica, minua... Za nizanje se mogu koristiti:razliiti listovi biljaka, cvetii razliitih boja i oblika, meki plodovi (umske jagode, vinjem trenje idr) idr.Takoe za nizanje ogrlica i narukvica mogu se koristiti i testenine (makarone), koje je najpre mogue ofarbati.Uz promenu materijala igra je uvek nova i zanimljiva za dete posebno ako se organizuje u prirodi. Ogrlice,narukvice od jestivih plodova mogu se na kraju probati. Odgovara svim uzrastima.

SLIKANJE PRSTIIMA

Za svu onu decu koja tek poinju da slikaju, ova igra je posebno privlana, jer podstie njihove istraivaketendencije (mogu da razmazuju, dodaju nove boje, isprobavaju, eksperimentiu). Ukoliko se ova igraorganizuje sa malianima do tri ipo godine, po mogunosti pripremiti domai tirak od brana u koji stavljamo

malo boje, a ostalim uzrastima ponuditi tempere razmuene u gustini jogurta u plitkim posudama. Takoe


32/35

pripremiti vre glatke podloge kao i vlane sunere i vlane krpe. Teme nisu poeljne. Odgovara svimuzrastima.

SLIKA NA KAMENU

Pokupiti zajedno sa detetom vee kamenie na kojima moe da se slika. Poeljno je, pre upotrebe, dobrooprati vodom i osuiti. Posmatramo paljivo kamenie sa svih strana i pokuavamo da otkrijemo na ta naspodseaju (cipela, drvo, cvet, brod, riba, auto...). Podstiemo detetovu matu da opazi i druge slike, okreuikamenie sa svih strana. ta bi jo mogli da budu? Kada dete opazi kamenina nov nain, ponuditi mu daih ukrasi kako on eli. Po zavretku rada, kada se boja osuila, izlakirati (bezbojnim lakom) ovu sliku nakamenu. Odgovara svim uzrastima.

PRILOG I: RAZVOJNA MAPA INTELEKTUALNIH SPOSOBNOSTI DETETA OD ROENJA DO SEDMEGODINE

1 mesec Osnovni oblik uenja. Klasino uslovljavanje.

3 meseca Osnovni oblik uenja. Instrumentalno uslovljavanje.

5 meseci Sve stavlja u usta (ispituje svet oralno). Manipulie predmetima i razgleda ih. Namernopomou predmeta proizvodi zvukove.

8 meseci Igra se bacajui predmete na pod.

9 meseci Trai neposredno sakriven predmet. Privlai predmet pomou vrpce. Uenje putemimitacije. Asocijativno uenje.

12 meseci Pronalazi sakriveni predmet. Trai predmete izvan vidljivog polja. Daje predmet nazahtev. Uenje putem pokuaja i pogreaka.

18 meseci Na zahtev pokazuje predmete iz neposredne okoline. Pokazuje na sebi tri dela tela nazahtev (oko, glava , nos). Posle pokazivanja stavlja 4 oljice na 4 tanjiria. Poecisimbolicke igre "kao da", "kobajagi".

19 meseci Koristi sredstva u resavanju problema. Dovodi predmete u meusobni odnos i delujejednim predmetom na drugi.

24 meseca Savla

uje jednostavne prepreke. Pokazuje 5 delova tela na zahtev. Izdvaja jedan predmetiz gomile na nalog. Pridruuje indentine oblike i boje u odgovarajui skup (dva oblika ili


33/35

boje). Uenje uvianjem.

28 meseci Daje "jos jedan". Gradi most od tri kocke po modelu.

30 meseci Slae 4 kocke u kvadrat. Razlikuje i razvrstava veliko i malo. Grupie identine oblike iboje. U odgovarajui skup (3 oblika ili boje), izvrava 3 naloga.

36 meseci Uoava koliinu malo-mnogo. Daje 2 predmeta na zahtev. Igra "kobajagi". Igra ulogevaspitaa, prodavca, doktora. Ponavlja 3 broja ili reenicu od 4 rei, postavlja pitanja:"ta je ovo", "Ko je to", "Kako". Prepoznaje najduu liniju od 3 i najveu od 3 lopte.

40 meseci Prebrojava 4 predmeta u nizu. Posle pokazivanja razvrstava logike blokove prema dvaatributa ("nai crveni krug"). Reava jednostavne problemske situacije (ta radis kada si

gladan).

42 meseca Ponavlja 4 broja ili reenice od 6 rei. Gradi most od tri kocke po unapred datom modelu.Sastavlja sliku od 2 dela Nastavlja zapoeti niz boja oblika ili velicina.

46 meseci Iz gomile deset elemenata odbrojava etri predmeta. Posle pokazivanja razvrstava logikeblokove prema 3 atributa ("Daj mi veliki crveni krug").

5 godina Sastavlja sliku od 4 dela. Orjentie se u vremenu (dan-no, jutro, podne, vee; sada, pre,posle). Reava zadatak tipa "ko ima vie". Prebrojava do deset i odbrojava traeni brojpredmeta (do deset). Prepoznaje i pie brojeve do 5. Ponavlja reenicu od 8 rei ili niz od5 brojeva. Uvia slinosti bilo koje prirode (boje, oblika, veliine, svetlosti).

6 godina Zna koja je njegova leva a koja desna ruka. Izvrava tri naloga data zajedno.

7 godina Broj elemenata u skupu adekvatno oznaava brojkom. Na verbalni nalog moe razvrstatilogike blokove prema 4 atributa (boja, oblik, veliina, debljina). Izbroji 13 kocaka. Pravistepenice od 10 kocaka. Nakon to mu je model sklonjen navodi razlike (po emu serazlikuju: ptica-pas, drvo-staklo).

PRILOG II: RAZVOJNA MAPA SOCIJALNOG I EMOCIONALNOG RAZVOJA DETETA OD ROENJA DOSEDME GODINE

0-1 mesec Spava oko 20 sati. Prestaje da plae kada mu se pribliite. Gleda netremice majku dokmu pria.

1-2 meseca Ljudski glas i podizanje na ruke smiruju dete kada plae.


34/35

2-3 meseca Reakcija oivljavanja kada gleda ljudsko lice. Facijalna ekspresija (grimase).

3 meseca Spava oko 18 sati. Razliito plae kada je gladno, kada ga neto boli i kada mu je neugodno.

4 meseca Glasno se smeje. Trai pogledom majku koja ga zove.

5 meseci Pozitivna emoticionalna reakcija na svaki ljudski lik.

6 meseci Spava oko 16 sati. Razlikuje poznate od nepoznatih. Ljuti se ako mu se uzme igraka.

7 meseci Smeje se liku u ogledalu.

8 meseci Igra se skrivaa (ku-ku).

9 meseci Spava oko 15 sati. Hrani se keksom. Privlai panju okoline razliitim aktivnostima.Reaguje na svoje ime. Oponaa radnje "pa-pa". Prua ruke da bi ga podigli.Plae kadase odvoji od majke. Afektivno vezivanje: vezano za jednu osobu. Strah od stranih lica:rezervisano ponaanje.

10 meseci Pije iz oljice uz pomoodraslog. Prua igraku, ali je ne puta.

11 meseci Tai rukama na poznate pesmice. Reaguje na zabranu prekidom zapoete aktivnosti.

12 meseci Spava 13-15 sati. vae hranu. Pomae pri obla

enju. Samostalno prinosi hranu ustima.Oponaa jednostasvne radnje ukuana (plazi se, mirka, kaljuca). Pokazuje prstom u

eljenom pravcu. Daje predmete majci. Pokazuje interes za decu i odrasle.

12-15 meseci Strah od nepoznatih osoba dosee vrhunac.

15 meseci Reaguje na svoje ime. Imitira jednostavne aktivnosti ukuana. Ponavlja aktivnosti kojimase ukuani raduju.

18 meseci Skida cipele i arape. Otkopava rajfelus. Pridrava au dok pije. Pokuava da jedekaikom. Jak strah pri odvajanju od bliskih osoba. Igra se samo u prisustvu druge dece.

Javljaju se znaci ljubomore. Negoduje kada drugo dete privlai panju na sebe.

24 meseca Skida gacice, pantalone, kaput i jaknu. Zatvara rajfelus. Pije samo iz solje. Poetakparalelne igre. Igra se pored vrnjaka. Poveremeno im daje ili pokazuje igraku. Uiva uigrama borbe i premetanja sa vrsnjacija. Poetak interesovanja za grupne aktivnosti.Izraena ljubomora i ponos. Reaguje na emocionalnii izraz odraslog (empatija).

25 meseci Ostaje krae vreme sa nepoznatom osobom.

26 meseci Oblai delove odece (cipele, arape, gaice).

28 meseci Inicira vlastitu igu. Prihvata igru JA-TI. Zna svoje ime.


35/35

29 meseci Na vreme trai nou.

30 meseci Ne mokri nou. Nosi au sa vodom bez prosipanja. Pomae odraslima u aktivnostima(brie prainu). Pridruuje se grupno voenoj igri ("ringe ringe raja").

36 meseci Kae svoj pol i godine starosti. Koriste fraze utivnosti: molim, hvala, izvini. Igru estoproprati govorom. Pokuava da pospremi svoje igrake. Napadi besa pri sputavanju.

3-4 godine Uspostavljena kontrola defekacije i mokrenja (potrebna mu je pomou toaletu). Prvozaljubljivanje.

4 godine Kooperativna igra sa vrnjacima. Poinje da prihvata jednostana pravila igre.Samoinicijativno se pozdravlja sa odraslima. Samostalno se priprema za spavanje.

Poinje emocionalno povezivanje. Pojava emocija: stida, zavisti, nade i ponosa; Prvaestetska oseanja.

4-5 godina Interesovanje za polne organe, mogua mastrubacija. Kompletno ovladavanje toaletom.Strhovi od mraka, imaginarnih bia.

5 godina Postavlja sebi sto. Organizuje igre sa vrnjacima. Preferira igru sa istim polom. Ukljucujese u razgovor sa odraslima. Moe da odloi zadovoljavanje potrebe.

6 godina Koristi kompletan pribor za hranjenje. Pravi sebi sendvi. isti svoje cipele. Ide samo ukomsiluk. Moe mu se poveriti manja suma novca. Bira omiljenog druga. Pokazujezastitniko ponaanje prema mladoj deci. Potuje pravila igre sa vrnjacima. Prepoznajesvoja oseanja ljubavi i sree, besa i razoarenja. Situaciju moe da sagleda i iz ugladruge osobe. Realistini strahovi i strahovi od natrpirodnih bia. Sposobnost za saradnju izajednike aktivnosti.

Documents

Prirucnik - Vaspitno-obrazovni-rad Sa Decom