PRIORITETI SPOLJNOPOLITIČKE STRATEGIJE REPUBLIKE …strategije Srbije, to još uvek nije rezultiralo formiranjem tima/ova za njenu izradu. Jedan od pokušaja je predstavljala i prošlogodišnja

343

Dragan ĐUKANOVIĆ UDK: 339.9(497)Ivona LAĐEVAC1 Biblid 0025-8555, 61(2009)

Vol. LXI, br. 3, str. 343-364Izvorni naučni rad

Jun 2009.

PRIORITETI SPOLJNOPOLITIČKE STRATEGIJEREPUBLIKE SRBIJE

APSTRAKT

U ovom radu autori ukazuju na osnovne prioritete koje treba dasadrži buduća spoljnopolitička strategija Republike Srbije. Oninaglašavaju da je najpre neophodno postići osnovni društveni i političkikonsensus oko najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva, a zatim u okvirustrategije definisati način taktičkog i operativnog sprovođenja utvrđenihciljeva, i precizirati ustavni i zakonski institucionalni okviri za njegovuimplementaciju. Značajna pažnja u radu je posvećena i pozicioniranjuRepublike Srbije prema Evropskoj uniji i NATO-u, SjedinjenimAmeričkim Državama i Ruskoj Federaciji, učešću Srbije u raduuniverzalnih i regionalnih međunarodnih organizacija. U radu seanaliziraju i bilateralni i multilateralni odnosi u regiji Zapadnog Balkana.

Ključne reči: spoljna politika, spoljnopolitička strategija, prioriteti,Republika Srbija, Evropska unija, NATO, Sjedinjene AmeričkeDržave, Ruska Federacija, Jugoistočna Evropa, regionalne inicijative,zemlje u razvoju.

UVOD

Posle osamostaljenja Republike Crne Gore 21. maja 2006. godine,Republika Srbija je, takođe, postala samostalna i suverena država inaslednica međunarodnopravnog subjektiviteta poslednje zajedničke

južnoslovenske države – državne zajednice Srbija i Crna Gora.2 No, neposredno

1 Dr Dragan Đukanović, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu,Beograd, e-mail adresa: [email protected], Ivona Lađevac, istraživač-saradnik u Institutuza međunarodnu politiku i privredu, Beograd, e-mail adresa: [email protected]

2 U skladu sa nekadašnjom Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora (član14. i član 60, stav 5) država koja iskoristi pravo na preispitivanje svog državnopravnogstatusa ne nasleđuje međunarodnopravni subjektivitet zajednice.

344

Đukanović D., i dr., Prioriteti spoljnopolitičke strategije Republike Srbije, MP 3, 2009. (str. 343-364)

uoči okončanja referendumskog postupka u Republici Crnoj Gori krajem 2005.godine otpočeo je i proces pregovora o budućem statusu Kosova – južne srpskepokrajine, pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ovaj proces nije urodio plodom, te jevlast u Prištini 17. februara 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost ovogentiteta.3 Navedeni akt nije priznat od strane vlasti u Srbiji, koje su otpočele sapostupkom pokretanja zahteva za dobijanje savetodavnog mišljenja predMeđunarodnim sudom pravde u Hagu o pravnim osnovama navedenog čina.

Dakle, nakon zaokruživanja procesa državnosti Republika Srbija se, kaozapadnobalkanska, podunavska i delimično srednjoevropska zemlja, suočilasa neophodnošću definisanja vlastitog položaja u regionu Jugoistočne Evrope,Evrope i sveta. Uzimajući u obzir velike, a neretko i nepremostive razlike kojepostoje među vodećim činiocima vlasti i opozicije u Srbiji u vezi sakonkretnim definisanjem spoljnopolitičkog položaja zemlje, nije realnoočekivati da će se konsensus oko definisanja strategije u svim njenimsegmentima uskoro postići. Važno je, štaviše, napomenuti i da pojedinipolitički faktori i dominantni deo javnosti u Srbiji još uvek ne uviđaju da sezemlja sada nalazi u sasvim drugačijem položaju u odnosu na statussvojevrsnog regionalnog hegemona, koji je bio očigledan protekle decenijetokom sukoba koji su rezultirali disolucijom nekadašnje jugoslovenskefederacije (u Republici Sloveniji, Republici Hrvatskoj i Bosni i Hercegoviniod 1991. do 1995).4

Polazeći od ustavne definicije Republike Srbije kao „države srpskognaroda“,5 u novoj spoljnopolitičkoj strategiji sasvim se osnovano treba postavitii pitanje načina zaštite pripadnika ove zajednice najpre u zemljama nastalim odJugoslavije,6 a potom i u zemljama „starog“ susedstva. Kada se govori osrpskoj zajednici u postjugoslovenskim državama bitno je istaći činjenicu da su

3 Videti više u: Žaklina Novičić, „Kosovo: godinu dana od jednostranog proglašenjanezavisnosti“, Međunarodna politika, godina LX, broj 1133, Beograd, januar–mart 2009,str. 21–34.

4 Videti: Allan Little and Laura Silber, Yugoslavia: The Death of Nation, TV Books, NewYork, 1996, pp. 31–373. i Dragan Đukanović and Dejan Gajić, “Determing the Status ofKosovo within the Post-Yugoslav Context“, Review of International Affairs, Vol. LVII,No. 1127–1128, Belgrade, July–December 2007, pp. 21–25.

5 „Ustav Republike Srbije“, Službeni glasnik Republike Srbije, godina LXII, broj 98,Beograd, 10. novembar 2006, član 1.

6 U Republici Sloveniji, Republici Hrvatskoj, Republici Crnoj Gori i Republici Makedonijiživi oko 480 000 pripadnika srpskog naroda. Videti: Dragan Đukanović, „Položaj Srba upostjugoslovenskim državama“, Nova srpska politička misao, godina XV, broj 3–4,Beograd, 2007, str. 367–378.

345


Srbi u Bosni i Hercegovini konstitutivni narod, a da u Republici Slovenijiuopšte nisu priznati kao etnička manjina, iako su prema poslednjemobavljenom popisu najzastupljenija manjinska zajednica.7 Kada je, sa drugestrane, reč o starom susedstvu Srbi žive u svim zemljama, izuzimajućiRepubliku Bugarsku, a dosta pripadnika ove zajednice nastanjeno je i uRepublici Austriji. Pored navedenog i pripadnici manjina drugih naroda izokruženja Srbije treba da budu obuhvaćeni spoljnopolitičkom strategijom kaosvojevrsni mostovi za saradnju sa njihovim matičnim državama. To se posebnoodnosi na Mađare, Bošnjake, Albance, Rumune, Crnogorce, Hrvate i Bugare.8

Spoljnopolitička strategija Republike Srbije pored osnovnih ciljeva, trebada ukaže i na pojedine vrednosti na kojima će se zasnivati. To svakakopodrazumeva puno poštovanje principa međunarodnog javnog prava, kao ipromovisanje načela saradnje i mirnog rešavanja konflikata. Takođe, ovajdokument mora predvideti i promociju novog identiteta Republike Srbije uEvropi i svetu, koji će biti oslobođen brojnih stereotipa pruzrokovanihprošlodecenijskim sukobima. Posebno je značajno da se detaljno predvide ioblasti u kojima će se odvijati spoljnopolitička aktivnost zemlje, ali i da sepreciziraju postojeći ustavni i zakonski mehanizmi za njihovu implementaciju.

KREIRANJE SPOLJNE POLITIKE SRBIJE: DOSADAŠNJI TOK

Polazeći od činjenice da je savremeni svet izrazito dinamičan, kao i da jeneposredno okruženje naše zemlje u stalnim promenama, jasno je da seRepublika Srbija, nakon postizanja elementarnog društvenog konsensusa,mora odrediti u odnosu prema Evropskoj uniji, NATO i neposrednomokruženju u regiji Jugoistočne Evrope. Ovo se ne može postići bez definisanjaodnosa Srbije sa vodećim državama u svetu (SAD i Ruskom Federacijom), alii bez osnaženja multilateralne saradnje. Poboljšanje i jačanje statusa Srbije umeđunarodnim organizacijama, takođe, predstavlja jedan od vodećih ciljeva.

Veoma značajnu pretpostavku uspešnog definisanja spoljnopolitičkestrategije zemlje predstavlja i korišćenje pozitivnih iskustava dosadašnje

7 „Popis prebivalstva, gospodinjstev in stanovaj, Slovenija – 31. marca 2002“, u: Statističneinformacije, številka 92, Statistični urad Republike Slovenije, 2003, Ljubljana, str. 4–5.

8 Videti: Statistički godišnjak Republike Srbije (2004), Republički zavod za statistikuRepubliku Srbije, Beograd, 2004, str. 63. i Dragan Đukanović, „Izmene etničkih strukturadržava nastalih od Jugoslavije: putevi nove etnonacionalne homogenizacije“, u: SlobodanNešković (ur.), Bezbednost u postmodernom ambijentu, CESNA B, Fondacija HannsSeidel, Beograd, 2008, str. 423–424.

346


spoljne politike Srbije (od formiranja prvih oblika državnosti 1804. godine),ali i nekadašnjih južnoslovenskih država (od 1918. do 2006. godine). Praćenjeaktuelnih globalnih i regionalnih zbivanja i procesa, te svojevrsna naučnapredikcija njihovog budućeg razvoja, istovremeno, treba da bude sadržana uspoljnopolitičkoj strategiji. Dakle, ova strategija treba da bude zasnovana i nanaučnim analizama i projekcijama najpre globalnih (poput globalizacije i sl.),a potom i brojnih regionalnih procesa (regionalizam, jačanje multilateralnihvidova saradnje, itd.). Ništa manje bitno jeste i uključivanje više resornihministarstava Vlade Srbije (Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvoodbrane, Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, itd.) uproces koncipiranja spoljnopolitičkih prioriteta i definisanja osnovnih ciljeva.Sve već navedeno podrazumeva i vođenje javnih rasprava o dokumentu prenjegovog usvajanja u Vladi Republike Srbije. Prilikom izrade spoljnopolitičkestrategije veoma je važno koristiti i iskustva drugih država u tranziciji. Zato suznačajni strategijski spoljnopolitički dokumenti postjugoslovenskih država idržava Istočne i Centralne Evrope.9

Nakon formiranja bivše Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992.godine, sačinjene od Republike Srbije i Republike Crne Gore, nije biousvojen niti jedan akt koji se odnosio na definisanje spoljnopolitičkestrategije. Jedini izuzetak predstavlja ekspoze nekadašnjeg saveznog ministraza inostrane poslove Gorana Svilanovića u Saveznoj skupštini 24. oktobra2001. godine.10 U navedenom ekspozeu bila je istaknuta neophodnostdefinisanja nove spoljne politike Jugoslavije nakon smene vlasti u Beogradu5. oktobra 2000. godine, koja bi uspešno prevladala uticaj decenijske izolacijezemlje. Pored iscrpnog navođenja većeg broja činilaca (globalnih,regionalnih i unutrašnjih), koji su uticali na međunarodni položaj tadašnjeSavezne Republike Jugoslavije, Svilanović je u navedenom izlaganju izneo inove ciljeve spoljne politike zemlje zasnovane na težnjama da se zemljapridruži Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu, jačanju regionalnesaradnje i bilateralnih odnosa sa susedima, potom na razvijanju izbalansiranihodnosa sa globalnim spoljnopolitičkim akterima (Sjedinjene Američke

9 Npr. videti: „Odrednice vanjske politike Republike Hrvatske“, Internet, http://rs.mvp.hr/?mh=335&mv=1933, „Spoljnopolitičke prioritete Republike Crne Gore“, VladaRepublike Crne Gore, Podgorica, 23. novembar 2007. i “Hungarian’s External RelationsStrategy“, Government of Hungary, Budapest, 11 March, 2008.

10 Videti: „Ekspoze saveznog ministra za inostrane poslove Gorana Svilanovića uSaveznoj skupštini SRJ“, Beograd, 24. oktobar 2001, Internet: http://www.mfa.gov.yu/Srpski/spopol/Ministar/Govori/241001_s.html, 25/12/2007.

347


Države i Ruska Federacija), kao i na podsticanju odnosa za državama „Trećegsveta“, odnosno zemljama u razvoju.

Posle spoljnopolitičkog ekspozea ministra Gorana Svilanovića unekadašnjoj Saveznoj skupštini Savezne Republike Jugoslavije usledilo je uvećoj meri implementiranje proklamovanih ciljeva.11 Ipak, nakon nestankaSavezne Republike Jugoslavije, a usled brojnih problema koji su pratilifunkcionisanje njene pravne naslednice – državne zajednice Srbija i Crna Gora(2003–2006), pojedini spoljnopolitički priotiteti su potisnuti u drugi plan, aotvaranje pitanja statusa Kosova je nametnulo ovu temu kao dominantnu.12

Štaviše, i danas su spoljnopolitičke aktivnosti zemlje usredsređenedominantno na, kako se neretko navodi, rešavanje statusa Kosova, odnosno napokušaj uticaja na zemlje koje još uvek nisu priznale njegovu nezavisnost dato i ne učine. Multilateralna regionalna saradnja,13 sa druge strane, nijeznačajnije opterećena pitanjem Kosova i odvija se bez većih problema, ali subilateralni odnosi Srbije sa pre svega pojedinim „novim“ susedima umnogomepogoršani upravo posle njihovog priznanja Kosova. Tu se prvenstveno odnosina Republiku Crnu Goru i Republiku Makedoniju.14

Nepostojanje jasno definisane spoljnopolitičke strategije Srbije će,međutim, očigledno predstavljati problem za daljnje evropske/evroatlantskeintegracije zemlje. To podrazumeva da nedostatak ovog dokumenta ostavlja

11 Posle priznanja nezavisnosti Kosova od strane Republike Crne Gore i RepublikeMakedonije ambasadori ovih država su stekli svojstvo nepoželjnih osoba i napustili suBeograd 11. oktobra 2008. godine. Videti više u: Dragan Đukanović, „Spoljnopolitičkiprioriteti Republike Srbije u bilateralnim i multilateralnim odnosima sa susedima“, u:Edita Stojić-Karanović i Slobodan Janković (urs), Elementi strategije spoljne politikeSrbije, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str. 106–133.

12 Ivan Knežević (ed.), The Current Status Quo and Prospects for Serbia’s EuropeanIntegration: Analysis of Political and Economic Aspects, Studies on International IssuesB 07, Slovak Foreign Policy Association, European Movement in Serbia, Slovak Aid,Bratislava, 2008, pp. 6–7.

13 Videti: Jelica Minić i Jasminka Kronja, Regionalna saradnja za razvoj i evropskuintegraciju, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, Albanski institut za međunarodne studije,Tirana, Centar za institucionalni razvoj, Skoplje, Evropski pokret u Crnoj Gori,Podgorica, Helsinški komitet za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, Institutza međunarodne odnose, Zagreb, Kosovski institut za politička istraživanja i razvoj,Priština, 2007, str. 3–56.

14 Dragan Đukanović, „Spoljnopolitički prioriteti Republike Srbije u bilateralnim imultilateralnim odnosima sa susedima“, u: Edita Stojić-Karanović i Slobodan Janković(urs), Elementi strategije spoljne politike Srbije, op. cit., str. 96–100.

348


mogućnost političkim činiocima da s vremena na vreme preformulišu pojedinestrateške ciljeve ili da, sa druge strane, različito pristupaju formiranju „liste“spoljnopolitičkih prioriteta. Naravno, nepostojanje jasne strategije možerezultirati i velikim problema u interresorsnom funkcionisanju Vlade u odnosuprema Evropskoj uniji, nekoj drugoj međunarodnoj organizaciji ili državi.

Premda su postojali brojni pokušaji da se pristupi izradi spoljnopolitičkestrategije Srbije, to još uvek nije rezultiralo formiranjem tima/ova za njenu izradu.Jedan od pokušaja je predstavljala i prošlogodišnja inicijativa članovaSpoljnopolitičkog saveta, savetodavnog tela Ministarstva spoljnih poslovaRepublike Srbije, da se sa izradom nacrta ovog dokumenta otpočne. Ministarspoljnih poslova Vuk Jeremić je na konferenciji za štampu 9. januara 2009.godine napomenuo da su spoljnopolitički prioriteti Srbije u ovoj godini definisanii da su oni vezani za „očuvanje ustavnog poretka zemlje, ubrzavanje procesaevropske integracije Srbije i poboljšanje dobrosusedskih odnosa u regionu.“15

Na ambasadorskoj konferenciji Srbije, koja je 12. januara 2009. godineokupila gotovo sve ambasadore Srbije u državama sveta predsednik RepublikeBoris Tadić je istakao da su spoljnopolitički prioriteti zemlje „odbrana Kosova,evropska integracija i jačanje regionalne saradnje”.16 On je istom prilikomistakao i da spoljna politika Srbije mora biti zasnovana na što boljim odnosimasa Evropskom unijom, Ruskom Federacijom i Sjedinjenim AmeričkimDržavama. Štaviše, ove globalne aktere predsednik Tadić je označio kao „tristuba spoljne politike”17 Srbije.

DA LI JE ČLANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI ZAISTA NAJVAŽNIJI STRATEŠKI CILJ?

Posle promene vlasti u Beogradu 5. oktobra 2000. godine članstvo uEvropskoj uniji postao je vodeći cilj novih političkih elita. Tada je Srbija, kaočlanica Savezne Republike Jugoslavije postala deo Procesa stabilizacije ipridruživanja (novembar 2000). Takođe, tokom oktobra 2004. godine je uNarodnoj skupštini bila usvojena Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji,18

u kojoj je podvučeno da je pridruživanje zemlje Uniji strateški cilj zemlje. No,

15 M. Kovačević, „Prioriteti spoljne politike ostaju nepromenjeni u 2009”, Politika,Beograd, 10. januar 2009, str. 5.

16 „Tadić: za Srbiju važni odnosi sa EU, Rusijom i SAD”, BETA, Beograd, 12. januar 2009.

17 Ibidem.

18 „Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji“, Službeni glasnik Republike Srbije, Beograd,broj 112/04.

349


nakon što je veći broj država članica Evropske unije priznao jednostranoproglašenu nezavisnost Kosova polovinom februara 2008. godine, pojedinepolitičke partije iz nekada jedinstvene Demokratske opozicije Srbije, a pre svegaDemokratska stranka Srbije i Nova Srbija, su se počele zalagati za obustavljanjenastavka evropskih integracije do jasnog izjašnjavanja Evropske unije okopitanja nezavisnosti pokrajine. I pored navedenog, za vreme trajanja Vlade drVojislava Koštunice, predsednika Demokratske stranke Srbije, u Luksemburguje 29. aprila 2008. načinjen najveći prodor na putu zemlje ka Evropskoj uniji. Nasastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU tada su parafiraniSporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum.19

Međutim, posle formiranja nove Vlade Republike Srbije, a po okončanjumajskih izbora 2008. godine, članstvo u Evropskoj uniji je ponovnoreafirmisano kao strateški cilj zemlje, odnosno najvažniji zadatak kome će bitipodređene sve aktivnosti na spoljnom i unutrašnjem planu. Stoga sunastavljene i intenzivirane brojne sektorske reforme i prilagođavanjastandardima Evropske unije. Vlada Republike Srbije je tokom oktobra 2008.godine, s tim u vezi, usvojila i Nacionalni program za integraciju RepublikeSrbije u Evropsku uniju,20 koji sadrži precizne okvire za usklađivanjedomaćeg zakonodavstva sa acquis communautaire.

Istovremeno, nakon prošlogodišnjeg rascepa u nekada monolitnoj Srpskojradikalnoj stranci i okretanja većeg dela njenog članstva ka novoosnovanojSrpskoj naprednoj stranci, može se zaključiti da je evroskepticizam u Srbijiprevaziđen i da je na putu postizanje minimalne društvene saglasnosti u vezisa članstvom zemlje u Evropskoj uniji.21 Dakle, trenutna parlamentarna većinau Republici Srbiji, ali i orijentacija Liberalnodemokratske partije i Srpskenapredne stranke ka evropskim integracijama, uspele su da u drugi plan staveevroskepticizam Demokratske stranke Srbije i nedvosmisleno antievropejstvoSrpske radikalne stranke.

19 Videti: „Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izmeđuEvropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sadruge strane“ i „Zakon o potvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskimpitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa drugestrane,“ Službeni glasnik Republike Srbije, Beograd, broj 83/08.

20 „Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju“, VladaRepublike Srbije, oktobar 2008, str. 8–9.

21 Videti: „Osnovni programski ciljevi delovanja Srpske napredne stranke“, Srpskanapredna stranka, Beograd, 10. oktobar 2008, tačka 5. citat: „Opredeljenje Srbije zaulazak u Evropsku uniju ne treba da bude sporno, ali Srbija u Evropu može da uđe samokao celovita država, sa Kosovom i Metohijom kao svojim sastavnim delom.“

350


Odnose Republike Srbije i Evropske unije u ovom trenutku opterećujunajmanje tri problema. Prvi je izostanak pune saradnje sa Međunarodnimkrivičnim tribunalom za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije uHagu, što podrazumeva izručenje dva preostala optuženika.22 Blokadausvajanja Ugovora iz Lisabona23 predstavlja drugu objektivnu prepreku naputu Srbije, ali i većine zemalja Zapadnog Balkana ka Uniji. Navedenimugovorom je bilo predviđeno da se sprovede institucionalni reinženjeringEvropske unije i suštinski otvori prostor za prijem novih država članica. Trećibitan problem odnosi se i na svojevrsni zamor država Evropske unije odvelikog proširenja 1. maja 2004, kada je u članstvo primljeno deset novihčlanica, ali i od prijema Bugarske i Rumunije 1. januara 2007. godine.

Može se, sa puno osnovanosti, zaključiti da je proces pridruživanja SrbijeEvropskoj uniji u ovom trenutku blokiran. Eventualno dobijanje statusakandidata najpre će zavisiti od buduće ocene Komisije Evropske unije ospremnosti Republike Srbije da otpočne pregovore o članstvu, kao i odispunjavanja političkih uslova, od kojih je svakako najbitniji puna saradnja saMeđunarodnim krivičnim tribunalom za zločine počinjene na tlu bivšeJugoslavije.

SEVERNOATLANTSKI SAVEZ: KAMEN SPOTICANJAZA USAGLAŠAVANJE SPOLJNOPOLITIČKE STRATEGIJE

Vazdušna kampanja Severnoatlantskog saveza na nekadašnju SaveznuRepubliku Jugoslaviju 1999. godine samo je dodatno radikalizovala od ranijinepovoljan odnos javnosti prema ovoj organizaciji. To nedvosmislenopokazuju i istraživanja javnog mnenja prema kojima tek oko 30% građanaSrbije podupire članstvo zemlje u NATO.24

Pored toga što je Republika Srbija postala članica Partnerstva za mir 29.novembra 2006. godine, jasno je i da vodeće političke partije u zemlji ne želeda se jasno odrede prema članstvu u Severnoatlantskom savezu.25 Naprotiv,

22 Reč je o generalu Ratku Mladiću, ratnom komandantu Vojske Republike Srpske(1992–95) i nekadašnjem lideru Srba i Hrvatskoj Goranu Hadžiću (1991–1995).

23 “Treaty of Lisbon”, Official Journal of the European Union, Volume 50, C 306, 13December 2007.

24 Istraživanje agencije Medijum Galup iz decembra 2007. godine pokazuje da je 28%ispitanika za članstvo u NATO, dok je 55% protiv, a 18% nije želelo da se izjasni.

25 „Partnerstvo za mir: prezentacioni dokument“, Vlada Republike Srbije, 27. jul 2007.

351


jasno je da u ovom trenutku u vladajućoj koaliciji samo G17 Plus, ali i umanjoj meri Demokratska stranka, podržavaju članstvo u NATO. Sa drugestrane, Socijalistička partija Srbije i njeni predizborni koalicioni partneri(Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvena Srbija) to ne podržavaju.26

Slično je i sa gotovo svim političkim partijama opozicije, izuzimajućiLiberalnodemokratsku partiju i nekoliko manjinskih stranaka, koje su začlanstvo Srbije u NATO.

Pitanje odnosa Republike Srbije sa Severnoatlantskim savezom, ipak, trebasagledavati u širem okviru. To najpre podrazumeva potragu za vlastitimbezbednosnim identitetom, te uviđanje realnosti da se zemlja većim delomnalazi u okruženju država članica NATO.27 Takođe, treba imati u vidu i da ćeBosna i Hercegovina i Republika Crna Gora u toku narednih nekoliko godinazasigurno postati članice NATO, a nakon nedavnog pristupanja Jadranskojpovelji (4. decembra 2008) i otpočinjanja intenzivnog dijaloga o članstvu.Republika Makedonija će postati članica Severnoatlantskog saveza odmahnakon rešenja spora sa susednom Republikom Grčkom u vezi njenim saustavnim imenom.

Pod uticajem Demokratske stranke Srbije,28 manjinskog koalicionogpartnera u tadašnjoj Vladi Republike Srbije u Narodnoj skupštini je 25.decembra 2007. godine usvojena „Rezolucija o zaštiti suvereniteta,teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.“29 U tački 6rezolucije se najpre ukazuje na protivpravni karakter bombardovanja bivšeSavezne Republike Jugoslavije 1999. godine, bez prethodne odluke Savetabezbednosti Ujedinjenih nacija. Potom se potencira na Aneksu XISveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova30 (plan Martija Ahtisarija,

26 Videti: „Programska deklaracija Socijalističke partije Srbije“, Kongres Socijalitičkepartije Srbije, Beograd, 3. decembar 2006, str. 9.

27 Republika Mađarska je postala članica NATO 1999. godine, dok su Ruminija i Bugarskau članstvo ovog saveza ušle 2004. godine. Neposredno uoči samita NATO u Strazburui Kelu početkom aprila 2009. godine Republika Hrvatska i Republika Albanija supostale članice Severnoatlantskog saveza.

28 „Deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije“, Demokratska stranka Srbije, Beograd, 28.oktobar 2007.

29 „Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnogintegriteta i ustavnog poretka Republike Srbije”, Narodna skupština Republike Srbije,Beograd, 25. decembar 2007, tačka 6.

30 „Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova”, Beč, 26. mart 2007, član 14. i AneksXI – Međunarodno vojno prisustvo.

352


specijalnog predstavika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija), u kome seističe da će NATO uspostaviti Međunarodno vojno prisustvo na nezavisnomKosovu tokom implementacije ovog dokumenta. U rezoluciji je potomnavedeno da Narodna skupština Republike Srbije proglašava vojnu neutralnostu odnosu na postojeće vojne saveze do raspisivanja eventualnog referenduma.Ukoliko pak objektivno sagledamo raspoloženje javnog mnenja, eventualnoraspisivanje referenduma o članstvu u NATO suštinski znači de facto blokadubudućeg članstva Srbije u ovom vojnom savezu. Ova rezolucija još uvek nijeizmenjena i pored krajnje dvosmislenih odredaba oko članstva u NATO uokviru nacrta Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane.31

Pitanje članstva Srbije u NATO će dugoročno svakako biti stidljivoisticano u javnosti. To se pre svega odnosi i na nevoljnost vladajućih političkihpartija da na tome insistiraju jer im to ne donosi političku korist, tj. glasove naizborima. Sa druge strane, ni NATO nema razloga da insistira na članstvuSrbije, imajući u vidu apsolutno irelevantni geostrateški položaj zemlje unovom okruženju država, koje su njegove članice ili će to uskoro postati.Dakle, jasno je da se prilikom odlučivanja o eventualnom članstvu Srbije uNATO više polazi od dominantnog stava javnog mnenja, a ne od objektivnogsagledavanja geostrateškog položaja zemlje i analize koliko bi članstvo uNATO doprinelo prevazilaženju brojnih bezbednosnih rizika i izazova.Međutim, ne treba a priori zaključiti ni da bi eventualno izostajanje Srbije izčlanstva NATO vodilo ka samoizolaciji zemlje. To svakako demantuje primerRepublike Austrije, koja je još od okončanja Drugog svetskog rata vojnoneutralna zemlja, ali pritom se ne može reći i izolovana. S tim u vezi bi semoglo istaći da bi Srbija, korišćenjem svih mogućnosti saradnje u okviruNATO programa Partnerstvo za mir, mogla prevazići potpunu izolaciju zemljena planu odbrane.32

U Deklaraciji sa samita NATO u Strazburu i Kelu,33 održanom od 2. do4. aprila 2009. godine, ističe se podrška Vladi Republike Srbije da nastavi„integraciju u evroatlantsku zajednicu država“.34 U tom kontekstu se Srbijinudi partnerstvo u toku sprovođenja reformi sektora odbrane. Neophodno je,

31 Na sednici Vlade Republike Srbije održanoj 3. aprila usvojena je Strategija nacionalnebezbednsoti, ali još uvek nije javno objavljena.

32 „Strategija nacionalne bezbednosti”, TANJUG, Beograd, 2. april 2009, 19:15.

33 “Strasbourg/Kehl Summit Declaration: Issued by the Heads of State and Governmentparticipating in the meeting of the North Atlantic Council in Strasbourg/Kehl on 4 April2009”, Strasbourg, Kehl, 4 April 2009, points 27–28.

34 Ibidem, point 27.

353


navodi se u navedenoj deklaraciji, ojačati i mehanizme političkih konsultacijai praktične saradnje između NATO i Vlade Republike Srbije. U okviru istogdokumenta srpske vlasti se pozivaju „da podrže konsolidaciju mira i reda naKosovu,“35 ali je istaknuta i neophodnost njihove pune saradnje saMeđunarodnim krivičnim tribunalom za ratne zločine počinjene na tlunekadašnje Jugoslavije.

SRBIJA I VELIKE SILE

Područje Balkana i njegova stabilnost tokom savremene političke istorijeXIX i XX veka umnogome je zavisilo od uticaja i interesa velikih sila.36

Premda možemo zaključiti da je današnji svet još uvek unipolaran, jasno je dase tokom proteklih nekoliko godina on transformiše ka „unimultipolarnom“.37

Kao potencijalne nove velike sile na početku XXI veka se najčešće pominjuNarodna Republika Kina, Japan i Ruska Federacija.38

Odnosi Republike Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama, trenutnovodećom zemljom sveta, su tokom trajanja i nakon okonačnja jugoslovenskekrize i smene vlasti u Beogradu oktobra 2000. godine bili izloženi stalnimusponima i padovima.39 Posle izvesne konsolidacije u bilateralnim odnosimau vremenskom razdoblju od 2000. godine, a nakon američkog priznanjanezavisnosti Kosova februara 2008. godine ponovo je usledilo izvesno

35 Ibidem, point 27.

36 Kada se govori o velikim silama reč je o „najmoćnijm zemljama u vojnom iekonomskom pogledu u globalnom sistemu“. Citat: Čarls V. Kegli i Judžin R. Vitkof,Svetska politika: trend i transformacija, Centar za studije Jugoistočne Evrope,Fakultet političkih nauka, Diplomatska akademija Ministarstva spoljnih poslovaSrbije i Crne Gore, Beograd, 2004, str. 61. U istoj bibliografskoj odrednici videti ipoglavlje 4 – Suparništvo i odnosi velikih sila, str. 169–220. O konkretnim odnosimavelikih sila prema državama Balkana videti i: Miša Gleni, Balkan 1804–1999 (drugideo): Nacionalizam, rat i velike sile, Samizdat B92, Beograd, 2001, str. 7–362. iPredrag Simić, Tito i NATO: uspon i pad druge Jugoslavije, IP „Novosti“, Beograd,2008, str. 7–218.

37 O ovoj kovanici videti: Samuel P. Huntington, “Global Perspectives on War and Peaceor Transiting a Uni-Multipolar World”, Internet, http://www.aei.org/publications/pubID.16661,filter.all/pub_detail.asp, 15/04/2008.

38 Videti: Čarls V. Kegli i Judžin R. Vitkof, Svetska politika: trend i transformacija, op. cit.,str. 210.

39 Aleksandra Joksimović, Srbija i SAD: bilateralni odnosi u tranziciji, Čigoja štampa,Beograd, 2007, str. 29–48. i 125–178.

354


zahlađenje.40 Uzimajući u obzir da su SAD trenutno vodeća sila i da imajupresudnu ulogu u brojnim međunarodnim organizacijama (Ujedinjene nacije,NATO, Svetska trgovinska organizacija, itd.) Republika Srbija svakako trebada teži razvijanju partnerskih odnosa sa ovom zemljom. To podrazumeva kakouspon političkih odnosa, tako i jačanje saradnje na polju bezbednosti,ekonomije, kulture, obrazovanja, zaštite životne sredine, itd. Na neophodnostuspostavljanja novih odnosa između Srbije i Sjedinjenih Američkih Državaukazano je i tokom posete potpredsednika SAD, Džozefa Bajdena (JosephBiden) Beogradu 20. maja 2009. godine. Tom prilikom on je istakao da ćeSAD u potpunosti podržavati pridruživanje Republike Srbije Evropskoj uniji,ali i da dugoročno neće insistirati na priznanju nezavisnosti Kosova od stranezvaničnog Beograda. Predsednik Republike Srbije, Boris Tadić je s tim u vezinaglasio da će naša zemlja težiti uspostavljanju partnerskih odnosa sa SAD.41

Odnosi Republike Srbije i Ruske Federacije su se nakon petooktobarskihpromena 2000. godine kretali od korektnih do izrazito bliskih. Razlog zapribližavanje zvaničnog Beograda Ruskoj Federaciji najpre je bio vezan zarešavanje statusa Kosova (2005–2008), ali je potom, zahvaljujući zaključenjubrojnih energetskih sporazuma usledilo još čvršće bilateralno vezivanje.42

Približavanje Srbije Ruskoj Federaciji nedvosmisleno je recipročnoudaljavanju zemlje od članstva u Severnoatlantskom savezu. Tokom drugevlade premijera dr Vojislava Koštunice (2007–8) bilo je posve jasno da seRepublika Srbija više oslanja na Rusku Federaciju, nego što ta zemlja uvlastitoj spoljnopolitičkoj percepciji očekuje od nje. Naravno, ne trebaprenebregnuti i činjenicu da su odnosi Srbije i Rusije kroz istoriju uglavnombili veoma dobri.43

40 Aleksandra Joksimović, „Odnosi SAD i Srbije u procesu jednostranog proglašenjanezavisnosti Kosova“, u: Dragan Đukanović (prir.), Savremeni međunarodni izazovi:globalna i regionalna perspektiva, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd,2008, str. 119–152.

41 Videti: Miloš Teodorović „SAD ne traže od Srbije da prizna Kosovo“, Radio SlobodnaEvropa, Program na bosanskom, crnogorskom, hrvatskom i srpskom jeziku, Prag, 20.maj 2009, Internet, http://www.slobodnaevropa.org/content/bajden_tadic/1736054.html,28/05/2009.

42 Ana Lakićević, „Najnoviji spoljnopolitički odnosi Srbije i Rusije u kontekstu traženjarešenja za status Kosova“, u: Dragan Đukanović (prir.), Savremeni međunarodni izazovi:globalna i regionalna perspektiva, op. cit., str. 209–27.

43 O istoriji odnosa Srbije i Rusije kroz istoriju videti: Slobodan Janković, „Osnove zaoslanjanje na Rusiju u spoljnoj politici Srbije“, u: Dragan Đukanović (prir.), Savremenimeđunarodni izazovi: globalna i regionalna perspektiva, op. cit., str. 183–208.

355


Narodna Republika Kina postaje sve važniji politički činilac u savremenojsvetskoj politici i zasigurno jedan od lidera u regionu Istočne Azije. Brojni supokazatelji ekonomskog jačanja ove zemlje, a nisu retki i analitičari kojiukazuju i na značaj uloge Kine u globalnom sistemu bezbednosti. Zato bi ianaliza jačanja bilateralnih odnosa Srbije i Kine svakako trebala biti sadržanau novoj spoljnopolitičkoj strategiji.44 Ekonomska razmena između NarodneRepublike Kine i Republike Srbije je, takođe, u stalnom usponu. No, poreduspostavljanja što intenzivnijih odnosa sa Kinom, Republika Srbija bi trebalaojačati i odnose sa Japanom.

Tokom proteklih devet godina jasno se mogu izdiferencirati strateškizaokreti zvanične Srbije u odnosu prema velikim silama. Naime, sve do 2005.godine bilo je evidentno da je vlastima u Beogradu najbitniji cilj konsolidacijai unapređenje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, te članstvo uEvropskoj uniji i NATO. Ipak, tokom proteklih nekoliko godina došlo dostrateškog okretanja ka zvaničnoj Moskvi usled brojnih problema u vezi sarešavanjem statusa Kosova.45

MESTO I ULOGA SRBIJE U REGIONU ZAPADNOG BALKANAI JUGOISTOČNE EVROPE

Izrazito loše prošlodecenijsko ratno nasleđe u odnosima između državakoje su formirane na području nekadašnje Jugoslavije još uvek nije lakoprevazići. Ipak, uspostavljanje dobrosusedskih odnosa država ZapadnogBalkana predstavlja jedan od preduslova za pristupanje svih država regijeEvropskoj uniji.46 Istovremeno, sigurno je da puna stabilnost Jugoistočne

44 O odnosima Srbije i Narodne Republike Kine videti više u: Dragana Mitrović, „Modeliprodubljivanja saradnje sa NR Kinom i zemljama Centralne i Istočne Azije“, u: EditaStojić-Karanović i Slobodan Janković (urs), Elementi strategije spoljne politike Srbije,op. cit., str. 25–28.

45 Citati: „Najvažniji bilateralni odnos koji će Srbija imati u narednim decenijama jesteodnos s Rusijom. Ali, ne znam zašto bi takav odnos bio suprotstavljen našem strateškomcilju – članstvu u EU“ i „Učinićemo sve da što pre postanemo član Evropske unije, alićemo uvek biti bliski Rusiji. Odnosi sa Ruskom Federacijom traju vekovima, oni suizuzetno bliski, partnerski i bratski.” Videti: intervju ministra spoljnih poslova RepublikeSrbije Vuka Jeremića – „I Evropa se približava Moskvi“ u nedeljniku NIN (razgovorvodio Gorislav Papić), Beograd, broj 3025, 18. decembar 2008, str. 21–23.

46 Videti: Branko Budimir, Ivana Radić i Vesna Kahrimanović, Vodič kroz Sporazum ostabilizaciji i pridruživanju, drugo dopunjeno izdanje, ISAC fond, Beograd, 2008, str.51–67.

356


Evrope može biti konstituisana tek nakon jačanja dobrosusedskih odnosa irešavanja preostalih bilateralnih problema.

Republika Srbija još uvek ima brojne probleme na bilateralnom nivounajpre sa susednom Republikom Hrvatskom. U tom kontekstu odnose dvezemlje još uvek opterećuju tužbe pred Međunarodnim sudom pravde (hrvatskatužba za genocid i srpska tužba za proterivanje Srba iz Hrvatske), hrvatskopriznanje nezavisnog Kosova, status proteranih Srba iz Hrvatske irazgraničenje dveju država u priobalju Dunava.47 Novi poslovni krugovi uSrbiji, takođe, ukazuju na nepovoljan i neravnopravan položaj srpskogkrupnog kapitala u Hrvatskoj.

Odnosi zvaničnog Beograda sa centralnim vlastima Bosne i Hercegovine,za razliku od odnosa na relaciji Republika Srbija – Republika Srpska su, možese primetiti, zahladneli tokom proteklih nekoliko godina. Njih svakakododatno opterećuje nedefinisana granica dveju država u Gornjem i Srednjempodrinju, ali i neregulisan status predratne imovine bosanskohercegovačkihpreduzeća u Srbiji. Početkom ove decenije konstituisan Međudržavni savet zasaradnju između tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Bosne iHercegovine nije se sastajao još od 2004. godine, što je još jedna od potvrdada su bilateralni odnosi loši.

Nakon što su Republika Crna Gora i Republika Makedonija priznalekosovsku nezavisnost, Vlada Republike Srbije je otkazala gostoprimstvoambasadorima ovih država. Odnose Srbije i Crne Gore u ovom trenutkudodatno opterećuju i maratonski pregovori o dvojnom državljanstvu, ali ipredstojeće utvrđivanje međudržavne granice. Sa druge strane, ekonomskiodnosi između dveju država su veoma kvalitetni. Srpsko-makedonski odnosisu, takođe, opterećeni stalnim, višedecenijskim, razmiricama između Srpskepravoslavne crkve i kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve.

Kada je reč o „starim“ susedima Srbije u ovom trenutku su nesumnjivonajbolji odnosi sa Rumunijom, dok je priznanje nezavisnosti Kosova od straneMađarske i Bugarske uzdrmalo, ali ne i suštinski opteretilo bilateralne odnose.

U periodu od 2000. do 2004. godine Srbija je, u okviru SRJ i SCG, uspelada nadoknadi zaostatak u učešću u radu regionalnih inicijativa u regionuZapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope. Ipak, u vremenskom razdobljunakon 2004. godine zvanična Srbija je pokazivala izvesnu nezainteresovanostza produbljivanje brojnih multilateralnih vidova regionalne saradnje, što je pre

47 Videti: „Četiri problema Srbije i Hrvatske“, Politika, broj 34255, godina CVI, Beograd,20. mart 2009, str. 1. i 5.

357


svega bilo prouzrokovano započetim rešavanjem statusa Kosova. Važno je,ipak, istaći da je Republika Srbija sada, kao i većina država u regionu, spremnada prihvati regionalno vlasništvo (regional ownership) nad brojnim vidovimamultilateralne saradnje država Jugoistočne Evrope. To je do izražaja došlo iprilikom transformacije Pakta stabilnosti Jugoistočne Evrope u Regionalnisavet za saradnju,48 kao i prilikom proširenja Centralnoevropske zoneslobodne trgovine (aranžman CEFTA 2006). Srbija učestvuje i u radu Procesasaradnje u Jugoistočnoj Evropi, Inicijative za saradnju u Jugoistočnoj Evropi,Crnomorske ekonomske saradnje, Jadransko-jonske inicijative, Dunavskesaradnje, Centralnoevropske inicijative, Međunarodne komisije za sliv rekeSave i Energetske zajednice Jugoistočne Evrope.49

Multilateralni odnosi država regije u ovom momentu svakako nadilazebrojne nerešene probleme u bilateralnim odnosima država Zapadnog Balkana.Bitno je, pored navedenog, istaći i da vodeći politički činioci vlasti i opozicijeu Srbiji ne osporavaju nužnost poboljšanja bilateralnih odnosa i osnaženjamultilateralih vidova saradnje.

BILATERALNI ODNOSI SRBIJE I UČEŠĆE U MEĐUNARODNIMORGANIZACIJAMA

Prilikom određivanja prioriteta u budućim bilateralnim odnosima Srbijetreba voditi računa o političkom, ekonomskom i bezbednosnom uticajupojedinih država u svetskim subregionima. To podrazumeva da se u bilateralnimodnosima Srbije sa evropskim državama mora najpre povesti računa o saradnjisa državama članicama Evropske unije. U tom smislu saradnja sa UjedinjenimKraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske, Saveznom RepublikomNemačkom, Republikom Francuskom, Republikom Italijom i RepublikomAustrijom, kao nesumnjivo vodećim zemljama Unije, treba da budu prioritet.No, bitno je i uspostavljanje što bližih odnosa sa državama „Nove Evrope“ (presvega sa Bugarskom, Češkom, Kiprom, Mađarskom, Poljskom, Slovačkom,Slovenijom i Rumunijom) čija su dosadašnja skustva u evroatlantskimintegracijama veoma bitna za našu zemlju. Svakako su važni i odnosi sa

48 Dragan Đukanović, „Transformacija Pakta za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi: novipodsticaji regionalnoj saradnji“, u: Dragan Đukanović (ur.), Međudržavni forumi zasaradnju u Evropi: uporedni modeli, Institut za međunarodnu politiku i privredu,Beograd, 2007, str. 173–190.

49 “Information on Regional Initiatives”, Ministry of Foreign Affairs, Republic of Serbia,Directorate for Regional Initiatives, Belgrade, September 2007.

358


skandinavsko-baltičkim zemljama, čiji su multilateralni oblici saradnje jakokorisni za slične oblike povezivanja na jugoistoku Evrope (Nordijski savet,Baltički savet, Savet baltičkih zemalja, itd.).

U Aziji je veoma bitno uspostaviti dobre bilateralne odnose sa Japanom iIndijom, dok je saradnja sa Kanadom i Brazilom, isto tako bitna u Severnoj iJužnoj Americi. Između ostalog i zbog velikog broja Srba koji žive uAustraliji, bilateralna saradnja sa ovom državom trebalo bi da bude odkrucijalnog značaja.

Ujedno bi trebalo povesti računa o negovanju što boljih odnosa sa državamačlanicama Pokreta nesvrstanih zemalja, čiji je nekadašnja SocijalističkaFederativna Republika Jugoslavija bila osnivač, a posebno sa Malezijom,Južnoafričkom Republikom, Indonezijom, Zimbabveom i Egiptom.

Bilateralna saradnja na prvom mestu treba da obuhvati oblasti politike,ekonomije, bezbednosti, zaštite čovekove sredine, energetike, kulture, nauke iobrazovanja. Ni po pitanju prioriteta u bilateralnim vidovima saradnje savodećim državama u svetskim subregionima među vodećim političkimčiniocima u Srbiji trenutno ne postoje drastičnije razlike.

Republika Srbija treba da transformiše svoju ulogu od subjekta kojim su sebavile vodeće svetske i regionalne međunarodne organizacije protekledecenije do konstruktivnog člana, koji će u njihovom radu zastupati vlastitedržavne interese. U tom kontekstu bitno je učešće Srbije u Ujedinjenimnacijama i njenim brojnim specijalizovanim agencijama. Uzimajući u obzir daje Srbija od 2003. godine i članica Saveta Evrope neophodno je daljesprovoditi reforme domaćeg zakonodavstva i poštovanje osnovnih vrednostina kojima počiva ova organizacija (ljudska prava, vladavina prava, pluralizam,razvoj demokratskih institucija, itd.). Slično je i sa položajem Republike Srbijeu Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) nakon 2000. godine,odnosno posle prijema u ovu organizaciju. Iako objektivno globalni iregionalni uticaj ove međunarodne organizacije slabi, u okviru tzv. tridimenzije, OEBS će i dalje pružati podršku reformama u Srbiji u oblastimabezbednosti, ekonomije i humane dimenzije, tj. ljudskih prava i sloboda.

INSTITUCIONALNI OKVIRI ZA FORMULISANJE I IMPLEMENTACIJU SPOLJNOPOLITIČKE STRATEGIJE

U skladu sa Ustavom Republike Srbije kreiranje spoljne politike jepovereno Vladi i predsedniku Republike. U sastavu Vlade Republike Srbije,Ministarstvo spoljnih poslova, u saradnji sa drugim državnim organima,

359


formuliše i sprovodi spoljnu politiku. Međutim, u širem kontekstu spoljnupolitiku zemlje trenutno vode još dva ministarstva – Ministarstvo za Kosovo iMetohiju i Ministarstvo za dijasporu. Iako je Narodna skupština RepublikeSrbije najviši zakonodavni organ vlasti, ona nema značajniju ulogu uoblikovanju spoljnopolitičkih prioriteta i politike zemlje. To znači da ovainstitucija nema relevantne mehanizme kontrole nad radom Vlade u vezi saformulisanjem i implementacijom spoljne politike. Dakle, Vlada RepublikeSrbije, kao najviši organ izvršne vlasti, ima krucijalnu ulogu u formulisanju iimplementiranju spoljne politike zemlje. U okviru Zakona o spoljnimposlovima Republike Srbije navedeno je da Ministarstvo spoljnih poslova„predlaže Vladi strategiju razvoja spoljnih poslova i druge mere kojima seoblikuje spoljna politika Vlade.“50 Ministar spoljnih poslova je s tim u vezislobodan da oformi posebna savetodavna tela, radi formulisanja predlogaspoljnopolitičke strategije, „sastavljena od uglednih stručnjaka iz odgovarajućihoblasti, čije bi angažovanje u savetodavnim telima bilo počasne prirode.”51

Ustav Srbije ne sadrži odredbu o tome koliko predsednik Republikesuštinski može učestvovati u kreiranju spoljne politike. No, kao i u većinisavremenih političkih sistema, predsednik Srbije „predstavlja Republiku uzemlji i inostranstvu“.52 Ipak, predsednik Republike ukazom postavlja iopoziva ambasadore Srbije na osnovu predloga Vlade, a takođe i primaakreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika.53 Dakle, u navedenomkontekstu se može zaključiti da je funkcija predsednika Republike u vezi saspoljnom politikom suštinski svedena na ceremonijalnu.

Prilikom implementacije spoljnopolitičke strategije Srbije jako je bitnoutvrditi i opšte planove taktičkih i operativnih zadataka, kako bi se štouspešnije koordinirale akcije državnih organa i drugih subjekata koji ćeučestvovati u spoljnopolitičkim aktivnostima. Zato će, u skladu sa UstavomRepublike Srbije, i Autonomna Pokrajina Vojvodina moći da sarađuje sateritorijalnim jedinicama drugih država, ali „u okviru spoljne politikeRepublike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretkaRepublike“.54 U Predlogu Statuta usvojenom 12. oktobra 2008. godine u

50 „Zakon o spoljnim poslovima”, Službeni glasnik Republike Srpske, Beogard, broj111/07, član 5, stav 16.

51 Ibidem, član 6.

52 „Ustav Republike Srbije“, op. cit., član 112, stav 1.

53 Ibidem, član 112, stav 5. i 6.

54 Ibidem, član 181.

360


Skupštini AP Vojvodine, a koji se nalazi u parlamentarnoj proceduri narepubličkom nivou, predviđeno je da Vojvodina može da zaključujemeđunarodne ugovore iz oblasti svojih nadležnosti, kao i da može biti članicauniverzalnih i regionalnih asocijacija lokalnih vlasti.55 Statutom je, štaviše,predviđena i mogućnost otvaranja predstavništava AP Vojvodine u drugimevropskim regionima, kao i u sedištu Evropske unije – Briselu. Ciljpredstavništava Autonomne Pokrajine Vojvodine bio bi „promocija iunapređivanje (...) privredih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkihkapaciteta“56 ove regije.

Veoma značajnu ulogu u toku sprovođenja spoljnopolitičke strategijeSrbije, pored diplomatsko-konzularne mreže Ministarstva spoljnih poslovaRepublike Srbije, treba da imaju naučnoistraživačke, kulturne i nevladineorganizacije. Takođe, tu su i brojne asocijacije Srba u dijaspori, ali iorganizacije manjinskih etničkih zajednica u Srbiji, koje imaju intenzivneodnose sa svojim maticama.

ZAKLJUČAK

Kada se sagledava položaj država u savemenim međunarodnim odnosimanajbitnije je da postoji svojevrsna predvidljivost njihovog delovanja u okvirubilateralnih i multilateranlih odnosa na regionalnom i globalnom nivou. Zatoje donošenje spoljnopolitičke strategije od suštinske važnosti za definisanjeciljeva i zadataka aktivnsti država na spoljnom planu.

Proklamovana spoljnopolitička strategija zato mora biti dugoročna ilibarem oročena ulaskom zemlje u šire integracije u okviru kojih se zahtevakoordiniranje spoljnopolitičkog kursa. U tom smislu važno je da Srbija svojuspoljnopolitičku strategiju u ovom trenutku definiše najpre u odnosu načlanstvo u Evropskoj uniji, a potom i da predvidi da nakon integracije u ovuorganizaciju njene aktivnosti treba da budu „ograničene” instrumentima iokvirima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike i Zajedničke odbrambene ibezbednosne politike. Ukoliko se Srbija u perspektivi pridruži NATO, to će seodnositi i na neophodnost postizanja stalnih konsultacija unutar ovog saveza.

Definisanjem spoljnopolitičke strategije Srbije biće izbegnuta mogućnostda politički činioci voluntaristički i samoinicijativno određuju perspektivu

55 „Predlog Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine“, Skupština Autonomne PokrajineVojvodine, Novi Sad, 12. oktobar 2008, član 16, stav 2 i 3.

56 Ibidem, član 16, stav 4.

361


zemlje. Takođe, zahvaljujući definisanju spoljnopolitičkih ciljeva i zadatakazemlje stvoriće se mogućnost da se svi činioci u društvu uključe u njihovosprovođenje.

LITERATURA

1. “Information on Regional Initiatives”, Ministry of Foreign Affairs,Republic of Serbia, Directorate for Regional Initiatives, Belgrade,September 2007.

2. “Strasbourg/Kehl Summit Declaration: Issued by the Heads of State andGovernment participating in the meeting of the North Atlantic Council inStrasbourg / Kehl on 4 April 2009”, Strasbourg, Kehl, 4 April 2009.

3. „Strategija nacionalne bezbednosti”, TANJUG, Beograd, 2. april 2009, 19:15.

4. „Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova”, Kancelarijaspecijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, Beč, 26. mart 2007.

5. “Treaty of Lisbon”, Official Journal of the European Union, Volume 50, C306, 13 December 2007.

6. „Četiri problema Srbije i Hrvatske“, Politika, broj 34255, godina CVI,Beograd, 20. mart 2009, str. 1. i 5.

7. „Deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije“, Demokratska stranka Srbije,Beograd, 28. oktobar 2007.

8. „Ekspoze saveznog ministra za inostrane poslove Gorana Svilanovića uSaveznoj skupštini SRJ“, Beograd, 24. oktobar 2001, Internet: http://www.mfa.gov.yu/Srpski/spopol/Ministar/Govori/241001_s.html, 25/12/2007.

9. Intervju ministra spoljnih poslova Republike Srbije Vuka Jeremića – „IEvropa se približava Moskvi“, (razgovor vodio: Gorislav Papić), NIN, broj3025, Beograd, 18. decembar 2008, str. 21–23.

10. „Odrednice vanjske politike Republike Hrvatske“, Internet, http://rs.mvp.hr/?mh=335&mv=1933, 15/02/2009.

11. „Predlog Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine“, Skupština AutonomnePokrajine Vojvodine, Novi Sad, 12. oktobar 2008.

12. „Rezolucija Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnogintegriteta i ustavnog poretka Republike Srbije”, Narodna skupštinaRepublike Srbije, Beograd, 25. decembar 2007.

13. „Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji“, Službeni glasnik RepublikeSrbije, Beograd, broj 112/04.

362


14. „Spoljnopolitički prioriteti Republike Crne Gore“, Vlada Republike CrneGore, Podgorica, 23. novembar 2007.

15. “Hungarian’s External Relations Strategy“, Government of the Republic ofHungary, Budapest, 11 March, 2008.

16. „Tadić: za Srbiju važni odnosi sa EU, Rusijom i SAD”, BETA, Beograd,12. januar 2009.

17. „Ustav Republike Srbije“, Službeni glasnik Republike Srbije, godina LXII,broj 98, Beograd, 10. novembar 2006.

18. „Zakon o potvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskimpitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije,sa druge strane,“ Službeni glasnik Republike Srbije, Beograd, broj 83/08.

19. „Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izmeđuEvropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i RepublikeSrbije, sa druge strane“, Službeni glasnik Republike Srbije, Beograd, broj83/08.

20. „Zakon o spoljnim poslovima”, Službeni glasnik Republike Srbije, Beograd,broj 111/07.

21. Joksimović, Aleksandra, Srbija i SAD: bilateralni odnosi u tranziciji,Čigoja štampa, Beograd, 2007.

22. Little, Allan and Silber, Laura, Yugoslavia: The Death of Nation, TVBooks, New York, 1996.

23. Lakićević, Ana, „Najnoviji spoljnopolitički odnosi Srbije i Rusije ukontekstu traženja rešenja za status Kosova“, u: Dragan Đukanović (prir.),Savremeni međunarodni izazovi: globalna i regionalna perspektiva,Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str. 209–27.

24. Budimir, Branko, Radić, Ivana i Kahrimanović, Vesna, Vodič krozSporazum o stabilizaciji i pridruživanju, drugo dopunjeno izdanje, ISACfond, Beograd, 2008.

25. Kegli, Čarls V. i Vitkof, R. Judžin, Svetska politika: trend i transformacija,Centar za studije Jugoistočne Evrope, Fakultet političkih nauka,Diplomatska akademija Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore,Beograd, 2004.

26. Đukanović, Dragan and Gajić, Dejan, “Determing the Status of Kosovowithin the Post-Yugoslav Context“, Review of International Affairs, Vol.LVII, No. 1127–1128, Belgrade, July–December 2007, pp. 21–25.

363


27. Đukanović, Dragan, „Spoljnopolitički prioriteti Republike Srbije ubilateralnim i multilateralnim odnosima sa susedima“, u: Edita Stojić-Karanović i Slobodan Janković (urs), Elementi strategije spoljne politikeSrbije, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str.106–133.

28. Mitrović, Dragana, „Modeli produbljivanja saradnje sa NR Kinom izemljama Centralne i Istočne Azije“, u: Edita Stojić-Karanović i SlobodanJanković (urs), Elementi strategije spoljne politike Srbije, Institut zameđunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str. 25–28.

29. Knežević, Ivan (ed.), The Current Status Quo and Prospects for Serbia’sEuropean Integration: Analysis of Political and Economic Aspects, Studieson International Issues B 07, Slovan Foreign Policy Association, EuropeanMovement in Serbia, Slovak Aid, Bratislava, 2008.

30. Minić, Jelica i Kronja, Jasminka, Regionalna saradnja za razvoj ievropsku integraciju, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, Albanskiinstitut za međunarodne studije, Tirana, Centar za institucionalni razvoj,Skoplje, Evropski pokret u Crnoj Gori, Podgorica, Helsinški komitet zaljudska prava u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, Institut za međunarodneodnose, Zagreb, Kosovski institut za politička istraživanja i razvoj,Priština, 2007.

31. Kovačević, M., „Prioriteti spoljne politike ostaju nepromenjeni u 2009”,Politika, Beograd, 10. januar 2009, str. 5.

32. „Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju“,Vlada Republike Srbije, Beograd, 14. oktobar 2008.

Dr. Dragan ĐUKANOVIĆ Ivona LAĐEVAC

PRIORITIES OF FOREIGN POLICY STRATEGYOF THE REPUBLIC OF SERBIA

ABSTRACT

In this article, the authors point to the basic priorities the future foreign policy ofthe Republic of Serbia should include. They point out that a basic social and politicalconsensus on the most important foreign policy objectives should be primarilyachieved. Afterwards, the way of tactical and operational implementation of the set

364


objectives should be defined within the strategy specifying the constitutional andlegal institutional frameworks for its implementation. Considerable attention isdevoted to the positioning of the Republic of Serbia to the European Union andNATO, the United States of America and the Russian Federation as well as to theparticipation of Serbia in the work of universal and regional organisations. The paperalso analyses the bilateral and multilateral relations in the Western Balkans region.

Key words: foreign policy, foreign policy strategy, priorities, Republic of Serbia,European Union, NATO, United States of America, Russian Federation, South-Eastern Europe, regional initiatives, developing countries.

ISPRAVKA

U našem časopisu u broju 1-2, 2009, u rubrici Iz rada Instituta,objavljen je prikaz predavanja prof. Adžeja Kumara Dubeja „Spoljnapolitika Indije s posebnim osvrtom na njene inicijative u Africi“, održanog21. novembra 2008. godine. Pogrešno je objavljeno da je prikaz sačinioRadenko Matić. Autor prikaza je Ratko Vukanić. Izvinjavamo se autoruprikaza i čitaocima zbog ove nenamerne omaške.

Urednik Brana Marković

Documents

PRIORITETI SPOLJNOPOLITIČKE STRATEGIJE REPUBLIKE …strategije Srbije, to još uvek nije rezultiralo formiranjem tima/ova za njenu izradu. Jedan od pokušaja je predstavljala i prošlogodišnja