PRILOZI ZA IZRADU STRATEGIJE RAZVOJA SISTEMA JAVNOG …mcvojvodine.org/wp-content/uploads/2018/06/PRILOZI-ZA-IZRADU... · prethodna Medijska strategija, a potom i medijski zakoni

1

PRILOZI ZA IZRADU STRATEGIJE RAZVOJA SISTEMA JAVNOG INFORMISANJA DO 2023. GODINE

Zajednički stavovi

Nezavisnog udruženja novinara Srbije,

Nezavisnog društva novinara Vojvodine,

Asocijacije nezavisnih elektronskih medija,

Asocijacije lokalnih nezavisnih medija “Lokal press”

i Asocijacije onlajn medija

Beograd 22. maj 2018.

2

PRILOZI NOVOJ MEDIJSKOJ POLITICI U REPUBLICI SRBIJI DO 2023 GODINE

I UVOD

Srbija se poslednjih 30 godina nalazi u stanju konstantnih reformi prouzrokovanih težnjom da se od

države real-socijalizma i njenog političkog, društvenog i ekonomskog sistema transformiše u

modernu demokratsku državu koja je zasnovana na principima pluralizma, demokratije, vladavine

prava i tržišne ekonomije. Sporost tranzicije u drugim sferama društvenog života, uslovio je i

neadekvatnu sporost u reformisanju medija i njihovo osposobljavanje za suočavanje sa savremenim

načinom poslovanja.

Na medijskoj sceni Srbije su uočljivi ozbiljni strukturalni nedostaci koji onemogućavaju ili

obesmišljavaju napredak medijskog sektora, a na nagomilane probleme koji su posledica

regukatornih i strateških „lutanja“ nadovezuje se i globalna kriza tradicionalnih medija te sve brži

tehnološki napredak.

Jedna od najupečatljivijih specifičnosti srpskog medijskog tržišta je broj medija koji (makar

formalno) učestvuje u raspodeli „tržišnog kolača“.

Forma medija Broj medija

Ostalo 16

Dnevne i periodične novine 863

Nedefinisano 123

Radio program 309

Samostalna elektronska izdanja internet portali 432

Samostalna elektronska izdanja uređivački oblikovane internet stranice 57

Servisi novinskih agencija 23

Televizijski program 211

Ukupno 2034

Broj medija upisanih u Registar medija1 Izvor: Asocijacija medija2/APR

Pregled upisanih medija od 2015. godine kada je zvanično počeo sa radom Registar medija,

pokazuje da njihov broj nastavlja konstantno da raste. Pritom, i takvi podaci o broju upisanih

medija u Registar medija, ne daju sliku o ukupnom broju medija koji su aktivni na srpskom

1 Podaci zaključno sa 01.02.2018. godine. 2 Izveštaj „Prava mera medija“, Asocijacija medija, 2018, strana 10, izveštaj je dostupan na internet stranici Asocijacije medija, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2kcK6mE.

https://bit.ly/2kcK6mE

3

medijskom tržištu (upis u registar nije obavezan, nije jasno na koji se način vrši ažuriranje registra,

u njemu nema podataka o javnim medijskim servisima, ne sadrži podatke o svim pružaocima

medijske usluge3).

Pregled broja medija po godinama upisanih u

Registar

2015 2016 2017 2018

1579 1806 2013 20344

Izvor: APR

Ključno pitanje medijskog sektora i dalje ostaje: Da li medijsko tržište uopšte postoji i koja je

njegova prava vrednost? Medijsko tržište je složeno kada se posmatra element tražnje, budući da ga

određuju dve nezavisne grupe korisnika medijskih usluga, i to: konzumenti medijskih sadržaja

(gledaoci, slušaoci i čitaoci), na jednoj, i oglašivači (odnosno u njihovo ime medijske agencije), na

drugoj strani. To znači da medijske kuće posluju paralelno na dva tržišta – tržištu medijskih

konzumenata i tržištu oglašivača.

Vrednost medijskog tržišta se uobičajeno meri tako što se u obzir uzima ukupna suma novca

uloženog u zakup medijskog prostora radi plasiranja oglasnih poruka. Radi se o procenama

vrednosti, do kojih se dolazi na osnovu saradnje sa medijima i drugim korisnicima. Procenu

vrednosti tržišta medijskog oglašavanja u Srbiji vrši Nielsen Audience Measurement, tako što broj

oglasnih poruka množi sa cenom oglasnog prostora, bez pripadajućeg PDV-a.

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

206 161 175 172 172 155 156 162 174

Procena ukupnih investicija u zakup medijskog prostora u periodu 2008-2016 u milionima evra

Izvor: Asocijacija medija/Nielsen5

Načelno, prihod od oglašavanja bi trebalo da bude primarni izvor prihoda od medijske delatnosti.

Međutim, u praksi nije takva situacija, jer „marketinški kolač“ od oko 160 miliona evra nije dovoljan

3 Na primer, u Registar medija nisu upisani mediji koji posluju u okviru javnih medijskih servisa, strani TV kanali sa lokalizovanim sadržajem za Srbiju (Sport Klub ili FOX na primer), kao ni brojni internet portali koji imaju značajne posete (poput Mondo portala ili Noizz.rs). 4 Zaključno sa 01.02.2018. godine. 5 Izveštaj „Prava mera medija“, Asocijacija medija, 2018, strana 7, izveštaj je dostupan na internet stranici Asocijacije medija, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2kcK6mE.


4

da „pokrije“ preko 2.000 medija. Čak i mnoga druga razvijenija tržišta ne mogu da podrže toliki broj

medija, što vodi zaključku da na tržištu zapravo ne deluju pravi tržišni mehanizmi i da se oni

koriguju i drugim uticajima (pre svega i dalje jakom finansijskom intervencijom države).

Pritom, mali broj tržišnih učesnika zaista učestvuje u raspodeli “medijskog kolača”, a radi se

uglavnom o nekolicini izdavača štampanih medija, izdavača radija koji imaju nacionalnu

pokrivenost (samostalno ili umreženi), izdavača nekolicine internet portala, kao i izdavača

nacionalnih televizija (uključujući tu i javni servis). Ovde posebno treba uzeti u obzir apsolutnu

dominaciju televizije u ukupnoj vrednosti tržišta (uglavnom oko 55%), a radi se mahom o

televizijama koje imaju nacionalno pokrivanje ili se nalaze u kablovskim distributivnim sistemima,

kao i navike medijskih konzumenata koji u velikom procentu prate upravo ovaj medij (oko 70%).

8 izdavača medija sa najvećim udelom u publici i navike medijske publike po platformama

Izvor: Media Ownership Monitor6 (Reporteri bez granica/BIRN)

6 Nalazi projekta Media Ownership Monitor su dostupni na internet stranici projekta, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2IzyOmL.

https://bit.ly/2IzyOmL

5

Poseban problem nefunkcionalnosti tržišta se ogleda u tome da vantržišni mehanizmi, odnosno

davanja (posredna i neposredna) koja potiču od različitih javnih entiteta i dalje čine bitnu

komponentu koja određuje medijsku scenu, urpkos tome što je proces privatizacije preostalih

medija u javnoj svojini formalno okončan. Tu se ne radi samo o davanjima na ime državne pomoći

medijima (projektno sufinansiranje), nego i davanjima po osnovu javnih nabavki “medijskih

usluga”, davanjima koja imaju karakter direktnog subvencionisanja javnih medijskih servisa

(potpuno nesaglasno sa duhom Zakona o javnim medijskim servisima), tzv. javno oglašavanje

(uključujući tu i sponzorstva), donacije medijima (kako po osnovu projektnog finansiranja od

domaćih i stranih donatora koje su mahom transparentne i uređene u skladu sa procedurom, tako i

one donacije koje imaju nejasan ili nepostojeći pravni osnov – koje po pravilu prati

netransprentnost), različita indirektna davanja od strane države (poput reprograma ili oprosta

poreskog duga) itd.

Razmere ovih davanja višestruko uvećavaju vrednost medijskog tržišta i pokazuju da je procena

vrednosti tržišta oglašavanja samo jedan segment te vrednosti, a posebno da je država (shvaćena u

najširem smislu) i dalje važan (ako ne i ključni akter) na medijskoj sceni. Redefinisanje učešća

države u medijskoj sferi zato i gotvo 7 godina nakon usvajanja Medijske strategije ostaje veliki

izazov, a medijska politika bi morala da bude usmerena na to da uloga države na medijskoj sceni

bude ograničena, transprentna, predvidiva, sistematski uređena i pravno uobličena, imajući u vidu

potrebu ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, a istovremeno uz prepuštanje

tog tržišta tržišnim akterima, i sve radi njegove prirodne konsolidacije i optimizacije.

Osnovna ideja definisanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja je bila u tome da se omeđi,

odnosno ograniči sfera uticaja države na medijsku scenu. Drugim rečima, država je trebalo da se

povuče iz vlasništva u medijima kako bi svi mediji imali istu (startnu) poziciju na tržištu, a njena

aktivna uloga je trebalo da se ograniči samo na precizno određene situacije (projektno

sufinansiranje, finansiranje iz budžeta određenih programskih sadržaja javnih medijskih servisa,

finansiranje medija koji informišu građane na teritoriji KIM i finansiranje medija koje posredno

osnivaju nacionalni saveti nacionalnih manjina).

Van pomenutih situacija, verovalo se da će tržišni mehanizmi da odrade svoje i konsoliduju

medijsko tržište. Ipak, stiče se utisak da je država (državni organi, organi teritorijalne autonomije i

lokalne samouprave i drugi javni entiteti) i dalje dominantni „igrač“ na medijskom tržištu. Naime,

prethodna Medijska strategija, a potom i medijski zakoni su samo delimično rešili problem putem

proklamovanja “dva stuba” redefinisanja učešća države na medijskoj sceni (privatizacija i projektno

sufinansiranje), ali čak i u tim oblastima su mnoge stvari ostale nedorečene, a, još važnije, veliki

segment uticaja države na medijsku scenu je ostao van opsega medijske politike (i zakonodavstva) i

dalje je u velikoj meri nepoznanica. U tom smislu, 7 godina od usvajanja medijske strategije i skoro

četiri od usvajanja seta medijskih zakona, učešće države se može definisati kao stanje formalnog

mirovanja i “čekanja” povoljnih okolnosti za reviziju medijske politike i “povratak države na velika

6

vrata”, na šta ukazuju i „zamrznuti status“ formalno nepostojećih medija koji posluju u okviru

novinske agencije TANJUG.

Treba pomenuti da je ovo “primirivanje države” obavljano pod plaštom neo-liberalnog modela koji

se neselektivno primenjivao (opet slučaj agencije TANJUG ili lista Politika), kombinovanog sa

(pre)komercijalizacijom medijske scene. Pritom, na “oltar medijske politike” nije žrtvovano učešće

države, već je jedina prava žrtva javni interes u oblasti javnog informisanja (naročito na lokalu i u

oblasti informisanja manjinskih zajednica).

Na nefunkcionalnom i neoptimizovanom tržištu, gde perverzno egzistiraju neoliberalni sistem i

sistem zasnovan na planskoj privredi, žrtve su i medijski radnici, koji se suočavaju sa brojnim

pritiscima koji onemogućavaju njihov slobodan rad, a koji imaju različite pojavne oblike, od fizičkih

napada i pretnji, do diskriminacije određenih medijskih radnika, preko nerešenih radnopravnih

problema, uz poznati problem “auto-cenzure” zbog zavisnosti od države (shvaćene u najširem

smislu).

Na probleme koji su specifični za Srbiju nadovezuje se globalna kriza u funkcionisanju

tradicionalnih medija, koju uslovljava sve brži tehnološki napredak, a koji ubrzano menja i

transformiše tradicionalne modele poslovanja u medijskoj industriji. Neki od tih trendova su

posledica prirodne evolucije medijskih konzumenata, odnosno promenama na strani tražnje za

medijskim uslugama na globalnom nivou. Naime, tradicionalni mediji (štampa, televizija i radio) u

prethodnih 10 godina gube na značaju, te se tradicionalni modeli poslovanja u uslovima sveopšte

migracije na internet iz korena moraju menjati. U našim prilikama televizija i dalje ima primat u

preferencijama publike, ali su promene i te kako vidljive kada se uporede štampani i onlajn mediji.

Kod prvih je evidentan pad iz godine u godinu, koji je obrnuto srazmeran rastu onlajn medija, što

ukazuje da štampani mediji sve više migriraju na onlajn platforme.

U sinergiji svih pomenutih faktora stvorena je jako složena medijska scena koja gotovo da

onemogućava (normalno) poslovanje medija i u velikoj meri kompromituje medijski integritet i

medijsku nezavisnost.

Na kraju, relevantna istraživanja pokazuju da je u Srbiji izuzetno nizak nivo medijske pismenosti i

da veliki procenat građana ne pravi razliku između kvalitetnog i nekvalitetnog medijskog sadržaja,

što je takođe važan faktor kada se sagledava ukupna medijska slika. Naime, iskustva razvijenih

zemalja ukazuju da visok nivo medijske pismenosti ne samo da doprinosi kulturnom bogatstvu,

političkoj stabilnosti i ekonomskom razvoju, već i kvalitetu medijske scene. Naime, građani koji

prepoznaju kvalitetne medije i njihov društveni značaj spremni su da u njih i investiraju.

Prethodna Medijska strategija, koja je kreirana u potpuno drugačijem ekonomskom, društvenom i

političkom okruženju je uočila određene probleme medijskog sektora, koji još nisu adekvatno

adresirani, a na te probleme se nadovezuju novi, koje, paradoksalno, kreira neadekvatno

7

sprovođenje zadataka prethodne medijske politke i diktira brzina tehnoloških promena te prilično

izmenjene društvene i političke okolnosti.

II OCENA OSTVARENOSTI MEDIJSKE STRATEGIJE

Ako se sumiraju ciljevi koje je postavila prethodna Medijska strategija za period od 2011. do 2016.

godine, mogu se izdvojiti:

definisanje javnog interesa u medijskoj sferi;

izlazak države iz vlasništva u medijima;

kontrolisano finansijsko učešće države u finansiranju medija putem mehanizama dodele

državne pomoći i uspostavljanja projektnog sufinansiranja;

sprečavanje nedozvoljene medijske koncentracije radi zaštite medijskog pluralizma;

transparentnost medijskog vlasništva i drugih podataka od značaja za medije;

prelazak na digitalno emitovanje RTV programa;

dalje institucionalno jačanje regulatornog tela u oblasti elektronskih medija i pospešivanje

formiranja samoregulatornih tela za ostale medije;

dalji razvoj javnih medijskih servisa kroz definisanje programske funkcije i obezbeđivanje

njihove nezavisnosti i finansijske održivosti, te kroz podsticanje novih mehanizama

kontrole javnosti;

razvoj digitalne pismenosti i medija kroz nove kanale komunikacije (informaciono-

komunikacione tehnologije).

Ciljeve je trebalo ostvariti rešavanjem 13 zadataka predviđenih Akcionim planom, od kojih su

brojni bili vezani za definisanje i kreiranje nove regulative. Ako se tako posmatra, formalno je,

novim medijskim zakonima, definisan javni interes, uspostavljeno projektno sufinansiranje,

formiran je Registar medija, uvedena su nova pravila o medijskoj koncentraciji, sproveden je proces

digitalizacije zemaljskog analognog TV signala i uređen položaj regulatornog tela za elektronske

medije i javnih medijskih servisa.

Ocena ostvarenosti medijske politike u periodu 2011-2016, može da se svede na sledeće:

privatizacija nije okončana za sve medije (Tanjug, Politika, itd.);

projektno sufinansiranje prate brojne zloupotrebe (posebno na lokalnom nivou);

razmera ostalih državnih davanja (javno oglašavanje, drugi vidovi javnih nabavki medijskih

usluga i druga davanja) i dalje je nepoznata, a taj segment javnih davanja neregulisan;

položaj novinara se i dalje pogoršava;

medijsko tržište postaje sve više integrisano, a pozitivni efekti takve integracije (na primer

nove investicije u medijski sektor) se “poništavaju” negativnim uticajem na medijski

pluralizam;

8

podaci o medijima u javnim registrima su i dalje nepouzdani i nedovoljni, te ne pružaju

pravu sliku o medijskoj sceni;

položaj Regulatornog tela za elektronske medije je takav da umesto institucionalnog jačanja

i profesionalizacije na sceni je devalvacija institucije (koja neretko potiče od aktivnosti

zakonodavne grane vlasti) uz smanjivanje aktivnosti i vidljivosti ovog tela, gotovo u svim

segmentima njegovog rada;

nezavisnost javnih medijskih servisa i njihovo institucionalno jačanje je takođe upitno

(naročito kada se govori finansijskom aspektu nezavisnosti);

manjinsko informisanje “prati sudbinu” medija koji izveštavaju na većinskom jeziku, javni

interes se povlači pred vidljivom komercijalzacijom “mejnstrim medija”, manjinski mediji

imaju hroničan problem finansijske održivosti, a u velikoj meri su prepušteni političkoj volji

političkih elita u manjinskim zajednicama.

Sa druge strane, ne može se sporiti normativno uobličavanje medijske scene donošenjem medijskih

zakona, koje je pozdravila gotovo cela medijska zajednica (uključujući i novinarska i medijska

udruženja). Ipak, stiče se utisak da se implementacija medijskih zakona svodi na ostvarivanje

forme, ili čak na pronalaženje načina kako da se ta forma izvrda i zloupotrebi.

III PRESEK STANJA PO OBLASTIMA I PREPORUKE

1 PRIVATIZACIJA PREOSTALIH MEDIJA U JAVNOJ SVOJINI

Proces privatizacije preostalih medija u javnoj svojini je u samom startu selektivno sproveden jer je

izostavio pojedine medijske kuće. Tako postupak privatizacije nije ni započet u odnosu na:

privredno društvo Politika AD (izdavač dnevnog lista “Politika”)7; izdavača dnevnog lista “Večernje

novosti” (paket od oko 36% akcija u javnom vlasništvu)8; paket od 51% akcija u kompaniji HD-WIN

(sportski kanali ARENA Sport), koje poseduje privredno društvo Telekom Srbija (operator u

većinskom javnom vlasništvu)9.

Na osnovu podataka Koalicije za građanski nadzor javnih finansija, postupak privatizacije je

sproveden nad 50 izdavača medija, sa 34 medija je zaključen ugovor o prodaji, dok je za 16 oglašena

7 Odlukom o određivanju subjekata privatizacije od strateškog značaja od 29. maja 2015. godine, Vlada je odredila da je ova kompanja “subjekt privatizacije od strateškog značaja za Republiku Srbiju”, čime je njegova privatizacija odložena do 1. juna 2016. godine. Ipak postupak privatizacije, uprkos proteku zakonskog roka zaključno sa februarom 2018. godine nije ni započet. 8 U ovom slučaju javni entiteti su manjinski vlasnik izdavača ovog medija (oko 36% akcija), ali oni de facto upravljaju ovom kompanijom budući da su Rešenjem Komisije za hartije od vrednosti većinskom vlasniku Milanu Beku (oko 62% akcija), zbog nepodnošenja obavezne ponude za preuzimanje preostalih akcija oduzeta glasačka prava. 9 Vlasnička struktura Telekom-a je sledeća: 58,11% Republika Srbija, 20% Telekom Srbija (sopstvene akcije), 14,95% građani Srbije i 6,94% sadašnji i bivši radnici Telekoma i njegovog prethodnika.

http://www.nadzor.org.rs/pdf/Mediji%20u%20postupku%20privatizacije.pdf

http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/010615/010615-vest1.html

9

neuspešna prodaja. Najvišu prodajnu cenu su ostvarili: JP za radio-difuznu novinsku i izdavačku

delatnost Radio Šid (izdavač medija Radio Šid), koje je prodato za 531.000 evra; Javno radiodifuzno

preduzeće STUDIO B - izdavač medija TV Studio B i radio Studio B, koje je prodato privrednom

društvu Maxim Media d.o.o. (čiji je 100% vlasnik Ružica Krdžić, supruga Miloša Krdžića (krajnji

vlasnik izdavača radio stanica: TDI, JAT, HIT FM i Karolina), za 530.000 evra; JP Radio televizija

Šabac - izdavač medija Radio Šabac i TV Šabac koje je prodato fizičkom licu Aleksandru Živanoviću

za 446.000 evra. Radoica Milosavljević, bivši Pomoćnik gradonačelnika Grada Kruševca, član

vladajuće SPS, a koji se u medijima dovodio i u vezu sa bivšim Ministrom odbrane i visokim

funkcionerom SNS Bratislavom Gašićem je kao pojedinac kupio najviše izdavača medija, ukupno 8.

Prema podacima Ministarstva privrede10, u međuvremenu je raskinuto šest Ugovora o prodaji

kapitala i to za:

1. Nedeljne novine AD, Bačka Palanka;

2. RTV Pruga DOO, Lajkovac;

3. TV Blace DOO, Blace;

4. RTV Kragujevac DOO, Kragujevac;

5. Radio Barajevo DOO, Barajevo i

6. Radio Valjevo DOO, Valjevo.

Dalji status ovih medija regulisan je članom 10 stav 1 Uredbe o prenosu kapitala bez naknade

zaposlenima kod izdavača medija11, koji predviđa da prema izdavaču medija čiji je kapital, nakon

raskida ugovora o prodaji kapitala, prenet Registru akcija i udela, Ministarstvo privrede postupa na

način kojim se uređuje postupak privatizacije. Međutim, stav 2 istog člana propisuje kao izuzetnu

mogućnost da Ministarstvo privrede, na zahtev jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Vlade

može odlučiti da akcije, odnosno udeo iz Registra akcija i udela prenese bez naknade jedinici

lokalne samouprave na čijoj teritoriji je sedište izdavača medija, do sticanja uslova za novu

privatizaciju, a najkasnije u roku od 6 meseci. Ako nakon isteka 6 meseci ne bude pokrenut novi

postupak privatizacije, osnivač izdavača medija mora da donese odluku o prestanku postojanja

takvog medija.

10 Informacije je pribavio BIRN u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, upit je poslat 27. 02.2018. godine, a odgovoreno je 22.03.2018. godine. Upit su činila sledeća pitanja: 1) Imajući u vidu da je putem javnog nadmetanja u toku 2015. godine kroz portfolio Agencije za privatizaciju privatizovano 50 medija/javnih preduzeća za informisanje (od toga 34 bilo uspešno, 16 neuspešno), sa koliko je novih vlasnika u međuvremenu raskinut privatizacioni ugovor i kakav je dalji status ovih medija?; 2) Kakav je vlasnički status medija koji nisu bili privatizovani – koliko njih je proglasilo stečaj, koliko privatizovano putem besplatne podele akcija/udela?; 3) Da li i na koji način Ministarstvo privrede kontroliše obaveze iz privatizacionih ugovora, nivo investicija, održavanje programske šeme itd? 11„Službeni glasnik RS“, br. 65/15 i 31/17.

10

Za 2 od pomenutih 6 izdavača medija je pokrenut stečajni postupak (RTV Pruga DOO i TV Blace

DOO), dok će Ministarstvo za preostale medije koji se nalaze u portfelju Ministarstva privrede, u

narednom periodu preduzeti aktivnosti na sprovođenju postupka privatizacije u skladu sa zakonom

i u saradnji sa lokalnom samoupravom.

Ovde bi trebalo pomenuti da se, po javno dostupnim informacijama iz medija, može zaključiti da je

u odnosu na RTK Kragujevac upravo primenjena “izuzetna mogućnost” iz člana 10 stav 2 Uredbe o

prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija, koja predviđa besteretni prenos

udela/akcija na lokalnu samoupravu do sticanja uslova za novu privatizaciju (najduže do 6 meseci).

Trebalo bi napomenuti da ZJIM ne propisuje posledice raskida ugovora o privatizaciji. Pomenuta

mogućnost besteretnog prenosa akcija/udela na lokalnu samoupravu u slučaju raskida ugovora je

specifičnost u odnosu na opšta pravila o privatizaciji, a uvedena je tek izmenama uredbe u aprilu

2017. godine, dok je ranije verzije uredbe nisu predviđale. Naime, uredba iz 2015. godine je

propisivala jedino da za izdavača medija čiji je kapital prenet na Agenciju za privatizaciju ili

Akcionarski fond, po donošenju odluke o obustavi postupka privatizacije, Agencija za privatizaciju

podnosi predlog za pokretanje postupka likvidacije odnosno stečaja. Izmene Uredbe i potonja

dešavanja oko RTK Kragujevac predstavljaju još jedan pokazatelj povratka države u vlasničku

strukturu medija, s tim da za konačnu ocenu ipak treba sačekati protok dodatnog roka od 6 meseci.

Što se tiče medija koji nisu prodati javnim nadmetanjem, od stupanja izmena i dopuna Zakona o

privatizaciji (od 2014. godine), pokrenut je stečaj u sledećim izdavačima:

1. NIG Svetlost AD, Kragujevac (10.11.2014. godine);

2. RTV Mladenovac DOO, Mladenovac (17.11.2015. godine);

3. Radio Sombor AD, Sombor (30.11.2015. godine);

4. Pobeda DOO, Kruševac (07.12.2015. godine);

5. RTV Vrnjačka Banja AD, Vrnjačka Banja (29.12.2015. godine);

6. Radio Drina DOO, Zvornik (05.01.2016. godine);

7. Radio stanica Despotovac DOO, Despotovac (22.01.2016. godine);

8. Radio Obrenovac DOO, Obrenovac (09.11.2016. godine).

Među neprivatizovanim medijima nalazi se i Javno preduzeće novinska agencija TANJUG, koje je

prošlo dva neuspešna kruga javne aukcije, nakon čega je Vlada, kao osnivač, donela odluku kojom je

uredila pravne posledice prestanka JP TANJUG, uz konstataciju da je po sili zakona medij prestao da

postoji 31. oktobra 2015. godine. Na osnovu ove odluke morali su da se sprovedu proceduralni

koraci kako bi se JP novinska agencija TANJUG izbrisala iz Registra privrednih subjekata i medija

čiji je izdavač ovo javno preduzeće izbrisalo iz Registra medija. Međutim, mediji u okviru javnog

preduzeća su nastavili da neometano obavljaju medijsku delatnost i nakon formalnog prestanka

rada.

http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/051115/051115-vest11.html

11

Shodno ZJIM, besplatna podela udela/akcija je metod privatizacije koji se sprovodi nakon što ne

uspe privatizacija metodom prodaje kapitala. Prema podacima Ministarstva privrede, raspodela

kapitala (akcija ili udela) zaposlenima i bivšim zaposlenima bez naknade izvršena je u 15 izdavača

medija.

Izdavači medija privatizovani putem besplatne podele kapitala radnicima

Izvor: Ministarstvo privrede

Treba istaći i to da ni proces besplatne podele kapitala zaposlenima nije tekao bez problema, što je

najvidljivije u postupku privatizacije izdavača medija Radio Preševo12, kao i slučaj kompanije

Dnevnik AD, koja je izdavač nekoliko novosadskih medija13.

12Ono što je u ovom slučaju bilo specifično je da je samo jedan od zaposlenih ostvario pravo na udeo u izdavaču medija, a da je grupa nezadovoljnih radnika koje to pravo nije ostvarila pokrenula upravni spor pred Upravnim sudom u Nišu, od koga je u martu 2016. godine tražila da donese rešenje o privremenoj meri kojim će se odložiti izvršenje rešenja ministarstva. Na kraju, Agencija za privredne registre je u aprilu 2016. godine ukinula svoje prethodno rešenje o usvajanju registracione prijave, čime je uspostavljeno prethodno registrovano stanje. Drugim rečima, kao izdavač ovog medija opet je figuriralo Informativno javno preduzeće Preševo. Ono što je posebno sporno je da je u međuvremenu opština potpuno suprotno Zakonu o javnom informisanju i medijima nastavila da utiče na izbor menadžmenta i podnela registracionu prijavu APR-u za upis novog direktora, a još je drastičnija odluka da se nastavi finansiranje ovog medija iz javnih sredstava i to metodom direktne subvencije, iako je ovaj vid finansiranja izričito zabranjen još od 31. oktobra 2015. godine. 13Slučaj “Dnevnik” ima brojne specifičnosti. Pre svega Dnevnik AD je vlasnik 45% udela u kompaniji Dnevnik DOO koja je izdavač štampanog medija i internet portala Dnevnik, dok je 55% udela u vlasništvu nemačke kompanije MEDIENGRUPPE BALKAN GMBH. Takođe Dnevnik AD je izdavač nekoliko magazina: “Dobro

Preduzeće Sedište Akcije/Udeli

1 Dnevnik AD Novi Sad Novi Sad Akcije

2 NIPD Reč Naroda AD Požarevac Akcije

3 JP TV Smederevo Smederevo Udeli

4 Štampa, radio i film Bor JP Bor Udeli

5 Reč radnika JNI Aleksinac Udeli

6 Radio televizija Vranje JP Vranje Udeli

7 Naš Glas DOO Smederevo Udeli

8 Radio Subotica JP Subotica Udeli

9 Informativni centar Odžaci Odžaci Udeli

10 JP Radio Bačka Bač Udeli

11 Radio i televizija BAP JP Bačka Palanka Udeli

12 Radio-televizija Trstenik JP Trstenik Udeli

13 Radio Bujanovac JP Bujanovac Udeli

14 Informativni centar Tutin JP Tutin Udeli

15 Informativno javno preduzeće Preševo Preševo Udeli

12

Član 142. st. 2-7. Zakona o javnom informisanju i medijima bliže uređuje pitanje očuvanja delatnosti

medija u izdavačima medija nakon okončanog postupka privatizacije. Tako predviđa da se

privatizacija medija vrši na način da se kupac medija obavezuje da “obezbedi kontinuitet u

proizvodnji medijskih sadržaja od javnog interesa, u periodu od pet godina od dana zaključivanja

ugovora o prodaji kapitala”.

Telo koje nadzire ispunjenje obaveza kupca u kontekstu “obezbeđivanja kontinuiteta medijskih

sadržaja” je (po zakonu) Agencija za privatizaciju za novinske agencije i štampane medije, odnosno

Agencija za privatizaciju po osnovu izveštaja REM za elektronske. Stupanjem na snagu Izmena

Zakona o privatizaciji iz 2015. godine, prestala je sa radom Agencija za privatizaciju, a njene poslove

vezane za kontrolu ispunjenja obaveza kupaca izdavača medija, umesto Agencije za privatizaciju

preuzelo je Ministarstvo privrede14.

Ovde treba istaći da je rešenje da Agencija za privatizaciju vrši monitoring u pogledu medijskih

sadržaja bilo prilično problematično od samog starta budući da telo nema dovoljno ekspertize da

procenjuje ispunjenje obaveza u odnosu na medijske sadržaje i održanje uređivačke koncepcije.

Prelazak tih nadležnosti na Ministarstvo, uz nepostojanje ekspertize, nameće i pitanje kadrovskog

kapaciteta za sprovođenje monitoringa u preostale četiri godine.

U svakom slučaju, podaci o sprovedenom monitoringu nigde nisu javno objavljeni, pa nije moguće

oceniti koliko se kupci medija pridržavaju obaveze očuvanja medijske delatnosti i programske

koncepcije, i da li takvi sadržaji favorizuju određene centre moći ili ne.

Ministarstvo privrede je na pomenuto pitanje u odnosu na kontrolu obaveza iz privatizacionih

ugovora samo kratko odgovorilo da kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza kupca koje su

predviđene ugovorom o prodaji, na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora kao i na osnovu procene

sudskog veštaka za predmet investiranja, dok kontinuitet poslovanja Ministarstvo privrede

utvrđuje isključivo na osnovu pisanog akta, odnosno izveštaja Regulatornog tela za elektronske

medije.

Opšta ocena i preporuke

jutro”, “Poljoprivrednik” i dečijih listova “Neven i “Mali Neven”. Specifičnost je bila i u tome da je veliki broj radnika imao mogućnost da ostvari pravo na besplatne akcije, a svar su dodatno komplikovali nerešeni imovinsko-pravni odnosi u ovoj medijskoj kući. Više o istorijatu tih problematičnih odnosa u tekstu Nedima Sejdinovića: “Dnevnik” – Izolovan slučaj ili paradigma medijske scene objavljenog dana 29.07.2011. godine na internet stranici Medija centra, dostupnog putem sledećeg linka: https://bit.ly/2GB6jEg. 14 Član 31[s2] Zakona o privatizaciji.

https://bit.ly/2GB6jEg

13

Postupak privatizacije prodajom kapitala formalno je sproveden nad tridesetak lokalnih medija

(gde su najuticajnije kupili ljudi posredno i neposredno povezani sa političkim centrima moći), u

slučaju TANJUG-a je potpuno zaobiđena izričita zakonska odredba (nisu sprovedeni svi

proceduralni koraci koji treba da vode ka gašenju ovog javnog preduzeća i prestanka rada medija

pod njegovim okriljem), podela besplatnih akcija radnicima je u praksi u velikom broju slučajeva

bila kontroverzna ali je ipak okončana u 15 izdavača medija, a pojedini mediji poput “Politike”,

“Večernjih novosti” i medija u okviru grupacije Telekom Srbija nisu ni ušli u postupak privatizacije.

Posebnu bojazan izaziva latentna opasnost da se nakon raskidanja ugovora o privatizaciji nastavlja

učešće države u vlasničkoj strukturi (slučaj RTK Kragujevac). Takođe, odredbe o monitoringu nad

privatizovanim medijima nisu dovoljno precizne i razrađene, a, pored toga, izostaje u potpunosti

monitoring medijskih sadržaja privatizovanih medija.

Zbog svega toga, jedan od značajnijih ciljeva medijske politike i dalje ostaje neostvaren, te stoga

treba razrešiti status preostalih medija u javnoj svojini (osim javnih medijskih servisa i medija čiji

su osnivači izdavača nacionalni saveti nacionalnih manjina), odnosno, bez odlaganja sprovesti

proces privatizacije, budući da je to jedini garant jednakosti položaja medija na tržištu.

Plan aktivnosti za oblast Privatizacija preostalih medija u javnoj svojini

Cilj Konkretna mera Vremenski okvir Nadležna institucija

Partneri

Okončanje

privatizacije preostalih medija

u javnoj svojini

Podnošenje registracione

prijave za brisanje JP novinska

agencija TANJUG iz Registra medija

Bez odlaganja Ovlašćeno lice JP TANJUG

MKI

-

Sačiniti Model i plan privatizacije izdavača medija

Politika

6 meseci MKI Ministarstvo

privrede

-

Napraviti plan za potpuni izlazak

države iz vlasništva u kompaniji koja je

izdavač medija “Večernje novosti”

6 meseci MKI Ministarstvo

privrede

-

Okončati postupak privatizacije

izdavača medija Politika i izlazak

15 meseci od dana sačinjavanja

Modela i plana privatizacije

MKI Ministarstvo

privrede

-

14

države iz vlasništva u izdavaču medija “Večernje novosti”

izdavača medija Politika, odnosno Plana za potpuni izlazaka države iz

vlasništva u kompaniji koja je

izdavač medija “Večernje novosti”

Sačiniti analizu učinaka

privatizacije i popisati sve

izdavače medija koji nisu

privatizovani, a nisu u

međuvremenu ugašeni

6 meseci Ministarstvo privrede

Napraviti vremenski okvir za:

1) ponavljanje

postupka privatizacije

2) gašenje medija

koji nisu privatizovani, niti

ugašeni;

3) za besplatnu podelu kapitala akcija/udela i

gašenje izdavača ako rok ne bude

ispoštovan

6 meseci Ministarstvo privrede

MKI

Monitoring privatizovanih

medija

Izmenama ZJIM propisati preciznu

proceduru i dinamiku

sprovođenja kontrole

održavanja delatnosti i jasne

nadležnosti

Godinu dana MKI Ministarstvo

privrede

Koalicija novinarskih i

medijskih udruženja

Organizacije civilnog društva

15

kontrolnih tela u tom postupku. Sprovođenje monitoringa održavanja

delatnosti medija nakon privatizacije i sačiniti izveštaj o

monitoringu medijskih sadržaja

Kontinuirana aktivnost, s tim što

prvi monitoring treba sprovesti bez

odlaganja, a najkasnije u roku

od 6 meseci

MKI Ministarstvo

privrede REM




2 MEHANIZAM DRŽAVNE POMOĆI MEDIJIMA

Zakon o javnom informisanju i medijima načelno je definisao javni interes u oblasti javnog

informisanja i uredio osnove sistema projektnog sufinansiranja. S druge strane, u regulatornom

smislu, malo se uradilo na uređivanju drugih vidova državne pomoći i drugih tokova novca od

javnih entiteta ka medijima, naročito kada je reč o javnim nabavkama za medijske usluge i javnom

oglašavanju. Deo problema implementacije sistema projektnog sufinansiranja je prouzrokovan

upravo time što nisu svi tokovi javnog novca regulisani, dok je drugi deo problema u nedorečenosti

regulative, koja stvara mogućnost za brojne probleme i zloupotrebe u praksi. Nedvosmislena ocena

je, dakle, da javna davanja i dalje predstavljaju značajan segment medijskog tržišta, te da tržišni

mehanizmi nisu u dovoljnoj meri aktivirani, a što je posledica i dalje neuređenog sistema javnih

davanja medijima uključujući tu projektno sufinansiranje, javno oglašavanje (reklamne kampanje,

sponzorstva i sl.), druge vidove javnih nabavki, pa čak i direktnih pogodbi na godišnjem nivou.

Izveštaj o napretku Srbije ka EU za 2016. godinu navodi da u oblasti prava na slobodu izražavanja

uopšteno nije bilo napretka, da okruženje “nije pogodno za punu implementaciju prava na slobodu

izražavanja”15, kao i da “paket medijskih zakona tek treba u potpunosti da se primeni”16. Izveštaj

Evropske komisije posredno kritikuje spremnost države da ispuni svoje tzv. “pozitivne obaveze” u

odnosu na pravo na slobodu izražavanja, a bitan segment tih pozitivnih obaveza je pitanje

adekvatne implementacije zamišljenog sistema projektnog sufinansiranja. Projektno sufinansiranje

se pominje u delu izveštaja koji govori o uočenim problemima uz navođenje da radi ispunjenja

obaveza od javnog interesa sufinansiranje medijskih sadržaja mora da se “sprovodi u skladu sa

zakonskim okvirom”17, uz korišćenje “transparentne i fer procedure”18, a “bez uplitanja od strane

15 Citirano po Ekspertskom izveštaju Medijska reforma nakon pet godina od usvajanja Medijske strategije: Presek stanja i preporuke za budućnost, Miloš Stojković i Jasna Matić, napravljen za potrebe OEBS konferencije “U susret savremenoj medijskoj politici”, održanoj u Beogradu dana 17. i 18. novembra 2016. godine, strana 3. 16 Ibid. 17 Videti Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU za 2016. godinu, koji je dostupan putem sledećeg linka: http://bit.ly/2wcNZfP, strana 22. 18 Ibid.

http://bit.ly/2wcNZfP

16

državne uprave, posebno na lokalnom nivou”19. Takođe, izveštaj izričito preporučuje Srbiji da

“obezbedi da izdvajanje sredstava iz javnih sredstava za sufinansiranje medijskog sadržaja koji služi

javnom interesu bude u skladu sa važećim zakonodavstvom, kako bi se osigurala transparentnost i

jednake mogućnosti.”20

Polugodišnji izveštaj o stanju u poglavljima 23 i 24 u pristupnim pregovorima sa EU, između

ostalog, navodi da „Srbija nastavlja da se suočava sa značajnim izazovima u pogledu uspostavljanja

povoljnog okruženja za pluralistički medijski prikaz“, da „Medijsko zakonodavstvo i dalje treba u

potpunosti sprovesti“, te da se „Transparentno vlasništvo i finansiranje privatnih medija, državno

finansiranje medija i sufinansiranje medijskih sadržaja moraju efikasno nadgledati, uključujući

lokalni nivo, i sprovoditi u skladu sa postojećim zakonodavstvom.“21

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2018. godinu22 donosi do sada najnegativniju ocenu

stanja u oblasti ostvarivanja prava na slobodu izražavanja. Tako izveštaj navodi da je Srbija

ostvarila određeni nivo pripremljenosti u oblasti prava na slobodu izražavanja, ali da nije učinjenen

nikakav napredak u ovom izveštajnom periodu, te da izostanak tog napretka sve više zabrinjava. U

odnosu na finansijsku participaciju države, Izveštaj, između ostalog navodi da pravni okvir Srbije

mora da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Sufinansiranje medijskih

sadržaja kako bi se ispunile obaveze od javnog interesa treba da se sprovodi u skladu sa

zakonodavnim okvirom, što zahteva transparentne i pravične procedure bez uplitanja državne

uprave, posebno na lokalnom nivou.

Prilikom rešavanja nedostataka koji su ovde predstavljeni, u narednom periodu Srbija u oblasti

javnih davanja mora da omogući pravedno sufinansiranje sadržaja od interesa za javnost. Srpske

vlasti treba da osiguraju da se neformalni pritisak na uređivačku politiku ne vrši preko raspodele

sredstava za oglašavanje, uključujući ono iz javnih kompanija, kao i preko projektnog

sufinansiranja iz lokalnih budžeta. Sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu

treba uskladiti sa postojećim zakonodavstvom i kriterijima i sprovoditi na pravičan i

transparentan način koji ne šteti tržišnoj ravnopravnosti.

Izveštaji Evropske komisije su jasno apostrofirali da problem postoji, a pojedini domaći izveštaji su

detaljno mapirali probleme u sprovođenju zamišljenog sistema projektnog sufinansiranja i

neuređenost sfere ostalih javnih davanja prema medijima.

19 Ibid. 20 Ibid. 21 Strana 8, izveštaja EK „Non Paper o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 za Srbiju“, novembar 2017. godine, dostupan na internet stranici Ministarstva za evropske integracije, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2BVp8TO. 22 Videti Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU za 2018. godinu, koji je dostupan na internet stranici Ministarstva za evropske integracije, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2rkgBlP, str. 27 i 28.

http://bit.ly/2BVp8TO

https://bit.ly/2rkgBlP

17

Sveobuhvatni monitoring sufinansiranja medija koji je u periodu od aprila 2015. do aprila 2016.

godine realizovala Koalicija novinarskih i medijskih udruženja23 je pokazao da je od ukupno 191

raspisanog konkursa lokalnih samouprava, bezmalo petina bila protivzakonita po samom sadržaju

(tekstu) tog konkursa. U čak 132 (69,1%) su tokom sprovođenja uočene nepravilnosti, najčešće u

vezi sa tekstom konkursa, izborom stručne komisije, transparentnosti procesa... Vrednost tih

konkursa iznosili su 1.085.424.137 dinara (76,27% od ukupne vrednosti lokalnih konkursa).

Monitoring navodi da su ključni problemi procesa projektnog sufinansiranja mogu svesti na:

nedostatak analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima;

nepoštovanje obaveze raspisivanja konkursa, koja je (istina nedovoljno) definisana u ZJIM;

zloupotreba sistema javnih nabavki;

neadekvatno definisanje namene konkursa;

nedovoljni iznosi koji se izdvajaju za projektno sufinansiranje;

propisivanje diskriminatornih uslova i kriterijuma;

sporna pitanja u vezi sa izborom i radom stručnih komisija;

preinačenje odluka (predloga) stručnih komisija;

netransparentnost procesa;

neadekvatan sistem nadzora, koji se odnosi generalno na kontrolu ispunjavanja zakonskih

obaveza, a naročito u kontekstu evaluacije projekata i nadzora trošenja sredstava (kontrola

državne pomoći), te izostanak (adekvatnih) sankcija.

Izveštaj NUNS Pravna analiza projektnog sufinansiranja24, kao najveće (pravne) probleme koji se

tiču novčanih davanja organa javne vlasti prema medijima25 navodi :

nepoštovanje obaveze raspisivanja konkursa;

zloupotrebu sistema javnih nabavki;

neadekvatno definisanje namene konkursa;

problem iznosa koji se izdvajaju za projektno sufinansiranje;

23 Izveštaj Bela knjiga konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja, Koalicija

novinarskih i medijskih udruženja, april 2016 godine, koji je dostupan, između ostalog i na internet stranici

NDNV, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2EqyqoR. 24 Izveštaj Pravna analiza projektnog sufinansiranja sadržaja od interesa za javnost u Republici Srbiji,

NUNS, autor: Miloš Stojković, april 2017. godine, koji je dostupan na internet stranici NUNS, putem sledećeg

linka: http://bit.ly/2tT2i8T. 25 Iako se izveštaj prevashodno bavi problemima u implementaciji projektnog sufinansiranja, delimično se

osvrće i na druge vidove novčanih davanja – javne nabavke, pa se zato koristi generičniji pojam „novčana

davanja“ umesto „sredstva na ime projektnog sufinansiranja“.

http://bit.ly/2EqyqoR

http://bit.ly/2tT2i8T

18

propisivanje diskriminatornih uslova i kriterijuma;

sporna pitanja koja se odnose na rad stručnih komisija;

preinačenje odluka (predloga) stručnih komisija;

netransparentnost procesa;

neadekvatan sistem nadzora, koji se odnosi generalno na kontrolu ispunjavanja zakonskih

obaveza, a naročito u kontekstu evaluacije projekata i nadzora trošenja sredstava (kontrola

državne pomoći), te izostanak (adekvatnih) sankcija26.

Ovaj izveštaj detaljno obrazlaže uočene probleme i predlaže određene preporuke kako prevazići

problem u regulativi kako bi se postigla svrha projektnog sufinansiranja27 i kako bi i drugi vidovi

novčanih davanja bili u skladu sa utvrđenom medijskom politikom, tačnije sa utvrđenom ulogom

države u medijskoj sferi. Ovde ćemo dati presek tih preporuka, i u daljem tekstu izveštaja ukazati na

“put” kako bi te preporuke mogle biti implementirane u pravni okvir Republike Srbije28.


Javne nabavke u oblasti medijskih usluga i drugi vidovi novčanih davanja od države ka medijima

koji nisu u mehanizmu projektnog sufinansiranja, i dalje nisu adekvatno regulisani što daje

prostora za brojne zloupotrebe u praksi i konsekventno vodi ka nastavku prakse finansiranja

„podobnih“ medija. Sistem projektnog sufinansiranja, sa druge strane, nije doneo željenje rezultate,

budući da više služi da podrži opstanak medija, nego da finansira kvalitetne sadržaje u javnom

interesu. Uređenje sistema državnog finansiranja ubuduće bi trebalo da ide u nekoliko pravaca, i to

kroz povećanje transparentnosti i dostupnosti podataka o obimu i plasmanu državnog novca;

efikasniju kontrolu potrošenog novca te kroz evaluaciju postignutog; adekvatne sankcije za

nenamensko trošenje i sprečavanje korupcije; i dalje unapređenje pluralizma sadržaja kroz fondove

za inovacije.

26 Videti Izveštaj Pravna analiza projektnog sufinansiranja sadržaja od interesa za javnost u Republici Srbiji, NUNS, autor: Miloš Stojković, april 2017. godine, dostupno putem sledećeg linka: http://bit.ly/2tT2i8T, strana 17. 27 Ovde treba napomenuti da ZJIM propisuje da 90% sredstava se raspodeljuje za proizvodnju medijskih sadržaja a do 10% za “organizovanja i učešće na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja”. Ovaj izveštaj se odnosi prevashodno na pitanje raspodele sredstava za proizvodnju medijskih sadržaja, ali budući da se i sredstva za stručne skupove takođe raspodeljuju po mehanizmu javnog konkursa, preporuke se shodno primenjuju i u tom slučaju, osim kada se radi o analizi potreba za medijskim sadržajima (mada ima smisla da se troškovni princip primenjuje i na davanja za stručne skupove). 28 ZJIM, osim projektnog sufinansiranja pominje i “pojedinačna davanja”, koja ne mogu da pređu 5% opredeljenih sredstava koja se raspodeljuju na ime projektnog sufinansiranja, niti da pređu iznos od 20% od iznosa javnih nabavki male vrednosti, a raspodeljuje se takođe po sistemu projektnog sufinansiranja samo bez javnog konkursa i bez konkursne komisije. Tako da načelno sve što je rečeno za javne konkurse shodno važi i za pojedinačna davanja osim kada se radi o članovima koji uređuju javni konkurs i rad i sastav stručne komisije.

http://bit.ly/2tT2i8T

19

Neke od mera koje bi doprinele ispunjenju postavljenih ciljeva bi bile:

unapređenje sistema projektnog sufinansiranja je moguće urediti izmenama Zakona o

javnom informisanju i medijima i donošenjem pripadajućih podzakonskih akata, i to

uvođenjem obaveznih analiza potreba za medijskim sadržajima, jasnim pravilima koje

moraju da ispune članovi stručnih komisija koji odlučuju o dodeli sredstava i uvođenjem

dodatnih garancija nezavisnosti, propisivanjem efikasnog pravnog sredstva u postupku

dodele sredstava na javnim konkursima, unapređenje kontrole uvođenja jasnih pravila

evaluacije, a sve to kroz povećanje transparentnosti celokupnog procesa u svim fazama

(pripremne faze, postupak konkursa, rad stručnih komisija, postupak odlučivanja i

evaluacija);

unapređenje sistema javnih nabavki medijskih usluga, razmotriti mogućnost izmena

Zakona o javnim nabavkama ili izmenom ZJIM precizirati koje su to medijske usluge koje se

naručuju ovim sistemom, tako da se svedu na prenose sednica, štampanje biltena državnih

organa i javnih entiteta, održavanje sajtova državnih organa i javnih entiteta, usluge

distribucije publikacija ili obaveznih obaveštenja, konkursa i slično;

definisanje poreskih olakšica i poreskih kredita koji bi bili jednako dostupni svim

medijima, pod jednakim i fer uslovima, sprovođenjem ekonomske analize koja bi pokazala

da li postoji tržišno opravdanje za ovu meru.

Plan aktivnosti za oblast Mehanizam državne pomoći medijima


Partneri

Unapređenje sistema projektnog

sufinansiranja

Izmene Zakona o javnom

informisanju i medijima i donošenje

podzakonskih akata

Ukupno 18 meseci (godinu dana za

donošenje izmena ZJIM +

6 meseci od stupanja izmena

zakona na snagu za donošenje

pripadajućih podzakonskih

akata)

MKI


medijskih udruženja i organizacije

civilnog društva koje

se bave monitoringom

javnih finansija

Sprovođenje analize potreba za

medijskim sadržajima u

6 meseci od stupanja na snagu

podzakonskih akata koji implementiraju

MKI Autonomna

pokrajina Lokalna


medijskih udruženja i

20

javnom interesu na nacionalnom,

pokrajinskom i lokalnom nivou

ZJIM samouprava organizacije civilnog

društva koje se bave

monitoringom javnih

finansija Unapređenje

sistema javnih nabavki medijskih

usluga

Razmotriti mogućnost izmene

Zakona o javnim nabavkama ili

izmeniti ZJIM u cilju preciziranja koje

medijske usluge se mogu nabavljati putem sistema javnih nabavki

Godinu dana MFIN MKI


medijskih udruženja i organizacije

civilnog društva koje

se bave monitoringom

javnih finansija

Definisanje poreskih olakšica i poreskih kredita

koji bi bili jednako dostupni svim

medijima

Sprovesti ekonomsku analizu

opravdanosti uvođenja poreskih

olakšica ili poreskih kredita

Godinu dana MFIN Ekonomski fakultet

Kompanije koje sprovode analize tržišta i druge slične organizacije

Uvođenje poreskih olakšica i kredita

izmenama poreskih zakona

Godinu dana od dana sprovođenja

ekonomske analize opravdanosti

uvođenja poreskih olakšica ili poreskih

kredita (ako je analiza pokazala

opravdanost ovakvih mera)

MFIN Koalicija novinarskih i


druge organizacije i

udruženja

3 MEDIJSKA KONCENTRACIJA

Zakon o javnom informisanju i medijima je u cilju zaštite medijskog pluralizma propisao pravila

koja se odnose na medijsku koncentraciju i utvrdio pragove koncentracije za različite vidove

objedinjavanja (horizontalno, unakrsno i vertikalno).29

29 Član 45. i član 46. Zakona o javnom informisanju i medijima.

21

Postojanje narušavanja pravila o medijskoj koncentraciji za štampane medije vrši Ministarstvo

kulture i informisanja30, a za elektronske (uključujući i unakrsno objedinjavanje izdavača

elektronskog i štampanog medija) Regulatorno telo za elektronske medije.

Regulatorno telo za elektronske medije funkcije u vezi sa objedinjavanjem vlasništva vrši u skladu

sa čl. 103-105 Zakona o elektronskim medijima (utvrđivanje povrede pravila o medijskoj

koncentraciji, izdavanje dozvole u vezi sa medijskom koncentracijom i obavezna prijava promene

vlasničke strukture). Pored toga, postupak u vezi sa sprovođenjem pravila o medijskoj koncentraciji

uređen je Pravilnikom o postupku izdavanja saglasnosti na akt o prenosu dozvole za pružanje

medijske usluge i postupanju po prijavi promene vlasničke strukture31.

Što se tiče vertikalne integracije – koja se odnosi na distributera (operatora pre svega) i pružaoca

medijske usluge, ovakve formalne (prethodne) kontrole nema, zbog toga što je jedini zakonski

zahtev da lice koje se istovremeno bavi i delatnošću distribucije medija, delatnost pružanja

medijske usluge može da vrši preko povezanog lica. Međutim, postoje brojna pravila za operatore

koja su u funkciji zaštite medijskog pluralizma, a ona se svode na praćenje obaveze zabrane

diskriminacije pružalaca medijske usluge, poštovanja obaveza u odnosu na raspored medijskih

usluga u distributivnim sistemima (LCN) i Must Carry obaveze. Nadzor nad poštovanjem obaveza

operatora distribucije medijskih sadržaja (iz ZEM) vrši Regulatorno telo za elektronske medije u

saradnji sa Regulatornom agencijom za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL)32.

Visokim pragovima koncentracije, ukidanjem ograničenja u umrežavanju medijske usluge, kao i

omogućavanjem operatorima da pružaju medijske usluge uz minimalne regulatorne zahteve,

izvršena je zapravo liberalizacija i deregulacija medijskog tržišta (zbog nedostataka u kontroli

sprovođenja odredaba zakona, ali i zbog problematičnih odluka ili nereagovanja kontrolnih tela),

što je omogućilo ukrupnjavanje na medijskoj sceni, ali istovremeno povećalo rizik po pluralizam

medijskih sadržaja. Paralelno sa umrežavanjem vlasništva, dešava se umrežavanje i unificiranje

medijskog sadržaja što je trend koji je objektivno (još) opasniji po medijski pluralizam.

Prema podacima istraživanja Media Ownership Monitoring33, u okviru medijskog tržišta

najkoncentrisanija su tržišta televizije, radija i štampanih medija. Ova tri tržišta imaju udeo u tržištu

oglašavanja od oko 75% (podaci Nielsen-a za 2016. godinu), što može da vodi zaključku da je

celokupno medijsko tržište u priličnoj meri koncentrisano. Na ovaj zaključak ukazuju i podaci o

preferencijama medijske publike (gledanosti, slušanost, čitanosti) - Medijski konzumenti su

30 Član 47 stav 1 ZJIM. 31 Službeni glasnik broj 93/2015, dostupan na internet stranici REM, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2IP29h7. 32 Član 100 ZEM. 33 Rezultati istraživanja su dostupni na internet stranici Media Ownership Monitoring, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2D4r4pl.

https://bit.ly/2IP29h7

http://bit.ly/2D4r4pl

22

rezistentni na promene, a oglašivači (i medijske agencije) prate tu rezistentnost i dalje najviše

pažnje posvećuju tradicionalnim medijima (uz napomenu da tržište digitalnih medija ipak beleži

konstantan i stabilan rast).

Procena strukture medijskog tržišta u periodu 2008-2016. godina

Izvor: Nielsen/Asocijacija medija34

TV tržište u Srbiji je visoko koncentrisano jer četiri grupacije imaju 62,35% udela u gledanosti, i

to:

javni medijski servis na nacionalnom nivou sa tri TV stanice koje ukupno ima do 23,17%

udela u gledanosti35,

Pink Media Group (koja je u vlasništvu Željka Mitrovića) ima udeo u gledanosti od 16,44%

sa tri Pink TV kanala - Pink 1, 2 i 336;

Antenna Group u vlasništvu porodice Kyriakou iz Grčke ima dve velike TV stanice u Srbiji -

B9237 i Prva TV, preko kojih dolaze do 15,27% publike;

Happy TV ima gledanost do 7,47%, čiji je izdavač kompanija povezana sa Predragom

Rankovićem, poznatijim pod nadimkom Peconi.

34 Izveštaj „Prava mera medija“, Asocijacija medija, 2018, strana 6, izveštaj je dostupan na internet stranici Asocijacije medija, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2kcK6mE. 35 Podaci iz MOM-a pokrivaju period od marta 2016. do marta 2017. godine, pa ne obuhvataju podatke o novim medijskim uslugama koje RTS plasira putem pojedinih KDS/IPTV i DTH sistema. Radi se o specijalizovanim uslugama televizije: RTS HD, RTS 3, RTS Život, RTS Drama, RTS Kolo, RTS Trezor i RTS muzika. Nije sigurno ni da su ovi TV kanali uopšte ušli u sistem merenja gledanosti. 36 Ova medijska grupacija, po podacima iz Registra medijskih usluga REM-a, u taj registar ima ukupno 55 medijskih usluga televizije koje se distribuiraju preko drugih vidova distribucije koji nisu terestrijalni. Takođe, od pomenutih kanala PINK INTERNATIONAL COMPANY DOO, samo je Pink 1 zemaljski kanal koji se pruža u slobodnom prijemu, a ostali kanali se distribuiraju preko KDS, IPTV i DTH. 37 U međuvremenu je televizija promenila naziv u „O2 TV“.


23

Radijsko tržište u Srbiji je visoko koncentrisano jer četiri najveće grupacije koje su aktivne na

ovom tržištu imaju 51,2% udela u slušanosti, i to:

S Media Team38 (19,6%),

Maxim Media Group – TDI39 (11,9%),

javni medijski servis na nacionalnom nivou (9,4%)40;

Antenna Group Serbia, odnosno RDP B92, u okviru koje posluje nacionalni Play radio

(10,3%) .

Ovde treba pomenuti i grupaciju radio stanica Master Media Mix41, kao i umrežavanje medijskog

sadržaja koji se plasira u okviru grupacije NAXI Media Mix42.

Čini se da je liberalizacija pravila o medijskoj koncentraciji, odnosno visoki pragovi koncentracije

(35% slušanosti u zoni pokrivanja) i uklanjanje ograničenja u pogledu umrežavanja medijske

usluge (koja su postojala u nekadašnjem Zakonu o radiodifuziji)43, najviše pogodovala integraciji i

38 koju čine dva radija sa nacionalnim pokrivanjem (S1 i S2) i dva radija sa regionalnom pokrivenošću Beograda (S3 i S4). 39 U okviru koje posluju Radio Karolina 106,3 (pokriva region Beograda), Radio Karolina 104,5 (pokriva

lokalno područje Novog Sada), JAT 90,5 (pokriva lokalno područje Niša), JAT 90,2 (pokriva područje nekoliko

beogradskih gradskih opština); Radio Studio B (pokriva region Beograda), TDI 91,8 (pokriva region

Beograda), Radio TDI Seven 88,8 (pokriva lokalno područje Niša), TDI Radio 107,5 (pokriva lokalno područje

Novog Sada), TDI Central (pokriva region Kraljeva, Čačka i Vrnjačke Banje), TDI Radio Čigra (pokriva lokalno

područje Kruševca), TDI Radio Istok (pokriva region Bora, Negotina, Zaječara i Boljevca), i nacionalni

pružalac medijske usluge radija Hit fm. 40 U okviru kojeg funkcionišu 4 radio stanice, i to: Radio Beograd 1, Radio Beograd 2, Radio Beograd 3 i Radio Beograd 202. 41 U okviru koje posluju Radio AS FM Beograd (pokriva region Beograda), Radio AS FM (pokriva područje AP

Vojvodine), Prvi Radio 103 FM 103,0 (pokriva lokalno područje Subotice), Radio Prvi 91,0 (pokriva lokalno

područje Novog Sada), Prvi Radio 98,7 (pokriva lokalno područje Užica) i ROCK (lokalno područje

beogradskih gradskih opština Voždovac i Rakovica). 42 U okviru koje posluju Radio NAXI 96,9 (pokriva Beograd); Naxi Nacional mreža lokalnih i regionalnih radio

stanica (koje su posebni PMU ali su brendirane pod logom „NAXI“ radija) - Tempo NAXI radio (pokriva region

Zaječara, Negotina i Bora), NAXI Plus Radio (pokriva područje Pirota), Radio NAXI M (pokriva područje

Kraljeva), NAXI Kanal M (pokriva područje Paraćina), NAXI Active Radio (pokriva Bečej), NAXI Banker Radio

(pokriva područje Niša), OK NAXI Radio (pokriva područje Vranja), NAXI Dedal Radio (pokriva područje

beogradske gradske opštine Grocka), JOKER NAXI Radio (pokriva područje Čačka), Radio 9 NAXI (pokriva

područje Kragujevca), RADIO NAXI MAX (pokriva područje Čoke), NAXI Planeta Radio (pokriva područje

Novog Sada), NAXI City Radio (pokriva područje Subotice), Radio Fantasy NAXI (pokriva područje Vrbasa),

NAXI Radio Apatin (pokriva područje Apatina), Radio NAXI Amore (pokriva područje Jagodine), LUX NAXI

Radio )pokriva područje Novog Sada), kao i tri beogradska radija – Radio Nostalgie, TOP FM i Tri. 43 Član 70 Zakona o radiodifuziji je propisivao umrežavanje sadržaja kao izuzetnu mogućnost, uz ograničenje umrežavanja “u trajanju do tri sata dnevno u kontinuitetu ili zbirno” (bez uspostavljanja radio-relejnih veza ili

24

umrežavanju u oblasti pružanja radio usluge, gde je došlo do formiranja nekoliko velikih radio

sistema, koji plasiraju gotovo uniformni medijski sadržaj u velikoj meri zasnovan na muzici i

zabavnim sadržajima, uz eventualno kratke forme informativnih sadržaja (uz izuzetak radio

programa javnih medijskih servisa).

Tržište štampanih medija u Srbiji je visoko koncentrisano jer četiri najveća vlasnika imaju udeo

u čitanosti od 63,27%. Lider na tržištu je švajcarsko-nemačka kompanija Ringier Axel Springer

Media koja ima udeo od 24,48% sa svoja tri izdanja (Blic, Alo!44, Nin). Kompanija Adria Media Group

sa dnevnim novinama Kurir i nedeljnikom Newsweek45 ima udeo od 13,8%. Insajder Tim

(Informer) ima udeo od 12,74%, dok udeo Kompanije Novosti (Večernje novosti) iznosi 11,25%.

Mada ovde treba napomenuti da u oblasti štampanih medija pragovi koncentracije još viši nego kod

elektronskih medija. Naime, kod objedinjavanja između izdavača dva štampana medija prag je 50%

Pravila o tzv. unakrsnoj koncentraciji (objedinjavanje između izdavača elektronskog medija i

izdavača određenih štampanih medija) su još liberalnija, ali u praksi nema zabeleženih slučajeva

ovakve koncentracije.

U oblasti distribucije medijskih sadržaja, takođe je evidentno ukrupnjavanje, koje posredno itekako

utiče na favorizovanje određenih medijskih usluga. Naime, oblast distribucije medijskih sadržaja se

svodi na četiri velika sistema, od kojih su čak tri javna (i koji se međusobno prepliću):

Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze (JP ETV), koji je jedini operator distribucije

medijskih sadržaja terestrijalnim putem u slobodnom prijemu (free to air) koji pruža uslugu

krajnjim korisnicima besplatno, a teorijski može da pokrije više od 95% stanovništva,

trenutno efektivno oko 36% svih domaćinstava46;

repetitora, a ako umrežavanje podrazumeva i uspostavljanje radio-relejnih veza ili repetitora, samo uz odobrenje tadašnjeg RRA (čiji je naslednik REM). Pritom, isti član je zabranjivao “umrežavanje radi emitovanja istog programa, ako se programom povređuju odredbe o medijskoj koncentraciji predviđene tim zakonom ili antimonopolske odredbe predviđene posebnim propisima”. Imajući to u vidu, tadašnji zakonodavac je prepoznao opasnost koju nosi umrežavanje po medijsku koncentraciju (medijski pluralizam). 44 Podaci su preuzeti iz istraživanja MOM, u međuvremenu, dnevni štampani medij je promenio izdavača. Po podacima iz Registra medija, izdavač ovog medija je privredno društvo DNEVNE NOVINE ALO, čiji je vlasnik, po podacima iz Registra privrednih društava, izvesni Saša Blagojević. Zato podacima koji se odnose na izdavača Ringier Axel Springer, treba pristupiti sa rezervom, odnosno izuzeti podatke o dnevnom listu „ALO“. Registrima pristupljeno dana 06.03.2018. godine. 45 Nedeljnik Newsweek je u međuvremenu ugašen. 46 Ovaj podatak nije najprecizniji, a do njega se dolazi posredno, preko podataka koji su dostupni u RATEL-ovom Pregledu tržišta telekomunikacija i poštanskih usluga, i to preko broja korisnika drugih vidovi prenosa TV signala (kabl, DTH i IPTV) i upoređivanjem tog broja sa ukupnim brojem domaćinstava u Srbiji. Podaci RZS-a pokazuju da je broj domaćinstava u Srbiji oko 2,5 miliona, pod pretpostavkom da 1 domaćinstvo odgovara kategoriji 1 korisnik, te da je broj korisnika kabla, DTH i IPTV 1,66 miliona (u 2016. godini), prostim upoređivanjem dva podatka dolazimo do procenta od oko 64%. Preostali deo korisnika je 36%, te oni prate televiziju terestrijalnim putem u slobodnom prijemu.

25

MTS Antena, koje predstavlja “zajednički poslovni poduhvat” telekomunikacionog

operatora u javnom vlasništvu – Telekom Srbija i JP ETV, koji je jedini operator distribucije

medijskih sadržaja terestrijalnim putem uz naplatu naknade krajnjim korisnicima (Pay TV),

koji takođe ima teorijsku mogućnost da pruža uslugu za više od 95% stanovništva47;

SBB, koji efektivno pokriva više od 50% tržišta (po broju korisnika) u odnosu na

distribuciju medijskih sadržaja putem kabla, DTH ili IPTV-a, odnosno više od 32% ukupnog

broja korisnika;

Telekom Srbija, koji efektivno pokriva 25% tržišta (po broju korisnika) u odnosu na

distribuciju medijskih sadržaja putem kabla, DTH ili IPTV-a, odnosno oko 16% ukupnog

broja korisnika.

Operatori imaju jako veliku moć u odabiru medijskih usluga koje će plasirati putem svojih mreža.

Problem je naročito uočljiv kada favorizuju svoje medijske usluge ili medijske usluge svojih

partnera na uštrb drugih, što je jako veliki “udar” na medijski pluralizam. U javnosti je najviše bilo

polemike oko dva takva slučaja favorizovanja:

Favorizovanje TV kanala operatora Telekom Srbija i TV kanala koji posluju u okviru PINK

grupacije, tako što je ovim TV kanalima i određenom broju drugih kanala (uklučujući i neke

strane) omogućena distribucija preko sistema MTS Antena (III multipleks), bez

sprovedenog javnog konkursa, iako Zakon o elektronskim medijima propisuje da se

“dozvola kojom se stiče pravo pružanja medijske usluge, putem terestričkog analognog,

odnosno digitalnog prenosa, usluge televizijskog emitovanja, kao i medijske usluge radija,

izdaje na javnom konkursu”48. U ovom slučaju je negodovalo čak 4 nacionalne televizije –

RTS, Prva TV, tadašnji B92 i Happy TV sa prilično oštrim saopštenjem u kojem su naveli da

MTS Antena krši zakon49;

Favorizovanje TV kanala N1, Grand TV, IDJ TV i drugih kanala, u odnosu na kanale slične

koncepcije konkurenata, u okviru logičke numeracije kanala operatora SBB50.

47 Ovaj operator ima nejasan pravni status, a do sada nije ulazio u preglede tržišta RATEL-a, pa je nemoguće proceniti koliki je uticaj ovog operatora. Videti više o slučaju MTS Antena, na internet stranici Better Media Srbija, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2mayPWZ. 48 Član 73 stav 2 i član 92 ZEM. 49 Videti članak: Protest B92, Prva, RTS i Happy zbog servisa „Antena Plus“, koji je objavljen na internet stranici medija B92, i koji je dostupan putem sledećeg linka: http://bit.ly/2HbyIk8. 50 SBB je deo grupacije kompanija United Group, u koju ulazi i United Media Group, u okviru koje posluju specijalizovani TV kanali: Sport Klub, SK Golf, N1, Grand, IDJ TV, Fight Channel, Cinemania, Ultra, Mini Ultra, Lov i ribolov, Orlando i Bambino. Više o slučaju u članku: Zašto je SBB sklonio RTS sa prve pozicije, koji je dostupan na internet stranici RTS-a, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2oRUEcy.

http://bit.ly/2mayPWZ

http://bit.ly/2HbyIk8

http://bit.ly/2oRUEcy

26

Zakonom o elektronskim medijima predviđena je zabrana diskriminacije različitih pružalaca

medijskih usluga prilikom njihove distribucije, propisano je da operatori moraju da poštuju logičku

numeraciju (LCN) i propisane obaveze prenosa (Must Carry). Nadzor nad ispunjavanjem tih

obaveza sprovodi Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u saradnji sa Regulatornom

agencijom za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), ali, od usvajanja ZEM-a, nije

bilo pomaka u definisanju šta bi se smatralo “diskriminacijom usluge”51 i na koji način se određuje

logička numeraciju za kabl, DTH i IPTV52, a doneta je prilično problematična odluka o obavezi

prenosa koja je obavezala sve operatore da prenose sve terestrijalne (free to air) kanale u svojim

mrežama53. U kontekstu odnosa operatora i medija treba pomenuti i problem visine naknada koje

zemaljske televizije plaćaju JP ETV, što naročito utiče na finansijsku održivost lokalnih televizija

koje su u tehničkom smislu postale regionalne ali bez novih izvora prihoda54. Visina ovih naknada

može da ugrozi finansijski opstanak brojnih televizija, posebno na lokalu, te da izazove njihovo

gašenje, a samim tim da posredno utiče na medijski pluralizam.

Osim liberalnih pravila u koncentraciji medija i operatora, čini se da regulativi nedostaju pravila

koja se odnose na koncentraciju medijskih sadržaja, naročito u pogledu informativnog programa.

Ovaj segment, nije dovoljno prepoznat kao problematičan u regulativi, koja se zadovoljila time da

uredi medijsku koncentraciju vlasništva, i to zapravo “pozajmljujući” pravila iz prava konkurencije.

Medijski pluralizam nije samo pitanje zaštite konkurencije, nego temeljno pitanje ostvarivanja

prava na slobodu izražavanja, kroz potrebu sprečavanja nastanka ili jačanja pretežnog uticaja u

oblasti javnog informisanja. Ukrupnjavanje na medijskom tržištu nosi za sobom veliki rizik po

medijski pluralizam kroz svojevrsnu monopolizaciju medijskih sadržaja od strane malog broja

(ekonomskih i političkih) centara moći. Primeri na sva tri bitna tržišta pokazuju da je nažalost to

sve više slučaj, te da pozitvne efekte integracije, potire negativni uticaj na medijski pluralizam u

sadržinskom smislu.


Regulativa koja se odnosi na medijsku koncentraciju se fokusira na pitanje koncentracije vlasništva,

što je samo jedan deo problema u kontekstu zaštite medijskog pluralizma. Pojam konkurencije ne

može u potpunosti da se izjednači sa pojmom “medijski pluralizam”, budući da (nedozvoljena)

medijska koncentracija ne dira samo u slobodu konkurencije nego i u jedan segment javnog

51 Član 100 stav 4 ZEM. 52 Član 100 stav 13. 53 Više o tome u tekstu: „Interpretativno saopštenje REM-a: Obavezni prenos ukida naknadu za reemitovanje?”, objavljen na internet stranici telekomunikacije.net, dana 31.10.2017, a dostupan je putem sledećeg linka: http://bit.ly/2ECfTt1. 54 Nedavni štrajk glađu direktorke novosadske televizije Kanal 9 je uzrokovan dugovima koje Kanal 9 ima prema JP ETV, više o slučaju u tekstu: „Direktorica TV Kanal 9 stupila u štrajk glađu“, objavljen putem internet medija Cenzolovka, dana 21.05.2018. godine, a koji je dostupan putem sledećeg linka: https://bit.ly/2GU6vOp.

http://bit.ly/2ECfTt1

https://bit.ly/2GU6vOp

27

interesa. Pored normativnih nedostataka, teškoće za praćenje monopolizacije medijskog tržišta

proističu i iz nedoslednog poštovanja i zaobilaženja zakonskih rešenja kako bi mediji i njihovi

vlasnici proširili svoj uticaj, odnosno broj slušalaca, gledalaca i čitalaca i smanjili troškove

poslovanja, a skoro četiri godine od usvajanja medijskih zakona i dalje nema analize koja bi

pokazala kakvi su efekti ukrupnjavanja medijske scene na medijski pluralizam u sadržinskom

smislu.

U tom smislu neophodno je:

sačiniti ocenu učinka primene pravila o medijskoj koncentraciji, naročito u odnosu na

to da li je i kakav uticaj imalo ukrupnjavanje medijske scene na medijski pluralizam shvaćen

u sadržinskom smislu;

pospešiti razvoj medijskog pluralizma u sadržinskom smislu, a posebno utvrditi

unificirane kriterijume za „merenje“ medijskog pluralizma u sadržinskom, odnosno

kvalitativnom smislu (naročito kod informativnog programa), uz mogućnost dopune

pravila o medijskoj koncentraciji;

osnažiti Regulatorno telo za elektronske medije (REM) za praćenje pluralizma

medijskog sadržaja u lokalnim, regionalnim i nacionalnim elektronskim medijima,

kako bi se sprečilo “uniformisanje” medijskih sadržaja u elektronskim medijima u različitim

opštinama i gradovima koji su vlasništvu istog izdavača, a kojima se tako u značajnoj meri

smanjuje osnovna funkcija lokalnih medija;

razmisliti o mogućnostima revidiranja naknada koju JP ETV naplaćuje televizijama za

digitalno emitovanje, polazeći od teritorije na kojoj se pruža usluga, prirode usluge koja se

pruža (programski sadržaj) i funkcije koju konkretni medij ostvaruje (što se naročito odnosi

na tzv. pružaoce medijskih usluga civilnog sektora), a sve kako bi se podstakao razvoj

medijskog pluralizma.

Plan Aktivnosti za oblast Medijska koncentracija


Partneri

Ocena učinka pravila medijske koncentracije na medijsku scenu

Sprovođenje analize tržišta radi utvrđivanja da li na

njemu postoji slobodna

konkurencija

Godinu dana MKI REM KZK

Mediji i operatori

distribucije medijskih sadržaja

28

U zavisnosti od analize tržišta

predložiti odgovarajuće

izmene ZJIM i ZEM

Godinu dana od objavljivanja

analize tržišta

MKI Koalicija novinarskih i


Mediji Organizacije

civilnog društva

Ostvarivanje medijskog

pluralizma u sadržinskom smislu

Utvrđivanje

kriterijuma za „merenje“ medijskog

pluralizma u sadržinskom,

odnosno kvalitativnom

smislu

Godinu dana

MKI REM



Mediji Organizacije

civilnog društva

Organizacije za istraživanje

medijskog tržišta

Organizacije za društvena istraživanja

Sprovođenje analize medijskih

sadržaja u cilju utvrđivanja postojanja medijskog

pluralizma u sadržinskom smislu

Godinu dana od utvrđivanja

kriterijuma za „merenje medijskog

pluralizma“

MKI REM



Mediji Organizacije

civilnog društva

U zavisnosti od rezultata analize

predložiti dopunu ZJIM i ZEM u cilju

utvrđivanja pravila koja se odnose na

medijsku koncentraciju u

sadržinskom smislu

Godinu dana od objavljivanja

analize



Finansijska održivost medija u

kontekstu održavanja medijskog

Revidiranje naknada koje JP ETV naplaćuje

televizijama polazeći od

Godinu dana JP ETV MTTT

Vlada RS

Elektronski mediji

29

pluralizma teritorije na kojoj se pruža usluga,

prirode usluge koja se pruža

(programski sadržaj) i funkcije

koju konkretni medij ostvaruje (što se naročito odnosi

na tzv. pružaoce medijskih usluga

civilnog sektora), a sve kako bi se

podstakao razvoj medijskog pluralizma

4 TRANSPARENTNOST PODATAKA O MEDIJIMA

Ako se objektivno analiziraju odredbe koje se odnose na javnost podataka o medijima, može se

zaključiti da javnost i dalje nema uvid u mnoge bitne podatke koji su relevantni za ocenu

pouzdanosti informacija koje takvi mediji objavljuju (kao što su detaljniji podaci o državnoj pomoći,

javnom oglašavanju i projektnom sufinansiranju). Preciznost podataka u Registru medija je takođe

veoma upitna, budući da ne postoje jasna pravila o periodici ažuriranja Registra. Takođe, Registar

nema podatke o svim pružaocima medijskih usluga, budući da se u njega ne upisuju medijske

usluge javnih medijskih servisa, kao ni strani pružaoci medijske usluge sa lokalizovanim medijskim

sadržajima (poput TV kanala FOX, Sport Klub itd.). Pritom, upis u Registar medija nije obavezan, pa

se čak može reći da je broj medija i veći od 2000, koliko ih je trenutno upisano. Zato i podaci o broju

medija iz ovog Registra takođe mogu da posluže kao indikator u proceni broja medija, a svakako ne

pouzdani podatak. Poseban problem predstavlja komplikovanost Registra. Naime, podaci u

Registru i način njihovog prikaza prosečnom konzumentu medijskog sadržaja ne mogu mnogo da

kažu o samom mediju, uređivačkoj politici i o eventualnom uticaju na uređivačku politiku kroz

finansiranje, a pitanje je i koliko su i sami dostupni podaci ažurirani. Sa druge strane, radi se ipak o

jedinom Registru koji objedinjava osnovne podatke o svim vrstama medija bez obzira na platformu.

Registar pružalaca medijskih usluga shodno Zakonu o elektronskim medijima vodi Regulatorno telo

za elektronske medije55, koji sadrži i dodatne podatke o pružaocima audiovizuelnih medijskih

usluga (TV, radio, On Demand i usluge putem interneta). Svrha ovog registra je da pruži dodatne

podatke o elektronskim medijima koji su u posebnom regulatornom režimu. U tom smislu on bi

trebalo da bude dopuna opšteg Registra medija. Registar medijskih usluga ima potencijal da pruži

55 Član 86. Zakona o elektronskim medijima.

30

veliki broj relevantnih podataka za elektronske medije, i samim tim, da pruži objektivniju sliku

medijskog tržišta. Ipak, terminološka konfuzija i prekomplikovanost ovog Registra, otežava

snalaženje prosečnom korisniku. Treba ukazati i na to da Registar medija i Registar pružalaca

medijskih usluga sadrže određene kategorije podataka koje se preklapaju, ali često se iste

kategorije drugačije nazivaju što je, između ostalog, posledica neusklađenosti Zakona o javnom

informisanju i medijima i Zakona o Elektronskim medijima.56

Kao poseban problem se javlja pitanje transparentnosti državnih davanja medijima.

Transparentnost takvih davanja je prvi, ključni korak u proceni ukupne sume novca koja se

raspodeljuje u medijskom sektoru. Kako ne postoji jedinstveno, centralno mesto na kom se pristupa

podacima, procene koje se plasiraju u javnosti variraju od 25 miliona EUR godišnje (prema

podacima iz prethodne Medijske strategije) do 210 miliona EUR godišnje, odnosno 840 miliona

evra za četiri godine57 (procena Saveta za borbu protiv korupcije, odnosi se na usluge oglašavanja i

marketinga i potrošnju javnih preduzeća na ovaj tip usluga za četiri godine).

Parcijalni uvid u količinu državnog novca koji se troši u medijskom sektoru omogućava nekoliko

javno dostupnih baza i registara, pre svega, Registar medija, Registar de minimis državne pomoći i

Portal javnih nabavki. Ipak ni jedan od navedenih registara ne daje celokupnu sliku, niti dovoljno,

lako dostupnih ni ažuriranih podataka o potrošnji.

Neke od problema mapira izveštaj nastao u okviru projekta „Javni novac za javni interes“58, pa

navodi sledeće:

novčana davanja koja organi javne vlasti dodeljuju medijima se klasifikuju ili kao

“sredstva dodeljena na ime državne pomoći” ili kao “sredstva koja se ne dodeljuju na

osnovu pravila o državnoj pomoći” (sredstva dobijena od organa javne vlasti), što

znači da je izostalo bliže definisanje ove dve jako široke kategorije novčanih davanja, pa se

56 Na primer, lice koje izdaje medij u ZJIM se definiše kroz pojam “izdavač”, a u ZEM-u: “pružalac medijske

usluge”, što ima i praktične implikacije po primenu zakona. Tako, u Zakonu o javnim medijskim servisima

postoji obaveza javnih medijskih servisa da dostignu kvotu od 10% sadržaja koji potiču iz nezavisne

produkcije, budući da Zakon o elektronskim medijima govori o obavezi pružaoca medijske usluge, ispada da

RTS ovu kvotu treba da ostvari kroz svoja dva TV kanala zbirno, iako je intencija bila da svaki TV kanal

posebno dostigne tu kvotu. 57 Izveštaj o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i

marketinga, Savet za borbu protiv korupcije, decembar 2015. godine, dostupan na internet stranici Saveta za

borbu protiv korupcije putem sledećeg linka: http://bit.ly/2hxmhXv. 58 Strana 8 izveštaja: Transparentnost podataka o državnoj potrošnji na medijski sektor – Pravna analiza i preporuke, 2017, autora Miloša Stojkovića, koji je nastao u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji zajednički realizuju BIRN, NUNS i Fondacija Slavko Ćuruvija, dostupan putem sledećeg linka: http://bit.ly/2DKgkO1.

http://bit.ly/2hxmhXv

http://bit.ly/2DKgkO1

31

jedino može zaključiti da u prvu kategoriju spadaju sredstva dodeljena na ime projektnog

sufinansiranja i na ime tzv. pojedinačnih davanja, dok je druga kategorija prilično široko

postavljena i na osnovu propisa nije moguće utvrditi šta bi sve spadalo u ovu kategoriju;

podaci o medijima, zbog različite prirode novčanih davanja se nalaze u različitim

registrima, koji jesu javno dostupni, ali koji nisu prilagođeni prosečnom korisniku, a

prikaz podataka nije zadovoljavajući, budući da prosečnom korisniku ne omogućava da

na jednostavan način sazna relevantne podatke o novčanim davanjima mediju;

neažurnost podataka o novčanim davanjima u Registru medija, predstavlja generalni

problem koji se odnosi na sve podatke o medijima, i koji se reflektuje i na sve posebne

kategorije podataka koji se upisuju u Registar medija;

Organi javne vlasti su dužni da prijavljuju podatke o novčanim davanjima ali

propisima nije definisano koje lice je “ovlašćeno” za dostavljanje podataka Registru

medija, što znači da je to u potpunosti u kompetenciji “organa javne vlasti koji dodeljuje

sredstva, dok su dokumenti koji sadrže podatak o novčanim sredstvima jasno

definisani samo kod sredstava koja se dodeljuju po pravilima državne pomoći

(dostavlja se odluka o dodeli sredstava), dok bi kod druge kategorije novčanih davanja

mogao da dođe u obzir bilo koji dokument, iako zakon ne pravi razliku i u oba slučaja navodi

da se radi o odluci;

Mehanizam nadzora nad ispunjenjem obaveze dostavljanja podataka o iznosu

novčanih sredstava je višestruko problematičan, a sankcije su neadekvatne i

nedovoljno efikasne


Postojeći registri moraju da se unaprede kako bi ostvarili svoju svrhu, odnosno kako bi omogućili

javnosti uvid u sve bitne podatke koji se odnose na medij, a da bi upravo ta javnost stekla sliku o

relevantnosti informacija koje takvi mediji objavljuju, i da bi moglo da se oceni koliko novčana

davanja države (shvaćene u najširem smislu) utiču na uređivačku nezavisnost takvih medija i na

medijski pluralizam. Transparentnost javnih davanja je samo jedan od problema u javnoj

dostupnosti podataka o medijima, i delimično je prouzrokovan neadekvatnošću Registra medija, u

koji su polagane velike nade, odnosno koji je trebalo da bude neka vrsta „centralnog čvorišta“ za

informacije o medijima. Kao ilustrativni primer treba istaći da se u Registru medija pojavjuju

nedefinisane vrste medija, poput „nedefinisano“ (čak 123) i „ostalo“ (16), što čini skoro 7% svih

upisanih medija59. Pored toga, pojavljuje se i problem ažurnosti podataka, a na kraju i

59 Izvor: APR, presek na dan 1.2.2018. godine.

32

verodostojnosti (naročito podataka koje dostavljaju sami mediji, poput podatka o realizovanom

tiražu). Za javna davanja je poseban problem, budući da podaci iz Registra, čak ni na nivou

najopštije procene ne mogu da pruže sliku koliko je učešće javnih sredstava u medijskoj sferi.

Imajući sve to u vidu, ocena je da se u proklamovanoj transparentnosti relevantnih podataka o

medijima malo odmaklo u periodu važenja prethodne strategije.

Zbog toga je, pre svega neophodno izmeniti propise koji uređuju registar na način da se predvide

precizne obaveze Agencije za privredne registre i/ili nadležnog ministarstva oko ažuriranja

podataka i načina prikaza podataka o medijima, a naročito izmene koje se odnose na propisivanje

ovlašćenja za donošenje planova i procedura u vezi sa ažuriranjem podataka o medijima,

definisanje načina vršenja kontrole u vezi sa obavezama koje se odnose na ažuriranje podataka i

propisivanje sankcije u slučaju nepoštovanja takvih obaveza. Takođe, neophodno je unaprediti

javnu dostupnost podataka o javnim davanjima, a jedan od načina je kreiranje unapređenog,

potpuno funkcionalnog i ažurnog Registra medija, čiji bi svi podaci bili javno dostupni (bez

naknade), koji bi zaista trebalo da bude centralno mesto na kom bi se prikupljali podaci o državnom

novcu i državnoj pomoći medijskom sektoru, bez obzira na formu davanja (projektno

sufinansiranje, javne nabavke, donacije i svi drugi vidovi novčanih davanja prema medijima).

Centralizovanje i unapređenje prikaza podataka o novčanim davanjima u Registru omogućilo bi

uspostavljanje centralnog čvorišta za sve informacije koje su relevantne za novčana davanja organa

javne vlasti medijima, a problem prikaza novčanih sredstava bi se rešio propisivanjem jasne

obaveze Registra da objavljuje podatke i jasnim definisanjem koje su to kategorije podataka koji se

upisuju.

Plan aktivnosti u oblasti Transparentnost podataka o medijima


Partneri

Unapređenje javne dostupnosti podataka o

medijima, naročito u odnosu na javna

davanja

Izmeniti pravila o Registru medija

kako bi se omogućila njegova ažurnost i javnost

svih dostupnih podataka i kako bi

se olakšalo prosečnom korisniku

snalaženje u tom registru

Godinu dana MKI Koalicija novinarskih i



koje se bave javnim

finansijama

Utvrđivanje tipologije javnih

davanja medijima


medijskih

33

donošenjem uputstva

nadležnog ministarstva

udruženja Organizacije

civilnog društva koje se bave

javnim finansijama

Uspostavljanje novog modela

prikaza podataka o javnim davanjima

prema mediju izmenama ZJIM

Godinu dana MKI Organizacije koje se bave javnim

finansijama Organizacije koje

se bave transparentnošću

rada državnih organa

5 RADNO PRAVNI STATUS NOVINARA

U Srbiji gotovo da ne postoje podaci o radnopravnom statusu novinara. Jedini relevantni podaci se

nalaze u različitim istraživanjima, koja polaze od različitih metodoloških pristupa, pa su rezultati

međusobno neuporedivi.

Uprkos tome, postoji podudaranje u rezultatima ovih istraživanja koja signaliziraju da je uporedo sa

primenom prethodne Medijske strategije radno pravni status novinara nastavio da se pogoršava.

Oko 40% anketiranih novinara u uzorku od 1.110 ispitanika (740 zaposlenih i 340 nezaposlenih)

izjavilo je u anketi koju je 2015. godine sproveo Centar za razvoj sindikalizma, da želi da napusti

novinarstvo. Na slično pitanje u istraživanju NUNS i Strategic marketing iz 2002. godine 24%

anketiranih reklo je da želi da napusti profesiju. U istraživanju iz 2007. oko 35% anketiranih

izabralo je ovaj odgovor.

Jedan od većih problema predstavlja činjenica da ne postoje raspoloživi podaci o ukupnom broju

lica koja su na neki način angažovana u medijima, podaci o platama i drugim naknadama su takođe

nepouzdani, a nema ni relevantnih podataka o ostvarivanju prava na sindikalno organizovanje.

Republički zavod za statistiku prikuplja sumirane podatke za oblast infomisanje i komunikacije u

šta spadaju: izdavačke delatnosti, kinematografija, telezivijska i muzička produkcija, programske

aktivnosti i emitovanje, telekomunikacije, računarsko programiranje i konsultantske delatnosti,

informacione uslužne delatnosti. Država ne poseduje pojedinačne podatke o broju zaposlenih u

medijskoj industriji niti podatke o zaradama u toj grani. Jedini relevantni podaci o broju novinara i

drugih medijskih profesionaaca su podaci o registrovanom članstvu tri najveća novinarska

udruženja (oko 10.200 medijskih profesionalaca). Međutim postoji jedan deo medijske zajednice

koji nisu članovi nijednog novinarskog udurženja, a takođe poslednji podaci govore da pored ova tri

34

udruženja u Srbiji funkcioniše još nekih tridesetak novinarskih udruženja. Prema različitim

procenama medijskih radnika u Srbiji u medijima radi između 15.000 i 20.000 ljudi uključujući

ovde i ostale medijske radnike (kamermane, tonce i dr.).

Kada je reč o zaradama koje ostvaruju medijski profesionalci ni tu ne postoje tačni i precizni podaci.

Prema različitim istraživanjima sprovedenim od 2011. do 2016.60 prosečna novinarska plata je

između 300 i 400 evra (prema sajtu Infoplata prosečna novinarska zarada je 24.08.2017. bila

40.662 dinara ili 334 evra). Ovaj iznos je ispod republičkog proseka, od 49.238 neto plate isplaćene

u junu 2017, ali je viši u odnosu na prosečnu zaradu koju najčešće isplaćuju poslodavci u Srbiji i

koja je od 22 do 23 hiljade dinara (anketa Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika jun

2017).

Izuzev zaposlenih u javnim medijskim servisima, koji redovno primaju svoje zarade, znatan deo

novinara u privatnim medijima prima zarade sa zakašnjenjem. Prema podacima iz istraživanja UNS

platu redovno prima 75.38% anketiranih. Između 75% i 85% novinara koji su u stalnom radnom

odnosu ima plaćene poreze i doprinose ali čak i u najvećim medijskim kućama u državnom i

privatnom vlasništvu (primeri su Večernje novosti61 i ranije TV B92), isplata poreza i doprinosa nije

uredna. Prema podacima iz istraživanja NUNS i Strategic marketing (2007) 85% novinara reklo je

da ima plaćene poreze i doprinose. U istraživanju „Od novinara do nadničara“ 19% ispitanika reklo

je da radi u sivoj ekonomiji.

Prema različitim istraživanjima honorarni novinari čine ood jedne petine do jedne trećine

zaposlenih novinara. Podaci iz istraživanja „Od novinara do nadničara“ govore da je oko 18%

novinara prijavilo da je zaposleno po ugovoru na određeno vreme ili preko agencije, a oko 32%

reklo je da je u takvom statusu već duže vreme. Njihova zarada je regulisana ugovorom o radu na

određeno vreme ili češće autorskim ugovorom koji se međutim ne obnavlja već služi kao pokriće u

slučaju kontrole Inspekcije rada. Honorari kasne u proseku tri meseca i više, i dva do tri puta su niži

od redovne novinarske zarade.

Između 28% i 60% zaposlenih novinara strahuje od gubitka posla. Približno jedna trećina

zaposlenih i više od polovine novinara koji rade na crno i formalno su nezaposleni ne veruju da će

uspeti da nađu drugi posao u struci. Približno jedna četvrtina novinara u istraživanju „Od novinara

do nadničara“ bilo je nezaposleno više godina. Nezaposleni novinari u 96% slučajeva nisu

obuhvaćeni merama za slučaj nezaposlenosti, tj ne ostvaruju naknadu za slučaj nezaposlenosti.

60 Milivojević Snežana i drugi, „Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog društva“ (2011), Matić Jovanka, Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu (2012), Istraživanje UNS-a: Novinari zadovoljni poslom, ali nezadovoljni zaradama (2014), Centar za razvoj sindikalizma “Od novinara do nadničara, prekarni rad i život” (2015), NUNS i drugi u okviru Regionalne platforma za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara (2016) 61 Dug V. novosti za doprinose i zarade iznosi 103 miliona dinara.

35

Iako su novinari navikli da imaju fleksibilno radno vreme, znatan broj njih prijavljuje da radi

između 50 i 60 sati nedeljno, za šta nije dodatno plaćen ni po osnovu prekovremenog rada ili

plaćenog rada vikendom i praznikom. Prema istraživanju „Od novinara do nadničara“ 75%

anketiranih radi duže od 40 časova, 86% novinara prijavljuje da radi prekovremeno, a 48% njih

prijavljuje da nije plaćeno za ovaj rad. Prema istom istraživanju približno jedna trećina zaposlenih

novinara smatra da se njihova prava iz radnog odnosa malo ili nedovoljno poštuju.

Svi gore navedeni podaci govore o vrlo lošem socio-ekonomskom položaju novinara što za direktnu posledicu ima degradaciju profesije koja vodi u cenzuru i autocenzuru. U već pomenutom istraživanju od „Novinara do nadničara“ 20% anketiranih novinara podleglo bi autocenzuri zarad stabilnih mesečnih prihoda, dok je u istraživanju „Indikatori o slobodi medija i bezbednosti novinara u Srbiji u 2016. godini“ 41% ispitanih novinara navelo da cenzura utiče na njihov rad, iako je samocenzura najveći problem. Opšta ocena i preporuke U dužem vremenskom periodu novinari i medijski radnici u Srbiji rade u teškim uslovima, često bez ugovora o radu. Honorarni ugovori sve više preovladavaju, a to je nestabilan vid prihoda koji utiče na degradaciju profesije i novinare stavlja u prekarni položaj. Plate novinara su niske, čak i ispod republičkog proseka što pokazuju različita istraživanja, isplate su često neredovne dok veliki broj novinara radi prekovremeno. Problem predstavlja i slaba sindikalna organizovanost, te odsudstvo granskog kolektivnog ugovora. Svemu tome prethodi činjenica da država ne poseduje tačne podatke o broju novinara i drugih medijskih radnika, njihovim zaradama, te nije moguće ni proceniti o kakvom tržištu radne snage je reč, koji su njeni potencijali i na koji način to tržište treba urediti i dalje razvijati. Ovo nepostojanje tačnih podataka utiče i na organizovanost same profesije i sindikalno delovanje. Ocena je da su ekonomski uslovi u kojima novinare rade sve lošiji i lošiji iz dana u dan. Pritisci kojima su tokom obavljanja svog posla izloženi doveli su do toga da veliki broj novinara želi da izađe iz profesije, a kod onih koji su i dalje u profesiji preovladava veliki strah od gubitka posla pa često pribegavaju cenzuri i autocenzuri. U cilju poboljšavanja ekonomskog i socijalnog statusa novinara Neophodno je preduzeti sledeće mere:

omogućiti uspostavljanje socijalnog dijaloga u medijima, pre svega ostvarivanjem ustavnog prava na sindikalno organizovanje kod izdavača medija;

razmotriti mogućnosti potpisivanja granskog kolektivnog ugovora, a radi organizovanijeg i sistematičnijeg rešavanja problema socijalne i ekonomske egzistencije medijskih radnika;

utvrditi podatke o broju zaposlenih u medijima, iznosu njihovih zarada, obrazovnoj

strukturi, polu, promenom metodologije prikupljanja podataka od strane Zavoda za

statistiku. Utvrdjivanje gore pomenutih podataka omogućilo bi na činjenicama zasnovan

pristup problemima vezanim za socio-ekonomski položaj medijskih radnika, uređivanje

36

prinicipa razvoja medijskog tržišta te stvaranje podobnog okruženja za rad novinara i

drugih medijskih radnika;

nastaviti rad na povećanju kapaciteta samoregulatornog tela i tako dodatno unaprediti i

ojačati ulogu Saveta za štampu, sa ciljem unapređenja medijskog i novinarskog integriteta;

razmotriti promovisanje i podršku i drugim samoregulatornim mehanizmima poput

osnivanja profesionalnih udruženja urednika i omogućavanje samoregulacije u samim

medijskim kućama, a sve u cilju dodatne zaštite integriteta novinarske profesije i

promovisanja etičnosti u novinarstvu.

Plan aktivnosti u oblasti Radnopravni status novinara


Partneri

Poboljšanje ekonomskog i

socijalnog statusa novinara

Uspostavljanje socijalnog dijaloga

u medijima

Kontinuirana aktivnost

- Izdavači medija Medijska

udruženja Udruženja novinara

Pokretanje procedure za potpisivanje

posebnog (granskog) kolektivnog

ugovora

Nakon osnivanja reprezentativnog

sindikata novinara

- Izdavači medija Medijska

udruženja Udruženja novinara

6 BEZBEDNOST NOVINARA I STVARANJE POVOLJNOG OKRUŽENJA ZA NESMETANO

OBAVLJANJE DELATNOSTI MEDIJSKIH RADNIKA

Bezbednost novnara: Pored obezbeđivanja preduslova za neometno uživanje socijalnih i

ekonomskih prava, osnovni preduslov za ostvarivanje novinarske funkcije kao delatnosti od javnog

interesa je konstantni rad usmeren na povećanju bezbednosti novinara i drugih medijskih aktera, te

omogućavanju većeg stepena zaštite novinarskih izvora.

Svi najvažniji međunarodni dokumenti - od Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima do

Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, ističu pravo na slobodu mišljenja i

izražavanja. OEBS još od 1997. godine, kad je uspostavio Kancelariju predstavnika za slobodu

medija, dosledno promoviše slobodu izražavanja. Od tada do danas, otvoren je niz pitanja koja

mogu imati značajan efekat na slobodu izražavanja i stoga predstavljati veliku pretnju za

37

demokratiju: od verbalnih pretnji i pritisaka, preko zastrašivanja, sve do ubistava ili, u poslednje

vreme, pretnji i verbalnog nasilja protiv novinara na internetu.

U Savetu Evrope ranije je usvojena Deklaracija o zaštiti i bezbednosti novinara, a u aprilu 2016.

usvojena je Preporuka državama članicama, set smernica koje imaju za cilj da osiguraju zaštitu

novinarstva i bezbednost novinara u 47 država članica SE. Tom Preporukom nalaže se državama

članicama Saveta Evrope da preispitaju domaće zakone i praksu koja se tiče zaštite novinara i

njihove bezbednosti, kako bi i zakoni i praksa bili u skladu sa opštim principima Evropske

konvencije o ljudskim pravima i slobodama. Preporuka se može podeliti na četiri dela: (1)

prevencija, (2) zaštita, (3) optuženje i (4) podizanje svesti o problemu bezbednosti novinara.

Preporuka se može smatrati sublimacijom ključnih standarda koje države treba da ispune u zaštiti

novinara.

Pitanje slobode izražavanja, kao jednog od osnovnih ljudskih prava, sastavni je deo Poglavlja 23 u

pregovorima Srbije o pristupanju Evropskoj uniji. U izveštaju posle eksplanatornog i bilateralnog

skrininga za to Poglavlje, Evropska unija je objavila i izveštaj o skriningu, koji sadrži i konkretne

preporuke za unapređenje zakonodavstva i prakse u Srbiji radi njihovog usklađivanja sa pravnim

tekovinama EU.

Brojni međunarodni i domaći izveštaji godinama unazad upozoravaju da je bezbednost novinara

jedno od važnijih pitanja u vezi sa nesmetanim praktikovanjem prava na slobodu izražavanja u

Srbiji, koje značajno utiče na ocenu da li u Srbiji vlada adekvatno okruženje za nesmetani razvoj

prava na slobodu izražavanja, a samim tim i otežava evropski put Srbije. Među njima treba

pomenuti izveštaje koji se odnose na napredak Srbije ka EU62, Non-Paper izveštaje o trenutnom

stanju u poglavljima 23 i 24.

Kada je u pitanju sloboda izražavanja i bezbednost i zaštita novinara u najnovijem izveštaju

Evropske komisije iz 2018. godine, stoji ocena da slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad

novinarima i dalje zabrinjavaju, dok su istrage i finalne presude i dalje retke.“ 63. Napredak se beleži

62 Izveštaj o napretku Srbije ka EU za 2012. godinu, strana 18, dostupno na internet stranici Ministarstva za

evropske integracije, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2vF22hB; Izveštaj o napretku Srbije ka EU za

2013. godinu, strana 14, dostupno na internet stranici Ministarstva za evropske integracije, putem sledećeg

linka: http://bit.ly/1i5oEcJ; Izveštaj o napretku Srbije ka EU za 2014. godinu, strana 23, dostupno na

internet stranici Ministarstva za evropske integracije, putem sledećeg linka: http://bit.ly/1MPas76; Izveštaj o

napretku Srbije ka EU za 2015. godinu, str. 19 i 20, dostupno na internet stranici Ministarstva za evropske

integracije, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2cccZty; Izveštaj o napretku Srbije ka EU za 2016. godinu,

str. 22 i 23, dostupno na internet stranici Ministarstva za evropske integracije, putem sledećeg linka:

http://bit.ly/2wcNZfP. 63 Evropska komisija, Završni službeni dokument Komisije: Izveštaj koji prati dokument komunikacije Komisije sa Evropskim parlamentom, Savetu Evrope, Evropskom ekonomskom i socijalnom odboru i

http://bit.ly/2vF22hB

http://bit.ly/1i5oEcJ

http://bit.ly/1MPas76

http://bit.ly/2cccZty

http://bit.ly/2wcNZfP

38

samo u delokrugu rada Komisije za razmatranje činjenica dobijenih tokom istrage ubistva novinara

u kompletiranju istrage u jednom od tri slučaja ubistva novinara. Srpskim vlastima preporučeno je

da brzo reaguju i javno osude govor mržnje i napade na novinare, kao i da izrade smernice sa

jasnom klasifikacijom kriminalnih dela i drugih tipova prekršaja i da pažljivo nadgledaju njihovo

sprovođenje od strane nadležnih organa.

Poslednji Non Paper izveštaj iz novembra 2017. godine64 daje slične opservacije, ali evidentira i

pozitivne pomake, poput zaključenja “Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa

bezbednosti novinara”, kao i rada Komisije za istraživanja ubistava novinara. Ipak, navodi i da je

neophodno obezbediti primenu politike nulte tolerancije u pogledu pretnji novinarima i u pogledu

napada na novinare, te da to zahteva “mobilizaciju organa za sprovođenje zakona i političkih aktera

koji svojim postupcima daju primer” .

Na kraju, u izveštaju o skriningu za Poglavlje 23, prilikom davanja opisa trenutnog stanja vezanog

za osnovna prava u Republici Srbiji, rečeno je da su česte pretnje i nasilje nad novinarima

prepoznati kao ozbiljna pretnja slobodi izražavanja i medijskom pluralizmu. Da bi se taj izazov

prevazišao, istaknuto je kako je neophodna jača koordinacija i saradnja svih nadležnih organa kao i

podizanje svesti o značaju zaštite novinara. Jedna od konkretnih preporuka iz izveštaja o skriningu

odnosi se na osiguravanje zaštite novinara od pretnji nasilja i to kroz primenu efektivnih istraga i

sankcionisanjem izvršenih napada. Rezultat sprovođenja te preporuke treba da bude efikasnija

zaštita novinara kada su u pitanje pretnje i nasilje vršeno nad njima. Preporuke iz pomenutog

izveštaja inkorporirane su u Akcioni plan za pregovaranje Poglavlja 23, koji je usvojila Vlada Srbije

na sednici održanoj 27. aprila 2016. godine. Akcionim planom predviđeno je da će se efikasnija

zaštita postići kroz unapređenje sistema preventivnih mera koje se preduzimaju u zaštiti novinara

kao i kroz uvоđеnjе priоritеtnоg pоstupаnjа u istrаgаmа prеtnji i nаsilја nаd nоvinаrimа u cilјu

еfikаsnоg sаnkciоnisаnjа izvršеnih nаpаdа. Preporuke, međutim, još nisu postale praksa.

Upravo je radi ostvarivanja zadataka iz Akcionog plana za poglavlje 23, sedam medijskih udruženja,

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republičko javno tužilaštvo krajem 2016. godine potpisalo

Memorandum o merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara. U skladu sa ovim sporazumom

je formirana i Stalna radna grupa u koju ulaze predstavnici svih potpisnika, ali o karakteru, učinku i

svrsishodnosti ove grupe postoje oprečna mišljenja. Ono što udruženja kao potpisnici sporazuma

ističu kao pozitivan pomak jeste bolja komunikacija sa državnim organima nadležnim za istragu i

procesuiranje napada na novinare, međutim efikasnost i dalje predstvalja ozbiljan problem. Od

Komitetu regiona (Strazbur: Komunikacija o politici proširenja EU, 2018), str. 25-26. Izveštaj dostupan na internet stranici Evropske komisije putem sledećeg linka: https://bit.ly/2HcTrEz, kao i na internet stranici Ministarstva za evropske integracije putem sledećeg linka: https://bit.ly/2rkgBlP. 64 Strana 8, izveštaja EK „Non Paper o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 za Srbiju“, novembar 2017. godine, dostupan na internet stranici Ministarstva za evropske integracije, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2BVp8TO. .

https://bit.ly/2HcTrEz

https://bit.ly/2rkgBlP

http://bit.ly/2BVp8TO

39

ukupno 67 registrovanih napada u poslednje dve godine rešena su samo četiri slučaja, dva su u

sudskom postupku, za 22 je utvrđeno da nema elemenata kruvičnog dela za koje se goni po

službenoj dužnosti, jedan nije prijavljen nadležnim organima, a ostalih 36 su i dalje u

predistražnom postupku, dok za dva slučaja nema pouzdanih podataka.

Statistika napada, pretnji i pritisaka NUNS-a za period 2012-2018

Godina Broj fizičkih

napada

Broj napada

na imovinu

Verbalna pretnja Pretnja

imovini

Pritisci

2012 11 2 18 1 0

2013 6 2 15 0 0

2014 11 2 14 0 9

2015 12 4 25 0 17

2016 9 1 26 0 33

2017 6 2 22 0 62

201865 2 0 11 0 24

Statistika UNS za period 2016-2017

Godi

na

Broj

fizičkih

napada

Zabrana

izveštava

nja i

fotografis

anja

(pritisak)

Verbalni

napad (i

pretnje preko

društvenih

mreža)

Praćenje Ostale

vrste

pritisaka

Napadi

na

imovinui

Hakerski

napadi

2016 10 7 25 3 11 2 1

2017 6 11 12 - 6 1 4

Zaštita novinarskih izvora: Zakon o javnom informisanju i medijima se samo u jednoj odredbi bavi

pitanjem zaštite novinarskih izvora. Tako član 52 ZJIM koji nosi naziv „novinarska tajna“, propisuje

da novinar nije dužan da otkrije izvor informacije, osim podataka koji se odnose na krivično delo,

odnosno učinioca krivičnog dela za koje je kao kazna propisan zatvor u trajanju od najmanje pet

godina, ako se podaci za to krivično delo ne mogu pribaviti na drugi način. Formulacija ovog člana

65 Sa presekom na dan 28.05.2018. godine, podaci o napadima, pretnjama i pritiscima koje prikuplja NUNS, dostupni su putem internet stranice bazenuns.rs, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2IScfxM.

https://bit.ly/2IScfxM

40

ukazuje da se novinarska tajna posmatra samo u odnosu na novinara, dok sam izvor nema potrebnu

zaštitu. Naime, razvojem savremenih načina komunikacije, mogućnosti neovlašćenog presretanja

komunikacije i pristup tzv. zadržanim komunikacijama, u velikoj meri mogu da dovedu do

otkrivanja novinarskog izvora, čak i kada novinar to sam ne učini. U tom smislu, naročito

zabrinjavaju prijavljeni slučajevi praćenja i snimanja pojedinih novinara, a među njima još uvek

nerazjašnjeni slučajevi praćenja i fotografisanja urednika Južnih vesti Predraga Blagojevića (iz

marta 2017. godine)66 i novinara Centra za istraživačko novinarstvo – CINS (iz oktobra 2016.

godine)67. U oba slučaja su obavešteni nadležni državni organi (tužilaštvo) radi preduzimanja

krivičnog gonjenja, u prvom slučaju postupak još traje, dok je u drugom slučaju nadležno tužilaštvo

našlo da nema elemenata bića krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Isti problem

postoji i sa komunikacijom novinara elektronskim putem i nevlašeni pristup tzv. zadržanim

podacima. Zadržani podaci su podaci o komunikaciji koji nisu sam sadržaj komunikacije, ali o toj

komunikaciji se dosta može otkriti o učesnicima u komunikaciji. Na primeru telefonskog razgovora,

zadržani podaci su broj telefona sa koga se poziva, broj telefona koji se poziva, trajanje

komunikacije, vreme poziva itd. Ako novinar više puta poziva određeni broj, onaj ko pristupa takvoj

komunikaciji može relativno lako da sazna identitet izvora, čime taj izvor može da bude doveden u

opasnost – naročito u pričama koje nose određeni rizik po bezbednost (poput izveštavanja o

organizovanom kriminalu). Načelno, pristup sadržini komunikacije i zadržanim podacima nije

moguć bez pristanka lica koje učestvuje u komunikaciji “osim na određeno vreme i na osnovu odluke

suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na

način predviđen zakonom.”68 Problem je utoliko veći, ako neovlašćeni pristup sadržini komunikacije

ili zadržanim podacima vrše državni organi. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu

podataka o ličnosti je nakon sprovedenog nadzora nad operatorima mobilne i fiksne telefonije još

2012. godine utvrdio da je samo kod jednog operatora, u toku jedne godine, Ministarstvo

unutrašnjih poslova direktno pristupilo podacima o komunikaciji korisnika više od 270.000 puta.

Izmenama Zakona o elektronskim komunikacijama iz 2014. godine uvedena je obaveza za

operatore i nadležne organe da dostavljaju statističke evidencije o zadržanim podacima koje

sadrže: broju zahteva za pristup zadržanim podacima, broju ispunjenih zahteva za pristup takvim

podacima i vremenu proteklom od zadržavanja do zahteva za pristup69. Ove izmene su imale za cilj,

između ostalog, i da “nateraju” nadležne organe i operatore da poštuju zakon. Podaci, SHARE

Defense pokazuju da se ni posle izmena zakona nije smanjila frekvencija pristupa od strane

državnih organa, pa je tako utvrđeno da su državni organi, tokom 2015. godine, samo kod jednog

operatora pristupili 300.845 puta70. Među tih nekoliko stotina hiljada pristupa, lako je mogao da se

nađe i novinar, čija bi komunikacija mogla da bude kompromitovana, a izvor ugrožen. Trebalo bi

66 Detalji slučaja su dostupni u NUNS bazi napada na novinare, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2tmqOm5. 67 Detalji slučaja su dostupni u NUNS bazi napada na novinare, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2pw7Wiy. 68 Član 126 stav 1 i član 128 stav 2 Zakona o elektronskim komunikacijama. 69 Član 130a Zakona o elektronskim komunikacijama. 70 Videti više u izveštaju SHARE Defense Nevidiljive infrastrukture, ShARE Labs iz juna 2015. godine, koji je dostupan na sledećem linku: http://bit.ly/2e3FKda.

http://bit.ly/2tmqOm5

http://bit.ly/2pw7Wiy

http://bit.ly/2e3FKda

41

pomenuti i to da se novim Zakonom o elektronskim komunikacijama planira uvođenje obavezne

registracije pripejd korisnika, što bi još lakše moglo da dovede do otkrivanja izvora71. Na kraju,

treba ukazati i na učestale hakerske napade na onlajn medije, koji se manifestuju na različite načine,

od tzv. DDOS napada (koji onemogućavaju pristup sadržaju), napadi putem ubacivanja malicioznog

softvera koji su kompromitovali baze podataka onlajn medija, kao i njihove računare (malware, SQL

injection itd.), do napada koji su rezultirali promenom izgleda internet sajta (tzv. defacement)72.

Pristup informacijama od javnog značaja. U godišnjem izveštaju o radu Poverenika za

inofrmacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2016. godinu, konstatuje se da je “u

2016. godini, pozitivan trend ostvarivanja prava javnosti da zna je prekinut, budući da je zabeleženo

više negativnih trendova u odnosu organa prema ovom pravu građana. Prvi put od početka rada

Poverenika, godinama rastuća efikasnost njegovog delovanja merena slučajevima dobijenih

informacija smanjena je u 2016. godini za 3,8%, a broj osnovanih žalbi je porastao za 2%. Posebno

zabrinjava činjenica da je broj izvršenih rešenja Poverenika kojima je naložio organima vlasti da

informacije učine dostupnim, u 2016. godini smanjen za 10,1% i iznosi 73,6% od donetih rešenja73.

Najviše je neizvršenih rešenja od strane organa i organizacija u lokalnoj samoupravi, javnih

preduzeća (državnih i lokalnih) i od ministarstava“74. Pravo na obaveštenost o informacijama koje su

u posedu organa javne vlasti, je bitna komponenta prava na slobodu izražavanja, što je

nedvosmisleno potvrđeno i presudama Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima Inicijativa

mladih za ljudska prava protiv Srbije (iz 2013. godine), Mađarska unija za građanske slobode protiv

Mađarske i Kenedi protiv Mađarske. Pravo na pristup informacijama od javnog značaja je bitno i za

nesmetano obavljanje novinarske profesije, budući da novinari u velikoj meri koriste ovo pravo. U

tom smislu, država je dužna da obezbedi nesmetano ostvarivanje ovog prava.

U godišnjem izveštaju o radu Poverenika za inoformacije od javnog značaja i zaštitu podataka o

ličnosti za 2017. godinu, konstatuje se da je “Od 3520 rešenih žalbi u 2017. godini od strane

Poverenika, 86,4% ili 3.041 žalba je bila osnovana. Ovako visok procenat osnovanih žalbi građana

najbolje ilustruje neadekvatan odnos organa vlasti prema ljudskim pravima. Organi vlasti su u 2017.

godini u odnosu na 2016. godinu, češće odbijali zahteve s pozivom na tajnost informacija ili na

povredu privatnosti, pa i kada se zahtevane informacije odnose na javne nabavke, troškove rada

organa, investicije, preduzimanje službenih radnji, imovinu funkcionera i sl. U drugoj polovini 2017.

godine već prisutan problem prinudnog izvršenja rešenja Poverenika se toliko usložio da je takvo

71 Videti više u članku: Uskoro registracija pripaid korisnika, koji je objavljen dana 14.08.2017. godine na internet stranici telekomunikacije.net, a dostupan je putem sledećeg linka: http://bit.ly/2G7dS6o. 72 Videti više u Izveštaju: Kroz rizike i mehanizme zaštite nezavisnosti i bezbednosti onlajn medija – Hod po digitalnoj ivici, SHARE fondacija, oktobar 2015, dostupan na internet stranici fondacije, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2BaBgwC. 73 Od 864 doneta rešenja, nije izvršeno 228 rešenja. 74 Videti Izveštaj Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2016. godinu, koji je dostupan na internet stranici Poverenika, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2tpcqtk.

http://bit.ly/2G7dS6o

http://bit.ly/2BaBgwC

http://bit.ly/2tpcqtk

42

izvršenje postalo potpuno nesprovodivo zbog odsustva saradnje drugih državnih organa, odbijanja

nadležnosti, kao i zbog načina na koji oni tumače relevantne propise. Broj neizvršenih rešenja (203) u

odnosu na broj donetih rešenja u 2017. godini (917) je i dalje nedopustivo veliki i iznosi 22,14%, što

govori o potpunom odsustvu odgovornosti organa vlasti prema obavezujućim odlukama Poverenika

kao kontrolnog nezavisnog organa, ali i prema građanima kojima je informacije trebalo dostaviti.

Najviše je neizvršenih rešenja od strane ministarstava i drugih republičkih organa i organizacija i

državnih preduzeća“75. Pravo na obaveštenost o informacijama koje su u posedu organa javne vlasti,

je bitna komponenta prava na slobodu izražavanja, što je nedvosmisleno potvrđeno i presudama

Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije (iz

2013. godine), Mađarska unija za građanske slobode protiv Mađarske i Kenedi protiv Mađarske.

Pravo na pristup informacijama od javnog značaja je bitno i za nesmetano obavljanje novinarske

profesije, budući da novinari u velikoj meri koriste ovo pravo. U tom smislu, država je dužna da

obezbedi nesmetano ostvarivanje ovog prava, a kako se čini Nacrtom novog Zakona o pristupnosti

informacija od javnog značaja to pravo će biti dodatno suženo ako uzmemo u obzir činjenicu da je

Nacrtom predviđeno izuzimanje javnih preduzeća iz korpusa institucija koje su dužne da pruže

informacije od javnog značaja.


Konstantnim napadima i pritiscima na novinare stvara se takvo okruženje koje dovodi u pitanje

bezbednost novinara, loše utiče na njihov rad i dovodi u pitanje slobodu medija te slobodu

izražavanja i pravo građana da budu potpuno, blagovremeno i istinito informisani. U prethodnih

nekoliko godina primetan je rast broja napada na novinare, a ono što se posebno izdvaja je porast

broja verbalnih napada i pretnji putem interneta i društvenih mreža. Sporazum o saradnji i merama

za podizanje nivoa bezbednosti potpisan između Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog

javnog tužilaštva i 7 novinarskih i medijskih udruženja, doprineo je donekle boljoj komunikaciji sa

ovim institucijama. Tužilaštva su počela da vode evidencije napada na novinare, a posebnim

Uputstvom je predviđeno hitno postupanje u tim slučajevima, međutim čini se da to nije dovoljno. I

dalje ima veliki broj nerešenih slučajeva (36 slučajeva napada koji su se dogodili u poslednje dve

godine i dalje je u predistražnom postupku). Istrage zločina nad novinarima se ne sprovode brzo i

efikasno, a to pre svega potvrđuje činjenica da i dalje imamo veliki broj nerešenih slučajeva, kao i tri

nerasvetljena ubistva i jedan pokušaj ubistva novinara. Politika nekažnjivosti je nešto što pospešuje

ovaj trend, a kao jedan od većih problema treba izdvojiti i činjenicu da javni funkcioneri, kao i

najviši predstavnici vlasti, veoma retko i selektivno daju izjave u kojima se osuđuju napadi na

novinare kada se oni dese. Zaštita novinarskih izvora i ostvarivanje slobodnog pristupa

informacijama od javnog značaja nije na zadovoljavajućem nivou i postoji dosta prostora za

unapređivanje ove dve oblasti. Na kraju problem informacione bezbednosti takođe postaje izuzetno

75 Videti Izveštaj Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2017. godinu, koji je dostupan na internet stranici Poverenika, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2retZbN.

https://bit.ly/2retZbN

43

aktuelan i nameće potrebu za angažovanjem resursa u cilju postizanja adekvatnog stepena

informacione bezbednosti onlajn medija, ali i novinara.

Osnovni preduslov za ostvarivanje novinarske funkcije kao delatnosti od javnog interesa je

konstantni rad na povećanju bezbednosti novinara i drugih medijskih aktera, omogućavanju većeg

stepena zaštite novinarskih izvora, kao i unapređenju sistema pristupa informacijama od javnog

značaja. Sve to doprinosi stvaranju pogodnog okruženja za razvoj prava na slobodu izražavanja.

Ovi ambiciozni ciljevi bi podrazumevali set mera koje se odnose na:

Prevenciju i reakciju u slučaju pretnji, zastrašivanja i napada na novinare i ostale

medijske aktere76:

- proširivanje mera zaštite novinara i na druge medijske aktere, odnosno sva ostala

lica koja obavljaju medijsku aktivnost i/ili vrše funkciju informisanja javnosti o

temama od javnog značaja;

- Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), tužilaštvo, novinarska i medijska

udruženja trebalo bi da nastave međusobnu saradnju i da unapređuju

koordinacione mehanizme, uz mogućnost da u postojeće modele saradnje na nekom

nivou uključe i predstavnike pravosuđa, a Republika Srbija bi trebalo da se obaveže

da će učiniti sve da ukloni regulatorne i druge prepreke koje onemogućavaju

pomenutu saradnju i koordinaciju;

- preduzimanje neophodnih mera u cilju ujednačavanja prakse u postupanju nosilaca

pravosudnih funkcija u procesuiranju slučajeva napada, pretnji i zastrašivanja,

naročito sprovođenjem konstantne edukacije, sprovođenjem efikasnih istraga i

sudskim postupcima, kao i kroz jasnu i nedvosmislenu osudu nosilaca javnih i

političkih funkcija svih napada na novinare;

- Nadležne institucije bi trebalo da tretiraju napade na novinare kao prioritetne

slučajeve i pokreću brze i efikasne istrage, te na taj način pošalju poruku društvu da

će počinioci i nalogodavci nasilja nad novinarima biti efikasno privedeni pravdi.

Institucije bi trebalo da budu transparentne u svom radu i da objavljuju rezultate

analiza postojećih i prethodnih aktivnosti policije i tužilaštva u slučajevima napada i

ubistava novinara;

Preduzeti sve neophodne mere za unapređenje sistema pristupa informacijama od

javnog značaja, a naročito: Poboljšanje regulative koja se odnosi na slobodan pristup

76 Detaljniji set preporuka naveden je u dokumentu Analiza efikasnosti krivičnopravne zaštite novinara, 2018, OEBS/AOM, koji je izrađen za potrebe Stalne radne grupe za bezbednost novinara u skladu sa Sporazumom o saradnji i merama za unapređenje bezbednosti novinara.

44

informacijama od javnog značaja, i to putem: izmena sistema sankcionisanja i eventualno

povećanje iznosa novčanih kazni, uz istovremeno propisivanje načina izvršenja akata

Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o

novčanom kažnjavanju; izmena regulative koje bi dovele do jasnog preciziranja da se

pravila koja se odnose na pristup informacijama od javnog značaja primenjuje na sve

subjekte kojima je povereno vršenje javnih ovlašćeenja, a naročito u odnosu na javne

beležnike i izvršitelje; Implementacije preporuka izveštaja Poverenika za informacije od

javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koje se odnose na stvaranje boljih uslova za

pristup novinara informacijama koje su u posedu najviših organa vlasti, uključujući tu i

zabranu diskriminatornog tretmana novinara u odnosu na pristup informacijama od javnog

značaja.

Preduzeti sve neophodne mere za pobojašnje zaštite novinarskih izvora, i to naročito

sledeće mere:

- sistem zadržavanja podataka i pristup tim zadržanim podacima bi trebalo urediti na

potpuno novim osnovama (izmenama zakona koji uređuje elektronske komunikacije),

polazeći od toga da je direktiva EU koja je uređivala ovu oblast proglašena nepostojećom

zbog toga što je u suprotnosti sa fundamentalnim ljudskim pravima (pravom na privatnost),

i od toga da je zaštita novinarske komunikacije sa izvorima od neprocenjivog značaja za

javno informisanje;

- jasno precizirati da se zaštita komunikacije novinara sa izvorima odnosi i na sadržinu

komunikacije i na podatke o komunikaciji (meta-podaci, odnosno zadržani podaci);

- proširivanje prava na zaštitu novinarskih izvora na sve subjekte koji obavljaju funkciju

informisanja javnosti o temama od javnog značaja, i to na “platformski neutralan način” i

bez obzira na formu izražavanja (novinski tekst, blog, drugi oblici građanskog novinarstva

itd.);

Preduzeti mere u cilju zaštite informacione bezbednosti novinara i medija, naročito:

- operacionalizacijom saradnje online portala (koji su česta meta hakerskih napada) i

državnih organa (policije i tužilaštva), kako bi se efikasnije reagovalo na napade koji

ugrožavaju informacionu bezbednost;

- podrškom organizovanju edukacije nosilaca pravosudnih funkcija o sajber napadima, a u

cilju efikasnijeg odgovora sudova na hakerske napade na online medije;

45

- unapređivanjem kapaciteta državnih organa koji se bave napadima i drugim bezbednosnim

pretnjama u online okruženju, a kako bi bili u stanju da se adekvatno suprotstave sve većem

broju vrlo kompleksnih oblika ugrožavanja slobode izražavanja;

- organizacijom i podrškom projektima edukacije online medija i novinara o bezbednosnim

rizicima, u cilju preventivne zaštite i bolje pripreme za takve napade.

Plan aktivnosti u oblasti Bezbednost novinara i stvaranje povoljnog okruženja za nesmetano

obavljanje delatnosti medijskih radnika


Partneri

Prevencija i reakcija u slučaju

pretnji, zastrašivanja i

napada na novinare i ostale medijske aktere

Merama zaštite obuhvatiti i druge medijske aktere, odnosno sva lica

koja obavljaju medijsku

aktivnost/vrše funkciju

informisanja javnosti


RJT Koalicija novinarskih i


OEBS SE

Nastavak saradnje predstavnika

MUP, tužilaštva i novinarskih i

medijskih udruženja kroz

mehanizme Sporazuma


RJT MUP

Novinarska i medijska

udruženja

OEBS

Uključivanje predstavnika pravosuđa u

proces zaštite bezbednosti

novinara

Kontinuirana aktivnost, 6 meseci za

započinjanje saradnje

RJT MUP


udruženja

OEBS Udruženja sudija

Uspostavljanja brzog i

jednostavnog kanala

komunikacije u odnosu na

slučajeve napada, zastrašivanja i

Bez odlaganja, najkasnije u roku od godinu dana

RJT MUP


udruženja

OEBS

46

pretnji Sprovođenje

edukacije u oblasti zaštite

bezbednosti novinara

Kontinuirana aktivnost, s tim da sa sprovođenjem edukacije treba

započeti bez odlaganja

RJT MUP


udruženja Predstavnici pravosuđa

OEBS

Jasna i nedvosmislena reakcija javnih i

političkih funkcionera u slučaju svakog

napada na novinare putem

javne osude takvih incidenata


- -

Preduzimanje svih neophodnih mera

za unapređenje sistema pristupa informacijama od

javnog značaja

Izmene Zakona o slobodnom

pristupu informacijama od

javnog značaja koje se odnose na izmenu sistema sankcionisanja,

preciziranja da se propisi u vezi sa

pristupom informacijama od

javnog značaja odnose na sva lica

koja imaju javnopravna ovlašćenja

Godinu dana Ministarstvo pravde

Poverenik za informacije od javnog značaja

Implementacija preporuka izveštaja

Poverenika za informacije od

javnog značaja i zaštitu podataka o

ličnosti


Svi entiteti na koje se

primenjuje Zakon o

slobodnom pristupu

informacijama od javnog

značaja

Poverenik za informacije od javnog značaja

Zaštita Izmenama Zakona Godinu dana MTTT Koalicija

47

novinarskih izvora o elektronskim komunikacijama

omogućiti usklađenost ovog

zakona sa ustavnim

garancijama zaštite tajnosti komunikacije i

prava na slobodu izražavanja i sa odgovarajućim

standardima EU

novinarskih i medijskih udruženja


Poverenik za informacije od

javnog značaja i zaštitu podataka

o ličnosti

Zaštita informacione bezbednosti

Operacionalizacija saradnje online portala (koji su

česta meta hakerskih napada) i državnih organa

(policije i tužilaštva), kako bi se efikasnije reagovalo na napade koji ugrožavaju

informacionu bezbednost

Bez odlaganja RJT MUP



Edukacija nosilaca pravosudnih

funkcija o sajber napadima

Kontinuirana aktivnost, s tim da sa sprovođenjem edukacije treba

započeti bez odlaganja

- Udruženja sudija Koalicije



Unapređivanje kapaciteta

državnih organa koji se bave napadima i

drugim bezbednosnim

pretnjama u online okruženju,

a kako bi bili u stanju da se


Vlada RS OEBS SE EU

48

adekvatno suprotstave sve

većem broju vrlo kompleksnih

oblika ugrožavanja

slobode izražavanja

Organizacija i podrške

projektima edukacije

novinara i online medija o

bezbednosnim rizicima, u cilju

preventivne zaštite i bolje

pripreme za takve napade

Kontinuirana aktivnost, u

zavisnosti od projektnih ciklusa

MKI MTTT




7 REGULATORNO TELO ZA ELEKTRONSKE MEDIJE

Kvalitet rada regulatornog tela, a naročito njegova nezavisnost, istovremeno je i garant nezavisnosti

medija čiji se rad nadzire. Situacija u pogledu nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije

je daleko od idealne. U cilju poboljšanja njegovog položaja neophodno je ustanoviti niz

mehanizama, čiji bi cilj bio obezbeđivanje funkcionalne, finansijske i organizacione nezavisnosti,

kao i “pravne odvojenosti” od sistema klasične (državne) uprave, uz jasno opredeljenje da ovo telo

svoje zadatke mora da obavlja nepristrasno i transparentno i da ne prima nikakva uputstva u vezi

sa izvršavanjem zadataka koji su im dodeljeni od bilo kog centra moći (uključujući tu i zakonodavnu

i izvršnu granu vlasti), ali da to ne podrazumeva ni na koji način isključivanje njegove odgovornosti.

Funkcionalna nezavisnost. Funkcionalna nezavisnost regulatornog tela se pre svega odnosi na to da

u obavljanju svojih poslova regulator ne prima uputstva od bilo kog drugog organa. Ipak, naši

Zakoni, pre svega Zakon o elektronskim medijima i Zakon o državnoj upravi, REM svrstavaju “u

nosioce javnih ovlašćenja” koji obavljaju “poverene poslove”. Naime, u takvoj konstelaciji koja ima

delimično uporište i u Ustavu, regulator postaje “nešto između” nezavisnog organa i organa državne

uprave, što predstavlja svojevrsnu kontradikciju i značajno utiče na njegov kvalitet rada. Shodno

Zakonu o državnoj upravi pri vršenju poverenih poslova državne uprave (većina poslova

49

regulatornog tela spada u ovu kategoriju77) imaoci javnih ovlašćenja imaju ista prava i dužnosti kao

organi državne uprave, a Vlada i organi državne uprave “zadržavaju i posle poveravanja poslova

državne uprave odgovornost za njihovo izvršavanje”78, te da “ako imalac javnih ovlašćenja i pored

višestrukih upozorenja ne počne da vrši povereni posao ili ne počne da ga vrši pravilno ili

blagovremeno, nadzorni organ državne uprave preuzima izvršenje posla, najduže na 120 dana”79.

Pored toga, regulator je dužan da pre donošenja propisa pribavi od konkretnog ministarstva

mišljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa, a ministarstvo u tom mišljenju daje obrazloženi predlog

regulatoru “kako da propis usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili opštim aktom

Narodne skupštine i Vlade”, a u slučaju da regulator ne postupi u skladu sa ovim mišljenjem

ministarstvo je dužno da pokrene postupak poništaja akta pred Vladom ili Skupštinom ili Ustavnim

sudom. Takođe, Regulatorno telo za elektronske medije kao imalac javnih ovlašćenja nema pravo da

ima inspekcijski nadzor.80 Treba istaći da su se u praksi mere Opomene i Upozorenja, najčešće

korišćene mere, pokazale kao neadekvatne i neefikasne81, a preostale dve (privremene zabrana

objavljivanja određenog programa i oduzimanje dozvole), mogu da budu jako problematične za

medijske slobode.

Organizaciona nezavisnost. Neprimereni (politički) uticaj na izbor organa regulatornog tela je bio i

te kako uočljiv u postupku izbora članova Saveta tokom decembra 2015. godine, koji se odužio i

tokom 2016. godine, gde je došlo do toga da je nadležni skupštinski odbor opstruirao odluku

ovlašćenih predlagača iz reda udruženja građana (nevladinih organizacija). Odbijanje odbora da

uputi predloge na glasanje u “plenumu” je dovelo do toga da je mandat članovima Saveta istekao, a

da nisu izabrani novi članovi. Član 9. Zakona o elektronskim medijima propisuje sistem izbora

preko ovlašćenih predlagača gde u startu dolazi do toga da bar tri člana Saveta budu izabrana od

strane političkih tela (parlamentarni odbori i nacionalni saveti nacionalnih manjina), što po

definiciji otvara mogućnost da se izaberu osobe po volji konkretne političke većine.82 Uloga

nadležnog odbora (za kulturu i informisanje), u postupku izbora je shodno odredbama zakona,

prevashodno tehničke prirode83. Odbor bi u tom procesu trebalo da se bavi administrativnim i

logističkim pitanjima te da ima ulogu svojevrsnog facilitatora, a ne onog koji otežava proces.

77 Shodno članu 22. stav 2. Zakona o elektronskim medijima u kategoriju poverenih poslova spadaju i

donošenje podzakonskih akata (osim Statuta), izdavanje dozvola, propisivanje pravila ponašanja za pružaoce

medijskih usluga i izricanja mera 78 Član 51. Zakona o državnoj upravi. 79 Član 56. Zakona o državnoj upravi. 80 Shodno članu 54. stav 2. Zakona o državnoj upravi samo organima Autonomne pokrajine, opštine, grada i

grada Beograda se može poveriti ovakav nadzor. 81 Primer pružaoca medijske usluge televizije na nacionalnom nivou Happy TV je najbolja potvrda neadekvatnosti mera, budući da je kršenje pravila koja se odnose na zaštitu maloletnika nastavljeno i nakon izricanja mera (sve mere osim oduzimanja dozvole), više informacija je dostupno na internet stranici REM-a putem sledećeg linka: http://bit.ly/2foTmRo. 82 Član 9. Zakona o elektronskim medijima. 83 Čl. 10. i 11. Zakona o elektronskim medijima

http://bit.ly/2foTmRo

50

Međutim, u postupku izbora članova Saveta u novembru i decembru 2015. godine taj odbor je

prilično prekoračio mandat koji mu je poveren zakonom, koji je rezultirao time da je izbor

kandidata iz Vojvodine odložen, a na kraju predstavnici civilnog društva, posle višemesečnog

zastoja, nisu ni izabrani, i odlučeno je (iz nejasnih razloga) da se postupak ponovi84. Naime,

Skupština je potpuno protivzakonito “ignorisala” predloge civilnog društva i odlučila da glasa samo

o dva kandidata (izabrala Đorđa Vozarevića i Gorana Pekovića). Posebno zabrinjava stav visokih

funkcionera Skupštine da ne postoji zakonska obaveza da se izaberu članovi Saveta REM-a.85

Ovakvo ponašanje Skupštine i njenih radnih tela pokazuje da ona, kao institucionalizovani centar

moći želi u potpunosti da stavi pod kontrolu izbor Saveta, a posredno i da utiče na rad takvog

Saveta, potpuno obesmišljavajući predstavnički karakter tog tela, uz flagrantno kršenje zakona. U

postupku izbora su korišćene razne perfidne metode, od odlaganja izjašnjavanja do direktnog

odbijanja da se o nekim kandidatima uopšte izjašnjava. Posledica svega toga je to da je najpre Savet

radio u nepotpunom sastavu, i to u periodu predizborne kampanje kada regulatorno telo mora da

bude najaktivnije, ali i ona da Savet koji je na ovakav način izabran ne može da bude adekvatno

distanciran od vlasti, što njegovu organizacionu i funkcionalnu nezavisnost svodi na teoriju.

Savet REM još uvek radi u nepunom sastavu. Naime, tri člana Saveta su izabrana po Zakonu o

radiodifuziji u maju 2011. godine (koji predviđa mandate od 6 godina), što znači da im je mandat

istekao u maju 2017. godine86. Po podacima iz Izveštaja o radu REM-a za 2017. godinu, ovo telo

trenutno funkcioniše sa 6 članova (od ukupno 9).87 Zanimljivo je istaći da će, u slučaju da Savet iz

bilo kog razloga izgubi još jednog člana, rad REM-a biti u priličnoj meri blokiran, jer će izostati 2/3

većina, koja je po ZEM-u potrebna za: izbor predsednika i potpredsednika Saveta88, usvajanje

podzakonskih akata iz nadležnosti REM-a (uključujući Statut, Poslovnik o radu i druge podzakonske

akte)89, za donošenje rešenja o oduzimanju dozvole90, za donošenje odluke o suspendovanju člana

84 Što samo pobuđuje sumnju da bi takav postupak mogao da se ponavlja u nedogled dok se ne izaberu kandidati po volji trenutne političke većine, a što ostavlja prostor da se isto ponovi kada se većina promeni. 85 Predsednica Odbora za kulturu i informisanje i Predsednica Skupštine Maja Gojković je polemišući sa predstavnicima opozicije koji su ukazali na to da se Skupština oglušila o predlog ovlašćenih predlagača iz redova civilnog društva, tražila da joj se „navede zakon prema kome Skupština mora da izabere nekoga od kandidata“, kao i „član takvog zakona“ (videti članak N1: Odbor nezadovoljan REM-om, ali se ne slaže oko novog člana, objavljen dana 2. novembra 2016, dostupan putem linka: http://bit.ly/2fs3adB). Takođe, videti i Izveštaj sa Sedme sednice Odbora za kulturu i informisanje, koji je dostupan putem sledećeg linka: http://bit.ly/2fI4Q62. 86 Videti stranu 5 Izveštaja o radu REM za 2016. godinu, koji je dostupan na internet stranici REM-a, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2FjhtwY. 87 Videti str. 4 i 5 Izveštaja o radu REM za 2017. godinu, koji je dostupan na internet stranici REM-a, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2selWwl. 88 Član 19 ZEM. 89 Član 33 ZEM. 90 Član 90 ZEM.

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/ostala_akta/2016/RS47-16.pdf

http://bit.ly/2fs3adB

http://bit.ly/2fI4Q62

http://bit.ly/2FjhtwY

https://bit.ly/2selWwl

51

Saveta (čak i sa ovim brojem suspenzija nije moguća, jer za suspenziju treba da glasa i član koji bi

trebalo da se suspenduje).91

Izbor članova Saveta nije jedina situacija u kojoj najviši zakonodavni organ vrši nedozvoljeni

pritisak na regulatora. Tako Skupština još uvek nije dala saglasnost na Predlog statuta ovog

regulatornog tela, iako je ono u zakonskim rokovima dostavilo ovaj akt. Zbog toga regulatorno telo

radi po Statutu Republičke radiodifuzne agencije iz 2005. godine92 koji je donet na osnovu već duže

od dve godine nevažećeg Zakona o radiodifuziji. Pored toga, po samom zakonu, zaposleni u stručnoj

službi regulatora imaju status državnih službenika pa se na njihova prava i obaveze primenjuju

propisi o položaju zaposlenih u državnoj upravi, što dodatno smanjuje fleksibilnost u organizaciji

rada regulatora i utiče posredno na kapacitete regulatora u obavljanju brojnih poslova koji su mu

povereni zakonom. Na kraju, iz nejasnih razloga na regulatorno telo se primenjuju i propisi o

javnim nabavkama iako se ono (načelno) ne finansira iz budžeta.

Finansijska nezavisnost. Regulatorno telo za elektronske medije se finansira na osnovu Finansijskog

plana koji za svaku godinu donosi Savet regulatora, a da bi mogao da se primenjuje neophodno je da

na njega saglasnost da Narodna skupština, najkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednu

godinu93. Regulatorno telo se ne finansira iz budžeta, a jedini izuzetak od tog pravila postoji u

slučaju da je rashod veći od prihoda94. U slučaju da regulatorno telo ne donese Finansijski plan ili

Skupština ne da svoju saglasnost, primenjuje se finansijski plan iz prethodne godine95. Dakle, pošto

nije dat rok za postupanje Skupštine, nedavanje saglasnosti dovodi regulatorno telo u neugodan

položaj - konstantni režim privremenog finansiranja. Tako Skupština nije u roku dala saglasnost na

Finansijski plan za 2015. godinu (saglasnost je usledila tek u decembru 2015. godine), pa se kasni

sa usvajanjem plana za 2016. godinu, što je nadalje uslovljavalo konstantno jednogodišnje kašnjenje

što nikako ne može da bude adekvatna dinamika, uzmajući u obzir potrebe regulatornog tela.

Izveštaj o radu Regulatornog tela za elektronske medije za 2016. godinu potvrđuje da se ovaj trend

nastavlja, navodeći da se “poslovanje Regulatornog tela za elektronske medije u 2016. godini, odvijalo

po finansijskom planu za prethodnu 2015. godinu, na koji je Narodna skupština Republike Srbije dala

saglasnost dana 04.12.2015. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 101/15).” 96 Kašnjenje u odobravanju

Finansijskog plana se nastavilo i u 2017. godini, budući da je Narodna skupština dala saglasnost na

91 Član 19 ZEM. 92 Dostupan na internet stranici REM-a, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2Fom9Bs. 93 Član 34 ZEM. 94 Što je u praksi gotovo nemoguće, posebno zbog prelaska regulatornog tela na sistem finansiranja vezanog

za troškove regulacije, gde bi razlika prihoda i rashoda uvek morala da bude jednaka nuli 95 ibid. 96 Videti stranu 33 Izveštaja o radu REM za 2016. godinu, koji je objavljen 2017. godine, a dostupan na

internet stranici REM-a, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2FjhtwY.

http://bit.ly/2Fom9Bs

http://bit.ly/2FjhtwY

52

plan za 2017. godinu tek 14.12.2017. godine, odnosno na samom izmaku te godine97. To dovodi

regulatora u neprijatnu situaciju kontinuiranog režima privremenog finansiranja, što itekako

ugrožava finansijsku nezavisnost ovog regulatornog tela.

Takođe, sredstva regulatornog tela se formiraju od naknade koje se naplaćuju od pružalaca

medijske usluge, a njihova visina se određuje podzakonskim aktom na koji saglasnost daje Vlada98,

što vodi sličnom problemu kao i kod davanja saglasnosti na finansijski plan od strane Skupštine.

Dakle i finansijska nezavisnost regulatora je takođe pod znakom pitanja.


Polazeći od sistemske mogućnosti uticaja na nezavisnost REM-a, i praksu ovog tela nakon usvajanja

ZEM-a, opšta ocena je da ono nema dovoljnu nezavisnost, snagu i autoritet da reguliše i usmerava

tržište elektronskih medija. Takođe, većina poslova regulatora koja im je “poverena”, može biti

oduzeta od strane nadležnog ministarstva na 120 dana, uz kontrolu kod donešenja propisa i

nepostojanje inspekcijskog nadzora ili druge efikasne mere čime je funkcionalna nezavisnost (ali i

autoritet) regulatornog tela svedena na minimum. Mogućnost političkog uticaja prilikom izbora

članova Saveta, odugovlačenje sa izborom članova Saveta, opstrukcije u davanju Saglasnosti na

Statut i primena propisa o položaju zaposlenih u državnoj upravi u priličnoj meri ograničavaju

organizacionu nezavisnost regulatornog tela. Finansijska nezavisnost regulatora, zbog procesa

odobravanja najvažnijih finansijskih akata (Finansijskog plana i podzakonskog akta koji reguliše

naknade) je takođe pod znakom pitanja. Kao neophodno rešenje se nameće potreba zakonskog re-

definisanja položaja ovog tela, koje mora da se zasniva na potpunom isključivanju uticaja organa

vlasti tokom postupka izbora članova Saveta, i iz kruga ovlašćenih predlagača i u kontekstu

sprečavanja zakonodavne vlasti da blokira izbor članova Saveta. Takođe, kontroverzne odluke

Saveta i neaktivnost u pojedinim ključnim segmentima regulacije (poput monitoringa predizborne

kampanje u elektronskim medijima), kao i rad u krnjem sastavu pokreću pitanje legitimnosti rada

ovog tela. U tom smislu neophodno je napraviti diskontinuitet u radu ovog tela i krenuti sa potpuno

novim sastavom, koji će biti izabran na drugačijim načelima (stručnost, profesionalnost, etičnost i

nezavisnost pre svega). Istovremeno, trebalo bi razmisliti o uvođenju dualizma u upravljanju REM-

om te podeliti upravnu funkciju na Savet i direktora.

Takođe, pored neprimerenog uticaja na nezavisnost REM-a, aspekt odgovornosti REM-a prema

javnosti je takođe upitan i zahteva temeljno promišljanje. Iako su svi najvažniji akti, izveštaji o radu

i zapisnici sa sednica Saveta javni i dostupni na internet stranici REM-a, izostaje suštinska

posvećenost intereakciiji ovog tela sa javnošću i organizacijama civilnog društva.

97 Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan REM-a za 2017. godinu, dostupna je na internet stranici

Narodne skupštine, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2FfQZAg. 98 Član 36. Zakona o elektronskim medijima.

http://bit.ly/2FfQZAg

53

Da bi se postojeće stanje izmenilo, neophodno je:

omogućiti REM-u da ima “izvorne” a ne “poverene poslove”, da opšte akte (Statut,

Finansijski plan, pravilnici i drugi opšti akti) donosi samostalno bez potrebe potvrđivanja ili

kontrole od strane predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti. Zbog veće fleksibilnosti u

organizaciji rada, neophodno je i da njegovi zaposleni ne budu tretirani kao državni

službenici, a sve zbog toga što nezavisni regulator ne može biti tretiran kao organ

državne uprave jer se to kosi sa njegovom suštinskom prirodom;

uspostaviti jasne kriterijume za izbor u Savet regulatora kao centralnog organa REM-

a tako da kandidati zaista budu profesionalci u oblasti elektronskih medija, koji su

imali rezultate na polju prakse ili značajne akademske radove iz oblasti medija, i to medijski

radnici, ekonomisti koji imaju iskustva u radu sa ili u mediju, inženjeri koji se bave

tehnologijom pružanja medijske usluge, medijski pravnici, i koji imaju neophodni moralni

kredibilitet za obavljanje ove značajne funkcije;

iz procesa predlaganja kandidata za članstvo u Savetu isključiti politička i državna tela

(nadležne odbore zakonodavne vlasti na republičkom i pokrajinskom nivou), a iz procesa

izbora članova Saveta i kod odlučivanja o prestanku funkcije trebalo bi potpuno isključiti

mogućnost neprimerenog uticaja zakonodavne vlasti;

ojačati i nezavisnost samog kandidata koji u Savetu ne bi trebalo da zastupa interese

predlagača koji ga je delegirao nego isključivo interes javnosti;

napraviti diskontinuitet u radu Saveta regulatora, i nakon promene ZEM-a, sprovesti u

najkraćem mogućem roku postupak izbora članova Saveta, koji će se zasnivati na novim

pravilima;

omogućiti profesionalizaciju ovog tela podelom upravne funkcije u regulatoru na Savet

(koji će donositi strateške odluke bitne za rad Regulatora) i direktora (koji će obavljati

svakodnevne poslove i donositi odluke u pojedinačnim slučajevima), a koji će biti biran na

javnom konkursu, takođe iz redova stručnjaka iz oblasti značajnih za rad regulatora koji

poseduje moralni kredibilitet;

ojačati transparentnost i odgovornost Regulatornog tela za elektronske medije

prema javnosti, kreiranjem jednostavnijeg mehanizma za komuniciranje sa građanima,

povećanjem preglednosti internet stranice, organizovanjem obaveznih javnih rasprava o

radu regulatornog tela, organizovanjem Call Centra i sl.), obaveznim sprovođenjem

monitoringa pružalaca medijskih usluga i objavljivanjem rezultata takvog monitoringa, a

54

naročito u periodu izborne kampanje, objavljivanjem izveštaja sa svake sednice Saveta, tako

da javnosti bude u najkraćim crtama omogućen uvid u rad i način odlučivanja o svim

pitanjima itd.

Plan aktivnosti za oblast Regulatorno telo za elektronske medije


Partneri

Ostvarivanje istinske

nezavisnosti i funkcionalnosti

Regulatornog tela za elektronske medije (REM)

Predvideti da su poslovi koje obavlja

REM izvorni a ne povereni,

izmenama ZEM i/ili Zakona o državnoj

upravi

Godinu dana MKI MDULS




REM SE

OEBS Ukinuti obavezu

potvrđivanja akata REM-a (Statut,

Finansijski plan, Pravilnici) od strane drugih

državnih organa izmenama ZEM i/ili Zakona o državnoj

upravi




REM SE

OEBS Razmotriti

mogućnost da zaposleni u REM-u

nemaju ograničenja poput drugih

državnih službenika





REM SE

OEBS Isključiti politička i

državna tela (nadležne odbore

zakonodavne vlasti na republičkom i

pokrajinskom

6 meseci MKI Koalicija novinarskih i


Organizacije civilnog

55

nivou) iz procesa predlaganja i izbora

članova Saveta i kod odlučivanja o

prestanku funkcije trebalo bi potpuno

isključiti mogućnost

neprimerenog uticaja

zakonodavne vlasti izmenama ZEM

društva REM

SE OEBS

Izbor za novi sastav Saveta REM-a, na

način da se napravi diskontinuitet u

radu dosadašnjeg Saveta.

6 meseci za usvajanje izmena ZEM i dodatnih 6

meseci za okončanje izbora




REM SE

OEBS Omogućiti

profesionalizaciju ovog tela podelom upravne funkcije u regulatoru na Savet

(koji će donositi strateške odluke

bitne za rad Regulatora) i

direktora (koji će obavljati

svakodnevne poslove i donositi

odluke u pojedinačnim

slučajevima), a koji će biti biran na

javnom konkursu, takođe iz redova

stručnjaka iz oblasti značajnih za rad regulatora koji

poseduje moralni




REM SE

OEBS

56

kredibilitet, izmenama ZEM-a

Odgovornost REM-a prema javnosti

Kreiranje jednostavnijeg mehanizma za

komuniciranje sa građanima, povećanjem preglednosti

internet stranice, organizovanjem Call Centra i sl.)

Godinu dana REM Koalicija novinarskih i



SE OEBS

Organizovanja obaveznih javnih rasprava o radu

regulatornog tela

Kontinuirana aktivnost, najmanje

1 godišnje

REM SE OEBS

Obavezno sprovođenje monitoringa

pružalaca medijskih usluga i

objavljivanje rezultata takvog monitoringa, a

naročito u periodu izborne kampanje.

Kontinuirana aktivnost, najmanje 1 godišnje, i tokom i nakon predizborne

kampanje

REM -

8 JAVNI MEDIJSKI SERVISI

Javni medijski servisi su institucionalizovani oblik ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog

informisanja. Zbog toga su ostvarivanje njegove suštinske nezavisnosti i dalja profesionalizacija

rada javnog medijskog servisa i dalje jedan od značajnijih ciljeva medijske politike.

Finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa. Najbitniji segment nezavisnosti javnih

medijskih servisa (pored uredničke nezavisnosti) odnosi se na raznovrsnost i održivost izvora

finansiranja.

Model finansiranja javnog medijskog servisa koji je uspostavljen Zakonom o javnim medijskim

servisima iz 2014. godine, zasniva se na postojanju nekoliko izvora prihoda: finansiranje naplatom

takse - novčane participacije građana za funkcionisanje javnih servisa (osnovni način finansiranja),

obavljanje komercijalne delatnosti, iz Budžeta Republike Srbije ili Autonomne pokrajine za tačno

57

određene projekte propisane zakonom, kao i ostalih prihoda99. Zakonom uspostavljeni model nije u

potpunosti zaživeo u praksi.

Naime, Zakon o javnim medijskim servisima je predviđao period od godinu i po dana za

uspostavljanje takse i predvideo da će se taj sistem primenjivati od 1. januara 2016. godine, a u

međuvremenu je predviđeno finansiranje iz budžeta svih aktivnosti JMS. Krajem 2015. godine

izmenama i dopunama ZJMS100 je predviđeno delimično finansiranje iz budžeta za osnovne

delatnosti JMS do kraja 2016. godine, što je u suprotnosti sa uspostavljenim sistemom koji je imao

za cilj da finansiranje iz budžeta ograniči samo za tačno određene svrhe. Pritom je donet poseban

Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis101 koji je predvideo

da se javni medijski servisi u 2016. godini finansiraju delimično iz budžeta, a delimično iz takse koja

je tim zakonom fiksirana na iznos od 150 dinara (takođe suprotno ZJMS, koji predviđa da visinu

takse određuju organi dva javna medijska servisa dogovorom, uz to da taj iznos ne prelazi 500

dinara). Izmenama ZJMS iz 2016. godine, ovaj rok za “delimično finansiranje osnovne delatnosti

JMS” je pomeren na kraj 2018. godine102, a izmenjen je i poseban zakon103 tako što je iznos takse

ostao fiksiran na 150 dinara do kraja 2018. godine. Imajući u vidu ovaj trend, produžavanje

prelaznog režima, koji je trebalo da se okonča početkom 2016. godine, će se verovatno nastaviti i

ubuduće, pa je pitanje da li će uopšte biti uspostavljen zakonom predviđeni sistem finansiranja.

Ovde treba pomenuti da su za ovakvo stanje odgovorni i javni medijski servisi, koji kao da su želeli

da se održi „status quo“, i koji nisu na vreme ispunili sopstvene obaveze104. Kako se ni oni nisu

nimalo interesovali za sopstvenu finansijsku nezavisnost, izvršna vlast je samo iskoristila svoju

priliku da potisne taksu u potpunosti u drugi plan. Poslednji događaji, nažalost, potvrđuju ocenu

stručne javnosti datu odmah nakon usvajanja medijskih zakona - da su javni medijski servisi,

upravo zbog odredbe koja odlaže uvođenje takse, „najslabija karika medijske reforme“.105

Organizaciona nezavisnost. Upravni odbor javnih medijskih servisa bira Regulatorno telo za

elektronske medije nakon sprovedenog javnog konkursa, Upravni odbor potom bira direktora i

Programski savet. U ovako postavljenom sistemu, ključ organizacione nezavisnosti je nezavisnost

Regulatornog tela za elektronske medija koje je “filter” kandidata za članstvo u UO. Ako Regulator

nije dovoljno nezavisan, neće biti ni UO, a samim tim ni direktor ni Programski savet. U javnim

99 Član 36. Zakona o javnim medijskim servisima. 100 Izmene su dostupne na internet stranici Narodne skupštine, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2FZ7IoL. 101 Zakon je dostupan na internet stranici Narodne skupštine, putem sledećeg linka: http://bit.ly/2oR5b7U. 102 Izmene zakona su dostupne na internet stranici Narodne skupštine putem sledećeg linka: http://bit.ly/2oSAFdM. 103 Izmene zakona su dostupne na internet stranici Narodne skupštine putem sledećeg linka: http://bit.ly/2FkwceQ. 104 Videti članove 39-41. ZJMS. 105 Videti ANEM Pravni monitoring medijske scene, broj 55, za avgust 2014. godine, strana 12.

http://bit.ly/2FZ7IoL

http://bit.ly/2oR5b7U

http://bit.ly/2oSAFdM

http://bit.ly/2FkwceQ

58

medijskim servisima takođe nije dovoljno odvojen upravljački deo od uredničkog što stvara

opasnost da se utiče na uređivačku politiku. Nažalost, na primeru smena u RTV-u je jasno pokazano

da se ne radi samo o teorijskoj mogućnosti, nego o stvarnoj i realnoj opasnosti koju će koristiti

svaka naredna vlast ako se sistem na kome se bazira izbor upravljača i urednika ne izmeni iz

korena.

Odgovornost javnih medijskih servisa. Slično kao i kod rada Regulatornog tela za elektronske

medije, uporedo sa ojačavanjem nezavisnosti javnih medijskih servisa, treba insistirati i na

ojačavanju odgovornosti javnih medijskih servisa.

Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije je ukazao na praksu JMS, naročito JMS na republičkom

nivou, koja neposredno ukazuje na “hroničnu isprepletanost političkih stranaka, marketinških

agencija, kojima upravljaju upravo te politilčke stranke i komercijalnog poslovanja „RTS“-a, dakle

samostalnog delokruga, poslovanja javnog servisa”106. Izveštaj Saveta je pokazao da je sa smenom

vlasti došlo i do promene u učešću marketinških agencija u poslovima oglašavanja.107 Zabrinjava

podatak da je Savet uočio praksu prema kojoj veće agencije koje avansno plaćaju reklamni prostor,

ugovoraju i u ime manjih agencija čime se tim manjim agencijama onemogućava prolaz do

slobodnog reklamnog prostora i drže su u zavisnom položaju108. Prema navodima iz Izveštaja:

„Upravo ovi ugovori ilustruju „negovanje“ čvrstih političkih i poslovnih veza između uskog kruga ljudi i

javnog i političkog života Srbije u koji svakako spadaju političari, državni funkcioneri, biznismeni, pa

čak i blogeri.109”. Treba pomenuti jedan zanimljiv kuriozitet koji je u procesu usvajanja medijskih

zakona ostao gotovo nezapažen, i to da je usvajanjem Zakona o elektronskim medijima prestao da

važi član 20. Zakona o oglašavanju koji je upravo propisivao „način prodaje usluga TV oglašavanja i

TV prodaje na programima ustanova javnog radiodifuznog servisa“, a tu odredbu nije vratio ni novi

Zakon o oglašavanju, što je korak unazad u odnosu na regulaciju kupoprodaje oglasnog prostora na

javnom medijskom servisu.

Drugi bitan segment odgovornosti javnih medijskih servisa je njihov odnos prema javnosti. Taj deo

je jako površno uređen postojećim zakonom, budući da se svodi na dostavljanje godišnjeg izveštaja

o radu i poslovanju Narodnoj skupštini110, javne raspravu koju najmanje jednom godišnje sprovodi

106 Videti Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, str.79-80 107 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1185072&print=yes 108 Tako se u ugovoru između Media Pool i RTS iz februara 2013. godine navodi da su ugovorne strane

saglasne da će se oglašavanje po ugovoru vršiti i za klijente sledećih agencija: Media House, Univerzal Media,

Grey, Initiative, Cart, Full haus, Nova Communications, Idea plus, Ginger, Second и Fastbridge. Ugovorom koji

su zaključili Direct Media i RTS februara 2013. godine obuhvaćeno je oglašavanje i za klijente sledećih

agencija: Ovation, DM Komunikacije i marketing, OMD Media, Media Direction, Morfeus, Media S, Plus Media,

Mediograma, Unex, Leo Burnett и New Media Ideas., str. 98 109 Savet za borbu protiv korupcije, Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, str.80 110 Član 51. Zakona o javnim medijskim servisima.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1185072&print=yes

59

Programski savet111, kao i na godišnju internu i nezavisnu reviziju obračuna svih prihoda i

rashoda112. Iako su ovo značajne odredbe, one nisu dovoljne. Pre svega, izveštaj o radu i poslovanju

ne treba da adresira Narodnu skupštinu nego građane koji u krajnjoj liniji finansiraju javne

medijske servise, te je neophodno obaviti neku vrstu javnih konsultacija sa građanima pre

upućivanja tog izveštaja u Narodnu skupštinu. Dalje, Programski savet koji je zamišljen kao organ

koji razmatra programska pitanja i kao svojevrsna spona organa javnih medijskih servisa ne sme da

bude organ u sastavu JMS-a, a ponajmanje bi trebalo da ga bira Upravni odbor. U tom smislu treba

razmisliti o potpunom izmeštanju Programskog saveta iz Sistema JMS uz neminovnu

demokratizaciju njegovog rada i aktivniju ulogu u toku cele godine, uključujući tu raznovrsnije

aktivnosti usmerene prema javnosti (call centar, stručni skupovi i komisije, forum za razmenu

mišljenja i sl.). Na kraju obračuni prihoda i rashoda moraju da budu otvoreni i za reviziju i za

javnost koja bi morala da da svoj sud o načinu trošenja sredstava javnih servisa.

Institucionalizovani vid ostvarivanja javnog interesa u oblasti proizvodnje i distribucije

lokalizovanog medijskog sadržaja: Zakon o javnim medijskim servisima u članu 7 definiše “javni

interes koji ostvaruje javni medijski servis”. Između ostalog, bitna komponenta javnog interesa koji

ostvaruje javni medijski servis je i “zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez

diskriminacije, vodeći računa naročito o društveno osetljivim grupama kao što su deca, omladina i

stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugroženi i dr.” Iz ove opšte

definicije se može izvući i obaveza javnih medijskih servisa da vode računa o informisanju različitih

geografskih celina u okviru Republike Srbije, odnosno da se javni medijski servisi moraju starati da

proizvode i distribuiraju medijske sadržaje koji su lokalizovanog karaktera, u zavisnosti od

specifičnosti svakog regiona. Prethodna Medijska strategija je u oblasti lokalizovanog informisanja

predviđala sledeće “Da bi se osigurao javni interes na području javnog informisanja, država može

biti osnivač nacionalnih, pokrajinskih i regionalnih javnih radio-televizijskih servisa.” Ideja o

formiranju nekih novih regionalnih medijskih servisa je u Medijsku strategiju ubačena pred sam

kraj rada na ovom dokumentu, i nije zaživela ni u medijskim zakonima, a pre svega zbog

nemogućnosti da se nađe održivi finansijski model za ove medije, kao i zbog toga što bi vlasništvo

države nad novim medijima relativizovalo osnovnu ideju Medijske strategije koja se ogleda u

izlasku države iz vlasništva u medijima. Pitanje lokalizovanog informisanja je takođe važna stavka u

formulisanju medijske politike, i ne bi valjalo ako bi se revitalizovala ideja o uspostavljanju novih

medijskih servisa koji bi samo dodatno ojačali i ovako jak uticaj države u medijskoj sferi. Imajući to

u vidu, specifično lokalizovano informisanje građana pojedinih regiona bi trebalo ostvarivati kroz

već postojeće javne medijske servise, koristeći njihovu, postojeću mrežu dopisništava za kreiranje

lokalizovanih medijskih sadržaja i tehnološke mogućnosti digitalizacije TV signala kod distribucije

takvog sadržaja.

111 Član 30. Zakona o javnim medijskim servisima. 112 Član 50. Zakona o javnim medijskim servisima.

60

Opšta ocena i preporuke:

Javni medijski servis mora da služi celokupnoj javnosti, a između ostalog ima odgovornost da štiti i

pospešuje medijski pluralizam, naročito u odnosu na informativni program. Ovaj odgovorni zadatak

može da se ostvari, pre svega jasnim odvajanjem uredničke funkcije od upravljačke funkcije JMS.

Finansijska nezavisnost JMS je ključ njegovog insititucionalnog jačanja, čija je bitna komponenta

uspostavljanje takse u punom kapacitetu i distanciranje od državnog (i pokrajinskog) budžeta.

Takođe, otvaranje prema javnosti, demokratizacija i izmeštanje Programskog saveta iz Sistema

RTS-a i daje predstavljaju izazov.

Kako bi se obezbedilo nesmetano obavljanje funkcije javnog medijskog servisa, neophodno je:

što pre precizirati dugoročan i stabilan način finansiranja javnih servisa koji mora da

obezbedi ostvarivanje njihovih zakonom predviđenih funkcija, i to tako da taksa (pretplata)

bude najznačajniji izvor prihoda, komercijalni prihodi da budu sekundarni izvor

finansiranja, a budžet izvor finansiranja samo u meri u kojoj je neophodno finansirati

određene nedostajuće programske sadržaje;

obezbediti redovno i transparentno izveštavanje javnosti o trošenju sredstava;

da kandidati za članstvo u upravnim odborima JMS zaista budu profesionalci u

oblasti medija, koji su imali rezultate na polju prakse ili značajne akademske radove iz

oblasti medija, i to medijski radnici, ekonomisti koji imaju iskustva u radu sa ili u mediju,

inženjeri koji se bave telekomunikacija koji imaju iskustva u tehnologiji pružanja medijske

usluge, medijski pravnici i sl, i koji poseduju neophodni moralni kredibilitet za obavljanje

funkcije. Iste uslove treba predvideti i za direktora, uz dodatni uslov da mora da ima

iskustva u rukovođenju u medijima i dokazane uspehe u radu;

da se re-definiše postupak izbora kod izbora članova UO koji bi se zasnivao na tzv.

tripartitnom modelu, tako da trećina članova UO bude predložena od strane REM-a, jedna

trećina od strane civilnog društva, a jedna trećina od strane zaposlenih;

zakonom bolje urediti proceduru za izbor generalnog direktora, direktore i glavne i

odgovorne urednike i precizirati okolnosti u kojima može doći do njihovog opoziva;

uspostaviti jasne garancije nezavisnosti i odvojenosti uredničkog od upravljačkog

dela (UO i direktor) u javnim medijskim servisima;

61

u potpunosti redizajnirati Programski savet, budući da priroda ovog tela treba da bude

takva da ono mora da zastupa interese javnosti u odnosu na programske sadržaje i

kontroliše ostvarenost javnog interesa u javnim medijskim servisima, a samim tim bi

trebalo da se bira eksterno;

pojačati transparentnost javnog servisa i njihovu odgovornost prema javnosti čije bi

interese trebalo da predstavljaju, a naročito osnivanjem stalnih službi za komunikaciju sa

građanima;

precizirati uslove pod kojima Regulator reaguje kada javni servis narušava političku

ravnotežu i objektivnost u informativnim programima (naročito u vreme izborne

kampanje);

da javni servisi usvoje i objave svoje usvojene interne etičke kodekse (editorial

guidelines);

razmotriti mogućnost podsticanja korišćenja novih vidova komunikacije, poput online

platformi, društvenih mreža i mobilnih aplikacija, a radi uključivanja mlađih generacija (i

kao publike i kao nekog ko utiče na stvaranje programa);

podsticati povećanje prisustva građanskog društva i tema građanskog društva u

programima javnih servisa;

obezbediti lokalizovano informisanje građana regiona, uz korišćenje postojeće

infrastrukture i tehničkih mogućnosti koje omogućava tranzicija na digitalno emitovanje TV

programa.

Plan aktivnosti za oblast Javni medijski servisi


Partneri

Uspostavljanje nezavisnosti javnih medijskih servisa

Sačinjavanje Plana sa preciznim rokovima za

uspostavljanje sistema

finansiranja koje predviđa ZJMS i

preciznim zaduženjima javnih medijskih servisa

Bez odlaganja, najkasnije 6 meseci

Vlada RS

RTS RTV

62

Preciziranje kriterijuma za izbor članova Upravnog odbora i direktora

JMS izmenama ZJMS

6 meseci MKI RTS RTV REM




Izmenama ZJMS redefinisati

proceduru izbora članova UO u

skladu sa predloženim tripartitnim

modelom

Godinu dana MKI REM Koalicija



Uređivanje procedure za izbor

generalnog direktora, direktore

i glavne i odgovorne urednike i precizirati

okolnosti u kojima može doći do

njihovog opoziva, izmenama ZJMS

6 meseci od usvajanja nove

Medijske strategije

MKI RTS RTV REM




Redizajniranje programskog

Saveta izmenama ZJMS budući da je priroda ovog tela

takva da ono mora da zastupa interese javnosti u odnosu

na programske sadržaje i kontroliše

ostvarenost javnog interesa u javnim

medijskim srevisima, a samim

6 meseci MKI RTS RTV REM




63

tim bi trebalo da se bira eksterno

Odgovornost JMS Obezbeđivanje

transparentnosti javnog servisa i

njihovu odgovornost prema

javnosti čije bi interese trebalo da

predstavljaju, a naročito

osnivanjem stalnih službi za

komunikaciju sa građanima


RTS RTV




Usvajanje internih etičkih kodeksa JMS

(Editorial Guidelines)

Godinu dana RTS RTV




Sindikati JMS Razmotriti

mogućnost podsticanja

korišćenja novih vidova

komunikacije, poput online

platformi, društvenih mreža i mobilnih aplikacija, a radi uključivanja

mlađih generacija (i kao publike i kao nekog ko utiče na

stvaranje programa)


RTS RTV




Podsticati povećanje prisustva građanskog društva i tema građanskog

društva u


RTS RTV



Organizacije

64

programima javnih servisa

civilnog društva

Precizirati uslove

pod kojima Regulator reaguje kada javni servis

narušava političku ravnotežu i

objektivnost u informativnim programima

(naročito u vreme izborne kampanje),

izmenama ZJMS i/ili ZEM

Godinu dana REM Koalicija novinarskih i



Izraditi studiju izvodljivosti za uspostavljanje lokalizovanih programskih

sadržaja koja će obuhvatiti tehničku

i ekonomsku analizu i popisati kapacitete javnih medijskih servisa za proizvodnju i

distribuciju lokalizovanih

medijskih sadržaja

6 meseci Javni medijski servisi

MKI REM




9 TEHNOLOŠKI OKVIR ZA RAZVOJ MEDIJSKIH USLUGA

Digitalizacija televizijskog signala, ulazak operatora u oblast pružanja medijske usluge, razvoj

širokopojasnog pristupa, sve učestalija migracija na digitalne platforme i opasnosti koje se javljaju

na tim platformama, postavljaju brojne nove izazove za dalji razvoj medijskog sektora.

Uz nasleđene probleme, Srbija bi trebalo da uzme u obzir i izazove koje razvoj tehnologije sa sobom

nosi. Pored zaštite medijskog pluralizma u uslovima u kojima operatori postaju dominantni igrači i

na polju sadržaja, medijska pitanja postaju i: pristup (širokopojasnom)internetu kao preduslovu za

pristup novim medijskim uslugama, informaciona bezbednost, digitalna pismenost, zaštita

65

privatnosti i mnoga druga pitanja koja do sada nisu bila razmatrana ni u kreiranju medijske politike

ni u regulatornom okviru.

Regulacija usluga koje se pružaju preko interneta. Čini se da je globalni trend da razvoj

tehnologije nikako ne uspeva da isprati regulativa. To se dešava i u Srbiji, gde već sada postoje

različiti modeli pružanja medijskih usluga na koje su se tržište i korisnici prilagodili, a regulativa ne

uspeva da nađe zadovoljavajuća rešenja113. Zato se postavlja pitanje da li nove medijske usluge

potpadaju pod neki regulatorni režim, i ako da, kakva bi regulacija bila neophodna? Deo problema

je i u tome što se razni vidovi komunikacije putem interneta od strane zakonodavca i regulatora

često podjednako tretiraju, iako među njima postoje značajne razlike.

Modeli pružanja usluge preko interneta u Srbiji. Osnova eventualnog sistema regulacije

medijskih usluga koje se pružaju preko interneta bi ležala u dobrom prepoznavanju modela u kojim

se ta usluga pruža. U tom smislu treba razlikovati medijske usluge od onih usluga koje to nisu (iako

su prilično slične). U praksi je nekad teško napraviti razliku, ali se i u Srbiji već sada naziru

najzastupljeniji načini pružanja medijske usluge putem interneta114.

Kao što je već istaknuto, medijska pitanja postaju polako i ona koja tradicionalno nisu bila vezana za

medijsko pravo. Zbog velikog broja privatnih podataka i podataka o navikama korisnika koje mediji

putem interneta prikupljaju, neophodno je podstaći takve medije da poštuju pravo na privatnost

svojih korisnika.

Balansiranje prava intelektualne svojine i prava na slobodu izražavanja. Rasprava o potrebi

balansiranja između dva bitna prava je aktuelna i u Srbiji, posebno zato što zaštita autorskih prava

može da se koristi kao sredstvo za suzbijanje slobode izražavanja. Iako je tema prilično široka,

113 Deo problema je uočen još u postupku donošenja Nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima, čija je jedna od dilema bila šta sve potpada pod definiciju medija. Tako je član 28. prve verzije Nacrta zakona propisivao da se medijem smatraju i tzv. sаmostаlna elektronska izdаnja koja se distribuirаju putem internetа i drugih mrežа elektronske komunikаcije. Ovako široka definicija je automatski i neadekvatno izjednačavala različite komunikacijske platforme koje konsekventno dele i medijske sadržaje, a da pritom nije bilo ni jasno koja bi se pravila primenjivala na njih (da li sva ona koja važe za tradicionalne medije, poput odgovornog urednika, impresuma, čuvanja medijskih zapisa i sl.), i koji bi bio regulatorni režim tih medija (da li bi to bio režim štampanih medija, režim elektronskih medija ili sui generis). U javnoj raspravi je pronađena kompromisna formula, pa su razne forme komunikacije preko interneta isključene iz opsega definicije medija, ali je ostavljena mogućnost da činom registracije postanu medij. 114 Ipak, moguće je izdvojiti nekoliko vrsta medijskih usluga ili onih koji tu uslugu podražavaju ali to nisu zbog nedostatka uredničke odgovornosti: 1) Medijska usluga tradicionalnih medija koja se pruža preko interneta (veb stranice štampanih i elektronskih medija), 2) Medijska usluga samostalnih internet izdanja koja nisu upisana u Registar medija, 3) Medijska usluga samostalnih internet izdanja i drugih kanala komunikacije (blog, njuz agregator i sl.) koja su upisani u Registar medija, 4) OTT (On Demand) medijski sadržaji preko interneta (NETFLIX, PICKBOX isl.), 5) OTT linearne medijske usluge (Klik Pink, D3 GO i sl.), 6) Video Sharing platforme (poput YouTube, VIMEO i sl.).

http://www.shareconference.net/sites/default/files/amandman_zoji_share_22mar13.pdf

66

postoje i određeni segmenti u odnosu na koje je moguće uticati promenom (tačnije preciziranjem)

regulative. To se naročito odnosi na tzv. ograničenja autorskog prava koja podrazumevaju

suspenziju (imovinskog) autorskog prava u vezi sa izveštavanjem javnosti o tekućem događaju

(član 43. stav 1. tačka 1) Zakona o autorskom i srodnim pravima) i suspenziju koja se odnosi na

preradu autorskog dela za potrebe karikature ili parodije (član 54a Zakona o autorskom i srodnim

pravima). Ovde bi se moglo poći od važeće regulative EU u ovoj oblasti, tačnije Direktive

2001/29/EC o harmonizaciji određenih aspekata autorskog i srodnih prava u informacionom

društvu, tačnije člana 5. te Direktive koji precizira izuzetke od autorskopravne zaštite radi zaštite

drugih bitnih ciljeva.


Ubrzani razvoj tehnologije je pred medijski sektor postavio brojne nedoumice, i otvorio brojne

oblasti kojima se (tradicionalna) medijska politika nije u velikoj meri bavila. Kao ključna pitanja se

nameću pitanje pristupa internetu, koje se zbog povezanosti sa pravom na slobodu izražavanja već

izdvaja kao posebno (ljudsko) pravo u pojedinim razvijenim zemljama Evrope, definicije medijske

usluge u onlajn okruženju (od koje bi trebalo da zavisi i eventualni regulatorni režim), zaštita prava

na privatnost korisnika medijskih usluga koje se pružaju preko interneta, kao i odnos prava

intelektualne svojine i prava na slobodu izražavanja.

U tom smislu, neophodno je:

obezbediti tehnološke preduslove za dalji razvoj prava na slobodu izražavanja u

digitalnom okruženju, a naročito:

1) stvoriti adekvatnu infrastrukturnu podlogu za dalji razvoj interneta velikih brzina, putem

propisivanja stimulativnih mera za operatore koji omogućavaju pristup internetu

(uključujući tu i dalji razvoj 4G/LTE/5G i drugih savremenih tehnologija pristupa), ali i

omogućavanje kreiranja alternativnih javnih širokopojasnih mreža u područjima u kojima

operatori nemaju poslovni interes da razvijaju širokopojasni internet;

2) pristup širokopojasnom internetu prepoznati kao ljudsko pravo “četvrte generacije” budući

da je pristup internetu osnovni preduslov za ostvarivanje slobode izražavanja u digitalnom

okruženju;

3) obezbediti kvalitetan digitalni TV signal, odnosno digitalizovane medijske i prateće

usluge, na teritoriji cele Srbije, uz podsticanje pružalaca medijske usluge da u najvećoj meri

koriste prednosti digitalne televizije;

67

4) digitalizaciji radija pristupiti odgovorno, uz prethodnu analizu stanja na tržištu pružanja

medijskih usluga radija;

Promeniti regulatorni pristup u odnosu na poslovanje medija u online okruženju, a

naročito:

1) omogućiti i pojednostaviti sisteme online plaćanja unutar Srbije, kako bi se medijima

omogućilo da i na taj način razviju i koriste nove i održive modele finansiranja (na primer

crowd sourcing);

2) sprovesti sveobuhvatnu analizu pružanja medijske usluge putem interneta na teritoriji

Srbije i mapirati pružaoce usluga, kako bi javnost došla do podataka o tome ko su zapravo

akteri na “internet medijskoj sceni Srbije” i kako bi se istovremeno stekao uvid u to koji su

modeli pružanja medijske usluge putem interneta;

3) utvrditi da li je neophodna regulacija određenog segmenta pružanja medijskih usluga na

internetu i na koji način bi se ona utvrdila, uz poštovanje obaveza koje se odnose na

usklađivanje sa pravom EU, uzimajući u obzir dosadašnji stepen razvoja sloboda na

internetu, uz fokus na prirodu usluge, a ne na tehnološku platformu putem koje se usluga

pruža (na primer, priroda bloga je informativne prirode i na taj vid izražavanja putem

interneta je adekvatno primeniti sistem samoregulacije, radio usluga koja se pruža putem

interneta bi bila bliska regulatornom režimu tradicionalnog radija, dok bi odgovornost

posredničkih platformi za razmenu medijskih sadržaja bila u režimu posredničke

odgovornosti pružaoca usluge informacionog društva u smislu Zakona o elektronskoj

trgovini);

redefinisati koncept fer upotrebe (fair use) predmeta prava intelektualne svojine, a sve u cilju

nalaženja pravog balansa između zaštite prava intelektualne svojine i drugih važnih prava i

interesa poput prava na slobodu izražavanja, kulturnih prava, prava na obrazovanje i sl.;

u formulisanju politike/regulative koja se odnosi na zaštitu intelektualne svojine konsultovati

sve zainteresovane strane, uključujući tu i medije, pružaoce usluga informacionog društva,

predstavnike civilnog društva i druge aktere, a naročito se uzdržati od korišćenja

nesrazmernih mera zaštite intelektualne svojine, koje mogu da ugroze pravo na slobodu

izražavanja ili druga prava i legitimne interese (poput blokiranja sajtova, zaplene domena,

filtriranja sadržaja itd.);

reformisati pravni okvir koji se odnosi na zaštitu privatnosti korisnika online medijskih usluga

(regulacija “kolačića” – cookies i drugih sličnih tehnologija koje se koriste da prate navike

68

korisnika) gde bi minimum regulacije morao da uredi pitanje obaveštavanja korisnika o

tehnologijama koje beleže i koriste njihove online navike.


Partneri

Obezbeđivanje tehnoloških

preduslova za dalji razvoj prava na

slobodu izražavanja u digitalnom

okruženju

Stvaranje adekvatne

infrastrukturne podloge za dalji razvoj interneta


MTTT Operatori

Razmotriti prepoznavanje

pristupa širokopojasnom

internetu kao ljudskog prava

“četvrte generacije” izmenama Ustava

- Vlada RS

-

Obezbediti kvalitetan digitalni TV signal, odnosno

digitalizovane medijske i prateće usluge, na teritoriji

cele Srbije, uz podsticanje

pružalaca medijske usluge da u

najvećoj meri koriste prednosti

digitalne televizije;


MTTT JP ETV

Elektronski mediji

Preispitati uticaj оperatora


na medijsku scenu u cilju zaštite medijskog pluralizma

Utvrditi jasnu dinamiku i način

sprovođenja analize potreba radi

identifikovanja pružalaca medijskih

usluga koji bi trebalo da budu u

režimu „obaveznog prenosa“ izmenama

ZEM

Godinu dana MKI MTTT

REM RATEL

Utvrditi jasne (formalne)

Godinu dana MKI MTTT

REM RATEL

69

modalitete saradnje između RATEL-a i

REM-a i jasno razgraničenje

njihovih nadležnosti u

kontekstu kontrole ispunjavanja

obaveza operatora, izmenama ZEM i/ili

ZEK Promena

regulatornog pristupa u odnosu

na poslovanje medija u online

okruženju

Omogućiti i pojednostaviti sisteme online

plaćanja unutar Srbije, kako bi se

medijima omogućilo da i na taj način razviju i

koriste nove i održive modele finansiranja (na primer crowd

sourcing), izmenama poreskih

zakona, kao i zakona koji uređuju

platni promet

Dve godine MTTT MFIN NBS

-

Sprovesti sveobuhvatnu

analizu pružanja medijske usluge

putem interneta na teritoriji Srbije i

mapirati pružaoce usluga

Godinu dana MKI REM




U zavisnosti od

rezultata analize utvrditi da li je

neophodna regulacija određenog

segmenta pružanja medijskih usluga na

Dve godine od sprovođenja analize




70

internetu i na koji način bi se ona

utvrdila, uz poštovanje obaveza koje se odnose na

usklađivanje sa pravom EU,

uzimajući u obzir dosadašnji stepen razvoja sloboda na internetu, uz fokus na prirodu usluge.

Redefinisanje koncepta fer

upotrebe (fair use) predmeta prava

intelektualne svojine radi

pravičnijeg balansa prava na slobodu

izražavanja (i kulturnih prava) na

jednoj i prava intelektualne

svojine, na drugoj strani

Godinu dana MPN Zavod za

intelektualnu svojinu

Kolektivne organizacije Udruženja fotografa Koalicija



Reforma pravnog okvira koji se

odnosi na zaštitu privatnosti

korisnika onlajn medijskih usluga,

izmenama Zakona o elektronskim

komunikacijama i/ili Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Godinu dana MTTT Ministarstvo

pravde


10 MEDIJI CIVILNOG SEKTORA

Proces privatizacije preostalih medija u javnoj svojini, okončanje prelaska sa analognog na digitalno

emitovanje usluge televizije i implementacija projektnog sufinansiranja, do sada nisu doveli do

poboljšanja ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

71

Sa druge strane, tržišni mehanizmi nakon donošenja novih medijskih zakona, doveli su do toga da

su se jasno izdvojili komercijalni mediji i javni medijski servisi, kao institucionalizovani vid

ostvarivanja javnog interesa. Komercijalni mediji imaju sve manje sadržaja koji se mogu podvesti

pod definiciju javnog interesa u oblasti javnog informisanja, dok javni medijski servisi ne ostvaruju

svoju zakonsku funkciju u meri u kojoj je to neophodno.

Zbog takve situacije, valjalo bi razmišljati o novim metodama održanja kvalitetnog, objektivnog i

blagovremenog informisanja, naročito u lokalnim sredinama. U tom smislu tzv. mediji civilnog

sektora predstavljaju nedovoljno iskorišćenu šansu za opstanak objektivnog i nepristrasnog

izveštavanja u lokalnim sredinama, informisanja na jezicima nacionalnih manjina, i generalno za

ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Do sada su mediji civilnog sektora postojali isključivo kao mogućnost za elektronske medije (radio i

TV), a i ta mogućnost je od 2003. (kada je uvedena Zakonom o radiodifuziji), jako slabo korišćena.

Među njima postoje i elektronski mediji čiji su izdavači crkve i verske zajednice.

Vrsta PMU prema organizacionoj formi i funkciji

Komercijalni

PMU civilnog sektora

Javni medijski servisi

344 31 2

Ukupno

377

Broj pružalaca medijske usluge prema organizacionoj formi i funkciji

Izvor: Registar pružalaca medijskih usluga REM/Asocijacija medija115

Neophodno je kontinuirano raditi na tome da se stvori alternativni sistem informisanja koji bi

ostvarivao javni interes kroz kvalitetne i nezavisne programske sadržaje, a što bi trebalo postići

kroz:

1. Redefinisanje pojma medija civilnog sektora, kao medija koji kreira i čini javno dostupnim

medijske sadržaje od javnog interesa, tako da se omogući da:

mediji civilnog sektora budu zakonski prepoznati bez obzira na platformu koju koriste

(štampani mediji, elektronski mediji ili internet mediji);

115 Izveštaj „Prava mera medija“, Asocijacija medija, 2018, strana 15, izveštaj je dostupan na internet stranici Asocijacije medija, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2kcK6mE.


72

mediji civilnog sektora funkcionišu po principima javnih medijskih servisa poštujući

principe transparentnosti, objektivnosti i profesionalizma;

njihovi izdavači budu isključivo neprofitne organizacije (udruženja ili fondacije) i to samo

one koje kao postavljene ciljeve imaju promovisanje demokratskih vrednosti, vladavine

prava, pluralizma, zaštitu ljudskih prava, zaštitu interesa posebno ranjivih grupa;

bude jasno definisan odnos između ciljeva (neprofitnih) organizacija koji su osnivači medija

civilnog društva i uređivačke politike medija, uz očuvanje uređivačke nezavisnosti urednika

i novinara takvog medija;

da upravni i izvršni organi medija civilnog društva budu transparentno birani, kroz javne

procedure, i to iz redova građana i medijskih profesionalaca;

elektronski mediji civilnog sektora (pružaoci medijske usluge televizije i radija) mogu da

imaju i nacionalnu pokrivenost (pored lokalne i regionalne), a da lokalni/regionalni

elektronski mediji civilnog sektora mogu da se udružuju i umrežavaju;

2. Obezbeđivanje uslova za osnivanje, razvoj, funkcionisanje i finansijsku održivost medija

civilnog sektora:

posebnim programima podrške snažnijem razvoju medija civilnog društva kako bi oni postali

značajan i vidljiv deo medijskog sistema, na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, a

naročito kreiranjem posebnog programa projektnog sufinansiranja za ovakve medije;

omogućavanjem razvoja finansijskih modela poslovanja medija civilnog društva u cilju njihove

dugoročne finansijske održivosti, predviđanjem posebnih vrsta olakšica za takve vidove

finansiranja (uključujući i poreska oslobođenja i druge vrste olakšica), a što se naročito

odnosi na:

- individualne donacije (povremeni ili kontinuirani prilozi),

- udeo u vlasništvu,

- crowdfunding kampanje,

- korporativne donacije vezane za društveno odgovorno poslovanje,

- sredstva za finansiranje medija civilnog društva mogla bi se obezbeđivati i delom od

takse prikupljene od građana (mogući mehanizam je kroz usmeravanje malog dela

poreza na prihod).

73

indirektnim subvencijama, poput oslobađanja od plaćanja PDV-a, poreskih podsticaja kod

zapošljavanja mladih novinara, oslobađanja od plaćanja pojedinih naknada (za elektronske

medije), povlašćenog položaja kod plaćanja naknada za iskorišćavanje predmeta autorskog i

srodnih prava i drugih olakšica;

osnivanjem posebnog fonda za finansiranje medijskih sadržaja i programa medija civilnog

sektora, koji bi se formirao od sredstava koji potiču iz različitih izvora: donacija, dela takse

za javne medijske servise, dela javnih prihoda koji potiču od operatora elektronskih

komunikacija, dela javnih prihoda koji potiču od igara na sreću i sl. Upravljačka tela ovakvog

fonda bi bila sastavljena od predstavnika nevladinog sektora, uz jasno definisane procedure

izbora i rada koje podrazumevaju kompetentnost i transparentnost;


Partneri

Redefinisanje pojma medija

civilnog sektora

Izmeniti ZJIM i ZEM u cilju da se mediji

civilnog sektora prepoznaju bez

obzira na platformu koju koriste

Godinu dana MKI




REM Propisivanje

pravila funkcionisanja ovih

medija po principima javnih

servisa




REM Definisanje

izdavača medija civilnog sektora kao

isključivo neki od oblika neprofitnih

organizacija (udruženje ili

fondacija), izmenama ZJIM i ZEM i vezivanja ciljeva takvog

izdavača sa delovanjem medija




REM

74

Propisivanje jasnih pravila u izboru

upravnih i izvršnih organa po principima

transparentnosti i profesionalizma, izmenama ZJIM i

ZEM




REM

Izmenama ZEM-a omogućiti

formiranje medija civilnog sektora sa

nacionalnim pokrivanjem




REM Finansijska

održivost medija civilnog sektora

Kreiranje posebnih programa podrške

razvoju civilnih medija, naročito kroz mehanizam

projektnog sufinansiranja


MKI




REM Razmotriti

mogućnost razvoja finansijskih modela

poslovanja neprofitnih medija

u cilju omogućavanja

njihove dugoročne finansijske održivosti,

predviđanjem posebnih vrsta

olakšica za takve vidove finansiranja

(uključujući i poreska

oslobođenja i druge vrste olakšica) i

indirektnih subvencija


MKI MFIN NBS




REM

75

Izrada studije o mogućnostima

formiranja posebnog fonda za

finansiranje medijskih sadržaja i

programa medija civilnog sektora

Godinu dana Vlada RS Koalicija novinarskih i



REM

11 INFORMISANJE NA MANJINSKIM JEZICIMA

Oblast javnog informisanja na manjinskim jezicima izuzetno je važno političko, društveno i kulturno

pitanje, kojem se u periodu izrade važećih medijskih zakona i Medijske strategije za period od 2011.

do 2016. godine nije posvećivala adekvatna pažnja, što je prouzrokovalo čitav niz problema.

Neophodno je da se prilikom izrade nove Strategije, predviđene i u Akcionom planu za Poglavlje 23,

i zakona koji će uslediti posle njenog usvajanja — ispravi ova greška, odnosno da se organizuje

široka i inkluzivna javna rasprava u kojoj će biti uključeni svi važni akteri, od predstavnika

manjinskih nacionalnih saveta, vlasti i organizacija civilnog društva do međunarodnih organizacija i

medijskih i novinarskih udruženja. Prethodno je potrebno obezbediti vladavinu prava, odnosno

poštovanje zakona, sa čim Srbija ima ogromnih problema u raznim oblastima, pa i u medijskoj sferi.

Procesu izrade nove medijske legislative u oblasti informisanja na jezicima nacionalnih manjina

mora se prići uz striktno poštovanje prava nacionalnih zajednica proisteklih iz obavezujućih

međunarodnih i domaćih akata, a koji podrazumevaju pravo na informisanje na maternjem jeziku,

slobodu izražavanja na manjinskim jezicima, adekvatno finansiranje medijskih sadržaja na

manjinskim jezicima, poštovanje vrednosti multikulturalnog i interkulturalnog društva i političkog i

medijskog pluralizma.

Jedan od najvećih problema manjinskih medija je finansijska održivost, jer ne postoji jasno

definisan mehanizam finansiranja informisanja na jezicima nacionalnih manjina, bilo da se radi o

javnim medijskim servisima, bilo da se radi o medijima kojima su osnivači nacionalni saveti, bilo

privatni ili mediji civilnog društva koji izveštavaju (i) na manjinskim jezicima.

Opšta ocena i Preporuke

Prilikom izrade medijske legislative zakonodavac je propustio da prepozna vrednost

interkulturalnog društva, odnosno međuetničku komunikaciju i negovanje duha tolerancije – kao

javni interes, čime je doveo u loš položaj višejezične medije. Posredno je ovim zakonodavac

podstakao svojevrsnu getoizaciju i samogetoizaciju manjinskih zajednica. Takođe, postojeća

zakonska rešenja su dovela do svojevrsne monopolizacije manjinske medijske scene preko

nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ne uzimajući u obzir da je neophodno razviti i alternativnu

medijsku scenu koja se bavi informisanjem na jezicima nacionalnih manjina. Pored ovog

76

nedostatka, javni medijski servis na nacionalnom nivou, iako ima zakonsku obavezu, nije posvetio

dovoljnu pažnju informisanju na jezicima nacionalnih manjina. Na kraju, svi manjinski mediji imaju

problem finansijske održivosti.

Pitanje manjinskog informisanja i podsticanja interkulturalnosti putem medija, predstavljaju važna

pitanja medijske politike kojima bi država morala da posveti veću pažnju, te je u tom smislu:

neophodno da se interkulturalnost prepozna kao jedan od osnovnih temelja naprednog

višenacionalnog društva i kao izrazito važan javni interes u sferi javnog informisanja;

javni medijski servisi moraju početi da dosledno poštuju zakon, a pre svega javni medijski

servis na nacionalnom nivou, koji u svoj program mora uvrstiti i program na manjinskim

jezicima, što je propisano i Zakonom o javnim medijskim servisima. Neophodno je takođe da

taj programa bude dobrog kvaliteta. Potrebno je obavezati Javni medijski servis Srbije da

uvede programe na albanskom, bosanskom, vlaškom i bugarskom jeziku, kao i da unapredi

program na romskom jeziku;

potrebno je predvideti jasne mehanizme stabilnog, adekvatnog i nediskriminatornog

finansiranja medija kojima su osnivači nacionalni saveti, a koji su izuzeti iz opštih pravila

koji važe za druge medije po Zakonu o javnom informisanju i medijima;

obezbediti mehanizme zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača, po logici koju

zakonsko definisanje javnih servisa nalaže, uključujući i tripartitne upravne odbore

izdavača medija na manjinskom jeziku, osnovanih od strane nacionalnih saveta. Oni bi

trebalo da budu sastavljeni od predstavnika nacionalnih saveta (1/3), predstavnika

redakcije (1/3) i predstavnika civilnog društva (1/3), uz dodatne zaštitne mehanizme;

razvijanje samoregulatornih mehanizama koji će dodatno omogućavati zaštitu uređivačke

politike medija kojim su nacionalni saveti posredni osnivači – od uticaja osnivača;

obezbediti precizne mehanizme i obaveze konkursnog sufinansiranja javnog interesa u

oblasti informisanja na manjinskim jezicima za medije kojima osnivači nisu nacionalni

saveti;

obezbediti posebne stimulativne mere za elektronske medije koji imaju sadržaje na

manjinskim jezicima. (recimo u smislu ukidanja ili smanjivanje troškova, kao što su

digitalne dividende, torškovi za SOKOJ, OFPS i drugo);

77

predvideti programe i stimulativne mere koji će povećati kapacitete manjinskih medija

posebno u sferi korišćenja novih tehnoloških platformi za informisanje, kao i u oblasti

projekt menadžmenta, uključujući i korišćenje međunarodnih (prekograničnih) projekata.

Onlajn mediji mogu biti značajan nadomestak smanjenju brojna tradicionalnih medijskih

platformi koji izveštavaju na manjinskim jezicima.

Plan aktivnosti u oblasti Manjinski mediji


Partneri

Podsticanje interkulturalnosti u medijskom sektoru

Izmenama ZJIM prepoznati

interkulturalnost kao jedan od ciljeva

javnog interesa u oblasti javnog informisanja

Godinu dana MKI




Nacionalni saveti

nacionalnih manjina

Doprinos javnih medijskih servisa informisanju na

jezicima nacionalnih

manjina

Sačinjavanje plana uključivanja programa na

jezicima nacionalnih

manjina (albanski, bosanski, vlaški,

bugarski i romski jezik.

Godinu dana RTS RTV




Nacionalni saveti

nacionalnih manjina

Finansijska održivost medija čije su izdavače

osnovali nacionalni saveti nacionalnih

manjina

Izmenama Zakona o nacionalnim

savetima nacionalnih

manjina i ZJIM obezbediti

mehanizme za finansijsku

održivost medija





Nacionalni saveti

nacionalnih manjina

Izmenama ZJIM Godinu dana MKI Koalicija

78

omogućiti posebne konkurse za

sufinansiranje projekata za

ostvarivanje ciljeva interkulturalnosti i

manjinskog informisanja na

kojima bi konkurisali

manjinski mediji čije izdavače nisu

osnovali nacionalni saveti nacionalnih

manjina



Nacionalni saveti

nacionalnih manjina

Izrada stimulativnih mera

za elektronske medije koji imaju

sadržaje na manjinskim

jezicima

Godinu dana - Koalicija novinarskih i



Kolektivne organizacije

(OFPS/SOKOJ) JP ETV

Zaštita uređivačke nezavisnosti medija

čije su izdavače osnovali nacionalni saveti nacionalnih

manjina

Izmene ZJIM radi obezbeđivanja

mehanizama zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača




Nacionalni saveti

nacionalnih manjina

Izrada internih etičkih kodeksa medija čije su

izdavače osnovali nacionalni saveti

nacionalnih manjina koji će

dodatno

Godinu dana Manjinski mediji




79

omogućavati zaštitu uređivačke

politike medija

12 LOKALNI I REGIONALNI MEDIJI

U Srbiji je registrovan veliki broj lokalnih i regionalnih medija. Kako pokazuju podaci iz Registra

medija, više stotina elektronskih medija i više od 800 štampanih izdanja. Osim što je krajnje

fragmentirano (što je jedna od posledica i inicijalnog opredeljenja regulatora da se maksimalno

iskoristi etar te da se sve raspoložive frekvencije daju na korišćenje lokalnim i regionalnim

emiterima), tržište lokalnih medija je i krajnje ekonomski neodrživo. Lokalni mediji se godinama

unazad nalaze u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, posluju na malim, ograničenim, izuzetno

siromašnim lokalnim/regionalnim ekonomskim tržištima, vrlo malo prihoduju od oglašavanja, ali i

prodaje.

U oštroj konkurenciji štampe, radio i TV stanica i onlajn portala koji posluju u jednoj lokalnoj

zajednici, lokalni mediji dodatno se takmiče za marketinške prihode i sa nacionalnim emiterima,

kablovskim stanicama i nezavisnim produkcijskim kućama. Analiza medijskog tržišta REM-a iz

2015. pokazuje da „čak 89% udela u oglašavanju pripada televizijskim stanicama sa nacionalnom

pokrivenošću“116, što ostavlja jako malo prostora za investicije u lokalne medije.

Tržište oglašavanja, posebno veliki oglašivači, proteklih desetak godina uglavnom je usmereno ka

velikim, nacionalnim medijima, u okviru dodatne centralizacije društvene i medijske scene. Lokalni

mediji vrlo često ostaju ispod radara velikih marketinških agencija, koji su važan faktor na

medijskom tržištu, što dodatno povećava pritisak da se lokalni mediji okrenu raznim oblicima

državnog finansiranja, uključujući projektno sufinansiranje, ugovore sa javnim preduzećima,

sponzorstva, donacije... Ovakva situacija urušava autonomiju lokalnih medija i otvara ogroman

prostor za razne vrste pritisaka.

Ekonomski pritisci lokalnih vlasti postali su dominantni oblik pritisaka u poslednje dve godine.

Istraživanje koje je PU ''Lokal pres'' sprovelo među svojim članicama juna 2017117. pokazalo je da

lokalni mediji nepovoljne ekonomske uslove rada i ekonomsku nesigurnost (siromašni mediji, mali

i nesigurni prihodi, visok stepen eksploatacije novinara) ističu kao najveći problem lokalnih

redakcija. Čak 48 odsto anketiranih definisano je ovaj problem kao odlučujući za lokalne medije.

Sa druge strane, takođe polovina anketiranih najveće probleme medijskog sistema u Srbiji iz ugla

lokalnih medija vidi u nelojalnoj konkurenciji, spornoj dodeli budžetskih sredstava kako po osnovu

Zakona o javnom informisanju i medijima, tako i po Zakonu o javnim nabavkama. 116 Analiza je dostupna na internet stranici REM-a, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2H8kB0n. 117 Istraživanje je dostupno na internet stranici PU Lokal Press putem sledećeg linka: https://bit.ly/2haApDz.

https://bit.ly/2H8kB0n

https://bit.ly/2haApDz

80

Jedan od zaključaka pomenutog istraživanja je da je isticanjem u prvi plan raspodele sredstava za

informisanje građana kao preovlađujućeg vida pritiska u 2017. godini, pokazana tržišna

neodrživost i potreba da medijski sadržaji lokalnih medija budu finansijski podržani od strane

lokalnih budžeta. Osim toga, nova medijska strategija treba da predvidi i nove modele održivosti,

poput medija civilnog sektora ili neprofitnih medija. Činjenica je i da lokalni i regionalni mediji nisu

iskoristili nove medijske platforme i tehnološke mogućnosti za unapređenje svog rada i održivosti.

Takođe, potrebno je unaprediti kvalitet podataka o lokalnim medijima. Parcijalni podaci koji su

dostupni javnosti ne daju preciznu sliku o medijskom tržištu, gledanosti/slušanosti/čitanosti

lokalnih medija, nivou poverenja publike i sl. Bez ovakvih podatka teško je, na primer, meriti

koncentraciju, pluralizam sadržaja ili efekte medijskih (i srodnih) politika.

Preporuke:

uvesti obavezna (minimum dvogodišnja) merenja lokalnih/regionalnih tržišta oglašavanja,

rejtinge i udeo u gledanosti elektronskih medija, čitanost štampanih i broj korisnika onlajn

portala; i sl.

obezbediti obaveznost i insistirati na definisanju visine izdvajanja iz lokalnih budžeta za

sufinansiranje projekata za informisanje građana, a u odnosu na prethodnu analizu potreba

za određenim medijskim sadržajima, a koji bi bio adekvatan i dovoljan za ostvarivanje

javnog interesa u oblasti javnog informisanja;

Napomena: U toku izrade Priloga nove medijske politike u Republici Srbiji do 2023. godine,

članstvo PU ''Lokal presa'' izrazilo je stav da visinu izdvajanja iz lokalnih budžeta za

sufinansiranje projekata od javnog interesa u oblasti javnog informisanja bi trebalo definisati

u visini od 1 do 2% odsto ukupnog iznosa lokalnih budžeta.

raspored sredstava za medijsko finansiranje u lokalnim samoupravama mora biti takav, da

se prednost daje lokalnim/regionalnim medijima (odnosno one koji su registrovani i imaju

svoje sedište na tom području) u odnosu na ostale medije čije je sedište van teritorije

lokalne samouprave ili regiona;

kampanje za podizanje svesti građana trebalo bi sprovoditi kroz lokalne medije (podizanje

svesti potrošača, autorskim pravima, zaštiti okoline, traženje informacija, medijska

pismenost...);

državni organi moraju imati obavezu da svoje oglase/reklame ponude po istovetnim

uslovima svim lokalnim medijima na teritoriji na koju se oglas odnosi;

81

finansijska podrška i podsticaji medijskoj proizvodnji koji dolaze iz sredstava javnih

obveznika, moraju biti oslobođene obaveza plaćanja PDV;

osmisliti podsticajne mere kojima bi država kroz poreska oslobađanja podstakla društveno

odgovorna lica da ulažu u lokalne medije;

implementirati preporuke iz poglavlja 2 Mehanizam državne pomoći medijima, 3 Medijska

koncentracija, 4 Transparentnost podataka o medijima, Manjinsko informisanje, 8 Javni

medijski servisi, 10 Mediji civilnog sektora i 11 Informisanje na manjinskim jezicima.

Plan aktivnosti u oblasti Lokalni i regionalni mediji


Partneri

Obezbeđivanje finansijske održivosti

lokalnih medija

Sprovođenje Merenja vrednosti

lokalnih tržišta oglašavanja i udela lokalnih medija u

lokalnom auditorijumu

(čitaoci, gledaoci, slušaoci)

Kontinuirana periodična

aktivnost, najmanje jednom u dve

godine

MKI Lokalna

samouprava

Agencije za istraživanje

tržišta

Sprovesti ekonomsku analizu

opravdanosti uvođenja poreskih

olakšica ili poreskih kredita

Godinu dana MFIN Ekonomski fakultet

Kompanije koje sprovode analize tržišta i druge slične organizacije

Uvođenje poreskih olakšica i kredita

izmenama poreskih zakona

Godinu dana od dana sprovođenja

ekonomske analize opravdanosti

uvođenja poreskih olakšica ili poreskih

kredita (ako je analiza pokazala

opravdanost ovakvih mera)

MFIN Koalicija novinarskih i


druge organizacije i

udruženja

13 INFORMISANJE OSOBA SA INVALIDITETOM

82

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji živi oko 800.000 osoba sa

invaliditetom. Republika Srbija se međunarodnim ugovorima i domaćim zakonima obavezala da

obezbedi neophodne preduslove za upražnjavanje prava na slobodu izražavanja i u odnosu na ovu

jako brojnu i heterogenu grupu.

Izveštaj Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) „Učinimo televiziju pristupačnom“118 iz

2011. godine, apostrofira činjenicu da značajan deo svetske populacije, koji čini oko milijardu

osoba sa različitim vrstama invaliditeta, nije u mogućnosti da uživa u audio-vizuelnim medijskim

sadržajima, a da ova nemogućnost proizilazi iz nepristupačnosti sadržaja, informacija i/ ili aparata

neophodnih za pristupanje pomenutim uslugama za ovu grupu korisnika.

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom119, koju je ratifikovalo 176 članica UN (među

kojima i Srbija) propisuje obavezu državama ugovornicama, da preduzme odgovarajuće mere da

osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, između ostalog i

informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme.

Po konvenciji, države ugovornice su dužne da identifikuju i uklone prepreke i barijere za pristup i u

odnosu na informacije, komunikacije i druge usluge, uključujući i elektronske usluge i hitne službe;

U tom cilju, države ugovornice su se obavezale da preduzmu odgovarajuće mere, a između ostalog i

da:

obezbede da privatna pravna lica koja pružaju usluge i pogodnosti otvorene ili na

raspolaganju javnosti vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa

invaliditetom;

podstiču pristup osoba sa invaliditetom novim informacionim i komunikacionim

tehnologijama i sistemima, uključujući i internet;

podstiču blagovremenu izradu, razvoj, proizvodnju i distribuciju dostupnih informacionih i

komunikacionih tehnologija i sistema, kako bi postali dostupni uz minimalne troškove;

obezbede pružanje informacija osobama sa invaliditetom, koje su namenjene široj javnosti,

u pristupačnim formatima i tehnologijama odgovarajućim za različite vrste invaliditeta,

blagovremeno i bez dodatnih troškova;

obezbede da osobe sa invaliditetom:

118 Izveštaj je dostupan na internet stranici ITU, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2Ejap1Z. 119 Konvencija je dostupna na internet stranici UN, putem sledećeg linka: https://bit.ly/1QUdQe4.

https://bit.ly/2Ejap1Z

https://bit.ly/1QUdQe4

83

- imaju pristup materijalima kulturnog sadržaja u oblicima koji su im pristupačni,

- imaju pristup televizijskim programima, filmovima, pozorištu i drugim kulturnim

aktivnostima u oblicima koji su im pristupačni.

Pored konvencije, treba pomenuti i tzv. Ugovor iz Marakeša koji je zaključen u okviru Svetske

organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) 2013. godine120. Ovaj ugovor propisuje niz obaveza za

države ugovornice u cilju olakšavanja pristupa autorskim delima slepim osobama ili osobama sa

oštećenim vidom, a Srbija još uvek nije ratifikovala ovu konvenciju.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija bavio se pitanjem pristupačnosti

informacija i komunikacija kroz tzv. Opšti komentar 2121 i kroz ispitivanje pojedinačnih izveštaja o

sprovođenju Konvencije. Srbija je svoj izveštaj predstavila Komitetu UN u aprilu 2016. Komitet je

Srbiji u Zaključnim zapažanjima preporučio preduzimanje mera radi povećanja pristupačnosti

informacija i komunikacija, naročito povećanje titlovanja i prevođenja na znakovni jezik u odnosu

na programe javnih medijskih servisa (paragraf 18). Srbiji je takođe preporučeno da ratifikuje

Ugovor iz Marakeša– paragraf 62.

Član 12 ZJIM propisuje da Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne

samouprave, preduzimaju mere kojima se osobama sa invaliditetom omogućava da nesmetano

primaju informacije namenjene javnosti, u primerenom obliku i primenom odgovarajuće

tehnologije, i obezbeđuje deo sredstava ili drugih uslova za rad medija koji objavljuju informacije na

znakovnom jeziku ili Brajevom pismu ili na drugi način omogućavaju tim licima da nesmetano

ostvaruju prava u javnom informisanju, a sve u cilju zaštite interesa osoba sa invaliditetom i

obezbeđivanja njihovog ravnopravnog uživanja prava na slobodu mišljenja i izražavanja.

Informisanje osoba sa invaliditetom predstavlja komponentu javnog interesa u oblasti javnog

informisanja (član 15 stav 1 tačka 6) ZJIM). Takođe, Zakon o elektronskim medijima, između

ostalog, propisuje da REM u okviru svojih nadležnosti podstiče unapređenje dostupnosti medijskih

usluga osobama sa invaliditetom (član 22 stav 1 tačka 20) ZEM), kao i da su PMU dužni da, u skladu

sa svojim finansijskim i tehničkim mogućnostima, svoj program i sadržaj učine dostupnim osobama

oštećenog sluha, odnosno vida, te da ih REM u tome podstiče (član 52 ZEM). Na kraju, Zakon o

javnim medijskim servisima (ZJMS) propisuje da javni medijski servisi kroz svoje programske

sadržaje ostvaruje javni interes i kroz zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez

diskriminacije, vodeći računa naročito o društveno osetljivim grupama kao što su deca, omladina i

stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugroženi i dr (član 7 stav 1

tačka 5) ZJMS), propisuje olakšice za plaćanje takse za ovu kategoriju građana (član 42).

120 Ugovor je dostupan na internet stranici WIPO, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2GD1kCU. 121 Dokument je dostupan na internet stranici UN dokumenata, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2q6uG5E.

https://bit.ly/2GD1kCU

https://bit.ly/2q6uG5E

84

Regulatorno telo za elektronske medije je donelo Preporuku o načinu korišćenja titlova i znakovnog

jezika, ali ovaj dokument nema obavezujući karakater i na samim pružaocima medijske usluge je da

li će implementirati znakovni jezik i ubaciti tilove, te da li će poštovati način njihovog korišćenja u

svojim programima.

REM se pitanjem pristupačnosti programa osobama sa invaliditetom bavio 2014. godine (pre

stupanja na snagu novih medijskih zakona) i u izveštaju: Pristupačnost programa osobama sa

invaliditetom122, njihova zastupljenost i način predstavljanja iz 2014. godine, u kojem su izneti

sledeći zaključci:

javni servisi (RTS 1, RTS 2 i RTV), ispunjavaju svoju obavezu po tadašnjem Zakonu o

radiodifuziji koja se odnosi na proizvodnju i emitovanje programa namenjenih specifičnim

društvenim grupama, između ostalih i u odnosu na osobe sa invaliditetom, ali je učešće

programa prilagođenog i namenjenog ovoj kategoriji jako malo;

RTS 1 emituje vesti pristupačne gluvim i osobama oštećenog sluha, RTS 2 emituje

informativni, filmski, kulturno-umetnički program pristupačan osobama sa invaliditetom, a

RTV 1 prikazuje naučno-obrazovni i informativni program pristupačan gluvim i osobama

oštećenog sluha, ali je generalno učešće ovih programa u ukupno emitovanom programu

jako malo;

osobama sa invaliditetom su na programu JMS uglavnom pristupačne samo specijalizovane

emisije i kratke vesti, dok jedino RTS 2 emituje filmski program pristupačan slepim i

slabovidim osobama;

od pet komercijalnih televizija, u tom momentu je jedino TV Prva emitovala programe

pristupačne osobama sa invaliditetom (rijaliti i naučno-obrazovni programi), i čak je

zastupljenost ovih programa bila iznad nivoa javnih medijskih servisa. Ostale komercijalne

televizije nisu emitovale ove programe, pravdajući to nepostojanjem obaveze za emitovanje

ovakvih programskih sadržaja;

u sadržinskom smislu, najčešći stereotipi prilikom predstavljanja osoba sa invaliditetom su

ti da se one prikazuju kao nesamostalne osobe, kojima treba pomoć, da se o njima govori

sažaljivo, ili se ide u drugu krajnost – prilikom predstavljanja se njihovi uspesi

preuveličavaju.

Izveštaj konstatuje da bi obim programa trebalo da se poveća i sadržajno obogati, kako na javnim

servisima, tako i na programima komercijalnih televizija, a tome bi trebalo doprineti usvajanjem

122 Izveštaj je dostupan na internet stranici REM, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2EiGKGd.

https://bit.ly/2EiGKGd

85

medijskih zakona i nekoliko uputstava koja bi precizirala obaveze emitera u odnosu na program

pristupačan ovoj društvenoj grupi.

Poslednji dostupni izveštaj o ispunjavanju zakonskih i programskih obaveza RTS-a, koji pokriva

2017. godinu123, između ostalog zaključuje da obaveze koje proizilaze iz članova 7, 8 i 9 ZJMS koje

se odnose na zadovoljavanje potreba u informisanju društveno osetljivih grupa, uvažavanje jezičkih

i govornih standarda gluvih i nagluvih osoba, te upotreba znakovnog jezika, kao i oblika

komunikacije nisu ispunjene u dovoljnoj meri. Izveštaj konstatuje da kvote pomenutog programa

nisu precizirane zakonom, ali da je JMS dužan da povećava udele programa namenjenog osetljivim

grupama, odnosno da vodi računa naročito o osetljivim društvenim grupama (u koje spadaju i

osobe sa invaliditetom).

U izveštaju o ispunjavanju programskih i zakonskih obaveza JMS na pokrajinskom nivou (RTV) za

2017. godinu124 REM se ne osvrće posebno na pitanje programskih sadržaja namenjenih ili

prilagođenih osobama sa invaliditetom. Isto je i u izveštaju o ispunjavanju programskih i zakonskih

obaveza komercijalnih PMU za 2017. godinu125.


Relevantne odredbe medijskih zakona se informisanjem osoba sa invaliditetom bave na nivou

deklaracije, i sa malo operativnih pravila. Preporuka REM-a, reguliše detalje, ali je pravno

neobavezujuća. Iako je izveštaj REM-a “polagao nade” u nove medijske zakone, oni nisu mnogo

odmakli od Zakona o radiodifuziji i zadržali su temeljni koncept dobrovoljnosti u odnosu na

proizvodnju i distrubuciju medijskih sadržaja namenjenih ili prilagođenih osobama sa

invaliditetom. To je čak i slučaj sa javnim medijskim servisima, koji vrlo malo vremena posvećuju

programima namenjenim ovoj kategoriji građana, iako ima određenih pomaka.

S tim u vezi, neophodno je:

dopuniti Zakon o javnom informisanju i medijima, na način da se dopuni član 12

predviđanjem konkretnih mera, preciziranjem nadležnosti i ustanovljavanjem jasne

obaveze izdavačima medija u odnosu na pristup informacijama osoba sa invaliditetom;

dopuniti Zakon o elektronskim medijama, dopunom člana 52 na način da se uvede obaveza

PMU da svoje sadržaje i programe učine dostupnim osobama sa invaliditetom i davanjem

mogućnosti REMu da pravno obavezujućim podzakonskim aktom bliže uredi obaveze PMU;

123 Izveštaj je dostupan na internet stranici REM-a, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2GCAB9M. 124 Izveštaj je dostupan na internet stranici REM-a, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2q91Xx7. 125 Izveštaj je dostupan na internet stranici REM-a, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2uQvK3m.

https://bit.ly/2GCAB9M

https://bit.ly/2q91Xx7

https://bit.ly/2uQvK3m

86

dopuniti Zakon o javnim medijskim servisima, dopunom članova koji uređuju obaveze u

odnosu na naročito osetljive grupe, i izmenama člana 42 kako bi se osobama sa

invaliditetom obezbedilo efektivno oslobađanje od obaveze plaćanja pretplate;

implementirati preporuke iz poglavlja 10 Mediji civilnog sektora;

predvideti mogućnost projektnog sufinansiranja koje će biti namenjeno samo ovoj

društvenoj grupi, na svim nivoima, odnosno kojim projektima će se sufinansirati

proizvodnja i distribucija medijskih sadržaja namenjenih osobama sa invaliditetom;

ratifikovati Ugovor iz Marakeša o pristupu autorskim delima slepim osobama Svetske

organizacije za intelektualnu svojinu (VIPO).


Partneri

Reforma medijskog zakonodavstva u cilju povećanja

dostupnosti medijskih usluga

osobama sa invaliditetom

Izmene i dopune člana 12 ZJIM

Izmene i dopune

člana 52 ZEM

Izmene i dopune čl. 7-9 ZJMS

Godinu dana od usvajanja medijske

strategije

MKI Organizacije civilnog

društva koje se bave pitanjem zaštite osoba

sa invaliditetom

UNDP REM



Ratifikacija Ugovora iz Marakeša

Bez odlaganja. MKI

-

Finansijska podrška programskim

sadržajima namenjenim osobama sa

invaliditetom

Raspisivanje konkursa za

sufinansiranje projekata koji se tiču proizvodnje i


namenjenih

Kontinuirana aktivnost, s tim da se primenjuje od

narednog projektnog ciklusa

MKI AP

Lokalne samouprave



Organizacije civilnog

društva koje se bave pitanjem

87

osobama sa invaliditetom

zaštite prava osoba sa

invaliditetom

14 MEDIJSKA I INFORMACIONA PISMENOST

Prethodna Medijska strategija je pitanje medijske i informacione pismenosti spominjala samo u dva

kratka i opšta pasusa, gde konstatuje nizak nivo medijske pismenosti i neophodnost da država

mnogo više učini na tom polju, radi “stvaranja društva u koje su uključeni svi njegovi članovi” i

“jačanja prava na informisanje, slobode izražavanja i slobode protoka informacija”. Osim toga,

načelno se konstatuje da informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT) treba da bude deo

obrazovnog sistema.

Istraživanja pokazuju da je u Srbiji izuzetno nizak nivo medijske pismenosti, te da ogroman

procenat građana ne pravi razliku između kvalitetnog i nekvalitetnog medijskog sadržaja. Biro za

društvena istraživanja – BIRODI je, za potrebe Koalicije novinarskih i medijskih udruženja, izradio

izveštaj o medijskoj pismenosti126 koji konstatuje postojanje “privida medijske pismenosti”, i

ukazuje da je neophodna ozbiljna i sistemska edukacija o medijskoj pismenosti, te da je ona

neophodna svim učesnicima – “od mladih konzumenata medija, koji su nesvesni svoje moći kao

čitatelja/slušatelja/gledatelja, onih koji su zaduženi da obuče mlade konzumente kako da ih kritički

konzumiraju, pa sve do budućih i sadašnjih novinara, koji treba da priznaju svoj uticaj i odgovorno

ga koriste”.

Aspekt medijske pismenosti koji podrazumeva kritičko poimanje medijskih poruka i znanje i

veštine za razlikovanje kvalitetnih i nekvalitetnih, profesionalnih i neprofesionalnih medija i

medijskih poruka, veoma je važan za celokupnu medijsku scenu. Naime, iskustva razvijenih zemalja

kazuju da visok nivo medijske pismenosti doprinosi ne samo kulturnom bogatstvu, političkoj

stabilnosti i ekonomskom razvoju, već i kvalitetu medijske scene. Građani koji prepoznaju

kvalitetne medije i njihov društveni značaj spremni su da u njih i investiraju, a visok nivo medijske

pismenosti smanjuje mogućnost političke zloupotrebe medija.

Ministarstvo kulture i informisanja od 2015. godine raspisuje poseban konkurs za sufinansiranje

medijskih projekata za unapređenje profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog

informisanja, a među prioritetima ovog konkursa nalazi se i medijska pismenost. Ministarstvo

kulture i informisanja je u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji sprovelo pilot-kampanju za medijsku

pismenost „Ako imaš nešto reci“ u devet srednjih škola širom Srbije. Ova aktivnost nastavljena je

drugim projektom, koji je finansirala Delegacija EU, a u okviru kojeg su učenici škola koje su

učestvovale u projektu jačanja medijske pismenosti posetili medijske kuće i institucije u nekoliko

126 Izveštaj je dostupan na internet stranici BIRODI, putem sledećeg linka: https://bit.ly/2GABcbS.

https://bit.ly/2GABcbS

88

zemalja Evropske unije. I pored ovih aktivnosti, stiče se utisak da Ministarstvo ne prepoznaje u

značajnoj meri važnost ove teme i da su ove aktivnosti više rezultat uticaja međunarodnih faktora.

Konstatujemo da postoji i izuzetno slaba interresorna saradnja unutar Vlade Srbije kada je u pitanju

tema medijske pismenosti (saradnja između Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva sporta i omladine), a određene aktivnosti u

ovoj oblasti potpuno su zatvorene i za stručnu i za širu javnost, što je samo po sebi apsurdno.


Iako Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzima određene korake za uvođenje

medijske pismenosti kao izbornog predmeta u obrazovni sistem, jasno je da Ministarstvo kulture i

informisanja mora imati važnu ulogu u procesu podizanja nivoa medijske i informacione

pismenosti u društvu, uključujući i uvođenje ovog predmeta u obrazovni sistem. Medijska

pismenost treba da bude deo medijske politike, čak jedan od njenih najvažnijih ciljeva, a u

aktivnosti vezane za promovisanje medijske i informacione pismenosti moraju biti uključena

esnafska udruženja, akademska zajednica i organizacije civilnog društva.

Savremenim društvom dominiraju mediji koji posreduju i kreiraju stvarnost i ključno utiču na

odluke, ponašanje i vrednosne norme, i građani moraju imati osnovna znanja i veštine iz oblasti

medijskog obrazovanja kako bi mogli donositi kvalitetne životne odluke, u svoju i u korist svog

okruženja. Ta činjenica svakako treba da bude predmet medijske politike, koliko god ona zalazila i u

druge društvene sfere: Ona se ne može iscrpeti samo uvođenjem medijske pismenosti u obrazovni

sistem na adekvatan način, iako je to izuzetno značajan korak za jedno društvo i njegov prosvetni

sistem.

S obzirom na slabu koordinaciju resorsnih ministarstava koja bi trebalo da se bavi ovom temom, a

pogotovo s obzirom na lošu komunikaciju sa stručnom javnošću, jedna od prvih aktivnosti trebalo

bi da bude formiranje koordinacionog tela koje bi se bavilo promovisanjem medijske i informacione

pismenosti i koje bi bilo sastavljeno od predstavnika ministarstava (Ministarstva kulture i

informisanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva sporta i omladine),

predstavnika novinarskih i medijskih udruženja, eksperata i akademske zajednice. Koordinaciono

telo bi bilo zaduženo za sve aktivnosti koje država preduzima na polju podizanja nivoa medijske

pismenosti.

Jedno od prvih aktivnosti je formiranje ekspertskog tima koji će uraditi analizu sadašnjeg nivoa

medijske i informacione pismenosti, pregled dosadašnjih aktivnosti, kao i međunarodnih akata i

iskustava, te napraviti jasan i precizan akcioni plan za unapređenje nivoa medijske i informacione

pismenosti, uključujući i njenu implementaciju u obrazovni sistem. Akcioni plan bi obuhvatao i

89

razvoj medijske i informacione pismenosti u drugim sferama postojećeg obrazovnog sistema, ali i

kroz inovativne modele celoživotnog učenja.

Potreba za medijskom pismenošću ne podrazumeva samo njeno postojanje u obrazovnom sistemu

već je potrebno imati i specijalizovane programe, konkurse, projekte i aktivnostii, u kojima će

aktivno učestvovati nadležni državni organi i institucije, zajedno sa organizacijama civilnog društva.

Potrebno je razmotriti mogućnost stvaranja posebnih fondova za razvoj medijske pismenosti kroz

realizaciju projekata nevladinih organizacija i medija.

Javni medijski servisi moraju da imaju angažovaniju ulogu u razvoju medijske pismenosti, pre

svega kroz poštovanje zakonskih obaveza da kreiraju i emituju kvalitetan program u skladu sa

visokim profesionalnim i etičkim načelima, ali i kroz proizvodnju specijalizovanih sadržaje u kojima

će afirmisati znanja, veštine i vrednosti koje podrazumeva medijska pismenost, kroz podsticanje

građana da razvijaju kritičku svest i prave kritički otklon od neprimerenih, nasilnih, manipulativnih,

politički instrumentalizovanih i društveno neprihvatljivih medijskih sadržaja.

Nadležna ministarstva u saradnji sa drugim akterima na javnoj sceni razvijaće programe koji će

štititi građane kao korisnike medijskih resursa, sadržaja i usluga. To podrazumeva prilagođavanje

zakona i propisa koji će u interesu građana efikasnije odrediti odgovornost oglašivača i distributera

u svim aspektima oglašavanja. Uvođenje sankcija za razne vrste manipulativnih radnji trebalo bi da

prati razvoj medijske pismenosti i razvija svest građana o uzrocima i posledicama komercijalizacije

medijske sfere.

Uloga biblioteka i druge “institucije pamćenja” imaju ključni doprinos u razvoju medijske

pismenosti i one treba da dobijaju neprekidnu i sistemsku podršku nadležnih organa za

usklađivanje sa novim tehnološkim mogućnostima i potrebama građana, a pravo pristupa

širokopojasnom internetu treba da se tretira kao jedno od osnovnih ljudskih prava.

Razvoj digitalne pismenosti potrebno je prepoznati kao važan cilj medijske politike, koji bi morao

da se ostvaruje paralelno sa razvojem medijske pismenosti, a imajući u vidu narastajući značaj

različitih vidova online komunikacije za pružanje medijske usluge i slobodu izražavanja generalno,

pa bi s tim u vezi medijsko i digitalno opsimenjavanje trebalo uvrstiti u sve vidove prekvalifakacija i

dokvalifikacija u organizaciji državnih institucija.

Plan aktivnosti za oblast Medijska i informaciona pismenost

Cilj Konkretna mera Vremenski okvir Nadležna

institucija

Partneri

Podizanje nivoa

Formiranje tela za

promovisanje

3 meseca MKI

Ministarstvo

Koalicija

novinarskih i

90

medijske i i

informacione

pismenosti u

društvu

medijske

pismenosti i

koordinaciju

državnih aktivnosti

na tu temu

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja,

Ministarstvo

sporta i

omladine

medijskih

udruženja,

akademska

zajednica,

civilni sektor

Analiza nivoa

medijske i

informacione

pismenosti,

pregleda dosadašjih

aktivnosti i

međunarodnih

akata i iskustava

9 meseci Koordinaciono

telo za

medijsku

pismenosti

Koalicija

novinarskih i

medijskih

udruženja,

akademska

zajednica,

civilni sektor

Akcioni plan za

podizanje nivoa

medijske i

informacione

pismenosti u

društvu

12 meseci Ministarstva,

Koordinaciono

telo za

medijsku

pismenosti

Koalicija

novinarskih i

medijskih

udruženja,

akademska

zajednica,

civilni sektor

Documents

PRILOZI ZA IZRADU STRATEGIJE RAZVOJA SISTEMA JAVNOG …mcvojvodine.org/wp-content/uploads/2018/06/PRILOZI-ZA-IZRADU... · prethodna Medijska strategija, a potom i medijski zakoni