PRILOG 4.

TEHNIČKA PRAVILA ZA PLUTAJUĆE OBJEKTE ZA PRIVREDNE I JAVNE SVRHE I. ZONA PLUTANјA - ODOBRENјE I NADZOR NAD GRADNјOM 1.01 Opšti zahtevi 1. Tehnički zahtevi iz ovog pravilnika se primenjuju na plutajuće objekte za privredne i javne

svrhe, osim za bunker stanice za snabdevanje brodova gorivom i plutajuće objekte za snabdevanje brodova gorivom.

2. Plutajući objekat je plovilo bez sopstvenog pogona gde po pravilu nije predviđeno za premeštanje niti za obavlјanje posebnih radova na unutrašnjim vodama (kupatilo, hangar, vodenica, ribarska tikvara, kuća za odmor, ponton, pontonski most, stambena lađa, ugostitelјski objekat, splav, kućica, plutajuća radionica i sl.).

3. Na proizvodno – procesnu opremu koja se postavlјa na plutajuće objekte ne odnose se odredbe ovih pravila.

4. Plutajući objekat za privredne i javne svrhe se gradi kod proizvođača koji je priznat za proizvodnju plutajućih objekata.

5. Odobreni tip plutajućeg objekta znači da je prototip plutajućeg objekta izgrađen i ispitan u skladu sa zahtevima ovih pravila.

6. Plutajući objekti izgrađeni u drugačijim uslovima proizvodnje, od drugih materijala, drugim metodama ili drugim uređajima koji nisu navedeni u ovim pravilima, mogu biti odobreni, ako se takva alternativna izrada pokaže jednako vredna zahtevima ovih pravila.

7. Ova pravila se odnose na: 1) smeštaj i zaštitu lica na plutajućem objektu; 2) zaštitu na radu lica zaposlenih na plutajućem objektu; 3) zaštitu plutajućeg objekta; 4) zaštitu stvari i robe na plutajućem objektu; 5) zaštitu okoline.

1.02 Vrste plutajućih objekata – definicije 1. U ovim pravilima pojedini upotreblјeni izrazi imaju sledeće značenje:

1) kupatilo-plaža je plutajući objekat namenjen za prijem kupača; 2) plutajući ugostitelјski objekat je plutajući objekat namenjen za pružanje ugostitelјskih

usluga sa ili bez kabina za noćenje (restoran, kafe, klub, hotel, hostel i sl.); 3) plutajuća sala je plutajući objekt na kome se nalazi sala uređena za prikaz filmskih,

pozorišnih i drugih predstava i / ili druge namene; 4) stambena lađa je plutajući objekat namenjen i opremlјen za duži boravak, uklјučujući

ishranu i noćenje, članova posade drugih plovila u vreme kada ne rade na tim plovilima,

5) plutajući sanitetski objekat je plutajući objekt namenjen isklјučivo za zdravstvenu službu;

6) splav- kuća je plutajući objekat namenjen za porodično stanovanje ili boravak u cilјu odmora koji se ne koristi u komercijalne svrhe;

7) ponton je element plutajućeg objekta za privredne i javne svrhe koji predstavlјa trup plutajućeg objekta na koji se izgrađuje odgovarajuća nadgradnja;

8) pontonski most je plutajući objekat koji se sastoji od jednog ili niza usidrenih i / ili privezanih i međusobno povezanih pontona;

9) plutajući dok je plutajući objekat izgrađen i opremlјen za dizanje iz vode i spuštanje u vodu plovila u svrhu pregleda i radova na podvodnom delu;

2

10) plutajuća radionica je plutajući objekat opremlјen mašinama i alatima potrebnim za popravku uz nju privezanih plovila;

11) plutajuće proizvodno / procesno postrojenje je plutajući objekat na kome su ugrađena proizvodno-procesna postrojenja (plutajuća elektrana, plutajuća fabrika i sl);

12) hangar je plutajući objekat namenjen za smeštaj plovila; 13) vodenica je plutajući objekat na koji je postavlјen mlin koji se pokreće snagom

vodenog toka; 14) ribarska tikvara je plutajući objekat za čuvanje žive ribe koji na oplati odelјenja u

kome se čuva riba ima otvore koji omogućuju strujanje vode kroz objekat. 1.03 Zona plovidbe. 1. Projektna kategorija plutajućeg objekata predviđena ovim pravilima je za zonu plovidbe 3,

sa značajnom visinom talasa do 0,6 m. 1.04 Nadzor nad gradnjom 1. Plutajući objekti, osim onih koji se grade kao tipski odobreni objekti prema podtački 1.05,

su izgrađeni pod nadzorom nadležnog organa koji obuhvata: 1) odobrenje tehničke dokumentacije; 2) odobrenje materijala i opreme; 3) preglede za vreme gradnje plutajućeg objekta; 4) izdavanje isprave posle uspešno završene gradnje; 5) nadzorom su obuhvaćeni samo oni delovi konstrukcije i opreme bitni za bezbednost

objekta. 2. Odobrenje tehničke dokumentacije

1) Dostavlјa se na odobrenje tehnička dokumentacija koja se odnosi na: (1) generalni plan, smeštaj opreme i lica; (2) tehnički opis; (3) linije plutajućeg objekta; (4) dijagramski list; (5) održavanje na površini, stabilitet i nadvođe; (6) glavno rebro; (7) karakteristične poprečne preseke; (8) karakteristične uzdužne preseke; (9) palube; (10) opremu za sidrenje i vez; (11) otvore na trupu i palubi i sredstva za njihovo zatvaranje; (12) opremu za prilaz plutajućem objektu; (13) mašinske uređaje; (14) sisteme i cevovode; (15) uređaje za grejanje i hlađenje; (16) uređaje za sprečavanje zagađivanja sa plutajućeg objekta; (17) električne uređaje; (18) plan bezbednosti, raspored protivpožarne i spasilačke opreme, kao i puteva za

evakuaciju; (19) bezbednost i zdravlјe na radu; (20) uređaje za rukovanje teretom; (21) program ispitivanja.

2) Po odobrenju se 2 primerka tehničke dokumentacije vraćaju vlasniku i proizvođaču, a jedan primerak ostaje nadležnom organu.

3. Odobrenje materijala i opreme

3

1) materijali od kojih se gradi plutajući objekat i oprema koja se u objekat ugrađuje, a bitni su za bezbednost objekta su odobreni od nadležnog organa ili priznatog klasifikacionog društva ili imenovanog tela;

2) u izuzetnim slučajevima nadležni organ može da prihvati materijale i opremu koji nisu odobreni ukoliko se ispitivanjima dokaže da je kvalitet tih materijala i opreme jednak kvalitetu odobrenih;

4. Pregledi za vreme gradnje plutajućeg objekta 1) preglede vrše eksperti nadležnog organa; 2) pregledi se vrše kontinuirano u toku gradnje plutajućeg objekta; 3) pregledi obuhvataju identifikaciju materijala i opreme, kao i sva ispitivanja i

merenja za vreme gradnje plutajućeg objekta; 5. Izdavanje svedočanstva o gradnji plutajućeg objekta

1) za izgrađeni plutajući objekat po završetku gradnje i uspešno izvršenih pregleda se izdaje Svedočanstvo o gradnji plutajućeg objekta;

2) Svedočanstvo o gradnji plutajućeg objekta sadrži podatke o objektu kao što su: proizvođač, vrsta, tip, broj gradnje ili identifikaciona oznaka proizvođača, osnovne dimenzije, dopušteni broj lica, zona plovidbe (plutanja);

1.05 Gradnja tipskih plutajućih objekata

1) za plutajuće objekte se dopušta serijska proizvodnja prema odobrenoj dokumentaciji tipa koja podleže periodičnim pregledima;

1.06 Odobrenje tipa plutajućeg objekta 1. Opšte

1) svaki pojedini tip plutajućeg objekta se određuje jasno, i može da obuhvati samo plutajući objekat istog oblika, veličine i opreme;

2) zahtev za odobrenje traži proizvođač u pismenom obliku. 2. Tehnička dokumentacija

1) za svaki tip plutajućeg objekta proizvođač dostavlјa na odobrenje tehničku dokumentaciju prema podtački 1.04;

2) odobrena dokumentacija se u 2 primerka vraća proizvođaču i vlasniku, a jedan primerak ostaje kod nadležnog organa.

3. Ispitivanja i pregledi 1) posle izrade prototipa plutajućeg objekta, koji je predviđen za ispitivanje tipa,

pregledom se utvrđuje da je izgrađen u skladu sa odobrenom tehničkom dokumentacijom i kvalitetne izrade;

2) daje se na uvid dokumentacija kojom se potvrđuje da su zadovolјeni zahtevi za materijale i opremu;

3) u svrhu dobijanja odobrenja tipa na prototipu plutajućeg objekta se obavlјaju ispitivanja stabiliteta, opterećenja, vezivanja i drugih proba.

U slučaju promene namene, odnosno značajnih prepravki na plutajućem objektu za privredne i javne svrhe vlasnik obaveštava lučku kapetaniju koja vodi upisnik u koji je plutajući objekat za privredne i javne svrhe upisan pre početka radova. U zavisnosti od prirode prepravki, Uprava zahteva i dostavlјanje tehničke dokumentacije, na osnovu koje se ocenjuje podobnost planirane prepravke i utvrditi obim nadzora tokom izvođenja radova i završnog pregleda.

4

II. TEHNIČKI ZAHTEVI ZA GRADNјU PLUTAJUĆIH OBJEKATA 2.01 Definicije i oznake 1. U ovom delu pravila, primenjuju se sledeće definicije i oznake:

Loa- Dužina preko svega, je najveća dužina u šta su uklјučeni odbojnici i oprema trupa (m). L-Dužina je rastojanje izmereno u ravni vodne linije najvećeg gaza između tačaka njenog

preseka, na krajevima plutajućeg objekta, sa simetralnom ravni (m). Ako je oblik krajeva plutajućeg objekta neuobičajen, o dužini plutajućeg objekta u

svakom pojedinom slučaju posebno razmatra Uprava. d- Konstruktivni gaz je vertikalno rastojanje, izmereno na sredini dužine od gornje ivice

plosne kobilice, ili od presečne tačke unutrašnje površine spolјne oplate i gredne kobilice, do vodne linije najvećeg gaza (m).

dmax- Maksimalni gaz je vertikalno rastojanje, izmereno od najniže tačke plutajućeg objekta do vodne linije praznog plutajućeg objekta (m).

dmin- Gaz praznog plutajućeg objekta je vertikalno rastojanje, izmereno od najniže tačke plutajućeg objekta do vodne linije potpuno opremlјenog praznog plutajućeg objekta (m). Pri merenju gaza praznog plutajućeg objekta na objektu se nalazi voda do 0.5% istisnine praznog plutajućeg objektai i kalјužna voda koja ne može da se iscrpi predviđenom opremom.

Bmax- Širina preko svega je najveća širina u šta su uklјučeni odbojnici i ugrađena oprema trupa (m).

B- Širina je izmerena na sredini dužine u ravni vodne linije najvećeg gaza izmerena do spolјašnje ivice rebara (m).

D- Visina je izmerena na sredini dužine od gornje ivice plosne kobilice, ili od presečne tačke unutrašnje površine spolјne oplate i gredne kobilice do donje ivice oplate palube na boku (m).

F- Nadvođe je visina izmerena na boku na sredini dužine od vodene linije najvećeg gaza do gornje ivice oplate palube na boku (m).

KVL- Konstruktivna vodena linija je vodena linija za stanje najvećeg opterećenja. Δ- Istisnina je masa plutajućeg objekta na maksimalnom gazu (t). V- Zapremina je zapremina plutajućeg objekta (m3). G- Masa je masa praznog potpuno opremlјenog plutajućeg objekta (t). R- Nosivost je jednaka razlici istisnine plutajućeg objekta na maksimalnom gazu i mase

praznog potpuno opremlјenog plutajućeg objekta (t). a- Razmak ukrućenja ili rebara (m). ap- Razmak okvirnih ukrućenja ili rebara (m). ℓu- Raspon ukrućenja ili rebra (m). ℓup- Raspon okvirnih ukrućenja ili rebra (m). W- Otporni moment ukrućenja ili rebra (cm³). I- Moment inercije ukrućenja ili rebra (cm4).

Pontonska forma trupa je forma trupa plutajućeg objekta kod koga su krajevi na najvećem delu ravni a horizontalni presek trupa je na najvećem delu pravougaonog oblika.

Zaoštrena forma trupa je forma trupa plutajućeg objekta kod koga su krajevi zaoštreni tako da se na krajevima objekta strane međusobno spajaju u uzdužnoj ravni simetrije trupa a horizontalni presek trupa je na srednjem delu pravougaonog oblika a na krajevima zaoštren.

Nerastavlјivi (monolitni) trup je trup plutajućeg objekta napravlјen kao jedna strukturna celina koja ne može da se rastavlјa.

5

Rastavlјivi trup je trup plutajućeg objekta sastavlјen iz više strukturnih celina koje su međusobno spojene rastavlјivim vezama, na primer zavrtnjima, klinovima ili sličnim sredstvima.

Trup multimiranske forme je trup napravlјen iz dve ili više strukturnih celina koje su međusobno u području gornje palube, spojene mostom.

Poluvisina talasa je poluvisina uslovnog talasa, u = 0,3 m. Perpendikulari su vertikalne linije na simetralnoj ravni, koje prolaze kroz krajeve dužine

plutajućeg objekta. Sredina plutajućeg objekta je sredina dužine plutajućeg objekta. Gornja paluba je najviša neprekinuta paluba koja se proteže po celoj dužini trupa plutajućeg

objekta. Nadgrađe je zatvoren prostor na gornjoj palubi, koji se pruža od boka do boka, ili koji je

udalјen od bilo kojeg boka ne više od 0,04 V. Palubna kućica je zatvoren palubni prostor na gornjoj palubi ili na palubi nadgrađa, koji je

udalјen od boka više od 0,04 B. Palubna kućica može da ima jedan ili dva sprata. Nadgradnja je zajednički termin koji obuhvata nadgrađa i palubne kućice. Paluba čvrstoće je paluba koja obrazuje gornji pojas poprečnog preseka plutajućeg objekta.

Ona može da bude najviša neprekinuta paluba trupa plutajućeg objekta ili najviša paluba nadgradnje koja učestvuje u uzdužnoj čvrstoći.

Srednji deo plutajućeg objekta je deo plutajućeg objekta, po dužini, u području 0.5L (0,25L od sredine ka krajevima), ako u tekstu nema posebnih tumačenja.

Krajevi su deo dužine plutajućeg objekta po 0.15L, od perpendikulara prema sredini objekta. Međuprostor je deo dužine plutajućeg objekta između srednjeg dela i krajeva. Pikovi su delovi na krajevima plutajućeg objekta odvojeni sudarnim pregradama od ostalih

delova unutar trupa. Mašinski prostor van srednjeg dela plutajućeg objekta je prostor kod koga se sredina dužine

nalazi ispred ili iza područja 0,3 L od sredine ka krajevima. 2.02 Materijali za gradnju plutajućih objekata – opšti zahtevi 1. Sadržaj ovog dela pravilnika odnosi se na metalne i nemetalne materijale, kompozitne materijale, poluproizvode, proizvode i antikorozivnu i protivpožarnu zaštitu, koji se upotreblјavaju za gradnju plutajućih objekata koji su namenjeni za privredne i javne svrhe. 2. Za gradnju trupa plutajućeg objekta za privredne i javne svrhe koriste se čelik ili beton, u skladu sa odredbama tehničkih zahteva iz ovog pravilnika. 3. Za primenu materijala koji se koriste za gradnju plutajućih objekata potrebna je saglasnost nadležnog organa. 4. Ako osobine pojedinih materijala nisu definisane u ovom pravilniku, primenjuju se međunarodni standardi i specifikacije za taj materijal ili poluproizvod. 5. Pregled materijala vrši ovlašćeno lice nadležnog organa kod proizvođača ili distributera, a ispitivanje se obavlјa kod proizvođača ili u akreditovanoj ispitnoj instituciji. 6. Proizvođač vrši kontrolu površine i mera poluproizvoda. 7. Materijali koji su proizvedeni pod nadzorom nadležnog organa, posle završenih pregleda i

ispitivanja, obeležavaju se žigom nadležnog organa. 8. Pre početka gradnje, proizvođač obezbeđuje Potvrdu o odobrenju proizvođača za gradnju

plutajućeg objekta, koju izdaje nadležni organ. 2.03 Čelik i čelični proizvodi

6

1. Ovaj deo pravilnika definiše opšte zahteve za toplo valјane limove, trake profile i šipke, odlivke i otkovke.

2. Zahtevi za kvalitet toplovalјanih čelika utvrđeni su u standardima SRPS EN 10025 – 1,2:2011. Za gradnju plutajućih objekata se koristi brodograđevinski čelik normalne čvrstoće A kategorije ili konstrukcioni čelici iz grupe S 235.

3. Čelici koji se koriste za gradnju plutajućih objekata su zavarlјivi. Za zavarene delove čija je deblјina veća od 30 mm mogu se koristiti i brodograđevinski čelici B, D i E kategorije koji imaju povećanu žilavost. Zavarivački radovi se obavlјaju u skladu sa standardima o zavarivanju

4. Zavarivanje čeličnih materijala obavlјaju kvalifikovani zavarivači (SRPS EN ISO 9606 – 1:2014) u odgovarajućim zavarivačkim radionicama. Materijali za zavarivanje su odobreni od strane nadležnog organa ili priznatih klasifikacionih društava.

5. Kvalitet zavarenih spojeva ispituje se odgovarajućim metodama ispitivanja bez razaranja, prema odgovarajućim standardima. Primenjuje se i tehnološka proba nepropusnosti.

6. Za opremanje plutajućih objekata (ograde, stepenice, rukohvati, bitve, zevače, elementi vaza između pontona i sl.) mogu se koristiti i nerđajući čelici (SRPS EN 10088 – 1,2,3:2011).

7. Čelične konstrukcije se štite od korozije nanošenjem premaza ili sistema premaza, koje proizvode proizvođači priznati za takvu proizvodnju.

8. Premazi mogu biti privremeni (shop primer), osnovni, mećupremazi i završni premazi. Kombinacijom filmova pomenutih premaza formira se sistem premaza.

9. Zavarene čelične konstrukcije koje se koriste kao armatura u betonskom bloku za ponton posle zavarivanja prevlače se slojem cinka u cilјu zaštite od korozije.

10. Toplo valјani čelični lim rebraste površine iz grupe S235 upotreblјava se za gradnju gazećih površina pristupnih mostova do plutajućih objekata.

11. Zahtevi za materijale za sidra i sidrene lance navedeni su u specifikacijama koje prihvata nadležni organ.

2.04 Penoplasti 1. Ovaj deo pravilnika se odnosi na krute, polukrute i savitlјive penoplaste, koji se u

brodogradnji primenjuju kao materijali za jezgra sendvič konstrukcija, materijali za uzgon ili kao materijali za toplotnu i zvučnu izolaciju, kao i za druge posebne namene.

2. Proizvođači penoplasta su priznati od strane nadležnog organa za takvu proizvodnju, a pojedini proizvodi tipski odobreni za predviđenu namenu.

3. Penoplasti za uzgon su podvrgnuti ispitivanjima da se utvrdi: 1) stabilnost materijala izloženog naizmeničnom delovanju niskih i visokih temperatura ( −30°S do +65 °S); 2) upijanje vode – gubitak uzgona; 3) gubitak uzgona posle delovanja nafte.

4. Posle navedenih ispitivanja na probnim uzorcima nema znakova spolјašnjih promena strukture i oštećenja, promene težine uzorka, kao ni promene mehaničkih

osobina. Gubitak uzgona nije veći od 5% od početno utvrđenog uzgona. Ispitivanje se vrši u skladu sa IMO Rezolucijom A.689(17); MSC 770/23/Add1. ANNEX6.

5. Penoplastima koji se primenjuju za toplotnu izolaciju se ispituju toplotna provodlјivost i negorivost.

6. Sve vrste navedenih ispitivanja obavlјaju se u akreditovanim laboratorijama. 7. Proizvođač pontona pri isporuci navodi i rok upotrebe pontona. 2.05 Polimeri

7

1. Koriste se: polietilen visoke gustine (PEHD), poliesterske smole (PE) ojačane staklenim

vlaknima, polipropilen (PP), akrilnitril butadien stiren (ABS), polivinilhlorid (PVC) i polikarbonati (PC).

2. Od PEHD se ekstruzijom proizvode razni profili i debelozidne cevi velikog prečnika koje se lako zatvaraju i koriste kao nosači splav – kućica ili kao nosači pristupnih mostova. Koriste se i za proizvodnju rezervoara za tečnosti i za tankove fekalija i otpadnih voda.

3. Polivinilhlorid (PVC), koji ima osobinu sporog širenja plamena se koristi za podne obloge plutajućih objekata. Samogasivi PVC upotreblјava se za elektroinstalacioni materijal.

4. Akrilnitril butadien stiren (ABS) primenjuje se isklјučivo u zatvorenom prostoru, a pogodan je za kontrolne panele.

5. Od stakloplastike se izrađuju razni poklopci, krovne konstrukcije, gazišta (sa osobinom sporog širenja plamena), a ako se stakloplastika koristi za izradu električnih razvodnih tabli za brojila i osigurače onda je samogasiva. Od stakloplastike mogu da se izrađuju i pontoni za marine.

6. Polipropilen (PP) se upotreblјava za izradu odbojnika, za ambalažu, za cevi za transport raznih tečnosti i za izradu drenažnih cevi.

7. Polimerni materijali imaju osobinu sporog širenja plamena (sadrže usporivače plamena). Ova osobina se proverava u akreditovanim laboratorijama.

8. Polimeri koji se upotreblјavaju kao izolacioni materijal za električne kablove su samogasivi i ne sadrže halogene elemente (halogen free).

9. Cevi i cevni priklјučci od polimernih materijala ispituju se u skladu sa zahtevima IMO rezolucije A.753(18) prema FTP code, deo 2. i deo 5. u akreditovanim laboratorijama.

10. Boje, lakovi i drugi materijali koji se koriste na izloženim unutrašnjim površinama ne proizvode prekomernu količinu dima ili toksičnih supstanci. Postupak ispitivanja je u skladu sa Pravilnikom o postupcima provere sigurnosti od požara (MSC 61 (67)), Prilog 1. Peti deo.

2.06 Mineralna vuna 1. Za pregradne zidove i plafone na stambenim lađama i plutajućim ugostitelјskim objektima se

koriste sendvič paneli koji su vatrootporni. Izrađuju se od negorivog materijala čelika i mineralne vune. Mineralna vuna je zajednički naziv za kamenu i staklenu vunu. Mogu se upotrebiti i negor – ploče od minerala vermikulita. Staklena vuna se upotreblјava toplotnu izolaciju. Kamena vuna (rockwool) se upotreblјava za oblaganje metalnih paluba i pregrada da bi se ostvarilo protivpožarno pregrađivanje klase A.

2. Negorivost se ispituje u skladu sa IMO rezolucijom A.799(19) ili prema nacionalnom standardu SRPS ISO 1182:2011. Ispitivanja se vrše u akreditovanoj laboratoriji (SRPS ISO/IEC 17025:2006).

2.07 Masivno i ukočeno drvo 1. Opšte

1) Drvo se upotreblјava za opremanje plutajućih objekata. Nije dozvolјena upotreba masivnog i ukočenog drveta koje nije premazano protivpožarnim premazima. Upotreba drveta ili proizvoda od drveta (šper ploče, OSB ploče i slično) za strukturne elemente čvrstoće trupa, nadgradnje i prilaznih mostova nije dozvolјena. 2) Radi zaštite od glјivica i trulјenja drvo se premazuje zaštitnim premazom. Drvo upotreblјeno u kombinaciji sa stakloplastikom kao noseća komponenta ili ojačanje se ispituje na zapreminsko bubrenje i skuplјanje (SRPS ISO 4860:1997) i izdržlјivost.

8

3) Lepkovi koji se upotreblјavaju pri izradi strukturnih elemenata osiguravaju WBP spoj visokootporan na atmosferske uticaje, mikroorganizme, hladnu i kipuću vodu, paru i toplotu. 4) Izdržlјivost drveta podrazumeva otpornost prema glјivicama i životinjama štetočinama. 5) Drvo je goriv materijal. Upotrebom odgovarajućih premaza drvo iz klase materijala normalne gorivosti V2 prelazi u klasu teško gorivog materijala V1. 6) Drvene konstrukcije u oblogama prostora u trupu i u nadgradnji su zaštićene sistemom ekspandujućih premaza sa odgovarajućom vatrootpornošću.

2. Puno drvo 1) Drvena građa je sa dugim vlaknima i najbolјeg kvaliteta, bez srčike, crvotočina, raspuklina, glјivica i drugih grešaka koje utiču na njen kvalitet. 2) Drvo se skladišti na suvom mestu koje se dobro provetrava, sušeno na vazduhu i pre upotrebe nema vlažnost veću od 20%. Drvo koje se savija ne sadrži više od 15% vlage. 3) Za komponente koje nisu izložene dejstvu vlage, može da se upotrebi i drvena građa niže izdržlјivosti. 4) Pri izboru drvene građe, treba imati u vidu bubrenje i skuplјanje, da bi se sprečilo da se komponente olabave i da se pojavi curenje na sastavima.

3. Šperploče Šperploča je proizvod koji se sastoji od neparnog broja slojeva, od kojih su neki ili svi od drveta. Slojevi su međusobno sleplјeni unakrsno u odnosu na smer vlakana, a spolјašnji i unutrašnji slojevi su smešteni simetrično sa svake strane središnjeg sloja ili jezgra.

4. Furnirske šperploče Vrsta drveta i konstrukcija ploča (broj slojeva furnira) su u skladu sa namenom. 1) Za jako opterećene elemente upotreblјava se odgovarajuća klasa ploča izrađenih od čvrstog i trajnog drveta, kod kojih je konstrukcija izvedena od više slojeva tankog furnira. 2) Za manje opterećene delove, kao i za ploče za oblaganje, mogu da se upotrebe manje otporne vrste drveta, a furnir može da bude deblјi i broj slojeva manji.Površina ovakvih ploča je dobro zaštićena.

5. OSB ploče (Oriented Strand Boards) 1) Sastavlјene su od nekoliko slojeva drvenih lјuski (iverja), raspoređenih u određenim

smerovima. 95% mase OSB ploča čini presovano iverje, dok preostalih 5% čini lepak na bazi smola.

2) OSB ploče se premazuju protivpožarnim premazom za drvo. 2.08 Beton 1. Beton (najrasprostranjeniji kompozitni materijal) se koristi za gradnju pontona. 2. Pritisna čvrstoća betona ispituje se prema standardu SRPS ISO 4012:2000. Radi postizanja

visoke pritisne čvrstoće kontroliše se kvalitet cementa i kvalitet agregata, odnosno granulometrijski sastav agregata koji smanjuje poroznost i jače se veže za armaturu.

3. Beton koji se koristi za gradnju pontona, otporan je na dejstvo mraza u skladu sa standardom SRPS CEN/TS-12390-9:2000.

4. Ispitivanja pritisne čvrstoće, vodonepropusnosti i otpornosti prema dejstvu mraza obavlјaju se u akreditovanim laboratorijama.

5. Uzorak se uzima u toku isporuke betona, livenjem prizmi od svežeg betona ili se uzorak uzima iz betona koji je u eksploataciji.

2.09 Ostali materijali

9

Materijali koji nisu pomenuti u ovom delu pravilnika, a upotreblјavaju se za gradnju i opremanje plutajućih objekata, zadovolјavaju zahteve odgovarajućih standarda ili specifikacija. III. BAŽDARENјE PLUTAJUĆIH OBJEKATA 3.01 Opšti zahtevi 1. Svrha baždarenja

1) Baždarenjem plutajućeg objekta utvrđuju se: (1) istisnina plutajućeg objekta za gaz praznog plutajućeg objekta; (2) istisnina plutajućeg objekta za najveći gaz; (3) ukupna nosivost za plutajuće objekte na koje se ne skladišti roba, i ukupna nosivost i nosivost po santimetru srednjeg gaza za plutajuće objekte na koje se skladišti roba; (4) glavne i gabaritne dimenzije plutajućeg objekta;

2) Baždarenje obuhvata: (1) prvo baždarenje novog ili postojećeg plutajućeg objekta; (2) ponovno baždarenje plutajućeg objekta; (3) produženje važnosti izvršenog baždarenja; (4) kontrolu baždarskih podataka.

2. Baždarenju podležu svi plutajući objekti za sport i razonodu. 3.02 Postupak baždarenja 1. Baždarenje novog plutajućeg objekta obuhvata ove radove:

1) Na navozu: (1) premeravanje plutajućeg objekta; (2) snimanje forme plutajućeg objekta; (3) kontrolu baždarskih oznaka.

2) Na vodi: (1) kontrolu stanja praznog plutajućeg objekta; (2) očitanje gaza praznog plutajućeg objekta.

3) Na bazi snimlјenih podataka vrši se proračun baždarnja i utvrđuju svi baždarski podaci. 2. Ovaj deo pravila se primenjuje na nove plutajuće objekte. 3. Pri baždarenju postojećeg plutajućeg objekta, uz saglasnost nadležnog organa, radovi iz

3.02. tačka 1. podtačka 1) mogu da se obave na vodi umesto na navozu pod uslovom da za to postoje tehničke mogućnosti.

4. Ponovno baždarenje se vrši posle prepravke i popravke plutajućeg objekta ako se utvrdi da je istisnina pri najvećem gazu ili nosivost izmenjena za više od: 1) 1% na plutajućim objektima sa Δ < 500 t; 2) 5 t na plutajućim objektima sa Δ > 500 t.

5. Ponovno baždarenje obuhvata: 1) Utvrđivanje izmenjenih podataka. 2) Izdavanje novog izveštaja o baždarenju sa izmenjenim podacima.

6. Produženje važnosti izvršenog baždarenja vrši se posle kontrole kojom se utvrdi da je stanje na plutajućem objektu ostalo nepromenjeno s obzirom na podatke date u izveštaju o baždarenju. 1) Produženje se vrši:

(1) posle 10 godina na plutajućim objektima namenjenim za skladištenje robe;

10

(2) posle 15 godina na svim ostalim plutajućim objektima; (3) posle svake prepravke ili popravke koja može da utiče na izmenu podataka navedenih u svedočanstvu o baždarenju.

2) Kontrola iz prethodne podtačke obuhvata: (1) kontrolu ispravnosti baždarskih oznaka; (2) kontrolu gaza praznog plutajućeg objekta.

3.03 Baždarenje 1. Premeravanje plutajućeg objekta

1) Premeravanje novog plutajućeg objekta vrši se na navozu posle završene gradnje trupa i izvršene kontrole horizontalnog položaja plutajućeg objekta.

2) Premeravanjem se utvrđuju: (1) najveća širina i dužina trupa plutajućeg objekta; (2) gabaritne dimenzije plutajućeg objekta važne za prevlačenje i postavlјanje na mesto veza plutajućeg objekta; (3) mere plutajućeg objekta do linije najvećeg gaza potrebne za proračun najveće istisnine plutajućeg objekta; (4) mere plutajućeg objekta do linije najmanjeg gaza potrebne za proračun istisnine praznog plutajućeg objekta; (5) mere za dužinu, širinu i visinu snimaju se u milimetrima.

3) Za plutajuće objekte za koje postoji tačan crtež linije trupa podaci iz tog rteža se koriste umesto premeravanja iz 3.03. tačka 1.podtačka 2).

4) Za plutajuće objekte brodske forme mere se snimaju kako je pokazano na slici 03.1.4. 5) Za postojeće plutajuće objekte uz saglasnost nadležnog organa premeravanje plutajućeg

objekta može da se izvrši na vodi.

11

Slika 3.03.1.4 – Mesta snimanja mera za plutajuće objekte brodske forme

2. Proračun baždarenja 1) Pri proračunu baždarenja koriste se podaci dobijeni prema tački 3.03.stav 1, i to:

(1) od osnovice do ravni vodene linije najvećeg gaza – za proračun najveće istisnine (2) od osnovice do ravni vodene linije gaza praznog plutajućeg objekta – za proračun

istisnine praznog plutajućeg objekta; (3) od ravni vodene linije gaza praznog plutajućeg objekta do ravni vodene linije

najvećeg gaza – za proračun nosivosti; (4) istisnina, nosivost i nosivost po santimetru srednjeg gaza jednaki su umnošku

zapremine za odgovarajući deo plutajućeg objekta i specifične težine vode. 2) Odgovarajući deo plutajućeg objekta za koji se prema predhodnom računa zapremina

deli se horizontalnim ravnima (ili kosim – vidi 3.03.2.3) na slojeve: Vn=Σ vn= Σ ((Fn+F(n+1))/2 ∙hs) (m3)

gde je: vn – zapremina sloja (m3) Fn, Fn+1 – površine preseka koje ograničavaju sloj (m2)

hs – visina sloja, odnosno srednja visina sloja ako su preseci međusobno blago nagnuti (m).

Visina sloja, po pravilu, treba da iznosi 10 cm. 3) Ako je deo plutajućeg objekta za koji se računa zapremina ograničen ravnima koje nisu

paralelne, tada se taj deo deli u slojeve ravnima čije se presecište nalazi u liniji presecišta graničnih ravni.

Visina sloja „h” određuje se na sredini između težišta površine donjeg i gornjeg preseka. 4) Površina preseka koja ograničuje sloj (Fn, Fn+1) sastoji se od:

(1) dela površine ograničenog pravim linijama koja se računa kao površina pravougaonika, kvadrata, trapeza ili trougla;

(2) dela površine ograničenog krivom koja može da se zameni delom parabole čija se površina računa prvim Simpsonovim pravilom;

(3) dela površine ograničenog krivom koja može da se zameni delom kruga ili elipse čija se površina računa kao deo površine kruga odnosno elipse.

5) Zapremina po santimetru srednjeg gaza vn’ iznosi:

vn'=Vnhs ∙0,01 (m3)

za vn i hs vidi 3.03.2.2. 6) Ako postoje tačan crtež linije trupa i tačan dijagramski list tada podaci za nosivost,

istisninu i istisninu po santimetru srednjeg gaza mogu da se očitaju iz dijagramskog lista.

3. Kontrola baždarskih oznaka 1) Broj, položaj i izgled baždarskih oznaka dat je u 3.04 i pripadajućim skicama. 2) Podaci o položaju i broju baždarskih oznaka nanesenih na spolјašnjoj oplati plutajućeg

objekta snimaju se na plutajućem objektu i upisuju u Izveštaj - baždarski podaci. 4. Gaz praznog plutajućeg objekta

1) Gaz praznog plutajućeg objekta utvrđuje se pri stanju opterećenosti za taj gaz, eventualno odstupanje od tog stanja upisuje se u Izveštaj - baždarski podaci.

2) Srednji gaz praznog plutajućeg objekta je aritmetička sredina očitanja vrednosti na svim baždarskim lestvicama odnosno na mestima na kojima bi se po pravilima postavile baždarske lestvice kada ove ne postoje na objektu.

12

3.04 Baždarske oznake 1. Baždarske lestvice

1) Na plutajućim objektima se može postaviti 1 par baždarskih lestvice. Broj i raspored baždarskih lestvica dat je u tabeli 3.04.1.1. Baždarske lestvice su ispisane na visini od 10 cm ispod nivoa ravni praznog gaza do ravni najvećeg gaza. Na plutajućim objektima za sport i razonodu nije potrebno postavlјati baždarske lestvice.

2) Nulta tačka lestvice nalazi se u osnovici plutajućeg objekta – vidi sliku 3.04.1.2. 3) Po pravilu, baždarske lestvice postavlјaju se na delu gde plutajući objekt ima ravno,

nezakošeno dno. Ako su krajevi plutajućeg objekta zakošeni u uzdužnom smislu, dozvolјeno je pomeranje vertikalne lestvice 1,5 m prema sredini plutajućeg objekta. Ako se ipak vertikala lestvice nalazi u području zakošenog dna ili plutajući objekt ima kosu kobilicu, tada se nulta tačka lestvice nalazi u osnovici plutajućeg objekta koja prolazi kroz donju ivicu kobilice, (slika 3.04.1.3.)

Tabela 3.04.1.1 – Raspored baždarskih lestvica Dužina

plutajućeg objekta Loa (m)

Vrsta plutajućeg objekta

Broj parova baždarskih

lestvica

Udalјenost vertikala lestvica od krmenog ili pramčanog kraja

Razmak između vertikala lastvica

< 30 Svi plutajući objekti 1 L/2 - Plutajući objekti koji ne nose robu

1 L/2 - > 30

Plutajući objekti koje nose robu

3 L/6 L/3

Slika 3.04.1.2 – Nulta tačka lestvice

Slika 3.04.1.3 – Nulta tačka lestvice kod plutajućeg objekta sa zakošenom kobilicom

13

4) Ako postoji srednja lestvica, tada se ona postavlјa na sredini plutajućeg objekta a oznaka nadvođa ispred nje, kako je prikazano na slici 3.04.1.4.1.

Izgled i dimenzije baždarske lestvice dati su na slikama 3.04.1.4.1 i 3.04.1.4.2. 2. Baždarske pločice

1) Baždarske pločice postavlјaju se na svakoj baždarskoj lestvici tako da se donji rub pločice poklapa sa linijom najvećeg gaza.

2) Ugravirana vertikalna crta koja deli pločicu na dva dela označuje vertikalu aždarske lestvice. Izgled i dimenzije pločice dati su na slikama 3.04.1.4.1 i 3.04.1.4.2. Baždarska pločica može biti izrađena od zavarlјivog čelika (obojena kontrastnom bojom), nerđajućeg zavarlјivog čelika, i od aluminijumske legure ako je trup plutajućeg objekta od istog materijala, ili izrađena od nekog drugog nerđajućeg materijala.

3) Na plutajućim objektima za sport i razonodu se baždarske pločice ispisuju kontrastnom neizbrisivom bojom na liniji maksimalnog gaza, na sredini plovila.

14

− Brojevi, lestvica i oznake nadvođa – bela boja − Podloga – crvena boja − Reperne pločice – bojom mesta na kome se nalaze

Slika 3.04.1.4.1 – Baždarska lestvica na sredini dužine objekta sa oznakom za nadvođe, baždarskom pločicom i repernim pločicama

15

− Brojevi i lestvica– bela boja − Podloga – crvena boja − Reperne pločice – bojom mesta na kome se nalaze

Slika 3.04.1.4.2– Baždarska lestvica na pramcu i krmi objekta sa baždarskom pločicom i repernim pločicama

3. Reperne pločice 1) Na visini od svakih 0,5m od osnovice plutajućeg objekta, postavlјaju se reperne pločice

čiji donji rub označuje visinu postavlјanja pločice, vidi sliku 3.04.1.4.2. 2) Reperne pločice nisu obojene posebnom bojom.

3.05 Baždarske isprave 1. Svedočanstvo o baždarenju

1) Svedočanstvo o baždarenju izdaje se posle izvršenog baždarenja ili izvršenog ponovnog baždarenja plutajućih objekata.

2) Rok važenja izdatog svedočanstva o baždarenju iznosi najviše 10 godina. Bez obzira na pomenuti rok, svedočanstvo o baždarenju prestaje da važi ako se

nosivost ili istisnina plutajućeg objekta izmeni za više od: − 1% za plutajuće objekte sa Δ do 500 t,

16

− 5 t za plutajuće objekte sa Δ > 500 t. 3) Baždarski podaci za plutajuće objekte koji nisu namenjeni za skladištenje robe se

evidentiraju u Izveštaju – baždarski podaci i unose kao dopunski podaci u Izveštaj o pregledu plutajućeg objekta.

IV. STABILITET PLUTAJUĆIH OBJEKATA 4.01 Stanje plivanja 1. Održavanje stanja plivanja

1) Po pravilu plutajući objekt treba da bude u stanju plivanja pri svim vodostajima koji mogu da nastanu na mestu vezivanja plutajućeg objekta. Pod stanjem plivanja se podrazumeva stanje u kome je ukupna težina plutajućeg objekta u ravnoteži s uzgonom pri svim vodostajima koji mogu da nastanu na mestu vezivanja plutajućeg objekta, to jest stanje u kome nijedan deo trupa plutajućeg objekta nije naseo na dno. 2) Stanje plivanja se dokazuje nacrtom vezivanja plutajućeg objekta za obalu koji se dostavlјa nadležnom organu na pregled i overu. U tom nacrtu mora da se prikaže profil obale na mestu vezivanja plutajućeg objekta i položaj plivanja objekta pri najnižem vodostaju iz koga se vidi da objekt pri tom vodostaju ne leži na dnu. 3) U pojedinačnim opravdanim slučajevima nadležni organ može da dozvoli odstupanje od obaveze održavanja stanja plivanja. U tom slučaju vlasnik plutajućeg objekta dostavlјa nadležnom organu na pregled i overu proračune u kojima se dokazuje da:

− pri delimičnom nasedanju ne postoji opasnost od gubitka stabiliteta; − trup plutajućeg objekta ima dovolјnu čvrstoću da izdrži naprezanja koja nastaju u svim

fazama naleganja na dno, od početka do stanja u kome trup potpuno leži na dnu. 4.02 Stabilitet plutajućih ugostitelјskih objekata, plutajućih hotela, plutajućih sala i stambenih

lađa kapaciteta više od 12 lica. 1. Putem proračuna dokazuje se da je stabilitet objekta u neoštećenom stanju zadovolјavajući.

Svi proračuni se obavlјaju bez trima i uronjavanja. Podaci o praznom plutajućem objektu uzeti u obzir pri proračunu stabiliteta utvrđuju se probom nakretanja.

U pojedinačnim opravdanim slučajevima nadležni organ može da dozvoli da se podaci o praznom plutajućem objektu uzeti u obzir pri proračunu stabiliteta umesto probom nakretanja utvrde detalјnim proračunom težine i položaja težišta praznog plutajućeg objekta. Tačnost proračuna se potvrđuje upoređivanjem položaja plivanja praznog objekta koji je dobijen proračunom sa stvarnim položajem plivanja praznog objekta.

2. Stabilitet u neoštećenom stanju se dokazuje za sledeće uslove opterećenja: 1) 100% gostiju i osoblјa, 98% zaliha, 10% otpadne vode; 2) 100% gostiju i osoblјa, 50% zaliha, 50% otpadne vode; 3) 100% gostiju i osoblјa, 10% zaliha, 98% otpadne vode; Ako plutajući objekt ima balastne tankove, za sve standardne uslove opterećenja, balastni

tankovi smatraju se praznim ili punim u skladu sa normalnim radnim uslovima; 3. Dokaz o zadovolјavajućem stabilitetu u neoštećenom stanju izvodi se putem proračuna

zasnovanog na sledećim definicijama za stabilitet u neoštećenom stanju i za standardne uslove opterećenja navedene u stavu 2. podtačke 1) do 3): 1) maksimalna poluga momenta stabiliteta hmax nastaje pri uglu nagiba od φmax ≥ (φmom +

3o) i nije manja od 0,20 m. Međutim, u slučaju kada je φf < φmax, poluga momenta stabiliteta pri uglu naplavlјivanja φf nije manja od 0,20 m;

2) ugao naplavlјivanja φf nije manji od (φmom + 3o);

17

3) u zavisnosti od položaja φf i φmax , područje A ispod krive poluge momenta stabiliteta dostiže barem sledeće vrednosti:

Slučaj A

1 φmax ≤ 15º ili φf ≤ 15º 0,05 m rad do manjeg od uglova φmax ili φf 2 15º < φmax < 30º φmax ≤ φf 0,035+0,001 ∙ (30 − φmax) m rad do ugla φmax 3 15º < φf < 30º φmax > φf 0,035+0,001 ∙ (30 − φmax) m rad do ugla φf 4 φmax > 30º i φf > 30º 0,035 m rad do ugla φ = 30º

Pri čemu je: hmax = maksimalna poluga; φ = ugao nagiba; φf = ugao naplavlјivanja, to jest ugao nagiba, pod kojim dolazi do uranjanja

otvora u trupu, u nadgrađu ili palubnim kućicama, koji se ne mogu zatvoriti tako da budu vodonepropusni;

φmom = maksimalni ugao nagiba u skladu sa podtačkom 5); φmax = ugao nagiba pod kojim nastaje maksimalna poluga momenta stabiliteta; A = područje ispod krive poluge momenta stabiliteta.

4) početna metacentarska visina, GMo, korigovana za dejstvo slobodnih površina u tankovima za tečnost, nije manja od 0,15 m;

5) pri dejstvu momenta nagiba prouzrokovanog licama i vetrom u skladu sa stavovima 4 i 5 ugao nagiba φmom ne prelazi 12º, pri tome preostalo nadvođe nije manje od 200 mm;

6) za plutajuće objekte sa prozorima ili drugim otvorima u trupu, koji su smešteni ispod pregradnih paluba i nisu zatvoreni na vodonepropustan način, preostalo rastojanje bezbednosti iznosi najmanje 100 mm pri dejstvu momenta nagiba prouzrokovanog licama i vetrom u skladu sa stavovima 4. i 5.

4. Moment nagiba prouzrokovan nagomilavanjem lica Moment nagiba prouzrokovan nagomilavanjem lica na jednoj strani izračunava se putem

sledeće formule: MP =g∙P∙y=g∙ΣPi∙yi (kNm)

gde je: P = ukupna masa lica na plutajućem objektu (t) izračunata sabiranjem najvećeg

dozvolјenog broja gostiju sa maksimalnim brojem lica zaposlenih na objektu u normalnim radnim uslovima, uzevši da je prosečna masa po licu 0,075 (t)

y = bočno rastojanje težišta ukupne mase lica P od središnje linije (m) g = gravitaciono ubrzanje g=9,81(m/s2) Pi= masa lica nagomilanih na području Ai (t) Pi=n1∙0,075∙Ai (t) Ai= područje koje zauzimaju lica (m2) ni= broj lica po m2 ni= 3,75 za područja slobodnih paluba i područja paluba sa pokretnim nameštajem Za područja paluba sa pričvršćenim nameštajem za sedenje, kao što su klupe, ni se

izračunava pretpostavivši prostor za sedenje širine 0,50 m i visine 0,75 m po licu. yi= bočno rastojanje geometrijskog centra područja Ai od središnje linije (m) Izračunavanje se vrši za nagomilavanje lica i na desnom i na levom boku plutajućeg

objekta. Raspodela lica odgovara najnepovolјnijoj raspodeli sa tačke gledišta stabiliteta. Kabine se

pretpostavlјaju kao prazne pri izračunavanju momenta od nagomilavanja lica.

18

Za izračunavanje slučajeva opterećenja, uzima se da je težište lica 1 m iznad najniže tačke palube na 0,5 Lwl, ignorišući zakrivlјenost palube i pretpostavivši masu od 0,075 t po licu.

Detalјan proračun površina palube koje zauzimaju lica se može izostaviti, ako se upotreblјavaju sledeće vrednosti P=1,1∙Fmax∙0,075∙y za plutajuće objekte za dnevni boravak P=1,5∙Fmax∙0,075∙y za plutajuće objekte sa kabinama

gde je Fmax= najveći dozvolјen broj lica na plutajućem objektu y = B/2 (m)

5. Moment nagiba izazvan pritiskom vetra Mw izračunava se na sledeći način: Mw=pw∙Aw∙(lw+T/2) (kNm)

pri čemu je: pw = specifični pritisak vetra od 0,25 (kN/m2); Aw = projekcija siluete iznad ravni gaza na bočnu ravan plutajućeg objekta,

u skladu sa razmatranim uslovom opterećenja (m2); lw = rastojanje težišta projekcije Aw od ravni gaza, u skladu sa razmotrenim

uslovom opterećenja (m). Prilikom proračunavanja projekcije siluete, vodi se računa o površinama palube namenski

ograđenim tendama i sličnim prenosnim instalacijama. 6. Proračun stabiliteta u neoštećenom stanju nije obavezan u slučaju adekvatne krute veze

plutajućeg objekta sa obalom (šorpanji) ili vodnim dnom (šipovi). 4.03 Stabilitet kupatila, pontona, pontonskih mostova, plutajućih radionica, plutajućih

proizvodno – procesnih postrojenja, hangara i ostalih plutajućih objekata. 1. Proračun stabiliteta se sprovodi prema posebnom zahtevu nadležnog organa u skladu s

namenom plutajućeg objekta. Uzimaju se u obzir opšti principi proračuna stabiliteta plutajućih objekata navedeni u 4.02, tačke 1. 4. i 5. kao i specifični moment nakretanja usled rada posebnih uređaja.

3. Ugao maksimalnog nagiba φmom ne prelazi 10°, a preostalo nadvođe nije manje od 300 mm. 4. Proračun stabiliteta u neoštećenom stanju nije obavezan u slučaju adekvatne krute veze

plutajućeg objekta sa obalom (šorpanji) ili vodnim dnom (šipovi), kao ni za plutajuće objekte za sport i razonodu sa jednim spratom nadgrađa .

19

V. NADVOĐE PLUTAJUĆIH OBJEKATA 5.01 Rastojanje bezbednosti jednako je zbiru: 1. dodatnog bočnog urona, koji, mereno na spolјnoj oplati, proizvodi dozvolјeni ugao nagiba,

u skladu sa tačkom 4.02, stav 3. podtačka 5), i 2. preostalog rastojanja bezbednosti, u skladu sa tačkom 4.02, stav 3. podtačka 6). 3. Za plutajuće ugostitelјske objekte, plutajuće hotele, plutajuće sale i stambene lađe

kapaciteta više od 12 lica rastojanje bezbednosti je najmanje 500 mm. 4. Za ostale plutajuće objekte rastojanje bezbednosti je najmanje 300 mm. 5.02 Nadvođe je jednako: 1. dodatnom bočnom uronu, koji, mereno na spolјnoj oplati, proizvodi ugao nagiba u skladu

sa tačkom 4.02, stav 3. podtačka 5). 2. Nadvođe za plutajuće ugostitelјske objekte, plutajuće hotele, plutajuće sale i stambene lađe

kapaciteta više od 12 lica je najmanje 300 mm. 3. Za ostale plutajuće objekte nadvođe je najmanje 150 mm. 5.03 Ravan maksimalnog gaza se utvrđuje u skladu sa zahtevima za rastojanje bezbednosti

prema 5.01. i nadvođa prema 5.03, kao i zahtevima iz 4.02 i dela VII ovih pravila. VI. SPOSOBNOST ODRŽAVANјA NA POVRŠINI 6.01 Uzgon i stabilitet u naplavlјenom stanju 1. Proračun zasnovanog na metodu izgublјenog uzgona, dokazuje da je stabilitet plutajućeg

objekta u oštećenom stanju zadovolјavajući u slučaju naplavlјivanja. Svi proračuni se obavlјaju bez trima i uronjavanja.

2. Plovnost plutajućeg objekta u slučaju naplavlјivanja dokazuje se za standardne uslove opterećenja utvrđene u stavu 4.02.2. U skladu sa tim, matematički dokaz dovolјnog stabiliteta se utvrđuje za tri međufaze naplavlјivanja (25%, 50% i 75% naplavlјenosti) i za krajnju fazu naplavlјivanja.

3. Plutajući ugostitelјski objekti, plutajuće sale i stambene lađe zadovolјavaju uslov naplavlјivanja jednog odelјenja i uslov naplavlјivanja dva odelјenja. Izuzetno, plutajući ugostitelјski objekti, plutajuće sale i stambene lađe dužine do 45 m i namenjeni za smeštaj do 250 lica, kao i ostali plutajući objekti zadovolјavaju uslov naplavlјivanja jednog odelјenja.

U slučaju naplavlјivanja u obzir se uzimaju sledeće pretpostavke o prostiranju oštećenja:

Naplavlјivanje jednog odelјenja Naplavlјivanje dva odelјenja Dimenzije oštećenja boka uzdužna ℓ (m) 0,10 ∙ LWL, ali ne manje od 4,00 m 0,05 ∙ LWL, ali ne manje od 2,25 m poprečna b (m) B/5 0,59 vertikalna h (m) od dna do vrha bez ograničenja Dimenzije oštećenja dna uzdužna ℓ (m) 0,10 ∙ LWL, ali ne manje od 4,00 m 0,05 ∙ LWL, ali ne manje od 2,25 m poprečna b (m) B/5 vertikalna h (m) 0,59; cevovod postavlјen u odelјku se smatra neoštećenim

1) Pri naplavlјivanju jednog odelјenja pregrade se mogu smatrati neoštećenim, ako je

rastojanje između dve susedne pregrade veće od dužine oštećenja. Uzdužne pregrade na rastojanju manjem od V/3 trupa, mereno vertikalno ka središnjoj liniji od oplate na

20

maksimalnom gazu, ne uzimaju se u obzir u svrhe proračuna . Pregradna niša u poprečnoj pregradi koja je duža od 2,50 m, smatra se uzdužnom pregradom.

2) Pri naplavlјivanju dva odelјenja svaka pregrada unutar opsega oštećenja se smatra oštećenom. Ovo znači da se položaj pregrada odabira na takav način da plutajući objekat ostane na površini vode nakon naplavlјivanja dva ili više odelјenja susednih u uzdužnom pravcu.

3) Najniža tačka svakog vodopropusnog otvora (npr. vrata, prozori, grotla za prolaz) je barem 0,10 m iznad vodene linije u oštećenom stanju. Pregradna paluba nije uronjena u krajnjoj fazi naplavlјivanja.

4) Pretpostavlјa se naplavlјivost od 95%. Ako se proračunom dokaže da je prosečna naplavlјivost svakog odelјenja manja od 95%, tako dobijena vrednost se upotreblјava umesto pretpostavlјene vrednosti.

Vrednosti nisu niže od: (1) Salon 95% (2) Mašinski prostori i kotlarnice 85% (3) Prostorije za prtlјag i zalihe 75% (4) Dvodna, tankovi sa gorivom, tankovi sa balastom i ostali tankovi, u zavisnosti od

toga da li, u skladu sa njihovom predviđenom namenom, se smatraju punim ili praznim za plutajući objekt koji pluta na ravni maksimalnog gaza, 0 ili 95%.

5) Ako oštećenje manjih dimenzija nego što je gore navedeno, prouzrokuje veće štetne posledice u pogledu naginjanja ili gubitka metacentarske visine, takvo oštećenje se uzima u obzir za svrhu proračuna.

4. Za sve međufaze naplavlјivanja iz stava 2. se zadovolјavaju sledeći kriterijumi: 1) ugao nagiba u položaju ravnoteže razmatrane međufaze nije veći od 15o; 2) iza nagiba u položaju ravnoteže razmatrane međufaze, pozitivni deo krive poluge

momenta stabiliteta prikazuje vrednost poluge momenta stabiliteta od GZ ≥ 0,02 m pre nego što je prvi nezaštićen otvor uronjen, ili pre nego što se dostigne ugao nagiba φ od 25o;

3) vodonepropusni otvori nisu uronjeni pre nego što se postigne nagib u položaju ravnoteže razmatrane međufaze;

4) proračun dejstva slobodne površine u svim međufazama naplavlјivanja, zasniva se na bruto površini oštećenih odelјenja.

5. U toku krajnje faze naplavlјivanja se zadovolјavaju sledeći kriterijumi, vodeći računa o momentu naginjanja prouzrokovanog nagomilavanjem lica u skladu sa stavom 4: 1) ugao nagiba φE nije veći od 10o; 2) iza položaja ravnoteže, pozitivni deo krive poluge momenta stabiliteta pokazuje

vrednost poluge momenta stabiliteta GZR ≥ 0,02 m sa područjem A ≥ 0,025 m*rad. Ove minimalne vrednosti za stabilitet su zadovolјene sve do uronjenja prvog nezaštićenog otvora, ili u svakom slučaju pre nego što se dostigne ugao nagiba od φm ≤ 25o.

Pri čemu je: φE ugao nagiba u krajnjoj fazi naplavlјivanja uzimajući u obzir moment u skladu

sa 4.02.stav 4.; φm ugao gubitka stabiliteta ili ugao pri kojem uranja prvi nezaštićen otvor, ili ugao

od 25o; koristi se ugao koji je najmanji; GZR je preostala poluga momenta stabiliteta u krajnjoj fazi naplavlјivanja

uzimajući u obzir moment nagiba u skladu sa 4.02.stav 4.; GZK je poluga nagiba nastala pri dejstvu momenta u skladu sa 4.02.stav 4.

21

3) vodopropusni otvori nisu uronjeni pre nego što je dostignut položaj ravnoteže; ako su takvi otvori uronjeni pre ove tačke, prostorije u koje ovi otvori omogućavaju pristup smatraju se naplavlјenim za svrhe proračuna stabiliteta oštećenog plutajućeg objekta.

naplavljenom stanjuon

GZ

R

0,0

2 m

polu

ga G

Z [

m]

ravnoteža u naplavljenom stanju

E 10° A 0,0025 mrad

GZK (poluga momenta usled momenta nagiba) u skladu sa оdeljkom 4

ugao nagiba [°]

ravnoteža u naplavljenom stanju usled momenta nagiba u skladu sa odeljkom 4

6. Uređaji za zatvaranje, koji imaju mogućnost vodonepropusnog zatvaranja, obeležavaju se

kao takvi. 7. Ako su predviđeni otvori za poprečno naplavlјivanje za umanjenje asimetričnog

naplavlјivanja, oni ispunjavaju sledeće uslove: 1) za proračun poprečnog naplavlјivanja, primenjuje se Rezolucija IMO A.266 (VIII); 2) da su samodejstvujući; 3) nisu opremlјeni uređajima za zatvaranje; 4) ukupno vreme dozvolјeno za kompenzaciju ne prelazi 15 min.

8. Uticaj krutih veza plutajućeg objekta sa obalom ili rečnim dnom na smanjenje ugla nagiba i vodenu liniju oštećenog plutajućeg objekta se uzima u obzir u izradi proračuna.

22

VII. TEHNIČKI ZAHTEVI ZA TRUP OD ČELIKA 7.01 Područje primene i materijali 1. Područje primene

1) Zahtevi ovog dela pravila primenjuju se na sve plutajuće objekte. 2) Za plutajuće objekte dužine preko 80 m, ili čiji je odnos glavnih dimezija L / D > 32 ili

B / D > 7 izvršava se proračunska kontrola elemenata strukture trupa koji su određeni prema ovim pravilima. Kontrola čvrstoće se izvršava metodama odobrenim od nadležnog organa.

2. Uputstvo za određivanje dimenzija elemenata konstrukcije plutajućeg objekta 1) Deblјine elemenata konstrukcije plutajućeg objekta, dobijene formulama i tabelama,

zaokružuju se na ovaj način: − do 0,25 mm – umanjuje se do celog milimetra;

− preko 0,25 do 0,74 mm – zaokružuje se na pola milimetra; − preko 0,74 mm – povećava se do celog milimetra;

2) Otporni momenti i momenti inercije nosača konstrukcije trupa, u ovom delu pravila obuhvataju valјane i zavarene profile, uklјučujući noseći pojas lima. Za noseći pojas lima uzima se pojas širine od 1/6 dužine računskog raspona ili 1/2 razmaka između najbližih nosača sa obe strane razmatranog mesta, prema tome koja je vrednost manja, a deblјine ravne deblјini pripadajućeg lima u proračunskom preseku nosača. Po odobrenju nadležnog organa, za noseći pojas lima može se odrediti druga širina.

3. Materijali za gradnju trupa i nadgradnje 1) Ovaj deo pravila se odnosi na gradnju trupa, nadgradnje i prilaznog mosta plutajućih

objekata od brodograđevinskog čelika normalne čvrstoće, kategorije A ili konstrukcionih čelika iz grupe S 235.

Ako su elementi izrađeni od čelika povišene čvrstoće, otporni moment nosača može se smanjiti množenjem sa 235 / ReH, a deblјina limova može se smanjiti množenjem sa

(235 / ReH)1/2

gde je: ReH − granica razvlačenja primenjenog čelika N/mm2 (MPa), ali ne više od 0,7

granice kidanja primenjenog čelika. 7.02 Opšti zahtevi za konstrukciju trupa plutajućeg objekta 1. Opšti zahtevi

1) Promene deblјina, visina preseka ili oblika konstruktivnih elemenata trupa su postepene. 2) Prelaz na manju visinu nosača i razna ukrućenja izvesti na dužini jednakoj dvostrukoj

visini nosača. Pojasi nosača ravnomerno prelaze jedan u drugi. 3) Razlika u deblјini spojenih limova nije veća od 0,3 deblјine deblјeg lima, ali ne veća od

3 mm. Ako je razlika veća, treba deblјi lim koso zaseći. Koso zasecanje je izvršeno u dužini jednakoj najmanje petostrukoj razlici deblјine limova [5∙(s1-s2)] ili u skladu sa propisima priznatih klasifikacionih društava.

4) Pojedini delovi konstrukcije plutajućeg objekta su postavlјeni u jednoj ravni, tako da sačinjavaju okvire (npr. podveze – okvirna ukrućenja pregrada – puna pasma, palubna uzdužna rebra – ukrućenja pregrade – uzdužna rebra dna, rebrenice – rebra – spone (okvirne i obične) itd.).

5) Međusobno spajanje nosača, koji obezbeđuju opštu uzdužnu čvrstoću plutajućeg objekta, je izvedeno u jednoj ravni sučeonim zavarivanjem.

23

6) Stikovi konstrukcionih elemenata poprečnih veza (pregrade, pune rebrenice i sl) su u jednoj ravni. Dopuštaju se odstupanja koja nisu veća od polovine deblјeg dela elementa koji se spajaju.

2. Spoj ukrućenja i nosača na osloncima 1) Ako ukrućenja opterećenja na savijanje, se spajaju sa limovima spolјne oplate, pregrade,

sa strukom nosača itd. na mestu spoja sa limom sa jedne ili druge strane postaviti kolena ili ukrućenja ugaonog profila. Ako je pak opterećeno na smicanje ta ukrućenja nisu potrebna (vidi sliku 7.02.2.1 (a, b)).

Slika 7.02.2.1 – Spoj ukrućenja i nosača na osloncima

2) Ako ukrućenje prolazi kroz lim celim svojim presekom bez prekida, ono je zavareno

strukom za lim ili pričvršćeno kolenom ili dodatkom (vidi sliku 7.02.2.2). Izrada proreza, kolena i zavarenih šavova odgovara standardima, a minimalna dužina zavara na mestu gde je ukrućenje zavareno za ivicu je veća od polovine visine neprekinutog ukrućenja.

3) Slobodan kraj ukrućenja je skošen pod uglom od 30o (vidi sliku 7.02.7.8.1) 3. Završetak uzdužnih nosača trupa plutajućeg objekta.

1) Završetak glavnih uzdužnih nosača dna, bokova i palube (podveze, pune pasme, bočne proveze itd) se izvodi tako da se visina postepeno smanjuje na dužini od 1,5 puta visine nosača i pričvrsti na poprečni nosač. Pri njihovom završetku na poprečnoj pregradi, oni se produžavaju iza pregrade u vidu kolena najmanje za jedan razmak rebara.

2) Na jednom poprečnom preseku trupa plutajućeg objekta se ne završava više od 1/3 ukupnog broja uzdužnih nosača dna i palube.

3) Prelaz uzdužnog sistema na poprečni je postepen i proteže se na ne manje od tri razmaka rebara. Uzdužni nosači se ne završavaju na mestima velikih izreza u trupu i u predelu gde postoje koncentracije napona, već se nastavlјaju dalјe od tih mesta, a najmanje dva razmaka rebara.

24

Slika 7.02.2.2 – Prolaz ukrućenja kroz lim

4. Dimenzije kolena Koleno za spoj običnih rebara (rebra sa sponama, uzdužne spone sa zidom, pregrade itd.)

ima ove dimenzije: 1) Radna dužina kolena, određena dužinom spoja kolena sa rebrom, nije manja od

dvostruke visine manjeg profila u spoju, ako se u tačkama, koje se odnose na određivanje posebnih elemenata konstrukcije plutajućeg objekta, ne zahteva drugačije.

2) Deblјina kolena nije manja od deblјine tanjeg profila iz spoja, ili 2,5% radne dužine za kolena bez pojasa i 2% radne dužine za kolena sa pojasom, prema tome šta je veće.

3) Kolena sa radnom dužinom većom od 45 deblјine lima imaju na slobodnoj strani prirub. Širina priruba nije manja od 10S ni veća od 15Ѕ. Prirub ne mora da se proteže do prirubnice spojenih elemenata (zazor 2 – 3Ѕ) i ne mora se za njih privariti (vidi sliku 7.02.4.3).

Slika 7.02.4.3 – Dimenzije kolena

5. Zahtevi za okvirne nosače

1) Struk okvirnog nosača ima pojas ili prirub. Deblјina zavarenog pojasa nije manja od deblјine struka. Širina priruba nije veća od 15 deblјina struka, a širina simetrično privarenog pojasa od 30 deblјina pojasa.

2) Dimenzije nosača, za koje su određeni otporni momenti i momenti inercije po formulama ovih pravila, mogu se odrediti po formulama, dijagramima i tablicama datim u prilozima 2 – 6. Pri tome se treba pridržavati ovih uputstava: − visina nosača, h, nije manja od 1/30 njegovog raspona;

25

− deblјina struka, s, nije manja od:

2100

h (mm)

Preporučuje se da deblјina struka nosača ne prelazi deblјinu limova oplate ili konstrukcije, koje ukrućuje.

3) Strukovi nosača, ako im je deblјina manja od one iz podtačke 2), kao i nosača kojima je visina veća od 500 mm, a oslablјeni su izrezima, su pojačani vertikalnim ili horizontalnim ukrućenjima. Visina vertikalnih ukrućenja nije manja od 1/10 visine nosača. Moment inercije horizontalnih ukrućenja zajedno sa nosećim pojasom lima nije manji od:

act2pleR7105,1l (cm4) (7.02.5.3.1)

gde je: a − rastojanje između ukrućenja, ali ne manje od ℓp /6, (cm); tc− deblјina lima nosača koji se ukrućuje, (cm); ℓp− dužina horizontalnog ukrućenja, (cm);

Ukrućenja se mogu izraditi od trake lima, ako odnos visine ukrućenja i njegove deblјine ne prelazi 10 : 1 . Visina ukrućenja nije manja od 50 mm, a deblјina ne manja od 0,8 deblјine struka nosača koji se ukrućuje. Rastojanje između vertikalnih ukrućenja nije veće od visine nosača. Vertikalno ukrućenje nosača se dovodi do pojasa i privari za njega.

4) Pojas ili prirub nosača ne mora da ide do kraja, i da se uklјuči u spoj, ako se nosači smatraju slobodno oslonjenim na kraju, ili ako imaju neznatan moment uklјeštenja (npr. rebrenica spojena sa bočnim rebrom). Prostor između pojasa ili priruba i delova spoja (čvora) je jednak dvostrukoj deblјini pojasa ili priruba. Ako se nosač smatra ukleštenim na kraju (npr. rebrenica spojena sa okvirnim rebrom), prirub ili pojas je preko cele širine zavaren za prirub ili pojas dela sa kojim se spaja.

Prirubnicu ili pojas na krajevima ukleštenog nosača ne zavariti za vertikalni lim oslonca. Rastojanje između lima oslonca i kraja priruba, ili pojasa, je jednako kao dve deblјine pojasa ili priruba, a kraj pojasa ili priruba je zakošen pod uglom 30o (vidi sliku 7.02.2.1.s).

5) Strukovi nosača, međusobno spojeni pod uglom manjim od 135o na mestima loma su ukrućena protiv izvijanja (izbočenja) pomoću dvostrukih kolena, koja se protežu do polovine visine struka, tako da ugao loma dele popola. Pri uglu od 90o dozvolјava se njihova zamena produžetkom pojasa nosača (vidi slike 7.03.3.5 – 1 i – 2).

6. Izrezi na konstrukciji trupa 1) Preporučuje se da se svi izrezi na uzdužnim vezama trupa plutajućeg objekta postave

svojom dužom stranom u uzdužnom smeru plutajućeg objekta. 2) Svi pravougli izrezi na uzdužnim vezama imaju zaoblјenje u uglovima, sa

poluprečnikom ne manjim od 0,1 širine izreza. 3) Izrezi (ako ih ima više) po mogućnosti su raspoređeni u jednoj liniji duž plutajućeg

objekta, i ne postavlјa se više izreza u jednom poprečnom preseku. Uzdužne veze presečene izrezima se završavaju na posebno postavlјenoj poprečnoj vezi i zavaruju se za nju.

4) U strukovima nosača mogu se napraviti otvori za olakšanje sa zaoblјenim uglovima na ovaj način: (1) Nosači, opterećeni pretežno na savijanje, mogu da imaju otvore tolike visine da je

ivica otvora udalјena od slobodne ivice nosača ne manje od 0,25 visine nosača.

26

Dužina otvora nije veća od njegove dvostruke širine, a rastojanje između ivica dvaju susednih otvora nije manje od dužine manjeg otvora.

(2) Nosači, opterećeni pretežno na istezanje ili pritisak mogu da imaju otvore kao pod (1) . Međutim, izrezi su kompenzovani.

(3) Nosači, opterećeni pretežno na smicanje ili uvijanje nemaju otvore za olakšanje. (4) Ne dozvolјava se izrada izreza u nosaču neposredno ispod krajeva kolena, koja

ukrućuju nosače, ni blizu oslonaca. Otvori se nalaze na rastojanju najmanje 1/2 visine nosača od krajeva kolena. Rastojanje od ivice tih izreza na rebrenicama i okvirnim vezama do ivice izreza koji služe za prolaz uzdužnog nosača konstrukcije nije manje od visine tih nosača.

(5) Visina izreza za protok vode ne prelazi 1/5 visine nosača, ali ipak ne više od 90 mm. Dužina tih izreza jednaka je 15 deblјina lima opločenja za koji je nosač zavaren, ali ne više od 150 mm. Kod većih dimenzija izreza za protok vode ili nafte delovi konstrukcije oslablјeni izrezima su ojačani.

7. Zavareni spojevi 1) Zavareni šavovi su raspoređeni na presecima gde je konstrukcija najmanje napregnuta i

što dalјe od naglih promena preseka. 2) Izbegavati nagomilavanje šavova, njihovo ukrštanje pod oštrim uglom i bliske

paralelne stične zavare, ili ugaone i stične zavare. Razmak između paralelnih šavova nije manji od:

- 200 mm - između paralelnih stičnih šavova; - 75 mm - između paralelnih ugaonih i stičnih šavova; - 50 mm - između paralelnih ugaonih i stičnih šavova na dužini do 2 m. Ugao između dva stična šava, koji se ukrštaju nije manji od 60o.

3) Zavareni spoj na mestima gde je element oblikovan na hladno poluprečnikom manjim od 3 deblјine lima, nije dozvolјen. Rastojanje zavarenog spoja od mesta gde počinje hladno oblikovan deo mora da iznosi najmanje 3 deblјine lima. Zavareni spojevi na mestu gde je element hladno oblikovan, dozvolјavaju se samo uz saglasnost nadležnog organa .

4) Pri ukrštanju šavova unutrašnje konstrukcije plutajućeg objekta, jedan od šavova je prekinut izrezom. Pri punom provaru stičnog šava i nakon toga glatko obrađenog mesta na stičnom šavu za prolaz ugaonog šava, mogu se šavovi ukrštati bez izreza.

5) U području lokalnih koncentracija naprezanja u limovima, uzeti deblјe limove a ne udvojene. Ako je nemoguće izbeći udvajanje limova, izvršava se zavarivanje po celoj konturi, a na većim površinama privariti lim kroz otvore na razmaku ne većem od tridesetostruke deblјine dodatnog lima.

6) Sučeoni zavareni šav (1) Vrsta sučeono zavarenog šava zavisi od postupka pri zavarivanju i o deblјini limova

i profila koji se spajaju . 7) Ugaoni zavar

(1) Ugaoni zavar u konstrukciji trupa je izveden neprekinutim ili prekinutim zavarom. (2) Računska deblјina ugaonih zavara „a”, u mm , pri ručnom i poluautomatskom

zavarivanju nije manja od: - za jednostrani zavar:

tS0,2a (7.02.7.7.2-1)

- za obostrani zavar:

27

tSaa (7.02.7.7.2-2)

gde je: α − koeficijent čvrstoće zavarenog spoja, uzima se prema tabeli

7.02.7.7.2; S − manja deblјina elemenata koji se spajaju, (mm); t − korak zavara na jednoj strani zavarenog spoja, (mm); ℓ − dužina zavara, (mm); Kod neprekinutog zavara u formulama 7.02.7.7.2-1 i 7.02.7.7.2-2 uzimaće se t/ℓ=1. Deblјina ugaonog zavara (njeogova računska visina) iznosi : - pri ručnom zavarivanju aruč = a ; - pri poluautomatskom ili automatskom zavarivanju za prvi prolaz, aaut ≤ 1,4 a gde je:

a − visina ravnokrakog trougla, upisanog u presek zavara (slika 7.02.7.7.2). Odnos između katete ugaonog zavara i visine ravnokrakog trougla upisanog u presek zavara (vidi sliku 7.02.7.7.2) uzeti k = 1,4 a ili a = 0,7 k . Pri zameni predviđenog ručnog zavara sa poluautomatskim ili automatskim, deblјina ili kateta (u zavisnosti od toga šta je uzeto za osnovu proračuna), može biti umanjena ali ne više od 30% za jednoslojni zavar. Za višeslojni zavar veličina navedenog umanjenja podleže posebnom odobrenju nadležnog organa.

Slika 7.02.7.7.2 – Karakteristične veličine ugaonog zavara

(3) Jednostrani prekidni ugaoni zavari mogu se izvoditi do deblјine elemenata koji se

spajaju koja nije veća od 5 mm (4) Dužina ugaonog zavara ℓ, kod prekinutog zavarivanja, nije manja od 50 mm. Korak

zavara t nije veći od 150 mm. Deblјina ugaonog prekinutog zavara nije veća od 0,6 deblјine lima kod limova deblјine do 6 mm, a za limove deblјe od 6 mm ne veća od 0,7 deblјine lima.

Deblјina ugaonih zavara nije manja od:

S, (mm) a, (mm) 4 2,5

10 3,0 15 3,5

> 15 0,25S + 0,5 (5) Konstrukcije trupa koje su izložene dejstvu većih udarnih i promenlјivih

opterećenja (postolјe ispod motora sa unutrašnjim sagorevanjem i sl), kao i rebro koje se zavaruje za oplatu ili pojas, deblјine veće od 8 mm je zavareno sa potpunim

28

provarom, to jest skošeno sa jedne ili obe strane, a zavar je ugnut, sa blagim prelazima ka površini limova (vidi sliku 7.02.7.7.5).

Slika 7.02.7.7.5 –Zavar sa potpunim provarom

Tabela 7.02.7.7.2 – Koeficijent čvrstoće zavarenog spoja

Dozvolјava se:

P.T Elementi koji se spajaju

Koefici- jent

čvrstoće zavarenog spoja (α)

Naizme- nični ili lančani zavar

Jedno- strani nepre- kidni zavar

Jedno- strani

prekidni zavar

1 2 3 4 5 6 1 Statve, gredna kobilica

1.1 Pojedini delovi međusobno i sa spolјnom oplatom

0,40

2 Konstrukcija dna

2.1

Strukovi punih pasmi i rebrenica sa oplatom dna, pokrovom dvodna i pojasom

0,20 H

2.2

Strukovi punih pasmi i rebrenica sa oplatom dna, pokrovom dvodna i pojasom u predelu fundamenata motora sa unutrašnjim sagorevanjem

0,30

2.3 Pune rebrenice sa punim pasmama

0,35

2.4 Strukovi punih rebrenica sa uzvojem

0,40

2.5

Vodonepropusne pune rebrenice i pune pasme za spolјnu oplatu i pokrov dvodna

0,35

2.6 Pune pasme za pregrade 0,40

2.7 Lake rebrenice sa spolјnom oplatom i pokrovom dvodna

0,15 H H H

2.8 Uzdužnjaci sa spolјnom oplatom i pokrovom dvodna

0,15 H H H

2.9 Oplata dvodna sa oplatom boka i dvoboka

0,40

3

3.1

Strukovi okvirnih rebara i bočnih proveza sa spolјnom oplatom i pojasom

0,20 H

3.2 Okvirna rebra i bočne proveze, međusobno i sa pregradama 0,40

3.3 Rebra sa spolјnom oplatom i strukovi rebara sa svojim

0,20 H

29

pojasom u predelu 0,2 dužine plutajućeg objekta od kraja plutajućeg objekta , kao i u tankovima balasta i goriva

3.4 Isto u ostalim delovima 0,15 H H H

3.5 Uzdužnjaci boka sa spolјnom oplatom

0,15 H H H

4 Konstrukcija palube 4.1 Okvirne spone i podveze za

opločenjem palube i pojasom 0,20 H

4.2 Okvirne spone sa oplatom boka i podvezom

0,40

4.3 Podveze sa pregradama 0,40 4.4 Poluspone sa opločenjem

palube, pojasom i spolјnom oplatom

0,35

4.5 Spone i uzdužnjaci palube sa opločenjem palube

0,15 H H H

4.6 Spone i uzdužnjaci palube sa opločenjem palube, na palubama na koje se slaže teret

0,20 HH)

4.7 Pražnice grotala za palubu i pražnice ventilacionih cevi za paubu

0,35

4.8 Upore za palubu i pokrov dvodna, kolena upora za uporu, palubu, dvodno i druge veze

0,40

5 Pregrade 5.1 Vertikalni i horizontalni okviri

sa limovima pregrade i svojim pojasom

0,20 H

5.2 Vertikalni i horizontalni okviri , međusobno i sa pojasevima ukrućenja dna, boka i palube

0,20

5.3 Ukrepe pregrade (vertikalne i horizontalne) sa limom pregrade i svojim pojasom

0,15 H H H

5.4 Sudarne pregrade, pregrade tankova za vodu i gorivo sa spolјnom oplatom i sa palubom

0,40

5.5 Ostale pregrade sa spolјnom oplatom i sa opločenjem dvodna i sa palubom

0,35

5.6 Uzdužne pregrade sa poprečnim pregradama

0,40

6 Palube, platforme i nadgrađa 6.1 Palubna proveza palube

čvrstoće sa spolјnom oplatom 0,50

6.2 Palubna proveza ostalih paluba i platformi sa spolјnom oplatom

0,40

6.3 Zidovi i pregrade nadgrađa sa palubom 0,40

30

7 Postolјa 7.1 Limovi, rebrenice i kolena

postolјa motora sa unutrašnjim sagorevanjem, međusobno, sa spolјnom oplatom, opločenjem dvodna i svojim pojasevima

0,40

7.2 Limovi nosača ostalih mašina i kotlovskih postolјa sa spolјnom oplatom, pokrovom dvodna i svojim pojasevima

0,30

7.3 Kolena mašinskog i kotlovskog postolјa sa strukovima postolјa 0,40

7.4 Isto, sa pojasevima 0,30

7.5 Pojas postolјa sa strukom postolјa i rebrenicama i kolenima

0,50

Napomena: H) – Samo za plutajuće objekte na čijim se palubama ne smeštaju trejleri

ili vozila 8) Zavarivanje elemenata

(1) Struk i pojas ukrućenja pregrada i drugi nosači kojima su krajevi slobodni, tj nisu uklešteni kolenima, ili nisu zavareni za poprečne nosače, zavareni su dvostrukim neprekinutim ugaonim zavarom sa koeficijentom čvrstoće zavara α = 0,4 (vidi sliku 7.02.7.8.1).

Slika 7.02.7.8.1 –Zavarivanje nosača čiji su krajevi slobodni

(2) Strukovi nosača koji na ivicama imaju izreze veće od 20 mm, su u uglovima tih

izreza zavareni sa obe strane na dužini jednakoj dužini propisanog prekidnog zavara (slika 7.02.7.8.2).

Slika 7.02.7.8.2 –Zavarivanje struka nosača kod izrez većih od 20 mm

(3) Kolena su zavarena za ukrućenja, oplatu i pregradu, dvostrukim neprekinutim

ugaonim zavarom sa koeficijentom čvrstoće α = 0,4. (4) Na delovima nosača na kojima su postavlјena kolena, zavar struka nosača sa

pojasom i opločenjem je najmanje jednak zavaru na kolenu. 9) Zavarivanje na preklop

31

(1) Dozvolјava se izrada, zavarivanjem na preklop, konstrukcija trupa osim niže navedenih konstrukcija: − svih konstrukcija trupa u tankovima i rezervoarima predviđenih za smeštaj

opasnih tečnosti i gasova; − strukture boka, dna i palube u mašinskom prostoru; − konstrukcije trupa u predelu fundamenata pomoćnih motora (agregata) i ispod

tehnološke opreme; − okvirne veze; − u predelima koji su izloženi značajnim koncentrisanim teretima; − delova brodske konstrukcije izloženih dejstvu značajnih opterećenja (na granici

dopuštenih naprezanja), a takođe i veze, kod kojih u toku eksploatacije može doći do značajnih preopterećenja.

(2) Pri raspoređenju zavara na preklop ispunjavaju se zahtevi podtačke 7.02.7.1 i 7.02.7.2

(3) Preklop elemenata u spoju na preklop nije manji od B = 1,5 . S + 20 (mm) (7.02.7.9.3) gde je: Ѕ - deblјina tanjeg elementa u spoju, (mm). Kod limova deblјine 3 do 4 mm dozvolјava se jednostrani zavar. (4) Spajanje na preklop konstrukcija se izvršava neprekinutim, po konturi na obe strane

lima, ugaonim šavom, na način da se dobiju zatvorene konture zavara. Koeficijent čvrstoće ugaonog zavarenog šava je 0,4.

(5) Stikovi i šavovi spolјne oplate, unutrašnje oplate dvodna i dvoboka se zavaruju uz pomoć podmetnute trake (vidi sliku 7.02.7.9.5), deblјine ne manje od deblјine deblјeg lima iz spoja, pri čemu podmetnuta traka je smeštena sa unutrašnje strane oplate. Ivice limova oplate su razmeštene, ako to moguće, u jednoj liniji (pravcu) (vidi sliku 7.02.7.9.5). Razmak između ivica limova nije manji od 3Ѕ1 , gde je Ѕ1 - deblјina deblјeg lima iz spoja. Dozvolјava se zavarivanje lima na preklop bez podmetnute trake.

Slika 7.02.7.9.5 – Zavarivanje limova na preklop sa podmetnutom trakom

(6) Podmetnute trake, zahtevane prema 7.02.7.9.5, stikova oplate su spojene sa limom

poprečne pregrade ili poprečnog okvira, šavovi oplate su spojeni sa limovima pokrova dvodna, bočne proveze ili platforme. Ako ne postoji takav građevni element, dozvolјava se korišćenje valјanih profila poprečnog ili uzdužnog orebrenja u svojstvu podmetnute trake oplate (vidi sliku 7.02.7.9.6).

32

Slika 7.02.7.9.6 – Zavarivanje limova na preklop preko valјanih profila

i podmetnute trake

Spajanje struka okvirnog ukrućenja ili lima pregrade sa podmetnutom trakom spolјašnje ili unutrašnje oplate je između dva unutrašnja šava kojima je spojena traka. (7) Za vezu između uzvoja sa limom dna i boka, na preklop, pomoću valјanog ugaonog

profila vidi 7.03. stav 6. podtačka 3 Uzvojni lim. (8) Ne dozvolјava se spoj stikova strukova i pojasa okvirnih ukrućenja na rastojanju

manjem od 150 mm, sa obe strane od odgovarajućih ivica limova oplate, koji su spojeni zavarom na preklop (vidi sliku 7.02.7.9.8).

Slika 7.02.7.9.8 – Minimalni razmak varova strukova i pojasa okvirnih ukrućenja od ivica limova

zavarenih na preklop

7.03 Određivanje dimenzija elemenata trupa plutajućeg objekta 1. Kobilica, statve, zrcala

1) Gredna kobilica Plutajući objekti sa nagibom dna imaju grednu ili plosnu kobilicu. Dimenzije pravougaone gredne kobilice nisu manje od:

visina h = 1,12 L + 70 (mm) ; deblјina s = 0,36 L + 9 (mm) .

2) Statve Krajevi plutajućih objekata oštrih formi se završavaju statvama. Statve mogu da budu pune ili da budu napravlјene od lima ili ugaonika. Dimenzije pune statve pravougaonog preseka nisu manje od:

visina h = 0,9 L + 63 (mm) ; deblјina s = 0,36 L + 9 (mm).

Statve nekog drugog punog preseka (na primer okruglog) ili livene statve imaju odgovarajuću čvrstoću kao puna statva pravougaonog preseka. Livena statva je jednostavna i ima, što je bolјe moguće, izlivena zaoblјenja. Deblјina statve, izrađene od lima ili ugaonika, nije manja od:

33

s = 1,12 ∙ L1/2 (mm) Širina pojasa ugaonika nije manja od devetostruke zahtevane deblјine, lim statve se produžava 100 mm iza zaoblјenja statve. Statva, izrađena od lima ili ugaonika, je ukrućena kolenima, postavlјenim na rastojanju ne većem od 500 mm , a koja prelaze statvu ne manje od 75 mm. Preporučuje se da kolena dolaze do najbližeg rebra. Kolena nisu tanja od 0,7 deblјine lima statve.

Slika 7.03.1.2 Statva od lima

3) Kod plutajućih objekata pravougaone forme konstrukcija ogledala je jednaka sa

konstrukcijom bokova. 2. Struktura dna

1) Postavlјanje punih rebrenica Kod poprečnog sistema gradnje dna, pune rebrenice se postavlјaju u skladu sa

postavlјenim rebrima, i to na svakom rebru u mašinsko - kotlovskim prostorima i pikovima, a u ostalim prostorima u krajnjem slučaju na svakom četvrtom rebru. Između punih rebrenica se postavlјaju lake rebrenice.

Kod uzdužnog sistema konstrukcije dna, postavlјaju se u skladu sa zahtevima za položaj rebara, u krajnjem slučaju na svakom četvrtom rebru, pri čemu međusobni razmak punih rebrenica i odstojanje rebrenice od pregrade nisu veći od 2,4 m .

2) Otporni moment punih rebrenica u prostorima koji se ne tretiraju kao mašinski prostor ili skladište nije manji od:

W=k∙K1∙a1∙(d+u)∙B1

2 (cm3) (7.03.2.2-1) gde je: a1 - rastojanje između punih rebrenica (m) ; B1- dužina pune rebrenice između oslonaca, ali ne manje od 0,5 B, (m). Kao oslonci punih rebrenica smatraju se bokovi plutajućeg objekta, uzdužne

pregrade i unutrašnji bokovi (zidovi dvoboka), k = 6,0 kod poprečnog sistema gradnje dna plutajućeg objekta k = 4,5 kod uzdužnog sistema gradnje dna plutajućeg objekta K1 = vidi formulu 7.03.2.2-3.

Moment inercije punih rebrenica za uzdužni sistem gradnje dna nije manji od momenta inercije dobijenog po formuli.

2

1

1vp

a

BZl45,0l

(cm4) (7.03.2.2-2)

gde je: Iv - moment inercije uzdužnih rebara dna, (cm4) ;

34

Z - broj uzdužnih rebara dna koji presecaju raspon B1 a1 i B1 - vidi prethodnu formulu. Ako postoje pune pasme otporni moment rebrenica, može se smanjiti množenjem

koeficijentom K1 , po formuli :

83,0

I

l25,01KK

n

po1 (7.03.2.2-3)

gde je: Ip - moment inercije rebrenice (cm4) ; In - moment inercije pune pasme (cm4) ;

Ko - koeficijent koji se određuje iz tabele 7.03.2.2 u zavisnosti od ℓ / B1 i broja punih pasmi a koji važi za odnos Ip / In = 0,83 ;

ℓ - raspon pune pasme između pregrada (m) ; B1 - dužina pune rebrenice između oslonaca, ali ne manje od 0,5 B, (m).

Za izračunato Ko > 1 u proračunu otpornog momenta rebrenica uzeti da je Ko = 1. Na plutajućim objektima sa nagibom dna, visina rebrenica je povećana u simetrali

objekta za 1/3 veličine nagiba dna, izmerenog na boku plutajućeg objekta. Na boku plutajućeg objekta visina rebrenice nije manja od dvostruke visine bočnog rebra.

Ukoliko na plutajućem objektu postoji skladište za teret pune rebrenice se proračunavaju prema opterećenju.

3) Otporni moment punih rebrenica u mašinskom prostoru Sa aspekta čvrstoće pod mašinskim prostorom plutajućeg objekta podrazumeva se

prostor u kome su smešteni mašinski i elektro urećaji i oprema, kao što su dizel motori, generatori, pumpe, uređaji za grejanje i klimatizaciju, tankovi i slično. Otporni moment rebrenice nije manji od :

W=6,5∙a∙d∙B2+20 (cm3) (7.03.2.3) Zavisno od potrebnog otpornog momenta rebrenice su od zavarenog „T” profila ili

ugaonika odgovarajućih dimenzija. Visina rebrenice na mestu izreza ispod mašine je što je moguće veća, a otporni moment rebrenice ispod mašine nije manji od 0,75 izračunate veličine. Pojas rebrenice je ukrućen kolenima, postavlјenim u uglovima.

U slučaju ako je po celoj dužini mašinskog prostora postavlјeno, četiri i više punih pasmi, koje služe kao fundamenti motora, sa elastičnim osloncima, dozvolјava se da se moment otpora rebrenica dobijen po formuli (7.03.2.3) umanji za 20% pod uslovom da odnos dužine prema širini mašinskog prostora ne prelazi 1.

Tabela 7.03.2.2- Koeficijent Ko za odnos Ip / In = 0,83 Ko za broj punih pasmi

ℓ / B1 1 2 3 i više od 0,3 do 0,7 0,75 0,70 0,65

0,8 0,87 0,70 0,65 0,9 0,98 0,82 0,70 1,0 1 0,95 0,82 1,1 1 1 0,94 1,2 1 1 1

35

Slika 7.03.2.2 Rebrenice na plutajućim objektima sa nagibom dna

Slika 7.03.2.3 Rebrenice u mašinskom prostoru, umanjenje visine ispod motora

4) Rebrenice na okvirnim rebrima Rebrenice koje se spajaju sa okvirnim rebrima, su izvedene od zavarenog „T” profila.

Poprečni presek prirubnog pojasa nije manji od dvostrukog pojasa pune rebrenice. Kada razmak između okvirnih rebara iznosi 2 m i manje udvostručenje prirubnog pojasa nije potrebno.

5) Lake rebrenice Otporni moment lakih rebrenica dna, smeštenih između punih rebrenica, nije manji od:

W=4,5∙a∙(d+u)∙b2 (cm3) (7.03.2.5) gde je: a - razmak između lakih rebrenica (m) ;

b - raspon lake rebrenice između oslonaca, ali ne manji od B / 4 (m). Oslonce lake rebrenice dna čine bok objekta, uzdužne pregrade i unutrašnji bokovi (dvobokovi), upore i pune pasme.

6) Uzdužnjaci dna Uzdužni sistem strukture dna može se primeniti u području svih delova plutajućeg

objekta, osim u području mašinskog prostora. Razmak uzdužnjaka nije veći od 600 mm. Ako plutajući objekt ima uzvoj sa radijusom zakrivlјenja većim od 500 mm i

36

konstrukciju izrađenu po uzdužnom sistemu, najmanje jedan uzdužnjak se postavlјa u području uzvoja.

Ako plutajući objekt ima uzvoj sa radijusom zakrivlјenja većim od 500 mm i konstrukciju izrađenu po uzdužnom sistemu, najmanje jedan uzdužnjak se postavlјa u području uzvoja.

Otporni moment uzdužnjaka dna nije manji od:

2200

Luda2,5W

(cm2) (7.03.2.6-1)

gde je: a – razmak uzdužnjaka, (m) ; ℓ – raspon uzdužnjaka dna, uklјučujući i njihova uklјeštenja na krajevima, (m).

Osloncima uzdužnjaka dna smatraju se poprečne pregrade i pune rebrenice.

Gipkost uzdužnjaka dna nije veća od 100, tj:

100

f

I

100

2

1

e

v

(7.03.2.6-2)

gde je: fe površina poprečnog preseka uzdužnjaka dna zajedno sa nosećom širinom

pojasa, (cm2) ; Iv moment inercije uzdužnjaka dna zajedno sa nosećom širinom pojasa(cm4); ℓ raspon uzdužnjaka dna, uklјučujući i njihova uklјeštenja na krajevima (m).

Osloncima uzdužnjaka dna smatraju se poprečne pregrade i pune rebrenice. 7) Izvođenje uzdužnjaka dna Uzdužnjaci dna se prostiru od jedne do druge poprečne pregrade. Nјihov spoj sa

rebrenicama je u skladu sa 7.02.2.2. Uzdužnjaci dna, prekinuti na poprečnim vodonepropusnim pregradama, su spojeni

kolenom za pregradu. Dimenzije kolena određuju se prema tački 1.5.4. Rastojanje krajeva uzdužnjaka dna od lima pregrade nije veće od 20 mm, vidi sliku 7.03.2.7.

Slika 7.03.2.7 – Spajanje uzdužnjaka dna sa poprečnim vodonepropusnim pregradama

8) Puna pasma Na plutajućim objektima kojima se konstrukcija dna sastoji od naizmenično postavlјenih

punih i lakih rebrenica, ili koji imaju uzdužni sistem konstrukcije dna, se postavlјaju pune pasme u tolikom broju da njihovo međusobno rastojanje i odstojanje od boka ne prelazi 2,5 m. Na dužini gde navedeni plutajući objekti imaju dno sa nagibom, jedna puna pasma je u simetrali plutajućeg objekta.

37

Ostali plutajući objekti, ako su širi od 6 m, ili ako imaju nagnuto dno, bez obzira na vrstu konstrukcije dna dovolјno je da imaju samo jednu punu pasmu u simetrali plutajućeg objekta.

Srednja puna pasma se prostire od jedne do druge statve na krajevima, a na plutajućim objektima pontonske forme do krajnjih čeonih limova. U području mašinskog prostora ne mora da se postavi srednja puna pasma, ako su postolјa motora u području mašinskog prostora neprekinuta, a krajevi centralne pune pasme ulaze u mašinski prostor najmanje za dva razmaka rebra.

9) Dimenzije punih pasmi Visina i deblјina struka centralne pune pasme nisu manje od visine i deblјina struka

pune rebrenice. Prirubni pojas ima presek jednak preseku pojasa rebrenice. Prirubni pojas je neprekinut između pregrada i izrađen od plosnog ili profilisanog čelika (slika 7.03.2.9.1).

Bočne pune pasme imaju dimenzije punih rebrenica. Prirubni pojas bočne pune pasme je interkostalno zavaren za pojas rebrenice (slika 7.03.2.9.2 -1). Ako je pojas rebrenice izveden u obliku priruba, interkostalno zavarivanje se ne dozvolјava, te pojas pune pasme je neprekinut i zavaren odozgo (slika 7.03.2.9.2 -2).

Pune pasme koje se završavaju na pregradama se nastavlјaju iza pregrade u obliku kolena za najmanje dva razmaka rebara.

Na poprečnim pregradama je prirubni pojas pune pasme zavaren po celom preseku. Za spoj se preporučuje horizontalno koleno sa obe strane pojasa, kome je širina jednaka širini pojasa, a dužina jednaka dvostrukoj širini.

Slika 7.03.2.9.1 – Centralne pune pasme

Slika 7.03.2.9.2 – 1 Slika 7.03.2.9.2 – 2 Bočne pune pasme sa zavarenim pojasom Bočne pune pasme sa prirubom

10) Pasme od valјanih profila Na plutajućim objektima na koje se ne odnose zahtevi podtački 8) i 9) su postavlјene

pasme od valјanih profila. Ako širina „B” tih plutajućih objekata prelazi 6 m, uz punu centralnu pasmu treba postaviti bočne pasme. One su postavlјene preko punih rebrenica

38

i zavarene za njih. Broj i minimalna površina poprečnog preseka navedeni su u tabeli 7.03.2.10.

Tabela 7.03.2.10 – Broj i površina bočnih pasmi

Širina plutajućeg objekta , (m) Broj pasmi Površina poprečnog preseka,

(cm2)

Više od 2,5 do 6 1 6,0 Više od 6 do 9 2 9,0 Više od 9 do 12 4 11,0 Više od 12 do 15 6 13,5

Pasme su postavlјene simetrično prema simetrali plutajućeg objekta, po mogućnosti na jednakom međusobnom rastojanju.

Na poprečnim pregradama pasme su zavarene po celom preseku. Preporučuje se da se za spoj primene horizontalna kolena sa obe strane profila, širine jednake širini profila, a dužine jednake dvostrukoj širini.

3. Struktura boka 1) Razmak rebara Kod poprečnog sistema gradnje razmak nije veći od 0,6m. Za male plutajuće objekte

kojima je spolјna oplata deblјine 4 mm preporučuje se razmak rebara 0,4 − 0,5m. Kod uzdužnog sistema gradnje, razmak između uzdužnih rebara nije veći od 0,6m, a

razmak između okvirnih rebara ne veći od 2,4m. Uzdužni sistem gradnje boka može se primeniti u svim delovima plutajućeg objekta.

2) Rebra Otporni moment rebara nije manji od:

W=3,8 ∙ a ∙ Do ∙ ℓ2 + 2 (7.03.3.2)

gde je: ℓ - rastojanje izmereno na boku, između gornje ivice rebrenice i donje ivice

spone, (m); Do - bočna visina na L/2 plutajućeg objekta između tačke preseka palube i boka i

tačke preseka produžene linije dna i boka, (m). Vrednost otpornog momenta pri primeni jedne bočne proveze prema 7.03.st.3.podtačka

6 može se smanjiti za 35%. Vrednost otpornog momenta rebara ni u kom slučaju nije manja od 6 cm3 . Otporni moment rebara u području tankova za gorivo i vodu se povećava za 10% u

odnosu na vrednost zahtevanu u formuli 7.03.3.2. On nije manji od otpornog momenta ukrepa pregrada tankova, zahtevanog u 7.03.stav 3. podtačka 6.

Otporni moment rebara, koja su spojena sa okvirnom sponom pri uzdužnoj konstrukciji palube i poprečnom sistemu konstrukcije boka i dna, se uvećava za 100% u odnosu na vrednost zahtevanu u formuli 7.03.3.2.

Ako je ugao između ravni rebara i spolјne oplate na vodnoj liniji najvećeg gaza na krajevima plutajućeg objekta manji od 70o, otporni moment tih rebara povećava se za 20% za svakih 10o, počev od 70o.

3) Spoj rebara Spoj krajeva rebara sa rebrenicama je prema slici 7.03.3.3–1, ili na drugi odgovarajući

način. Ako je spoj na preklop zavarivanje se izvršava po celoj konturi preklopa. Spoj krajeva rebara sa sponama je izveden pomoću kolena u skladu sa 7.02. stav 4.

podtačka 3.

39

Slika 7.03.3.3–1 – Spoj krajeva rebara sa rebrenicama i sponama

Spoj rebara sa krajnjim uzdužnim rebrom dna i sa krajnjom uzdužnom sponom pri

uzdužnom sistemu gradnje dna i palube, a pri poprečnom sistemu gradnje boka, se izvodi pomoću kolena prema slici 7.03.3.3–2.

Visina kolena na boku je jednaka visini pune rebrenice a deblјina jednaka deblјini struka rebrenice.

Ukoliko postoji uzdužna pregrada, spoj vertikalne ukrepe pregrade sa susednim uzdužnim rebrima dna i uzdužnim sponama palube se izvodi prema slici 7.03.3.3–2.

Slika 7.03.3.3–2 – Spoj krajeva rebara i vertikalnih ukrućenja uzdužne pregrade sa

uzdužnim ukrućenjima dna i palube

4) Bočna uzdužna rebra Otporni moment bočnih uzdužnih rebara nije manji od:

40

W = 5,4 . a . (d+u-x1) . ℓ2 (cm3) (7.03.3.4)

gde je: ℓ - raspon bočnih uzdužnih rebara (m) između oslonaca. Osloncima uzdužnih

rebara smatraju se okvirna rebra i poprečne pregrade; x1 - odstojanje predmetnog uzdužnog bočnog rebra od gornje ivice plosne kobilice

ili od tačke preseka unutrašnje strane spolјne oplate sa grednom kobilicom (m). Otporni moment bočnih uzdužnih rebara nije manji od 6 cm3. Na plutajućim objektima sa uzdužnim sistemom gradnje dna ili palube, dimenzije

krajnjih uzdužnih rebara uz dno ili palubu su jednake dimenziji uzdužnih rebara dna ili palube.

Bočna uzdužna rebra su neprekidna od pregrade do pregrade. Nјihov spoj sa okvirnim rebrima je urađen u skladu sa 7.02. stav 2.

Uzdužna rebra boka se spajaju sa pregradama pomoću kolena, kojima dimenzije odgovaraju 7.02. stav 4.

Razmak između krajeva bočnih uzdužnih rebara i limova pregrade nije veći od 20 mm. Na pregradama sa vertikalnim ukrepama bočna uzdužna rebra vezuju se za pregradu

saglasno sa slikom 7.03.2.7. 5) Okvirna rebra Minimalni broj okvirnih rebara, kod poprečnog sistema konstrukcije boka u svim

odelјenjima izvan mašinskog prostora određuje se zavisno od rastojanja poprečnih pregrada, vodonepropusnih ili propusnih, prema tabeli 7.03.3.5.

Tabela 7.03.3.5 – Minimalni broj okvirnih rebara

Razmak između pregrada (m) Broj okvirnih rebara Više od 6 do 10 1 Više od 10 do 15 2 Više od 15 do 20 3 Više od 20 na razmaku ne većem od 5 m

U mašinskom prostoru rastojanje između okvirnih rebara ili odstojanje okvirnog rebra

od poprečne pregrade nije veće od 2 m. Nјihov razmeštaj je takav da se nalaze u istim presecima (ravnima) sa krajevima pogonskih motora agregata.

Kod poprečnog sistema gradnje sa lakim rebrima (rebrima čiji je otporni moment prema 7.03. stav 3. podtačka 2 smanjen za 35% pri primeni jedne bočne proveze) i okvirnim rebrima i jednom bočnom provezom, rastojanje između okvirnih rebara nije veće od rastojanja navedenih u tabeli 7.03.3.5.

Dimenzije okvirnih rebara u svim prostorima plutajućeg objekta, osim mašinskog prostora, određuju se na sledeći način:

(1) Pri primeni sledećih sistema orebrenja: − poprečni po dnu i bokovima; − uzdužni po dnu i bokovima; − uzdužni po dnu i poprečni po bokovima;

Otporni moment okvirnih rebara je jednak otpornom momenturebrenica prema 7.03. stav 2. podtačka 2 pri rastojanju između okvirnih rebara od 5 m. Ako je rastojanje između okvirnih rebara 2 m ili manje, otporni moment je manji za 50% od njegove nominalne vrednosti za rastojanje od 5 m. Za rastojanje od 2 m do 5 m otporni moment određuje se linearnom interpolacijom

41

(2) Otporni moment okvirnih rebara kod uzdužnog sistema gradnje boka i poprečnog sistema gradnje dna nije manji od:

(7.03.3.5.2−1)

gde je: W0 – otporni moment rebrenica prema 7.03.2.2, (cm3) ; a p – rastojanje između okvirnih rebara (m); a' p – rastojanje između okvirnih rebara kod poprečnog sistema gradnje boka

uzeto prema tabeli 7.03.3.5, (m);

Slike 7.03.3.5 – 1 i 7.03.3.5 – 2

Spajanje okvirnog rebra sa punom rebrenicom i okvirnom sponom kod plutajućeg objekta sa palubom

Slika 7.03.3.5 – 3

Spajanje okvirnog rebra sa punom rebrenicom i okvirnom polusponom kod otvorenog plutajućeg objekta

Otporni moment okvirnih rebara u mašinskom prostoru nije manji od:

(7.03.3.5.2−2)

42

gde je:

W – otporni moment rebara prema 7.03.3.2, (cm3) ; P1 – snaga jednog motora, određena prema odgovarajućim standardima,

(kW) ; n – broj obrtaja motora, (o/min).

Okvirna rebra su od zavarenog „T” profila. Nјihovo spajanje sa punim rebrenicama i okvirnim sponama se vrši prema slici 7.03.3.5 - 1, 2 ili 3, ili na neki drugi odgovarajući način. Zamena zavarenog pojasa „T” profila profilom sa savijenim prirubnim pojasom dozvolјava se samo uz saglasnost nadležnog organa.

6) Bočna proveza Ako je visina boka u mašinskom prostoru veća od 2 m, neophodno je postaviti bočnu

provezu na polovini visine boka. Dimenzija proveze je jednaka dimenziji okvirnog rebra u mašinskom prostoru.

Bočna proveza se nastavlјa ispred prednje i iza zadnje pregrade mašinskog prostora u vidu kolena na dužini od dva razmaka između rebara.

Na strukturnim bočnim tankovima goriva koji se pružaju od dna do palube plutajućeg objekta, kojima je dužina veća od jednog razmaka rebara, postavlјa se bočna proveza na polovini visine tanka. Nјen otporni moment nije manji od:

W = 5 . t . h ℓ2 (cm3) (7.03.3.6−1) gde je: t – visina tanka goriva (m); h –visina prelivne cevi iznad bočne proveze (m);

ℓ –dužina tanka za gorivo (razmak između poprečnih pregrada tanka), (m). Kod konstrukcije boka sa naizmenično postavlјenim lakimrebrima, tj. rebrima kojima je otporni moment smanjen za 35%, prema 7.03.3.2, okvirnim rebrima i sa jednom bočnom provezom, moment inercije bočne proveze nije manji od:

(7.03.3.6−2)

gde je: Im – moment inercije lakog rebra (cm4) koji odgovara otpornom momentu,

prema 7.03.3.2, pre umanjenja za 35%; Do – vidi 7.03.3.2, (m); ap – razmak između okvirnih rebara (m) koji nije veći od razmaka

dobijenog prema tabeli 7.03.3.5. Spoj bočne proveze sa rebrima mora da odgovara podtački 7.02.2.2. Ako se odbojnik zavaruje za bočnu oplatu ispod završnog voja, visine određene prema

7.03.6.5, u ravni jednog od limova odbojnika, sa unutrašnje strane oplate se postavlјa interkostalna bočna proveza, zavarena za svako rebro.

4. Struktura palube 1) Raspored spona Palubne spone ili poluspone, kod poprečnog sistema gradnje su postavlјene u ravni

poprečne bočne konstrukcije (rebara).

43

Rastojanje između palubnih uzdužnih spona kod uzdužnog sistema gradnje nije veće od 0,6m, a rastojanje između okvirnih spona nije veće od 2,40 m. Uzdužni sistem gradnje palube može se primeniti na svim delovima plutajućeg objekta.

2) Otporni moment poprečnih spona i poluspona Otporni moment poprečnih spona i poluspona nije manji od:

W = 0,6 ∙ a ∙ p ∙ ℓ2 (cm2) (7.03.4.2) gde je: ℓ – neoslonjena dužina spone (m), uklјučujući i spojeve na krajevima;

Osloncima spone smatraju se bokovi objekta, uzdužne pregrade, palubne podveze prema 7.03.4.7, upore prema 7.03.4.8. Oslonci poluspone su takođe pražnice otvora izvedene prema 7.03.7.2. Vrednost ℓ nije manja od:

16

B (m)

Kod plutajućih objekata gde je 3,0 m ≤ B ≤ 4,5 m raspon spona se uzima tako da se podveze kao oslonci ne uzimaju u obzir.

p − opterećenje palube: − za palubu čvrstoće: p = 3,5 + 0,01 L (kPa); − za pokrivene i otvorene palube koje nisu palube čvrstoće: p = 3,5 (kPa); − za palube nadgrađa koje su nepristupačne za goste: p = 1,0 (kPa).

Pri proračunavanju spona koje nose teške konstruktivne delove i uređaje, postavlјene na palubi, kao što su vitla, jarboli i slično opterećenje palube se posebno proračunava.

3) Spojevi spona Krajeve spona spojiti pomoću kolena, izvedenih u skladu sa zahtevom 7.02.4, za rebra,

vertikalne ukrepe uzdužnih pregrada, ukruđenja zidova nadgrađa i za podveze. Neprekinute spone koje prolaze kroz struk podveze ili druge veze, su spojene sa njima u

skladu sa 7.02.2.2. 4) Poluspone U području palubnih otvora, ako rastojanje između boka plutajućeg objekta i pražnice ne

prelazi 1 m, spoj rebra i potpalubnog dela pražnice se izvodi pomoću kolena sa povijenim prirubom najmanje deblјine 0,75 L 1/2, a visine 0,12 D kod rebra, i 0,06 D kod pražnice, i širinom priruba jednakim najmanje 10 deblјina (vidi sliku 7.03.3.3–1). Ako je to rastojanje veće od 1 m, može se primeniti spoj kao i za spone (vidi 7.03.4.3).

5) Uzdužne spone palube Otporni moment uzdužnih spona palube nije manji od:

− u području 0,5 L, na srednjem delu plutajućeg objekta:

2∙20

Lp∙a6,0W

(7.03.4.5−1)

gde je: a − razmak između uzdužnih spona (m); p − opterećenje palube (kPa) (vidi 7.03.4.2); ℓ − raspon uzdužnih spona (m), uklјučujući i ukleštenje.

Za oslonce uzdužnih spona smatraju se poprečne pregrade i okvirne spone.

44

Za delove palube izvan područja 0,5 L, na srednjem delu plutajućeg objekta, vrednost otpornog momenta se može odrediti bez uticaja dužine plutajućeg objekta, tj. upotrebom formule (7.03.4.5−1) bez člana L / 20.

− gipkost uzdužnih spona nije veća od 70 tj:

70

f

I

100

2

1

e

v

gde je: fe −površina poprečnog preseka uzdužne spone zajedno sa nosećom širinom

pojasa (cm2); Iv − moment inercije uzdužne spone (cm4); ℓ − raspon uzdužnih spona (m), uklјučujući i ukleštenje.

Uzdužne spone se protežu od jedne do druge poprečne pregrade. One su sa okvirnim sponama spojene u skladu sa 7.02.2.2. Uzdužne spone prekinute na poprečnim vodonepropusnim pregradama se spajaju kolenima za pregradu ili vertikalnu ukrepu pregrade. Dimenzije kolena određuju se prema 7.02,4. Rastojanje krajeva uzdužne spone od lima pregrade nije veće od 20 mm.

Na pregradama sa horizontalnim ukrepama uzdužne spone palube vezuju se za pregradu saglasno sa slikom 7.03.2.7.

6) Okvirne spone i poluspone Okvirne spone i poluspone su postavlјene u ravni okvirnih rebara, prema 7.03.3.5, dalјe

u ravni poprečne pražnice većih palubnih otvora, ako na tim mestima ne postoje odgovarajuća palubna pojačanja.

Kod poprečnog sistema gradnje palube otporni moment okvirnih spona i poluspona je jednak otpornom momentu okvirnih rebara sa kojima su one spojene.

Otporni moment okvirnih spona kod uzdužnog sistema gradnje palube nije manji od momenta dobijenog po formuli:

− u području 0,5 L, sredine dužine plutajućeg objekta:

2p ∙

60

Lp∙a8,0W

(cm2) (7.03.4.6−1)

gde je: ap − razmak između okvirnih spona (m); p − opterećenje palube, prema 7.03.4.2 (kPa) ; ℓ − raspon okvirne spone (m).

Za delove palube izvan područja 0,5 L sredine dužine plutajućeg objekta, vrednost otpornog momenta se može odrediti bez uticaja dužine plutajućeg objekta, tj. upotrebom formule (7.03.4.6−1) bez člana L / 60.

Minimalni moment inercije okvirne spone kod uzdužnog sistema gradnje nije manji od momenta dobijenog po formuli:

(7.03.4.6−2)

gde je: Iv − moment inercije uzdužnih spona;

Z − broj uzdužnih spona, koje presecaju raspon ℓ, (ℓ, ap) prema podtački 7.03.4.6.

45

Izvođenje okvirnih spona je jednako izvođenju okvirnih rebara sa kojima su spojene. Kod uzdužnog sistema gradnje okvirna spona je izvedena od zavarenog „T” profila.

Spoj okvirne poluspone sa okvirnim rebrom je izrađen u skladu sa slikom 7.03.3.5 – 3. 7) Palubne podveze Palubna podveza se postavlјa na svim mestima gde poprečne spone nisu oslonjene na

dužini većoj od 0,5 B. Preporučuje se da se podveze nalaze iznad punih pasmi, sa kojima su spojene uporama.

Na plutajućim objektima širine B ≤ 3,0 m ne treba postavlјati podveze. Na plutajućim objektima gde je 3,0 m ≤ B ≤ 4,5 m podveze se postavlјaju u simetrali

objekta. Podveze se protežu što je moguće dalјe ka krajevima objekta. Otporni moment palubne podveze nije manji od vrednosti dobijene po formuli:

W = k∙p∙b∙ ℓ 2 + 10 (cm2) (7.03.4.7) gde je:

p − palubno opterećenje (kPa), prema 7.03.4.2; b − širina (m), izmerena između sredina neoslonjenih polјa sa obe strane

podveze; ℓ −neoslonjena dužina podveze (m). Osloncima podveze smatraju se poprečne

pregrade i upore. k −0,56 za podveze ukleštene na krajevima pomoću kolena ili neprekinute, a

koje se protežu na dva razmaka između rebara iza oslonca; p − 0,74 za podveze bez ukleštenja ili bez produženja za dva razmaka između

rebara iza oslonca. Otporni moment podveze na plutajućim objektima širine 3,0 m ≤ B ≤ 4,5 m nije manji

od otpornog momenta spona. Ako podveza ima nekoliko raspona raznih dimenzija, prelaz sa veće dimenzije na manju

se izvršava na dužini 1/4 manjeg raspona. Kolena koja služe za ukleštene krajeva podveze, imaju radnu dužinu katete jednaku

visini podveze, deblјinu jednaku deblјini struka podveze i pojas dimenzije jednak dimenziji pojasa podveze. Ako se za oslonce ne primenjuju kolena, ti oslonci su dovolјni da prime transverzalnu silu.

Podveza je spojena vertikalnim kolenima prema slici 7.03.4.7-a, najmanje sa svakom četvrtom sponom i iznad upora sa odgovarajućom sponom sa dva vertikalna kolena, prema slici 7.03.4.7-b.

Slike 7.03.4.7-a i 7.03.4.7-b

Spajanje podveze sa sponom vertikalnim kolenima 8) Upore Upore se postavlјaju na mestima na kojima veća pojedinačna opterećenja ne mogu da

budu poduprta pregradama ili podvezama i tamo gde treba smanjiti raspon nosača palube ili dna.

Upore u nadogradnji su, po mogućnosti, postavlјene iznad upora u trupu.

46

Ako je takav raspored nemoguć, između gornjih i donjih upora se postavlјa dovolјno čvrsta okvirna spona ili podveza.

Upore u trupu plutajućeg objekta se oslanjaju na strukturu dna. Ako upora stoji između rebrenica, potrebno je da se između susednih rebrenica postavi dovolјno čvrst nosač. Pri većim silama u osloncima, ispod upore se postavlјa uzdužna puna pasma preko koje se oslonačke sile prenose na nekoliko rebrenica.

Ako se upora oslanja na punu rebrenicu ili punu pasmu van njihovih presecišta, struk pune rebrenice ili pune pasme se ukrućuje u saglasnosti sa slikom 7.03.4.8.

Slika 7.03.4.8 – Ukreplјenje pune rebrenice na mestu oslanjanja upore

Površina poprečnog preseka pune okrugle upore nije manja od:

21

21

22 N35,1N1028,1N036,0S (cm3) 7.03.4.8 – 1)

gde je: ℓ1 − dužina upore uklјučujući i ukrućenja u krajevima (m); N − opterećenje koje deluje na uporu, određeno po formuli: N = p∙b∙ ℓ + Σi(bℓp)i + q(kN)

ℓ − srednja dužina palube oslonjena na uporu (m) (razmak između susednih upora po dužini objekta);

b − srednja širina palube oslonjena na uporu (m) (razmak između susednih upora po širini objekta);

p − palubno opterećenje, prema 2.4.2.1 (kPa) ; q − težina mehanizma uređaja, koji opteređuje uporu, uvećana za 25%, (kN); Σi(bℓp)i − suma opterećenja postavlјenih iznad upore, koja dejstvuje na

posmatranu uporu,( kN). Spolјni prečnik, d2, okruglih cevnih upora nije manji od prečnika određenog po

formuli:

2

1

2

142

141

21

22 10N18,2dNd9N21N6,4d

(mm) (7.03.4.8 – 2)

gde je:

47

N, ℓ1 − vidi objašnjenje oznaka za formulu 7.03.4.8 – 1 d1 − unutrašnji prečnik okrugle cevne upore,(mm). U prvom približenju može se uzeti da je: d1 = 1,55∙d + 15 (mm) d − prečnik pune upore, prema formuli 7.03.4.8 – 1 (mm) Ako se za upore ne uzimaju okrugli preseci, tada:

- za upore punog preseka površina preseka nije manja od površine preseka pune okrugle upore, a vitkost upore nije veća od vitkosti pune okrugle upore,

- upore od profila nemaju površinu poprečnog preseka manju od površine poprečnog preseka cevne okrugle upore, niti vitkost veću od vitkosti cevne okrugle upore.

Koeficijent vitkosti:

2

1

min

1

S

I

gde je: Imin − najmanji moment inercije poprečnog preseka (cm4); S − površina poprečnog preseka (cm2); ℓ1 − dužina upore uklјučujući i ukrućenja u krajevima (cm); Cevne upore koje se mogu oštetiti pri premeštanju teških predmeta, imaju deblјinu zidova

veću od 5 mm. U tankovima za gorivo se ne postavlјaju cevne upore ili šuplјe profile drugih oblika.

5. Opločenje palube 1) Limovi palube čvrstoće U području 0,5 L na srednjem delu plutajućeg objekta limovi palube čvrstoće kod

poprečnog sistema gradnje palube, s, nemaju manju deblјinu od:

(7.03.5.1 – 1)

gde je: k − koeficijent iz tabele 7.03.5.1 – 1; ℓn − dužina prvog sprata nadogradnje (m); ΔS − 0 za zona plovidbe(plutanja) 3; a − razmak između rebara, koji se ne uzima manji od 0,5 m. U formuli (7.03.5.1 – 1) ako je (L - 18,4)1/3 < 1 treba uzeti (L - 18,4)1/3 = 1

Tabela 7.03.5.1–1 – Koeficijent k Dužina L

(m) do 20 m 30 40 50 60 m i više

k 1,99 2,10 2,22 2,50 2,83 Deblјina limova palube, određena prema formuli 7.03.5.1 – 1 kod uzdužnog sistema gradnje palube može se smanjiti za 25%. Pri tome u formuli treba staviti za a razmak između uzdužnih spona. Deblјina limova palube za bilo koji način gradnje u području 0,5 L srednjeg dela plutajućeg objekta, ipak, nije manja od:

S = 0,6 ∙ l1/2 (mm) (7.03.5.1 – 2)

48

ali ne manja od 3 mm, a u području tankova ne manje od 5 mm.

Ako postoje palubni otvori širine veće od 0,2 B, deblјina limova u području otvora, određena prema 7.03.5.1–1 i 7.03.5.1–2, se uvećava množenjem sa koeficijentom:

2

1

cB

B8,0

gde je: C - širina palubnog otvora (m).

Povećanje deblјine limova može se zameniti uzdužnim ukrućenjem ili pražnicom kojoj dužina nije manja od trostruke dužine otvora ili 2 D, prema tome šta je manje.

Pri postavlјanju nadgrađa na plutajućem objektu, koje učestvuje u uzdužnoj čvrstoći plutajućeg objekta, a čiji konstruktivni elementi odgovaraju zahtevima tačke 2.10, deblјina limova palube čvrstoće određuje se prema 7.03.5.1 – 2.

2) Palubna proveza palube čvrstoće Širina palubne proveze po celoj dužini plutajućeg objekta, izuzev pikova, nije manja od:

b = 300 + 5∙L (mm) (7.03.5.2–1) Deblјina palubne proveze na srednjem delu plutajućeg objekta u području 0,5 L nije

manja od: s = 0,8∙ L1/2 (mm) (7.03.5.2 – 2)

Deblјina palubne proveze na krajevima može da se smanji za 20%. Deblјina palubne proveze nije manja od deblјine limova palube. 3) Otvori na palubnoj provezi i palubi Ako se na palubnoj provezi nalaze otvori prečnika većeg od 0,15 širine palubne proveze,

izgublјeni presek je nadoknađen podeblјanjem palubne proveze. Prečnik kružnih otvora u palubnoj provezi nije veći od polovine širine palubne proveze. Palubni otvori u srednjem delu plutajućeg objekta, dužine veće od šestostrukog razmaka

između rebara i širine veće od 0,2 B, imaju uglove zaoblјene poluprečnikom najmanje 0,1 širine otvora, a izrezi koji se nalaze na krajnjim delovima palube najmanje 0,05 njegove širine. Ostali otvori su zaoblјeni poluprečnikom ne manjim od petostruke deblјine palubnog opločenja.

Radne površine i površine po kojima se kreću lјudi, na otkrivenim palubama i platformama su izvedene da se isklјuči mogućnost klizanja, spoticanja, zadržavanja vode i sl.

6. Spolјna oplata 1) Limovi dna U području 0,5 L na srednjem delu plutajućeg objekta, kod poprečnog sistema gradnje,

deblјina limova dna nije manja od:

(7.03.6.1 – 1)

gde je: k - koeficijent iz tabele 7.03.5.1–1; ℓn - dužina prvog sprata nadogradnje (m); a - razmak između rebara, koji nije manji od 0,5 m.

Usvojena deblјina limova dna u srednjem delu nije manja od deblјine dobijene po formuli:

(7.03.6.1 – 2)

49

Izvan područja 0,5 L, prema krajevima putajućeg objekta deblјina limova izračunata po formulama 7.03.6.1 – 1 i 7.03.6.1 – 2 se može postepeno smanjiti na deblјinu:

(7.03.6.1 – 3) Ako je deblјina s0 veća od deblјine s izračunate po formulama 7.03.6.1–1 i 7.03.6.1–2,

limovi dna po celoj dužini imaju deblјinu s0, no ne manje od 3 mm, a u području tankova ne manje od 5 mm.

Ako na dnu plutajućeg objekta postoje pune pasme izvedene u skladu sa 7.03.2.8 i 7.03.2.9, deblјina s određena prema formulama 7.03.6.1–1 i 7.03.6.1–2, može da bude umanjena za 6%, ako postoje tri pune pasme i za 3% za svaku dalјu punu pasmu; ipak deblјina nije manja od deblјine određene po formuli 7.03.6.1 – 3.

Kod uzdužnog sistema gradnje dna deblјina limova dna, određena prema formulama 7.03.6.1–1 i 7.03.6.1–2, može da bude smanjena za 35%. Pri tome se u formulama za a stavlјa razmak između uzdužnih rebara.

Deblјina nije manja od deblјine određene po formuli 7.03.6.1 – 3. 2) Plosna kobilica Plutajući objekti sa nagibom dna imaju plosnu kobilicu, ako nije predviđena gredna

kobilica. Širina plosne kobilice nije manja od 0,1 B. Deblјina se povećava za 2 mm u odnosu na deblјinu zahtevanu prema 7.03.6.1 za

limove dna. 3) Uzvojni lim Deblјina uzvojnih limova je najmanje 1 mm veća od deblјine susednih limova. Izvan paralelnog srednjaka plutajućeg objekta deblјina uzvojnih limova može se

smanjiti do deblјine limova dna. Zaoblјenje uzvoja se izvodi sa poluprečnikom jednakim najmanje petostrukoj deblјini

lima uzvoja. Uzvojni pojas se proteže sa obe strane najmanje 100 mm iza ivice zaoblјenja uzvoja, i 50 mm iznad gornje ivice rebrenica.

Umesto zaoblјenja uzvoj može da bude izvedene sa knikovima kao što je prikazano na slici 7.06.3.3 d i e. Pri tome se ispunjavaju zahtevi podtačke 7.06.3.3 u pogledu deblјine i prostiranja limova uzvoja.

Na mestima gde su limovi uzvoja t0 savijeni da bi se obrazovao knik, slika 7.06.3.3 d, sa spolјne strane uzvoja se zavaruju duple ploče t. Deblјina duplih ploča t je za 3 mm veća od deblјine lima uzvoja t0.

Knik se može obrazovati i zavarivanjem limova za puni okrugli profil, slika 7.06.3.3e. Pri tome se ispunjavaju zahtevi podtačke 7.06.3.3 u pogledu dimenzija punog okruglog profila.

50

Slika 7.06.3.3 – Izvođenje oštrog uzvoja i uzvoja sa knikovima umesto zaoblјenog uzvoja

Limovi boka i dna na plutajućim objektima sa oštrim uzvojem, slika 7.06.3.3 a, su

zavareni za uzvojni ugaonik. Deblјine uzvojnog ugaonika je veća od deblјine limova dna za 2 mm ako je ugaonik unutar limova dna odnosno za 3 mm ako je ugaonik izvan limova dna

Na plutajućim objektima jednostavnog oblika dužine manje od 25 m, umesto ugaonika može se upotrebiti puni okrugli ili kvadratni profil, slika 7.06.3.3 b i c, ili cev. Prečnik okruglog profila ili dužina stranice kvadratnog profila su jednaki najmanje petostrukoj deblјini limova dna, ali ne manje od 30 mm. Deblјina zida cevi je najmanje 3 mm veća od deblјine limova dna.

4) Limovi boka Deblјina limova boka plutajućeg objekta je jednaka deblјini limova dna na

odgovarajućem mestu. Ako na limovima boka postoje otvori za prozore, sidreno ždrelo, izliv, bunar itd, uglovi

tih otvora su dobro zaoblјeni. Ako je prečnik otvora veći od 300 mm, njihove ivice su oivičene okvirom ili pojačane dvostrukim ili deblјim limom.

Oplata u području sidrenih ždrela je podeblјana za 50%. 5) Završni voj Površina poprečnog preseka završnog voja na srednjem delu dužine 0,5 L plutajućeg

objekta nije manja od:

(7.03.6.5) Težište tog preseka se nalazi ispod ravni palube na boku na rastojanju ne većem od 0,06

D . Deblјina završnog voja izvan srednjeg dela prema krajevima može da se postepeno

smanji na deblјinu limova boka. 7. Pražnice

1) Opšti zahtevi Veliki otvori u gornjoj palubi plutajućih objekata su ograđeni po konturi pražnicama.

51

Ako se namerava da se kroz otvore u unutrašnjost trupa utovara ili istovara teret unutrašnja površina pražnice je glatka tako da je utovarni uređaji ne mogu zahvatiti prilikom utovara i istovara.

Visina pražnice, po pravilu, nije veća od 90 deblјina lima pražnice. Izuzetno, ako je visina pražnice veća, na sredini njene visine postaviti uzdužno ukrućenje deblјine i širine jednake deblјini i širini vertikalnih ukrućenja određenih u skladu sa 7.03.7.2–3, na sredini njihove visine.

2) Uzdužna pražnica Uzdužne pražnice koje ograničavaje velike palubne otvore mogu biti izvedene:

− neprekinute, na dužini ne manjoj od 4 D, i ukrućene u skladu sa 7.03.7.2–1 i 7.03.7.2–2, tako da doprinose uzdužnoj čvrstoći plutajućeg objekta;

− kratke, dužine manje od 4 D, koje ne učestvuju u uzdužnoj čvrstoći plutajućeg objekta i koje obezbeđuju samo sigurnost lјudi i nepromočivost palube. Te pražnice se sastoje iz limova i ukrućenja njegove gornje ivice.

Deblјina lima uzdužne neprekinute pražnice je jednaka deblјini palubne proveze prema 7.03.5.2, a gornja ivica pražnice ima pojačanje izvedeno od profila pogodnog za pridržavanje poklopaca. Poprečni presek gornjeg horizontalnog ukrućenja nije manji od:

(7.03.7.2 – 1) gde je:

s − deblјina pražnice (mm); hs − visina pražnice izmerena od palube do donje ivice horizontalnog

ukrućenja, (cm), ali ne više od 60 cm. Otporni moment horizontalnog ukrućenja u odnosu na vertikalnu osu, zajedno sa

pripadajućim pojasom, koji iznosi 25 s, nije manji od:

(7.03.7.2 – 2) Horizontalno ukrućenje je po mogućnosti postavlјeno bliže gornjoj ivici pražnice i

privareno za nju dvostrukim neprekinutim varom. Ako je rastojanje horizontalnog ukrućenja od gornje ivice pražnice ili od donje ivice izreza na pražnici veće od desetostruke deblјine lima pražnice, pražnica se podeblјava za 50%, na širini od najmanje 1,4 rastojanja horizontalnog ukrućenja od gornje ivice pražnice.

Neophodno je da se izbegnu izrezi na zidovima pražnice. Ako je izreze nemoguće izbeći, oni imaju zaoblјene uglove, a u odgovarjućem području se izgublјeni presek kompenzuje podeblјanjem zida pražnice, ili na neki drugi način.

Horizontalno ukrućenje je spojeno sa palubom vertikalnim ukrućenjem, zavarenim dvostrukim neprekinutim varom za horizontalno ukrućenje, za lim pražnice i za palubu na mestu spone. Rastojanje između tih ukrućenja ne prelazi četiri razmaka između rebara, a njihova širina na polovini visine nije manja od:

(7.03.7.2 – 3) gde je: s - deblјina pražnice (mm).

Uzdužna pražnica kojoj je dužina manja od 4 D, i koja ne doprinosi uzdužnoj čvrstoći plutajućeg objekta, nema otporni moment u odnosu na horizontalnu osu manji od:

(7.03.7.2 – 4) gde je:

k = 0,19 ako su uglovi otvora poduprti uporama; k = 0,14, ako su uzdužne pražnice poduprte poprečnim pražnicama koje se

protežu po celoj širini plutajućeg objekta, a nisu poduprte uporama;

52

p − srednje opterećenje palube i poklopaca otvora ali ne manje od 4 kPa; ℓ, b − dužina i širina otvora (m).

Ako su uzdužne pražnice produžene u vidu podveze do poprečnih pregrada, a poprečne spojene sa njima bez primene upora, k = 0,19 a ℓ predstavlјa rastojanje između poprečnih pregrada. Deblјina limova tih pražnica jednaka je deblјini palube.

3) Poprečna pražnica Deblјina limova poprečne pražnice jednaka je deblјini uzdužne pražnice sa kojom je

spojena. Pri spajanju poprečne pražnice za uzdužnu pražnicu, koja doprinosi uzdužnoj čvrstoći

plutajućeg objekta, bez upotrebe upora, otporni moment iznosi najmanje:

(7.03.7.3) gde je: p, b, ℓ - vidi 7.03.7.2– 4.

Pražnica kratkih otvora na gornjoj ivici je ukrućena horizontalnim pojasom, spojenim sa palubom i limom pražnice pomoću vertikalnih ukrućenja na najvećem međusobnom rastojanju od 2,4 m, ili na neki drugi odgovarajući način.

Širina preseka ukrućenja nije manja od 1/6 visine pražnice iznad palube, a deblјina jednaka deblјini lima pražnice.

8. Pregrade 1) Postavlјanje sudarnih pregrada na plutajuće objekte je predmet posebnog razmatranja

nadležnog organa. Na plutajućim objektima sa mašinskim prostorom u trupu, mašinski prostor se

ograničava vodonepropusnim pregradama. Prostor u kome borave lјudi a u kome se pod nalazi ispod vodene linije najvećeg gaza se

ograničava vodonepropusnim pregradama. Teretni prostor, ukoliko postoji, se ograničava vodonepropusnim pregradama, od dna

plutajućeg objekta do najgornje palube. Na sudarnim pregradama nema izreza, izuzev vodonepropusnih prolaza za cevi i

kablove. Na ostalim vodonepropusnim pregradama mogu da budu otvori i izrezi pod uslovom da

vodonepropusni poklopci budu jednako čvrsti kao i sama pregrada. Ukoliko se na plutajućem objektu vrši provera stabiliteta u oštećenom stanju, tada broj i

raspored pregrada ispunjava zahteve održavanja na površini pri naplavlјivanju. 2) Limovi pregrada Deblјina limova nije manja od:

s= 0,9∙a∙h1/2+k (mm) (7.03.8.2 − 1) gde je: a − razmak između ukrepa (m); k = 3,5 − za sudarne pregrade; k = 2,8 − za ostale vodonepropusne pregrade;

h − visina pregrade, izmerena u osi plutajućeg objekta,od dna do najviše palube, a u teretnim skladištima do vrha pražnice (m), ali ne manje od 1m.

Minimalna deblјina lima pregrade nije manja od deblјine dobijene po formuli: s= 0,57∙L1/2 (mm) (7.03.8.2 − 2) gde je: L − dužina plutajućeg objekta (m);

53

U teretnim skladištima lim pregrade spojen sa dnom plutajućeg objekta se podeblјava za 1 mm u odnosu na 7.03.8.2−1. Širina tog pojasa obezbeđuje da lim ide 100 mm iznad najgornje površine strukture dna.

Donji pojas pregrade mašinskog prostora za koji je spojeno postolјe motora, ima visinu najmanje 0,1 B, a njegova gornja ivica nalazi najmanje 100 mm iznad gornjeg pojasa postolјa motora. Deblјina tog pojasa nije manja od:

(7.03.8.2 − 3) gde je: s − deblјina limova pregrade mašinskog prostora prema 7.03.8.2 − 1; P1 − snaga jednog motora, (kW) ; n − broj obrtaja motora, (o / min).

Horizontalni deo pregrade (platforme) se izvodi od limova deblјih za 1 mm od onih prema 7.03.8.2−1 za visinu h, izmerenu od ravni platforme.

3) Ukrepe pregrada Razmak između vertikalnih ukrepa pregrada ne prelazi 0,5 m na sudarnim pregradama, i

0,6 m na ostalim pregradama. Ako se za konstrukciju dna i palube primeni uzdužni sistem gradnje, vertikalne ukrepe pregrade su u ravni uzdužnih ukrućenja.

Otporni moment ukrepa koje nisu na krajevima učvršćene nije manji od:

(7.03.8.3) gde je: k = 5 − za sudarne pregrade; k = 4 − za ostale vodonepropusne pregrade; k = 3 − za pregrade teretnog skladišta; h − za vertikalnu ukrepu pregrade: visina, izmerena od sredine dužine ukrepe do

gornje palube, a za teretna skladišta do gornje ivice pražnice otvora (m); za horizontalne ukrepe pregrade: visina, izmerena od ukrepe do gornje palube, a za teretna skladišta do gornje ivice pražnice otvora (m);

ℓ − najveći raspon ukrepe (m); a − razmak između ukrepa (m).

Ako su oba kraja ukrepa učvršćeni vrednost otpornog momenta prema 7.03.8.3 može da bude umanjena:

− kada su ukrepe ukrućena kolenima za 25%; − kada su ukrepe zavarene za susedne elemente (uzdužnice palube i dna ili

ukrepe susednih pregrada) za 10%; Ako je samo jedan kraj ukrepa učvršćen uzima se polovina gornjeg umanjenja. Otporni moment ukrepa horizontalnih delova pregrada (platformi) se povećava za 35%

u odnosu na vrednost koja se zahteva u 7.03.8.3. On ispunjava zahtev za palubne spone (vidi 7.03.4).

Otporni moment ukrepa postavlјenih između proveza dna i podveza, kao i iznad nosača postolјa glavnih motora, se u odnosu na 7.03.8.3 povećava za 100%.

Slobodni krajevi ukrepa, koji nisu na krajevima učvršćeni, se protežu do rastojanja od 20 mm do dna i palube, da budu zakošeni prema 1.5.2.3 i zavareni prema 7.02.7.8.1.

Ako su kod poprečnog sistema gradnje krajevi ukrepa pričvršćeni kolenima, visina kolena je jednaka dvostrukoj visini ukrepa, a dužina kolena dopire do susedne spone i susedne rebrenice (vidi sliku 7.03.8.3-1). kod uzdužnog sistema gradnje palube i dna, kolena imaju dimenzije prema slici 7.03.8.3-2

54

Slika 7.03.8.3-1 – Kolena ukrepa pregrada pri poprečnom sistemu gradnje

Slika 7.03.8.3-2 – Kolena ukrepa pregrada pri uzdužnom sistemu gradnje

Ukrepe prekinute raznim izrezima u pregradi su na krajevima privarene za okvir, ili su

im krajevi spojeni sa horizontalnom ukrepom postavlјenom između neprekinutih ukrepa.

4) Sprežnjak Ako gornja ivica pregrade nije spojena sa palubom nego je slobodna, ona se spaja sa

sprežnjakom, čiji otporni moment u odnosu na vertikalnu osu nije manji od:

(7.03.8.4) gde je: h − visina pregrade u osi plutajućeg objekta (m); b − raspon sprežnjaka uklјučujući kolena na krajevima, (m).

Sprežnjak je na osloncima uklešten. Zidovi na koje je sprežnjak oslonjen (na primer pražnica otvora) su na odgovarajući način ukrućeni.

5) Korugovane pregrade Umesto ravne pregrade sa ukrepama može se primeniti korugovana pregrada.

Slika 7.03.8.5 – Korugovana pregrada

Deblјina limova pregrade određuje se prema 7.03.8.2 pri čemu u račun umesto razmaka

ukrepa a treba staviti veću vrednost od dve vrednosti b i f - u skladu sa slikom 7.03.8.5.

55

Potrebni otporni moment jednog pojasa korugovane pregrade, oblika navedenog na slici 2.8.5.1, nije manji od:

(7.03.8.5 – 1) gde je: c = 15 za sudarne pregrade; c = 12 za vodonepropusnu pregrade; c = 9 za pregrade teretnog skladišta; e − širina jednog pojasa pregrade (m); h − visina (m), izmerena od sredine neoslonjene dužine ℓ do palube, a u

teretnim skladištim do gornje ivice pražnica , ali ne manje od 1 m; b,s − vidi sliku 7.03.8.5 (cm); ℓ − visina pregrade u (m).

Odnos b/s u formuli (7.03.8.5.–1) nije veći od 46, a α ≥ 45o . Stvarni otporni moment jednog pojasa korugovane pregrade, oblika nevedenog na slici

7.03.8.5, određuje se po formuli:

(7.03.8.5 – 2) Dimenzije s, d, b, f (cm) - vidi sliku 7.03.8.5.

Na korugovanim pregradama koje imaju neki drugi profil, obezbeđuje se ista čvrstoća kao na profilima u skladu sa slikom 7.03.8.5

9. Tankovi za tečnost 1) Tankovi koji se pružaju od jednog do drugog boka plutajućeg objekta su razdvojeni

uzdužnom nepropusnom pregradom u simetrali plutajućeg objekta. Ako je zid tanka sastavni deo pregrade koje se zahteva u 7.03.8, njegova čvrstoća nije manja od čvrstoće koja se zahteva za tu pregradu.

2) Vertikalni zidovi tankova nemaju deblјinu manju od:

(7.03.9.2) ali ne manju od 4 mm, gde je: a − razmak između ukrepa, (m);

h − visina , merena od donje ivice tanka do vrha prelivne cevi, (m) ali ne manja od 1 m.

Horizontalni zidovi tankova su deblјi za 1 mm od veličine određene po formuli 7.03.9.2; visina, h , meri se od horizontalnog zida do vrha prelivne cevi. 3) Otporni moment ukrepa vertikalnih zidova tankova za tečni teret i nestrukturnih tankova

nije manji od:

(7.03.9.3) gde je: c = 4,0 za krajeve ukrepa ukrućene kolenima; c = 5,6 za ukrućene krajeve ukrepa bez kolena; a − razmak između ukrepa, (m);

h − visina , izmerena od poluvisine raspona ukrepa (ℓ) do vrha prelivne cevi, (m) ali ne manja od 1 m.

ℓ − raspon ukrepa, uklјučujući ukrućenje na krajevima (m); m = 3 − za tankove za tečnost; m = 2 − za nestrukturne tankove.

56

4) Dimenzije podveza, postavlјenih ispod palube koja obrazuje pokrov tanka, određuju se u skladu s tačkom 7.03.4.7 gde se u račun za opterećenje palube p uzima visina h, prema 7.03.9.2, ali ne manja od 1 m.

5) Konstrukcija dela palube iznad tankova za tečni teret određuje se u skladu sa zahtevima pravila, pri čemu se kao opterećenje palube uzima visina prelivnih cevi iznad palube tanka u m, ali ne manja od 1 m.

6) O rebrima trupa plutajućih objekata u području tankova za gorivo ili vodu, videti 7.03.3.2.

7) U vezi bočnih proveza u tankovima, videti 7.03.3.6. 8) Kolena za ukleštenje vertikalnih ukrepa na krajevima udovolјavaju zahtevima tačke

7.02.4. Ona se produžavaju do susedne spone, rebrenice ili rebra, ili do nekog drugog poprečnog nosača.

9) Ukrepe se zavaruju za limove pregrade obostranim neprekinutim zavarom, ili primenom spoja sa skalopima (vidi 7.02.7.7.2).

10) Zahtevi za čvrstoću i konstrukciju tankova navedeni u ovom delu odnose se, takođe i na nestrukturne tankove.

10. Nadgrađe i palubne kućice 1) Opšte Odredbe ovog člana se odnose na proračun čvrstoće strukturnih elemenata nadogradnje

uobičajenog tipa. Pod terminom nadogradnja podrazumevaju se nadgrađa i palubne kućice.

2) Opločenje palube (1) Deblјina opločenja palube jednospratnog nadgrađa i prvog sprata višespratnih

nadgrađa nije manja od: − Za sva nadgrađa plutajućih objekata dužine L ≤ 25 m i nadgrađa koja ne

doprinose u uzdužnoj čvrstoći plutajućeg objekta dužine L > 25 m:

(7.03.10.2.1 – 1) ali ne manje od 3 mm.

− Za nadgrađa koja doprinose uzdužnoj čvrstoći trupa plutajućih objekata i za sva upuštena nadgrađa plutajućih objekata L > 25 m:

(7.03.10.2.1 – 2) ali ne manje od deblјine s po formuli 7.03.10.2.1 – 1 niti manje od 3mm. gde je: s − deblјina opločenja palube čvrstoće prema 7.03.5.1; Dn − visina nadgrađa iznad palube (m).

Da bi nadgrađe doprinosilo uzdužnoj čvrstoći plutajućeg objekta, dužina mu nije manja od 6 visina nadgrađa iznad palube, niti manja od 0,5 L. Pri tome nadgrađe se postavlјa po celom srednjem delu plutajućeg objekta i učvršćeno okvirnim rebrima ili poprečnim pregradama na rastojanju ne većem od 5 m. (2) Deblјina opločenja palube drugog i svih ostalih spratova nadgrađa i svih spratova

palubnih kućica nije manja od:

(7.03.10.2.2) ali ne manje od 2 mm.

3) Na plutajućim objektima dužine jednake ili veće od 25 m, nadgrađa i palubne kućice dužine ≥ 0,5 L, koja nisu predviđena da doprinose uzdužnoj čvrstoći plutajućeg objekta, nisu čvrsto spojeni sa trupom plutajućeg objekta, ili pak njihova paluba je podelјena na

57

delove između kojih će postojati zazor dovolјne veličine, ili podelјena na delove između kojih se nalazi dilatacioni spoj.

4) O uklјučivanju drugog, ili dugačkih palubnih kućica u uzdužnu čvrstoću svaki pojedinačni slučaj posebno razmatra nadležni organ.

5) Spolјni zidovi nadgrađa (1) Deblјina limova spolјnih zidova nadgrađa, s, koji se uzimaju u obzir pri

proračunavanju uzdužne čvrstoće trupa, kod plutajućih objekata dužih od 25 m, nije manja od deblјine koja se određuje po formuli:

6,0

a5,2

40

Ls

(mm) (7.03.10.5.1)

ali nikako manja od 3 mm, ni veća od deblјine opločenja palube, koja se zahteva prema 7.03.10.2.1–2.

Pojas limova spolјnih zidova nadgrađa u predelu ispod i iznad otvora za prozore, se pojačava uzdužnim ukrućenjima čiji je poprečni presek jednak površini poprečnog preseka otvora na zidu.

Za nadgrađa širine manje od B deblјine limova pojasa pripojenih na gornju palubu nije manja od 4 mm.

(2) Deblјina limova spolјnih zidova svih ostalih nadgrađa i palubnih kućica je jednaka deblјini palube nadgrađa i palubne kućice prema formulama 7.03.10.2.1 – 1 i 7.03.10.2.2.

Deblјina pojasa limova koji se spajaju za gornju palubu nije manja od 3 mm. 6) Palubna struktura ispunjava zahteve tačke 7.03.4. U formulama za uzdužnjake palube,

koje su navedene u toj glavi, ne uzimaju se u obzir članovi koji sadrže dužinu objekta L, ako nadgrađe ne doprinosi u uzdužnoj čvrstoći.

7) Konstrukcije zidova nadgrađa se postavlјaju u ravni poprečne strukture trupa. Rastojanje između ukrepa ne prelazi 0,6 m.

Otporni moment vertikalnih ukrepa bočnih zidova jednospratnog nadgrađa (rebra nadgrađa), prvog sprata nadgrađa i upuštenih nadgrađa iznosi 80% otpornog momenta bočnih rebara trupa, a za ostala nagrađa i kućice - 60% otpornog momenta bočnih rebara trupa; on nije manji od 6 cm3.

Ako u strukturi zidova nadgrađa nema okvirnih rebara prema 7.03.10.8, otporni moment najmanje svakog osmog ukrućenja se povećava za 100%

8) Otporni moment okvirnih rebara i okvirnih spona nadgrađa, koje doprinose uzdužnoj čvrstoći objekta, nije manji od:

(7.03.10.8) gde je: W - otporni moment okvirnih rebara i spona trupa plutajućeg objekta, (cm3); DN - visina nadgrađa iznad palube u (m).

9) Uzdužni zidovi nadgrađa koji se nalaze u ravni bokova plutajućih objekata dužine L > 25 m, su produženi i postepeno svedeni ka završnom voju, na oba kraja, na dužini ne manjoj od visine nadgrađa. Krajevi donjeg pojasa zidova nadgrađa, na području od kraja u dužini 1,5 puta visina nadgrađa, se podeblјavaju za 10%.

Deblјina završnog voja i palubnog puta ispred pramčane i iza krmene pregrade nadgrađa se povećava za 10% na dužini od 2,5 razmaka između rebara.

11. Nadgradnja velike visine i posebnih oblika Čvrstoću strukture nadgradnje na koju, zbog posebnog oblika, veličine ili drugih faktora, ne

može da se primeni proračun prema tački 7.03.10 nadležni organ posebno razmatra u svakom odvojenom slučaju.

58

Posebna nadogradnja se proračunava metodama proračuna konstrukcija. Opterećenja delova konstrukcije nadogradnje i dozvolјena naprezanja se uzimaju prema građevinskim standardima koji su primenlјivi na zone plovidbe (plutanja) plutajućeg objekta.

Na mestima gde nadogradnja deluje na konstrukciju trupa plutajućeg objekta silama povećanog intenziteta, u konstrukciji trupa predvideti odgovarajuća pojačanja.

12. Postolјa mašina 1) Postolјa glavnih mašina Uzdužni nosači se protežu neprekinuto preko cele dužine mašinskog prostora, i da su

pričvršćeni na poprečnim pregradama mašinskog prostora. Ako uzdužni nosači nisu spojeni sa punim pasmama, oni su produženi iza pregrada mašinskog prostora na dužini od dva razmaka rebara u vidu kolena. Visina uzdužnih nosača postolјa određena je položajem mašina, ali ona nije manja od visine rebrenice mašinskog prostora.

Deblјina uzdužnih nosača je za 1 mm veća od deblјine rebrenica. Pojas uzdužnih nosača na koji se postavlјa mašina, svojom širinom odgovara osloncima

na mašini. Presek pojasa je jednak dvostrukom preseku pojasa rebrenica u mašinskom prostoru.

Svojim dimenzijama poprečne grede odgovaraju rebrenicama mašinskog prostora (vidi 7.03.2.3).

2) Postolјa pomoćnih i drugih mašina Uzdužni nosači su odgovarajućih dimenzija da težina mašina bude dobro raspoređena na

glavnu strukturu trupa plutajućeg objekta. Deblјina vertikalnih strukova nosača je jednaka deblјini rebrenica, a presek pojasa nosača je za 50% veći od preseka pojasa rebrenice.

Prelaz sa pune visine postolјa motora na normalnu visinu strukture dna se izvodi u obliku kolena.

13. Konstrukcija dvodna i dvostrukog boka 1) Primena Ovaj stav se odnosi na plutajuće objekte koji po najvećem delu svoje dužine i širine

nemaju palubu i kod kojih se potrebna uzdužna i poprečna čvrstoća obezbeđuje postavlјanjem dvodna i dvoboka. To su objekti otvorenog tipa namenjeni prvenstveno za skladištenje tereta za koje nije potrebna zaštita od vremena.

2) Dvodno Dvodno je izvedeno kao vodonepropusni deo trupa plutajućeg objekta. Kod svake konstrukcije dvodna, pri svakom stanju opterećenja plutajućeg

objekta,obezbeđena je mogućnost kontrole prisutnosti vode u dvodnu i njeno odstranjivanje.

Deblјina limova dvodna nije manja od: s = (0,05·L+2)·2·a (mm) (7.03.13.2 – 1)

Poprečna struktura unutrašnjosti dvodna sa punim rebrenicama ispunjava zahteve iz 7.03.2.2 i izvedena u skladu sa slikom 7.03.13, ili na neki njoj odgovarajući način. Kod primene otvorene rebrenice, po slici 7.03.13, najmanje svaka četvrta rebrenica je puna.

U slučaju da lim pokrova dvodna nije zavaren za rebrenicu, po tabeli 7.02.7.7.2, odnosno ako lim pokrova doprinosi otpornom momentu rebrenice, zavarivanje na neki drugi način je posebno odobreno od nadležnog organa.

Rebro otvorene rebrenice ima dimenzije u skladu sa tačkom 7.03.2.5. Otporni moment ukrućenja pokrova dvodna nije manji od:

(7.03.13.2 – 2) gde je:

59

k = 7,1 – za otvorene rebrenice, bez ukrućenja između rebra i protivrebra postavlјenih na sredini između punih pasmi;

k = 4,25 – takođe za otvorene rebrenice, sa ukrućenjima; b − najveći raspon rebrenice (m), izmeren između pasme ili pune pasme i

boka objekta (bez kolena); Dc − visina boka objekta u posmatranom preseku (m) mereno od kobilice,

bez obzira na nagib dna, ako on postoji. Rebro i ukrućenje pokrova dvodna se spaja kolenima, kojima širina na svakoj strani

treba da bude (slika 7.03.13): uz centralnu punu pasmu i uzvoj − 0,6 h visina dvodna; uz bočne pune pasme − 0,4 h visina dvodna.

Deblјina kolena je jednaka deblјini limova pokrova dvodna, prema formuli 7.03.13.2 – 1. Pojas kolena ima širinu 15 h s (s - deblјina kolena).

Centralna puna pasma ima deblјinu veću od:

7.03.13.2 – 3) Deblјina bočnih punih pasmi dna je jednaka deblјini punih rebrenica. Uzdužnjaci dna dvodna ispunjavaju zahteve iz 7.03.2.6. Uzdužnjaci pokrova dvodna

mora da imaju otporni momenat:

(7.03.13.2 – 4) gde je:

k = 7,1 – za uzdužnjake pokrova dvodna, bez ukrućenja na sredini raspona između punih rebrenica;

k = 4,25 – isto, sa ukrućenjima; ℓ − raspon između punih rebrenica rebrenice (ne uklјučujući kolena) (m); Dc − visina boka objekta u posmatranom preseku (m) mereno od kobilice,

bez obzira na nagib dna, ako on postoji. Visina međuprostora nije manja od 500 mm. Ako visina dvodna ne omogućava

zavarivanje pokrova dvodna sa unutrašnje strane, tehnologija i proračun zavarivanja sa spolјne strane se odobravaju od strane nadležnog organa. Zavari obezbeđuju čvrstoću unutrašnjeg dna pri pritisku vode. Uslovi pri kome će se uklјučiti limovi pokrova dvodna u poprečnu i uzdužnu čvrstoću plutajućeg objekta, se odobravaju od nadležnog organa.

Prednji i zadnji kraj dvodna se produžava iza pregrada pomoću horizontalnih kolena (lepeza) kojima je dužina jednaka najmanje 0,1B, a širina na pregradama 0,05 B i koja su postavlјena na svakoj punoj pasmi ili na neki drugi jednako vredan način.

Spoj bočnih rebara za dvodno je izveden kolenima (vidi sliku 7.03.13). 3) Dvostruki bok (dvobok) Širina dvostrukog boka nije manja od 800 mm. Otporni moment okvirnih rebara određuje se za celi poprečni presek dvostrukog boka,

uračunavši noseći deo pojasa spolјne i unutrašnje oplate (vidi presek A - A, slika 7.03.13). Potreban otporni moment okvirnih rebara se određuje prema podtački 7.03.3.5.

60

Slika 7.03.13 – Dvodno i dvostruki bok

Otporni moment pojedinih ukrućenja, koja obrazuju okvirnu konstrukciju boka nije

manji od:

(7.03.13.3 – 1) gde je:

ap – rastojanje između okvirnih rebara, (m); ℓ – rastojanje izmereno na boku, između gornje ivice rebrenice i donje

ivice spone, (m); D0 – bočna visina na L/2 plutajućeg objekta između tačke preseka palube i

boka i tačke preseka produžene linije dna i boka, (m). Ukruđenja spolјnje i unutrašnje oplate boka su međusobno spojena, na polovini svoje

visine, pomoću prostorne spone čiji presek nije manji od:

(7.03.13.3 – 2) gde je:

ap – rastojanje između okvirnih rebara, (m); ℓ – rastojanje izmereno na boku, između gornje ivice rebrenice i donje

ivice spone, (m); ili na neki drugi odgovarajući način.

61

Otporni moment bočnih rebara i rebara unutrašnjeg boka određuje se prema 7.03.3.2. Deblјina limova unutrašnjeg boka je jednaka deblјini limova dvodna, u skladu sa

7.03.13.2. Visina poluspona u predelu širine dvostrukog boka nije manja od 0,12 D, deblјina ne

manja od 0,75 L1/2, a širina prirubnog spoja ne manja od 10 deblјina (vidi sliku 7.03.13). O okvirnim polusponama vidi drugi pasus u 7.03.4.6.

14. Konstrukcija trupa i spojnog mosta plutajućih objekata multimaranske forme 1) Primena Ovaj stav se odnosi na plutajuće objekte sastavlјene iz više trupova koji su na visini

gornje palube spojeni mostovima. Plutajući objekti sa dva trupa nazivaju se katamarani, sa tri trupa trimarani, a sa četiri i više trupova multimarani.

2) Dimenzije trupa i spojnog mosta Glavne dimenzije trupa plutajućih objekata multimaranske forme se mere i obeležavaju

na isti način kao i za plutajuće objekte sa jednim trupom. Za pojedinačne trupova i spojne mostove dimenzije se mere i obeležavaju kako sledi:

Dužina trupa, LT , (m) – dužina pojedinačnog trupa Širina trupa , BT , (m) – širina pojedinačnog trupa Visina trupa , DT , (m) – visina pojedinačnog trupa Gaz trupa , dT , (m) – gaz pojedinačnog trupa Širina spojnog mosta, BM , (m) – širina pojedinačnog spojnog mosta izmerena između spolјašnjih ivica bočnih rebara susednih trupova koje spaja most. Visina spojnog mosta, hM , (m) – visina pojedinačnog spojnog mosta izmerena :

– za otvoreni spojni most između gornje ivice spona palube i donje strane pojasa okvirne spone;

– za zatvoreni spojni most između gornje ivice spona palube i donje ivice spona donjeg lima mosta.

3) Elementi konstrukcije trupa i spojnog mosta Dimenzije elemenata konstrukcije trupa se određuju kao za monolitni trup. Dimenzije elemenata konstrukcije spojnog mosta se određuju kao i dimenzije elemenata

konstrukcije palube plutajućeg objekta. Elementi konstrukcije spojnog mosta se mogu proveriti proračunom napona. Moment

savijanja i poprečna sila koji deluju u nekom od uzdužnih preseka mosta se izračunavaju kao zbir momenata savijanja i poprečnih sila koje deluju levo ili desno od preseka za koji se vrši provera napona. Za objekte dužine veće od 50 m može se izvršiti proračun poprečnog savijanja.

Dozvolјeni naponi za elemente konstrukcije spojnog mosta dati su u tabeli 7.03.14.2.

Tabela 7.03.14.2 – Dozvolјeni naponi za elemente konstrukcije spojnog mosta Dozvolјeno naprezanje

Naziv i karakteristika veze

spojnog mosta Kategorija proračunskih

naprezanja

U delovima granice

razvl. ReH

Za brodograđevni čelik normalne

čvrstoće sa ReH = 235 (N/ mm2 )

1

Krute veze ekvuvalentnog nosača spojnog mosta koje učestvuju u opštem savijanju i nose lokalna opterećenja

Normalno naprezanje od opšteg savijanja

0,60 141 N/ mm2

2 Veze spojnog mosta koje nose poprečne sile pri opštem savijanju

Smičuća naprezanja 0,30 70,5 N/ mm2

62

u rasponu 0,75 176 N/ mm2

3

Okvirne spone spojnog mosta koje učestvuju u opštem savijanju i nose lokalno opterećenje

Ukupno normalno naprezanje od opšteg i lokalnog savijanja

Na

osloncu

0,95 223 N/ mm2

u rasponu 0,85 200 N/ mm2

4

Spone spojnog mosta koje učestvuju u opštem savijanju i nose lokalno opterećenje

Ukupno normalno naprezanje od opšteg i lokalnog savijanja

Na

osloncu

0,95 223 N/ mm2

5 Strukovi okvirnih spona Smičuća naprezanja 0,45 106 N/ mm2

4) Izvođenje konstrukcije mosta Spojni most može biti otvorenog ili zatvorenog tipa. Most otvorenog tipa ima limove

postavlјene samo na nivou palube, dok most zatvorenog tipa ima limove postavlјene na nivou palube i na dnu mosta.

Okvirne spone mosta se postavlјaju na mestima okvirnih spona u trupovima. Limovi mosta se po pravilu ukrućuju na isti način kao i limovi palube, poprečno ili uzdužno.

Ako su poprečni preseci trupova u području paralelnog srednjaka krivolinijskog oblika, a bokovi izvedeni sa poprečnim sistemom i dno sa uzdužnim sistemom gradnje, onda bočna rebra na dnu treba završiti na provezi dna ili ojačanoj uzdužnici dna.

Slika 7.03.14.4–1 – Spajanje okvirne spone otvorenog mosta sa trupom

Spone palube otvorenog spojnog mosta su spojene sa susednim trupovima i podvezom

palube spojnog mosta, ako ova postoji, kolenima. Okvirne spone palube otvorenog spojnog mosta su istih dimenzija kao i okvirne spone paluba trupova. Veza okvirne spone palube otvorenog spojnog mosta sa trupovima se izvodi pomoću vertikalnih ili horizontalnih kolena koja su izvedena prema slici 7.03.14.4 – 1.

Spone palube i donje oplate zatvorenog spojnog mosta su kolenima spojene sa susednim trupovima i podvezom palube spojnog mosta, ako ova postoji. Širina kolena je jednaka 0,3 h visina spojnog mosta, deblјina kolena jednaka deblјini struka palubne proveze. Ako je odnos širine prema deblјini kolena veći od 35, kolena imaju pojas ili prirub.

Kod zatvorenog spojnog mosta visina okvirnih spona palube trupova se na unutrašnjem boku dovodi na visinu okvirnih spona spojnog mosta. Promena visine okvirnih spona trupa je postepena, visina se povećava počevši od palubne podveze koja je najbliža

63

unutrašnjem boku. Površina pojasa okvirne spone na tom području se povećava 1,5 puta.

Na nivou donje oplate zatvorenog spojnog mosta u trupovima postaviti bočne proveze prema slici 7.03.14.4–1a ili ojačana kolena prema slici 3.3.3.7-1b

. Slike spajanja zatvorenog spojnog mosta sa trupom

7.03.14.4–1a – Bočnom provezom 7.03.14.4–1b – Ojačanim kolenima

Trupovi plutajućih objekata multimaranske forme se mogu međusobno spajati čvrstim nadgrađem ili poprečnim nosačima postavlјenim preko trupova umesto spojnim mostovima, uz uslov da je obezbeđena poprečna i uzdužna čvrstoća .

U slučaju spajanja trupova nadgrađem, ono se pruža najmanje na polovini dužine plutajućeg objekta i ima najmanje tri poprečne pregrade koje se pružaju po celoj širini nadgrađa. Po jedna pregrada je na krajevima nadgrađa a treća u sredini između njih. U trupovima ispod poprečnih pregrada nadgrađa se postavlјaju poprečne pregrade ili, ako to nije moguće, jake okvirne spone sa okvirnim rebrima i stubovima.

Kada su paluba i bokovi trupa izvedeni sa uzdužnim orebrenjem a spojni most sa poprečnim, na mestima spona mosta uzdužnica palube koja je najbliža spojnom mostu se kolenom spaja sa najgornjom uzdužnicom boka. Kolena su izvedena prema zahtevima iz 7.02.4 ovih pravila.

U palubi spojnih mostova ne postoje izrezi osim otvora za provlake za pristup u zatvoreni spojni most. Provlake su okrugle ili eliptične postavlјene tako da im se dužina pruža po širini spojnog mosta. Otvor provlake se kompenzuje lokalnim ukrućenjima.

7.04 Deblјina limova oplate i elementi strukture plutajućih objekata za sport i razonodu 1. Minimalna deblјina limova oplate dna, uzvoja i bočne oplate plutajućeg objekta za sport i

razonodu je veća od deblјina izračunatih prema sledećim formulama:

(7.04.1 – 1)

(7.04.1 – 2)

f – faktor ukrućenja gde je: a - razmak ukrućenja oplate (m), ali ne manji od 0,4m .

64

2. Deblјina limova izračunata prema 7.04.1 nije manja od 2mm . 3. Elementi strukture plutajućeg objekta za sport i razonodu se određuju prema 7.03 ili

ekvivalentnim proračunom čvrstoće prihvaćenim od strane nadležnog organa. 7.05 Održavanje trupa tokom eksploatacije 1. Stanje oplate trupa plutajućih objekata se verifikuje merenjem deblјina ultrazvučnom

metodom. 2. Merenje deblјina oplate trupa vrše priznate ispitne institucije od strane nadležnog

organa. 3. Merenje deblјina se vrši na osnovnom ili vanrednom pregledu plutajućeg objekta. 4. Limovi oplate čije su vrednosti deblјina ustanovlјene merenjem iz podtačke 1. ove tačke

manje od 80% vrednosti određene prema zahtevima iz tačke 7.03 i 7.04, se saniraju zamenom.

VIII. TEHNIČKI ZAHTEVI ZA TRUP OD ARMIRANOG BETONA 8.01 Materijali 1. Opšti zahtevi

1) Svi materijali koji se upotreblјavaju za izradu plutajućih objekata ispunjavaju zahteve standarda i ovog dela pravila.

2) Ukoliko se na plutajućem objektu predviđa smeštaj ulјa zidovi koji ograničavaju smeštajni prostor su od specijalnog betona koji ne propušta.ulјe ili na plutajućem objektu su postavlјeni metalni tankovi za ulјe.

2. Beton 1) Za konstrukciju trupa plutajućeg objekta se upotreblјava beton marke ne niže od 300. Trup plutajućih objekata u koje se utovara teret je od betona marke ne niže od 400. 2) Za delove trupa plutajućih objekata koji su izloženi kvašenju (dno, bokovi, nepokrivene

palube, vodonepropusne pregrade) upotreblјava se beton otporan na mraz koji može da izdrži do 50 ciklusa zamrzavanja i otapanja u toku jednog zimskog perioda.

Nepropusnost betona je takva, da pri standardnom ispitivanju kontrolnih uzoraka deblјine 5 cm pod pritiskom od 196 kPa u toku 48 h ne dođe prodora kapi vode.

3) Ispitivanje betona u cilјu ustanovlјavanja marke čvrstoće, nepropusnosti, otpornosti na mraz izvodi se prema zahtevima vežećih standarda.

Za plutajuće objekte sa dugim ciklusom gradnje dozvolјava se određivanje marke čvrstoće betona u „porastu” od 60 i 90 dana.

4) Ako beton istog sastava sazreva u prirodnim uslovima i pri proparivanju, dozvolјeno je da se provera nepropusnosti i otpornosti na mraz vrši samo za propareni beton.

5) Ako se projektom predviđa izračunavanje čvrstoće betona u različitim rokovima koji se razlikuju od 28-dnevnog, onda se za svaki rok biraju i ispituju uzorci iz svake partije betona.

6) Sadržaj cementa u teškom i lakom betonu nije manji od 450 kg/m3. U betonu za pokrivene palube i pregrade sadržaj cementa može da se smanji za 15% u

odnosu na propisan pod uslovom da dobijeni beton ispunjava zahteve iz 8.01.2.1 do 8.01.2.3.

7) Brodograđevni beton dobro ispunjava kalup, ne raslojava se pri primenjenom postupku ulivanja i nema usađene pukotine pri primenjenom režimu sazrevanja.

65

8) Ako se za brodograđevni beton predviđaju zahtevi za nepropusnost, povišenu izdržlјivost, otpornost na agresivne sredine i drugi uslovi ovi su u skladu sa odgovarajućim standardima.

9) Za betoniranje međusekcijskih spojeva dopušta se sitnozrnasti (peščani) beton, čiji sastav i ulivanje su u skladu sa odgovarajućim standardima.

3. Sastojci smeše betona 1) Za pripremu brodograđevnog betona se upotreblјava portland cement (običan, brzo

otvrdnjavajući, otporan na sulfate) marke koja nije manja od 400. Za plutajuće objekte koji mogu da se koriste u morskoj vodi, beton se pravi od portland

cementa otpornog na sulfate marke koja nije manja od 400. 2) Karakteristika cementa obezbeđuje dobijanje brodograđevinskog betona potrebne marke

pri upotrebi cementa u skladu sa 8.01.2.6. 3) Dozvolјava se upotreba cementa tek posle provere njegovih fizičko-mehaničkih

svojstava prema važećim standardima. Vreme između obavlјene provere i upotrebe cementa nije duže od dva meseca za običan cement i jednog meseca za brzo otvrdnjavajući cement.

4) Cement se čuva u skladu sa zahtevima standarda u posebnim zatvorenim skladištima, gde je isklјučena mogućnost ovlaživanja, a takođe i mešanja odrećenih partija cementa.

5) U svojstvu krupnog agregata brodograđevnog teškog betona primenjuje se frakcionisani tucanik iz usitnjenih tvrdih stena ili frakcionisani šlјunak prirodnog porekla koji odgovaraju standardima za materijale za brodograđevni beton.

6) U svojstvu krupnog agregata brodograđevnog lakog (poroznog) betona primenjuje se porozni šlјunak koji u slobodno nasipnom stanju ima gustinu od 600 – 800 kg/m3 i upijanje vode u toku 2 h ne veće od 15%.

7) Najkrupnija zrna agregata ne prelaze 20 mm ili ¼ najmanje mere elementa koji se betonira, a takođe su manji od minimalnog rastojanja između paralelno položenih šipki armature.

8) U svojstvu sitnog agregata brodograđevnog betona primenjuje se krupni i srednji prirodni kvarcni pesak i trice tucanika ili šlјunka koji odgovaraju standardima za materijale za brodograđevni beton.

9) Krupni i sitni agregat pri skladištenju se ne zaprlјava i meša. Porozni šlјunak pri skladištenju je zaštićen od vlage.

10) Za pripremanje brodograđevnog betona voda odgovara zahtevima standarda za materijale za brodograđevni beton.

11) Za uklanjanje manjih defekta dopušta se upotreba stakloplastike i plastičnih betona na osnovi epoksidne smole, a takođe i cementnog koloidnog lepka, prema odgovarajućim standardima.

4 Armaturni čelik 1) Za armaturu trupa od armiranog betona može da se upotrebi toplovalјani armaturni

čelik: − glatki uglјenični čelik granice razvlačenja 24 kN/cm2 i prekidne čvrstoće 38 – 50 kN/cm2 (klasa A – I) ; − orebreni uglјenični čelik granice razvlačenja 28 kN/cm2 i prekidne čvrstoće 46 –

60 kN/cm2 (klasa A – II) ; 2) U običnom (koji nije prednapregnut) armiranom betonu ne upotreblјava se armaturni

čelik koji je podvrgnut ojačanju ili je orebren hladnom obradom, a takođe i koji je ojačan termičkom obradom.

3) U jednom preseku može da se upotrebi armatura različite čvrstoće pod uslovom da se granice razvlačenja ne razlikuju za više od 30%.

66

4) Detalјi učvršćivanja se prave iz poluumirenog ili umirenog čelika, koji ispunjavaju zahteve za čelik za zavarivanje u brodogradnji, a ankeri ovih detalјa iz čelika koji ispunjava zahteve iz 8.01.4.1 – 8.01.4.2.

8.02 Konstrukcija trupa i nadgradnje 1. Opšti zahtevi

1) Trup plutajućih objekata može da se ukruti po poprečnom i uzdužnom sistemu gradnje. Za plutajuće objekte dužine do 35 m dopušta se gradnja bez ukrućenja sa poprečnim

pregradama postavlјenim na malom razmaku. Dozvolјava se mešovita konstrucija trupa sa orebrenim i neorebrenim elementima.

Neorebreni elementi se preporučuju za unutrašnje delove trupa (pregrade, palube i sl.). 2) Konstrukcija trupa armirano betonskih plutajućih objekata može biti montažne,

montažno – monolitne i monolitne konstrukcije. 3) Otkriveni delovi palube armirano betonskog plutajućeg objekata su izvedeni sa

prelukom da bi se obezbedilo slivanje vode van objekta. Kod plutajućih objekata pontonske forme dužine preko 30 m dno na krajevima je

izdignuto iznad teretne vodene linije. 4) Raspored nepropusnih pregrada je takav da se obezbede zahtevi delova IV, V i VI u

pogledu stabiliteta, nadvođa i sposobnosti održavanja na površini. 5) Kod plutajućih objekata pontonske forme pregrade ne moraju biti nepropusne na mestu

spajanja se palubom ukoliko je u najnepovolјnijem slučaju naplavlјivanja preostalo rastojanje bezbednosti najmanje 0,7 m.

Gornje odobrenje se ne odnosi na pregrade pikova i mašinskog prostora koje su nepropusno spojene sa palubom.

6) Spolјni deo trupa, koji u eksploataciji može da bude izložen udarima je zaštićen odbojnicima, ili drugim zaštitnim sredstvima.

Zaštitne konstrukcije trupa prenose udarne sile na čvrste veze (pregrade, orebrenje ili naročita lokalna ukrućenja).

7) Površine koje su izložene intenzivnom lokalnom habanju (ploče oplate i palube u oblasti sidrenih ždrela, pražnice teretnih grotala i sl.) su opšivene metalom ili drugim zaštitnim materijalom.

8) Količina i raspored armature u elementima trupa od armiranog betona se određuje prema uslovima čvrstoće i ograničavanja širenja pukotina držeći se pri tome odgovarajućih konstruktivnih zahteva.

9) Površina poprečnog preseka zategnute armature u delovima površine geometriskog preseka elementa je:

- Za armaturu od čelika klase A – I ≥ 0,5; - Za armaturu od čelika klase A – II ≥ 0,4;

10) U svim elementima trupa, posebno u pločama spolјne oplate, potrebna površina poprečnog preseka armature obezbeđuje se primenom što je moguće većeg broja šipki malog prečnika uz poštovanje minimalno dozvolјenog rastojanja među šipkama (vidi 8.02.1.11). Pri tome prečnik šipke nije manji od 10 mm za uzdužnu armaturu greda i 6 mm za mrežu ploča i obujmica i za armaturu postavlјenu iz konstruktivnih razloga.

11) Raspored šipki armature u elementima trupa odgovara sledećim zahtevima: (1) svetlo rastojanje među najbližim paralelno postavlјenim šipkama nije manje od

najvećeg prečnika niti manje od 20 mm; (2) minimalno svetlo rastojanje među isturenim delovima prepusta ili vezica stikova i

najbližih paralelnih šipki armature je najmanje 10 mm;

67

(3) šipke armature ne pokrivaju više od 40% površine otvora kroz koje se sipa beton u delove konstrukcije koji leže ispod njih.

12) Armatura trupa je zavarena i sastoji se iz ravnih zavarenih mreža ili zapreminskih zavarenih tela.

Vezana armatura je dozvolјena za izradu monolitnih delova trupa, a takođe i pojedinačnih sekcija, pod uslovom da se njihova armatura montira na mestu betoniranja i ne transportuje se u montiranom stanju.

13) Zavarivanje armature se vrši u skladu sa važećim standardima. Stični varovi šipki se izvode kontaktnim ili elektrolučnim zavarivanjem. U svim

slučajevima čvrstoća armature na mestu sastava mora biti jednaka čvrstoći spojenih šipki, a u slučaju spajanja šipki raznih prečnika, čvrstoći šipke manjeg prečnika.

14) Spajanje šipki koje se presecaju vrši se kontaktnim tačkastim elektrozavarivanjem, poluautomatskim zavarivanjem u zaštiti uglјendioksida i ručnim elektrolučnim zavarivanjem na teško dostupnim mestima.

15) Spajanje šipki sa metalnim konstrukcijama vrši se elektrolučnim zavarivanjem. 16) Krajevi armaturnih šipki moraju biti pouzdano učvršćeni, i u vezi s tim je neophodno:

(1) sve glatke zategnute šipke armature koje učestvuju u proračunu čvrstoće čiji je prečnik 10 mm ili veći, a takođe i svi ankeri koji su izloženi zatezanju i imaju dužinu manju od 20 prečnika završavaju se krajnjim kukama;

(2) zategnute šipke po mogućnosti učvrstiti u pritisnutaj zoni; (3) na delovima gde šipke nisu potrebne po proračunu prepust je za: − zategnute šipke armaturnog čelika klase A – I i A – II za 30 prečnika,

− zategnute šipke armaturnog čelika klase A – I bez kuka za 30 prečnika, − drugih klasa za 10 prečnika manje u odnosu na zategnute;

(4) sve opterećene uzdužne šipke koje se prekidaju na mestima presecanja ili dodirivanja se zavaruju za specijalne ankere ili na najblže presecajuće šipke.

17) Posuvraćanje armature vršiti po luku radijusa na manjeg od 10 prečnika. Krajnje normalne kuke imaju unutrašnji prečnik ne manji od 2,5 prečnika šipke, kuke

pod pravim uglom dužinu savijenog dela ne manju od 3 prečnika. 18) Pregib rastegnute armature sa uglovima manjim od 165o nije dozvolјen. U tom slučaju

armatura treba da se sastoji od zasebnih šipki koje se presecaju a koje su položene duž grana elemenata koji se susreću.

Pri uglovima većim od 165° pregib rastegnute armature je dozvolјen pod uslovom da se na ovu postave obujmice.

19) Deblјina zaštitnog sloja betona za sve spolјašnje površine trupa i za unutrašnje površine izložene kvašenju nije manja od 10 mm, a za sve ostale površine ne manje od 5 mm.

Delovi paluba izloženi velikom habanju, koji nemaju specijalnu prekrivku, da imaju zaštitni sloj povećan za ne manje od 5 mm u odnosu na gore navedeno.

Za armaturu prečnika većeg od 10 mm deblјina zaštitnog sloja nije manja od prečnika šipke.

20) Pri konstruisanju trupa plutajućeg objekta nije dozvolјeno da se obrazuju mesta koncentracije naprezanja: (1) prekide šipki u osnovnim vezama rasporediti na takav način da se u jednom

preseku površina zategnute armature ne menja za više od 25% za ploče i 30% za grede, a za pritisnutu armaturu ne više od 40%;

(2) veze koje se prekidaju pričvrstiti na najbliže unakrsne veze ili na ojačane delove ploča;

68

(3) deblјinu ploča i dimenzije greda postebeno menjati tako da se obezbedi nagib ne veći od 1:3;

(4) u pravim i oštrim uglovima detalјa iz betona predvideti skošenja ne manja od 25 mm.

2. Ploče 1) Deblјinu ploča trupa odrediti u zavisnosti od tipa i veličine plutajućeg objekta, njegove

konstrukcije i uslova obezbeđenja čvrstoće. U svim slučajevima deblјina ploča nije manja od one date u tabeli 8.02.2.1.

Tabela 8.02.2.1 – Najmanja dozvolјena deblјina ploča trupa

Najmanja dozvolјena deblјina ploča, (mm), za marku betona

Elementi trupa

M300 M400 – M600 Pregrade i pokriveni delovi paluba 40 35 – 40 Dno i otvoreni delovi paluba 40 – 50 40 Bokovi i zrcala 50 - 60 50 – 60 Primedbe:

1. Manje deblјine odnose se na plutajuće objekte dužine do 40 m. 2. Za plutajuće objekte sa konstrukcijom bez orebrenja deblјina spolјne oplate nije

manja od 60 mm.

2) Deblјina ploča u području uzvoja, a takođe na mestima postavlјanja delova učvršćenja

ili pričvršćivanja mašina, uređaja i opreme, se uvećava najmanje za 25%. 3) Ploče trupa armirati sa dve obične mreže, postavlјene na rastojanju jednakom deblјini

zaštitnog sloja od spolјašnjih površina. 4) Pri armiranju tankih ploča, koje ne primaju udarna opterećenja (ploče pregrada, ugradnji

i paluba zaštićene oplatom), dozvolјava se da se umesto dve obične mrežeprimeni jedna prostorna mreža na sredini ploče koja se sastoji od središnjih razdvajajućih šipki na koje se sa obe strane učvršćuju perpendikularno raspoređene radne šipke.

Armiranje ploča spolјne oplate na ovakav način nije dozvolјeno. 5) Armaturu ploča u području uzvoja, palubnog stringera, a takođe i na mestima izloženim

značajnim udarnim ili koncentrisanim opterećenjima, ojačati povećavanjem dimenzija ili postavlјanjem dodatnih šipki i lokalnih mreža.

6) Površina poprečnog preseka razdvajajuće armature ploča u svim slučajevima nije manja od 20% površine poprečnog preseka radne armature i ne manje od tražene prema 8.02.1.9.

7) Dimenzije šipki armature i njihov raspored ispunjavaju sledeće zahteve: (1) u jednom redu mreže po celoj dužini raspona ploče raspoređivati ne manje od 5 i ne

više 25 šipki na 1 m dužine; (2) rastojanje između radnih šipki nije veće od 2,5 deblјine ploče, a između

razdvajajućih šipki 4 deblјine ploče; (3) šipke osnovnih mreža pri deblјini ploča do 80 mm rasporediti u šahovskom

poretku, a ne jedne nad drugima; (4) prečnik šipki nije manji od 6 mm i ne veći od 0,25 deblјine ploče; (5) pri armiranju ploče šipkama raznih prečnika krajnje šipke se razlikuju jedne od

drugih za ne manje od 2 mm. 8) Dozvolјeno je da se u pločama dna, paluba i pregrada do 40% ukupne količine radne

armature spolјne mreže izvede u vidu odvojenih šipki, postavlјenih nad osloncima ploče pod uslovima da njihova dužina nije manja od širine oslonca ploče plus 0,4 raspona ploče.

69

9) Presek oslanjanja ploče može da se ojača postavlјanjem vuta. Ako vuta učestvuje u proračunu čvrstoće, tada se armira posebnim šipkama ili mrežama

takvim proračunom da perpendikularno rebru bude ne manje od 5 šipki na jedan dužni metar vute.

Kada se postavlјaju vute nije dozvolјeno da se primene odvojene šipke prema 8.02.2.8. 10) Armaturu ploča koje obrazuju ugao spojiti zavarivanjem ili prepuštanjem iz jedne ploče

u drugu ne manje od 60% šipki svake ploče na dužinu od 15 prečnika šipki, ali ne manje od 150 mm.

11) Armaturu ploča koje obrazuju T nosač spojiti zavarivanjem ili savijanjem svih šipki pripajane ploče između mreža druge ploče. Dužina savijenog dela nije manja od 10 prečnika šipki.

3. Grede 1) Visina rebra je 10 deblјina ploče ili manja, a širina manja od 1,5 deblјine ploče. 2) Radna armatura greda ispunjava sledeće zahteve:

(1) prečnik radnih šipki je 10 mm i veći, a montažnih 6 mm i veći; (2) proračunsku armaturu rasporediti u najviše 3 reda po visini i najmanje 2 reda po

širini kako u pritisnutim tako i u zategnutim zonama; (3) pri visini grede 500 mm i više uzduž njene bočne grane postaviti dopunsku uzdužnu

armaturu od šipki prečnika ≥ od 8 mm. Rastojanje među šipkama po visini grede je ≤ 200 mm.

3) Zakošenu armaturu grede izvesti zakošavanjem uzdužne armature koja se prepušta iz zategnute u pritisnutu zonu ili uvođenjem posebnih nagnutih šipki koje se završavaju pravim delovima na preklop zavarenim za uzdužnu armaturu. Zakošenje armature za osom grede zaklapa ugao koji nije manji od 30° niti veći od 60°.

Primena odvojenih, „plivajućih” šipki koje nisu vezane sa osnovnom armaturom nije dozvolјena.

4) Poprečna armatura greda, izvedena u vidu obujmica, ispunjava sledeće zahteve: (1) prečnik obujmice je 0,25 prečnika uzdužne armature ali ne manji od 6 mm; (2) razmak obujmica nije veći od najmanje iz sledećih veličina: 0,75 visine grede, 15

prečnika šipke pritisnute armature i 250 mm. Kod stubova i greda izloženih osnom pritisku, osim toga, korak obujmica je jednak ili manji od 1,5 širine rebra;

(3) ako površina presek a pritisnute armature prelazi 3% površine poprečnog preseka elementa, tada rastojanje među obujmicama nije veće od 10 prečnika šipke te armature;

(4) svaka obujmica u rebru ne obuhvata više od 6 pritisnutih šipki. Ako taj uslov ne može da se ispuni treba postaviti dopunske obujmice, uzengije ili šipke koje ukrućuju uzdužnu armaturu ili naspramne grane obujmica.

5) Kada se grede armiraju zavarenim kosturima ovi imaju poprečne veze – šipke ili letve. Rastojanje među poprečnim vezama u zategnutoj zoni je 20 prečnika šipki uzdužne

armature ili manje, ali ne veće od 500 mm. U pritisnutoj zoni rebra rastojanje među poprečnim vezama je 15 prečnika uzdužne

armature ili manje, ali ne veće od dve širine rebra. Ako površina poprečnog preseka pritisnute armature prelazi 3% površine poprečnog preseka grede, tada razmak između poprečnih veza nije veći od 10 prečnika uzdužne armature.

6) Spajanje rebra sa pločom izvodi se: (1) prepuštanjem dve uzdužne šipke rebra između mreža ploče (kod zatvorenih

obujmica);

70

(2) razmeštanjem između mreža ploče savijenih krajeva rebara (šapa) dužine ne manje od 10 prečnika (kod otvorenih obujmica), pri tome nad savijenim krajevima obujmica postaviti po jednu šipku koja se pruža po celoj dužini rebra.

7) U orebrenju strukturnih tankova trupa postaviti otvore za prolaz vode i vazduha. Otvori ne prekidaju uzdužnu armaturu rebara. Razmak od ivica otvora do uzdužne

armature je 10 mm i više. 8) Na mestima presecanja greda neophodno je da se obezbedi neprekidnost njihove

uzdužne armature putem razmeštanja šipki na po visini rebra na raznim nivoima. Ako se visina ovih greda razlikuje za više od 20%, niža greda je ojačana na mestu

sastavlјanja sa visokom gredom armiranom vutom. Postavlјanje vuta nije obavezno na malo opterećenim rebrima, čije se dimenzije ne

određuju proračunom već konstruktivno. 4. Izrezi

1) Izrezi u pločama palube, koji umanjuju površinu preseka elementa koji ulazi u ekvivalentni nosač za više od 15%, se ojačavaju kompenzacionom armaturom i armirano betonskim ili metalnim pražnicama.

2) Sve presečene šipke su pouzdano spojene sa kompenzirajućom armaturom i pražnicom. 3) Preporučuje se da se uglovi pravougaonih otvora zaokruže ili zatupe. Oko uglova velikih otvora, kod kojih postoji mogućnost opasne koncentracije napona,

postaviti šipke perpendikularno na simetralu ugla. 5. Spojevi sekcija

1) Na stikovim sekcije trupa spajati jednu sa drugom i sa monolitno naplavnjenim elementima pomoću prepusta armature.

Na stikovima postavlјenim unutar trupa mogu da se primene ispunjavajući elementi. Stikove sekcija po mogućnosti postaviti na manje opterećena mesta. Otpuštena čvrstoća

betona sekcije nije manja od 70% čvrstoće marke betona. 2) Pri konstruisanju stikova neophodno je da se pridržava sledećih uslova:

(1) pri izradi stikova pomoću prepusta armature rastojanje između krajevima sekcija je: za ploče – ne manje od dve deblјine ploče, a za grede – ne manje od dvostruke širine ili polovine visine rebra i u svim slučajevima ne manje od 100 mm;

(2) rastojanje među paralelnim šipkama armature stikova ili postavlјenim u stikove elementima za spajanje je jednako prečniku armature, ali ne manje od 10 mm;

(3) na mestu stika nije dopušteno podeblјavanje ploča koje izlaze iz trupa. 3) Pri spajanju armature na stiku prepuste armature spojiti zavarivanjem na preklop ili

stičnim zavarivanjem pomoću vezica. U uglovima spojene prepuste armature koji nisu izloženi zatezanju dopušteno je

prekidati u betonu stika uz ispunjavanje zahteva 8.02.1.16 koji se odnose na ankerovanje krajeva šipki armature.

4) Ispunjavajući detalјi u stikovima su sigurno pričvršćeni i tačno razmešteni. U nepropusnim stikovima rastojanju između ispunjavajućim detalјima nije veće od 250

mm. Konstrukcija ispunjavajućih detalјa i njihovih ankera omogućava kvalitetno ulivanje

betona pri spajanju stika. 5) Karakteristike čvrstoće, nepropusnosti i otpornosti na mraz betona stikova nisu manje

nego što je kod betona osnovnog trupa. 6) Ulivanje betona pri spajanju stika može biti obično (ručno) ili mehanizovano. Uz

saglasnost nadležnog organa spajanje stikova unutrašnjih elemenata trupa plutajućih objekata dužine do 35 m (stikovi pregrada, ugradki sa dnom, palubom i bokovima,

71

stikovi elemenata nadgradnje sa trupom i jedni s drugim) može da se izvede podbijanjem.

7) Da bi se isklјučilo zamrzavanje betona na temperaturama ispod nule se ne dozvolјava betoniranje stikova i monolitnih elemenata bez specijalne tehnologije odobrene od nadležnog organa.

8) Skidanje oplate stikova i monolitno izrađenih elemenata dopušta se pošto se u betonu dostignu sledeći pokazatelјi čvrstoće (u % marke):

- za vertikalne elemente – 35; - za horizontalne elemente – 50.

9) Opterećivanje stikova i monolitnih elemenata (ispitivanje nepropusnosti, premeštanje plutajućeg objekta na navozu, porinuće i t. p.) dopušta se pošto beton dostigne čvrstoću ne manju od 70% čvrstoće marke.

6. Pričvršćivanje mašina i opreme za trup 1) U području smeštaja mašina i opreme trup plutajućeg objekta se ojačava. 2) Pričvršćenje mašina i opreme za trup vrši se pomoću spojnih elemenata, prolaznih ili

ankernih vijaka. 3) Pričvršćivanje prolaznim vijcima dozvolјeno je samo za palube i ukrućenja, i takođe za

isturene delove trupa. 4) Primena ankernih vijaka prečnika ne manjeg od 12 mm uz uslove obezbećenja

pozdanog učvršćenja dopuštena je na svim delovima trupa, osim na pločama spolјne oplate i nepropusnih pregrada.

5) Ako se spojni elementi pričvršćuju zavarivanjem njihova deblјina nije manja od 5 mm; za pričvršćivanje elemenata u beton neophodna su dva ili više ankera sa prečnikom ne manjim od 8 mm.

6) Da bi se izbeglo preterano zagrevanje susednog betona i značajne deformacije usled varenja spojnih elemenata varenje se izvodi tačkasto ili sa prekidnim šavovima sa dužinom ne većom od 40 mm i deblјinom vara ne većom od 5 mm.

7) Cevi koje prolaze kroz nepropusne pregrade ili spolјnu oplate treba pričvrstiti za ploču pomoću specijalnih spojnih elemenata (čašama sa prirubnicama, kutija, ugradnih listova i sl.) snabdevenih ankerima ili zavarenih za armaturu ploče.

8) Pričvršćenje izolacije i unutrašnjih ukrasnih detalјa za trup dopušta se pomoću u beton učvršćenih armaturnih ispusta prečnika 8 mm i većeg.

9) Učvršćenje malo opterećenih elemenata može da se izvede pomoću vijaka učvršćenih u ukrućenja ili ploče palube deblјine ne manje od 60 mm.

10) Uz saglasnost nadležnog organa laki i malo opterećeni delovi mogu da se pričvrste za beton pomoću specijalnih lepkova.

7. Nadgrađa od armiranog betona 1) Preporučuje se da se nadgrađa od armiranog betona izvode kao laka, tj. nadgrađa koja

ne učestvuju u uzdužnoj čvrstoći trupa plutajućeg objekta. 2) Ako je potrebno nadgrađa od armiranog betona mogu biti jaka, tj. nadgrađa koja

učestvuju u uzdužnoj čvrstoći trupa plutajućeg objekta. U tim slučajevima treba predvideti pouzdanu vezu nadgrađa sa trupom koja obezbeđuje njihovo sadejstvo.

Materijal i konstrukcija jakog nadgrađa ispunjavaju zahteve ovog dela koji se odnose na trup.

8.03 Proračun i norme čvrstoće 1. Opšti zahtevi

72

1) Čvrstoća trupa plutajućeg objekta i njegovih pojedinačnih elemenata je potvrđena proračunom na dejstvo opterećenja pri opštem savijanju i na dejstvo lokalnog opterećenja.

2) Proračun opterećenja pri opštem savijanju obuhvata izračunavanje momenta savijanja Msw i poprečnih sila Qsw na mirnoj vodi i dopunskog momenta savijanja ΔM i dopunskih poprečnih sila ΔQ usled dejstva talasa.

2. Proračun momenta savijanja Msw i poprečnih sila Qsw na mirnoj vodi 1) Izračunavanje momenta savijanja Msw (kNm) i poprečnih sila Qsw (kN) na mirnoj vodi

vrši se neposrednim integrisanjem krive opterećenja. Krivu opterećenja integrisati pomoću najmanje 21 ordinate. Razmatra se najnepovolјnija mogućnost situacija stanja opterećenja.

2) Za plutajuće objekte uzeti u razmatranje: (1) prazan plutajući objekat bez tereta, osoblјa i gostiju sa 10% i 100% zaliha i goriva; (2) plutajući objekat pod punim opterećenjem sa ukrcanim najvećim dozvolјenim

brojem osoblјa i gostiju sa 10% i 100% zaliha i goriva; (3) plutajući objekat u drugim posebno nepovolјnim stanjima opterećenja

3) Za stanje opterećenja plutajućeg objekta kod kojih naplavlјivanje pikova izaziva povećanje momenta savijanja razmatra se slučaj havarijskog naplavlјivanja prednjeg ili zadnjeg pika.

3. Dopunski moment savijanja ΔM (kNm) i dopunska poprečna sila ΔQ (kN) usled dejstva talasa 1) Dopunski moment savijanja usled dejstva talasa izračunava se po formuli:

(kNm) (8.03.3.1-1) Koeficijent ko izračunava se po formuli:

(8.03.3.1-2) Koeficijent ko nije veći od 1. Veličina koeficijenta k1 određuje se prema tabeli 8.03.3.1 Tabela 8.03.3.1 – Veličina koeficijenta k1

Dužina plutajućeg objekta L, (m) Zona plutanja Računska visina talasa h, (m) 20 60 100

3 0,6 0,0123 0,0085 0,0061

Pri koeficijent k2 izračunava se po formuli:

(8.03.3.1-3)

Pri koeficijent k2 = 1 gde su: dp i CB odgovarajući gaz pramca i koeficijent punoće trupa pri proračunskom slučaju

stanja opterećenja za koji se određuje .

73

Slika 8.03.3 – Raspored dopunskog moment savijanja ΔM i dopunske poprečne sile ΔQ

usled dejstva talasa po dužini plutajućeg objekta

Veličina dopunskog momenta savijanja usled dejstva talasa se uzima konstantnom na dužini 0,5 L u srednjem delu plutajućeg objekta, a prema krajevima linearno opada do nule (Slika 8.03.3).

2) Dopunska poprečna sila usled dejstva talasa, ΔQ (kN), izračunava se po formuli:

(8.03.3.2) Dijagram dopunske poprečne sile usled dejstva talasa se uzima u skladu sa slikom

8.03.3. 4. Najveći proračunski moment savijanja kako za pregib tako i za progib, M (kNm), se

izračunava sabiranjem najvećeg momenta savijanja na mirnoj vodi sa dopunskim momentom savijanja usled dejstva talasa:

(8.03.4.1) Najveću proračunsku poprečnu silu kako za pregib tako i za progib , Q (kN), izračunati

sabiranjem najveće poprečne sile na mirnoj vodi sa dopunskom poprečnom silom usled dejstva talasa:

(8.03.4.2) 5. Proračunske sile od opšteg savijanja

1) Osnovne oznake (1) proračunske sile od opšteg savijanja u razmatranom preseku ekvivalentnog nosača:

M – moment savijanja, (kNm); N – uzdužna sila, (kN); Q – poprečna sila, (kN); τ − smicajni napon, (MPa);

(2) geometrijske karakteristike: J – moment redukovane površine celog poprečnog preseka ekvivalentnog

nosača (cm2 ∙ m2); S – statički moment redukovane površine dela poprečnog preseka ekvivalentnog

nosača, koji je postavlјen sa jedne strane neutralne ose, u odnosu na neutralnu osu ekvivalentnog nosača, (cm2 ∙ m);

Se – statički moment redukovane površine poprečnog preseka razmatranog elementa u odnosu na neutralnu osu ekvivalentnog nosača, (cm2 ∙ m);

Fe – redukovana površina poprečnog preseka razmatranog elementa, (cm2) ; Fp – redukovana površina poprečnog preseka pojasa dna ili palube ekvivalentnog

nosača, (cm2) ;

74

N – bočna visina plutajućeg objekta, izmerena između spolјašnjih površina ploča dna i palube, (m;)

Σt – suma deblјina bokova i uzdužnih pregrada na nivou neutralne ose ekvivalentnog nosača, (cm);

2) Pri određivanju proračunskih sila od opšteg savijanja trup plutajućeg objekta razmatrati kao ekvivalentni nosač.

3) Proračunske sile izračunati za dva moguća položaja plutajućeg objekta:progib – pri pritisnutoj palubi i pregib – pri pritisnutom dnu.

4) Proračunske sile izračunati za preseke u kojima su elementi trupa najviše napregnuti (preseke u srednjem delu plutajućeg objekta; na mestima velikih otvora, na mestima promene sistema ukrućenja, prekidanja uzdužnih veza i sl.).

5) Uzdužne veze trupa i nadgrađa plutajućih objekata od armiranog betona uklјučuju se u sastav ekvivalentnog nosača trupa po istim principima koji važe za čelične objekte.

Oslablјenja od pojedinačnih otvora, čija najveća dimenzija ne prelazi 5 deblјina ploče i koji ne umanjuju površinu preseka pojasa ekvivalentnog nosača za više od 3% ne uzimaju se u obzir.

6) Uzdužne sile koje nastaju usled momenta uzdužnog savijanja u elementima ekvivalentnog nosača N, (kN), određuju se bez uticaja rada betona u zategnutoj zoni

N=MSe/J (8.03.5.6-1) Za jednopalubne plutajuće objekte sa ravnim jednostrukim dnom uzdužne sile koje

nastaju usled momenta uzdužnog savijanja mogu da se izračunaju po približnoj formuli N=MFe/HFp (8.03.5.6-2)

7) U redukovanu površinu poprečnog preseka uklјučuje se cela povšina poprečnog preseka armature i 1/10 poprečnog preseka pritisnute zone betona.

8) Najveće smicajno naprezanje u vertikalnim elementima ekvivalentnog nosača (bokovi i poprečne pregrade) τ , (MPa);

τ=10-1QS/Σt (8.03.5.8-1) Za jednopalubne plutajuće objekte sa ravnim jednostrukim dnom najveće

smicajno naprezanje τ, (MPa), može da se odredi po sledećoj približnoj formuli: τ=10-1QS/HΣt (8.03.5.8-1) 6. Proračunske sile od lokalnog opterećenja 1) Osnovne oznake

(1) spolјašnja opterećenja q i q1− intenzitet proračunskih opterećenja, (kN/m), hv.s – visina stuba vode koji stvara hidrostatičko opterećenje na bokove ili

pregrade, (m); (2) sile od spolјašnjih opterećenja u poprečnom preseku elementa: Mop − moment savijanja na osloncu grede – trake, (kNm); Mpr − moment savijanja na sredini raspona grede – trake, (kNm); (3) geometrijske karakteristike: ℓ − raspon grede – trake između osa oslonaca, (m); ℓ1 − svetli raspon grede – trake (između ivica oslonaca), (m); ℓv − dužina vute, (m); h − deblјina ploče, (cm); hp − proračunska deblјina ploče u reonu vute, (cm); hv − puna visina vute, (cm); hv.r − proračunska visina vute, (cm);

2) Proračunski naponi u vezama trupa usled lokalnog savijanja određuju se po opštim pravilima otpornosti materijala za elastične sisteme.

75

3) Poprečne veze orebrenja trupa proračunavaju se u sastavu rama rebra kao proste grede ili grede sa više raspona.

4) Uzdužne veze orebrenja proračunavaju se uticajem uklјeštenja na poprečnim pregradama, smatrajući okvirna rebra i spone elastičnim ili krutim osloncima u zavisnosti od primenjene konstrukcije.

5) Momenti inercije poprečnih preseka veza u svrhu određivanja odnosa njihove krutosti se izračunavaju u pretpostavlјenom elestičnom radu tih preseka bez uračunavanja armature.

6) Pravougaone ploče oslonjene na tri ili četiri ivice, proračunavaju se kao grede sa rasponom jednakim manjoj strani ploče, ako je odnos strana veći od 2:1.

Pri odnosu strana jednakom ili manjem od 2:1, proračunavaju se po formulama za tanke izotropne ploče.

Ploče oslonjene na dve ivice proračunavaju se kao grede sa rasponom jednakim rastojanju između oslonaca.

7) Za proračunski raspon greda i ploča uzima se rastojanje između osa oslonaca. Geometrijske mere ramova rebara uzimaju se po unutrašnjoj površini oplate. 8) Za grede i ploče koje imaju vute sa odnosom hv/ℓv>1/3 uslovno smatrati da imaju

odnos hv/ℓv=1/3 (slika 8.03.6.8).

Slika 8.03.6.8 – Dimenzije vute (*Proračunska visina preseka)

9) Pri određivanju elemenata preseka ukrućenja uzima se u obzir prisajedinjeni pojas

ploče. Proračunska širina prisajedinjenog pojasa jednaka je zbiru polovina širina ploča koje su

spojene sa ukrućenjem, ali ne više od 20 ili 25 deblјina ploče pri spajanju ploče sa rebrom armiranim vutama. Pri tome širina pojasa nije veća od 1/3 proračunskog raspona grede.

10) Za kontinualne grede i kontinualne ploče za proračunski otporni moment uzima se moment na grani rebra koja čini oslonac. Pri tome za grede – ploče uklјeštene na osloncima, koje imaju armirane vute i kontinualno rasporećeno opterećenje, momenti savijanja Mosl, Mrasp, (kNm), mogu da se odrede kao za neprizmatične grede:

na osloncu

(8.03.6.10-1) u rasponu

76

(8.03.6.10-2)

gde se koeficijent određuje iz tabele 8.03.6.10 Tabela 8.03.6.10 – Koeficijent ξ

Veličina koeficijenta ξ pri ℓv/ℓ h/hp 0,10 0,12 0,14 0,16 0,18 0,20 0,5 1,11 1,13 1,15 1,16 1,18 1,19 0,6 1,09 1,11 1,12 1,14 1,15 1,16 0,7 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 0,8 1,05 1,06 1,06 1,07 1,07 1,08

11) Pri proračunu čvrstoće ploča bokova sa poprečnim sistemom orebrenja i pregrada sa vertikalnim rebrima za veličinu opterećenja na gredu – ploču q, (kPa), najveća od veličina izračunatih po formulama:

q=9,81(hv.s - 0,5 ℓ); (8.03.6.11-1) q=9,81∙2hv.s / 3. (8.03.6.11-2) 7. Proračunska provera čvrstoće elemenata trupa plutajućeg objekta od običnog armiranog

betona 1) Osnovne oznake

(1) proračunske karakteristike materijala: Rpr − granica čvrstoća betona na osni pritisak, (MPa); Rr − granica čvrstoća betona na osno zatezanje, (MPa); ReH − granica razvlačenja armature, (MPa);

(2) sile od spolјašnjih opterećenja i proračunske sile razaranja: M − moment savijanja od proračunskog opterećenja u normalnom preseku

elementa, (Ncm); Mr − proračunski moment razaranja u normalnom preseku elementa, (Ncm); N − uzdužna sila od proračunskog opterećenja, (N); Nr − uzdužna proračunska sila razaranja, (N); Q – poprečna sila od proračunskog opterećenja, (N); Qr – proračunska poprečna sila razaranja, (N); Qb – projekcija granične sila u betonu nagnutog preseka elementa na

normalu ose elementa, (N); σgl.r – glavni napon zatezanja, (MPa); τ – najveći smicajni napon od opšteg savijanja u bokovima i uzdužnim

pregradama, (MPa); (3) geometriske karakteristike i koeficijenti rezerve čvrstoće:

Fa − površina poprečnog preseka zategnute armature, (cm2); Fa’ − površina poprečnog preseka pritisnute armature, (cm2); Fa.b − površina poprečnog preseka vertikalne ili horizontalne armature,

koja dolazi na jedan metar dužine preseka boka ili uzdužne pregrade, (cm2/m);

a − rastojanje od težišta površine poprečnog preseka armature Fa do najbliže ivice preseka, (cm);

b −širina pravougaonog poprečnog preseka; širina rebra T preseka, (cm);

77

h − puna visina pravougaonog poprečnog preseka ili T preseka; deblјina ploča bokova i uzdužnih pregrada, (cm);

h0 − radna visina preseka, jednaka h – a, (cm); e0 − ekscentritet uzdužne sile, jednak M/N, (cm); k,k1 − koeficijenti rezerve čvrstoće, uzimaju se po tabeli 8.03.7.1

2) Proveru čvrstoće elemenata izvršiti: (1) na normalnim presecima na dejstvo momenata savijanja, uzdužnih sila, a takođe i

na zajedničko dejstvo momenata savijanja i uzdužnih sila; (2) na kosim presecima na dejstvo poprečnih sila. Bokove i uzdužne pregrade, osim

toga, treba proveriti na dejstvo poprečne sile od opšteg savijanja. 3) Proveru čvrstoće na normalnim presecima uraditi na mestima delovanja najvećeg

momenata savijanja, nagle promene preseka elemenata i prekida armature. Pri tome neophodno je ispuniti sledeće uslove: pri delovanju momenata savijanja:

Mp/M≥k (8.03.7.3-1) pri delovanju uzdužnih sila, a takođe i pri zajedničkom delovanju momenata

savijanja i uzdužnih sila: Np/N≥k (8.03.7.3-2) Tabela 8.03.7.3 – Koeficijenti rezerve čvrstoće

Karakteristika elemenata i opterećenja Elementi koji učestvuju u

obezbećenju opšte čvrstoće, a takođe opšte i lokalne čvrstoće

istovremeno

Elementi koji učestvuju u obezbećenju samo lokalne

čvrstoće

Uzrok razaranja

Koefi- cijent

rezerve čvrs- toće

Stalna optere-ćenja

Stalna i slučajna

opterećenja i pojedinačna

slučajna opterećenja

Hava- rijska

optere-ćenja

Stalna optere-ćenja

Stalna i slučajna

opterećenja i pojedinačna

slučajna opterećenja

Hava- rijska

optere-ćenja

Beton dostiže granicu čvrstoće pri pritisku ili armatura granicu razvlačenja

k 1,8 1,6 1,4 1,6 1,5 1,3

Beton dostiže graničnu veličinu glavnih naprezanja razvlačenja

k1 2,5 2,5 2,0 2,2 2,0 1,8

Napomena: Pri proveri čvrstoće sastavnih elemenata na primećene sile, koje nastaju pri transportu i montaži, koeficijenti rezerve čvrstoće ne smeju biti manji od k = 1,5 i k1 = 2,0

4) Proveru čvrstoće na nagnutim presecima na dejstvo poprečne sile uraditi (slika 8.03.7.4)

Slika 8.03.7.4 – Mesta provere čvrstoće na nagnutim presecima

78

na mestima delovanja najvećih poprečnih sila; na mestima nagle promene poprečnog preseka elemenata; u presecima koji prolaze kroz grane oslonca (presek I – I); u presecima koji prolaze kroz zone početka posuvraćanja u zategnutoj zoni (preseci

II – II, III – III, IV – IV); u presecima koji prolaze kroz tačke promene intenziteta poprečnog armiranja u

zategnutoj zoni (presek V – V); Pri tome ispunjeni su sledeći uslovi: Qp/Q≥k1 (8.03.7.4-1) gde je k1 – koficijent rezerve čvrstoće, uzet iz tabele 8.03.7.3 Q ≤ bh0Rpr / 7 (8.03.7.4-2)

Pri postojanju savijenih šipki veličinu proračunske poprečne sile uzeti: - za mesta savijanja u prvoj ravni – jednake veličini poprečne sile u grani oslonca; - za mesta savijanja u sledećim ravnima – jednake veličini poprečne sile u donjoj

tački prethodnoj u odnosu na oslonce ravni savijanja. 5) Provera čvrstoće na nagnutim presecima na dejstvo poprečnih sila ne mora da se radi

ako je zadovolјen uslov bh0Rr/Q≥k1 (8.03.7.5)

6) Proveru čvrstoće ekscentrično pritisnutih elemenata na nagnutim presecima na dejstvo poprečnih sila uraditi kao za elemente izložene savijanju (bez uticaja osnog pritiska).

7) Proveru čvrstoće ekscentrično zategnutih elemenata na delovanje poprečnih sila proveriti prema sledećim uputstvima: (1) pri malim ekscentricitetima (zatežuća sila deluje između težišta površina poprečnog

preseka zategnute armature Fa i poprečnog preseka pritisnute armature Fa’) sve poprečne sile u presecima koji sa uzdužnom osom elementa zatvaraju ugao od 60o i manji prima poprečna armatura. Provera čvrstoće u presecima koji sa uzdužnom osom zatvaraju ugao veći od 60o ne mora da se radi;

(2) pri većim ekscentricitetima (zatežuća sila deluje izvan granica težištapovršina poprečnog preseka zategnute armature Fa i poprečnog preseka pritisnute armature Fa’) provera čvrstoće se radi kao za elemente izložene savijanju. Ako je eo ≤ 1,5ho veličina Qb izračunata po formuli (8.03.8.17-2) se množi koeficijentom kv koji je jednak

kB=eo/ho-0,5 (8.03.7.7) 8) Pri većim ekscentricitetima proveru čvrstoće vancentrično zategnutih elemenata na

dejstvo poprečnih sila može da se uradi ako je zadovolјen bilo koji iz sledećih uslova:

(8.03.7.8-1)

(8.03.7.8-2) Pri malim ekscentricitetima provera čvrstoće ne mora da se izvodi ako je

zadovolјen prvi od navedenih uslova (8.03.7.8-1) 9) Pri proveri čvrstoće bokova i uzdužnih pregrada na dejstvo poprečnih sila od opšteg

savijanja ispunjavaju se sledeći uslovi:

(8.03.7.9-1)

79

(8.03.7.9-2) U površinu poprečnog preseka vertikalne ili horizontalne armature Fa.b dopušteno je da

se uklјuči površina poprečnog preseka armature saglasnih vertikalnih ili horizontalnih rebara pod uslovom da je raspoređena ravnomerno po preseku.

10) Provera čvrstoće bokova i uzdužnih pregrada na dejstvo poprečnih sila ne mora da se radi, ako je zadovolјen sledeći uslov:

τ≤Rr//k1 (8.03.7.10) 8. Proračunske karakteristike materijala i formule za određivanje razarajućih sila

1) Osnovne oznake (1) proračunske karakteristike materijala

Rpr − granica čvrstoće betona pri osnom pritisku (prizmatična čvrstoća), (MPa); Rr − granica čvrstoće betona pri osnom zatezanju, (MPa); Eb − početni modul elastičnosti betona pri pritisku i zatezanju, (MPa); ReH − granica razvlačenja armature, (MPa); Ea − modul elastičnosti armature, (MPa);

(2) sile od spolјašnjih opterećenja i proračunske sile razaranja: M − moment savijanja od proračunskog opterećenja u normalnom preseku

elementa, (Ncm); Mr − proračunski moment razaranja u normalnom preseku elementa, (Ncm); N − uzdužna sila od proračunskog opterećenja, (N); Nr − proračunska razarajuća uzdužna sila, (N); Q − poprečna sila od proračunskog opterećenja, (N); Qr − proračunska razarajuća poprečna sila, (N); Qb − projekcija granične sile u betonu nagnutog preseka elementa na

normalu na osu elementa, (N); qx − granična sila u poprečnim šipkama (obujmica) na jedinicu dužine

elementa, (N/cm); (3) geometrijske karakteristike:

ℓ0 − proračunska dužina elementa, (cm); r − najmanji radijus inercije površine poprečnog preseka elementa,

(cm); F − površina poprečnog preseka celog elementa, (cm2); Fb − površina poprečnog preseka betona, (cm2); F0 − površina poprečnog preseka celokupne uzdužne armature, (cm2); Fa − površina poprečnog preseka uzdužne armature, (cm2); za elemente izložene savijanju – smeštene u zategnutoj zoni; za vancentrično pritisnute elemente– smeštene u ivici preseka,

najudalјenijoj od tačke dejstva uzdužne sile (N); za vancentrično zategnute elemente– smeštene u ivici preseka,

najbližoj tački dejstva uzdužne sile (N); Fa’ − površina poprečnog preseka uzdužne armature, (cm2); za elemente izložene savijanju – smeštene u pritisnutoj zoni; za vancentrično pritisnute elemente– smeštene u ivici preseka,

najbližoj tački dejstva uzdužne sile (N); za vancentrično zategnute elemente– smeštene u ivici preseka,

najudalјenijoj od tačke dejstva uzdužne sile (N); Fot − površina poprečnog preseka posuvraćenih šipki, smeštenih u

jednoj ravni, koja preseca razmatrani nagnuti presek, (cm2);

80

Fp − površina poprečnog preseka poprečnih šipki, smeštenih u jednoj ravni normalnoj na osu elemenata, koja preseca razmatrani nagnuti presek, (cm2);

fh − površina poprečnog preseka jedne grane obujmice, (cm2); n − broj grana obujmica u jednom preseku elementa; t − rastojanje među poprečnim šipkama (obujmicama) po dužini

elementa, (cm); α − ugao nagiba posuvraćenih šipki prema osi elementa, (grad); a − rastojanje od težišta površine poprečnog preseka armature F do

najbliže ivice preseka, (cm); a’ − rastojanje od težišta površine poprečnog preseka armature Fa’ do

najbliže ivice preseka, (cm); b − širina pravougaonog preseka, širina rebra T preseka, (cm); bp − širina prisajedinjenog pojasa, (cm); h − puna visina pravougaonog ili T preseka, (cm); h0 − radna visina preseka, jednaka h – a, (cm); h0’ − radna visina preseka, jednaka h – a’, (cm); hp − deblјina prisajedinjenog pojasa, (cm); z − visina pritisnute zone betona, proračunata sa udelom rada

pritisnute armature, (cm); z0 − visina pritisnute zone betona, proračunata bez udela rada

pritisnute armature, (cm); S0 − statički moment površine celog radnog poprečnog preseka betona u

odnosu na osu koja prolazi kroz težište poprečnog preseka armature Fa , (cm3);

Sb − statički moment površine pritisnute zone betona u odnosu na osu koja prolazi kroz težište poprečnog preseka armature Fa, (cm3);

e0 − eksentricitet uzdužne sile, jednak M/N, (cm); e − rastojanje od linije dejstva sile N do težišta površine poprečnog

preseka armature Fa, (cm); e’ − rastojanje od linije dejstva sile N do težišta površine poprečnog

preseka armature Fa’, (cm); c − rastojanje težišta površine poprečnog preseka do zategnute ili

najmanje pritisnute ivice, (cm); c’ − rastojanje težišta površine poprečnog preseka do zategnute ili

najmanje pritisnute ivice, (cm); 2) Proračunske karaktristike brodograđevinskog betona uzimaju se iz Tabele 8.03.8.2-1, a

armature iz Tabele 8.03.8.2-2

Tabele 8.03.8.2-1 – Proračunske karakteristike brodograđevinskog betona Marka betona

teškog lakog Karakteristika

čvrstoće M300 M400 M500 M600 M300 M350 M400

Osni pritisak (prizmatična čvrstoća) Rpr, (MPa)

23,5 31,4 39,2 47,1 22,1 25,5 29,4

Osno zatezanje R0, (MPa) 2,45 2,94 3,33 3,53 2,65 2,84 3,09 Početni modul elastičnosti Eb 10−3, (MPa)

30,9 34,3 37,3 39,2 19,1 20,6

81

Tabela 8.03.8.2-2 – Proračunske karaktristike armature

Klasa armature Karakteristika čvrstoće

A-I A-II Granica razvlačenja Re N, (MPa) 235 294 Modul elastičnosti Ea, (MPa) 10−6 0,206 0,206

3) Gustina betona određuje se probnim putem iz polaznih materijala koje koristi preduzeće

graditelј. Ako ne postoje opitni podaci u fazi projektovanja dopušta se da se primeni gustina

teškog betona jednaka 2,40 – 2,45 (t/m3), a lakog betona prema tabeli 8.03.8.3. Gustina armiranog betona određuje se kao suma mase betona i armature u odnosu na

jedinicu zapremine konstrukcije. Tabela 8.03.8.3 – Masa lakog betona Marka betona Gustina, (t/m3)

M300 1800 M350 1900 M400 2200

4) Proračunska razarajuća sila u centralno pritisnutim elementima Nr, (N), Nr=100φ(hprFb+ReHF0) (8.03.8.4) gde je φ – koeficijent uzdužnog savijanja koji se određuje po tabeli 8.03.8.4

Proračunska dužina elementa ℓ0 određuje se množenjem njegove geometrijske dužine koji zavisi od stepena uklјeštenosti krajeva elementa i uzima se jednakim:

- pri punom uklјeštenju oba kraja 0,5; - pri punom uklјeštenju jednog kraja i nepokretnom slobodnom oslanjanju

drugog kraja 0,7; - pri nepokretnom slobodnom oslanjanju oba kraja 1; - pri punom uklјeštenju jednog kraja sa drugim slobodnim krajem 2; - pri delimičnom uklјeštenju krajeva i u ramovima sa nepokretnim čvorovima

0,7.

Tabela 8.03.8.4– Koeficijent uzdužnog savijanja

Koeficijent uzdužnog savijanja pri opterećenju

Koeficijent uzdužnog savijanja pri opterećenju

slučajnom stalnom

slučajnom stalnom 10 35 1,0 1,0 26 90 0,65 0,51 12 42 0,96 0,96 28 97 0,61 0,45 14 48 0,92 0,92 30 104 0,56 0,39 16 55 0,88 0,87 32 111 0,51 0,34 18 62 0,84 0,79 34 118 0,47 0,29 20 69 0,79 0,71 36 125 0,42 0,25 22 76 0,75 0,64 38 132 0,38 0,21 24 83 0,70 0,58 40 139 0,34 0,17

5) Proračunska razarajuća sila u centralno zategnutim elementima Nr, (N), Nr=102ReHFo (8.03.8.5)

6) Proračunski razarajući moment u elementima pravougaonog preseka opterećenim na savijanje (slika 8.03.8.6), (Ncm),

Mr=102Rprbz(h0-z/2)+102ReHFa'(h0-a') (8.03.8.6-1)

82

gde je z=ReH(Fa-Fa')/Rprb (8.03.8.6-2)

Slika 8.03.8.6

Pri tome se pretpostavlјa, da veličina , izračunata po formuli (8.03.8.6-2) zadovolјava uslov

2a'≤z≤0,55h0 (8.03.8.6-3) Ako je z<2≤z0 (8.03.8.6-4) gde je z0=ReHFa/Rprb (8.03.8.6-5) proračunski razarajući moment se izračunava po formuli (8.03.8.6-1),

stavlјajući z=2a' (8.03.8.6-6) i Fa'=Fa-Rprb2a'/ReH (8.03.8.6-7) Ako je z0=2a' proračunski razarajući moment se izračunava po formuli (8.03.8.6-

1), stavlјajući 7) Proračunski razarajući momenti u na savijanje opterećenim elementima T profila sa

prisajedinjenim pojasom u zategnutoj zoni određuju se na isti način kao za na savijanje opterećenim elementima pravougaonog preseka sa širinom jednakom širini rebra.

8) Proračunski razarajući momenti, (Ncm), u na savijanje opterećenim elementima T profila sa prisajedinjenim pojasom u pritisnutoj zoni izračunavaju se:

kada je FaReH≤Rprbphp+Fa'ReH (8.03.8.8-1) po formuli (8.03.8.6-1), kao za na savijanje opterećene elemente pravougaonog

preseka sa merama (slika 8.03.8.8-1); kada je FaReH>(Rprbphp+Fa'ReH) (8.03.8.8-2)

po formuli

(8.03.8.8-3) gde je

(8.03.8.8-4) Pri tome ispunjavaju se uslovi (slika 8.03.8.8-2) Sb≤0,8S0 (8.03.8.8-5)

83

Slika 8.03.8.8-1 Slika 8.03.8.8-2

9) Proračunske razarajuće sile u ekscentrično pritisnutim elementima pravougaonog preseka Np, (N), koje zadovolјavaju uslov (slika 8.03.8.9-1)

2a’ ≤ z ≤ 0,55h0 ( 8.03.8.9-1) određuju se po formuli Np = 102Rprbz – 102(Fa – F’a) (8.03.8.9-2)

gde je

(8.03.8.9-3)

Slika 8.03.8.9-1

Veličine e i e’ izračunavaju se po formulama: e=M/N+c-a; (8.03.8.9-4) e’=M/N+c-a’ (8.03.8.9-5) kada je M/N>(c-a’) (8.03.8.9-6) i e’=c’-M/N-a’ (8.03.8.9-7) kada je M/N≤c’-a’ (8.03.8.9-8) U formuli (8.03.8.9-3) znak minus u drugom članu podkorenog izraza se uzima

kada sila N deluje van granica težišta armature Fa i Fa’. U elementima pravougaonog preseka, koji zadovolјavaju uslov z<2a≤z0 (8.03.8.9-9) gde je

84

(8.03.8.9-10) proračunska razarajuća sila određuje se po formuli (8.03.8.9-2), stavlјajući z=2a’ (8.03.8.9-11) i

F'a =(eF'aReH- 2Rpr)/(e'/ReH ) (8.03.8.9-12) Kada je z0 < 2a' proračunska razarajuća sila se određuje po formuli (8.03.8.9-2)

bez učešća pritisnute armature, stavlјajući Fa'= 0 U elementima pravougaonog preseka, koji zadovolјavaju uslov (slika 8.03.8.9-2) z>0,55h0 (8.03.8.9-13)

Slika 8.03.8.9-2

proračunska razarajuća sila Np, (N), određuje se po formuli Np=[Fa'ReH(h0-a')+102∙0,5Rprbh'0

2]∙102/e (8.03.8.9-14) Pri tome kada sila N deluje između težišta poprečnog preseka armature Fa i Fa’,

treba da se ispuni uslov Npe'≤[102FaReH(h0-a')+102∙0,5Rpr bh'0

2] (8.03.8.9-15) 10) Proračunska razarajuća sila u ekscentrično pritisnutim elementima T preseka sa

pripadajućim pojasom, koja deluje u zategnutoj ili najmanje pritisnutoj zoni, određuje se kao za ekscentrično pritisnute elemente pravougaonog poprečnog preseka širine jednake širini rebra.

11) Proračunska razarajuća sila u ekscentrično pritisnutim elementima T preseka sa pripadajućim pojasom, koji se nalazi u pritisnutoj zoni, koji ispunjavaju uslov

z≤hp ; (8.03.8.11-1) određuje se kao za ekscentrično pritisnute elemente pravougaonog preska sa širinom

jednakoj širini pripadajućeg pojasa, tj po formuli (8.03.8.9-2) stavlјajući b = bp . Kada je

z>hp , (8.03.8.11-2) gde je z – veličina izračunata po formuli (8.03.8.9-3); kada se stavi b = bp, proračunska

razarajuća sila određuje se sledećim redosledom:

1. odrediti visinu pritisnute zone z, cm, po formuli

(8.03.8.11-3)

85

Znak minus u drugom sabirku podkorenog izraza uzima se kada se tačka delovanja sile N nalazi van dela preseka ograničenog težištima površina poprečnog preseka armatura Fa i F`a ;

2. ustanoviti slučaj ekscentričnog pritiska prema sledećim uslovima: pri velikim ekscentricitetima Sb≤0,8S0 (8.03.8.11-4) pri malim ekscentricitetima Sb>0,8S0 (8.03.8.11-5) 3. pri velikom ekscentricitetu proračunska razarajuća sila Np , (N),

(8.03.8.11-6) 4. pri malom ekscentricitetu proračunska razarajuća sila Np , (N),

(8.03.8.11-7)

Ako je ceo presek pritisnut, proračunsku razarajuću silu izračunatu po formuli (8.03.8.11-7) uporediti sa silom Np , (N) izračunatom po formuli

(8.03.8.11-8)

Za proveru čvrstoće uzima se manja od veličina dobijenih po formulama (8.03.8.11-7) i (8.03.8.11-8). 12) Pri proračunu ekscentrično pritisnutih elemenata uticaj gipkosti se uzima u obzir:

za elemente pravougaonog preseka pri ℓ0 / b > 10 (8.03.8.12-1) za elemente bilo kog drugog preseka osim pravougaonog pri ℓ0 / r > 35 (8.03.8.12-2) Ovaj uticaj se uzima u obzir množenjem veličine ℓ0 koeficijentom η, koji se određuje

formulama: za elemente pravougaonog preseka

; (8.03.8.12-3) za elemente bilo kog drugog preseka osim pravougaonog

; (8.03.8.12-4) gde je k koeficijenti rezerve čvrstoće koji se uzima po tabeli 8.03.7.3.

13) Proračunska razarajuća sila u ekscentrično zategnutim elementima Np, (N), ako zatežuća sila deluje između težišta površina poprečnog preseka armatura Fa i Fa'

(slika 8.03.8.13), određuje se formulama:

(8.03.8.13-1) i

(8.03.8.13-2) u kojima su e, e‘ – veličine koje se izračunavaju po formulama

(8.03.8.13-3)

86

(8.03.8.13-4)

Slika 8.03.8.13

ovde je c− rastojanje od težišta površine poprečnog preseka sve armature do ivice u

kojoj je najveće zatezanje; c’− rastojanje od težišta površine poprečnog preseka sve armature do ivice u

kojoj je najmanje zatezanje. Za proveru čvrstoće uzima se manja iz izračunatih veličina.

14) Proračunska razarajuća sila u ekscentrično zategnutim elementima pravougaonog poprečnog preseka Np, (N), ako zatežuća sila deluje izvan težišta površina poprečnog

preseka armatura i (slika 8.03.8.14), određuje se formulama:

Slika 8.03.8.14

(8.03.8.14-1) u kojoj je

(8.03.8.14-2) ovde su e, e‘ – veličine koje se izračunavaju po formulama

(8.03.8.14-3)

(8.03.8.14-4) ovde je c − rastojanje od težišta površine poprečnog preseka do zategnute ivice ; c’ − rastojanje od težišta površine poprečnog preseka do pritisnute

ivice.

87

Pri tome se predpostavlјa da visina pritisnute zone betona ispunjava uslov (8.03.8.14-5) Ako je

(8.03.8.14-6) gde je

(8.03.8.14-7) razarajuća sila se određuje po (8.03.8.14-1) stavlјajući

(8.03.8.14-8) i

(8.03.8.14-9) kada je z < 2a` proračunska razarajuća sila se odrećuje po formuli (8.03.8.14- 1)

bezučešća pritisnute armature, stavlјajući F`a = 0. 15) Proračunska razarajuća sila u ekscentrično zategnutim elementima T poprečnog preseka

sa prisajedinjenim pojasom u zategnutoj zoni, kada zatežuća sila deluje izvan težišta površina poprečnog preseka armatura Fa i F`a, određuje se kao za ekscentrično zategnute elemente pravougaonog poprečnog preseka širine jenake širini rebra.

16) Proračunska razarajuća sila u ekscentrično zategnutim elementima T poprečnog preseka sa prisajedinjenim pojasom u pritisnutoj zoni, kada zatežuća sila deluje izvan težišta površina poprečnog preseka armatura Fa i F`a , određuje se na sledeći način:

- kada je z < hn gde se z izračunava po formuli (8.03.8.14-2) stavlјajući , proračunska razarajuća sila određuje se kao za elemente pravougaonog poprečnog preseka sa širinom jednakom širini prisajedinjenog pojasa;

- kada je z > hn gde je z – gore izračunata veličina, proračunska razarajuća sila Np, (N), izračunava se po formuli

-

(8.03.8.16-1) ovde je

(8.03.8.16-2) gde su e i e’ – veličine koje se određuju prema 8.03.8.14.

17) Proračunska razarajuća poprečna sila u nagnutom preseku elementa, (N),

(8.03.8.17-1) gde je

(8.03.8.17-2) U formuli (8.03.8.17-2) c0 – proračunska dužina projekcije najnepovolјnijeg nagnutog

preseka na osu elementa, čija se dužina dobija putem uveličavanja broja koraka obujmica do cele vrednosti c`0 , jednake

(8.03.8.17-3) gde je

(8.03.8.17-4) Kada ne postoje posuvraćene šipke proračunska razarajuća poprečna sila, (N),

88

(8.03.8.17-5) 18) Proračunska razarajuća poprečna sila u elementima, koji primaju ravnomerno

raspodelјeno opterećenje od pritiska vode, određuje se prema 8.03.8.17. Pri tome umesto qx u proračunske formule (8.03.8.17-3) i (8.03.8.17-5) staviti

(8.03.8.18) gde je p – proračunsko opterećenje od pritiska vode na jedinicu dužine

elementa,(N/cm). 9. Proračun elemenata trupa plutajućeg objekta na otvorene pukotine

1) Osnovne oznake: (1) proračunske karakteristike materijala

Ea − modul elastičnosti armature, (MPa); Eb − početni modul elastičnosti betona pri pritisku i zatezanju, (MPa);

(2) sile od spolјašnjih opterećenja u poprečnom preseku elementa: M − moment savijanja, (Ncm); N − uzdužna sila, (N); σ ao − napon u armaturi pri dejstvu uzdužne rastežuće sile, (MPa); σ a.i − napon u armaturi pri dejstvu momenta savijanja, (MPa);

(3) geometrijske karakteristike:

at − proračunska širina otvora pukotine, (mm); ℓt − rastojanje između pukotinama, (cm); F0 − površina poprečnog preseka celokupne uzdužne armature u

razmatranom preseku elementa, (cm2); Fa − površina poprečnog preseka zategnute armature u razmatranom

preseku elementa, (cm2); Fb − površina poprečnog preseka celog preseka betona, (cm2); Fb’ − površina poprečnog preseka pritisnute zone betona, (cm2); a − rastojanje od težišta površine poprečnog preseka armature do

najbliže ivice preseka, (cm); b − širina pravougaonog preseka, širina rebra T preseka, (cm); h − puna visina pravougaonog ili T preseka, (cm); h0 − radna visina preseka, jednaka h – a, (cm); ℓ − svetli raspon ploče, (cm); d − prečnik šipke zategnute armature, (mm); t − razmak među šipkama (korak) poprečne armature, (cm);

2) Sve elemente trupa čija se čvrstoća potvrđuje proračunom proveriti na otvorene pukotine pri delovanju stalnih ili zajedno dejstvujućih stalnih i povremenih opterećenja.

3) Dozvolјenu širinu otvorenih pukotina, (mm), za razne armirano betonske elemente trupa i slučajeve opterećenja uzeti iz tabele 8.03.9.3

Tabela 8.03.9.3– Dozvolјena širina otvorenih pukotina, (mm)

Strukturni elementi

Savijeni ekscentrično pritisnuti, takođe i

ekscentrično zategnuti elementi koji u preseku imaju

Centrično i ekscentrično

zategnuti elementi koji u

89

pritisnutu zonu trupa na strani okvašene površine

na strani neokvašene

površine

preseku nemaju pritisnutu zonu

Ploče oplate dna, zrcala i bokova u podvodnom delu

0,10 0,15 0,08

Ploče oplate bokova u nadvodnom delu. Ploče paluba na otvorenim delovima. Ploče i ukrućenja u balastnim tankovima

0,08 0,15 0,07

Ploče paluba na zatvorenim delovima. Ploče pregrada i ukrućenja u suvim prostorima

0,20 0,20 0,15

4) Proračunska širina otvorenih pukotina at , (mm),

(8.03.9.4) gde su φ0 , φi – koeficijenti koji se uzimaju iz tabele 8.03.9.4 Tabela 8.03.9.4– Koeficijenti ,

Karakter opterećenja Osno zatezanje, φ0 Savijanje, φi Povremena 0,65 0,8 Stalna 0,80 1,0 Koja se višekratno ponavlјaju i vibraciona

0,95 1,2

5) Naprezanje u armaturi, koje se primenjuje pri proračunu otvorenih pukotina, određuje se

formulama: (1) od dejstva uzdužne zatežuće sile σa.o, (MPa)

(8.03.9.5-1) (2) od dejstva momenta savijanja, (MPa)

(8.03.9.5-2) gde je

θ − koeficijent koji se uzima jednak 1 u svim slučajevima osim za preseke oslanjanja ploče za koje se uzima jednak 0,85 za ploče i T grede sa zategnutim pojasom i 0,90 za T grede sa pojasom u pritisnutoj zoni.

6) Rastojanje među pukotinama ℓt, (mm), za savijene i ekscentrično pritisnute elemente

(8.03.9.6-1) gde je

ρ − koeficijent koji se uzima jednak 1 za šipke armature rebričastog profila, i 1,3 za glatke šipke armature;

μ − koeficijent armiranja preseka, koji se određuje po dole datim formulama, ali se ne uzima veći od 0,02;

za ploče

(8.03.9.6-2) za grede sa pojasom u pritisnutoj zoni

(8.03.9.6-3)

90

za grede sa pojasom u zategnutoj zoni

(8.03.9.6-4) gde je bn(bo) − širina ploče (rebra) , (cm) bn − širina prisajedinjenog pojasa grede , (cm) ho(hp) − radna visina ploče (rebra) , (cm) β − koeficijent koji se uzima za ploče ℓ kada je 0,7≤μ≤ 0,017, a u ostalim slučajevima 1,15. Primedba. Za grede sa pojasom u zategnutoj zoni u Fa uklјučiti armaturu rebara i ploča koje se nalaze

u području prisajedinjenog pojasa IX. TEHNIČKI ZAHTEVI ZA OPREMU 9.01 Primena 1. Ovaj deo pravila se primenjuje na opremu trupa plutajućih objekata u gradnji i prepravci. 9.02 Definicije U ovom delu su, osim opštih, u primeni i sledeće definicije: 1. Otpornost na vremenske nepogode je osobina dela konstrukcije ili poklopca otvora na trupu

da, u slučaju jake kiše ili prelivanja talasa, voda ne prodire kroz konstrukciju i poklopce. Ispitivanje se vrši prskanjem pri čemu pomenuti delovi i poklopci mogu da propuste neznatne količine vode;

2. Vodonepropusnost je osobina dela konstrukcije ili poklopca na otvoru trupa da, u po dejstvom pritiska tečnosti ili pod dejstvom vodenog mlaza ne dođe do prodiranja vode. Ispitivanje se vrši mlaznicom otvora prečnika 16 mm, pritiskom visine mlaza od 10 m, sa udalјenosti ne veće od 3 m;

3. Paluba nadvođa je vodonepropusna paluba čvrstoće do koje dopiru vodonepropusne pregrade. Paluba može biti upuštena. Najniži deo palube, na objektima sa prekinutom palubom ili multimaranskim trupom različitih visina, tj. produženje sa gornjim delom palube smatra se palubom nadvođa;

9.03 Obim nadzora 1. Prilikom izrade nadzoru nadležnog organa podležu delovi u sastavu uređaja, opreme i

inventara: 1) Oprema za sidrenje

- sidra mase veće od 35 kg; - sidreni lanci prečnika većeg od 6 mm, kao i sidrena užad;

2) Oprema za vez - privezna užad; - bitve za vez, zevače, valјci;

3) Oprema za spasavanje - venci i pojasevi za spasavanje; - splavovi za spasavanje; - čamci za spasavanje; - plutajuće naprave za spasavanje; - sohe i vitla za čamce;

91

4) Zatvarači otvora za trup i nadgrađe - bočna i palubna okna; - palubni poklopci i spolјna vrata;

5) Posebna oprema - spolјne i unutrašnje stepenice; - ograde; 2. Uređaji i oprema sa ispravama o usaglašenosti izdatim od strane priznatih klasifikacionih

društava ili imenovanih tela smatraju se pogodnim za ugradnju na plutajuće objekte. 3. Tehnička dokumentacija sadrži:

1) sklopni nacrt; 2) proračun;

4. Za gradnju sidara mogu se koristiti čelični otkovci, čelični odlivci ili valјani čelik. 5. Za gradnju sidrenih lanaca mogu se koristiti valјani čelik ili čelični odlivci. 9.04 Oprema za sidrenje 1. Plutajući objekat je bezbedno usidren i obezbeđen od nekontrolisanog pomeranja na

vodnom toku. 2. Sidrenje plutajućeg objekta se izvodi na pramcu i krmi sidrima normalne sile držanja sa

lancem ili čeličnim užetom odgovarajuće prekidne sile iz st. 8-10 ovog člana i dužine jednake dužini objekta.

3. Objekti se mogu obezbediti i pomoću adekvatne krute veze sa vodnim dnom (šipovi). Broj i pozicija šipova je u skladu sa geometrijom objekta. Postavlјa se najmanje 2 šipa. Veza objekta i šipa se ostvaruje pomoću obujmica. Veza postolјa obujmice sa oplatom boka objekta se ostvaruje zavarivanjem podložne ploče deblјine ne manje od 8 mm. Prečnik šipa nije manji od 400 mm. Dubina i sila pobijanja je u skladu sa posebnim propisima iz hidrograđevinske oblasti. U slučaju obezbeđenja objekta šipovima, nije obavezno postavlјanje sidrenog uređaja na pramcu i krmi.

4. Plutajući objekti dužine do 30 m sidre se na pramcu i krmi sidrima pojedinačne mase ne manje od 200 kg.

5. Plutajući objekti dužine preko 30 a do 60 m sidre se na pramcu i krmi sidrima pojedinačne mase ne manje od 300 kg.

6. Plutajući objekti dužine preko 60 m sidre se na pramcu i krmi sidrima pojedinačne mase ne manje od 400 kg.

7. Mase sidara iz 4. 5. i 6. se mogu umanjiti za 40% u slučaju postavlјanja objekta u vodne tokove sa brzinom manjom od 3,5 km/h. U ovom slučaju je dozvolјeno postavlјanje betonskih blokova u svrhu sidrenja.

8. Prekidna sila lanaca ili čeličnih užadi nije manja od 69 kN za sidra iz stava 4. 9. Prekidna sila lanaca ili čeličnih užadi nije manja od 103 kN za sidra iz stava 5. 10. Prekidna sila lanaca ili čeličnih užadi nije manja od 137 kN za sidra iz stava 6. 11. Lanci i užad imaju ispravu o usaglašenosti izdatu od imenovanog tela iz ove oblasti. 12. Nadležni organ može odobriti dodatno smanjenje mase sidara, ukoliko se ugrađuju sidra

povećane sile držanja. 13. Za obaranje i dizanje sidara mase veće od 35 kg na palubi se postavlјa sidreni uređaj na

ručni ili motorni pogon. 14. Ako se predviđa ugradnja sidrenih cevi, obezbeđuje se slobodno uvlačenje struka sidra u

sidrenu cev, a pri ispuštanju sidra slobodni izlazak sidra pod dejstvom vlastite mase. Unutrašnji prečnik sidrene cevi je najmanje 10 prečnika sidrenog lanca.

9.05 Oprema za vez

92

1. Na svakom objektu postoji oprema za vez koja obezbeđuje bezbedno pristajanje i vez plovila za njih.

2. Svaki objekat ima najmanje 3 privezna užeta dužine jednake dužini objekta. 3. Prekidna sila čeličnog priveznog užeta nije manja od 90 kN. Prekidna sila užeta od bilјnih

vlakana je za 20% veća od prekidne sile čeličnog užeta. 4. Privezna užad mogu biti od čelika, bilјnih ili sintetičkih vlakana. 5. Konstrukcija čeličnih užadi je tipa (6h24 +7) vlakana. 6. Užad imaju ispravu o usaglašenosti izdatu od proizvođača. 7. Broj i raspored bitava zavisi od tipa i namene objekta.

1) Spolјni prečnik bitve je najmanje 10 prečnika čeličnog užeta ili 1 obim bilјnog užeta za koji je namenjena. Razmak između osa tela bitava nije manji od 2,5 prečnika čeličnog užeta ili 3 obima užeta od bilјnog ili sintetičkog vlakna.

2) Bitve mogu biti čelične ili od sivog liva. Na objektima dužine do 15 m bitve mogu biti od lakih legura. Bitve mogu biti zavarene ili livene.

3) Bitve se učvršćuju za palubu preko temelјne ploče, klupe ili prolaze kroz palubu i spajaju se s strukturom trupa. Bitve su konstruisane tako da, pri dejstvu prekidne sile užeta, naprezanje u njima ne prelazi 95% granice razvlačenja materijala od kojeg su izrađene.

4) Bitve su zaštićene od udara i ne ometaju se drugom palubnom opremom. 8. Na objektima je dozvolјena ugradnja i priveznih vitala na ručni ili motorni pogon. 9. Privezna vitla na mehanički pogon koja imaju ispravu o usaglašenosti za ugradnju na

plovila smatraju se pogodnim i za ugradnju na plutajuće objekte. 9.06 Oprema za spasavanje 1. Na svakom plutajućem objektu postoji oprema za spasavanje koja obezbeđuje bezbedno

spasavanje lica na objektu u vanrednim situacijama. 2. Plutajući objekti imaju barem 1 čamac za prikuplјanje dužine ne manje od 4 m, izrađen od

čelika, plastike ili gume. 1) Čamac je kapaciteta barem 4 lica i opremlјen je vanbrodskim motorom, užetom,

pokrovom, veslom, vencem za spasavanje sa užetom dužine 25 m. Čamac se može spuštati u vodu preko sohe ili biti stalno vezan uz objekat.

2) Po spolјnom obodu čamca se nalazi uže za bezbedno prihvatanje lica u vodi. 3. Plutajući objekti dužine do 30 m imaju na svakoj palubi po 2 venca za spasavanje sa

užadima dužine po 25 m. 4. Plutajući objekti dužine preko 30 m imaju na svakoj palubi 4 venca za spasavanje sa

užadima dužine po 25 m. 5. Venci za spasavanje su u skladu sa standardom EN 395; EN 396; SRPS EN ISO 12402-3 ili

SRPS EN ISO 12402-4. 6. Ugostitelјski plutajući objekti, plutajuće sale i stambene lađe kapaciteta više od 200 lica

imaju na svakoj palubi, osim venaca iz 3. ili 4., po 2 dodatna venca za spasavanje sa užadima dužine 25 m.

7. Plutajući objekti imaju prsluke za spasavanje u skladu sa standardom EN 395; EN 396; SRPS EN ISO 12402-3 ili SRPS EN ISO 12402-4 za svakog člana posade i ugostitelјskog osoblјa. Prsluci su smešteni na uočlјivim i obeleženim mestima.

8. Plutajući hoteli i stambene lađe, osim prsluka iz stava 7. imaju i prsluke za spasavanje za svako lice koje boravi u kabinama ovih objekata. Prsluci se čuvaju po kabinama na obeleženim mestima. Predvideti barem 10% prsluka za decu.

9. Plutajući objekti kapaciteta većeg od 400 lica se opremaju kolektivnim sredstvima za spasavanje – krutim splavovima ili plutajućim napravama. Ova sredstva imaju ispravu o

93

usaglašenosti izdatu od strane priznatog klasifikacionog društva ili imenovanog tela iz ove oblasti. Kapacitet ovih sredstava je najmanje 25% kapaciteta plutajućeg objekta.

9.07 Oprema za zatvaranje otvora u trupu i nadgrađu 1. Broj okana na spolјnoj oplati trupa svesti na minimum. Prozori mogu biti okrugli ili

pravougaoni i otporni na vremenske nepogode. Okna se ne postavlјaju ispod linije maksimalnog gaza (minimalnog nadvođa). Donji rub bočnih okana je udalјen najmanje 100 mm iznad linije maksimalnog gaza.

2. Sva spolјna vrata su otporna na vremenske nepogode. Po odobrenju nadležnog organa, spolјna vrata se mogu izraditi od drveta ili ostalih materijala.

3. Otvori u palubama koji služe kao silaz u potpalubne prostore su zaštićeni poklopcima koji su stalno pričvršćeni na pražnice i izrađeni od čelika ili drugog ekvivalentnog materijala. Deblјina poklopca je barem 0,01 razmaka ukrepe, ali ne manja od 3 mm.

4. Otvori u palubama za ventilaciju i osvetlјenje nekih prostorija (kuhinje, perionice, mašinski prostori) su zaštićeni grotlima za svetlo i ventilaciju. Stakla na poklopcima nadsvetla su zakalјena i imaju deblјinu barem 3 mm. Armirana stakla ne moraju biti zakalјena. Stakla su sigurno uramlјena u poklopac i po obodu imaju brtvu od gume ili drugog materijala koji obezbeđuje nepromočivost. Poklopci nadsvetala imaju uređaj za zatvaranje. Ako se otvor koristi i kao izlaz za slučaj nužde, njim se rukuje sa obe strane. Poklopci u zatvorenom stanju su otporni na vremenske nepogode. Otpornost na nepogodu se ostvaruje pomoću gumene ili odgovarajuće brtve.

5. Poklopci ekspanzionih grotala su vodonepropusni. Vodonepropusnost se ostvaruje pomoću brtve od gume ili drugog odgovarajućeg materijala otpornih na tečnost u tankovima. Deblјina poklopaca je jednaka deblјini palube, ali ne manja od 6 mm i za 20% je veća ako su poklopci od lakih metala. Poklopac je ojačan ukrepama. Na poklopcu se može postaviti vizirni otvor prečnika 150 mm koji se zatvara poklopcem slične konstrukcije.

6. Grotla na plutajućim objektima su pokrivena poklopcima. Deblјina čeličnih poklopaca bez međuoslonaca tj. sa osloncima na uzdužnoj pražnici grotla je 3 mm. Otporni moment i moment inercije poprečnog preseka se određuje prema formulama 9.07-1 i 9.07-2:

W = 1.33 p b l2 (cm3) (9.07-1) Y = 1.53 p b l3 (cm4) (9.07-2)

p – proračunsko opterećenje poklopaca , uklјučujući i težinu, ne manje od 1,47 (kPa); b – širina poklopaca (m); l – nepoduprta dužina poklopca (m);

Otporni moment poklopaca od lakih metala se uvećava množenjem formule 9.07-1 sa koeficijentom 1,5.

Moment inercije tih poklopaca se određuje prema formuli 9.07-3: Y = 4.08 p b l3 (cm4) (9.07-3) 7. Deblјina poklopaca od pocinkovanog talasastog lima je 1,5 mm. 8. Poklopci su učvršćeni tako da se ne mogu nekontrolisano pomerati tokom operacije s

robom i dejstva vetra. 9.08 Oprema stambenih, službenih i javnih prostorija 1. Stambene i javne prostorije se ne nalaze:

1) u pramčanom i krmenom piku;

94

2) u prostorijama čiji direktan izlaz kroz vrata ili otvore vodi u prostorije u kojima su smeštene mašine, kotlovi, pumpe, posude pod pritiskom sa zapalјivim gasovima ili u prostorije u kojima se čuvaju derivati nafte, ugalј, kao i u prostorije za čuvanje boja i svetilјki.

2. Smeštaj stambenih prostorija pored ili iznad tankova tečnih goriva sa tačkom palјenja iznad 55°C može se dozvoliti ako su pregrade i palube gasonepropusne.

9.09 Izlazi i stepenice 1. Svaki prostor ispod palube nadvođa koji je predviđen za smeštaj gostiju ili posade ima

barem 2 izlaza koji se nalaze na suprotnim krajevima prostora. Jedan od tih izlaza se može smatrati rezervnim. Prostorije kapaciteta više od 30 lica imaju izlaz sa kosim stepenicama.

2. Ako se u potpalubnom prostoru predviđa smeštaj do 6 lica i ako postoji direktan izlaz na otvorenu palubu, rezervni izlaz ne mora postojati.

3. Druga paluba nadgrađa predviđenog za smeštaj lica imaju 2 nagnuta stepeništa postavlјena na suprotnim krajevima nadgrađa.

4. Dvorane i prostorije prilagođene za kino-projekcije imaju direktne izlaze na otvorenu palubu, i to jedan izlaz na svakih 50 lica, ali ne manje od 2 izlaza.

5. Širina izlaza koji ne pripada evakuacionom putu je najmanje: 1) 1.1 m u javnim prostorijama; 2) 0.6 m u stambenim i službenim prostorijama.

6. Širina nagnutih (kosih) stepenica koje ne pripadaju evakuacionom putu je najmanje: 1) 0.8 m do 50 lica u prostoriji. Na svakih 10 lica širinu povećati za 5 cm; 2) 0.8 m u prostorijama za posadu.

7. Unutrašnje stepenice imaju nagib manji od 55° u javnim prostorijama i manji od 65° u stambenim i službenim prostorijama. Širina otvorene površine gazišta je 150 mm. Stepeništa viša od 1 m imaju rukohvat. Na početku i kraju svakog nagnutog stepeništa postoji slobodna površina širine jednake širini stepeništa a dužina najmanje 0.8 m.

8. U skladištima tereta i pikovima predvideti vertikalne stepenice visine barem 300 mm i širine barem 300 mm.

9.10 Izlazi – okna za spasavanje 1. Ako rezervni izlaz ne vodi direktno na otvorenu palubu, u takvom prostoru u zajedničkim

kabinama ili hodnicima postaviti izlaz – okno na svakom boku po jedan. 2. Ako je visina slobodnog boka nedovolјna za postavlјanje okna za spasavanje postavlјaju se

vertikalne stepenice na svakih 50 lica koje vode iz prostora na otvorenu palubu. 3. Izlazi za spasavanje se postavlјaju nasuprot glavnom izlazu iz prostora. Svetli otvor okna

iznosi najmanje 400 mm a širina vertilanih stepenica najmanje 300 mm. 9.11 Prolazi i hodnici 1. Širina glavnih prolaza u prostorijama za goste sa mestima za sedenje je najmanje 1,1 m. 2. Širina glavnih prolaza u javnim prostorijama je najmanje:

1) 0,9 m u restoranima, trpezarijama i salonima; 2) 1,1 m u dvoranama; 3) 1,4 m u predvorjima.

3. Širina palubnih prolaza je barem 0,8 m. 4. Širina hodnika je najmanje:

1) 0,9 m u glavnim hodnicima prostorija za goste; 2) 0,85 m u glavnim hodnicima prostorija za posadu; 3) 0,8 m u ostalim hodnicima prostorija za goste;

95

4) 0,7 m u ostalim hodnicima prostorija za posadu. 9.12 Vrata 1. Vrata se otvaraju na sledeći način:

1) vrata službenih i stambenih prostorija koja izlaze u hodnik – ka prostoriji; 2) spolјna vrata na čeonim pregradama nadgrađa – napolјe u smeru najbližeg boka; 3) spolјna vrata na spolјnim uzdužnim pregradama kućica – napolјe u smeru pramca.

2. Krilna i klizna vrata se ne postavlјaju na izlazima i putevima evakuacije. 3. Vrata stambenih prostorija u donjoj zoni imaju ispunu koja se može izbiti dimenzija 0.5 x

0.4 m. Na tim vratima se postavlјa natpis „IZLAZ U SLUČAJU OPASNOSTI – IZBITI”. Ispune nije potrebno postaviti ako u prostorijama postoje okna za spasavanje.

9.13 Ograda 1. Ograda sa nepomičnim ukrućenjima ili puna ograda se postavlјa na svim otvorenim

palubama trupa, nadgrađa i kućica ugostitelјskih plutajućih objekata, plutajućih sala i stambenih lađa. Na ostalim plutajućim objektima se po odobrenju nadležnog organa, u zoni skladišta za teret ili radnih uređaja ili na plutajućim objektima za sport i razonodu, može postaviti oboriva ograda ili skidlјiva lančana ograda. U tom slučaju, predvideti nogobran visine barem 50 mm.

2. Visina ograde iznosi barem 0.9 m a razmaci među ukrućenjima ne veći od 1.5 m. Razmak između horizontalnih šipki na ogradi ugostitelјskih plutajućih objekata, plutajućih sala i stambenih lađa ne prelazi 100 mm, a na ostalim objektima 450 mm.

3. Ograda u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 711 se smatra pogodnom za ugradnju na plutajuće objekte.

9.14 Pristupni most 1. Plutajući objekti za vezu sa obalom imaju pristupni most. 2. Pristupni most se izrađuje od čelika. Deblјina limova pontona nije manja od 3 mm. 3. Širina pristupnog mosta nije manja od širine evakuacionog puta određenog prema

zahtevima iz tabele 12.64-1. Širina pristupnog mosta na plutajućim objektima za sport i razonodu je najmanje 0.6m.

4. Pristupni most je opremlјen ogradom visine barem 0.9m. Razmak horizontalnih šipki je u skladu sa zahtevima iz 9.14, stav 2. Ovaj zahtev se ne odnosi na pristupne staze u privezištima za čamce sa neklizajućom oblogom.

5. Ograda u skladu sa zahtevima standrada SRPS EN 711 se smatra pogodnom za ugradnju na pristupni most.

6. Pristupni most se konstruiše tako da izdržava opterećenje od prisustva lica na mostu po kriterijumu 4 lica / m² tako da napon savijanja u srednjem poprečnom preseku ne pređe 80 % napona tečenja.

7. Pristupni most dužine veće od 15 m se oslanja na pomoćni ponton ili na oslonac na obali ili rečnom dnu.

8. Pod pristupnog mosta je od čeličnog ili mrežastog lima minimalne deblјine 3 mm. Obloga poda može biti od materijala otpornosti prema požaru od 30 min.

9.15 Oprema skladišta za suvi teret 1. Na skladištima sa dvodnom se drvene patosnice mogu postaviti, i to preko drvenih gredica

deblјine barem 20 mm postavlјenih preko pokrova dvodna. Deblјina jelovih drvenih patosnica iznosi barem 50 mm.

96

9.16 Oprema za nuždu 1. Svi plutajući objekti imaju opremu za nuždu koja sadrži:

1) testeru; 2) sekiru; 3) komplet alata; 4) poluge; 5) klanfe; 6) eksere; 7) klinove od hrastovine; 8) ploču i nosač od borovine; 9) kučinu; 10) salo toplјeno; 11) reparatur zavrtanj; 12) ponjavu za spasavanje; 13) prenosnu motornu pumpu.

97

X. TEHNIČKI ZAHTEVI ZA SISTEME CEVOVODA 10.01.Opšti zahtevi 1. Ovaj deo Pravila se odnosi na sledeće sisteme i cevovode koji se ugrađuju na plutajućim

objektima za privredne svrhe: 1) kalјužni ; 2) balastni; 3) teretni; 4) utečnjenog gasa; 5) sanitarne i pitke vode; 6) parovod i produvavanje kotlova; 7). napojne vode i kondenzata kotlova; 8) tečnog goriva; 9) maziva (ulјa); 10) vode za hlađenje; 11) vazduha pod pritiskom; 12) odušnika, odvoda gasova, prelivne i merne cevi; 13) izduvnih gasova; 14) ventilacije; 15) grejanja; 16) sa zagrejanim tečnostima.

2. Zahtevi ovog dela pravila, koji se odnose na sisteme tečnog goriva, dati su na bazi uslova da motori i kotlovi koriste gorivo sa tačkom palјenja iznad 55°C. Gorivo sa tačkom palјenja ispod 55°C može se koristiti i za druge svrhe, ako se preduzmu potrebne mere predostrožnosti, o kojima odlučuje nadležni organ. Prostorije u kojima se čuva ili koristi gorivo sa tačkom palјenja ispod 55°C imaju dobru ventilaciju. Preduzimaju se mere da temperatura vazduha u tim prostorijama u svim uslovima eksploatacije bude makar za 10°C niža od tačke palјenja para goriva.

10.02 Obim nadzora 1. U zavisnosti od namene i parametara fluida, cevovodi se dele na tri klase. Za svaku klasu

cevovoda propisuje se određeni tipovi spojeva, vrsta njihove termičke obrade, način zavarivanja, kao i vrsta i obim ispitivanja.

2 Cevi i armatura cevovoda klase I i II, zatim armatura koja se postavlјa na dno i bokove objekta, dalјinski upravlјana armatura kao i armatura koja se postavlјa na sudarnu pregradu, u toku izrade podležu nadzoru nadležnog organa. Dozvolјava se ugradnja armature i cevi sa potvrdom klasifikacionog društva.

10.03 Cevovodi 1. Materijal, izrada i primena

1) Materijal za cevi i armature koje su predviđene za agresivne korozivne fluide, podleže posebnom razmatranju nadležnog organa.

2) Čelične cevi za cevovode I i II klase mogu biti toplo i hladno obrađene, kao i zavarene, ukoliko sed dokaže da su jednake bešavnim.

3) Cevi i armatura od uglјeničnog i uglјenično-manganskog čelika, se koriste za medije gde temperatura ne prelazi 400°C, a od niskolegiranog čelika - za medije gde temperatura ne prelazi 500°C. Ovi čelici mogu se koristiti za medije gde temperatura prelazi navedene vrednosti, pod uslovom da njihove mehaničke osobine i vrednost

98

zatezne čvrstoće za 100000 h odgovaraju važećim standardima, i da za njih proizvođač čelika garantuje pri datom povećanju temperature.

4) Cevi i armatura za medije gde temperatura prelazi 500°C izrađuju se od legiranog čelika. Ovaj zahtev ne važi za cevovode izduvnih gasova.

5) Bakarne cevi za cevovode klase I i II su bešavne. 6) Cevi i armatura od bakra i bakarnih legura mogu da se primenjuju za fluide

temperature do 200°C, a od bakarno-niklenih legura -za fluide temperature do 300°C. Armatura od bronze dozvolјava se za fluide temperature do 260°C.

7) Cevi i armatura od žilavog liva nodularno livenog gvožđa mogu se dozvoliti za cevovode kalјuže, balasta i tečnih tereta, koji prolaze kroz dvodna ili tankove tereta.

8) Armatura od žilavog liva nodularno livenog gvožđa može da se dozvoli za fluide temperature do 350°C.

9) Armatura boka i njeni priklјučci, kao i armatura na sudarnoj pregradi, tankovima goriva i ulјa, može biti od žilavog liva, nodularno livenog gvožđa koji ima potpuno feritnu strukturu .

Tabela 10.03-1

Fluid Klasa I (4) Klasa II (4) Klasa III (4)

Otrovni i agresivni korodirajući fluidi bez posebnih mera

Bez poseb-nih mera sigurnosti (1)

Uz primenu posebnih mera sigur-nosti (1,2)

-

Zapalјivi fluid sa radnom temperaturom iznad temperature palјenja ili sa temperaturom palјenja ispod 60OC utečnjeni gasovi (3)

Bez posebnih mera sigurnosti

Uz primenu posebnih mera sigur-nosti (1)

-

Para i organski rashladni fluidi P>1,6 ili t>300

P≤1,6 i t≤300 P≤0,7 i t≤170

Gorivo P>1,6 ili t>150

P≤1,6 i t≤150 P≤0,7 i t≤60

Ostali fluidi P>4,0 i t>300 P≤4,0 i t≤300 P≤1,6 i t≤200

Napomena:

- Ne važi za amonijak i druge otrovne fluide; - Cevovodi tereta spadaju u klasu III; - p - proračunski pritisak, (MPa); t - proračunska temperatura (°C) ; - Uklјučujući cevovode za vodu, vazduh, gorivo, ulјe za podmazivanje i ulјe za

hidrauličke sisteme; - Cevovodi bez pritiska (sanitarni, prelivni, odušnici, cevi za odvod vazduha i pare

od sigurnosnih ventila) spadaju u klasu III bez obzira na temperaturu. 10) Cevi od sivog liva mogu da se primene za cevovode tereta i balasta koji prolaze unutar

tankova tereta, isklјučujući cevovod čistog balasta koji prolazi kroz tankove tereta. Dozvolјava se primena cevi i armature od sivog liva i za cevovode tereta sa pritiskom do 1,6 MPa koji se vode po otvorenim palubama, isklјučujući krajeve cevovoda i njihove armature, koji se spajaju za savitlјive cevi za utovar i istovar tereta.

11) Sivi liv se ne primenjuje: - za cevi i armature temperature fluida iznad 220°C;

99

- za cevi koje su izložene hidrauličkim udarima, prevelikim deformacijama i vibracijama;

- za cevi koje su direktno povezane sa spolјašnjom oplatom objekta; - za armaturu koja se postavlјa na spolјnju oplatu i sudarnu pregradu; - za armaturu koja se postavlјa direktno na tankove goriva i ulјa koji se nalaze pod

hidrauličkim pritiskom, ako armatura nije zaštićena od mehaničkih udara na način odobren od nadležnog organa.

11) Ako su predviđene mere za sprečavanje kontaktne korozije onda se cevi od aluminijumskih legura mogu koristiti za cevovode u kojima temperatura fluida ne prelazi 150°C.

12) Cevi i kanali od plastične mase mogu se upotreblјavati: - za cevovode kalјužnih sistema malih odelјaka kod kojih se kalјuža prazni ručnim

pumpama; - za cevovode koji prolaze kroz tankove vode, osim cevovoda balasta; - kao sondažne cevi za merenje u kalјuži i temperature u teretnim prostorima; - za doglasne cevi, slivne cevovode, ventilacione kanale, kao i za cevovode pitke i

sanitarne vode i uređaja za klimatizaciju vazduha, koji su postavlјeni u vodonepropusnim odelјcima ili iznad palube nadvođa.

- O primeni cevi od plastične mase u druge svrhe neophodno je odobrenje nadležnog organa.

13) Zatvarači i narezani delovi priklјučaka sondi na otvorenim palubama su od bronze ili mesinga.

14) Samozatvoriva armatura sondi tankova goriva isklјučuje mogućnost pojave varničenja. 10.04 Poluprečnik savijanja cevi 1. Unutrašnji poluprečnik savijanja čeličnih, bakarnih i aluminijskih cevi, predviđenih za rad

pod pritiskom većim od 0,5 MPa ili koje provode materije čija je temperatura viša od 60°C, a isto tako i poluprečnik savijanja cevi predviđenih za samokompenzaciju toplotnog širenja su najmanje 2,5 d1(d1 - spolјašnji prečnik cevi). Ako se u toku savijanja ne stanjuje deblјina zida cevi, propisani poluprečnik može biti smanjen.

2. Unutrašnji poluprečnik savijanja cevovoda za produvavanje kotlova je najmanje 3,5 d (d- unutrašnji prečnik cevi). Poluprečnik savijanja cevi koje rade u uslovima drukčijim od navedenih, može biti smanjen do 1,5 d, pod uslovom da se primenjuje mašinsko savijanje.

10.05 Termička obrada cevi 1. Termičkoj obradi posle savijanja, a pre hidrauličkih proba, podvrgavaju se sve cevi od

legiranog čelika i, po pravilu, cevi od uglјeničnog čelika: - za paru sa radnim pritiskom preko 1,6 MPa; - za gorivo sa radnim pritiskom preko 1,0 MPa; - za druge sisteme sa radnim pritiskom preko 3,0 MPa;

2. Pri hladnom savijanju cevi sa poluprečnikom 4 d1 (d1 – spolјašnji prečnik cevi) i više, i savijanju na vruće pri temperaturi 850-950°C, termička obrada cevi od uglјeničnog čelika nije obavezna.

10.06 Deblјina zida cevi 1. Deblјina zida metalnih cevi, predviđenih za rad pod unutrašnjim pritiskom, nije manja od

vrednosti dobivene po formuli (9.06 - 1) :

S = SO+b+C (mm), (10.06-1)

100

p2

pdSo

gde su: d - spolјašnji prečnik cevi, (mm); p - računski pritisak, (MPa), predstavlјa najveći radni pritisak koji je jednak najvećem

pritisku otvaranja sigurnosnih ventila. Za cevovod sistema gašenja požara sa CO2 (od boce do ventila za upućivanje), p je jednak računskom pritisku boca.

2. Za cevovode u kojima se nalazi gorivo sa temperaturom preko 60°C uzima se računski

pritisak ne manji od 1,4 MPa. U posebnim slučajevima, koji pravilima nisu predviđeni o računskom pritisku odlučuje nadležni organ:

φ - koeficijent čvrstoće koji je jednak 1 – za bešavne cevi i za odobrene zavarene cevi, koje su potpuno jednake sa bešavnim cevima. Veličinu koeficijenta čvrstoće za druge zavarene cevi u svakom pojedinom slučaju određuje nadležni organ.

b - dodatak za stvarno smanjenje deblјine cevi pri njenom savijanju. Veličina dodatka se određuje tako da naprezanje u savijenom delu cevi ne pređe dozvolјenu veličinu. Ako nema podataka za stvarno smanjenje deblјine pri savijanju, dodatak se može odrediti po formuli:

oSR

d

5,2

1b (mm) (10.06-2)

gde su: R - srednji poluprečnik savijanja cevi, (mm); C - dodatak za koroziju, (mm) koji se uzima:

- za cevi od čelika prema tablici 10.06-3. - za cevi od obojenih metala prema tablici 10.06 - 4.

Tabela 10.06-3 Dodatak „C” na koroziju za cevovode od čelika

Radni fluid ili namena cevovoda C, (mm) 1 2

Zasićena para 0,8 Spirale za grejanje vode i naftnih produkata u tankovima i skladištima 2,0 Napojna voda u otvorenim sistemima 1,5 Napojna voda u zatvorenim sistemima 0,5 Produvavanje kotlova 1,5 Sabijeni vazduh 1,0 Hidraulički sistemi (sa ulјem) 0,3 Ulјe za podmazivanje 0,3 Gorivo 1,0 Cevovodi za teret 2,0 Utečnjeni gas 0,3 Cevovodi rashladnih medija 0,3 Slatka voda 0,8

Napomena:

- Ako cevi imaju dobru zaštitu nadležni organ može dozvoliti smanjenje za koroziju ali ne više od 50%.

101

- Ako se koriste cevi od specijalnih čeličnih legura, koje imaju dovolјnu otpornost na koroziju, dodatak „C” može biti smanjen do nule.

- Za cevi koje prolaze kroz tankove, tablične vrednosti se povećavaju i za dodatak na koroziju zbog uticaja spolјašnjeg fluida, a za veličinu koja se prema tablici uzima za odgovarajući fluid.

Tabela 10.06-4

Dodatak „C” na koroziju za cevovode od bakra i bakarnih legura Materijal cevi C, (mm)

1 2 Bakar, mesing i slične legure, takođe i bakarnokalajne legure, osim legura koje sadrže olovo

0,8

Bakarno-niklene legure (sa sadržajem nikla ≥ 10%) 0,5 Napomena: Ako se upotreblјavaju cevi od specijalnih legura, koje imaju dovolјnu otpornost na koroziju, dodatak „C” se može smanjiti do nule.

σ - dozvolјeno naprezanje, (MPa) koje se uzima: - za čelične cevi od uglјeničnog i legiranog čelika najmanja vrednost od

veličina:

gde su: Rm - granica rastezne čvrstoće, (MPa); Rel/t - minimalna granica razvlačenja ili dogovorena granica razvlačenja

Rp0,2/t, pri proračunskoj temperaturi, (MPa); Rm/t

100000 - granica trajne čvrstoće za 100000 h pri proračunskoj temperaturi, (MPa);

Rpl/t 100000- 1% granica puzanja za 100000 h pri proračunskoj temperaturi, (MPa).

Za računsku vrednost temperature „t” pri određivanju dozvolјenog naprezanja uzima se maksimalna temperatura fluida u cevovodu. Dozvolјena naprezanja za granicu trajne čvrstoće i za granicu puzanja ne moraju se primenjivati. Za cevi od bakra i bakarnih legura vidi tabelu 10.08-1. Ako se primenjuju cevi koje pri izradi imaju negativan dodatak na deblјinu, deblјina zida cevi pri izradi S1 određuje se po formuli:

gde su: S - deblјina zida cevi, koja se izračunava po formuli (10.06-1), (mm); a - negativan dodatak na deblјinu cevi, (%).

3. Deblјina zida cevi od čelika, bakra i bakarnih legura nije manja od deblјina navedenih u tablici 10.08-2.

102

4. Pri određivanju deblјine zida cevi od plastičnih masa, dozvolјena naprezanja određuju se u dogovoru sa Upravom.

5. Izmenjivači toplote i sudovi pod pritiskom, koji se koriste u sistemima, ispunjavaju zahteve propisa o kotlovima, izmenjivačima toplote i posudama pod pritiskom.

10.07 Zaštita cevovoda od povećanih pritisaka 1. Cevovodi u kojima pritisak može da se poveća iznad proračunskog da imaju sigurnosni

uređaj koji ne dozvolјava povećanje pritiska iznad proračunskog. Ne dozvolјava se otvoreni odvod goriva i ulјa iz sigurnosnih ventila.

2. Ako se na cevovodu predvidi redukcioni ventil iza njega se ugrađuje manometar i sugurnosni ventil. Dozvolјava se ugradnja obilaznog voda oko redukcionog ventila (by-pass).

10.08 Spajanje cevovoda 1. Zavisno od klase cevovoda, dozvolјavaju se sledeći tipovi spojeva bez prirubnica:

1) Sučoeono zavareni spojevi sa punim provarom, uz primenu posebnih mera za obezbeđenje kvaliteta korena zavara spoja, za sve klase bilo kog spolјašnjeg prečnika cevi.

2) Sučeono zavareni spojevi sa punim provarom, bez primene posebnih mera za obezbeđenje kvaliteta korena zavara spoja, za klase II i III, bilo kog spolјašnjeg prečnika cevi.

3) Spojevi sa zavarenim naglavkom (nipl-spoj) za klasu III bilo kog spolјašnjeg prečnika cevi.

4) Spojevi sa narezanim naglavkom (muf-spoj) za klasu III spolјašnjeg prečnika cevi ≤ 57mm, osim cevovoda sa vrelim fluidom.

5) Spojevi sa zasečenim prstenom (ermeto-spoj) za sve klase unutrašnjeg prečnika cevi ≤ 32 mm

Zavisno od namene cevovoda mogu se dozvoliti spojevi za sve klase sa zavarenim naglavcima, narezanim naglavcima i zasečenim prstenom malih prečnika, kao i drugi tipovi spojeva bez prirubnica, bilo kog prečnika.

2. Spojevi cevovoda sa prirubnicom odgovaraju tipovima prikazanim na slici 10.08-2. Druge vrste spojeva sa prirubnicama dozvolјavaju se samo uz posebnu saglasnost

nadležnog organa. Tabela 10.08-1

Dozvolјeno naprezanje, (MPa), pri temperaturi fluida (OC)

Materijal Termička obrada

Granica rastezne

čvrstoće Rm,

(MPa)

50

75

100

125

150

175

200

225

250

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Bakar U odžarenom stanju

200 41 41 40 40 34 27 19 - -

Aluminijumska bronza

U odžarenom stanju

320 78 78 78 78 78 51 25 - -

Bakarno-niklena legura 95/5 i 90/10

U odžarenom stanju

270 69 69 68 66 64 62 59 56 52

Bakarno-niklena legura 70/30

U odžarenom stanju

360 81 79 77 76 74 72 70 68 66

103

Napomena: - Međuvrednosti se određuju linearnom interpolacijom. - Za materijale koji nisu navedeni u tabeli, dozvolјeno naprezanje je u skladu

sa standardima. Tabela 10.08-2

Minimalna deblјina zida cevi, (mm) Čelične cevi

Cevovodi sistema gašenja požara sa CO2

Spolјašnji prečnik,

(mm)

Cevovodi sistema,

osim navedenih u stupcima 3,4,5,6 i 7

Odušne prelivne i

merne cevi

tankova

Cevovodi spolјašnje

vode (drenažni, balastni,

rashladni, gašenje požara

vodom, itd.)

Drenažne, odušne, prelivne i merne cevi koje prolaze

kroz balastne tankove i tankove goriva, balastne cevi koje prolaze

kroz tankove goriva i cevi za gorivo

koje prolaze kroz balastne tankove

Od boca do ventila za pokretanje

Od ventila

za pokretanje

do izlaznih mlaznica

Bakarne cevi

Cevi od

bakar-nih

legura

1 2 3 4 5 6 7 8 9 manje od

8,0 1,0 - - - - - - -

8 1,2 - - - - 1 0,8 10,2 1,6 - - - - - 1 0,8 12 1,6 - - - - - 1,2 1

13,5 1,8 - - - - - 1,2 1 16 1,8 - - - - - 1,2 1

17,2 1,8 - - - - - 1,2 1 19,3 1,8 - - - - - 1,2 1 20 2 - - - - - 1,2 1

21,3 2 - 3,2 - 3,2 2,6 1,2 1 25 2 - 3,2 3,2 3,2 2,6 1,5 1,2

26,9 2 - 3,2 - 3,2 2,6 1,5 1,2 30 2 - 3,2 - 4 3,2 1,5 1,2

33,7 2 - 3,2 - 4 3,2 1,5 1,2 38 2 4,5 3,6 6,3 4 3,2 1,5 1,2

42,4 2 4,5 3,6 6,3 4 3,2 1,5 1,2 44,5 2 4,5 3,6 6,3 4 3,2 1,5 1,2 48,3 2,3 4,5 3,6 6,3 4 3,2 2 1,5 51 2,3 4,5 4 6,3 4,5 3,6 2 1,5 54 2,3 4,5 4 6,3 4,5 3,6 2 1,5 57 2,3 4,5 4 6,3 4,5 3,6 2 1,5

60,3 2,3 4,5 4 6,3 4,5 3,6 2 1,5 63,5 2,3 4,5 4 6,3 5 3,6 2 1,5 70 2,6 4,5 4 6,3 5 3,6 2 1,5

76,1 2,6 4,5 4,5 6,3 5 3,6 2 1,5 82,5 2,6 4,5 4,5 6,3 5,6 4 2 1,5 88,9 2,9 4,5 4,5 7,1 5,6 4 2,5 2

101,6 2,9 4,5 4,5 7,1 6,3 4 2,5 2 108 2,9 4,5 4,5 7,1 7,1 4,5 2,5 2

114,3 3,2 4,5 4,5 8 7,1 4,5 2,5 2 127 3,2 4,5 4,5 8 8 4,5 2,5 2 133 3,6 4,5 4,5 8 8 5 3 2,5

139,7 3,6 4,5 4,5 8 8 5 3 2,5 152,4 4 4,5 4,5 8,8 8,8 5,6 3 2,5 159 4 4,5 4,5 8,8 8,8 5,6 3 2,5

168,3 4 4,5 4,5 8,8 8,8 5,6 3 2,5 177,8 4,5 5 5 8,8 - - 3 2,5 193,7 4,5 5,4 5,4 8,8 - - 3,5 3 219,1 4,5 5,9 5,9 8,8 - - 3,5 3

104

244,5 5 6,3 6,3 8,8 - - 3,5 3

Napomena: - Za deblјine i prečnike cevi navedene u tablici, mogu se uzimati najbliže standardne veličine. - Veličine u tablici ne treba povećavati negativnim dodatkom za deblјinu pri izradi i pri spajanju cevi. - Tablica se ne odnosi na cevi od nerđajućeg čelika. - Ako cevi imaju dobru zaštitu onda se po odobrenju nadležnog organa deblјine cevi navedene u kolonama 3,4 i 5 mogu smanjiti najviše 12mm - Deblјine navedene u kolonama 3 i 5, odnose se na delove sondažnih cevi tankova za koje su predviđene. - Na cevima sa narezom za spajanje minimalna deblјina cevi uzima se na delu nareza. - Deblјine cevi navedene u kolonama 6 i 7, odnose se na cevi koje su iznutra pocinkovane. - Tablica se ne odnosi na cevovod izduvnih gasova.

Tipovi spojeva sa prirubnicama

Slika 10.08-2

Napomena: - Kod konusnog spoja sa narezom tipa D, spolјašnji prečnik nareza na cevi nije manji od spolјašnjeg prečnika cevi. - Posle postavlјanja prirubnica, ukoliko je potrebno, cev razvalјati.

3. Vrstu spoja sa prirubnicama, zavisno od klase cevovoda, uzimati prema tabeli 10.08-3.

Tabela 10.08-3 Klasa

cevovoda Otrovni ili agresivni

korodirajući fluid (4), zapalјivi fluid (4), utečnjeni

gas

Mazivo i gorivo

Pare (3) i organski toplotni mediji

Ostali fluidi (1-3)

I A,B(6) A,B A,B(6)

105

II A,B,C A,B,C,E(7) A,B,C,D(5), E(5) III A,B,C,E A,B,C,D,E A,B,C,D,E,F(2)

Napomene: - Uklјučujući cevovode vode, vazduha, gasova, ulјa za hidrauličke sisteme, cevovode tereta. - Tip F samo za cevi za vodu i za cevovode sa otvorenim krajevima. - Samo tip A, ako proračunska temperatura prelazi 400°C. - Samo tip A, ako proračunski pritisak prelazi 1,0 MPa. - Tipove D i E ne koristiti ako proračunska temperatura prelazi 250°C. - Tip B samo za cevovode sa spolјašnjim prečnikom ˂ 150 mm. - Tip E samo za proračunsku temperaturu ˂ 150°C i proračunski pritisak ˂ 1,6 MPa.

4. Materijal zaptivača je otporan na delovanje fluida koji se provodi cevima. 5. Zaptivači kod spojeva cevovoda goriva obezbeđuju nepropusnost i pri temperaturi fluida od

najmanje 120°C. 6. Tip i konstrukcija elastičnih spojeva koji se primenjuju su odobreni od nadležnog organa.

Upotreblјavati elastične spojeve koji mogu biti u obliku gotovih umetaka sa krajnjim delovima za pričvršćivanje (prirubnice, navojni sastavci, štucne i sl). Ti spojevi su na uočlјivim i lako pristupačnim mestima, pomoću ventila se odvajaju od sistema goriva, ulјa, komprimovanog vazduha i vode za hlađenje, tako da se u slučaju oštećenja elastični spoj može zameniti bez isklјučivanja drugih mašina. Osigurati komplet rezervnih elastičnih spojeva, po jedan od svakog tipa i dimenzije.

Elastični spojevi su vatrootporni, ako se koriste u cevovodima koji: - provode gorivo ili ulјe za podmazivanje; - su povezani sa pogonom vodonepropusnih vrata;- su povezani sa otvorima u spolјašnjoj oplati (uklјučujući i kalјužni sistem); - služe za druge zapalјive derivate nafte, ako oštećenje elastičnog spoja može ugroziti objekat ili lјude.

Vatrootpornim se smatra onaj spoj koji priklјučen za cevovod napunjen vodom čija temperatura nije niža od 80°C, može da izdrži pri maksimalnom radnom pritisku 800°C u trajanju od 30 min. i zadrži nepropusnost pri njegovom sledećem ispitivanju proračunskim pritiskom.

Materijal za elastične spojeve odabrati prema vrsti tečnosti, temperaturi, pritisku i uslovima okoline. Zatezna čvrstoća elastičnih spojeva je veća od proračunskog pritiska najmanje 4 puta.

10.09 Metode ispitivanja bez razaranja Ispitivanje zavara metodama bez razaranja odgovaraju pravilima o zavarivanju. 10.10 Konstrukcija armature 1. Poklopac ventila prečnika otvora većeg od 32 mm pričvršćivati za kućište ventila pomoću

normalnih ili golih vijaka. Ventili prečnika otvora do, uklјučivo, 32 mm mogu imati poklopce sa narezom, pod uslovom da su pouzdano osigurani. Navrtka zaptivača ventila je obezbeđena tako da se pri radu sa ventilom ne može odvrtati.

2. Armatura sa dalјinskim upravlјanjem ima lokalno ručno upravlјanje, koje je nezavisno od dalјinskog upravlјanja. Osim toga, ako ventili prema zahtevima pravila imaju dalјinsko upravlјanje, ručno upravlјanje ventilima ne izbacuje iz pogona sistem dalјinskog upravlјanja. Ako ventili imaju dalјinsko upravlјanje, oni su konstruisani da pri ispadanju

106

iz pogona dalјinskog upravlјanja ventili ostaju u položaju koji ne dovodi objekat u opasno stanje, ili se sami vrate u takav položaj.

3. U sistemu dalјinskog upravlјanja ventilima koji se nalaze unutar teretnih tankova, ne koristiti sabijeni vazduh kao izvor energije.

4. Kod primene hidrauličkog sistema dalјinskog upravlјanja ventilima koji se nalaze unutar tankova tereta, predvideti drugo sredstvo upravlјanja pomoću ručne pumpe, priklјučene posebnim cevovodom na odgovarajućem mestu za hidraulični sistem upravlјanja svakog ventila, ili direktno na njegov izvršni mehanizam.

5. Dnevni tank za opsluživanje hidrauličkog sistema dalјinskog upravlјanja ventilima, koji se nalaze unutar tankova tereta, se nalazi iznad najvišeg nivoa tankova tereta, ako je to praktično moguće, i sve cevi hidrauličkog sistema treba da ulaze u tankove tereta kroz njihove gornje delove. Osim toga ovaj tank ima odušnik s protivpožarnom armaturom izveden na sigurno mesto na otvorenoj palubi. Tank ima svetlosni i zvučni alarm niskog nivoa tečnosti u njemu.

10.11 Obeležavanje armature 1 Na zapornoj armaturi je pričvršćena dobro vidlјiva pločica sa tekstom koji se lako čita i

koji govori o nameni armature. 2. Armatura za dalјinsko upravlјanje na upravlјačkim pultovima ima pričvršćene posebne

pločice koje pokazuju njenu namenu, kao i pokazivač položaja „otvoreno” i „zatvoreno”. Ako dalјinsko upravlјanje služi samo za zatvaranje armature, onda se pokazivači položaja ne moraju postavlјati.

10.12 Razmeštaj i ugradnja armature 1. Armatura postavlјena na vodonepropusnim pregradama se pričvršćuje na zavarene

prestenove golim vijcima, ili se postavlјa na nepropusne prolaze kroz pregrade. Otvori za gole vijke ne prolaze potpuno.

2. Armatura prečnika većeg od 10mm, postavlјena na trasi cevovoda od plastičnih masa, je pričvršćena za konstrukciju trupa.

10.13 Kutije kingstona i bunara, armatura dna i bokova 1. Od materijala koji se pri požaru brzo razaraju ne izrađuju se nikakvi delovi armature dna i

boka, koji se postavlјaju ispod palube pregrada. 2. Poluge i zaporni delovi armature na spolјašnjoj oplati se izrađuju od materijala otpornog

na koroziju. 3. Armatura usisa spolјašnje vode je postavlјena na kutije kingston-ventila i bunara.

Omogućiti ulaz u bunar kroz skidlјive rešetke ili kroz provlake. Ako je na bunaru predviđena provlaka ona se postavlјa iznad teretne vodene linije. Na objektima dužine ispod 15 m armatura usisa spolјašnje vode može se postavlјati bez kingston-ventila.

4. Na objektima sa pojačanjem za led jedan od kingston-ventila je predviđen za led. Konstrukcija kutije kingston-ventila za led obezbeđuje efikasno izdvajanje leda i uklanjanje vazduha kako bi bio omogućen siguran rad sistema spolјašnje vode.

5. Na objektima sa pojačanjem za led, kutije kingstona i bunara, kao i armatura delova, koji se nalaze iznad teretne vodene linije, imaju grejanje.

6. Svi izlivni otvori u spolјašnjoj oplati trupa imaju uređaje sigurnog dejstva koji ne dozvolјavaju slučajni ulaz vode u unutrašnjost objekta.

7. Usisi spolјašnje vode i otvori za izliv sistema cevovoda mašina, smešteni u mašinskom prostoru, imaju lako dostupne ventile ili zasune kojima se rukuje na licu mesta. Oni imaju pokazivače položaja „otvoreno”, „zatvoreno”. Izlivni ventili na oplati su nepovratno

107

zapornog tipa. Ti ventili mogu biti zamenjeni nepovratnim ventilom ili labudovim vratom - lirom cevovoda, smeštenom iznad najviše teretne vodene linije.

8. Elementi za upravlјanje usisnom armaturom dna se nalaze na lako pristupačnim mestima i imaju uređaj za pokazivanje otvorenog i zatvorenog položaja ventila.

9. Armatura na dnu i oplati po pravilu se stavlјa na prirubnice koji su zavarene na oplati. Armatura se može postavlјati na zavarene komade cevi, pod uslovom da oni budu dovolјno jaki i što kraći. Deblјina zida tih cevi je najmanje jednaka minimalnoj deblјini spolјašnje oplate trupa na krajevima objekta, ali ne veća od 8 mm. Rupe za vijke za pričvršćenje ne prolaze kroz oplatu, već se završavaju u zavarenim prirubnicama. Ne upotreblјavaju se zaptivači od olova ili materijala koji se pri požaru lako razara.

10. Bočna (oplatna) armatura cevovoda za produvavanje kotlova je postavlјena na zavarene prirubnice. Na spolјašnjoj strani oplate postaviti zavarene zaštitne prirubnice. Armatura ima ispuste izvan prirubnice, koji prolaze kroz zavarenu prirubnicu na unutrašnjoj strani oplate, i zaštitnu prirubnicu na spolјašnjoj strani oplate. Ispust na armaturi nije obavezan ako se predvidi na samoj zavarenoj prirubnici.

10.14 Otvori u spolјašnjoj oplati 1. U spolјašnjoj oplati postoji što manje otvora. Zbog toga izlivne cevovode, po mogućnosti,

spojiti na zajedničke otvore. 2. Usisni i izlivni otvori u spolјašnjoj oplati objekta su tako razmešteni da je:

1) Isklјučena mogućnost usisa sanitarnih voda, fekalija, pepela i drugih nečistoća pumpama spolјašnje vode.

2) Isklјučena mogućnost ulivanja sanitarne vode i vode sliva u prostore objekta kroz svetlarnike a takođe u čamce i splavove kada se oni spuštaju u vodu. Ako se ne mogu ispuniti uslovi onda izlivni otvori imaju odgovarajuće uređaje koji ne dozvolјavaju izlivanje prlјave vode u prostorije objekta, u čamce i u splavove.

3. Otvori u spolјašnjoj oplati kutija kingstona i bunara imaju zaštitne rešetke. Umesto rešetki mogu se koristiti otvori ili izrezi na koritu objekta. Ukupna površina otvora i izreza je najmanje 2,5 puta površine preseka ugrađene armature na usisu spolјašnje vode. Prečnik otvora i širina izreza na rešetkama ili spolјašnjoj oplati nije veći od 20 mm.

Rešetke kutija kingstona imaju uređaj za produvavanje sabijenim vazduhom, parom ili vodom. Na cevovodu za produvavanje predvideti nepovratne zaporne ventile. Pritisak pare ili sabijenog vazduha u sistemu za produvavanje ne prelazi 0,3 MPa.

10.15 Opšti zahtevi za polaganje cevovoda 1. Cevovode pričvrstiti tako da ne nastanu nedozvolјena naprezanja zbog toplotnih širenja,

deformacija trupa i vibracija. 2. Cevovodi sistema i ventilacioni kanali u neophodnim slučajevima imaju uređaje za ispust

ili produvavanje radnog fluida ili vlage. Predvideti konstruktivne mere da bi se sprečilo štetno dejstvo produvavanja na konstrukciju trupa i opreme.

3. Cevovodi koji sprovode vruće fluide i imaju veliku dužinu imaju kompenzatore ili dovolјan broj savijanja koja obezbeđuju samokompenzaciju cevovoda.

10.16 Polaganje cevovoda kroz vodonepropusne konstrukcije 1. Kroz vodonepropusne pregrade postoji što manji broj prolaza cevovoda. 2. Kroz sudarnu pregradu pramčanog pika ispod palube nadvođa može prolaziti samo jedan

cevovod za manipulisanje tečnošću koja se nalazi u tom piku. Pri tome, ako se on nalazi izvan dvodna, onda ima zaporni ventil ili zasun postavlјen na pregradi sa strane pika, sa upravlјanjem iznad palube nadvođa.

108

3. Polaganje cevovoda kroz vodonepropusne pregrade, palube i druge vodonepropusne konstrukcije treba da se vrši primenom nepropusnih prolaza cevi, zavarenih prirubnica ilina neki drugi način koji obezbeđuje vodonepropusnost konstrukcije. Rupe za uvrtne vijke ne prolaze potpuno kroz te konstrukcije.

4. Na mestima prolaza plastičnih cevi kroz vodonepropusne pregrade i palube, koje ograničavaju vodonepropusne prostore postaviti ventile sa upravlјanjem iznad palube nadvođa. Ventili su od čelika ili nekog drugog sličnog vatrootpornog materijala.

10.17 Polaganje cevovoda kroz tankove 1. Polaganje cevovoda pitke i kotlovske vode kroz spremište goriva i ulјa, kao i cevovoda

goriva i ulјa kroz tankove pitke i kotlovske vode vrši se samo kroz naftonepropusne tunele ako predstavlјaju konstruktivni deo tanka. Polaganje cevovoda spolјašnje vode (rečne) i ulјa, kao i odušnika, prelivnih i mernih cevi kroz tankove goriva, bez tunela, dozvolјava se, pod uslovom da se upotrebe bešavne cevi koje nemaju razdvojene spojeve unutar tih tankova.

2. Pri polaganju cevovoda kroz tankove bez tunela, ako na tom delu treba da se postave dilatacioni kompenzatori, dozvolјava se savijanje same cevi u tankovima.

10.18 Polaganje cevovoda kroz skladište tereta i druge prostore 1. Cevovode koji prolaze kroz skladišta tereta, sanduke za sidreni lanac i druge prostore, u

kojima mogu biti izloženi mehaničkim oštećenjima, zaštititi na odgovarajući način. 2. Polaganje cevovoda goriva, para i vode, kao i potisnih cevovoda hidrauličkih pogona,

isklјučujući cevovode kalјuže, kroz skladišta suvog tereta, nije dozvolјeno. U posebnim slučajevima može se dozvoliti polaganje tih cevovoda kroz tunele, ili ukoliko se upotreblјavaju cevi sa podeblјanim zidovima koje su zaštićene čeličnom oblogom jake konstrukcije.

3. Cevovodi pare i cevi koje provode zagrejane tečnosti ne prolaze kroz spremišta boja, svetilјki i kroz druge prostorije koje služe za prevoz i čuvanje lako zapalјivih materijala.

4. Cevovode goriva ne polagati kroz stambene i službene prostorije. Izuzetak predstavlјa cevovod goriva za generator za slučaj nužde i cevovod za ukrcavanje goriva, koji mogu prolaziti kroz sanitarne prostorije, pod uslovom da deblјina zida cevi iznosi najmanje 4 mm i da nema razdvojivih spojeva.

10.19 Polaganje cevovoda kroz rashladne prostorije Kroz rashladne prostorije ne preporučuje se polaganje cevovoda koji ne služe za njihovo

opsluživanje. Ako je to neophodno, cevovode treba pažlјivo izolovati. Taj zahtev se odnosi i na odušne i merne cevi. U tim prostorijama cevovodi nemaju delove u kojima se može voda sakuplјati i zamrzavati.

10.20 Polaganje cevovoda blizu električnih i radio uređaja 1. Iznad i iza glavne i razvodne table za nuždu, te na mestima upravlјanja važnim uređajima

i mašinama, ne dozvolјava se polaganje cevovoda koji rade pod pritiskom. Ispred i uz bočne strane tih tabli i mesta takvi cevovodi se mogu polagati na rastojanju ne manjem od 400 mm. Cevovodi koji se postavlјaju na udalјenosti manjoj od 700 mm, po pravilu, nemaju razdvojive spojeve. Ako se u navedenoj zoni postavlјaju cevovodi koji imaju prirubničke spojeve, onda se oni ograđuju zaštitnim oklopom.

2. Prolaz cevovoda kroz posebne prostorije električne opreme i kroz akumulatorske prostorije nije dozvolјen, osim ukoliko se radi o cevovodu CO2 za gašenje požara i

109

cevovoda postavlјenih u svrhu opsluživanja električnih uređaja, koji su postavlјeni u tim prostorijama.

10.21 Polaganje cevovoda u mašinskom prostoru gde nema stalne službe 1. Spojevi cevovoda klase I za gorivo i ulјe su zavareni. Spojevi mogu biti rastavlјivi, ali

njihov broj je minimalan; pri tom na mestima, gde se nalaze, predvideti zaštitne oklope. 10.22 Mašine Mašine i njihovi pogoni koji se primenjuju u sistemima ispunjavaju zahteve pravila. 10.23 Kalјužne pumpe 1. Na plutajućem objektu-proizvodno procesnom postrojenju s motorima ukupne snage 220

kW i više postoje dve mehanički pogonjene kalјužne pumpe, od kojih je jedna stacionarna i uklјučena u sistem kalјuže. Kao kalјužne pumpe mogu se koristiti nezavisne balastne, sanitarne ili pumpe opšte službe dovolјnog kapaciteta. Jedna od kalјužnih pumpi može biti pumpa pogonjena od motora, vodostrujni ili parostrujni ejektor (ako je parni kotao stalno u pogonu).

2. Na plutajućem objektu-proizvodno procesnom postrojenju s motorima ukupne snage manje od 220 kW postoje dve pumpe za pražnjenje kalјuže, od kojih jedna može biti stacionarna pumpa s mehaničkim pogonom ili ejektor, a druga ručna pumpa kapaciteta ne manjeg od kapaciteta navedenog u tabeli 10.23-1

Tabela 10.23-1

0,8 L B H (m3) Ukupni kapacitet pumpe, (m3/h) do 50 uklјučivo 4

više od 51-200 uklјučivo 6 preko 201 8

Primena prenosne pumpe s mehaničkim pogonom umesto stacionarne ili dveju ručnih

pumpi podleže posebnom odobrenju nadležnog organa. 3. Na objektu kraćem od 20 m, koji nema sistem za gašenje požara vodom, može se

predvideti jedna ručna kalјužna pumpa. Pražnjenje prostora može se vršiti pomoću savitlјivih gumenih creva.

4. Ugostitelјski plutajući objekti, koji imaju izvor energije ili dobijaju električnu energiju sa obale, opremaju se sa dve prenosne pumpe s mehaničkim ili elektro pogonom. Kapacitet prenosnih pumpi nije manji od 24 m3/h.

5. Plutajući objekti za privredne svrhe koji nemaju kotlove koji rade na tečno gorivo kao i plutajući objekti za sport i razonodu, kao sredstvo za pražnjenje kalјuže mogu imati jednu prenosnu pumpu.

Kapacitet pumpe iznosi najmanje 3,5 m3/h. 6. Kalјužne centrifugalne pumpe su samousisne ili sistem ima uređaj za isisavanje vazduha. 7. Svaka kalјužna pumpa, osim pumpi kalјužnih separatora i ručnih pumpi, ima toliki

kapacitet da proračunska brzina vode u usisnoj magistrali, čiji je prečnik određen po formuli (2.2.1), u normalnim uslovima eksploatacije, ne bude manja od 2 m/s.

8. Prostorije pumpi tereta i pramčanih odelјaka na proizvodno procesnim postrojenjima se prazne pomoću posebnih pumpi ili ejektora postavlјenih u tim prostorijama. Mogu se upotreblјavati otsisne pumpe pod uslovom da se postavi nepovratni zaporni ventil na otvorenom kraju usisnog ogranka i zaporni ventil na cevovodu koji spaja ventilsku stanicu kalјuže sa otsisnom pumpom. Nadležni organ može odobriti da se ove prostorije mogu

110

prazniti ručnim pumpama. Pumpe su konstruisane da maksimalno isklјučuju mogućnost varničenja.

10.24 Prečnik cevovoda 1. Unutrašnji prečnik cevi d1 kalјužne magistrale i usisnih ogranaka koji se direktno spajaju

za pumpu se određuje po formuli:

(mm) (10.24-1)

L - na specijalnim objektima predstavlјa sumu dužina odelјaka kalјuže, (m).

2. Unutrašnji prečnik, d1 usisnih ogranaka spojenih na magistralu i prečnik usisnog cevovoda ručnih pumpi se određuje po formuli:

(mm) (10.24-2)

gde je : l - dužina odelјka koji se prazni, merena po njegovom dnu, (m); b - širina odelјka koji se prazni, (m).

3. Unutrašnji prečnik cevovoda kalјuže nije manji od 40 mm.Unutrašnji prečnik cevi koja je neposredno spojena za kalјužnu pumpu je jednaka unutrašnjem prečniku usisnog priklјučka pumpe. Na objektima kraćim od 20 m prečnik cevovoda kalјuže može biti smanjen.

4. Površina preseka cevovoda koji spaja usisnu razvodnu kutiju sa kalјužnom magistralom je jednaka ukupnoj površini prečnika dvaju najvećih ogranaka, spojenih za tu kutiju, ali ne veća od površine preseka glavnog cevovoda.

5. Na objektima na kojima su kalјužne pumpe predviđene samo za pražnjenje kalјuže mašinskog prostora, površina preseka kalјužne magistrale je jednaka dvostrukoj površini preseka ogranaka čiji se prečnik određuje po formuli (10.24-2).

6. Prečnik ogranaka za pražnjenje kalјuže mašinskog prostora za slučaj nužde određuje se u skladu sa zahtevima ovog dela.

10.25 Razmeštaj cevovoda 1. Kalјužni cevovod i njegovi usisni ogranci, su tako razmešteni da se može vršiti pražnjenje

kalјuže bilo kojeg vodonepropusnog prostora bilo kojom od pumpi na objektu. Taj uslov se ne odnosi na prostore rashladnih uređaja na amonijak, na pikove, pumpne prostorije, zaštitni međuprostor čija se kalјužna voda odstranjuje posebnim pumpama kao i na tankove za smeštaj tečnosti.

2. Sistem je takav da ne postoji mogućnost ulaska spolјašnje vode u objekat te njenog prelaska iz jednog vodonepropusnog odelјka u drugi. U tu svrhu usisni ventili razvodne ventilske kutije kalјužnog sistema i ventili na usisnim ograncima, koji se spajaju direktno na magistralu, su nepovratno-zapornog tipa. Dozvolјava se upotreba i drugih odgovarajućih uređaja.

3. Svaka nezavisna kalјužna pumpa ima direktan usis na ogranak prostora u kojem se nalazi. Prečnik tog ogranka određuje se po formuli 10.24-1.

4. Cevovod je smešten da obezbeđuje pražnjenje kalјuže mašinskog prostora preko ogranka koji se direktno spaja na pumpu, uz istovremeno pražnjenje kalјuže ostalih odelјaka pomoću drugih pumpi.

5. Smeštaj kalјužnih cevovoda je takav da omogućuje rad jedne od pumpi i onda kada ostale pumpe ne rade ili se koriste u druge svrhe.

111

6. Ako se za pražnjenje kalјuže predviđa jedna magistrala, koja se proteže od pumpe smeštene u mašinsko-kotlovskom odelјenju i ide prema pramcu i krmi, onda se upravlјanje nepovratno-zapornim ventilima, postavlјenim na usisnim ograncima u pojedinim odelјcima, vrši sa palube nadvođa.

7. Kalјužni cevovod voditi izvan dvodna. Ako je nužno da se cevovodi prolaze kroz tankove goriva, ulјa, kotlovske i pitke vode, onda oni zadovolјavaju zahteve ovog dela. Ako se cevovod polaže kroz dvodno, na usisnim ograncima svakog nepropusnog odelјka postaviti nepovratne ventile.

8. Na objektima na kojima je dozvolјena primena prenosnih kalјužnih pumpi, pražnjenje kalјuže odelјaka može se vršiti kroz palubne provlake pomoću savitlјivih cevi, (ako se ispod provlake ne nalazi teret), ili kroz stalno ugrađene usisne cevi koje završavaju na palubi sa čepom (zatvaračem) ili priklјučkom za spajanje na usisna creva pumpe.

9. Primenjivati uređaje za čišćenje vode od naftnih produkata, koja se izbacuje na bok, ili ugraditi tankove za sakuplјanje kalјužne vode zagađene produktima nafte. Ugradnja i rad uređaja za prečišćavanje vode ne ometa normalan rad kalјužnog i balastnog sistema.

10. Razmeštaj i broj usisnih ogranaka određivati zavisno od forme i veličine prostora. U svakom kalјužnom prostoru postoje najmanje dva usisa kalјuže. U kratkim i uzanim prostorima može se predvideti jedan usis, ako on omogućuje dobro pražnjenje kalјuže prostora.

11. Usisne ogranke postavlјati u svakom prostoru tako da se obezbedi pražnjenje kalјuže prostora pri nagibu do uklјučno 5° na oba boka.

12. U vodonepropusnim prostorima usisne ogranke kalјuže postavlјati na oba boka. U prostorima sa nagibom dna većim od 5° i na krajevima objekta, usisi kalјuže se mogu postavlјati blizu simetrale objekta.

13. Usisni ogranci kalјuže su smešteni po dužini objekta na ovaj način: - na objektima bez trima - kod zadnjih strana pregrada pramčanih prostora i prednjih

strana pregrada krmenih prostora; - na objektima sa krmenim trimom - prema krmenoj strani pregrada.

10.26 Pražnjenje kalјuže mašinskog prostora 1. Smeštaj i broj usisnih ogranaka kalјuže u mašinskim prostorima je u skladu sa zahtevima

ovog dela, pri tome jedan od usisnih ogranaka kalјuže je direktno priklјučen na samostalnu kalјužnu pumpu. Ako se postavlјa dva ili više priklјučaka, makar jedan od njih postaviti na levoj strani, a drugi na desnoj.

2. Na usisnim ograncima mašinskog odelјenja i tunela postaviti lako dostupne blatne kutije (prečistače). Cevi između blatnih kutija i bunara kalјuže su, po mogućnosti prave. Na donjem kraju tih cevi ne postavlјati korpu sa rešetkom. Blatne kutije imaju lako otvorive poklopce. Ukupna površina preseka otvora rešetke blatne kutije je dva puta veća od površine čistog preseka ogranka. Na objektima kraćim od 20 m umesto blatnih kutija mogu se koristiti rešetke, ako su pristupačne za čišćenje.

3. Na ograncima kalјuže za slučaj nužde ne postavlјati usisne rešetke i filtere. 4. Prostorija rashladnih uređaja na freon može biti uklјučena u zajednički sistem kalјuže.

Prostor rashladnih mašina sa amonijakom ima nezavisan sistem pražnjenja kalјuže. 10.27 Pražnjenje kalјuže skladišta tereta 1. Ako u predelu teretnog prostora postoji dvodno koje se proteže preko cele širine onda na

svakom boku predvideti po jedan kalјužni zdenac. 2. Ako je skladište duže od 35 m, usis kalјuže postavlјa se u prednjem i zadnjem delu

skladišta.

112

3. Ne dozvolјava se odvod slivne vode u kalјužne zdence teretnih prostora iz prostora smeštenih u drugim vodonepropusnim odelјcima ispod palube nadvođa.

4. Usisni ogranci kalјuže imaju usisne korpe ili rešetke. Ukupna površina preseka otvora rešetke je najmanje dvostruka od površine čistog preseka usisnog ogranka. Usisne korpe i rešetke su skidlјive i da se mogu čistiti bez demontaže usisnog ogranka. Usisne korpe su zaštićene od korozije.

10.28 Pražnjenje kalјuže rashladnih prostorija 1. Predvideti pražnjenje kalјuže svih prostorija lokalnih kanala i drugih mesta gde je moguće

slivanje kalјužne vode. 2. Ne dozvolјava se izvod slivnika bilo kojih drugih nehlađenih prostora i kalјuže rashladnih

prostorija. 3. Svaki slivni cevovod iz rashladnog prostora hidraulički zatvarač, ili odgovarajući drugi

uređaj. Visina tečnosti u ovom zatvaraču obezbeđuje njegov rad u svim uslovima eksploatacije objekta. Hidraulički zatvarač smestiti izvan izolacije na dostupnom mestu.

4. Na slivne cevi iz rashladnih prostorija ne stavlјati zaporne ventile. 10.29 Pražnjenje kalјuže zaštitnog prostora (koferdama) 1. Zaštitni prostori koji se pune vodom imaju uređaj za pražnjenje. Usise postavlјati u skladu

sa zahtevima ovog dela pravila. 2. Zaštitne prostore tankera prazniti pomoću pumpi ili vodostrujnih ejektora. 10.30 Pražnjenje kalјuže pikova i drugih prostorija 1. Pikovi koji se ne koriste za balastne ili druge tankove mogu imati posebnu kalјužu sa

ručnim pumpama ili vodostrujnim ejektorima. Pumpe postavlјati iznad palube nadvođa. 2. Pražnjenje kalјuže krmenog pika može se vršiti preko slivne cevi u kalјužu ili slivni bunar

susednog prostora. Na slivnoj cevi je samozatvorivi ventil, postavlјen na pregradi krmenog pika sa strane susednog odelјka.

3. Pražnjenje kalјuže pikova na plutajućim objektima kraćim od 20 m može se vršiti prelivanjem vode u susedni prostor, pod uslovom da se upravlјanje zasunima, postavlјenim na pregradi pika, obavlјa sa palube.

4. Pražnjenje kalјuže spremišta lanaca može se vršiti ispuštanjem vode kroz izlivne otvore u prostor pramčanog pika.

10.31 Balastne pumpe 1. Balastni sistem opslužuje najmanje jedna pumpa. Preporučuje se da se kapacitet balastne

pumpe određuje s obzirom da brzina vode treba da iznosi najmanje 2 m/s pri prečniku usisnog cevovoda, izračunatog po formuli za najveći balastni tank.

2. Kao balastne pumpe mogu se koristiti pumpe opšte namene dovolјnog kapaciteta, uklјučujući kalјužnu, požarnu ili rezervnu pumpu rashladne vode.

3. Pumpe koje služe za ispumpavanje balastne vode iz tankova su samousisnog tipa. 10.32 Balastni cevovodi 1. Prečnik ogranka balastnog cevovoda db za odvojene tankove odrediti po formuli:

db = (mm) (10.32-1) gde je : V - zapremina balastnog tanka, (m3). Za prečnik se može uzeti najbliža standardna veličina.

113

2. Prečnik balastne magistrale je jednak najvećem prečniku usisnog ogranka, određenog po formuli (10.32-1).

3. Razmeštaj usisnih ogranaka obezbeđuje crplјenje vode iz bilo koga balastnog tanka, kada se objekat nalazi u ravnom položaju, ili je pod nagibom od 5°.

10.33 Pumpe tereta 1. Pumpe tereta i pumpe za crplјenje zaostalih tereta su postavlјene u pumpnim prostorima u

zoni tereta. Pumpe tereta mogu se postavlјati na palubi u području tankova tereta. 2. Pumpe, armatura i njihovi pogoni su konstruisani, tako da je isklјučena pojava varničenja. 3. Za zaustavlјanje svake pumpe tereta i pumpe za crplјenje zaostalog tereta predvideti

uređaje koji su smešteni barem na dva lako pristupačna mesta na palubi, i to u zoni tereta i izvan zone tereta.

4. Manometre za potisne magistralne sisteme za teret i crplјenje ostataka stavlјati na pumpe, i na centralnom mestu upravlјanja krcanja tereta.

10.34 Razmeštaj cevovoda 1. Cevovod tereta je postavlјen na palubi, u zoni tereta. Dozvolјen je smeštaj krajnjih cevi

sistema za krcanje tereta u tankovima tereta. Krajnje cevi se spuštaju do dna tanka. Cevovod tereta ne prolazi kroz tankove koji ne služe za smeštaj tečnog tereta i ne spaja sa drugim tankovima i cevovodima, uklјučujući i cevovod goriva za pogonske uređaje. Zaštitni međuprostori (koferdami) nemaju nikakve spojeve sa tankovima tereta. Ugradnja propusnih ventila u koferdamima se ne dozvolјava. Ugradnja oplatnih ventila na koferdamima nije dozvolјena.

2. Cevovodi koji ne služe za opsluživanje tankova tereta ne prolaze kroz njih i ne spajaju se s njima.

3. Priklјučak cevovoda za krcanje tečnog tereta na obalsku instalaciju je postavlјen na rastojanje ne manje od 6 m od ulaza i otvora na stambenim i službenim prostorijama izvan zone tereta. Priklјučak na obalsku instalaciju sistema za krcanje tečnog tereta kao i sistem pare, je opremlјen zapornim ventilom i brzozatvarajućim nepovratnim ventilom. Priklјučak na obalsku instalaciju je opremlјen slepom prirubnicom kada nije u funkciji. Uređaji za upravlјanje su konstruisani da ne postoje mesta za sakuplјanje ostataka tečnog tereta. Kod tankova predviđenih za lako zapalјive terete, nepropusni prolazi su gasonepropusni. Zamena zaptivača nepropusnih prolaza se vrši sa otvorene palube. Uređaj za upravlјanje ima pokazivač položaja ventila „otvoren” ili „zatvoren”. Sistem cevovoda u kome postoji opasnost od mešanja različitih vrsta tereta ili mešanja sa vodom ima udvostručenu zapornu armaturu.

4. Pritisak pare u uređaju za zagrevanje tečnog tereta ne prelazi 0,7 MPa. 5. Prirubnice i zavrtnji na cevovodu, predviđeni za spajanje sa crevom na obali kao i uređaj

za uzemlјenje su izrađeni od materijala koji ne mogu varničiti. 6. Cevovodi na palubi i u tankovima tereta su sigurno pričvršćeni i snabdeveni

kompenzatorima. Ako se cevovod tereta vodi kroz nadgrađe, sprovodi se kroz otvoreni tunel koji je hermetički zatvoren prema nadgrađu, a pri prelazu na otvorenu palubu nema spojeve koji se mogu skidati. Ako se cevovod tereta vodi na krmi, spajanje krmenog ogranka za magistralu se izvodi pomoću slepe prirubnice ili skidlјivog priklјučka, smeštenog ispred čeone pregrade nadgrađa. Na izlaznom delu krmenog ogranka postaviti slepu prirubnicu bez obzira na broj i tip postavlјenih zapornih ventila. Navedeni zahtevi se primenjuju i pri vođenju cevovoda tereta na pramac.

7. Svi delovi cevovoda tereta, koji su međusobno spojeni prirubnicama, imaju između sebe dobar električni spoj, a cevovod sa trupom objekta .

114

8. Ventili koji su postavlјeni između magistrale tereta i pumpe, pored dalјinskog, imaju i lokalno ručno upravlјanje.

9. Pokretni delovi transmisije koji prolaze kroz tankove i zaštitne međuprostore, kao i na glavnoj palubi, isklјučuju pojavu varničenja.

10.35 Odušne cevi 1. Odušne cevi ima svaki tank koji služi za smeštaj tečnosti, svaki zaštitni međuprostor,

rashladni bunar i svaka kutija kingstona. Odušnici rashladnih bunara i kingston kutija imaju zaporne ventile postavlјene neposredno na njima. Odušnici tankova dvodna, tankova koji graniče sa spolјašnjom oplatom objekta, rashladnih bunara i kingston kutija su izvedeni na otvorenu palubu.

2. Odušnike tankova izvesti na njihovim najvišim delovima i, po pravilu, iz mesta koja su najviše udalјena od cevovoda za punjenje. Broj i razmeštaj cevi zavisi od oblika i veličine tanka i od uslova za izbegavanje stvaranja vazdušnih jastuka.

3. Tankovi koji se protežu od jednog do drugog boka objekta imaju odušnike na oba boka. Odušne cevi ne koristiti kao napojne. Ne dozvolјava se spajanje odušnika tankova različitih tečnosti.

4. Visina odušnika od palube do nivoa tečnosti u odušniku, kada se on napuni tečnošću, iznosi najmanje 250 mm. Odušnike postavlјati na zaštićenim mestima, gde za vreme manipulisanja teretom ne može doći do njihovog oštećenja.

5. Završetak svakog odušnika izvesti u obliku kolena sa otvorom naniže ili na neki drugi odobren način.

6. Otvorene krajeve odušnika tankova goriva i ulјa, te zaštitnih prostora (koferdama) koji razdvajaju tankove tereta ili slivne tankove, izvesti na otvorenu palubu, na mestu gde pare, koje izlaze iz tankova i zaštitnih prostora, ne predstavlјaju opasnost od požara. Visina odušnika je najmanje 0,5m.

7. Odušnici nestrukturnih tankova čistog i upotreblјenog ulјa, koji nemaju grejanje, mogu se nalaziti u prostoriji u kojoj su smešteni tankovi. Ako dođe do prepunjavanja tankova, isklјučiti mogućnost prolivanja ulјa na električne uređaje i zagrejane površine.

8. Svaki izlazni otvor odušnih cevi tankova goriva i tankova slivnih - cirkulacionih ulјa kao i zaštitnih prostora na tankovima koji razdvajaju tankove tereta ili slivne tankove, je zaštićen mrežicom za zaustavlјanje plamena odobrenog tipa. Površina čistog preseka ove armature nije manja od površine odušne cevi.

9. Preporučuje se da izlazni krajevi odušnika na otvorenim palubama imaju neskidlјive automatske uređaje koji isklјučuju prodor spolјašnje vode u tankove.

10. Površina preseka odušnih cevi tankova, koji se pune gravitaciono, nije manja od ukupne površine preseka cevi za punjenje tih tankova.

11. Ukupna površina preseka odušnih cevi tankova koji se pune brodskim pumpama ili pumpama sa objekta ili kopna, nije manja od 1,25 površine preseka cevi za punjenje tanka. Ako je prečnik cevi za punjenje manji od 50 mm, prečnik odušnika ne mora da bude veći od prečnika cevi za punjenje. Površina preseka zajedničkog odušnika za nekoliko tankova nije manja od 1,25 površine zajedničke cevi za punjenje tih tankova.

12. Ako tankovi koji se pune brodskim pumpama ili pumpama sa objekta ili kopna imaju prelivne cevi, ukupna površina preseka odušnih cevi iznosi najmanje 1/3 površine preseka cevovoda za punjenje. Najmanji prečnik odušnih cevi nije manji od 40 mm za tankove vode, i 50 mm za ostale tankove. Prilikom spajanja odušnika od više tankova, koji imaju prelivne cevi, površina preseka zajedničke odušne cevi nije manja od 1/3 površine preseka zajedničke cevi za punjenje tih tankova.

115

13. Razmeštaj odušnika je takav da isklјučuje mogućnost stvaranja hidrauličkih udara u cevima pri normalnom nagibu i trimu objekta.

14. Odušnici tankova goriva u predelu stambenih i rashlađivanih prostorija nemaju demontažne spojeve. Polaganje odušnih cevi tankova goriva kroz tankove tereta se vrši u skladu sa zahtevima ovog dela.

15. Na izlaznim krajevima odušnih cevi postoje natpisne pločice. 10.36 Cevi za odvod gasova 1. Svaki tank tereta ima sistem za odvod gasova, pomoću koga se u toku rada sa teretom,

ograničava pritisak ili vakuum u njemu. Sistem za odvod goriva obezbeđuje:

1) ispuštanje malih količina smesa pare - vazduha kroz disajne ventile zbog promene temperature u tankovima tereta u toku rada;

2) ispuštanje velikih količina smesa pare - vazduha utoku utovara, istovara i balastiranja. 2. Sistem za odvod gasova ne spaja se sa odušnicima tankova ili ventilacijom drugih

prostora. Uređaji za odvod gasova se samostalno prazne u tankove tereta pri normalnom uzdužnom i poprečnom nagibu objekta. Po potrebi predvideti uređaje za odstranjivanje tečnosti iz cevovoda ili njihovih delova.

3. Cevi za odvod gasova mogu se spajati u jednu ili više magistralnih cevi i to samo na tankovima sa istom vrstom tereta. Najmanji unutrašnji prečnik cevi za odvod gasova iznosi 80 mm, a magistralnih 100 mm. Površina preseka cevi za odvod gasova nije manja od 1,25 preseka cevovoda za punjenje tanka. Površina preseka magistralne cevi za odvod gasova iz više tankova iznosi najmanje 1,25 površine preseka zajedničkog napojnog cevovoda tih tankova.

4. Pri spajanju cevovoda u zajednički magistralni cevovod, na mestima spoja posebnih cevi za odvod gasova postavlјati prigušnice plamena tipa odobrenog tipa, kao i zaporne uređaje.

Prigušnice plamena su izrađene od materijala otpornog na koroziju. Prigušnice plamena su konstruisane tako da se mogu zamenjivati ili skidati, a da se pri tom ne demontiraju cevi za odvod gasova. Zaporni uređaji imaju držače radi fiksiranja otvorenogvili zatvorenog položaja. Odvod smese gasova i vazduha iz otvorenog tanka osigurati i onda kada su zaporni uređaji zatvoreni.

5. Ako cevi za odvod gasova nisu spojene u zajednički magistralni cevovod onda svaka posebna cev, uz postojanje disajnog ventila, ima obilazni vod sa zapornom armaturom ili omogućiti držanje disajnog ventila u otvorenom položaju tako da tankovi tereta za vreme manipulisanja teretom ne trpe povećani pritisak ili vakuum. Predvideti način za prikazivanje otvorenog položaja zapornog ventila obilaznog voda ili disajnog ventila.

6. Na izlaznim krajevima cevi za odvod gasova postoji lako skidlјiva protivpožarna armatura, ili uređaji koji ne dozvolјavaju prodor vatre u tank. Ako postoji mogućnost prodora vatre u tank tereta onda se radi izolacije cevi za odvod gasova postavi zaporna armatura. Poprečni presek te armature nije manji od površine preseka otvorenog kraja cevi. Konstrukcija izlaznih krajeva cevovoda, disajnih ventila, uređaja za vrlo brzo odušivanje treba da bude takva da omogućuje nesmetano vertikalno strujanje smese gasova i vazduha.

7. Disajni ventili na cevima za odvod gasova su konstruisani i postavlјeni tako da pritisak u tankovima tereta ne prelazi projektovani nadpritisak i da ne padne ispod projektovanog podpritiska.

8. Ako su slivni tankovi i tankovi tereta opremlјeni sistemom inertnog gasa, on ispunjava zahteve ADN. Sistem inertnog gasa može se spajati sa sistemom za odvod gasova. Pri

116

spajanju sistema za odvod gasova sa sistemom inertnog gasa disajne ventile stavlјati na glavne cevovode inertnog gasa. Cevovod za dovod inertnog gasa do svakog tanka ima zaporni ventil ili neki drugi slični uređaj za odvajanje svakog tanka od sistema inertnog gasa. Uz zaporni ventil stoji upozorenje da njime ne sme da rukuje neovlašćeno lice.

9. Odvodne cevi gasova iz tankova tereta su izvedene na otvorenu palubu 10.37 Prelivne cevi 1. Na dnevne i taložne tankove goriva stavlјati prelivne cevi, koje su spojene sa jednim od

glavnih tankova goriva. 2. Površina preseka prelivnih cevi je jednaka površini preseka cevi za punjenje pri punjenju

tanka ručnom pumpom. Pri punjenju tankova mehanički pogonjenom pumpom, površina preseka prelivnih cevi je 1,25 površine preseka cevi za punjenje tanka.

10.38 Uređaji za merenje (sondiranje) 1. Svaki tank predviđen za čuvanje tečnosti, kao i kalјužni prostori i zdenci koji nemaju

slobodan pristup, imaju cevi za merenje (sondiranje) koje se, po pravilu, izvode na otvorenu palubu, ili neke druge pokazivače nivoa tečnosti. Cevi za merenje na nestrukturnim tankovima ne vode se na otvorenu palubu. Cevi za merenje od tankova goriva i ulјa ne voditi u prostorije za smeštaj gostiju i posade.

2. Pokazivači nivoa tankova goriva i ulјa koji imaju providne umetke, zaštićeni su od oštećenja. Providni umeci tankova goriva su od ravnog stakla ili nesalomive plastične mase koja ne gubi providnost onda kada na nju deluje gorivo. Između pokazivača i tanka, na donjem kraju, postaviti samozatvorivu slavinu. Takva slavina se postavlјa na gornjem kraju pokazivača, ako je pokazivač spojen sa tankom ispod najvišeg mogućeg nivoa u tanku. Ugradnja samozatvorivih slavina za tankove ulјa zapremine manje od 500 l nije obavezna.

3. Ako dvodno obrazuje bočni slivnik kalјuže, ili ako objekat ima ravno dno, cevi za merenje postavlјati na oba boka. Te cevi su izvedene iznad palube nadvođa, na mesta koja su uvek pristupačna radi merenja. Cevi za merenje po mogućnosti su prave i ne smeju da ometaju merenje mernom letvom. Na objektima gde se kalјuža u pojedinim prostorijama prazni pomoću prenosnih pumpi, cevi za merenje mogu služiti i kao priklјučak prenosne pumpe za crplјenje kalјuže.

4. Cevi za merenje tankova goriva i ulјa u dvodnu mogu se izvesti iznad poda u mašinskom prostoru ukoliko se konstruktivnim merama ili postavlјanjem cevi isklјuči prolivanje goriva i ulјa pri slučajnom isticanju kroz cevi za sondiranje na zagrejanje površine kotlova, motora, izduvnih cevi itd. kao i na električne mašine i razvodnu tablu. Te cevi imaju samozatvorive ventile a njihova visina iznosi najmanje 0,5 m računajući od nivoa. Ove cevi se ne koriste kao odušnici. Polaganje sondažnih cevi tankova goriva kroz tankove goriva vršiti u skladu sa zahtevima ovih pravila.

5. Cevi za merenje tankova vode u dvodnu mogu se izvesti u prostorije koje se nalaze iznad tankova, a koje su stalno dostupne. Ove cevi se ne koriste kao odušnici i one imaju samozatvorive slavine.

6. Na krajevima cevi za merenje koje su izvedene na otvorene palube postoje nepropusni zatvarači koji odgovaraju zahtevima ovih pravila. Ako se cevi za merenje uzdižu iznad otvorene palube, postaviti ih na mestima gde se ne mogu oštetiti ili ih na odgovarajući način zaštititi.

7. Ispod otvorenih krajeva cevi za merenje predvideti zavarene pločice ili drugo pojačanje, koje štiti oplatu (dno) od oštećenja mernim štapom. Kod zatvorenih donjih krajeva mernih cevi, koje imaju izreze, predvideti odgovarajuće pojačanje blindirane cevi.

117

8. Unutrašnji prečnik cevi za merenje iznosi najmanje 25 mm. Unutrašnji prečnik cevi koje prolaze kroz rashladne prostorije u kojima je moguće snižavanje temperature do 0°C i ispod, kao i cevi tankova opremlјenih grejačima, iznosi najmanje 50 mm.

9. Na izlaznim krajevima cevi za merenje postoje natpisne pločice. 10. Štapovi za merenje količine tečnosti u tankovima tereta su izrađeni od materijala koji ne

varniči. 10.39 Cevovod izduvnih gasova 1. Cevovod izduvnih gasova voditi na otvorenu palubu. 2. Ako se cevovod izduvnih gasova provodi kroz bočnu oplatu, blizu teretne vodene linije ili

ispod nje, predvideti uređaje za sprečavanje ulaska spolјašnje vode u motor. 3. Na proizvodno-procesnim postrojenjima, izduvni vodovi motora imaju hvatače varnica.

Na navedenim objektima izlaz izduvnih cevi kroz bočnu oplatu može se nalaziti najmanje od 0,3 m ispod vodene linije praznog objekta.

4. Izduvne cevi su udalјene od tankova goriva najmanje 450 mm. 5. Svaki motor ima poseban izduvni cevovod. Izduvni cevovodi pomoćnih motora manje

snage mogu se spojiti u zajedničke izduvne cevovode, pod uslovom da postoje sigurnosni uređaji koji ne dozvolјavaju: - strujanje gasova iz zajedničkog cevovoda u cevovod motora koji ne radi; - oštećenje bilo kojeg motora pri njegovom pokretanju.

6. Pri spajanju dimnjaka kotlova mogu se ugraditi zaklopke sa uređajem za fiksiranje u otvorenom položaju. Za nadgledanje i čišćenje dimnjaka i kanala za dovod vazduha, na neophodnim mestima treba predvideti otvore i stepenice za pristup.

7. Na kotlovima na izduvne gasove i kombinovanim kotlovima, koji po svojoj konstrukciji nisu bez vode pri zagrevanju izduvnim gasovima, predviđaju se slobodni cevovodi sa prekretnim zaklopkama, koji isklјučuju kotlove od cevovoda izduvnih gasova.

8. Izduvni vodovi kotlova i motora SUS su toplotno izolovani pomoću izolacionog materijala, duplih zidova ili ekrana. Izduvni vodovi motora s „mokrim” izduvom mogu biti neizolovani, ako temperatura na površini cevovoda ne prelazi 60°C.

9. Izduvni cevovodi imaju dilatacione kompenzatore. Izduvni cevovodi imaju otvore za čišćenje, tamo gde je moguće, a ako je neophodno slavine za ispuštanje.

10. Izduvne cevi koje prolaze kroz stambene prostorije kontrolnu sobu, unutar tih prostorija imaju zaštitni oklop koji ne propušta gasove. Prostor između izduvnih cevi i zaštitnog oklopa je povezan sa spolјašnjom atmosferom.

10.40 Izduvni lonci i hvatači varnica 1. Izduvni lonci i hvatači varnica se postavlјaju tako da se mogu čistiti. Radi toga imaju

otvore i ispusne slavine. 2. Pri ugradnji kotlova na izduvne gasove i hvatača varnica mokrog tipa, predvideti mere

protiv prodiranja vode u motore kada dođe do propuštanja kotlovskih cevi, ili u slučaju nekih drugih neispravnosti. Ispusne cevi usmeriti prema kalјuži mašinskog prostora i one imaju hidrauličke zatvarače.

10.41 Ventilacioni vodovi 1. Ne dozvolјava se polaganje ventilacionih vodova kroz vodonepropusne pregrade ispod

palube nadvođa. 2. Okna i vertikalni ventilacioni vodovi, koji prolaze kroz vodonepropusne palube, u predelu

jednog vodonepropusnog prostora ispod palube nadvođa, su vodonepropusni i iste čvrstoće kao i konstrukcija trupa objekta na tom mestu.

118

3. Ventilacioni vodovi koji prolaze kroz glavnu protivpožarnu pregradu imaju čelične protivpožarne zaklopke, postavlјene, po pravilu, na pregradama i snabdevene uređajem za upravlјanje sa obe strane. Mesta upravlјanja zaklopkama su lako pristupačna i obojena crvenom bojom, koja odbija svetlost. Ugrađeni su uređaji za pokazivanje otvorenog i zatvorenog položaja zaklopke. Ako se zaklopka ne stavlјa na pregradu, kanal od pregrade do zaklopke je napravlјen od čelika ili nekog drugog odgovarajućeg materijala, a gde je neophodno, ima izolaciju koja odgovara vatrootpornosti pregrade.

4. Ventilacioni vodovi na mestima gde je moguće orošavanje (znojenje) su izolovani, a na delovima gde se može sakupiti voda postaviti ispusne slavine.

5. Ventilacioni vodovi za odvod eksplozivnih i zapalјivih para i gasova su gasonepropusni i ne spajaju se sa vodovima drugih prostorija. Zatvarači ovih kanala su napravlјeni od materijala koji isklјučuju varničenje. Spolјašnji otvori kanala, osim otvora gore navedenih , imaju armaturu za zaustavlјanje vatre.

6. Na ugostitelјskim plutajućim objektima koji imaju kabine za spavanje u slučaju primene veštačke ventilacije, preporučuje se da se ventilacioni vodovi i ventilatori postavlјaju u predelu one glavne protipožarne zone u kojoj se nalaze prostorije koje ventiliraju.

10.42 Razmeštaj ventilacionih glava i usisnih otvora 1. Ventilacione glave usisne ventilacije i usisne otvore sistema ventilacije postavlјati na

delovima objekta gde je verovatnoća sakuplјanja vazduha zagađenog gasovima, parama naftnih produkata i sl. svedena na minimum i gde je isklјučena mogućnost prodora vode u ventilacione vodove. Visina pražnice vetrolovki je u skladu sa zahtevima za rastojanje bezbednosti.

10.43 Ventilacija mašinskog prostora 1. Ventilacija mašinskog prostora obezbeđuje dovod dovolјne količine vazduha,

neophodnog za opsluživanje i rad mašina i kotlova u svim uslovima eksploatacije objekta. Obezbediti odvod vazduha iz donjih delova prostorija i ispod poda gde se mogu sakupiti gasovi teži od vazduha. Ventilacija prostorija rashladnih mašina je u skladu sa propisima za rashladne uređaje na brodovima.

2. Prostorija u kojoj se nalazi dizel generator ima uređaj koji osigurava dotok vazduha dovolјan za rad dizel generatora pod punim opterećenjem u svim uslovima eksploatacije, ako je prostorija zatvorena.

10.44 Ventilacija zatvorenih prostorija na hangarima 1. Zatvorene prostorije predviđene za smeštaj automobila i drugih pokretnih tehničkih

sredstava sa gorivom u rezervoarima imaju samostalnu prirodnu ventilaciju koja obezbeđuje: 1) Deset izmena vazduha na čas na hangarima. 2) Šest izmena vazduha na čas na svim ostalim objektima. 2. Sistem ventilacije opremiti priborom za kontrolu rada ventilatora. Pribor postaviti u kontrolnoj sobi.

3. Ventilatori su tako konstruisani da je varničenje potpuno onemogućeno. 10.45 Ventilacija rashladnih prostora 1. Ventilacija rashladnih prostora je u skladu sa propisima o rashladnim uređajima za

pomorske brodove. 10.46 Ventilacija akumulatorskih prostora i sanduka

119

1. Sistem ventilacije akumulatorskih prostora i sanduka je nezavisan i obezbeđuje odvođenje vazduha iz gornjeg dela provetravane prostorije. Ventilacioni isisni vodovi su gasonepropusni.

2. Svež vazduh se dovodi u donji deo provetravane prostorije. 3. Spolјašnji krajevi ventilacionih vodova su tako izrađeni da unutar vodova ne može doći

do prodiranja vode, atmosferskih padavina i tvrdih predmeta. Protivpožarna armatura se ne mora postavlјati. Otvori isisnih ventilacionih vodova se izvode na mestu gde izlazni gasovi neće predstavlјati opasnost od požara.

4. Akumulatorski sanduci nabojne snage baterija do 0,2 kW mogu se provetravati kroz otvore u donjim i gornjim delovima sanduka, koji omogućuju odvod gasova. Nabojnu snagu baterije određivati u skladu sa pravilima o električnim sistemima

5. Potrošnja vazduha pri ventilaciji akumulatorskih prostorija ili sanduka nije manja od potrošnje određene po formuli: (10.46-1)

Q=0,11∙J∙n (m3/h) (10.46-1)

gde je: J - maksimalna jačina nabojne struje za vreme izdvajanja gasova, ali ne manja od

0,25 nominalne jačine kojom se puni baterija, (A); n - broj elemenata baterije.

6. Presek kanala F prirodne isisne ventilacije akumulatorskih prostorija i sanduka nije manja od preseka određenog po formuli:

F=2,9Q (cm2) (10.46-2) ali ne manji od 80 cm2 - za olovne akumulatore, i 120 cm2 – za čelične akumulatore. gde je: Q - potrošnja vazduha prema formuli (10.46-1), (m3/h) 7. Prirodna ventilacija prostorija može se primenjivati ako se ispune ovi uslovi:

1) potrebna količina vazduha izračunata po formuli (10.46-1) iznosi manje od 85 m3/h. 2) ugao nagiba ventilacionog kanala od vertikale iznosi manje od 45° ; 3) broj kolena kanala ne prelazi 2; 4) dužina ventilacionog kanala ne prelazi 5 m; 5) rad ventilacije ne zavisi od pravca vetra; 6) površina preseka ventilacionog kanala nije manja od površine određene po formuli

(10.46-2). 8. Ako potrošnja vazduha izračunata po formuli (10.46-1) iznosi 85 m3/h i više

akumulatorska prostorija ima sistem veštačke isisne ventilacije. 9. Unutrašnje površine isisnih kanala za ventilaciju i ventilatore zaštititi od štetnog

delovanja gasova koje stvara elektrolit. 10. Motore ventilatora ne stavlјati u struju isisivanja gasova. Ventilatori su tako konstruisani

da je mogućnost varničenja maksimalno isklјučena. 10.47 Ventilacija stanica za prostorno gašenje požara i gašenje požara penom 1. Stanica za gašenje požara penom i stanica prostornog gašenja požara imaju efikasnu

ventilaciju. Stanice za gašenje požara uglјen dioksidom (CO2) i tečnošću imaju nezavisan sistem isisne i potisne ventilacije.Usisni otvori ventilacionih vodova se nalaze u donjim delovima prostorije tih stanica.

120

10.48 Ventilacija prostora pumpi za teret 1. Prostorije pumpi za teret iznad i ispod palube u zoni tereta, kao i ostale službene

prostorije imaju veštačku isisnu ventilaciju, posebno za svaku od prostorija, obezbeđujući makar 20 izmena vazduha na čas zapremine praznog prostora. Usisna ventilacija tih prostorija može biti prirodna.

2. Parni motori za pogon ventilatora mogu se postavlјati u pumpnom prostoru. 3. Usisni otvori isisnih vodova se nalaze u donjem delu prostorije, na visini od 50 mm od

dna prostorije.Usisni otvori se nalaze na mestima gde postoji najveća mogućnost skuplјanja para tečnih tereta. Ti vodovi izvan pumpne prostorije su gasonepropusni i, po pravilu, ne spajaju se sa ventilacionim vodovima tankova tereta i drugih prostorija.

4. Svi zatvarači ventilacionih kanala su konstruisani tako da je isklјučeno varničenje. Ventilatori su tako konstruisani da je varničenje maksimalno isklјučeno. 5. Izlazni otvori isisnih vodova su udalјeni najmanje 2 m od bilo kog otvora koji vodi u

unutrašnjost objekta, na mestima gde je moguće postojanje izvora za palјenje pare naftnih produkata. U odnosu na usisne otvore kanala ventilacije oni su razmešteni tako da je isklјučena mogućnost zagađivanja svežeg vazduha. Usisni otvori svežeg vazduha su udalјeni od teretne palube i bilo kojih otvora tankova tereta najmanje 2 m, i od izlaznih otvora cevi za odvod gasova najmanje 6 m. Spolјašnji otvori kanala imaju protivpožarnu armaturu (armaturu za zaustavlјanje vatre).

10.49 Ventilacija skladišta za robu

Ventilacija skladišta za robu može biti prirodna ili veštačka. Kapacitet ventilacije skladišta robe određuje se zavisno od robe koji se skladišti.

10.50 Ventilacija kuhinja

Na ugostitelјskim plutajućim objektima svaki vod isisne ventilacije iznad kuhinjskih šporeta ima lako skidlјivu korpu za sakuplјanje masnoće i požarnu zaklopku na donjem kraju voda.

10.51 Ventilacija skladišta prilagođenih za smeštaj opasnih tereta 1. Skladišta opasnih tereta imaju prirodnu ventilaciju, posebno za svako skladište, koju

obezbeđuje kroz 2 nezavisna otvora makar 6 izmena na čas zapremine praznog skladišta. Ventilacija za dovod vazduha u ova skladišta može biti prirodna. Ukoliko ne postoje takvi otvori, svako skladište je opremlјeno sistemom za uduvavanje inertnog gasa ili suvog vazduha. Uz saglasnost nadležnog organa broj izmena vazduha može biti smanjen, zavisno od konkretne vrste opasnog tereta koji se skladišti.

2. Ventilatori su konstruisani tako da ne postoji mogućnost varničenja. 3. Usisni otvori vodova isisne ventilacije se nalaze na raznim visinama skladišta, tako da

obezbeđuju ravnomernu izmenu vazduha u skladištu i sprečavaju stvaranje mrtvih zona. 4. Usisni i izlazni otvori ventilacije imaju protivpožarnu armaturu. Presek slobodnog prolaza

te armature nije manji od površine preseka ventilacionih cevi. 5. Dvodna i dvoboci koji nisu predviđeni za balastni sistem, su opremlјeni ventilacionim

sistemima. 10.52 Ventilacija zatvorenih prostorija za goste na ugostitelјskim plutajućim objektima 1. Zatvorene prostorije za goste imaju sistem prirodne ventilacije i sistem veštačke isisne

ventilacije. Ventilatori sistema obezbeđuju 10 izmena na čas zapremine zatvorenog zbornog prostora.

121

2. Hodnici prostorija sa kabinama na ugostitelјskim plutajućim objektima su opremlјeni isisnom veštačkom ventilacijom za slučaj nužde. Ventilatori sistema obezbeđuju 20 izmena na čas zapremine hodnika.

10.53 Pumpe sistema goriva 1. Za pretovar goriva predvideti dve pumpe na mehanički pogon od kojih je jedna rezervna. Kao rezervna pumpa može se koristiti bilo koja pumpa koja je za tu svrhu pogodna

ubrajajući tu i pumpu separatora goriva. Na plutajućim objektima-proizvodno procesnim postrojenjima, snage motora manje od 740 kW kao rezervna pumpa može se predvideti ručna pumpa. Na objektima s dnevnom potrošnjom ispod 2 t goriva može se ugraditi samo jedna ručna pumpa.

2. Pumpe za pretovar goriva i pumpe separatora goriva, pored lokalnog upravlјanja, imaju sredstva za isklјučivanje sa uvek pristupačnog mesta, izvan prostorija u kojima se nalaze.

10.54 Razmeštaj cevovoda 1. Cevovod goriva je odvojen od cevovoda drugih sistema. 2. Cevovod za pretovar zagrejanog goriva pod pritiskom postavlјati na preglednim i

dostupnim mestima. 3. Cevovod goriva, ne provoditi iznad motora SUS, izduvnih vodova, cevovoda para (izuzev

cevovoda pare za zagrevanje goriva), parnih kotlova i njihovih dimnjaka. Izuzetno, cevovodi goriva mogu se postavlјati iznad navedenih uređaja pod uslovom da na tom delu nemaju rastavlјive spojeve.

4. Cevovodi za razvod goriva od tankova zapremine preko 50 l, smeštenih izvan dvodna, kao i cevovodi za izravnavanje nivoa goriva u tankovima, imaju zaporne ventile na samim tankovima. Ti ventili imaju dalјinsko zatvaranje sa uvek pristupačnog mesta, izvan prostorije u kojoj se tankovi nalaze. Na dnevnim tankovima prema potrošačima postavlјati brzozatvorive ventile. Usisne cevi tankova u dvodnu imaju zaporne ventile postavlјene iznad tanka.

5. Cevovodi za razvod goriva od tankova goriva koji se nalaze u dvodnu, ne prolaze kroz tankove tereta niti skladišni prostor oko nezavisnih tenkova tereta.

10.55 Uređaji za zagrevanje goriva u tankovima 1. Tečno gorivo se može zagrevati pomoću spirala za paru ili vodu. Grejače goriva

postavlјati na najnižim delovima tanka. U dubokim tankovima u kojima je grejač postavlјen po visini, predvideti odvajanje pojedinih sekcija grejača u zavisnosti od snižavanja nivoa goriva u tankovima.

3. Krajevi cevi za dovod goriva na dnevnim i taložnim tankovima se nalaze iznad grejača, tako da cevi grejača ne budu nikada suve.

4. Najviša temperature zagrejanog goriva u tankovima je najmanje za 10°C niža od temperature zapalјivosti para goriva.

5. Radi kontrole temperature zagrejanog goriva na neophodnim mestima, postavlјati termometre.

6. Kondenzat pare za zagrevanje voditi u kontrolnu posudu koja ima staklo za posmatranje. 7. Pritisak para za zagrevanje goriva ne prelazi 0,5 MPa. 10.56 Uređaji za odstranjivanje vode iz tankova goriva 1. Za odstranjivanje vode iz dnevnih i taložnih tankova goriva predvideti ventile

samozatvarajućeg tipa i cevovode do sabirnih tankova. Na cevovod postaviti kontrolno

122

staklo. Ako se upotreblјava tacna za sakuplјanje, umesto stakla može se koristiti otvoreni levak.

10.57 Uređaj za sakuplјanje iscurelog goriva 1. Nestrukturni tankovi, pumpe, filteri i drugi uređaji, na mestima gde može doći do

ispuštanja goriva, imaju tacne. 2. Odvodne cevi od tacni voditi do sabirnog tanka. 3. Unutrašnji prečnik odvodnih cevi nije manji od 15 mm. 4. Odvodne cevi dovesti do dna sabirnog tanka sa minimalnim zazorom. Ako se sabirni tank

nalazi u dvodnu, preduzeti odgovarajuće mere da se spreči prodor vode u mašinski prostor kroz otvorene krajeve odvodnih cevi, ako dođe do oštećenja spolјašnje oplate. Za sabirni tank predvideti preventivnu signalizaciju najvišeg dozvolјenog nivoa.

5. Ako je sabirni tank zajednički za odvodne cevi od tacni smeštenih u raznim vodonepropusnim prostorijama predvideti konstruktivne mere, da bi se sprečilo odlivanje vode kroz otvorene krajeve odvodnih cevi, iz jednog potoplјenog prostora u drugi.

10.58 Punjenje tankova za gorivo 1. Dovod tečnog goriva na proizvodno-procesno postrojenje, vršiti kroz stalni cevovod

opremlјen potrebnom armaturom, koja obezbeđuje dovod goriva do svakog glavnog tanka goriva. Cevovod za punjenje goriva dovesti do dna tanka sa minimalnim zazorom.

2. Na ugostitelјskim plutajućim objektima se ne postavlјaju motori sa sistemom tečnog goriva. Ova odredba se ne odnosi na stambene lađe kapaciteta do 12 lica.

3. Cevovodi za punjenje tankova smeštenih iznad dvodna kao i tankova u dvodnu, se spajaju za gornje delove tanka. Ako se to ne može postići, cevi za punjenje imaju nepovratne ventile na samom tanku. Ako se cevi za punjenje koriste i kao cevi za odvod goriva, umesto nepovratnog ventila postaviti zaporni ventil sa dalјinskim zatvaranjem, na dostupnom mestu, izvan prostorije u kojoj se tank nalazi.

10.59 Tankovi goriva 1. Konstrukcija nestrukturnih tankova goriva je u skladu sa zahtevima za trup ovih pravila. 2. Tankove goriva na otvorenim palubama i nadgrađima, kao i na drugim mestima koja su

izložena uticaju atmosfere, zaštititi od sunca. 3. Dnevni tankovi goriva koji služe za direktno snabdevanje motora u mašinskom prostoru u

kome nema stalne službe, imaju uređaj za davanje zvučnog i svetlosnog signala u kontrolnoj sobi o dozvolјenom najnižem nivou goriva u tankovima ili da imaju automatsko dopunjavanje dnevnog tanka goriva.

4. Prostor ispred pramčane pregrade ne koristiti za smeštaj goriva ili drugih tečnih zapalјivih materija.

10.60 Dovod goriva do motora SUS 1. Instalaciji sistema goriva obezbeđuje dovod goriva pripremlјenog na odgovarajući način i

očišćenog u onoj meri u kojoj to odgovara za konkretni motor. 2. Čišćenje filtera goriva je moguće bez zaustavlјanja motora. 3. Mašinski uređaji na objektima, u čiji sastav ulaze motori koji rade na teško gorivo, imaju

dvojni sistem goriva. 4. Pri radu motora na dve vrste goriva (lako i teško), predvideti mere za sprečavanje mešanja

teškog sa lakim gorivom pomoćnih motora. 5. Da bi se iz cevovoda, koji služi za dovod zagrejanog teškog goriva u pumpe visokog

pritiska, odstranile pare i vazduh iz goriva, predvideti uređaj za degazaciju.

123

6. U sistemu teškog goriva preporučuje se upotreba automatizovanih filtera. 7. Ako postoje uređaji za merenje potrošnje goriva, oni ne utiču na rad motora, kada se oni

regulišu ili kada ne rade. 8. U dizel generatore koji se koriste u slučaju nužde dovodi se gorivo iz samostalnog

dnevnog tanka, smeštenog u istoj prostoriji sa dizel generatorom. Gorivo iz tog tanka ne koristi se za druge potrošače. Rezerva goriva u dnevnom tanku je dovolјna da osigurava rad dizel generatora u adekvatnom vremenskom periodu.

10.61 Dovod goriva do kotlova 1. Na cevovode koji dovode gorivo do gorionika svakog kotla, postavlјati brzozatvorive

ventile sa lokalnim upravlјanjem. Ako je ugrađen automatizovani pomoćni kotao, brzozatvorivi ventil nije potreban.

2. Za proveravanje temperature i pritiska teškog goriva koje se dovodi u gorionik, na odgovarajućim mestima cevovoda predvideti termometar i manometar.

3. Pri gravitacionom dovođenju goriva u kotao, na cevovod za dovod goriva u gorionik, postaviti filter.

10.62 Pumpe ulјa motora SUS, prenosa i spojnica 1. Na proizvodno-procesnim postrojenjima sa jednim motorom snage 220 kW i više koristiti

najmanje dve pumpe za cirkulaciono podmazivanje - glavna i rezervna, od kojih jedna može biti pogonjena motorom. Kapacitet rezervne pumpe nije manji od kapaciteta glavne pumpe.

2. Rezervna pumpa nije potrebna na objektima sa dva ili više motora. 3. Predvideti sredstva za kontrolu protoka ulјa u ležajima turbo-kompresora. 4. Ako pumpa za podmazivanje nema sigurnosni ili prelivni ventil, takav ventil predvideti

na potisnom cevovodu. 10.63 Dovod ulјa za podmazivanje do motora SUS i njihovih prenosa 1. Sistem podmazivanja je takav da isklјučuje mešanje različitih vrsta ulјa. 2. Slivne cevi ulјa iz kartera motora su spojene za slivni tank, tako da krajevi cevi u tanku za

vreme rada motora uvek budu potoplјeni u ulјu. Slivne cevi dvaju ili više motora ne spajati međusobno.

3. Cevovod sistema ulјa za podmazivanje ne spajati sa cevovodima druge namene, osim sa separatorom koji se može koristiti za prečišćavanje goriva, i to pod uslovom da postoje pouzdani uređaji za sprečavanje mešanja goriva i ulјa. Pri prečišćavanju ulјa predvideti mere kojima se isklјučuje mogućnost mešanja ulјa raznih motora.

4. Na cevovod sistema ulјa za cirkulaciono podmazivanje ugraditi: 1) na usisnom cevovodu pumpi zupčastog prenosa – magnetni filter; 2) na usisnom cevovodu pumpe - jedan filter za grubo čišćenje (sito); 3) na potisnom cevovodu pumpe glavnog motora – dva paralelna filtera ili jedan dupli

(prekretni), ili jedan samočistivi filter. 5. Kod zajedničkog sistema podmazivanja motora i turbokompresora ispred ležaja

turbokompresora se postavlјa fini filter, čija konstrukcija omogućava čišćenje bez prekida cirkulacije ulјa. Iza filtera postaviti manometar.

6. Propusni kapacitet svakog ulјnog filtra je za 10% veći od najvećeg kapaciteta pumpe. 7. Sistem podmazivanja ima neophodne kontrolno-merne instrumente. Na cevovodu

podmazivanja reduktora prenosa postavlјa se staklo za kontrolu protoka ulјa. 10.64 Tankovi ulјa

124

1. Usisne cevi tankova smeštenih izvan dvodna imaju zaporne ventile koji se postavlјaju direktno na tank.

10.65 Pumpe sistema hlađenja vodom 1. Sistem hlađenja motora vodom spolјašnjeg kruga je opremlјen dvema rashladnim

pumpama - glavnom i rezervnom, od kojih bar jedna ima nezavisan pogon. Kapacitet rezervne pumpe jednak je kapacitetu glavne pumpe. Za dva i više motora dozvolјava se jedna rezervna pumpa. Sistem indirektnog hlađenja motora vodom unutrašnjeg kruga može imati jednu rezervnu pumpu sa nezavisnim pogonom za unutrašnji i spolјašnji krug hlađenja. Pri tome predvideti mere koje ne dozvolјavaju mešanje vode spolјašnjeg i unutrašnjeg kruga hlađenja. Rezervna pumpa ima kapacitet koji nije manji od većeg kapaciteta dveju glavnih pumpi. Predviđa se hlađenje motora vodom spolјašnjeg kruga. Na automatizovanim mehaničkim uređajima se predviđaju posebne rezervne pumpe vode unutrašnjeg i spolјašnjeg kruga hlađenja, čiji kapacitet nije manji od kapaciteta glavnih pumpi.

2. Dozvolјava se hlađenje više motora jednom pumpom sa nezavisnim pogonom. Tada kapacitet pumpe obezbeđuje istovremeno hlađenje svih motora pri njihovom radu pod punim opterećenjem. Na cevovodu hlađenja ispred svakog motora postoji ventil za regulisanje količine rashladne vode.

3. Ako svaki od motora ima posebnu pumpu hlađenja vodom u tom slučaju rezervne pumpe za te motore nisu potrebne. Ako se za grupu motora predviđa zajednički sistem hlađenja, dovolјno je imati jednu rezervnu pumpu za sistem unutrašnjeg i spolјašnjeg hlađenja vodom. Kod zajedničkog sistema hlađenja motora ne postoje rezervne pumpe za hlađenje pomoćnih motora.

4. Kao rezervne rashladne pumpe mogu se primeniti balastne ili druge pumpe opšte namene na objektu, koje se koriste samo za čistu vodu.

10.66 Razmeštaj cevovoda hlađenja 1. Sistem hlađenja vode ima najmanje dva međusobno spojena usisa. Na proizvodno-

procesnim postrojenjima s jednim motorom snage manje od 220 kW dozvolјava se jedan usis u mašinskom prostoru, i pri tome postoje dva paralelno spojena filtera.

10.67 Filteri rashladne vode 1. Filtere postavlјati na usisnim magistralama rashladne vode spolјašnjeg kruga motora

SUS. Predvideti čišćenje filtera bez prekida rada rashladnih pumpi. 10.68 Hlađenje motora SUS 1. Na proizvodno-procesnim postrojenjima sa pojačanjem za led preporučuje se uređaj za

zagrevanje motora pre njegovog pokretanja. Zagrevanje se obavlјa ugrejanom vodom za hlađenje. Zagrevanje motora parom nije dozvolјeno.

2. U dvokružnom sistemu hlađenja motora predviđen je ekspanzioni tank, u kome nivo vode je iznad najvišeg nivoa vode u motoru. Ekspanzioni tank spojiti za usisni cevovod pumpi i on može biti zajednički u sistemu hlađenja više motora. U sistemu hlađenja motora razmeštaj izlivnog cevovoda spolјašnje vode obezbeđuje punjenje vodom najviših rashladnih prostora motora, hladnjaka vode i ulјa, te da onemogući stvaranje vazdušnih džepova.

10.69 Broj posuda za vazduh i rezerva vazduha za upućivanje u sistemu vazduha pod pritiskom

na proizvodno-procesnim postrojenjima

125

1. Sistem vazduha pod pritiskom obezbeđuje istovremeno pokretanje svih motora. 2. Rezerva vazduha pod pritiskom za pokretanje motora i za rad sistema za upravlјanje

motorima se nalazi u najmanje dve posude ili u dve grupe posuda. Zapremina svake od dveju posuda ili svake grupe posuda za vazduh nije manja od one koja se traži u 3. i 4.

3. Rezerva vazduha pod pritiskom u svim posudama, predviđenim za upućivanje motorima, obezbeđuje najmanje 12 upućivanja za svaki motor koji je pripremlјen za rad.

4. Ukupna rezerva vazduha pod pritiskom za pokretanje motora je dovolјna za izvođenje 6 upućivanja najvećeg po snazi ugrađenog motora, a ako postoji više od dva motora - za najmanje 3 upućivanja svakog motora koji je pripremlјen za rad.

5. Posude za vazduh postavlјati tako da se u svim uslovima eksploatacije može iz njih potpuno ispustiti voda.

6. Podešavanje i provera funkcionalnosti sigurnosnih uređaja u sistemu vazduha pod pritiskom se vrši svake godine u priznatoj ispitnoj instituciji.

7. Hidraulične probe posuda pod pritiskom se obavlјaju svake pete godine u priznatoj ispitnoj instituciji.

10.70 Kompresori 1. Postoje najmanje dva kompresora od kojih jedan može biti privešen; pri tome ako dođe do

kvara najvećeg kompresora, kapacitet ostalih kompresora je dovolјan za punjenje posuda u toku 1 h, počev od pritiska pri kojem je moguće poslednje upućivanje do pritiska neophodnog za izvođenje broja upućivanja određenih u 3 i 4.

2. Za pokretanje motora mogu se koristiti i sabijeni gasovi sagorevanja, koji se motorima oduzimaju posebnim izduvnim uređajima, električno upućivanje i druga sredstva. Kapacitet kompresora ili izduvnih uređaja je skladu sa zahtevima iz 1.

10.71 Razmeštaj cevovoda 1. Cevovodi za punjenje posuda za vazduh su potpuno odvojeni od cevovoda za pokretanje. 2. Svaka posuda za vazduh se puni od svakog kompresora . 3. Na cevovode iza svakog kompresora postavlјati nepovratno zaporne ventile. Na cevovodu

koji dovodi vazduh do svakog motora, ispred ventila za pokretanje, postavlјati nepovratni ventil. Ako je u konstrukciji motora predviđen uređaj za sprečavanje širenja eksplozije, ugradnja tih ventila nije obavezna .

4. Cevovode, po mogućnosti, postavlјati pravolinijski sa malim nagibom radi slivanja vode. Cevovod nema nagib u smeru glavnog ventila za pokretanje motora.

5. Temperatura vazduha ili gasova pod pritiskom na ulazu u posudu ne prelazi 90°C. Kada je potrebno predvideti odgovarajuće hladnjake. Cevovode komprimovanih gasova od izduvnih uređaja ne postavlјati ispod poda mašinskog prostora.

6. Na cevovodima između kompresora i posuda za vazduh predvideti uređaje za uklanjanje vode i ulјa, ukoliko takvih uređaja nema na samim kompresorima.

10.72 Pumpe sistema napojne vode 1. Svaki kotao bitne namene ili grupe kotlova spojenih u radu, imaju najmanje dve napojne

pumpe sa nezavisnim mehaničkim pogonom. Za napajanje pomoćnih kotlova koji nisu namenjeni za bitne službe dovolјno je predvideti jednu napojnu pumpu i injektor. Kotlovi na izduvne gasove, čija je konstrukcija takva da mogu biti i bez vode pri zagrevanju izduvnim gasovima, mogu imati jednu napojnu pumpu za jedan kotao ili za grupu takvih kotlova. Za kotlove sa ručnim regulisanjem napajanja, svaka pumpa ima kapacitet najmanje 1,5 proračunskog kapaciteta kotla, a za kotlove sa automatskim regulisanjem, najmanje 1,15 njihovog proračunskog kapaciteta. Ako ima više od dve napojne pumpe,

126

njihov kapacitet uzimati tako da pri ispadanju iz pogona bilo koje pumpe ukupan kapacitet preostalih pumpi bude najmanje kao pomenuti kapacitet jedne pumpe. Kapacitet svake pumpe za napajanje vodocevnog kotla je najmanje jednak njegovom proračunskom kapacitetu.

2. Napojne pumpe sa parnim pogonom imaju poseban cevovod sveže pare, kojim se može dovoditi para od svih kotlova koje one opslužuju.

3. Pomoćni kotlovi za bitnu službu sa prinudnom cirkulacijom imaju najmanje dve cirkulacione pumpe, od kojih je jedna rezervna. Preporučuje se automatsko uklјučivanje rezervne pumpe.

10.73 Razmeštaj cevovoda 1. Kod otvorenih sistema napajanja, napojne pumpe i injektori imaju mogućnost usisa vode

iz toplog zdenca, iz usisa spolјne vode i iz rezervnih tankova napojne vode. 2. Sistem napajanja svakog pomoćnog kotla bitne službe je takav da omogućuje napajanje

kotla ili grupe kotlova svakom napojnom pumpom pomoću dva međusobno nezavisna napojna cevovoda - glavnog i pomoćnog. Za pomoćne kotlove koji nisu namenjeni za bitnu službu, dovolјan je jedan cevovod napojne vode.

3. Predvideti sve konstruktivne mere tako da se spreči ulazak ulјa i nafte u sistem napojne vode.

10.74 Razmeštaj cevovoda pare za produvavanje 1. Kod dva ili više kotlova, međusobno spojenih, na cevovode pare svakog kotla, pre

spajanja na glavnu magistralu, postaviti nepovratne ventile. Ti ventili se ne moraju postavlјati ako su ventili na kotlu nepovratno-zapornog tipa.

2. Ventili donjeg i gornjeg produvavanja dvaju ili više kotlova mogu imati zajednički odvodni cevovod, pod uslovom da su na cevovodu svakog kotla, ispred spoja sa zajedničkim cevovodom, postavlјeni nepovratni ventili. U sistemu produvavanja kotla predviđati uređaj koji isklјučuje moguće poremećaje cirkulacije pri produvavanju kotlova.

3. Mašine koje su povezane sa cevovodom pare su rasterećene od naprezanja, izazvanog toplotnim širenjem cevovoda putem samokompenzacije (savijanjem cevovoda) ili putem postavlјanja kompenzatora na odgovarajućim mestima.

4. Na cevovodima koji dovode paru do mašina i uređaja, čiji je pritisak manji od kotlovskog, postavlјeni su redukcioni ventili.

5. Na ograncima cevovoda pare predviđenim za čišćenje i gašenje požara tankova goriva i tankova tečnog tereta, postavlјati nepovratne ventile, a na glavnoj magistrali tih ogranaka - zaporni ventil na lako pristupačnom mestu izvan tanka.

6. Cevovodi pare u mašinskim i kotlovskim odelјenjima su vođeni, po mogućnosti, u gornjim delovima tih prostorija tako da budu dostupni za nadgledanje i opsluživanje. Polaganje cevovoda pare se ne vrši ispod poda mašinskih i kotlovskih odelјenja, osim cevovoda pare za zagrevanje i produvavanje kotlova. Cevovod pare ne polagati u blizini tankova goriva.

10.75 Produvavanje cevovoda pare 1. Na cevovodima sveže pare u cilјu zaštite mašina od hidrauličkog udara, postavlјati

uređaje za odvod kondenzata. 2. Otvoreni krajevi cevi za produvavanje cevovoda pare se vode ispod poda mašinskog

prostora. 10.76 Hidraulička ispitivanja armature

127

1. Armaturu za proračunske pritiske veće od 0,1 MPa ispitati na čvrstoću probnim pritiskom 1,5 puta većim od nominalnog pritiska.

2. Armaturu za proračunske pritiske od 0,1 MPa i manje, kao i za rad u uslovima vakuuma, treba ispitati pritiskom ne manjim od 0,2 MPa.

3. Probni pritisak za armaturu koja se postavlјa na kingstone i bunare za led, je jednak pritisku kojim se ispituju ovi bunari.

4. U cilјu ispitivanja nepropusnosti (zaptivanja) potrebno je da se armatura posle montaže ispita hidrauličkim pritiskom koji je jednak računskom pritisku.

10.77 Hidraulička ispitivanja cevovoda 1. Cevi cevovoda klase I i II, kao i cevi svih parnih, napojne vode, vazduha pod pritiskom i

goriva, nezavisno od njihove klase, čiji je računski pritisak veći od 0,35 MPa, posle izrade i konačne obrade, ali pre izolacije i premazivanja, podvrgnute su hidrauličkim ispitivanjima sledećim probnim pritiskom:

Ppr = 1,5 p gde je: p- računski pritisak , (MPa). U svakom slučaju, naprezanje koje nastaje pri hidrauličkim ispitivanjima ne prelazi 0,9

granice razvlačenja pri temperaturi ispitivanja. 2. Ako se iz tehničkih razloga ne mogu izvršiti sva hidraulička ispitivanja cevovoda pre

ugradnje na objekat, sprovodi se ispitivanje pojedinih delova prema svojstvima montažnih spojeva.

3. S obzirom na namenu cevovoda, ispitivanja probnim pritiskom cevi malih prečnika (manjih od 15 mm) cevovoda bilo koje klase ne moraju se vršiti.

4. Posle montaže na objektu vrši se ispitivanje zaptivenosti svih cevovoda u radnim uslovima, osim:

1) spiralne cevi grejača i cevovoda tečnog ili gasnog goriva, koje se ispituju pritiskom od 1,5 p, a najmanje 0,4 MPa;

2) cevovoda utečnjenog gasa, koji se ispituje na isticanje gasa (vazduhom, halogenom i slično) pritiskom određenim, zavisno od primenjene metode kontrole.

5. Ako se hidraulička ispitivanja montiranog cevovoda vrše na objektu, mogu se istovremeno izvršiti i ispitivanja na zaptivenost i čvrstoću.

6. Odušnike, prelivne cevi i sonde ispitati zajedno sa tankovima sa kojima su spojene. 10.78 Sistemi sa termalnim tečnostima-primena

Ovi zahtevi se primenjuju na sisteme u kojima se kao rashladni agensi koriste termalne tečnosti.

10.79 Pumpe 1. Za sistem strujanja rashladnog agensa predvideti najmanje dve pumpe od kojih je jedna

rezervna. 2. Za punjenje ekspanzione posude i pumpanje termalne tečnosti predvideti transfer pumpu. 3. Pumpe za rashladni agens imaju uređaj za dalјinsko isklјučivanje. 10.80 Tankovi 1. U sistemima sa termalnim tečnostima predvideti ekspanzioni tank čiji kapacitet je 1,5

puta veći od povećanja zapremine rashladnog agensa pri njegovom zagrevanju do radne temperature.

128

2. Ekspanzioni tank ima pokazivač nivoa premazahtevima ovih pravila. Na pokazivaču nivoa je označena donja granica dozvolјenog nivoa tečnosti.

3. Ekspanzioni tank ima prelivnu cev koja vodi u tank zaliha ili u slivni tank. Za ovaj tank predvideti signalizaciju donjeg i gornjeg nivoa tečnosti. Kada nivo tečnosti padne ispod dozvolјenog potrebno je da se mlaznica kotla grejača automatski isklјuči ili da se prekine dovod goriva u kotao na izduvne gasove.

4. U sistemima koji rade tamo gde ima inertnog gasa, ekspanzioni tank ima manometar i sigurnosni ventil.

5. Za prigušivanje i odvod para i gasova, koji se stvaraju, predvideti uređaj, koji je pomoću cevovoda spojen sa ekspanzionim tankom.

6. Na objektu postoji zaliha termalne tečnosti, dovolјna za punjenje elemenata sistema, najvećeg po zapremini.

7. Ako se tank zaliha koristi za slivanje termalne tečnosti, onda njegov kapacitet je takav da se iz sistema u njega može sliti sva termalna tečnost u skladu sa zahtevima iz 6. Tank zaliha smestiti tako da se termalna tečnost iz sistema može u njega slivati.

8. Odušne cevi tankova sa termalnim tečnostima su u skladu sa zahtevima ovih pravila. 10.81 Uređaj za skuplјanje i slivanje iscurelih termalnih tečnosti 1. Uređaj za sakuplјanje iscurele termalne tečnosti je u skladu sa zahtevima ovih pravila 2. Ako zaporna armatura na kotlovima grejačima nema dalјinsko upravlјanje predvideti

uređaj za brzo ispuštanje termalne tečnosti iz sistema. Ispuštanje vršiti u slivni tank ili skladišni tank.

3. Kod kotlova grejača na izduvne gasove predvideti uređaj koji u slučaju curenja ne dozvolјava prodor termalne tečnosti u motor.

10.82 Kotlovi sa termalnom tečnošću koja služi za hlađenje rashladnog agensa 1. Kotlovi sa termalnom tečnošću su u skladu sa propisima za kotlove na pomorskim

brodovima. 2. Kotlovi sa termalnim tečnostima koji se zagrevaju izduvnim gasovima imaju uređaj za

hlađenje rashladnog agensa. 10.83 Izolacija cevovoda i uređaja, polaganje cevovoda 1. Izolacija cevovoda i uređaja sistema je u skladu sa zahtevima ovih pravila 2. Polaganje cevovoda sa termalnim tečnostima vršiti u skladu sa zahtevima ovih pravila. 10.84 Grejanje tečnih tereta Za grejanje tečnih tereta sa temperaturom palјenja ispod 60°C može se koristiti sistem sa

termalnom tečnošću samo ukoliko postoji nezavisan međusistem, postavlјen u zoni tereta. Međutim, nezavisan međusistem ne mora se predvideti ukoliko su ispunjeni ovi uslovi: - sistem je tako izveden da je povećani pritisak u spiralama makar za 0,03 MPa iznad

statičkog pritiska tereta prilikom isklјučivanja cirkulacione pumpe; - u ekspanzionom tanku sistema sa termalnom tečnošću predviđena su sredstva za

otkrivanje zapalјivih para tereta; - ventili pojedinih spirala za grejanje imaju uređaj za blokiranje, koji omogućuje da se

spirale stalno nalaze pod dejstvom statičkog pritiska. 10.85 Ispitivanje cevovoda u sistemu termalnih tečnosti Cevi u cevovodu sistema sa termalnom tečnošću ispitivati kao i cevovode goriva.

129

10.86 Opšti zahtevi za sanitarne sisteme i sisteme pitke vode 1. Na plutajućim objektima se nalazi:

1) jedan toalet za svaku kabinu plutajućeg hotela ili stambene lađe kapaciteta više od 12 lica koji se provetrava svežim vazduhom;

2) jedan umivaonik sa priklјučkom za toplu i hladnu pitku vodu za svaku kabinu u plutajućim hotelima ili stambenim lađama;

3) jedan tuš ili jednu kadu sa priklјučkom za toplu i hladnu pitku vodu za svaku kabinu u plutajućim hotelima ili stambenim lađama kapaciteta više od 12 lica;

4) jedan toalet sa umivaonikom i priklјučkom za toplu i hladnu pitku vodu na svakih 50 osoba na ugostitelјskom plutajućem objektu;

5) jedan toalet sa umivaonikom, tušem ili kadom sa priklјučkom za toplu i hladnu pitku vodu na svakih 6 članova posade na ostalim plutajućim objektima sa stambenim prostorijama;

6) jedan toalet, umivaonik, tuš ili kadu sa priklјučkom za toplu i hladnu pitku vodu za svaku grupu do 2 kabine plutajućeg hostela.

2. Toaleti nemaju direktan pristup u kuhinje i trpezarije. 3. Toaleti imaju površinu barem 1 m2, čija je širina barem 0.75 m, a dužina barem 1.1 m. 4. Plutajući objekti sa stambenim prostorijama imaju uređaje za pitku vodu. Uređaj može

biti izveden sa direktnim cevnim priklјučkom na kopnenu vodovodnu mrežu ili u vidu tanka pitke vode sa palubnim priklјučkom za uliv odobrenog tipa.

5. Uređaji za pitku vodu imaju unutrašnje površine od materijala otpornog na koroziju i koji ne predstavlјa fiziološku opasnost. Uređaji imaju cevi sa garantovanim protokom vode i zaštićene od prekomernog zagrevanja.

6. Tankovi pitke vode, ukoliko su ugrađeni na objektu, imaju zapreminu od najmanje 150 l po članu posade, prikladan otvor za zaklјučavanje i čišćenje, pokazivač nivoa vode i ventilacione cevi sa filterima koje izlaze u atmosferu.

7. Tankovi pitke vode nemaju zajedničke zidove sa drugim tankovima. Nema spojeva sistema pitke vode i drugih sistema. Cevi sistema pitke vode ne prolaze kroz tankove sa drugim tečnostima, niti cevi sistema za gasove i druge tečnosti prolaze kroz tankove pitke vode.

8. Hidrofori za pitku vodu rade samo pomoću nekontaminiranog komprimovanog vazduha. Ako se komprimovani vazduh proizvodi pomoću kompresora, tada se neposredno ispred postavlјaju vazdušni filteri ili separatori ulјa, osim ako voda i vazduh nisu odvojeni dijafragmom.

10.87 Opšti zahtevi za sisteme grejanja 1. Uređaji za grejanje, kao i kuhinjski i rashladni uređaji proizvode se i postavlјaju na način

da ne predstavlјaju opasnost čak i ako se pregreju. Ovi uređaji se postavlјaju tako da ne mogu da se prevrnu ili neplanirano pomere.

2. Uređaji navedeni u tački 1. se ne postavlјaju u prostorima u kojima se koriste ili čuvaju materije sa tačkom palјenja ispod 55° C. Dimnjaci ovih uređaja ne prolaze kroz ove prostore. U svakom trenutku je obezbeđeno snabdevanje vazduhom potrebnim za sagorevanje.

3. Uređaji za grejanje su čvrsto spojeni sa dimnjacima koji su opremlјeni odgovarajućim uređajima za zaštitu.

10.88 Upotreba tečnih goriva, uređaji loženi naftom 1. Uređaji za grejanje, kuhinjski i rashladni uređaji na tečno gorivo rade samo na goriva

tačke palјenja iznad 55° C. Uređaji s gorionikom i fitilјima na komercijalno parafinsko

130

ulјe mogu se postavlјati samo u stambenim prostorijama ugostitelјskih plutajućih objekata, pod uslovom da zapremina rezervoara za gorivo ne prelazi 12 l. Ovi uređaji imaju metalni rezervoar za gorivo sa otvorom za punjenje koji se može zatvarati i koji su konstruisani da se rezervoar ne može nekontrolisano otvoriti ili isprazniti.

2. Gorionici s fitilјima se pale bez pomoći nekog drugog tečnog goriva. Postavlјeni su tako da je osigurano bezbedno odvođenje gasova.

10.89 Peći sa gorionikom za isparlјivo ulјe i uređaji za grejanje sa gorionikom koji rasprskuje

naftu 1. Peći sa gorionikom za isparlјivo ulјe i uređaji sa gorionikom koji rasprskuje naftu se

postavlјaju u mašinskom prostoru tako da uređaj i mašine mogu raditi pravilno i bezbedno, nezavisno jedni od drugih. Uređaji se postavlјaju tako da plamen iz gorionika ne može dopreti do ostalih delova uređaja u mašinskom prostoru. Peći sa gorionikom na isparlјivo ulјe se ne postavlјaju na ugostitelјskim plutajućim objektima, plutajućim hotelima, salama i stambenim lađama.

2. Uređaji sa gorionikom koji rasprskuje naftu ispunjavaju sledeće zahteve: 1) Obezbeđuju dovolјno provetravanje gorionika pre nego što se dovede gorivo; 2) Dovod goriva se reguliše pomoću termostata; 3) Gorivo se zapalјuje pomoću električnog uređaja ili upalјačkog plamena; 4) Uređaj za kontrolu plamena prekida dovod goriva kada se plamen ugasi; 5) Glavni prekidač postavlјen je na lako dostupnom mestu izvan prostorije u kojoj je

uređaj. 3. Peći sa gorionikom na isparlјivo ulјe opremaju se odgovarajućim regulatorom koji

osigurava stalan protok goriva do gorionika i sprečava da bilo kakvo curenje goriva ugasi plamen. Regulatori su prikladni ako rade pravilno i kada su izloženi vibracijama, ili su nagnuti do ugla od 12° i ako, pored plovka za nivelisanje, imaju drugi plovak za zatvaranje dotoka goriva i prelivnu cev. Rezervoar za gorivo peći je odvojeno postavlјen i zaštićen od prekomernog zagrevanja.

10.90 Uređaji za grejanje sa prinudnom cirkulacijom vazduha 1. Uređaji za grejanje s prinudnom cirkulacijom vazduha ispunjavaju sledeće zahteve:

1) Ako se gorivo rasprskuje pod pritiskom, vazduh za sagorevanje se dovodi pomoću ventilatora.

2) Komora za sagorevanje se dobro provetrava pre nego što se gorionik upali. Provetravanje je potpuno u slučaju rada ventilatora i nakon gašenja plamena.

3) Dovod goriva se automatski prekida ako se vatra ugasi, dovod vazduha, temperatura zagrejanog vazduha je iznad dozvolјene ili otkaže dovod energije do sigurnosnih uređaja.

2. Postoji mogućnost isklјučivanja ventilatora za dovod vazduh za sagorevanje i vazduha za zagrevanje izvan prostora u kome je smešten uređaj za grejanje.

3. Ako se vazduh za grejanje dovodi spolјa, usisni otvori se smeštaju što je više moguće iznad palube. Otvori su zaštićeni od prodora prskajuće vode i kiše.

4. Cevi za protok vazduha se izrađuju od metala. 5. Ne postoji mogućnost potpunog zatvaranja otvora za izlaz vazduha za zagrevanje. 6. Ne postoji mogućnost da iscurelo gorivo dospe u cevi za protok vazduha za zagrevanje. 7. Ne postoji mogućnost da uređaji za grejanje sa prinudnom cirkulacijom crpe svoj vazduh

za zagrevanje iz mašinskog prostora. 10.91 Uređaji za grejanje na čvrsto gorivo

131

1. Uređaji za grejanje na čvrsto gorivo se postavlјaju na metalni lim sa podignutim rubovima, tako da gorivo koje sagoreva ili užareni pepeo ne padaju izvan tog lima. Ovaj zahtev se ne primenjuje na uređaje postavlјene u odelјcima izgrađenim od negorivih materijala i predviđenim za smeštaj kotlova.

2. Kotlovi na čvrsto gorivo imaju termostatske kontrole za regulisanje protoka vazduha za sagorevanje.

3. Sredstva za brzo gašenje šlјake se nalaze neposredno uz uređaj. 4. Uređaji za grejanje na čvrsto gorivo se ne postavlјaju po kabinama plutajućih hotela i

stambenih lađa, kao ni u plutaćim salama. Uređaji za grejanje na čvrsto gorivo se mogu postaviti u zbornim prostorima ugostitelјskih plutajućih objekata pod uslovom da su smešteni i obloženi u negorivo kućište i da su dimnjaci sprovedeni vertikalno naviše i obloženi zaštitnom izolacijom.

10.92 Uređaji na utečnjeni gas 1. Uređaji na utečnjeni gas se sastoje iz jedinice za snabdevanje koja obuhvata jednu ili više

boca sa gasom, jedan ili više regulatora pritiska, razvodni sistem i određeni broj uređaja za potrošnju gasa. Uređaji rade samo na komercijalni propan.

2. Instalacija za utečnjeni gas se upotreblјava samo za domaćinske potrebe u stambenim prostorijama ugostitelјskih plutajućih objekata. Instalacija se ne postavlјa u mašinskom prostoru. Koriste se boce mase od 5 do 35 kg sa zvaničnim žigom – potvrdom o odobrenju nakon propisanih ispitivanja.

3. Jedinica za snabdevanje se smešta u zaseban orman izvan stambenog prostora, ali ne uz punu ogradu na pramcu ili krmi. Orman može biti upušten u zid nadgrađa pod uslovom da je gasonepropusan i da se može otvoriti samo sa spolјne strane nadgrađa.

4. Do 4 boce može biti povezano samo ako se koristi reverzibilna spojnica. Broj boca ne prelazi 6 po instalaciji (uklјučujući i rezervne). Izuzetno, na ugostitelјskim plutajućim objektima broj boca po instalaciji ne prelazi 9.

5. Regulatori pritiska, ili u slučaju dvostepene regulacije, prvi regulator pritiska montira se na zidu u istom ormanu kao i boce.

6. Jedinice za snabdevanje se postavlјaju tako da svaki iscureli gas može da izađe iz ormana bez ikakvog rizika od prodora u trup objekta, ili kontakta sa izvorom palјenja. Ormani se grade od materijala koji zadržava plamen. Provetravanje ormana se vrši pomoću otvora na vrhu i dnu. Boce se postavlјaju uspravno u ormanu i zaštićene su od prevrtanja. Ormani se prave i postavlјaju tako da temperatura boce ne prelazi 50°C. Ormani se obeležavaju posebnim oznakama bezbednosti prema propisima za brodove unutrašnje plovidbe.

7. Rezervne i prazne boce se nalaze u ormanu izvan stambenih prostorija. 8. Potrošači gasa su spojeni sa bocama preko razvodnog sistema sa jednim ili više regulatora

pritiska, koji pritisak gasa dovode do radnog pritiska. Smanjenje pritiska se može vršiti jednostepeno ili dvostepeno. Regulatori su trajno podešeni na pritisak.

9. Krajnji regulatori pritiska imaju uređaj ili neposredno iza njih ugrađen uređaj za automatsku zaštitu cevi od prekoračenja pritiska, u slučaju lošeg rada regulatora pritiska. Ispušteni gas se sprovodi u atmosferu bez rizika od prodora u trup objekta ili kontakta sa izvorom palјenja. Zaštitni uređaji i odušnici se štite od prodora vode.

10. Ako se upotreblјava dvostepeni sistem regulacije, srednji pritisak nije veći od 2,5 bar iznad atmosferskog pritiska.

11. Pritisak na ispustu iz krajnjeg regulatora nije veći od 0.05 bar iznad atmosferskog pritiska, sa tolerancijom od 10%.

12. Cevovod se sastoji od trajno postavlјenih čeličnih ili bakarnih cevi. Za spajanje s bocama koriste se savitlјive cevi visokog pritiska ili spiralne cevi pogodne za propan. Potrošači se priklјučuju pomoću odgovarajućih savitlјivih cevi dužine najviše 1m. Cevi mogu da

132

izdrže koroziju i pritisak u normalnim uslovima i imaju što je moguće manje gasonepropusnih spojeva. Cevi su lako dostupne i pravilno pričvršćene.

13. Omogućeno je isklјučivanje celokupnog razvodnog sistema pomoću glavnog ventila, do kojeg je obezbeđen lak i brz pristup.

14. Svaki potrošač se snabdeva sa posebnog ogranka razvodnog sistema, a svaki ogranak se kontroliše pomoću posebnog uređaja za zatvaranje.

15. Ventili se montiraju na mestima gde su zaštićeni od vremenskih uticaja i udara. 16. Iza svakog regulatora pritiska se postavlјa inspekcioni priklјučak. Upotrebom uređaja za

zatvaranje obezbeđuje se da prilikom ispitivanja pritiskom regulator pritiska ne bude izložen probnom pritisku.

17. Uređaji se postavlјaju tako da ne mogu da se prevrnu ili da budu slučajno pomereni. 18. Uređaji za grejanje i uređaji za zagrevanje vode kao i rashladni uređaji povezuju se s

odušnikom za odvođenje sagorelih gasova u slobodnu atmosferu. 19. Potrošači gasa se mogu postaviti u kabinama za članove posade samo ako je sagorevanje

odvojeno od ambijentnog vazduha u tim odelјcima. 20. Potrošači gasa u kojima sagorevanje zavisi od ambijentnog vazduha se mogu postaviti

samo na otvorenim terasama i platformama plutajućih objekata, ili u slučaju zatvorenih terasa i platformi površine preko 40 m2. Ti prostori su opremlјeni ventilacionim otvorima za dovod svežeg vazduha i odvod sagorelih gasova slobodnog preseka od najmanje 150 cm2 po otvoru. Ventilacioni otvori nemaju uređaj za zatvaranje i ne vode u trup objekta. Na njihov rad ne utiče veštačka ventilacija.

10.93 Ispitivanje instalacije na utečnjeni gas 1. Instalacije koje troše gas se pregledaju: 1) pre stavlјanja u eksploataciju; 2) posle veće popravke ili prepravke; 3) svake godine; 2. Instalacija se podvrgava hidrauličkom ispitivanju od strane priznate ispitne institucije

prema propisima za ispitivanje pritiskom i nepropusnosti za instalacije za utečnjeni gas za domaćinske potrebe. Nadležnom organu se dostavlјa izveštaj o hidrauličkom ispitivanju instalacije. Rok narednog hidrauličkog ispitivanja instalacije je najviše 3 godine od dana izdavanja.

XI. TEHNIČKI ZAHTEVI ZA ELEKTRIČNE SISTEME 11.1 Primena 1. Ovaj deo pravila odnosi se na električne sisteme plutajućih objekata. Karakteristike

električnih uređaja i opreme koje nisu obuhvaćene zahtevima ovoga dela pravila odgovaraju relevantnim SRPS ili EN standardima.

2. Ostali uređaji koji nisu navedeni u 11.3, su projektovani i izvedeni u skladu sa nacionalnim standardima, tako da ne postoji opasnost od požara ili udara i ozleda od električne struje usled grešaka na njima. Preporučuje se da i ti uređaji budu izvedeni u skladu sa zahtevima ovog dela pravila. Uz saglasnost nadležnog organa, mogu se dozvoliti izvesna odstupanja od zahteva ovih pravila za objekte čiji se električni uređaji napajaju samo sa spolјašnjeg izvora električne energije, kao i za objekte kod kojih ugrađena snaga generatora ne prelazi 6,3 KW (KVA), a napon mreže ne prelazi bezopasni napon.

11.2 Definicije i tumačenja U ovim pravilima pojedini upotreblјeni izrazi imaju sledeće značenje:

133

1. Izvor električne energije za slučaj nužde (havarijski) je izvor električne energije, određen za napajanje bitnih uređaja kad nestane napon na glavnoj razvodnoj tabli.

2. Kratkotrajni izvor električne energije za slučaj nužde je izvor električne energije određen za napajanje bitnih uređaja od trenutka nestanka napona osnovnog izvora do početka rada izvora za slučaj nužde.

3. Osvetlјenje za slučaj nužde je osvetlјenje prostorija i prostora, posebno navedenih u ovom delu pravila, svetilјkama koje se napajaju iz kratkotrajnog izvora električne energije za slučaj nužde.

4. Bezopasan napon je napon koji ne predstavlјa opasnost za posadu. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su namotaji transformatora, pretvarača i drugih naprava za snižavanje napona električno odvojeni, a veličina smanjenog napona tih naprava ili izvora električne energije ne prelazi: 1). 50 V između polova za jednosmernu struju; 2). 50 V između faza ili 30 V između faza i trupa objekta za naizmeničnu struju.

5. Bitan uređaj je uređaj čiji normalan rad obezbeđuje bezbednost lјudi na objektu, zaštitu okoline i zaštitu imovine.

6. Specijalna električarska prostorija je prostorija ili mesto određeno isklјučivo za električne uređaje, pristupačne samo za lica koja ih opslužuju.

7. Uzemlјenje je električni spoj mesta za uzemlјenje električnog uređaja sa masom objekta. 8. Masu objekta čine svi metalni delovi objekta koji imaju pouzdan električni spoj sa

spolјašnjom metalnom oplatom. Smatra se da su metalni delovi objekta pouzdano električno spojeni samo ako su zavareni. Na objektima sa električno neprovodlјivom oplatom uzemlјenje čini posebna bakarna ploča površine bar 0,5 m2 i deblјine najmanje 2 mm, koja je pričvršćena na spolјašnju oplatu ispod vodne linije najmanjeg gaza objekta, na koju se uzemlјuju električni uređaji.

11.3 Obim nadzora i tehnička dokumentacija 1. Opšti zahtevi koji se odnose na nadzor gradnje objekta, kao i na zahteve za tehničku

dokumentaciju koja se podnosi nadležnom organu na odobrenje navedeni su u delu 1 pravila.

2. Obim nadzora za električne uređaje 1) Nadzoru pri ugradnji podležu ovi bitni uređaji električna oprema i sistemi:

(1) izvori električne energije: osnovni i za nuždu; (2) transformatori i pretvarači električne energije; (3) razvodni ormani, pultovi upravlјanja i kontrole; (4) elektromotorni pogoni:

- sidrenih uređaja; - uređaja za vez i pritezanje; - kompresora vazduha za upućivanje; - kompresora vazduha sistema za gašenje požara; - protivpožarnih pumpi; - kalјužnih pumpi i pumpi za spasavanje; - ventilatora mašinskog prostora i prostora za akumulatore; - ventilatora skladišta opasnih materija; - ventilatora kuhinje; - vodonepropusnih i protivpožarnih vrata; - uređaja za spuštanje čamaca.

5) električni uređaji automatizacije i dalјinskog upravlјanja motorima sa unutrašnjim sagorevanjem;

6) osnovno osvetlјenje i osvetlјenje za nuždu u:

134

(1) prostorijama i prostorima na kojima se nalaze bitni uređaji; (2) zajedničkim prostorijama za boravak lјudi (3) mesta prikuplјanja i putevi za izlaz u slučaju nužde.

7) signalna svetla; 8) službene telefonske veze; 9) signalizacija opšte uzbune; 10) sistem signalizacije otkrivanja požara i upozorenja o puštanju u rad sredstva za

zapreminsko gašenje požara; 11) signalizacija vodonepropusnih i protivpožarnih vrata; 12) električni uređaji u prostorima i na mestima ugroženim od eksplozije; 13) kablovske mreže; 14) naprave za uzemlјenje trupa objekta; 15) gromobranski uređaji; 16) električni grejači goriva i maziva; 17) ugrađene naprave za grejanje i kuvanje; 18) ostale uređaje i opremu - na poseban zahtev nadležnog organa.

11.4 Opšti zahtevi 1. Smeštaj električnih uređaja

1) Električni uređaji su ugrađeni na takav način da je omogućen lagan pristup napravama za upravlјanje i svim delovima koje treba održavati, pregledati ili vršiti zamenu u toku eksploatacije.

2) Električni uređaji se ne ugrađuju u blizini izvora toplote koji bi mogli povisiti temperaturu delova električnih uređaja iznad dozvolјene.

3) Električne uređaje hlađene vazduhom postaviti tako da ne usisavaju vazduh za hlađenje iz kalјuže ili drugih mesta u kojima vazduh može da bude zagađen primesama koje štetno deluju na izolaciju uređaja.

4) Elektični uređaji ugrađeni na mestima gde se pojavlјuju vibracije koje se ne mogu odstraniti, imaju konstrukciju koja osigurava njihov normalan rad u tim uslovima, ili su pričvršćeni preko prigušivača vibracija.

5) Električni uređaji su pričvršćeni na takav način da elementi pričvršćenja ne umanjuju čvrstoću palube ili pregrada i ne narušavaju njihovu nepropusnost.

6) Goli delovi električnih uređaja koji su pod naponom (sabirnice, prekidači i sl.) ne nalaze se bliže od 300 mm horizontalno i 1200 mm vertikalno od nezaštićenih materijala koji lako gore.

7) Električne uređaje napona većeg od 500 V ugrađivati u specijalnim električarskim prostorijama.

2. Stepeni mehaničke zaštite 1) Stepeni mehaničke zaštite električnih uređaja od dodira, prodiranja stranih tela i vode,

odgovaraju mestima ugradnje i nisu manji od navedenih u tabeli 11.4-1. Tabela 11.4-1

Red. br.

Mesto ugradnje elektro uređaja Karakteristike prostora Stepen zaštite

1

Stambene, društvene i službene prostorija, hodnici i stepeništa

Suva

IP 22

2 Specijalne električarske prostorije

Suva, moguće ovlaženje i kaplјice

IP 00-1*

IP 22

3

Prostorije blizu izlaza na otvorenu palubu zavisno od inteziteta delovanja vode

Suva, moguće ovlaženje i kaplјice

IP 22

135

IP 23-2*

4 Prostorije: mašinske, kotlarnice, elektro uređaja, sa agregatima za palubne mašine, pumpne stanice i drugo.

Povećana vlažnost

IP 23-3*

4*

5 Kuhinje, ostave, umivaonici i drugo.

Povećana vlažnost IP 44

6 Kupatila, perionice i drugo. Naročito vlažne IP 55

7 Otvorene palube, skladišta, rashladna skladišta, ostave i drugo.

Naročito vlažne

IP 55

8 Prostori gde elektro uređaji treba da rade pod vodom

Potoplјene IP 68

Napomena: 1* zavisno od vrste i smeštaja električnih uređaja, izvodi se odgovarajuća zaštita

otvorenih delova koji provode struju; 2* za uređaje koji su udalјeni više od 1 m od vrata i prozora koji vode na otvorenu

palubu, dozvolјava se IP 21; 3* kućišta električnih uređaja ili njihov deo koji se nalazi ispod patosa mašinskog

prostora i kotlarnice nisu sa stepenom zaštite manjim od IP 55. 3. Električni uređaji u prostorijama i prostorima ugroženim od eksplozije

1). Zahtevi ove tačke odnose se na sve objekte u čijim prostorijama i prostorima mogu da se obrazuju eksplozivne smeše gasova, para i/ili čestica sa vazduhom u opasnim koncentracijama. Generalno, ugrađivanje električnih uređaja u prostorije i prostore kao što su skladišta boja i lakova, akumulatora i prostora u kojima se nalaze cevovodi i rezervoari sa zapalјivim tečnostima sa tačkom palјenja ispod 55°C nije dopušteno.

2) Nadzor nad izradom i ispitivanjem električnih uređaja u eksplozivno zaštićenoj izradi vrši specijalizovana institucija priznata od nadležnog organa. Bez obzira da li se traži nadzor ili ne ovakvi električni uređaji imaju ateste i uverenja od priznate institucije.

3) U prostorijama i prostorima koji su ugroženi od eksplozije ugrađivati samo električne uređaje u eksplozivno zaštićenoj izradi sa stepenom zaštite koja odgovara vrsti i koncentraciji smeše.

4) U prostorijama i prostorima u kojima čestice ili vlakna mogu da obrazuju eksplozivnu smešu ugrađuju se električni uređaje sa stepenom zaštite ne nižom od IP 65. Ako pojava eksplozivne smeše može nastati tokom vremena kao rezultat oštećenja ili nezaptivenosti radnih tehnoloških uređaja ili kao rezultat prestanka rada ventilacije tada se dozvolјava ugradnja električnih uređaja sa najmanjim stepenom zaštite IP 55. Električni uređaji ugrađeni u tim prostorijama imaju takva kućišta da temperatura, na njihovoj gornjoj horizontalnoj površini i površini nagnutoj do 60° prema horizontali, u trajnom radu bude niža od temperature tinjanja prašine (temperetura tinjanja prašine određena za deblјinu sloja od 5mm), za najmanje 75°C.

5) Svetilјke u eksplozivno zaštićenoj izradi su postavlјene tako da u njihovoj okolini, sa izuzetkom mesta pričvršćenja, bude bar 100 mm slobodnog prostora.

6) Svi električni uređaji ugrađeni u prostorijama i prostorima ugroženim od eksplozije, osim požarnih javlјača, imaju prekidač koji isklјučuje njihova napajanja pod naponom i koji se nalazi van tih prostora.

7) Neposredno pričvršćivanje električnih uređaja na zidove tankova zapalјivih tečnosti se ne dozvolјava. Razmak između električnih uređaja i strana tankova je najmanje 75 mm.

136

8) U zatvorenim i poluzatvorenim prostorijama u kojima ne mogu da se obrazuju eksplozivne smeše a koje imaju otvore koji vode u prostore sa eksplozivnom smešom, postaviti električne uređaje u eksplozivno zaštićenoj izradi. Dozvolјava se ugradnja električnih uređaja koji nisu u eksplozivno zaštićenoj izradi ako su ispunjeni sledeći uslovi: (1) da prostorije imaju prinudno provetravanje a pri prekidu provetravanja se pojavi

signal (svetlosni i izvučni) i automatski isklјuči napajanje uređaja. U opravdanim slučajevima dozvolјava se isklјučenje sa vremenskim zakašnjenjem;

(2) da se onemogući uklјučivanje električnih uređaja sve dok se u prostoriji vazduh ne promeni bar 10 puta.

4. Specijalne električarske prostorije 1) Vrata specijalnih električarskih prostorija se zatvaraju klјučem. Ta vrata se otvaraju

na spolјašnju stranu prostorije. Iz unutrašnjosti prostorije vrata se otvaraju bez upotrebe klјuča. Na vratima postaviti upozorenja o visokom naponu i obaveznom korišćenju zaštitne opreme.

2) Posebne električarske prostorije nisu pored tankova zapalјivih tečnosti. 3) Ne dozvolјava se ugradnja izlaza, otvora svetlarnika i drugih otvora iz specijalnih

električarskih prostorija u prostorije i prostore ugrožene od eksplozije. 4) U specijalnim električarskim prostorijama, mesta opsluživanja električnih uređaja

otvorene izrade, su ograđena rukohvatima napravlјenim od izolacionog materijala. 5. Uzemlјenja

1) Svi metalni delove električnih uređaja, koji nisu pod naponom, a koji mogu u eksploatacionim uslovima da dođu pod napon, su uzemlјeni.

2) Uzemlјenja nisu potrebna za: (1) uređaje koji imaju dvostruku ili pojačanu izolaciju; (2) uređaje koji se napajaju sa bezopasnim naponom; (3) metalne delove električnih uređaja koji su učvršćeni u izolacioni materijal, ili koji

prolaze kroz njega i izolovani su od uzemlјenih delova koji se nalaze pod naponom na takav način da u normalnim radnim uslovima ne mogu da dođu pod napon, niti da se dodiruju sa uzemlјenim delovima;

(4) kućišta posebno izolovanih ležišta; (5) grla sijalica i elementi za pričvršćivanje fluo-sijalica, senila i abažuri ili grla

sijalica od izolacionog materijala ili ako su ulivena u takve materijale; (6) elemente za pričvršćivanje kablova; (7) posebne male potrošače koji se napajaju preko transformatora za razdvajanje.

3) Stabilne električne uređaje uzemlјiti pomoću posebnih spolјašnjih provodnika za uzemlјenje ili žila za uzemlјenje u napojnim kablovima. Uzemlјenja nisu potrebna, ako se ugradnjom električnog uređaja obezbeđuje siguran električni spoj se metalnim trupom objekta u svim uslovima eksploatacije. Siguran električni spoj za ovu svrhu smatra se zavaren spoj ili spoj preko elemenata za fiksiranje koji su otporni na koroziju i trajno osiguravaju pouzdan elektični kontakt. Za uređaje koji rade u agresivnim sredinama ili su izloženi mehaničkim oštećenjima, preporučuje se uzemlјenje pomoću posebne žile u napojnim kablovima koje se unutar električnih uređaja spajaju sa kućištem. Provodnici za spolјašnja uzemlјenja su od bakra ili drugih metala otpornih na koroziju, uz uslov da provodlјivost bude jednaka kao i kod bakarnog provodnika. Preseci bakarnih provodnika za uzemlјenja nisu manji od onih datih u tabeli 11.4-2.

Tabela 11.4-2

Presek žile napojnog kabla Presek spolјašnjeg provodnika za uzemlјenje stabilnih

137

elektro uređaja (mm2) elektro uređaja (mm2)

Jednožilni Višežilni

do 2,5 2,5 1,5

2,5-120 Polovinu preseka žile napojnog kabla, ali ne manje od 4

Preko 120 70

Ako su uzemlјenja izvedena pomoću posebnih žila u napojnim kablovima, njihov presek je jednak presecima ostalih žila za kablove preseka žila do 16 mm2. Za kablove preseka žila većeg od 16 mm2 polovinu preseka žila napojnih kablova, no ne manjeg od 16 mm2.

4) rovodnici ili žile za uzemlјenje električnih uređaja nemaju nastavke. 5) Zaštitne oplete i metalne plašteve kablova uzemlјiti. Uzemlјenja izvesti na jedan od

sledećih načina: (1) bakarnim provodnicima preseka ne manjih od 1,5 mm2 - za kablove preseka žila

do 25 mm2 i ne manjih od 4 mm2 - za kablove sa presekom žila većim od 25 mm2; (2) pomoću prstenova koji se nalaze u kablovskim zaptivačima, uz uslov da su od

materijala koji ne korodira, da dobro provode struju i da su elastični.Uzemlјenja se vrše na oba kraja kabla. Uzemlјenja plašteva kablova krajnjih strujnih krugova osvetlјenja mogu da se vrše samo sa strane napajanja.Kablovi u strujnim krugovima komunikacionih i mernih uređaja kao i jednožilni kablovi za naizmeničnu struju su uzemlјeni samo na jednom kraju.

6) Sekundarne namotaje svih strujnih i naponskih mernih transformatora uzemlјiti. 7) Spolјašnji provodnici za uzemlјenje su pristupačni radi nadzora, i treba da budu

zaštićeni od mehaničkih oštećenja i korozije. 8) Prečnici zavrtnjeva za spajanje provodnika za uzemlјenje sa trupom objekta su ne

manji od 6 mm. Za kablove i provodnike preseka 2,5 mm2 i 4 mm2 dopušta se da zavrtnji budu prečnika 4 i 5 mm. Zavrtnji za uzemlјenje su izrađeni od materijala otpornih na koroziju. Mesta pričvršćenja provodnika za uzemlјenje, na električnim uređajima i na trup objekta, su zaštićena od korozije.

9) Nadgrađa od aluminijskih legura pričvršćena na čelični trup plovila, ali izolovana od njega, uzemlјiti sa najmanje dva provodnika za uzemlјenje preseka najmanje 16 mm2 koji ne izazivaju elektrolitsku koroziju na mestima spajanja nadgrađa i trupa. Te spojeve za uzemlјenje izvesti na međusobno udalјenim mestima uz rub nadgrađa, tako da budu pristupačna radi nadzora i zaštićena od oštećenja.

10) Uzemlјenje pomičnih ili prenosivih električnih uređaja se vrši preko posebnih žila u savitlјivim napojnim kablovima i kontaktima za uzemlјenje u priklјučnim uređajima.

11) Ne dozvolјava se spajanje uzemlјenja električnih uređaja na cevovode, cisterne i posude sa naftnim derivatima ili komprimiranim gasovima.

12) Po završetku nadzora nad gradnjom i na osnovnom pregledu nadležnom organu se dostavlјa izveštaj o merenju otpora uzemlјenja svih uzemlјenih sistema razvoda električne energije. Ovaj izveštaj je izrađen i overen od strane priznate institucije ili registrovane specijalizovane radionice.

11.5 Izvori električne energije 1. Snaga izvora električne energije

138

1) Na objektima kod kojih bitni uređaji i sistemi imaju električni pogon, kao osnovni izvor električne energije može biti predviđen obalski priklјučak, generatori ili kombinacija ovih izvora.

2) Snaga osnovnih izvora električne energije se određuje s obzirom na sledeće režime rada objekta: (1) režim maksimalnog opterećenja opreme neophodne za ispunjavanje osnovne

namene objekta; (2) zimski i letnji režim opreme za održavanje propisanih uslova za rad i boravak lјudi

na objektu; (3) režim havarije ili požara pri maksimalnom opterećenju sigurnosne opreme objekta

koja se napaja sa osnovnih izvora električne energije; (4) specifični režimi koji mogu nastati u eksploatacionim uslovima objekta u pogledu

rada opreme za zaštitu okoline. 3) Snaga osnovnih izvora električne energije je tolika, da u slučaju ispada iz rada bilo

kojeg od izvora, omogući napajanje bitnih potrošača pri uslovima navedenim u ovom delu.

4) Pri normalnom radu snaga izvora električne energije je dovolјna za upuštanje najvećeg elektromotora, pri čemu ne sme da dođe do nekontrolisanog isklјučenja ostalih uređaja, ili bilo kakvih smetnji u njihovom radu.

2. Akumulatori kao izvori električne energije 1) Akumulatori se mogu smatrati kao osnovni izvori električne energije samo ako mogu

da se pune iz izvora koji su stalno ugrađeni na objektu. 2) Ako akumulatori rade u paralelnom spoju sa generatorom punjenja, njihov kapacitet

je toliki, da po prestanku rada generatora, oni mogu da napajaju bitne uređaje tokom 3 h.

3. Pogoni generatora 1) Za pogon generatora mogu se koristiti motori na dizel gorivo. Upotreba motora koji

koriste druge vrste goriva može biti predmet posebnog razmatranja i odobrenja nadležnog organa.

2) Za pogon generatora se mogu koristiti motori koji istovremeno služe i za pogon radnih uređaja. U tom slučaju postoji mogućnost automatskog priklјučenja bitnih uređaja na druge nezavisne izvore električne energije kako bi se izbeglo da dođe do nekontrolisanog isklјučenja ili bilo kakvih smetnji u njihovom radu u slučaju prevelikih varijacija napona i frekvencije.

11.6 Napajanje potrošača električnom energijom 1. Sistemi razvoda

1) Brodsku električnu mrežu mogu da napajaju sledeći sistemi razvoda električne energije: (1) za trofaznu naizmeničnu struju:

- troprovodni izolovani sistem; - četvoroprovodni sistem sa uzemlјenim neutralnim provodnikom;

(2) za jednofaznu naizmeničnu struju: - dvoprovodni izolovani sistem; - dvoprovodni sistem sa jednom fazom uzemlјenom kod izvora;

(3) za jednosmernu struju: - dvoprovodni izolovani sistem; - dvoprovodni sistem sa jednim polom uzemlјenim kod izvora;

139

- jednoprovodni sistem sa korišćenjem trupa objekta za povratni provodnik - samo za napone do 30 V u lokalnim instalacijama sistema za startovanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Primenu drugih sistema razvoda električne energije posebno razmatra nadležni organ.

2) Kod uzemlјenih sistema razvoda jednosmerne struje uzemlјuje se sabirnica negativnog pola na glavnoj razvodnoj tabli. Kod uzemlјenih sistema razvoda trofazne struje uzemlјuje se neutralna tačka generatora, sabirnica neutralnog provodnika na glavnoj razvodnoj tabli i neutralna tačka sekundara transformatora.

3) Kod trofaznog naizmeničnog sistema, potrošači su tako raspoređeni da se u normalnim uslovima rada, opterećenja po fazama ne razlikuju više od 15%.

4) Sistem razvoda električne energije sa uzemlјenim neutralnim provodnikom ispunjava sledeće uslove: (1) u slučaju da je predviđen trajan paralelan rad generatora, struja izjednačenja usled

prisustva harmonika ne prelazi 20% nominalne struje generatora; (2) neutralna tačka na primaru transformatora koji se napajaju od generatora sa

uzemlјenom neutralnom tačkom nije uzemlјena; (3) u krajnjim strujnim krugovima osvetlјenja, grejanja i utičnica, neutralni provodnici

su spojeni u sklopnom uređaju na jednoj izolovanoj sabirnici direktno spojenoj na trup objekta. (osigurače i prekidače postaviti na neuzemlјenom provodniku)

5) Za uređaje unutrašnje veze i signalizacije, primenjivati izolovane sisteme. 2. Dozvolјeni naponi

1) Nominalni naponi na stezalјkama izvora električne energije koji napajaju električnu mrežu plovila su najviše: (1) 400 V kod trofazne struje, 50 Hz; (2) 230 V kod jednofazne struje 50 Hz; (3) 230 V kod jednosmerne struje.

Primenu viših napona i drugih učestanosti posebno razmatra nadležni organ. 2) Nominalni naponi na stezalјkama potrošača nisu veći od napona navedenih u tabeli

11.6-1.

Tabela 11.6-1

Maksimalni nominalni napon (V)

Red.

br

Potrošači

jednosmerni naizmenični

1 Potrošači snage, krugovi upravlјanja, stalno ugrađeni aparati dati pod 2

230 400-1*

2 Aparati za grejanje u kabinama i prostorijama za goste, pribori za grejanje i kuvanje,

230 230

3 Osvetlјenje, signalizacija, sistemi unutrašnjih veza

230 230

4 Utičnice u suvim službenim i stambenim prostorijama

230 230-2*

5 Utičnice za prenosne alate i komandne uređaje (ručne)

24 42

Utičnice za ručne prenosne lampe u prostorijama: 12 24

140

6 1. Naročito vlažne 2. Sa povećanom vlažnošću

24 42

Napomena:

1* za potrošače snage može se koristiti naizmenična struja i od 440 V, 60 Hz. 2* mogu se koristiti utičnice 400 V za napajanje prenosnih potrošača, učvršćenih za

vreme rada. 3. Napajanje bitnih električnih uređaja

1) Od sabirnica glavne razvodne table treba direktno napajati sledeće bitne električne uređaje: (1) elektro motorni pogon kompresora i pumpi sprinkler sistema; (2) elektro motorni pogon vatrogasne pumpe; (3) uređaje za automatsku signalizaciju požara; (4) uređaje i opremu za zaštitu okoline; (5) elektro motorni pogon kalјužne pumpe; (6) elektro motorne pogone koji omogućavaju rad pogonskih motora generatora; (7) uređaje za punjenje startnih akumulatora i akumulatora za napajanje bitnih

električnih uređaja; (8) razvodnu tablu osnovnog osvetlјenja; (9) razvodnu tablu signalnih svetala; (10) razvodne table klimatizacije, ventilacije i aparata za kuvanje; (11) razvodnu tablu snage sa koje se napajaju drugi bitni električni uređaji grupisani

prema nameni ili funkciji; (12) centralni pult upravlјanja; (13) elektro motorni pogon uređaja za sidrenje i vez; (14) električni pogon uređaja za teret,

2) Ako postoje više električnih uređaja iste namene, tada, najmanje jedan od njih se napaja direktno sa glavne razvodne table a ostali takvi uređaji mogu da se napajaju sa razvodnih tabli ili sa specijalnih razvodnih uređaja koji su predviđeni za napajanje bitnih uređaja. Ako su sabirnice glavne razvodne table razdvojive na sekcije tada napojni kablovi navedenih električnih uređaja ili razvodnih tabli su priklјučeni na različite sekcije sabirnica i polagani po posebnim kablovskim trasama međusobno što je moguće više udalјenim.

3) U normalnim uslovima rada razvodnu tablu za slučaj nužde napajati iz glavne razvodne table.

4) Osigurače, prekidače i elektro opremu u krajnjim strujnim krugovima ne predviđati za struje veće od 16 A. Ovi, krajnji strujni krugovi, istovremeno ne služe za osvetlјenje i grejanje.

4. Napajanje sistema automatizacije 1) Pultevi i razvodne table predviđene za napajanje sistema automatizacije pogonskih

motora generatora imaju mogućnost napajanja sa dva napojna kabla od kojih bar jedan ide direktno sa glavne razvodne table.

2) Ako neki od bitnih uređaja ima mogućnost napajanja iz više izvora električne energije i sistem automatizacije tog uređaja ima iste te mogućnosti.

3) Napajanje sistema automatizacije za puštanje i rad dizel agregata za slučaj nužde izvesti iz akumulatora za pokretanje postavlјenog na samom agregatu ili u istoj prostoriji u kojoj je smešten agregat.

5. Napajanje signalnih svetala

141

1) Razvodnu tablu signalnih svetala napajati kablom predviđenim samo za ovu svrhu, direktno ili preko transformatora. Kabl se napaja iz glavne razvodne table ili iz razvodne table za slučaj nužde (ako takva postoji). Nadležni organ može odobriti da se ovaj kabl napaja iz najbliže razvodne table osvetlјenja, ako se ona napaja iz razvodne table za slučaj nužde.

2) Razvodna tabla signalnih svetala može da se napaja i sa centralnog pulta upravlјanja ako se on napaja sa dva napojna kabla iz glavne razvodne table.

3) Sa razvodne table signalnih svetala se napaja samo sledeća oprema: (1) gabaritna svetla; (2) reflektori koji naglašavaju siluetu i osvetlјavaju oznake i obeležja objekta; (3) utičnice za prenosne svetilјke koje se koriste kao gabaritna svetla kod objekata

promenlјive geometrije; (4) utičnice za signalne svetilјke koje se koriste prilikom transporta objekta ako za

njih postoje fiksno ugrađena postolјa . 4) Ako se razvodna tabla signalnih svetala napaja iz akumulatora koji rade u paralelnom

spoju sa generatorom punjenja nije potrebno drugo napajanje. 6. Napajanje mreže osnovnog osvetlјenja 1) Razvodne table osvetlјenja se napajaju sa posebnim napojnim kablovima. Sa ovih

razvodnih tabli mogu da se napajaju i elektromotori nebitnih uređaja snage do 0,25 KW i posebne električne grejalice struje do 10 A.

2) Zaštitni uređaji za krajnje strujne krugove osvetlјenja imaju nominalnu struju ne veću od 16 A. Ukupna struja opterećenja priklјučenih potrošača ne prelazi 80% nominalne struje uređaja za zaštitu.

3) Na jedan krajnji strujni krug osvetlјenja nije priklјučeno više sijaličnih mesta od: (1) 10, za napon do 50 V; (2) 18, za napon 230 V.

Jedno sijalično mesto se smatra svetilјka sa 1 do 3 sijalice, a svake 3 dodatne sijalice smatraju se novim sijaličnim mestom. Utičnica se smatra kao jedno sijalično mesto. Može se postaviti i veći broj sijaličnih mesta, ako zaštita strujnog kruga ne prelazi 10 A. 4) Osvetlјenje mašinskih prostora napajati sa bar dva nezavisna strujna kruga, a svetilјke

tako rasporediti da se, u slučaju isklјučenja jednog od krugova, obezbedi što bolјa i što ravnomernija osvetlјenost.

5) Svetilјke za osvetlјenje radnih mesta kao i utičnice u stambenim prostorijama napajati sa razvodne table osvetlјenja posebnim strujnim krugovima od strujnih krugova za napajanje opšteg osvetlјenja.

6) Ako je objekat razdelјen na glavne protivpožarne zone, osvetlјenje svake zone napajati sa dva napojna kabla, koji su nezavisni od napojnih kablova osvetlјenja drugih protivpožarnih zona. Napojne kablove osvetlјenja ugraditi, po mogućnosti, tako da požar u jednoj zoni ne može oštetiti kablove koji napajaju osvetlјenje drugih zona.

7. Napajanje iz spolјašnjeg izvora električne energije 1) Ako se predviđa napajanje električne mreže iz spolјašnjeg izvora, onda objekat može

da ima ugrađen priklјučni orman za to napajanje. 2) U priklјučnom ormanu predvideti:

(1) priklјučnu napravu ili stezalјke za priklјučenje savitlјivog kabla sa kopna; (2) komutacione i zaštitne uređaje za uklјučivanje i zaštitu stalno položenog kabla do

glavne razvodne table. Ako je dužina kabla od priklјučnog ormana sa kopna do glavne razvodne table manja od 10 m zaštitne uređaje ne postavlјati;

(3) voltmetar ili signalne lampice o postojanju napona na priklјučnim klemama; (4) klemu za uzemlјenje neutralnog provodnika od spolјašnjeg izvora;

142

(5) tablicu na kojoj su napisani napon, vrsta struje i frekvencija; (6) uputstvo sa postukom za bezbedno priklјučenje i isklјučenje objekta sa električne

mreže; (7) napravu za mehaničko pričvršćivanje kraja dovodnog savitlјivog kabla.

3) Ako se za priklјučak napojnog kabla iz spolјašnjeg izvora koristi priklјučna naprava, onda ona ima takav mehanizam koji blokira uspostavlјanje napona dok se ne izvrši spajanje. Priklјučna naprava je jasno obeležena i ima tablicu i uputstvo.

4) Priklјučni orman iz spolјašnjeg izvora je povezan sa glavnom razvodnom tablom stalno položenim kablom.

5) U glavnoj razvodnoj tabli, za napojni kabl priklјučka iz spolјašnjeg izvora električne energije, predvideti: (1) uklopni uređaj i zaštitu od preopterećenja i kratkog spoja; (2) signalne lampe ili voltmetar za prisutnost napona;

6) isklјučiti mogućnost paralelnog rada generatora na objektu i spolјašnjeg izvora. 7) Napajanje centralnog pulta upravlјanja 8) Pult upravlјanja u kome su objedinjeni razvodni uređaji više električnih pogona,

uređaja za automatsko i dalјinsko upravlјanje motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, napajati po mogućnosti odvojenim trasama.

9) Centralni pult se napaja iz glavne razvodne table direktno ili preko transformatora preko dva napojna kabla koji su priklјučeni na raznim sekcijama sabirnica glavne razvodne table, ako te sekcije postoje. Ako postoji generator za slučaj nužde onda se centralni pult napaja jednim kablom iz glavne razvodne table a drugim iz razvodne table za slučaj nužde.

10) Na centralnom pultu upravlјanja postoji preklopka za biranje napojnog kabla sa signalizacijom o prisutnosti napona.

11.7 Razvodni uređaji 1. Smeštaj razvodnih uređaja

1) Razvodne uređaje odgovarajuće zaštititi ili dovolјno udalјiti od izvora toplote ili vibracija.

2) Razvodne uređaje postaviti na mestima gde ne postoji mogućnost sakuplјanja gasova, vlage, prašine i isparavanja kiselina.

3) Ako su razvodni uređaji postavlјeni u posebnim prostorijama ili nišama onda su te prostorije izrađene od negorivog materijala ili imaju oblogu od negorivog materijala.

4) Cevovodi u zoni iznad razvodnih uređaja nemaju spojeve. 5) Glavnu razvodnu tablu postaviti u istu protivpožarnu zonu sa generatorima.

2. Pristup razvodnim tablama 1) Za pristup razvodnim tablama obezbediti slobodan prolaz najmanje širine 600 mm za

dužinu table do 3 m i najmanje 800 mm za dužinu table preko 3 m mereno od najisturenijeg dela table.

2) Preporučuje se da razvodne table dužine preko 1,2 m budu izrađene kao slobodnostojeće. Dozvolјava se upotreba razvodnih tabli visećeg (zidnog) tipa, uz uslov da je omogućen pristup svim delovima koje treba opsluživati.

3) Ako je potreban pristup razvodnim tablama i sa zadnje strane, tada predvideti i slobodan prolaz od najmanje 600 mm širine.

4) Prolaz iza slobodnostojećih razvodnih tabli sa otvorenim delovima pod naponom ograditi i zatvoriti vratima. Osim toga postaviti rukohvat od izolacionog materijala. Vrata se otvaraju iznutra bez klјuča, a sa spolјašnje strane samo klјučem. Predvideti

143

napravu za pričvršćenje vrata u otvorenom položaju. Na vratima postaviti upozorenje o visokom naponu.

5) Za razvodne table preko 3 m dužine predvideti najmanje dvoja vrata za ulaz u prostor iza razvodne table. Dozvolјava se da jedna od tih vrata vode u susednu prostoriju.

6) Prolazi ispred i iza razvodnih tabli imaju izolacione prostirke izrađene od materijala koji poseduje atest priznate institucije. Ovaj zahtev se ne odnosi na razvodne table koje se napajaju bezopasnim naponom kao i na lokalne razdelnike osvetlјenja i pojedinačne upuštače.

11.8 Transformatori 1. Ako se osvetlјenje i drugi bitni električni uređaji napajaju preko transformatora, tada

predvideti najmanje dva transformatora takve snage, da pri prekidu rada najvećeg transformatora ostali mogu da obezbede normalano napajanje električnih uređaja pri svim uslovima rada objekta. Ako su sabirnice glavne razvodne table odelјene na sekcije tada transformatore priklјučiti na različite sekcije.

Na objektima sa električnim uređajima ukupne snage do 50 KW može biti ugrađen samo jedan transformator.

2. Na objekte ugrađivati suve transformatore. Primenu drugih vrsta transformatora posebno razmatra nadležni organ.

3. Napon kratkog spoja transformatora u paralelnom radu je takav da se opterećenje bilo kojeg transformatora ne razlikuje za više od 10% od odnosa snaga transformatora.

4. Odnos nominalnih snaga najvećeg i najmanjeg transformatora u grupi, koji rade paralelno, ne prelazi 3:1.

11.9 Akumulatori 1. Paralelan rad akumulatora i generatora

1) Na objektima koji imaju samo osvetlјenje i druge nebitne potrošače male snage, dopušta se da isti akumulatori služe za osvetlјenje i pokretanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Celokupno osvetlјenje se tada smatra osvetlјenjem za slučaj nužde a pri određivanju kapaciteta uzeti u obzir i ostale zahteve .

2) Generator za rad u paralelnom spoju sa akumulatorom ima automatski regulator koji ne dopušta da struja i napon punjenja pređu dozvolјene vrednosti.

3) Snaga generatora, koji radi u paralelnom spoju sa akumulatorom, je tolika da daje struju za sve potrošače u normalnom radu i puni akumulator.

2. Uređaji za punjenje akumulatora 1) Ako se akumulatori za punjenje podele na dve podgrupe tada svaka podgrupa ima

svoj uređaj za regulaciju struje punjenja. 2) Akumulatori koji napajaju bitne uređaje imaju uređaj za punjenje, koji može da ih

napuni za 8 h. U slučaju zamene jednog od akumulatora iz grupe koja se puni, vreme punjenja može da bude duže od 8 h.

3) Uređaj za punjenje akumulatora ima mogućnost merenja napona i struje. 4) Ako postoje prenosivi potrošači sa akumulatorima, tada predvideti i mogućnost

punjenja tih akumulatora. 5) Akumulator za pokretanje dizel agregata za slučaj nužde ima mogućnost punjenja iz

brodske mreže. 3. Smeštaj akumulatora

1) Akumulatore napona većeg od 50 V kao i akumulatore sa snagom punjenja preko 2 KW, (snaga punjenja se računa sa najvećom strujom punjenja i nominalnim naponom

144

akumulatora) postavlјati u posebno uređenim prostorima pristupačnim sa palube ili u odgovarajućim sanducima na otvorenoj palubi.

Akumulatori snage punjenja od 0,2 - 2 KW mogu da se postavlјaju u sanducima ili ormanima unutar trupa objekta. Akumulatori snage punjenja manje od 0,2 KW mogu da se postavlјaju u bilo kojoj prostoriji, osim u stambenim i službenim prostorijama kao i prostorijama za smeštaj opasnih i zapalјivih materija. Akumulatori imaju adekvatnu zaštitu od mehaničkih oštećenja i prodora vode, i preduzete su mere da se spreči njihovo štetno delovanje na okolne uređaje.

2) Akumulatori sa kiselinom i oni sa lužinom ne postavlјaju se u istu prostoriju ili u isti sanduk. Posuđe i pribor, određen za akumulatore sa različitim elektrolitom, se drže odvojeno.

3) Unutrašnji delovi prostorija ili sanduka za akumulatore kao i svi konstruktivni delovi koji mogu da budu izloženi štetnom delovanju elektrolita ili gasa, su na odgovarajući način zaštićeni.

4) Akumulatore treba dobro učvrstiti. Svaki akumulator kome je posuda napravlјenja od provodlјivog materijala je postavlјen na podmetače i podupirače od nehigroskopnog izolacionog materijala.

5) Pri postavlјanju akumulatora u akumulatorski sanduk podmetači i podupirači sa svih strana i između njih obezbeđuju razmak od najmanje 15 mm za strujanje vazduha.

6) Akumulatori se postavlјaju tako da bude dovolјno mesta za izmenu, nadzor, ispitivanje, dopunjavanje i čišćenje. Visina od palube do čepova najvišeg reda akumulatora ne prelazi 1500 mm.

4. Grejanje i provetravanje akumulatorskih prostora 1) Akumulatorske prostore, u kojima za vreme eksploatacije temperatura može pasti

ispod - 5oC, treba zagrevati. Grejanje se može vršiti toplotom susednih prostorija, vodenim ili parnim radijatorima smeštenim u tim prostorima.

2) Ventili sistema grejanja su izvan ovih prostora. 3) Akumulatorski prostori se ne greju vazduhom iz sistema klimatizacije. 4) Svi akumulatorski prostori, ormani i sanduci imaju dovolјno provetravanje koje

onemogućava stvaranje eksplozivnih smeša gasova u njima. 5) Sa odgovarajućim razmeštajem prijemnih otvora za usis u sistemu ventilacije treba

omogućiti da se akumulatori dovolјno provetravaju sa svih strana. Ako su akumulatori postavlјeni na dve ili više polica, koje su jedna iznad druge, postoji najmanje 50 mm slobodnog prostora sa prednje i zadnje strane polica za slobodno strujanje vazduha.

6) Akumulatorski prostori sa prinudnim provetravanjem imaju blokadu uređaja za punjenje ako nije uklјučeno provetravanje. Punjenje se mora automatski isklјučiti u slučaju prestanka provetravanja. Ako uređaj za punjenje ima mogućnost brzog punjenja, ventilator automatski startuje pri uklјučenju ovog režima punjenja i da radi najmanje 30 min. nakon prestanka punjenja.

5. Upozorenja i natpisi 1) Na ulazu u akumulatorski prostor, na ormanima i sanducima sa akumulatorima je

postavlјen natpis koji upozorava na opasnost od eksplozije. Takođe je postavlјen znak zabrane pušenja i pristupa otvorenim plamenom.

2) Sve baterije su označene pločicama od samogasivog materijala sa informacijama o nameni, tipu, naponu i kapacitetu baterije. Instrukcije o održavanju i punjenju postaviti u blizini baterija ili kod uređaja za punjenje.

11.10 Elektro pokretanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem 1. Broj i snaga akumulatora za pokretanje

145

1) Ako postoje dva ili više motora sa električnim pokretanjem koji su ugrađeni u istom mašinskom prostoru, moguće je predvideti jednu akumulatorsku grupu za pokretanje svih motora.

2) Ako postoji zajednička akumulatorska grupa za pokretanje više motora, onda je preklopka za izbor motora odabrana prema struji onog elektro pokretača koji pri pokretanju motora ima najveću struju.

3) Akumulatosku grupu koja je zajednička za pokretanje više motora, proračunati za pokretanje najvećeg elektro pokretača u najnepovolјnijim uslovima.

4) Posebne akumulatorske grupe koje su predviđene za pokretanje jednog motora imaju takav kapacitet da omoguće najmanje 6 uzastopnih pokretanja motora.

5) Ako postoje više motora sa elektro pokretanjem i zajedničkom akumulatorskom grupom za pokretanje, onda njen kapacitet omogući po 3 uzastopna pokretanja svakog motora.

6) Kapacitet akumulatorske grupe za pokretanje treba se određivati iz uslova da jedno pokretanje traje najmanje 5 s.

7) Akumulatorska grupa za pokretanje ima mogućnost isklјučenja. 11.11 Elektromotorni pogoni bitnih uređaja 1. Opšti zahtevi

1) Napajanje elektromotornog pogona i napajanje sistema automatizacije ispunjava zahteve ovih pravila.

2) Dalјinsko isklјučenje uređaja je zaštićeno od pristupa neslužbenih lica. 2. Blokada rada elektromotornog pogona

1) Uređaje, koji imaju ručno i automatsko upravlјanje, su izvedeni tako da se pri prelasku na ručno upravlјanje, automatsko isklјučuje.

2) Uređaji, koji imaju ručni i električni pogon, imaju blokadu koja isklјučuje mogućnost jednovremenog rada oba pogona.

3) Ako je potrebno da se uređaji uklјučuju u rad po određenom redosledu tada se primenjuje odgovarajuća blokada. Dopušta se ugradnja naprave koja isklјučuje blokadu pod uslovom da ona bude zaštićena od nenamernog aktiviranja. U blizini ove naprave stoji natpis o nameni i zabrani njene upotrebe neslužbenim licima.

4) Pokretanje uređaja, elektromotora ili aparata kojima je u normalnom radu potrebno dodatno provetravanje, omogućeno je samo kada provetravanje deluje.

3. Naprave za sigurnosno isklјučenje 1) Sistemi upravlјanja uređajima, koji u izvesnim okolnostima mogu da ugroze

bezbednost lјudi, imaju sigurnosne naprave za isklјučenje napajanja pogona. 2) Sigurnosna naprava je obojena crveno i zaštićena od nenamernog uklјučivanja a pored

nje se postavlјa natpis o njenoj nameni. 3) Sigurnosne naprave se postavlјaju na upravlјačke pulteve ili na druga mesta kontrole

bezbednosti rada. 4) Elektromotorni pogoni uređaja koji pri prekoračenju dopuštenih položaja mogu da

izazovu havariju ili povrede, opremlјeni su krajnjim isklјučivačima ili ograničivačima kretanja.

4. Uređaji za pokretanje upravlјanje i regulaciju 1) ređaji za pokretanje i regulaciju omogućavaju prekretanje elektromotora samo iz stanja

mirovanja. 2) ređaji za pokretanje i regulaciju kojima se vrši prekid namotaja paralelne pobude su

opremlјeni napravama za poništavanje polјa.

146

3) vi elektromotori snage 0,5 KW i veći, kao i njihove upuštači su opremlјeni prekidačima za isklјučenje napajanja. Ako se prekidač nalazi na glavnoj razvodnoj tabli ili nekom razvodnom uređaju u istoj prostoriji sa elektromotorom i ako postoji njihova uzajamna vidlјivost, taj prekidač se smatra dovolјnim za tu svrhu. U protivnom, postaviti dopunski prekidač u blizini elektromotora.

5. Elektromotorni pogon sidrenih i priteznih vitala 1) Elektromotori naizmenične struje sa kratko spojenim rotorom za pogon sidrenih i

priteznih vitala posle rada sa nominalnim opterećenjem u trajanju od 30 min izdržavaju u zakočenom stanju pod nominalnim naponom 15 s. Kod motora sa polno preklopivim namotajem ovaj zahtev se odnosi na namotaj koji daje najveći polazni momenat. Posle ovog ogleda porast temperature nije veći od 130% dozvolјene temperature.

2) Elektromotori sidreno-priteznih vitala imaju zaštitu od kratkog spoja, a dodatna zaštita od preopterećenja se ugrađuje samo na stepenu brzine određene za pritezanje.

6. Elektromotorni pogon pumpi 1) Elektromotori pumpi i separatora za gorivo i mazivo imaju napravu za dalјinsko

isklјučivanje, koja se postavlјa izvan prostorija tih pumpi ili mašinskog prostora a u blizini izlaza iz njih. Na objektima kraćim od 25 m dozvolјava se ugradnja dalјinskog isklјučivanja na centralnom pultu upravlјanja.

2) Elektromotori kalјužnih pumpi imaju napravu za dalјinsko upravlјanje iznad glavne palube.

3) Dalјinsko upravlјanje protivpožarnih pumpi (ako postoji) se vrši sa lokalnih pulteva upravlјanja.

7. Elektromotorni pogon ventilatora 1) Elektromotori ventilatora mašinskih prostora imaju najmanje dva uređaja za

isklјučivanje od čega se jedan od njih nalazi izvan tih prostora i njegovih izlaza, na mestu koje je sa glavne palube lako pristupačno. Elektromotori ventilatora prostorija za smeštaj opasnih i zapalјivih materija i kuhinja, imaju uređaje za isklјučivanje na mestima lako pristupačnim sa glavne palube. Elektromotori isisne ventilacije kuhinjskih šporeta, bez obzira na broj uređaja za isklјučivanje, imaju uređaj za isklјučenje u kuhinji.

2) Elektromotori ventilatora opšte ventilacije imaju uređaje za dalјinsko isklјučivanje 3) Elektromotori ventilatora ventilacionog sistema prostorija koje nisu navedene u 1) i 2)

imaju uređaj za isklјučivanje koji su postavlјeni tako da se svi ventilatori navedenog sistema mogu isklјučivati sa otvorene palube ili centralnog pulta upravlјanja.

4) Ventilacija prostorija zaštićenih sistemom zapreminskog gašenja požara se automatski isklјučuje za vreme uklјučivanja tog sistema.

5) Uređaji za dalјinsko isklјučivanje imaju svetlosnu signalizaciju o isklјučenju elektromotornog pogona.

8. Elektromotorni pogon vitla za čamce 1) Upuštač elektromotornog pogona vitla za čamce ima uređaj za automatsko vraćanje u

položaj „stop”. 2) Kada se koristi ručni pogon tada je blokiran rad elektromotornog pogona. 3) Na upuštaču vitla za čamce postoji prekidač za isklјučivanje njegovog napajanja. 4) Upuštač vitla za čamce je postavlјen tako da rukovalac može pratiti čamac na čitavom

putu od vode do mesta postavlјanja. 11.12 Osvetlјenje 1. Opšti zahtevi

147

1) U svim prostorijama na mestima i prostorima u kojima je osvetlјenje neophodno sa stanovišta normalnog rada i boravka, sigurnosti upotrebe, upravlјanja uređajima, prebacivanja i evakuacije posade i gostiju se postavlјaju svetilјke osnovnog osvetlјenja. Svetilјke koje se nalaze na mestima gde je moguće mehaničko oštećenje senila imaju zaštitnu mrežu.

2) Svetilјke spolјašnjeg osvetlјenja su postavlјene tako da ne smetaju prilikom rada i normalnog kretanja lјudi. Svetilјke su ugrađene tako da se onemogući pregrevanje kabla i okolnog materijala.

3) Akumulatorske prostore osvetlјavati svetilјkama u protiveksplozivnoj izradi. 4) U prostorijama ili mestima koja su osvetlјena fluorescentnim svetilјkama, a u kojima

se mogu nalaziti vidlјivi delovi koji se okreću, preduzete su mere da se izbegne stroboskopski efekat.

5) Ručni javlјači požara su dovolјno osvetlјeni u normalnim uslovima i u slučaju nužde. 6) Osvetlјenje instrumenata omogućava lako praćenje pokazivanja u svim uslovima.

Instrumenti na pultevima upravlјačkih kabina gde je predviđen rad noću imaju mogućnost podešavanja intenziteta osvetlјenja.

2. Prekidači 1) U strujnim krugovima osvetlјenja ugrađivati dvopolne prekidače. Jednopolni prekidači

u strujnim krugovima osvetlјenja mogu se upotreblјavati samo za bezopasan napon kao i za posebne svetilјke u stambenim i službenim prostorijama.

2) Prostore ispred i iza slobodnostojećih razvodnih tabli dovolјno osvetliti kako iz osnovnog tako i iz osvetlјenja u slučaju nužde. Prekidače postaviti kod svakog od ulaza u prostor iza tabli.

3) Prekidače za osvetlјenje rashladnih prostora, kupatila i drugih sličnih naročito vlažnih prostorija, postavlјati izvan njih.

3. Utičnice 1) Utičnice za prenosne svetilјke postaviti najmanje:

(1) u prostoriji agregata za slučaj nužde; (2) u mašinskom prostoru; (3) kod glavne razvodne table; (4) u specijalnim električarskim prostorijama; (5) u prostoriji centralnog uređaja ventilacije i klimatizacije vazduhom;

2) Utičnice koje se napajaju različitim naponima, su različite konstrukcije koje isklјučuju mogućnost priklјučenja utikača različitog napona.

3) Utičnice za prenosne svetilјke i druge potrošače postavlјene na otvorenim palubama, imaju stepen mehaničke zaštite prema tabeli 11.4-1.

4) Na mestima priklјučenja postaviti natpis o visini napona utičnice. 4. Jačina osvetlјaja

Osvetlјenost u pojedinim prostorijama i prostorima nije manja od vrednosti navedenih u tabeli 11.12-1. Ako je napon mreže osvetlјenja ispod 50 V, Uprava može dozvoliti odstupanje od vrednosti navedenih u tabeli 2.9.4. Vrednosti za opštu osvetlјenost, navedene u tabeli 11.12-1, odnose se na ravan 800 mm iznad poda prostorije, a vrednost kombinovane osvetlјenosti (opšteg i radnog mesta) na ravan radnih površina.

Tabela 11.12-1

Osvetlјenost (Lux)

Fluoroscentne sijalice Sijalice sa usijanom niti

Red. br.

Prostorija

Opšte+ Opšte Opšte+ Opšte

148

mesno mesno

1 Zajedničke prostorije, saloni, hodnici do mesta prikuplјanja ili evakuacije, mesta

prikuplјanja i stambene prostorije

- 75 - 50

Opšte osvetlјenje - 75 - 75

Površina razvodnih uređaja i kontrolnih pulteva

200 100 150 75

Mesta upravlјanja radnim mašinama

150 100 150 75

Prolazi između kotlova, mašina, stepeništa i drugo.

- 75 - 30

2

Mašinski prostor,

razvodne table,

kontrolna mesta, pultevi

Prednja strana kotla 100 75 75 75

3 Akumulatorska prostorija - 75 - 50

4 Prolazi na palubama, mostići za prolaz i prostor oko čamca

- 50 - 20

5 Prostor van objekta gde se spuštaju čamci

Na vodenoj liniji - - - 5

11.13 Signalna svetla 1. Napajanje signalnih svetala izvesti u skladu sa zahtevima ovog dela. 2. Signalne svetilјke se priklјučuju na utičnice preko fleksibilnih kablova sa utikačima. 3. Napajanje svake svetilјke izvesti dvopolno izolovano kablom sa razvodne table signalnih

svetala (i u slučaju sistema razvoda sa jednim provodnikom). 4. Razvodna tabla signalnih svetala se postavlјa na vidlјivom i lako pristupačnom mestu ili

na centralnom pultu upravlјanja ako postoji. 5. Svaki strujni krug signalnih svetala ima dvopolni prekidač, zaštitu u oba provodnika i

svetlosnu signalizaciju rada svetla. Neispravnost signalizacije ne utiče na ispravnost rada svetala.

6. Pad napona u kolu signalizacije koje je uklјučeno u strujni krug signalnih svetala, ne prelazi 3% nominalnog napona.

11.14 Unutrašnje veze i signalizacija 1. Službene telefonske veze

1) Ako postoji kontrolna soba, soba određena za dežurstvo ili centralni pult upravlјanja sistemima a ne postoji drugi vid međusobnog dogovaranja, predvideti grupu telefona za upravlјanje objektom koja obezbeđuje nezavisnu vezu sa službenim prostorijama i mestima na kojima su ugrađeni uređaji koji obezbeđuju sigurnost upotrebe.

2) Ako su dva telefonska aparata postavlјena jedan do drugoga, ili kada su u prostoriji sa jakom bukom, opremiti ih svetlosnom signalizacijom koja pokazuje sa kojeg aparata dolazi poziv.

3) Službeni telefoni omogućavaju jasno vođenje razgovora. Predvideti odgovarajuće izvore napajanja koji omogućuju rad telefona i kad nema napona na sabirnicama glavne razvodne table.

4) Telefonski strujni krugovi su izdvojeni od strujnih krugova snage ili na drugi način zaštićeni od elektromagnetnih smetnji.

149

5) Oštećenje ili isklјučenje jednog telefonskog aparata ne ometa radnu sposobnost drugih. 2. Signalizacija opšte uzbune

1) Objekte na kojima je objava opšte uzbune glasom ili drugim sredstvom, ne može da čuje na svim mestima gde se nalaze lјudi, opremiti električnom signalizacijom opšte uzbune čiji se signal dobro čuje na svim mestima.

2) Zvučne signale postaviti na sledećim mestima: (1) u mašinskim prostorima; (2) u društvenim prostorijama, ako im je površina veća od 100 m2; (3) na otvorenim palubama; (4) u hodnicima stambenih, službenih i društvenih prostorija;

3) Ako se signalizacija opšte uzbune napaja iz posebnog akumulatora tada se iz tog akumulatora mogu napajati i drugi uređaji unutrašnje veze. Kapacitet akumulatora omogućava istovremeni rad svih uređaja u trajanju od najmanje 3 h.

4) Zvučne naprave signalizacije opšte uzbune razmestiti da se signal prodorno čuje pri buci koja vlada u određenoj prostoriji. Zvučne naprave postavlјene u prostorijama gde vlada velika buka snabdeti svetlosnom signalizacijom. Signal opšte uzbune se jasno razlikuje od drugih vrsta signalizacije.

5) Signalizacija opšte uzbune se uklјučuje prekidačem sa samovraćanjem, iz kontrolne sobe i iz prostorije određene za dežurstvo. Takođe, postoji mogućnost blokiranja prekidača u uklјučenom položaju. Ako se signal opšte uzbune ne čuje u prostoriji iz koje se aktivira, pored prekidača postoji i svetlosni signal koji pokazuje da je mreža uzbune uklјučena.

6) U mreži opšte uzbune ne nalazi se nikakav prekidač osim navedenog u podtački 7). Pri ugradnji prekidača sistema za opštu uzbunu ugraditi zaštitu od slučajnog uklјučenja ili ga na drugi način zaštititi. Mogu se primeniti i međuprekidači koji se uklјučuju prekidačem navedenog u 7), ali ne više od jednog za svaki ogranak.

7) Zvučne naprave, prekidači i razvodni uređaji sistema opšte uzbune imaju dobro vidlјive posebne oznake.

8) U strujnim krugovima signalizacije opšte uzbune predvideti samo zaštitu od kratkog spoja u oba provodnika napojnog kabla, kao i u strujnim krugovima svakog zvučnog aparata.

3. Signalizacija otkrivanja požara 1) Upotreba i stepen mehaničke zaštite javlјača požara u prostorijama u kojima mogu

nastati eksplozivne pare, ili ako se oni nalaze u struji vazduha koji se iz njih isisava, se određuje u skladu sa ovim pravilima.

2) Javlјači koji reaguju na povišenje temperature, postavlјeni u prostorijama gde normalna temperatura ne prelazi 45°C, prorade na temperaturi od 57 do 74 °C, a javlјači postavlјeni u prostorijama sa povišenom temperaturom (kuhinje, sušionice itd) prorade na temperaturi od 80 do 100°C.

3) Prijemni uređaj signalizacije otkrivanja požara je izrađen tako da : (1) bilo koji oštećeni javlјač ili oštećenje jednog strujnog kruga ne utiče na normalan

rad drugih strujnih krugova; (2) signal dojave požara nadjača druge signale u toj prostoriji, kao i da omogući

određivanje položaja prostorije iz koje je signal došao; (3) ima mogućnost provere ispravnosti rada;

4) Osnovni izvor napajanja sistema signalizacije otkrivanja požara je električna mreža objekta ili akumulator. Ako se za napajanje koristi akumulator tada uređaj osigurava rad sistema uz promenu napona od - 20 do + 20% nominalnog napona. Kapacitet

150

akumulatora je dovolјan za rad sistema otkrivanja požara bez dopunjavanja u trajanju od najmanje 3 dana.

5) Prebacivanje napajanja sistema otkrivanja požara na akumulator ako dođe do nestanka napona u mreži je automatsko, uz aktiviranje odgovarajućeg signala.

11.15 Električni aparati za grejanje i kuvanje 1. Električni aparati za grejanje se ne postavlјaju na mestima gde se mogu sakuplјati gasovi,

pare ili prašina koja u mešavini sa vazduhom može da bude eksplozivna. 2. Mogu se upotreblјavati samo stalno ugrađeni grejni aparati. 3. Prekidači električnih aparata za grejanje i kuvanje imaju trajne i vidlјive oznake

uklјučenog i isklјučenog položaja, kao i za svih položaja eventualne regulacije. 4. Električni aparati za grejanje i kuvanje su postavlјeni tako da je isklјučena mogućnost

izbijanja požara pregrevanjem okolnog gorivog materijala. 5. Svaki električni aparat za grejanje ili kuvanje ima ugrađen prekidač. Ako ga nema

ugraditi ga u istu prostoriju u kojoj je i aparat. 6. Protočni bojleri imaju efikasnu blokadu rada pri nedovolјnom protoku vode i termičku

zaštitu. Na zatvorenim električnim bojlerima postoje dva termo prekidača, od kojih je jedan spojen kao sigurnosni, a drugi kao regulacioni.

7. Uređaji za grejanje goriva i maziva imaju sredstva za regulaciju temperature grejnog medija, pokazivače temperature površine elementa za grejanje, pokazivače minimalnog nivoa i sredstva za prekid napajanja grejača pri postizanju maksimalno dozvolјenih vrednosti. Ovi uređaji imaju svetlosnu signalizaciju o režimu rada, kao i svetlosnu i zvučnu signalizaciju za neispravnost rada.

8. Električni uređaji za grejanje goriva i maziva u tankovima nisu dopušteni. 11.16 Kablovska mreža 1. Opšti zahtevi

1) Konstrukcija kablova za trajnu ugradnju na objektima je u skladu sa specifikacijama IEC publikacije 92-350. Svi kablovi su barem samogasivi (ispitivanje prema IEC 332-1). Kablovi predviđeni za polaganje u snopovima imaju takvu konstrukciju da izdrže ispitivanje prema IEC 332-3. Primenjeni materijali i srednja deblјina izolacije odgovaraju IEC 92-3 za kablove 0,15/0,25 kV i IEC 92-353 za kablove 0,6/1kV. Elekrične i mehaničke karakteristike zaštitnog plašta kablova su u skladu sa IEC 92-351 i IEC 92-359. Metalni oplet ili plašt kablova je izrađen u skladu sa IEC 92-353, a ispod njega postoji izolacioni omotač koji sprečava direktan dodir sa izolacijom žila kabla. Za fleksibilne kablove prethodno navedeni zahtevi se primenjuju u obimu koji je praktičan zavisno od njihove namene.

2) U strujnim krugovima bitnih električnih uređaja upotreblјavaju se provodnici i kablovi sastavlјeni od provodnika, čiji poprečni presek nije manji od: (1) 1,5 mm2 - za strujne krugove napajanja bitnih uređaja; (2) 1,0 mm2 - za strujne krugove napajanja i upravlјanja drugim uređajima koji nisu

navedeni u podtački 1; (3) 0,75 mm2 - za strujne krugove signalizacije el.motornog pogona, kao i za strujne

krugove unutrašnje signalizacije i veze; (4) 0,5 mm2 - za provodnike sa najmanje 4 žice u žili za međusobno povezivanje

instrumenata i opreme izuzev strujnih krugova napajanja. Za napajanje električnih uređaja u mašinskim prostorima i drugim mestima gde su u toku

rada prisutne vibracije treba koriste se višežični provodnici i kablovi sastavlјeni od takvih provodnika.

151

3) Najviša dozvolјena temperatura izolacije žile ugrađenog kabla ili provodnika je barem 10°C iznad predviđene temperature okoline. U mašinskim prostorima i kotlarnicama se ne koriste kablovi sa dozvolјenom temperaturom 60°C čak i kada to predviđena temperatura okoline omogućava.

4) Na mestima gde ima ulјa, naftnih proizvoda i elektrolita upotreblјavaju se kablovi koji imaju plašt otporan na delovanje takve okoline. Kablove koji nemaju takva svojstva, na takvim mestima voditi samo u metalnim cevima.

5) Na mestima gde kablovi mogu biti izloženi mehaničkom oštećenju, postavlјati kablove koji imaju odgovarajući zaštitni metalni oplet, a kablove drugih tipova na tim mestima zaštititi posebnim oklopima ili ih postavlјati u cevima .

6) Neizolovani kablovi i šine ne mogu se upotreblјavati u unutrašnjosti električnih uređaja. Kanalski šinski razvod može se primeniti samo ako je ograđen na odgovarajući način.

7) Kablovi kojima se napajaju, sa izvora električne energije za slučaj nužde, pumpa sprinkler sistema, pumpa za spasavanje i protivpožarna pumpa, ako su položeni kroz mašinski prostor, kuhinju i druge slične prostorije u kojima postoji opasnost od požara, su negorivi (ispitivanje prema IEC 331) ili položeni kroz strukturne cevi koje imaju izolaciju odgovarajuće protivpožarne klase.

8) Kablove službenih telefona, signalizacije aktiviranja protivpožarnog sistema i signalizacije opšte uzbune nisu postavlјeni u trase koje idu kroz mašinski prostor, kuhinje i druge zatvorene prostorije u kojima je povećana opasnost od požara, osim ako je pomenuti pribor postavlјen u tim prostorijama. Ako veličina objekta ne dozvolјava ispunjenje navedenih zahteva, preduzeti mere za zaštitu kablovske mreže koja prolazi kroz prostorije sa povećanom opasnošću nastanka požara.

9) Jedan višežilni kabl se ne koristi za napajanje i upravlјanje više bitnih potrošača koji nisu međusobno povezani.

10) Ako se izvor električne energije i protivpožarna pumpa nalaze u različitim prostorijama koje su međusobno odvojene protivpožarnom ili vodonepropusnom pregradom, napojni kabl je negoriv, ili na odgovarajući način zaštićen od dejstva plamena .

11) Za napajanje pokretnih električnih uređaja koriste se fleksibilni kablovi i provodnici. Primena fleksibilnih prenosnih kablova je ograničena na uređaje gde je to neophodno, a dužina takvih kablova je koliko moguće manja.

12) Po završetku nadzora nad gradnjom i na osnovnom pregledu nadležnom organu se dostavlјa izveštaj o merenju otpora izolacije svih kablova, generatora i elektromotora bitnih uređaja (megatest). Ovaj izveštaj je izrađen i overen od strane priznate institucije ili registrovane specijalizovane radionice.

2. Izbor kablova i provodnika na opterećenje 1) Izbor dimenzija i tipova kablova i provodnika se u opštem slučaju vrši prema trajno

dozvolјenom strujnom opterećenju, i predviđenoj temperaturi radne okoline koji su definisani u specifikacijama proizvođača. Ukoliko je način polaganja i grupisanja kablova takav da je: (1) ne više od 6 kablova u snopu koji pripadaju jednom strujnom krugu ili jednako

opterećenih približno nominalnom strujom i postavlјenih u jedan ili dva sloja; (2) postavlјanje izvedeno u dva sloja ali tako da između svake grupe od 6 kablova

postoji međusobno rastojanje koje omogućava slobodno strujanje vazduha za hlađenje, nije neophodno uvoditi korektivne faktore za smanjenje dopušenog strujnog opterećenja. Ukoliko je više od 6 kablova položeno u snopu na takav način da je onemogućeno strujanje vazduha oko kablova, potrebno je za slučajeve glavnih kablovskih kablovskih trasa dostaviti nadležnom organu proračune kojima

152

se utvrđuju korektivni faktori i dopušena strujna opterećenja pri normalnoj eksploataciji objekta.

2) Dozvolјeno strujno opterećenje za kablove i provodnike ugrađene u strujne krugove sa isprekidanim ili kratkotrajnim opterećenjem izračunati množenjem nominalnog trajnog strujnog opterećenja tih kablova sa korekcionim faktorima navedenim u tabeli 11.16-1.

Tabela 11.16-1

Korekcioni faktor

Isprekidani rad 40% Kratkotrajni rad do 30 min.

Kratkotrajni rad do 60 min.

Kablovi i provodnici

Nominalni presek žile

(mm2)

Sa metalnim plaštom

Bez metalnog

plašta

Sa metalnim plaštom

Bez metalnog

plašta

Sa metalnim plaštom

Bez metalnog plašta

1 1,24 1,09 1,06 1,06 1,06 1,06

1,5 1,26 1,09 1,06 1,06 1,06 1,06

2,5 1,27 1,10 1,06 1,06 1,06 1,06

4 1,30 1,14 1,06 1,06 1,06 1,06

6 1,33 1,17 1,07 1,06 1,06 1,06

10 1,36 1,21 1,08 1,06 1,06 1,06

16 1,40 1,26 1,09 1,06 1,06 1,06

25 1,42 1,30 1,12 1,07 1,06 1,06

35 1,44 1,33 1,14 1,07 1,07 1,06

50 1,46 1,37 1,17 1,08 1,08 1,06

70 1,47 1,40 1,21 1,09 1,09 1,06

95 1,49 1,42 1,25 1,12 1,11 1,07

120 1,50 1,44 1,28 1,14 1,12 1,07

150 1,51 1,45 1,32 1,17 1,14 1,08

185 - - 1,36 1,20 1,16 1,09

240 - - 1,41 1,24 1,16 1,10

3) Dozvolјena opterećenja kablova i provodnika, položenih na mestima gde je temperatura okoline veća od 40°C, su umanjena množenjem sa korekcionim faktorima navedenim u tabeli 11.16-2.

Tabela 11.16-2

Korekcioni faktor za temperaturu okoline

Red. br.

Vrsta izolacije kablova i provodnika Najviša dozvolјena temperatura

45oC 50oC 55oC

1 Polivinilhlorid

153

običnih svojstava 60oC 0,86 0,71 -

2 Polivinilhlorid običnih svojstava

75oC

0,87

0,79

0,72

3 Butilna guma 80oC 0,88 0,82 0,75

4 Etilen-propilen guma ili umreženi polietilen 85oC 0,88 0,83 0,77

5 Mineralna izolacija i silikonska guma

95oC

0,90

0,86

0,80

4) Pri izboru kablova za krajnje strujne krugove osvetlјenja i za krugove aparata za

grejanje i kuvanje ne primenjivati nikakve faktore istovremenosti ili korekcije opterećenja.

5) U strujnim krugovima koji su zaštićeni automatskim prekidačima sa vremenskim zakašnjenjem, izvršiti proveru zagrevanja kabla pri kratkom spoju.

6) Za paralelno spajanje se mogu koristiti kablovi najmanjeg preseka preseka 10 mm². Paralelno spojeni kablovi za svaku posebnu fazu ili pol imaju jednak presek i dužinu.

3. Izbor kablova i provodnika na pad napona 1) Pad napona u kablovima koji spajaju generatore sa glavnom razvodnom tablom ili

razvodnom tablom za slučaj nužde nije veći od 1%. 2) Pad napona pri nominalnom opterećenju, između glavne razvodne table ili razvodne

table za slučaj nužde i potrošača nije veći od: (1) 5% za potrošače osvetlјenja i signalizacije pri naponu većem od 50 V; (2) 10% za potrošače osvetlјenja i signalizacije pri naponu 50 V i manjim; (3) 7% za potrošače snage, kuvanja i grejanja, kao i signalno - navigaciona svetla bez

obzira na veličinu napona; (4) 10% za potrošače snage sa kratkotrajnim i isprekidanim režimom rada, bez obzira

na veličinu napona. 3) Pad napona u kablovima za punjenje akumulatora nije veći od 5%. 4) Kablove koji služe za napajanje elektromotora naizmenične struje sa direktnim

pokretanjem, proračunati tako da pad napona na stezalјkama motora pri pokretanju nije veći od 25% nominalnog napona.

4. Izbor kablova i provodnika za mesto ugradnje 1) Na objektima se mogu upotreblјavati kablovi i provodnici koji imaju tipska dobrenja

priznatih institucija ili barem izjavu proizvođača o usaglašenosti sa standardima i to: (1) kabl sa izolacijom od butilne gume ili etilen -propilen gume, sa plaštom od

neoprena ili hloriniranog polietilena; (2) kabl sa izolacijom na bazi butil ili etilenpropilen gume, ekranizovan opletom

bakarnih žica i presvučen PVC plaštom; (3) kabl sa izolacijom na bazi bezhalogene etilen -propilen gume, sa ili bez opleta od

bakarnih žica, i plaštom od bezhalogenih elastomera; (4) savitlјivi kabl sa pojačanom izolacijom od prirodne gume i plaštom od neoprena

otpornim na delovanje naftinih derivata, i povećane otpornosti na mehanička naprezanja;

(5) provodnik sa PVC izolacijom i PVC plaštom sa ili bez opleta od bakarnih žica; (6) provodnik sa pojačanom izolacijom od PVC, mnogožični i finožični; (7) druge vrste kablova i provodnika koji imaju tipska dobrenja priznatih institucija ili

barem izjavu proizvođača o usaglašenosti sa standardima uz saglasnost Nadležnog organa.

154

2) U mašinskim prostorima, radionicama, na otvorenim palubama, kao i u svim drugim prostorijama u kojima postoji opasnost od mehaničkog oštećenja, polagati kablove sa zaštitnim metalnim opletom, ili ih na, izloženim mestima, zaštititi od mogućih mehaničkih oštećenja.

3) Za spajanja u razvodnim tablama i razvodnim uređajima upotreblјavati provodnike prema 6). Izolacija je barem samogasiva saglasno IEC 92-101 Appendix A.

4) Na mestima gde se koriste prenosni napojni kablovi, upotreblјavati fleksibilne kablove pojačane konstrukcije. Nastavlјanje ovakvih kablova nije dozvolјeno.

5) Mašine i aparate, koji su postavlјeni na prigušivačima vibracija, spojiti na električnu mrežu fleksibilnim kablovima. Nјihova uzemlјenja izvesti savitlјivim provodnicima.

6) Na mestima izloženim povećanom zagrevanju upotreblјavati kablove odgovarajuće temperaturne klase ili ih na pogodan način zaštititi.

7) U stambenim prostorijama izuzimajući vlažne prostorije i kuhinje, lokalna instalacija osvetlјenja i utičnica može biti izvedena provodnicima.

5. Polaganje i učvršćivanje kablova 1) Kablove polagati, po mogućnosti, po ravnim i pristupačnim trasama. Trase polagati na

mestima gde neće biti izloženi delovanju ulјa, goriva, vode i prekomernog spolјašnjeg zagrevanja. Udalјenost kablovske trase od izvora toplote je najmanje 100 mm.

2) Na udalјenosti manjoj od 50 mm od oplate trupa i od tankova goriva i maziva ne polagati nikakve kablove. Udalјenost kablova od protivpožarnih i vodonepropusnih pregrada i paluba je najmanje 20 mm.

3) Ne polagati kablove u tankove predviđene za smeštaj derivata nafte ili drugih zapalјivih tečnosti.

4) Kablovi sa metalnim zaštitnim opletom mogu se polagati na konstrukcije lakih metala ili pričvrstiti pomoću obujmica od lakog metala samo ako su odgovarajuće zaštićeni od korozije.

5) U prostorijama koje su predviđena za smeštaj opasnih materija, u principu ne polagati kablove. Ako je neophodno, polaganje izvesti u čeličnim cevima.

6) Ne preporučuje se polaganje kablova ispod poda mašinskih prostora. Ako je takvo polaganje neophodno, kablovi su položeni u metalnim cevima ili u zatvorenim kanalima.

7) Polaganje kablova sa izolacijom različitih dozvolјenih temperatura u zajedničke kablovske trase, izvesti da se kablovi ne zagrevaju više od njihove dozvolјene temperature.

8) Kablove sa različitim zaštitnim plaštevima, od kojih oni sa manje otpornim plaštem mogu da budu oštećeni, ne polagati u zajedničku cev, kablovski kanal ili drugi sličan način polaganja.

9) Ako se električni uređaji napajaju sa dva napojna kabla onda te kablove polagati po različitim trasama, po mogućnosti što više udalјene jedna od druge, kako u horizontalnom tako i u vertikalnom pravcu.

10) Ako se kablovi polažu po pregradama i drugim konstrukcijama i u kanalima izrađenim od zapalјivih materijala, tada je okolina kablova zaštićena od palјenja odgovarajućim sredstvima za zaštitu od požara, kao što su obloge, premazi ili impregnacija.

11) Kablove ne polagati u zvučnu ili toplotnu izolaciju ako je ona napravlјena od zapalјivih materijala. Od takve izolacije kablovi su odelјeni oblogom od nezapalјivog materijala, ili da budu postavlјeni od nje na udalјenosti većoj od 20 mm. Ako se kablovi polažu u toplotnu ili zvučnu izolaciju, napravlјenu od negorivog materijala, onda su proračunati sa odgovarajućim sniženim opterećenjima, tako da se u upotrebi ne zagrevaju iznad dozvolјene temperature.

155

12) Kablovi položeni u rashladnim prostorijama imaju metalni oplet sa zaštitnim plaštom od materijala otpornog na koroziju i sredstvo za hlađenje.

13) Kablove u rashladnim prostorijama polagati na perforiranim postelјicama ili mostićima i pričvršćivati tako da ostaje slobodan prostor između kablova i pregrada prostorija. Podloge, mostići, obujmice i zavrtnji su zaštićeni od korozije. Neophodno je predvideti odgovarajuće zaštitne pokrove na mestima gde postoji mogućnost mehaničkih oštećenja. Ako kablovi moraju da prolaze kroz toplotnu izolaciju rashladnih prostorija onda prolaze pod pravim uglom kroz odgovarajuće provodnice zatvorene na obe strane.

14) Pri savijanju kablova najmanji unutrašnji prečnik savijanja je veći od vrednosti datih u tabeli 11.16-3.

Tabela 11.16-3

Najmanji unutrašnji prečnik savijanja Spolјašnji prečnik

kabla Kablovi bez metalnog opleta/plašta

Kablovi sa metalnim opletom/plaštom

D<25mm 4D 6D

D>25mm 6D 6D

15) Kablove pričvrstiti pomoću odgovarajućih spona, stezača ili obujmica napravlјenih od

metala ili drugog materijala koji ne korodira, ne gori i ne širi plamen. Površina obujmice je dovolјno široka i bez oštrih ivica da ne oštećuje plašt kabla.

16) Udalјenost među obujmicama kablova pri njihovom vodoravnom polaganju ne prelaze veličine iz tabele 11.16-4. Pri vertikalnom polaganju kablova te udalјenosti mogu da se povećaju za 25%.

Tabela 11.16-4

Spolјašnji prečnik kabla (mm)

Rastojanje između obujmica za kablove (mm)

Preko do bez opleta sa opletom mineralna izolacija

- 8 200 250 300

8 13 250 300 370

13 20 300 350 450

20 30 350 400 450

30 - 400 450 450

17) Kablove pričvršćivati tako da se mehaničke sile opterećenja kablova ne prenose na

njihove uvodnice i spojna mesta. 18) Kablovske staze i kablove koji se polažu paralelno sa oplatom objekta pričvršćivati na

elemente konstrukcije (rebra). Po nepromočivim pregradama i jarbolima ih voditi preko odgovarajućih konstrukcija (kasete, mostići i sl).

19) Kablove koji se polažu paralelno sa pregradama podložnim pojavi povećane kondenzacije vlage, polagati po mostićima ili po perforiranim postelјicama, tako da postoji slobodni prostor između kablova i pregrada.

156

20) Kablovske trase voditi po mogućnosti sa što manje ukrštanja. Na mestu ukrštanja primeniti mostiće. Između mostića i kablovske trase sa kojom se ukršta ostaviti razmak od najmanje 5 mm.

21) Kablovi i trase bitnih električnih uređaja, koji se polažu ispod obloga pregrada su po čitavoj dužini lako pristupačni. Delovi obloga i izolacije koji ih pokrivaju su izvedeni demontažno. Ostali pojedinačni i lokalni kablovi mogu biti bez mogućnosti pristupa.

6. Prolazi kablova kroz palube i pregrade 1) Prolazi kablova kroz vodonepropusne pregrade i palube su zaptiveni. Zaptivanje na

mestima prolaza kablova kroz vodonepropusne, gasonepropusne i protivpožarne pregrade i palube ne smanjuju njihovu nepropusnost.

2) Pri polaganju kablova kroz propusne pregrade, ili po delovima trupa i konstrukcije objekta, kablovi se ne oslanjaju ili naležu na elemente pregrada, trupa ili konstrukcije. Na teško pristupačnim delovima kablovi se mogu položiti u cevi ili kanale.

3) Kablovske prolaze kroz palube izvesti na jedan od sledećih načina: (1) kroz metalne cevi, koje idu iznad palube do visine 900 mm na mestima gde je

moguće mehaničko oštećenje kablova, a do visine koja nije manja od visine pražnice vrata odnosne prostorije, gde ne postoji mogućnost oštećenja;

(2) kroz zajedničke metalne cevi ili kutije uz dodatnu zaštitu oklopom do visine navedene u 1. Kutije zaptivati odgovarajućom masom za zaptivanje, a zaptivanje pojedinačnih cevi izvesti uvodnicama ili kablovskom masom.

4) Za zaptivanje kablovskih kutija na vodonepropusnim pregradama i palubama upotreblјavati masu za zaptivanje koja dobro prianja na unutrašnje površine kutija i plaštove kablova, koja je otporna na delovanje vode i naftne derivate, a koja ne stvara pukotine i ne gubi vodonepropusnost usled starenja.

5) Zaptivanje kablovskih prolaza kroz protivpožarne pregrade klase „A” ili „B” je takvo da izdrži standardna ispitivanja na vatru predviđena za tip pregrade.

6) Rastojanje kablovskih prolaza kroz pregrade i palube od prirubnica prolaza cevi pare ili vrućeg ulјa iznosi barem 300 mm.

7. Polaganje kablova u cevima i kanalima 1) Metalne cevi kroz koje prolaze kablovi zaštititi od korozije spolјa i iznutra. Krajeve

cevi obraditi ili zaštititi tako da se kabl pri povlačenju ne ošteti. 2) Poluprečnik luka cevi nije manji od dozvolјenog za najdeblјi kabl koji je položen kroz

nju ili od dvostrukog unutrašnjeg prečnika same cevi. 3) Ukupna površina poprečnih preseka svih kablova, računajući prema spolјašnjem

prečniku, nije veća od 40% površine unutrašnjeg poprečnog preseka cevi. 4) Cevi polagati tako da se u njima ne može skuplјati voda. Ako je potrebno, u cevima

predvideti ventilacione otvore, po mogućnosti u najvišim i najnižim tačkama, tako da se obezbedi strujanje vazduha i spreči kondenzacija para. Otvori na cevima dozvolјavaju se samo na mestima gde oni ne povećavaju opasnost od eksplozije ili požara i gde ne može doći do zalivanja cevi vodom.

5) Cevi su mehanički i električno neprekinute i dobro uzemlјene. 6) Cevi za polaganje kablova, položene uzduž trupa objekta, na kojima mogu nastati

oštećenja usled deformacije trupa objekta, imaju odgovarajuću kompenzacionu petlјu. 8. Priklјučivanje i spajanje kablova

1) Završeci gumom izolovanih kablova, koji se uvode u motore, aparate, razvodne uređaje i drugo, su dobro zaštićeni i zaptiveni. Zaptivenost sprečava prodor vlage i ulјnih para u izolaciju kabla. Završeci kablova sa mineralnom izolacijom su tretirani u skladu sa uputstvima proizvođača. Žile kablova za priklјučivanje svetilјki, aparata za grejanje i kuvanje, imaju završetke otporne na toplotu.

157

2) Zaštitni plašt kabla koji se uvodi u uređaj ulazi u unutrašnjost uređaja najmanje 10 mm. 3) Spajanje kablova na mestima gde se oni granaju ili nastavlјaju izvoditi u razvodnim

kutijama preko stezalјki. 4) Krajevi višežičnih provodnika kablova imaju odgovarajuće upresovane nastavke

(stopice) ukoliko konstrukcija stezalјki na koje se spajaju ne obezbeđuje da se žice provodnika ne rasipaju i ne oštećuju prilikom pritezanja.

5) Ukoliko je izolacija žila kablova snage izrađena od gorivih materijala, tada u glavnoj razvodnoj tabli i razvodnoj tabli za nuždu sve takve žile duže od 200 mm su dodatno zaštićene izolacijom od samogasivog materijala.

9. Izvori električne energije za slučaj nužde 1) U zavisnosti od namene i veličine objekta kao i broja lјudi koji mogu boraviti na

objektu, Uprava će utvrditi neophodnost postojanja izvora električne energije za slučaj nužde.

2) Izvori električne energije za slučaj nužde su u osnovi namenjeni za napajanje potrošača bitnih za zaštitu lјudskih života, okoline i imovine a mogu da budu akumulatori ili dizel električni agregat ili njihova kombinacija.

3) Svaki izvor električne energije za slučaj nužde obezbeđuje napajanje svih potrošača u nuždi i to za 3 h rada.

4) Akumulatori se mogu smatrati izvorom električne energije za nuždu, ako im kapacitet ispunjava zahteve iz podtačke 3).

5) Ako je izvor električne energije za slučaj nužde dizel agregat, tada on trajno napaja sve potrošače priklјučene na njega. Uprava može odobriti da se sa ovog agregata napajaju i drugi potrošači koji ne spadaju u bitne službe, ako se pri tom ne umanjuje pouzdanost napajanja bitnih potrošača.

6) Sistem punjenja akumulatora izvesti tako da se akumulator može uklјučiti u mrežu za slučaj nužde i za vreme punjenja.

7) Izvori električne energije za slučaj nužde maju zaštitu samo od kratkog spoja. Ako se kao izvor za slučaj nužde upotreblјava generator, preporučuje se primena signalizacije preopterećenja generatora.

8) Vreme priklјučenja dizel generatora za slučaj nužde na sabirnice ne prelazi 30 s. posle nestanka napona osnovnog izvora.

10. Smeštaj izvora električne energije za slučaj nužde 1) Dizel agregat za slučaj nužde i razvodnu tablu za slučaj nužde ugraditi u jednu

zajedničku prostoriju. U toj prostoriji može se smestiti i akumulator za pokretanje agregata za slučaj nužde, tank goriva i ostala oprema koja obezbeđuje potpunu autonomiju rada agregata. Ako je akumulator izvor električne energije za slučaj nužde onda njega i razvodnu tablu za slučaj nužde postaviti u posebnu prostoriju.

2) Prostorija izvora električne energije za slučaj nužde se nalazi iznad glavne palube, van područja mašinskog prostora, i iza sudarne pregrade. Ulaz u prostoriju je direktan sa otvorene palube. Akumulator može da se postavi u mašinski prostor, po mogućstvu na što veću visinu od vodene linije.

11. Razvod električne energije za slučaj nužde 1) Sa sabirnica razvodne table za slučaj nužde posebnim napojnim kablovima napajati

sledeće potrošače: (1) razvodnu tablu osvetlјenja za slučaj nužde; (2) signalizaciju opšte uzbune; (3) vatrogasnu pumpu; (4) dalјinsko aktiviranje uređaja za gašenje požara; (5) signal upozorenja o aktiviranju uređaja za gašenje požara;

158

(6) signalna sredstva; (7) elektro pogon pumpe za spasavanje ; (8) druge sisteme koje Uprava smatra važnim sa stanovišta zaštite lјudi, objekta i

okoline. 2) Kablovsku mrežu za slučaj nužde izvesti tako da prodor vode u prostorije ispod palube

nadvođa ne može izazvati smetnje na izvoru električne energije za slučaj nužde i na napajanju potrošača iznad palube.

3) U napojnim kablovima razvodne table za slučaj nužde i u strujnim krugovima osvetlјenja za sličaj nužde ne postavlјati prekidače. Ovaj zahtev se ne primenjuje kada se razvodna tabla i mreža sa slučaj nužde normalno koriste za osnovno osvetlјenje

4) Uprava će utvrditi mogućnost da se mreža osnovnog osvetlјenja može pod određenim uslovima koristiti kao mreža osvetlјenja u nuždi .

12. Osvetlјenje za slučaj nužde 1) Izvor električne energije za slučaj nužde a takođe i kratkotrajni izvor električne

energije za slučaj nužde napaja svetilјke koje su adekvatno raspoređene radi postizanja osvetlјenosti. Svetilјke za nuždu postaviti : (1) na izlazima iz prostorija u kojima istovremeno može da boravi veći broj gostiju ili

članova posade, kao i u zborne prostorije gostiju i posade u slučaju uzbune; (2) u prolaze iz prostorija iz tačke 1. kao i stambenih prostorija do prilaznog mosta i

čamca za spasavanje ako je predviđena njegova upotreba u slučaju evakuacije; (3) u mašinske prostore i izlaze iz njih; (4) u prostore dizel agregata za slučaj nužde; (5) na mesta gde se nalaze protivpožarni uređaji (6) sa prednje i zadnje strane glavne razvodne table i razvodne table za slučaj nužde; (7) na mestima za koja Uprava smatra da je to neophodno sa stanovišta zaštite lјudi,

objekta i okoline. 2) Jačina osvetlјenosti za slučaj nužde iznosi bar 10% od normalnog osvetlјenja . U

mašinskim prostorima osvetlјenost u nuždi može da iznosi i 5% od osnovnog ako postoje utičnice za prenosne lampe koje se napajaju iz mreže osvetlјenja u nuždi. Osvetlјenost puteva iz prostorija na palubu do prilaznog mosta i čamaca za spasavanje nije manja od 0,5 Lux.

3) Svaka svetilјka, ili grlo u kombinovanim svetilјkama osvetlјenja za slučaj nužde, je označena crvenom bojom.

4) Vreme uklјučenja osvetlјenja u nuždi na kratkotrajni izvor električne energije za slučaju nužde, na ugostitelјskim plutajućim objektima ne traje duže od 7 s.

11.17 Gromobranski uređaj 1. Svaki ugostitelјski plutajući objekat, kao i ostali objekti čiji je jarbol ili bilo koji deo

objekta viši od 6 m od nivoa vode pri najmanjem gazu, je obezbeđen od udara groma. 2. Zaštitu od groma izvesti na jedan od sledećih načina:

1) ako su trup objekta i jarbol od metala i imaju dobar električni spoj, onda na vrhu jarbola ne treba postaviti gromobran. Ako se na vrhu objekta ili jarbola nalazi bilo kakav električni ili elektronski uređaj, na jarbol ili objekat postaviti gromobranski šilјak koji nadvisuje bilo koji uređaj na jarbolu ili objektu za najmanje 0,3 m;

2) ako je trup objekta od neprovodlјivog materijala, a jarbol je metalan, treba predvideti ploču za uzemlјenje i jarbol spojiti sa pločom;

3) ako je jarbol od drveta ili od neprovodlјivog materijala, a na njemu se nalazi električni ili elektronski uređaj, predvideti gromobranski šilјak koji nadvisuje za 0,3 m bilo koji uređaj na jarbolu. Šilјak spojiti gromobranskim odvodom sa metalnim trupom objekta ili sa pločom za uzemlјenje, ako je trup od neprovodlјivog materijala.

159

3. Gromobranski šilјak napraviti od šipke prečnika najmanje 12 mm. Materijal šipke može da bude bakar, bakarna legura ili čelik zaštićen od korozije. Za jarbole od aluminijumskih legura šilјak je od istog materijala.

4. Gromobranski odvod može da bude od trake, žice ili užeta. Materijal može da bude bakar, bakarna legura ili čelik. Čelik je na odgovarajući način zaštićen od korozije. Presek voda od bakra i bakarnih legura je najmanje 70 mm2 , a od čelika najmanje 100 mm2 .

5. Gromobranske odvode polagati po spolјašnjoj strani jarbola i nadgrađa objekta, po mogućnosti sa što manjim brojem savijanja, koja se izvode sa što je moguće većim poluprečnikom krivine.

6. Gromobranski odvodi se ne vode kroz zone gde postoji opasnost od eksplozije. 7. Na objektima sa neprovodlјivim trupom, za uzemlјenje koristiti specijalnu bakarnu ploču

deblјine 2 - 5 mm i minimalne površine 0,25 m2. Ploču za uzemlјenje pričvrstiti za trup objekta ispod najniže vodne linije.

8. Na objektima od kompozitnih materijala za uzemlјenje se može upotrebiti metalna konstrukcija, uronjena u vodu pri svim uslovima upotrebe.

9. Predvideti odgovarajuću napravu koja omogućava spajanje uzemlјenja gromobranskog odvoda ili čeličnog trupa za uzemlјenje na kopnu, dok se objekat nalazi u doku ili na navozu.

10. Spojeve uzmeđu gromobranskih šilјaka, odvoda i uzemlјenja izvesti zavarivanjem ili stezalјkama sa zavrtnjima. Stezalјke i zavrtnje za spajanje napraviti od bakra ili njegovih legura ili od čelika zaštićenog od korozije.

11. Dodirna površina između gromobranskog voda ili uzemlјenja nije manja od 100 mm2 za bakar i njegove legure i ne manja od 1000 mm2 za druge materijale.

12. Metalne predmete, koje se nalaze u blizini odvoda za uzemlјenje uzemlјiti, ako nisu ugrađeni na uzemlјenim konstrukcijama ili ako nisu na drugi način spojeni sa metalnim trupom objekta.

11.18 Posebni zahtevi za ugostitelјske plutajuće objekte 1. Opšti zahtevi

1) Zahtevi ove tačke su dopuna dosad iznetih zahteva i odnose se na električne uređaje plutajućih objekata predviđenih za smeštaj i boravak gostiju.

2. Napajanje 1) Ako je na ugostitelјskim plutajućim objektima, predviđenim za 200 i više lica, izvor

električne energije za slučaj nužde dizel agregat tada predvideti i akumulatore kao kratkotrajni izvor električne energije za slučaj nužde. Kapacitet ovog akumulatora, bez dopunjavanja i uz maksimalno sniženje napona za najviše 10% od nominalnog, obezbeđuje napajanje: (1) osvetlјenja u nuždi u trajanju od najmanje 30 min; (2) opšti alarm, ako nema poseban akumulator i signal upozorenja o aktiviranju

protivpožarnog uređaja za vreme od 10 min. 2) Na posebno označenom, lako pristupačnom mestu postoji naprava za isklјučivanje

glavnog napajanja objekta. Ta naprava je zaštićena od neovlašćenog i slučajnog aktiviranja. Uprava može odobriti da se umesto navedene naprave može koristiti odgovarajući prekidač smešten na glavoj razvodnoj tabli ako je ona smeštena u prostoriji dežurnog osoblјa ili u susednoj službenoj prostoriji sa direktnim pristupom.

3) Generatori su opremlјeni uređajem koji u slučaju nastanka preopterećenja nakon 5 s prvo aktivira alarm, a potom automatski i postepeno isklјučju manje važne potrošače. Ovakav uređaj nije obavezan ukoliko ne postoji mogućnost preopterećenja u normalnom radu.

160

4) Na ugostitelјskim plutajućim objektima, salama i stambenim lađama osvetlјenje salona, mesta prikuplјanja, hodnika i prolaza kao i puteva evakuacije treba napajati sa bar dva nezavisna strujna kruga, a svetilјke tako rasporediti da se, u slučaju isklјučenja jednog od krugova, obezbedi što bolјa i što ravnomernija osvetlјenost.

5) Signalizacija opšte uzbune na ugostitelјskim plutajućim objektima se neprekidno napaja iz akumulatora i to bez obzira na režim njegovog punjenja ili pražnjenja.

3. Kablovi 1) Svi kablovi su izrađeni od materijala adekvatnih svojstava po pitanju otpornosti na

plamen i razvijanja toksičnih gasova u slučaju požara. 2) Napojni kablovi pumpi rečne vode, kompresora, upravlјačkih i signalnih ventila

automatskog sprinkler sistema, se ne polažu kroz kuhinje, ostave i hladnjače. 3) Upotreba negorivih kablova definisana je u projektima otkrivanja, signalizacije i

dojave požara kao i projektima sistema za gašenje požara koje nadležnom organu na odobrenje dostavlјaju priznate organizacije ili specijalizovane firme.

4) Izveštaji o merenju otpora izolacije i otpora uzemlјenja dostavlјaju se nadležnom organu na svakom redovnom pregledu ugostitelјskog plutajućeg objekta.

4. Postavlјanje električnih uređaja na ugostitelјskim plutajućim objektima 1) U zajedničkim prostorijama, salonima i stambenim prostorijama za goste mogu se

postaviti električni uređaji koji ispunjavaju zahteve iz ovih pravila. 2) Elektromotori ventilatora opšte ventilacije imaju najmanje 2 uređaja za dalјinsko

isklјučivanje, s tim da su međusobno maksimalno udalјeni. Drugi uređaj za isklјučivanje ima pristup sa otvorene palube ili ga postaviti u prostoriji dežurnog lica (ako takva postoji).

3) Glavna razvodna tabla, razvodna tabla za nuždu kao naprave ne mogu biti smeštene u kuhinje, ostave i hladnjače.

4) Mogu se postavlјati samo svetilјke izrađene od materijala koji imaju najmanje osobinu samogasivosti po pitanju otpornosti na plamen, i ne razvijaju toksične gasove pod dejstvom plamena.

11.19 Dopunski zahtevi za statičke pretvarače snage 1. Opšti zahtevi

1) Zahtevi ove tačke primenjuju se na statičke pretvarače snage sa poluprovodnicima kao i na druge poluprovodničke uređaje u sistemima za napajanje i regulaciju u strujnim krugovima bitnih uređaja.

2) Statički pretvarači za napajanje bitnih uređaja čija snaga prevazilazi 100 kVA podležu odobrenju tehničke dokumentacije i izveštaja o završnim ispitivanjima koje dostavlјa proizvođač. Pretvarači manjih snaga imaju izjavu o usaglašenosti sa relevantnim standardima koju dostavlјa proizvođač.

Poluprovodnički uređaji za regulaciju napona ili upravlјanje pobudom električnih mašina, smatraju se delom same mašine i kao takvi ne podležu posebnom odobrenju.

3) Finalnom odobrenju nakon ugradnje podležu statički pretvarači snage preko 100 kVA. Nadležnom organu se prezentuju ispitivanja u radu sa svim karakterističnim režimima opterećenja u normalnim uslovima eksploatacije. U svim uslovima sistemi koji se napajaju sa pretvarača funkcionišu potpuno ispravno.

2. Dozvolјne deformacije napona Koeficijent nelinearnih izobličenja napona mreže (K), koja nastaju zbog rada

poluprovodnika snage nije veći od 10%. Koeficijent nelinearnih izobličenja se određuje po formuli

161

K

U

U

mm

I

( ) /2 1 2

2

8

gde je: Um - efektivna vrednost m-tog harmonika napona; UI - efektivna vrednost osnovnog harmonika.

1) Harmonici nastali kao posledica rada poluprovodnika ne izazivaju smetnje u radu regulatora napona na generatorima sa kojih se napajaju.

11.20 Konstrukcija električnih uređaja 1. Izrada

1) Karakteristike električnih uređaja koje nisu navedene u ovom članu, odgovaraju standardima izrade i ispitivanja definisanim u IEC 61892-3.

2) Električni uređaji, u kojima može doći do skuplјanja kondenzata, su opremlјeni napravom za odvod vode. Unutar uređaja su kanali koji omogućavaju odvod kondenzata iz svih delova uređaja.

3) Električni uređaji sa prinudnom ventilacijom predviđeni za postavlјanje na nižim mestima vlažnih prostorija, imaju takav sistem ventilacije koji sprečava usisavanje vlage i ulјnih para.

2. Zaštita od električne struje 1) Metalna kućišta električnih uređaja koji rade sa naponom većim od sigurnosnog i

nemaju dvostruku ili pojačanu izolaciju, imaju stezalјku za uzemlјenje, obeleženu znakom uzemlјenja.

2) Metalni delovi električnih uređaja koji nisu pod naponom, i koji se mogu dohvatiti za vreme eksploatacije, a mogu se naći pod naponom usled oštećenja izolacije, imaju pouzdan električni spoj sa delom na kome je stezalјka za uzemlјenje.

3. Povezivanje 1) Za unutrašnje ožičenje razvodnih uređaja, upravlјačkih pulteva itd. koristiti provodnike

najmanjeg preseka od 1 mm2. Za sisteme upravlјanja, zaštite i merenja raznih parametara, signalizaciju i unutrašnje veze mogu se koristiti provodnici preseka najmanje 0,5 mm2.

2) Delove koji provode struju pričvrstiti da ne budu opterećeni dodatnim mehaničkim opterećenjem i ne pričvršćivati ih zavrtnjima koji se uvrću direktno u izolacioni materijal.

3) Krajeve mnogožičanih kablova i provodnika obraditi na odgovarajući način u zavisnosti od tipa upotreblјene stezalјke, ili postaviti kablovske papučice.

4) Učvršćivanje i polaganje izolovanih provodnika izvesti tako da se ne smanjuje otpor izolacije i da se izbegnu mehanička oštećenja.

5) Provodnike dimenzionisati i smestiti da temperatura izolacije u normalnim uslovima ili za vreme dok se ne isklјuči struja kratkog spoja, ne pređe dozvolјene vrednosti.

6) Priklјučivanje izolovanih provodnika na stezalјkama ili sabirnicama izvesti tako da pri normalnom radu izolacija provodnika ne bude izložena delovanju povišene temperature.

11.21 Razvodni uređaji 1. Konstrukcija

1) Kostur i strane razvodnih tabli i kutija su od metala ili nekog drugog čvrstog i negorivog materijala. U stambenim prostorijama razvodne kutije mogu da budu i od izolacionog materijala koji ne širi plamen.

162

2) Razvodne table zavisno od mesta ugradnje imaju minimalni stepen mehaničke zaštite prema zahtevima ovih pravila.

3) Razvodni uređaji postavlјeni na mestima koja su pristupačna neslužbenim licima, imaju vrata koja se otvaraju posebnim klјučem, jednakim za sve razvodne uređaje na objektu.

4) Vrata razvodnih tabli su tako konstruisana da omoguće pristup svim delovima koji zahtevaju održavanje. U otvorenom položaju, vrata se mogu fiksirati. Paneli i vrata koja se otvaraju, a na kojima je ugrađena električna oprema za upravlјanje i pribor za merenje, su pouzdano uzemlјeni bar jednom giblјivom vezom.

5) Električna oprema i pribor koji zahtevaju posluživanje i kontrolu su lako pristupačni, i ne treba ih postavlјati na visinu iznad 2 m od poda.

6) Na razvodnim uređajima sa uklopnom i zaštitnom aparaturom napona treba postaviti uređaj koji pokazuje da su sabirnice pod naponom.

2. Sabirnice 1) Porast temperature sabirnica i neizolovanih provodnika razvodnih uređaja pri punom

opterećenju ne bude veći od 45 0C. Porast temperature pri kratkom spoju određivati prema IEC 439-1.

2) Sabirnice za izjednačenje su proračunate najmanje za polovinu nominalne struje najvećeg priklјučenog generatora.

3) Toplotno delovanje sabirnica u radu ili pri kratkom spoju, ne sme da povisi temperaturu izolatora i elemenata za fiksiranje od izolacionog materijala iznad dozvolјene.

4) Sabirnice i neizolovani provodnici u razvodnim uređajima imaju potrebnu toplotnu i mehaničku čvrstoću da bez oštećenja izdrže najveće struje kratkog spoja koje mogu nastati na odgovarajućim mestima strujnog kruga.

Proračun mehaničke otpornosti sabirnica na dinamičke sile koje nastaju za vreme kratkog spoja, je u skladu sa metodologijom prema IEC 865-1. 5) Izolatori i konstrukcioni elementi za učvršćenje šina i neizolovanih provodnika izdrže

dinamičke sile kratkog spoja. 6) Sopstvena učestanost vibracija bakarnih trakastih sabirnica je izvan područja od 40 - 60

Hz i 90 - 110Hz. 7) Sabirnice i neizolovani provodnici različitih polova su obojeni:

(1) crveno, za pozitivan pol; (2) plavo, za negativan pol; (3) žuto-zeleno, za uzemlјenja i zaštitu; (4) sivo, za srednji vod.

Vod za izjednačenje se označava bojom pola na koji se on priklјučuje i osim toga belim poprečnim prugama. 8) Sabirnice i neizolovani provodnici različitih faza su obojeni:

(1) zeleno, za fazu 1; (2) žuto, za fazu 2; (3) lјubičasto, za fazu 3; (4) sivo, za neutralni provodnik; (5) žuto-zeleno, za uzemlјenje i zaštitu.

9) Međusobni položaj sabirnica i neizolovanih provodnika pojedinih faza ili polova u razvodnoj tabli je svuda isti.

10) Najveće dozvolјeno opterećenje sabirnica i neizolovanih provodnika odgovara tabeli 11.24-1.

163

Tabela 11.24-1

Najveće dozvolјeno opterećenje (A)

Naizmenična struja 40-60 Hz Jednosmerna struja

Obojene sabirnice Neobojene sabirnice

Obojene sabirnice Neobojene sabirnice

Broj šina;

Dimenzije šine (mm) 1 2 1 2 1 2 1 2

12h2 15h2 15h3

163 203 242

295 407 431

144 182 222

260 302 391

170 208 254

306 366 436

157 189 228

274 334 398

20h2 20h3 20h5

268 298 423

457 511 718

242 272 378

410 460 645

273 308 431

480 576 213

247 277 390

430 517 670

25h3 25h5 30h3

392 502 456

665 870 782

351 455 410

600 780 703

405 522 468

692 883 820

357 568 423

632 810 645

30h5 40h5 40h10

587 782

1080

1030 1305 1960

522 678 975

910 1170 1760

617 783 1130

1040 1340 2010

552 720 1045

945 1220 1170

50h5 50h10 60h5

901 1335 1075

1565 2340 1830

820 1195 980

1430 2110 1690

965 1445 1135

1650 2470 1470

845 1300 1015

1490 2980 1820

60h10 80h10

100h10

1560 2010 2450

2730 3400 4050

1430 1820 2210

2420 3000 3520

1630 2750 2610

2860 3640 4680

1430 1880 2210

2600 3380 4150

Temperatura sabirnica i neizolovanih provodnika ne prelazi 90oC. Tabela 11.24-1 je sastavlјena za temperaturu okoline od 40oC uz uslov da:

(1) međusobno rastojanje šina u snopu bude jednako deblјini šine; (2) bude obojena samo spolјašnja površina snopa. Ako je temperatura okoline različita

od 40oC, ili se upotreblјavaju šine kojima presek nije naveden u tabeli 11.24-1, opterećenje preračunati.

11) Isijavanje i odvod toplote sabirnica i neizolovanih provodnika ne deluje štetno na pribor za merenje i uklopne aparate

3. Izbor uređaja i proračun kratkog spoja 1) Električne uređaji su odabirani tako da u normalnim radnim uslovima njihovi

nominalni naponi, nominalna opterećenja i dozvolјene temperature ne prelaze dozvolјene vrednosti. Predviđena preopterećenja i struje u prelaznim režimima ne izazivaju dostizanje opasnih temperatura. Uređaji zaštite od kratkog spoja koji se ugrađuju u glavne razvodne table, imaju prekidnu i uklopnu moć definisanu saglasno IEC 947-2 (test sekvenca II tačka 8.3.4).

2) Nominalna prekidna moć električnih uređaja, predviđena za prekidanje struje kratkog spoja, ne sme da bude manja od najveće struje kratkog spoja na mestu njihove ugradnje.

3) Nominalna uklopna moć automatskih prekidača je najmanje jednaka očekivanoj maksimalnoj struji kratkog spoja na mestu ugradnje.

164

4) Nominalna dinamička otpornost električnih uređaja, koji nisu predviđeni za prekidanje struje kratkog spoja, nije manja od očekivane najveće struje kratkog spoja na mestu ugradnje.

5) Termička otpornost uređaja odgovara očekivanoj struji kratkog spoja na mestu ugradnje, kao i predviđenom trajanju kratkog spoja, uslovlјenom selektivnim delovanjem zaštite.

6) Dozvolјava se upotreba automatskih prekidača, koji nemaju prekidnu i/ili uklopnu moć koja odgovara očekivanoj struji kratkog spoja na mestu ugradnje, pod uslovom da ispred njih postoji zaštita toplјivim osiguračima ili drugim prekidačima koji imaju potrebne nominalne vrednosti bar za struju kratkog spoja, a ne predstavlјaju prekidač generatora.

7) U strujnim krugovima u kojima opterećenje prelazi 100 A postaviti automatske prekidače.

8) Proračun kratkog spoja se vrši na bazi standarda IEC 61363-1 ili proračunskom metodom odobrenom od nadležnog organa.

9) Pri proračunu očekivane struje kratkog spoja uzima se u obzir ekvivalentni puni otpor sistema na strani izvora. Izvor struje predstavlјa obalski priklјučak ili skup generatora koji se mogu uklјučiti paralelno i svi elektromotori koji istovremeno rade. Struje generatora i motora izračunati na osnovu njihovih karakteristika. U nedostatku tačnih podataka za naizmenične elektromotore uzimaju se sledeće efektivne vrednosti: - u početku kratkog spoja 6,25 x In; - u momentu T posle kratkog spoja 2,5 x In; - u momentu 2T posle kratkog spoja 1,0 x In; - za najveću vršnu vrednost 8,0 x In;

(In - ukupna nominalna struja u radu). U slučaju jednosmerne struje za određivanje najveće vrednosti struje kratkog spoja, za

ekvivalent elektromotora uzima se vrednost jednaka šestostrukoj vrednosti sume nominalnih struja elektromotora koji istovremeno rade.

Proračun izvršiti za sledeće slučajeve kratkog spoja: - na strani generatora; - na sabirnicama glavne razvodne table; - na sabirnicama razvodne table za slučaj nužde; - na potrošačima i razvodnim tablama koji se napajaju neposredno sa glavne razvodne

table, kao i u ostalim slučajevima karakterističnim za sistem. Proračun najmanje struje kratkog spoja se vrši ako je potrebna provera nadstrujnih okidača. Proračun kratkog spoja sadrži popis predviđenih uklopnih uređaja i njihovih karakteristika, kao i struju kratkog spoja na mestu njihove ugradnje.

4. Instrumenti 1) Za obalski priklјučak ugraditi na glavnu razvodnu tablu po jedan ampermetar i

voltmetar. 2) Za svaki generator ugraditi na glavnu razvodnu tablu i na razvodnu tablu za slučaj

nužde: (1) ampermetar sa preklopkom za merenje struje u svakoj fazi; (2) voltmetar sa preklopkom za merenje faznih i linijskih napona; (3) frekvencmetar (dozvolјava se dvojni frekvencmetar za generatore koji rade

paralelno); (4) vatmetar (za snage iznad 100 KVA); (5) drugi neophodni pribor prema zahtevu nadležnog organa.

165

3) U strujnim krugovima bitnih potrošača, kao i u ostalim strujnim krugovima prema zahtevu nadležnog organa su ugrađeni ampermetri. Mogu se ugrađivati ampermetri sa preklopkama za najviše 2 potrošača.

4) Na glavnu razvodnu tablu i razvodnu tablu za slučaj nužde, za svaku mrežu izolovanog sistema je ugrađen po jedan uređaj za kontrolu otpora izolacije ili jedan uređaj sa preklopkom.

Struja propuštanja prema masi uređaja za kontrolu izolacije je najviše 30 mA. Zvučnu i svetlosnu signalizaciju o nedopustivom smanjenju otpora izolacije izvesti na mestima gde je lako uočlјiva od strane službenih lica. Na objektima bez dežurne službe takvu signalizaciju postaviti takođe u centralni pult upravlјanja.

5) Nominalni naponi, struje i snage izvora električne energije i bitnih uređaja obeleženi su crvenom oznakom na mernim skalama instrumenata, a na skalama ostalih instrumenata prema zahtevu nadležnog organa.

5. Razmeštaj instrumenata i uređaja 1) Aparate, merne i kontrolne instrumente koji pripadaju generatoru ili nekom bitnom

uređaju postaviti u polјe razvodne table koje pripada tom generatoru ili uređaju. 2) Prekidače postavlјati i spajati na sabirnice tako, da u isklјučenom položaju pokretni

kontakti i sva zaštitna i kontrolna aparatura, koja je u vezi sa prekidačem, ne bude pod naponom.

3) Osigurači u razvodnim uređajima su lako pristupačni i zamena toplјivih uložaka ne predstavlјa opasnost za lica koja ih poslužuju. Osigurači na stojećim razvodnim tablama nisu postavlјeni niže od 150 mm i više od 1800 mm od poda. U strujnim krugovima potrošača, osigurače postavlјati između sabirnica i prekidača.

4) Osigurači koji se zavrću su priklјučeni na strujni krug tako da se napon dovodi na donji kontakt osigurača.

5) Osigurači koji pripadaju jednom strujnom krugu poređani su u istom redu vodoravno ili uspravno u zavisnosti od konstrukcije osigurača. Osigurači u strujnim krugovima naizmenične struje, obzirom na redosled faza su međusobno postavlјeni sleva na desno ili odozgo nadole. U strujnim krugovima jednosmerne struje osigurači pozitivnog pola su postavlјeni sa desne, odnosno sa gornje strane.

6) Upravlјački uređaji, aparati, merni pribor, polјa i strujni krugovi na razvodnim tablama imaju natpise. Položaji uklopnih uređaja su označeni. Osim toga, označene su i nominalne struje ugrađenih osigurača i obeležena podešena struja automatskih okidača.

7) Svaki strujni krug razvodne table ima u svom neuzemlјenom polu ili fazi odgovarajući prekidač ili osigurač. Prekidači se ne moraju postavlјati u razvodnim ormanima osvetlјenja, ako imaju zajednički prekidač, ni u strujnim krugovima naprava za blokiranje i signalizaciju, kao i za lokalno osvetlјenje razvodne table ako su zaštićeni osiguračima.

6. Svetlosna signalizacija 1) Za svetlosnu signalizaciju treba upotreblјavati boje i vrste signala navedene u tabeli

11.24-2. Tabela 11.24-2.

Red. br.

Boja Značenje Vrsta signala

Stanje uređaja

trepćući kritični signal opasnosti,

zahtev za hitnu intervenciju 1 crvena opasnost

stalni kritičan signal zapažen,

166

ali još nije otklonjen

trepćući nenormalno stanje, ali nije

neophodno hitno otklanjanje 2 žuta pažnja

stalni nenormalno stanje, zapaženo,

ali ne otklonjeno

sigurnost trepćući rezervni mehanizam u radu 3 zelena

normalni rad stalni normalni režim rada

4 plava uputstva i obaveštenja

stalni uređaji spremni za rad, prisutan napon, sve u redu

5 bela opšte obaveštenja

stalni osvetlјenje natpisa automatskog delovanja, ostali signali

7. Paralelan rad izvora električne energije

1) Ako izvori električne energije nisu predviđeni za dugotrajan paralelan rad, preporučuje se takav način spajanja koji omogućava paralelan rad samo za vreme prebacivanja opterećenja sa jednog izvora na drugi.

2) Ako je predviđen paralelan rad generatora naizmenične struje, na glavnoj razvodnoj tabli treba ugraditi uređaj za sinhronizaciju. Kod automatske sinhronizacije treba predvideti i rezervnu ručnu sinhronizaciju.

8. Zaštitni uređaji 1) Strujni krugovi razvodnih tabli su zaštićeni od kratkih spojeva i preopterećenja

odgovarajućim uređajima postavlјenim na početku svakog strujnog kruga, po mogućnosti što bliže stezalјkama napajanja. Nije potrebna zaštita strujnih krugova od preopterećenja, ako potrošači koji se napajaju sa tih strujnih krugova imaju svoju posebnu zaštitu od preopterećenja a kabl je odabran za najveću radnu struju potrošača.

2) Zaštitni uređaji su odabrani s obzirom na karakteristike potrošača kojeg štite, tako da oni prorade pri svim preopterećenjima pre nego što nastupi nedozvolјeno zagrevanje izolacije.

3) Sistem zaštite izabrati kako prema strujama preopterećenja tako i prema očekivanim strujama kratkog spoja.

4) Zaštitu od preopterećenja postaviti: (1) u sve faze - kod trofaznog četvoroprovodnog sistema sa uzemlјenom nulom; (2) u najmanje u dve faze - kod troprovodnog izolovanog trofaznog sistema; (3) najmanje u pozitivnom polu ili u jednoj fazi – kod dvoprovodnih sistema;

5) Zaštitu od kratkog spoja postaviti u svakom izolovanom polu sistema jednosmerne struje kao i u svakoj fazi sistema naizmenične struje. Uređaje zaštite od struje kratkog spoja podesiti tako da prorade pri struji od najmanje 200% nominalne struje. Za zaštitu od kratkog spoja strujnih krugova i potrošača dozvolјava se upotreba jednih istih zajedničkih uređaja.

6) Ako u strujnom krugu ima pojednih delova sa manjim presekom kabla, za svaki kabl sa manjim presekom se postavlјa posebna zaštita ukoliko postojeća zaštita ne štiti i kabl manjeg preseka.

7) U napojnim kablovima razvodne table za nuždu kao i njenim strujnim krugovima ne primenjuju se zaštitni uređaji koji se ne mogu ponovo uklјučiti odmah nakon prorade zaštite.

167

9. Zaštita generatora 1) Generatori koji nisu predviđeni za paralelan rad imaju zaštitu od preopterećenja i

kratkog spoja, pri čemu se generatori snage do 10 KW (KVA) mogu zaštititi samo osiguračima, generatori snage od 10 do 50 KW (KVA) mogu se zaštititi osiguračima i uklopnim uređajima sa prekostrujnim relejima a preko 50 KW (KVA) odgovarajućim prekidačima.

2) Generatori predviđeni za paralelan rad imaju zaštitu od: (1) preopterećenja; (2) kratkog spoja; (3) povratne struje ili snage; (4) minimalnog napona.

3) Za zaštitu generatora od preopterećenja preporučuje se uređaj koji ima signalizaciju i ne dozvolјava mogućnost automatskog ponovnog uklјučenja generatora.

4) Preporučuje se primena uređaja koji nakon 5 s prvo aktivira alarm a potom automatski i postepeno isklјučju manje važne potrošače ako dođe do preopterećenja generatora.

5) Zaštita od kratkog spoja je podešena iznad 150% nominalne struje. Isklјučenje generatora je sa kratkotrajnom zadrškom ( do 500 ms ) i usklađeno sa

selektivnošću sistema. 6) Zaštitu generatora od kratkog spoja u izolovanim sistemima se postavlјa u svim fazama

i polovima. Zaštita od kratkog spoja ne sme da bude blokirana delovanjem podnaponske zaštite.

7) Zaštita generatora od povratne snage ili struje kod paralelanog rada se bira prema karakteristikama pogonskog motora. Vreme zadrške iznosi 2 do 5 s. Mogućnost podešavanja zaštite od povratne struje ili snage iznosi 8-15% nominalne snage generatora.

8) Podnaponska zaštita onemogućuje uklјučenje generatora na sabirnice dok se napon generatora ne ustali i dok ne dostigne najmanje 80% nominalnog napona.

Pri sniženju napona na 70%-30% nominalne vrednosti zaštita isklјuči generator sa vremenskom zadrškom, a deluje trenutno pri pokušaju uklјučenja dok se ne postigne gore navedeni minimalni napon.

10. Zaštita elektromotora 1) Strujni krugovi razvodnih tabli i razvodnih uređaja za napajanje motora snage iznad

0,5 kW su opremlјeni zaštitom od kratkog spoja i preopterećenja. Elektromotore snage manje od 0,5 kW zaštititi od kratkog spoja. 2) Zaštita od preopterećenja motora sa stalnim opterećenjem ima okidač za isklјučenje

motora u području između 105 i 125% nominalne struje. Vreme isklјučenja je usklađeno sa toplotnom karakteristikom štićenog motora.

11. Zaštita transformatora 1) U napojnim kablovima primarnih namotaja transformatora postaviti uređaje za zaštitu

od kratkog spoja a zaštitu od preopterećenja predvideti samo za transformatore snage veće od 6,3 KVA.

2) Ako su transformatori predviđeni za paralelan rad postaviti prekidače na primarnoj i sekundarnoj strani koji ne mora da deluju istovremeno.

3) Prespajanje strujnih mernih transformatora treba vršiti tako da im sekundarni namotaji budu uvek kratko spojeni.

12. Zaštita akumulatora 1) Za akumulatore, osim akumulatora za pokretanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem,

predvideti zaštitu od kratkog spoja.

168

2) Svaki uređaj za punjenje akumulatora ima odgovarajuću zaštitu od pražnjenja, u slučaju da se smanji ili nestane napon na uređaju za punjenje.

13. Zaštita kontrolnih sijalica, voltmetra, kondenzatora i naponskih kalemova 1) Kontrolne sijalice, merni pribor i pribor za registrovanje imaju zaštitu od kratkog spoja

ili naprave koje ograničavaju struje kratkog spoja. Kontrolne sijalice ne moraju da imaju sopstvenu zaštitu od kratkog spoja ako se:

(1) nalaze u zajedničkom kućištu uređaja; (2) napajaju od strujnih krugova koji se nalaze u kućištu uređaja; (3) oštećenje strujnog kruga sijalica ne može izazvati prekid rada uređaja; (4) zaštita strujnog kruga uređaja nije veća od 25 A.

2) Uređaji za zaštitu od kratkog spoja ili naprave koje ograničavaju tu struju, su postavlјene što bliže stezalјakama na strani napajanja.

3) Naponski kalemovi aparata i naprava upravlјanja u principu imaju zaštitu od kratkog spoja ali mogu biti i bez zaštite ako: (1) su kalemovi postavlјeni u zajedničkom kućištu uređaja, imaju zajedničku zaštitu i

pripadaju sistemu upravlјanja jednog uređaja; (2) strujni krugovi upravlјanja kalemova ne izlaze izvan kućišta aprata.

4) Kondenzatori koji se postavlјaju u strujne krugove glavnih razvodnih tabli, razvodnih tabli za slučaj nužde, kao i bitnih uređaja imaju zaštitu od kratkog spoja.

11.25 Električni agregati 1. Opšti zahtevi

1) Dizel agregati za napajanje bitnih uređaja čija snaga prevazilazi 100 kVA podležu odobrenju tehničke dokumentacije i izveštaja o završnim ispitivanjima koje dostavlјa proizvođač. Agregati manjih snaga imaju izjavu o usaglašenosti sa relevantnim standardima koju dostavlјa proizvođač.

2) Dizel agregati su proračunati za neprekidan rad. 2. Regulacija napona generatora naizmenične stuje

1) Svaki generator naizmenične struje ima automatsko podešavanje napona. Naprave za ručnu regulaciju pobude generatora su smeštene u kućištu generatora ili unutar glavne razvodne table i zaštićene od nestručnog rukovanja.

2) Agregati naizmenične struje imaju takav sistem podešavanja napona, s obzirom na regulacionu karakteristiku pogonskog motora, da se pri promeni opterećenja od praznog hoda do nominalnog opterećenja pri faktoru snage 0,8, održava nominalni napon sa tačnošću od 2,5% (kod agregata za slučaj nužde 3,5%).

3) Generatori naizmenične struje imaju dovolјnu rezervu pobude tako da mogu u toku dva minuta održati nominalni napon u tačnosti 10% pri preopterećenju generatora strujom jednakom 150% nominalne i faktoru snage od 0,6.

4) Nagle promene simetričnog opterećenja generatora, koji radi pri nominalnom broju obrtaja i nominalnom naponu, ne smeju izazvati pad napona ispod 85% niti povišenje iznad 120% nominalnog napona. Posle toga napon generatora u roku od najviše 1,5 s se ustali u obimu od 3% nominalnog napona. Za agregat za slučaj nužde te veličine mogu biti povećane do 5 s i najviše 4% nominalnog napona. Ako ne postoje posebni zahtevi za veličinu naglog opterećenja generatora, dozvolјava se primena opterećenja od 60% nominalne struje sa induktivnim faktorom snage 0,4 koje se uklјučuje pri praznom hodu a zatim isklјučuje.

3. Raspodela opterećenja pri paralelnom radu agregata 1) Karakteristika regulatora broja obrtaja pogonskog motora generatora naizmenične

struje, određenog za paralelan rad, je takva da, tokom paralelnog rada u području od 20

169

- 100% ukupnog aktivnog opterećenja, raspodela aktivnog opterećenja pojedinih generatora bude srazmerna njihovom procentualnom učešću u ukupnom aktivnom opterećenju i da se ne razlikuje za više od 10% od aktivne snage najvećeg generatora. Navedena raspodela opterećenja se postiže bez ručnog regulisanja broja obrtaja pogonskog motora i napona.

2) Agregati određeni za paralelan rad, imaju takav sistem za kompenzaciju reaktivnog pada napona da, se tokom paralelnog rada agregata, razlika u reaktivnom opterećenju svakog generatora ne razlikuje od veličine proporcionalne njihovim snagama za više od 10% nominalnog reaktivnog opterećenja najvećeg generatora.

11.26 Električne mašine 1. Elektromotori za pogon bitnih uređaja snage preko 50 kW kao i elektromotori čija snaga

prevazilazi 100 kW podležu odobrenju tehničke dokumentacije i izveštaja o završnim ispitivanjima koje dostavlјa proizvođač. Elektromotori za pogon bitnih uređaja manjih snaga imaju izjavu o usaglašenosti sa relevantnim standardima koju dostavlјa proizvođač.

2. U principu svi elektromotori za pogon bitnih uređaja su izrađeni u skladu sa zahtevima iznesenim u ovom članu i prema standardu IEC 301.

3. Ako je mašina tako izrađena da se nakon ugradnje u objekat njen donji deo nalazi ispod patosnice, obezbediti da ulaz vaduha za njenu ventilaciju ne bude sa donje strane.

4. Kod mašina na otvorenim palubama ne preporučuje se upotreba ventilacije sa spolјašnjim strujanjem.

5. Obrtne delove i namotaje električnih kopči izvesti ili pričvrstiti tako da se u slučaju naglog zaustavlјanja ne oštećuju.

6. Električne kopče su tako izbalansirane da pri obrtanju ne stvaraju znatnija dodatna naprezanja osovine.

7. Na električnim kopčama najveći moment u režimu pojačane pobude ne prelazi dvostruki nominalni moment kopče.

8. Kolektorske mašine praktično rade bez varničenja pri bilo kom opterećenju u području od praznog hoda do nominalnog opterećenja. Pri preopterećenjima, prekretanjima i pokretanjima mašina ne pojavlјuje se varničenje koje može da prouzrokuje oštećenje četkica ili kolektora.

11.27 Transformatori 1. Transformatori čija snaga prevazilazi 100 kW podležu odobrenju tehničke dokumentacije

i izveštaja o završnim ispitivanjima koje dostavlјa proizvođač. Transformatori manjih snaga za napajanje bitnih uređaja imaju izjavu o usaglašenosti sa relevantnim standardima koju dostavlјa proizvođač.

2. Transformatori za napajanje električne mreže ili nekog bitnog uređaja, u principu su izrađeni u skladu sa zahtevima iznesenim u ovom članu i standarda IEC 303.

3. Razlika između predviđenog nominalnog odnosa transformacije i izmerenog odnosa transformacije u praznom hodu, nije veća od 0,5% nominalnog odnosa transformacije ili 10% od izmerenog napona kratkog spoja, već prema tome koja je vrednost od ove dve manja.

4. Kod jednofaznih ili trofaznih transformatora koji služe za napajanje električne mreže promena napona pri radnom opterećenju, u području između praznog hoda i nominalnog opterećenja, ne prelazi 5% za transformatore snage do 5kVA po fazi i 2,5% za transformatore većih snaga.

5. Konstrukcija transformatora i sistem hlađenja obezbeđuju da pri 10% preopterećenja za vreme od 60 min. i 50% preopterećenja za vreme od 5 min. ne dođe do povećanja temperature namotaja iznad graničnih vrednosti za primenjenu klasu izolacije.

170

11.28 Akumulatori 1. Akumulatorske baterije su izrađene u skladu sa zahtevima iznesenim u ovom članu i

standarda IEC 305. Konstrukcija aktivnog dela omogućava da izdržavaju kratkotrajne struje kratkog spoja, kao i struje preopterećenja koje mogu da se pojave u toku rada. Električni spojevi između pojedinih elemenata su otporni na delovanje elektrolita.

2. Sudovi pojedinačnih ćelija kao i kućišta baterija satavlјenih od više ćelija su izrađeni od materijala koji ne menja svoja svojstva i nije podložan oštećenjima kod promena temperature okoline u granicama od -30oC do +60oC.

3. Sudovi akumulatora napravlјeni od čelika su zaštićeni od korozije u uslovima koji vladaju na mestu ugradnje.

4. Materijali za izradu sanduka za smeštaj akumulatora su otporni na delovanje elektrolita. Akumulatori postavlјeni u sanducima, su učvršćeni tako da je onemogućeno pomicanje.

5. Akumulatori su izrađeni tako da pri potpuno napunjenom stanju, posle 28 dana stajanja bez opterećenja, pri temperaturi od 20 ± 5oC, samopražnjenje akumulatora ne bude veće od 30% nominalnog kapaciteta - za akumulatore sa kiselinom i 25% nominalnog kapaciteta - za čelične akumulatore.

11.29 Električni aparati 1. Opšti zahtevi

1) Konstrukcija električnih niskonaponskih sklopnih aparata je u skladu sa zahtevima iznesenim u ovom članu i standardu IEC 302.

2) Svi prekidači i rastavlјači su opremlјeni mehaničkim ili električnim pokazivačima položaja kontakata na mestu upravlјanja.

3) Smer kretanja ručica za upravlјanje sklopnih aparata i pokretača je takav da okretanju ručke u smeru kazalјke na satu ili pomicanju ručice (poluge) nagore ili napred, odgovara uklјučenju aparata, povećanju broja obrtaja, povišenju napona itd. Pri upravlјanju uređajima za dizanje ili spuštanje, okretanje ručice u smeru kazalјke na satu ili pomicanju ručica (poluga) prema sebi odgovara podizanju, a okretanje suprotno od kazalјke na satu ili pomicanje od sebe spuštanju.

4) Automatski prekidači imaju mehanizam za slobodno okidanje, bez obzira u kojem položaju se nalazi ručica za upravlјanje.

5) Mehanizam pogona rastavlјača osigurava zadržavanje kontakata u otvorenom stanju. 6) Pogonski mehanizmi prekidača su tako izrađeni da u slučaju nestanka upravlјačkog

napona kontakti prekidača ostanu u položaju u kojem su se nalazili. 7) Elektromotorni pogon mehanizma prekidača obezbeđuje pravilno uklјučivanje

prekidača u svim uslovima opterećenja i pri naponu upravlјanja između 85% i 110% nominalnog napona.

8) Rad pogona pri 110% nominalnog napona upravlјanja ne izaziva mehanička oštećenja prekidača i prekomerno habanje kontakata koje može dovesti do smanjenja prekidne moći.

9) Sniženje napona do 75% nominalnog napona upravlјanja ne izaziva odvajanje ili slablјenje pritiska pokretnih kontakata niže od nominalnog potrebnog, pri temperaturi okoline od +400C i toplom namotaju.

10) Otpornici su tako razmešteni i provetravani da ne zagrevaju druge naprave preko dozvolјene temperature.

11) Spojevi između elemenata otpronika ili između njih i stezalјki, ako se ne predviđa njihovo rastavlјanje, su zavareni ili mehanički upresovani. Dozvolјava se lemlјenje

171

ako radna temperatura elemenata ne prelazi dozvolјenu temperaturu legure za lemlјenje.

12) Kućišta osigurača sa toplјivim ulošcima su potpuno zatvorenog tipa da eventualna pojava luka unutar kućišta nema nikakvo štetno dejstvo na obližnje delove.

13) Kućišta toplјivih uložaka su tako izrađena da se pregorevanje toplјivih uložaka može ustanoviti pogledom.

14) Kućišta, ulošci, gnezda, stezalјke i držači osigurača su izrađeni od nehigroskopnog i negorivog izolacionog materijala. Telo toplјivog uloška, u strujnim krugovima sa bezopasnim i nižim naponom, može da bude od materijala koji sporo širi plamen.

11.30 Elektromagnetne kočnice 1. Elektromagnetna kočnica proradi (zakoči) pri nestanku napona na namotaju kočnice. 2. Smanjenje napona za 30% od nominalnog, pri ugrejanom stanju elektromagnetne kočnice,

ne izaziva kočenje. 3. Elektromagnetna kočnica ima mogućnost ručnog otkočenja. 4. Preporučuje se da elektromagnetne kočnice imaju najmanje dve opruge za stezanje. 5. Namotaji paralelne pobude elektromagnetne kočnice sa složenom pobudom drže kočnicu

u otkočenom stanju i kada kroz radni namotaj ne protiče struja. 6. Namotaje paralelne pobude izraditi ili zaštititi tako da se ne mogu oštetiti od prenapona

koji nastaje prilikom njihovog isklјučenja. 11.31 Svetilјke 1. Opšti zahtevi

1) Svetilјke i ostali instalacioni materijal su izrađeni u skladu sa zahtevima iznesenim u ovom članu i prema standardu IEC 306.

2) Kućišta svetilјki su izrađena od materijala otpornog na koroziju i imaju odgovarajuću mehaničku čvrstoću u skladu sa mestom ugradnje. Primenjeni plastični materijali u pogledu otpornosti na vatru su barem samogasivi.

3) Izolacione delove svetilјki na koje se pričvršćuju delovi pod naponom, izrađivati od materijala koji na temperaturi do 5000C ne isparava otrovne ili zapalјive gasove.

4) Kućišta svetilјki koje se postavlјaju na zapalјive materijale ili u njihovoj blizini se ne zagrevaju iznad 900C.

5) Izolacioni delovi grla svetilјki su od keramike ili materijala sličnih svojstava, a ostali delovi od negorivih nehigroskopnih materijala. Metalni delovi grla su od materijala otpornih na koroziju i imaju odgovarajuću mehaničku čvrstoću.

6) Prigušnice, kondenzatore i ostali pribor svetilјki sa tinjavim pražnjenjem zaštititi propisno uzemlјenim metalnim kućištima.

7) Kondenzatori imaju napravu za pražnjenje koja osigurava da 1 min. posle isklјučenja kondenzatora njegov napon ne bude veći od bezopasnog.

8) Prigušnice i transformatore sa većim induktivnim otporom postavlјati što bliže svetilјci.

2. Utičnice i utikači 1) Kontaktna gnezda utičnica su tako napravlјena da obezbeđuju trajan pritisak u

kontaktu sa čepom utikača. 2) Čepovi za struje veće od 10A su cilindrični, pri tome oni mogu biti puni ili šuplјi. 3) Utičnice i utikači za napon veći od bezopasnog imaju kontakt za spajanje žile za

uzemlјenje priklјučnog kabla. 4) Utičnice sa kućištem zaštite IP 55 i veće su tako izrađene da je obezbeđen predviđeni

stepen zaštite, nezavisno do toga da li se utikač nalazi u utičnici ili ne.

172

5) Utičnice sa nominalnom strujom većom od 16 A imaju ugrađen prekidač. Preporučuje se ugradnja blokade tako da nije moguće uvlačenje i izvlačenje utikača dok je prekidač uklјučen.

6) Kod utičnica bez blokiranja udalјenost između kontakata kroz vazduh i po izolacionom materijalu je tolika da ne može nastati kratak spoj usled preskoka luka pri izvlačenju utikača ako su opterećeni 25% jačom strujom od nominalne i pri nominalnom naponu.

7) Utičnice i utikači su izrađeni tako da pri umetanju utikača u utičnicu, čep za uzemlјenje uspostavi kontakt sa gnezdom za uzemlјenje pre spajanja čepova koji vode struju.

8) Materijala za izradu izolacionih delova za učvršćenje čepova koji vode struju i kontaktnih gnezda su keramički ili imaju evivalentna svojstva.

9) Utičnice i utikači nemaju ugrađene osigurače. 11.32 Električni aparati za grejanje i kuvanje 1. Električni aparati za grejanje i kuvanje su izrađeni u skladu sa zahtevima iznesenim u

ovom članu i prema standardu IEC 307. 2. Nosivi delovi konstrukcije aparata za grejanje i kuvanje kao i unutrašnje površine kućišta

su u potpunosti izrađeni od negorivih materijala. Konstrukcija kućišta aprata za električno grejanje je takva da onemogućava odlaganje bilo kakvih

predmeta. 3. Električni aparati za grejanje prostorija su stalno ugrađenog tipa i imaju odgovarajuće

naprave za isklјučenje napajanja u slučaju povišenja temperature iznad dozvolјene. Kućišta su tako izrađena da je pristup delovima pod naponom moguć samo uz upotrebu specijalnog alata.

4. Kuhinjski aparati za kuvanje su izrađeni tako da je isklјučena mogućnost dodira sudova sa delovima pod naponom i da iscurela tečnost ne može da izazove kratki spoj ili da ošteti izolaciju.

5. Električne grejalice napona 400V imaju metalna kućišta sa stepenom mehaničke zaštite najmanje IP 2h i ne mogu se koristiti za grejanje stambenih prostorija.

6. Dozvolјena struja propuštanja (gubitaka) u ugrejanom stanju stalno ugrađenog aparata za grejanje, nije veća od 10 mA kada su uklјučeni svi grejači.

7. Aparati za električno grejanje i kuvanje su tako izrađeni da temperature pojedinih delova ne prelazi veličine navedene u tabeli 11.32-1.

Tabela 11.32-1

Red. br.

Naziv Materijal Dozvolјena temperatura

(oC)

1 ručice za upravlјanje i delovi kojima

se rukuje duže vreme metalni drugi

55 65

2 ručice za upravlјanje i delovi kojima se rukuje , ali sa kojima je potreban

samo kratkotrajni kontakt

metalni drugi

60 70

3 kućišta uređaja za grejanje prostorija pri

temperaturi +20oC 80

4 vazduh koji izlazi iz uređaja za grejanje 110

173

8. Električni uređaji za grejanje koji rade na principu akumulacije toplote, radijatori i električni grejači sa vodom, imaju napravu za automatsku regulaciju temperature.

XII. TEHNIČKI ZAHTEVI ZA ZAŠTITU OD POŽARA 12.1 Oblast primene Ovaj deo pravila primenjuje se na konstrukcione elemente zaštite plutajućih objekata od požara, sistema za gašenje i signalizaciju požara, kao i na protivpožarne uređaje i opremu. Protivpožarna oprema, električna oprema, mašine, sistemi i cevovodi, konstrukcijski elementi objekata i slično, pored ispunjenja zahteva ovog dela, odgovaraju i zahtevima odgovarajućih delova ovih pravila. 12.2 Definicije Definicije i tumačenja koji se odnose na opštu terminologiju navedena su u delu 1. U ovom delu Pravila date su ove definicije i tumačenja: 1. Lako zapalјive tečnosti su opasni tereti klase 3 koji se nalaze u tečnom stanju ili na

temperaturi ne višoj od 15°C u viskoznom stanju, te njihove smese kod kojih pritisak para, ako drugačije nije određeno, pri temperaturi 50°C ne iznosi više od 0,3 MPa. Tačka palјenja lako zapalјivosti tečnosti se određuje odobrenim postupkom.

2. Tečnosti I kategorije su tečnosti koje imaju tačku palјenja para ispod 23°C. Pritisak para tih tečnosti pri temperaturi od 50 °C ne prelazi 0,11 MPa.

3. Tečnosti II kategorije su tečnosti koje imaju tačku palјenja para od 23 °C -55 °C. 4. Tečnosti III kategorije su tečnosti koje imaju tačku palјenja para od 55 °C - 100 °C. 5. Stambene prostorije su kabine za posadu i goste, saloni, kancelarije, sanitarno-higijenske

prostorije, berbernice, izdvojene prostorije za službu, hodnici i ulazi koji vode do tih prostorija.

6. Opasni teret je opasan teret i ambalaža u kojoj se on nalazi. Opasni tereti se klasifikuju prema posebnim propisima.

7. Konstrukcije za zadržavanje vatre su konstrukcije koje obrazuju pregrade, palube, tavanice ili obloge, koje su: 1) u celini izrađene od nesagorivih materijala; 2) izrađene da za vreme standardnog ispitivanja sačuvaju nepropusnost u toku 30 min.

8. Kategorija ugroženosti od požara je stepen ocene rizika od izbijanja požara na plutajućim objektima.

9. Susedne prostorije su prostorije međusobno odvojene pregradom, palubom ili drugom sličnom konstrukcijom, bez otvora ili sa čvrsto zatvorenim otvorima. Prostorije koje su međusobno razdvojene pomoću skidlјivih konstrukcija ili koje u pregradi za razdvajanje ili u palubi imaju nezatvorene otvore, tretiraju se kao jedna zajednička prostorija.

10. Tačka palјenja je minimalna temperatura pri kojoj pare, koje se stvaraju na površini zapalјive tečnosti, obrazuju sa vazduhom smesu koja se dejstvom otvorenog plamena, pali. Određuje se u zatvorenom sudu pomoću instrumenta odobrene konstrukcije i metodom uređenom propisima iz ove oblasti;

11. Prostorije ekonomata su kuhinje, ostave hrane, ostave za čuvanje zaliha i slične prostorije, kao i hodnici koji vode do tih prostorija.

12. Zona tereta je prostor koji se nalazi između dve vertikalne ravni, pod pravim uglom u odnosu na osnu ravan objekta, koje obuhvataju tankove tereta, skladišta, koferdame i prostor pumpi. Pomenute ravni se poklapaju sa pregradama koferdama ili krajnjim pregradama skladišta, a njihov presek sa palubom zove se „granica palube od dela zone

174

tereta ispod palube”. Kod objekta sa trankom, ili kod objekta sa nestrukturnim tankovima tereta, smatra se da se paluba poklapa sa gornjom površinom tankova tereta;

13. Glavni deo zone tereta nad palubom je prostor ograničen: - bočno - produžetkom bočne oplate naviše iznad linija palube na boku; - na pramčanoj i krmenoj strani - ravnima nagnutim pod uglom od 45° prema

unutrašnjosti zone tereta, koji se oslanjaju na stranice palube od dela zone tereta ispod palube;

- s gornje strane - horizontalnom ravni na visini od 3 m iznad palube; - termin: „dopunski deo zone tereta nad palubom” označava prostor obrazovan od

sfernih delova koji nisu uklјučeni u glavni deo zone tereta nad palubom i poluprečnici tih sfernih delova iznose:

- 1 m - oko otvora koji služe za pristup u prostor pumpi; - 2 m - oko odušnika tanka.

14. Zaštićena zona je prostor iznad palube koji je ograničen: - po visini - horizontalnom ravni postavlјenom 3 m iznad palube, - po dužini objekta - vertikalnim ravnima postavlјenim od tereta koji treba zaštititi, - poprečno-vertikalnim ravnima koje predstavlјaju produžetak oplate objekta.

15. Kontrolne stanice su prostorije u kojima se nalaze oprema za upravlјanje objektom, radionica i razglasni uređaji, centralna protivpožarna stanica, vatrogasna stanica, akumulatori i agregati za osvetlјenje za slučaj nužde, kao i prostorija izvora energije za slučaj nužde.

16. Standardno ispitivanje vatrootpornosti je određivanje stepena izdržlјivosti uzorka na zagrevanje s bilo koje strane koje se vrši u ispitnoj peći, zavisno od vremena zagrevanja do određenih temperatura, a na osnovu propisa kojima se uređuje ova oblast;

17. Konstruktivna zaštita je kompleks pasivnih sredstava konstruktivne protivpožarne zaštite čiji je cilј: - sprečavanje pojave požara; - ograničavanje širenja vatre i dima na objektu; - stvaranje uslova za sigurnu evakuaciju lјudi iz brodskih prostorija i sa broda, kao i za

uspešno gašenje požara, 18. Zaštićena prostorija je prostorija u kojoj postoji sistem za gašenje požara ili automatska

signalizacija za otkrivanje požara. 19. Vatrogasna stanica je mesto gde su koncentrisani uređaji za uklјučivanje protipožarnih

sistema, predmeti protivpožarne opreme ili pokazivači signalizacije. 20. Glavna vatrogasna stanica je prostorija ili deo prostorije gde su koncentrisane stanice za

signalizaciju otkrivenih požara i dalјinskih uređaja za uklјučivanje protipožarnih sistema (ako se oni predviđaju) postavlјeni na mestu ili na drugim kontrolnim stanicama, koje su direktno povezane sa mostom i u toku upotrebe objekta imaju osiguranu stalnu službu.

21. Materijali odgovarajući čeliku su negorivi materijali koji zahvalјujući svojim svojstvima, ili izolaciji koja ga pokriva, imaju konstrukciona svojstva i vatrooptpornost kao čelik, koji pokazuje na kraju odgovarajućeg delovanja vatre pri standardnom ispitivanju vatrootpornosti.

22. Stacionarna (nepokretna) palubna obloga je čitava palubna obloga koja se nanosi direktno na metalnu palubu, uklјučujući antikorozivnu zaštitu i lepilo, ali bez dekorativnih obloga (linoleum, tepisi, i dr).

23. Protivpožarna oprema su prenosna aktivna sredstva zaštite od požara (aparati, inventar i potrošni materijal), koja služe za: - gašenje požara; - osiguranje rada posade pri gašenju požara;

175

- osiguranje rada protivpožarnih sistema. 24. Evakuacioni put je put iz objekta koji vodi od bilo koje tačke na objektu do spolјnog

prostora ili sigurnog i bezbednog prostora u objektu; 25. Koridor evakuacije čini konstrukcija objekta kojom se ograničavaju prostori za

komunikaciju (hodnici, stepeništa i sl.) i tako sprečava prodor plamena i dima iz prostorija za boravak i drugih prostorija ugroženih požarom, a koje imaju takve karakteristike (otpornost na požar, širina, visina i dr.) da omogućavaju da lica zatečena u požaru mogu bezbedno (samostalno ili uz pomoć spasioca) napustiti objekat;

12.3 Neutralni materijali Svi neutralni materijali dele se na: 1. Negorive materijale koji pri zagrevanju do 750°C ne gore i ne stvaraju zapalјive gasove u

količini koja je dovolјna da se mogu sami zapaliti. 2. Gorive materijale, materijale koji u toku ispitivanja gore ili stvaraju zapalјive gasove u

količini dovolјnoj za njihovo samozapalјenje. 12.4 Gorivi materijali Gorivi materijali dele se na: 1. Gorive materijale koje sporo šire vatru - materijale relativno dobro suprostavlјene širenju

plamena po površini, pri čemu ta karakteristika je dokazana jednim od metoda ispitivanja prema nacionalnim ili međunarodnim propisima iz ove oblasti.

2. Gorive materijale koje brzo šire vatru - materijale čije osobine ne odgovaraju osobinama materijala koji sporo šire plamen.

12.5 Nepokretne palubne obloge Nepokretne palubne obloge deblјine 5 mm i više dele se na: 1. Nezapalјive palubne obloge - nepokretne palubne obloge deblјine 5 mm i više, koje u

toku ispitivanja ne stvaraju zapalјive gasove u količini dovolјnoj za održavanje plamena u trajanju od preko 10 s.

2. Zapalјive palubne obloge - nepokretne palubne obloge deblјine 5 mm i više, koje u toku ispitivanja održavaju gorenje sa plamenom u trajanju od preko 10 s.

12.6 Tkanine

Tkanine i premazi koji se koriste pri izradi zavesa, roletni i drugih sličnih visećih predmeta, ispituju se prema metodama ispitivanja zapalјivosti visećih tkanina, i dele se na teško zapalјive i lako zapalјive.

12.7 Karakteristike zapalјivosti Karakteristike zapalјivosti širenja plamena po površini, zapalјivosti palubnih obloga,

stepena vatrootpornosti konstrukcija i ispitivanja gorenja tkanina se određuju po metodama definisanim u nacionalnim i međunarodnim propisima iz ove oblasti.

12.8 Nadzor nad gradnjom i pregledi tokom eksploatacije objekta

Opšti zahtevi koji se odnose na postupak nadzora nad gradnjom i pregledima u eksploataciji, te zahtevi u pogledu dokumentacije koja se dostavlјa nadležnom organu na pregled i odobrenje navedeni su u delu 1 ovih pravila.

12.9 Obim nadzora

176

Za vreme gradnje i prepravke plutajućeg objekta, nadzoru od strane nadležnog organa podležu opšte konstrukcijske mere u cilјu protivpožarne zaštite, materijal koji se postavlјa na unutrašnje strane prostora, sa gledišta njihovih svojstava u vezi sa opasnošću od požara dokazanim ispravama o usaglašenosti, te sistemi za signalizaciju i gašenje požara propisani ovim pravilama. Protivpožarni inventar se proverava u smislu njegove kompletnosti prema propisima o normi opreme i sredstava za gašenje požara ovog dela pravila .

12.10 Odobrenje novih sredstava za zaštitu od požara Za odobrenje primene novih aktivnih sredstava za borbu protiv požara i pasivnih

sredstava protivpožarne zaštite, nadležnom organu se dostavlјaju dokumenti o dozvoli za upotrebu, isprave o usaglašenosti sa podacima o stepenu zapalјivosti ili opasnosti od požara njihovom primenom. U opravdanim slučajevima, nadležni organ može zahtevati izvođenje proba, u cilјu provere podataka.

12.11 Opšti plan objekta Na svakom ugostitelјskom plutajućem objektu, plutajućoj sali, stambenoj lađi,

pontonskim, hangarima kao i proizvodno-procesnim postrojenjima na glavnoj vatrogasnoj stanici, kontrolnoj stanici ili na vidlјivom mestu u hodnicima, i predvorjima postavlјa se crtež opšteg plana objekta koji jasno pokazuje:

1. raspored kontrolnih stanica; 2. raspored zaštićenih prostorija; 3. raspored konstrukcije za zadržavanje vatre; 4. raspored vatrogasnih hidranata; 5. raspored protivpožarne i spasilačke opreme. 6. raspored zbornih prostora i plan evakuacije s objekta. Osim navedenog crteža, postavlјaju se i odgovarajuća dokumenta za postupanje u slučaju požara, u skladu sa kategorijom ugroženosti od požara plutajućeg objekta, definisanom posebnim propisima. 12.12 Izmene Sve izmene u protivpožarnoj zaštiti broda se odmah unose u crteže navedene u tački

12.11. 12.13 Opšti konstrukcijski zahtevi Zahtevi iz tačaka 12.14 do 12.21. predstavlјaju opšte konstrukcijske zahteve za

protivpožarnu zaštitu plutajućih objekata. Dodatni zahtevi za pojedine tipove objekata dati su u ovim pravilima.

12.14 Zahtevi za materijal 1. Konstrukcijske pregrade, palube i grotla mašinskih i kotlovskih prostora su izrađeni od

čelika, ili su ekvivalentne konstrukcije. 2. Ako se za izradu nadgrađa i kućica primenjuju aluminijumske legure, a za nadstrešnice

na terasama i platformama drvo, ispunjavaju se zahtevi iz 1. 3. Termička i zvučna izolacija grotala, pregrada i paluba mašinskih i kotlovskih prostora je

izrađena od nesagorivih materijala. 4. U kontrolnim stanicama, stambenim prostorima i prostorijama ekonomata, uklјučujući i

hodnike koji u njih vode, nepokretne palubne obloge deblјine 5 mm i više su nezapalјive, i ne stvaraju otrovne ili eksplozivne gasove. Tavanice su izrađene od materijala koji

177

sporo širi plamen. U hodnicima i pregradama stepenica kontrolnih stanica, stambenih i službenih prostorija dekorativni premazi palubnih obloga imaju osobinu sporog širenja plamena po površini.

5. Ako ova pravila dozvolјavaju primenu sagorivog materijala za izradu unutrašnjih pregrada, skeleta, izolacije, obloga, dekorativnih elemenata, nameštaja i druge opreme kontrolnih stanica, stambenih prostorija i prostorija ekonomata u tom slučaju, količina ovakvog materijala je što manja. U svim spomenutim slučajevima, kada se ne može izbeći, upotreba drveta, ovo mora biti podvrgnuto protivpožarnoj impregnaciji (uklјučujući materijal od drveta koji služi za završnu obradu i izradu predmeta opreme za ostavu za čuvanje hrane i nameštaj koji se izrađuje od tvrdog drveta).

6. Za unutrašnju obradu plutajućeg objekta ne primenjuju se lakovi, boje i drugi slični premazi sa nitroceluloznom ili nekom drugom lako zapalјivom osnovom. Navedeni premazi pri sagorevanju ne stvaraju prevelike količine dima ili druge otrovne materije. U tankovima tereta, koferdama, pumpnim stanicama, u području teretnih paluba i na drugim mestima gde je moguće sakuplјanje eksplozivnih para, ne upotreblјavati aluminijumske boje.

7. Tkanine i premazi koji se koriste za izradu zavesa, roletni i drugih sličnih visećih predmeta, su teško zapalјivi. Tekstilne i slične palubne obloge u hodnicima, kućištima, pultevima upravlјanja, stambenim i službenim prostorijama ne šire po površini brzo vatru. Zabranjena je upotreba madraca i jastuka od vate i sličnih sagorivih materijala.

8. Sve sudove za sakuplјenje sagorivih otpadaka izrađivati od nesagorivih materijala i oni nemaju nikakve otvore na stranama i na dnu.

12.15 Izlazi, vrata, stepenice i liftovi . Mere za ograničavanje promaje, od prodiranja dima i

vatre 1. Izlazi iz prostorija, stepenica, vrata i izlazi u slučaju nužde - svetlarnici su u skladu sa

zahtevima za opremu. 2. Sve unutrašnje i spolјašnje stepenice su izrađene od negorivog materijala. Stepenice se

mogu obložiti materijalom sa otpornošću na požar u trajanju do 30 min. 3. Liftovi su zatvoreni u kućišta od čelika ili od materijala iste vrednosti, izrađena tako da

nije moguć prodor dima i plamena iz jednog međupalubnog prostora u drugi. U tu svrhu predvideti sredstva za zatvaranje, koja ograničavaju promaju i prodiranje dima.

4. U vertikalnom pravcu vazdušni prostori iza obloge pregrada stepenica, kućišta i sl, kao i otvori u palubama za prolaz cevi i kablova, u svakoj palubi su dobro zaptiveni nesagorivim materijalom.

12.16 Spremišta lako zapalјivih materijala i predmeta i gorivih materijala 1. Spremišta lako zapalјivog materijala i predmeta (fenjera, boje i spremnici lako zapalјivih

tečnosti i sl) se ne nalaze u istom nadgrađu ili kućici sa stambenim prostorijama. Ako se spremišta za čuvanje lako zapalјivog materijala i predmeta nalaze u istom nadgrađu sa stambenim prostorijama ili prostorijama u kojima je dozvolјena upotreba otvorenog plamena, ili pušenje, tada sve površine koje ograđuju to spremište, su od čelika ili ekvivalentne konstrukcije koja ne propušta gasove. Izlaz iz tih spremišta vodi na otvorenu palubu.

2. Zapalјive tečnosti sa tačkom palјenja para ispod 43°C koje ulaze u sastav zaliha, čuvaju se u skladištima u posebnim metalnim tankovima. Skladišta i tankovi imaju odušnike izvedene napolјe, sa mrežicama za zaustavlјanje plamena. Ukupna zapremina tankova za čuvanje zapalјivih tečnosti na objektu ne prelazi 150 l. Vrata skladišta se otvaraju prema otvorenoj palubi i imajui natpis „OPASNOST OD POŽARA”. Na objektima gde ne

178

može postojati posebno skladište za čuvanje zapalјivih tečnosti, dozvolјava se njihovo čuvanje u čeličnim sanducima ili ormanima. Ormani ili sanduci imaju vrata koja se čvrsto zatvaraju, ili poklopce sa bravama i ventilacione cevi sa mrežama za zaustavlјanje plamena (protivpožarne mrežice). Ormani ili sanduci nisu u blizini stambenih prostorija. Tečnosti se unutar ormana ili sanduka čuvaju nalivene u dobro zatvorenim metalnim rezervoarima. Rezervoari su pričvršćeni u kućištima obloženim nesagorivim materijalom, kod koga je isklјučena mogućnost varničenja. Ukupna zapremina rezervoara za zapalјive tečnosti, za čuvanje na objektu, ne prelazi 40 l.

3. Skladišta za čuvanje sagorivog materijala (oprema, prostori za prtlјag, poštanske kabine, spremište filmskih traka i slično) ne nalaze se blizu stambenih, mašinskih i teretnih prostora. Ako taj uslov ne može biti ispunjen, pregradni zidovi su od čelika ili sa izolacijom od nesagorivog materijala. Preporučuje se da izlazi iz tih spremišta vode na otvorenu palubu, ili u hodnike koji imaju direktan izlaz na otvorenu palubu.

4. Krpe koje se koriste za brisanje, kao i rezervne, čuvati u skladištima izvan mašinskog prostora. U mašinskom prostoru mogu se držati krpe koje su u upotrebi ali one se nalaze u posebnim čeličnim zatvorenim sanducima.

5. Pirotehnička sredstva, izuzev onih koja su namenjena za čamce i splavove za spašavanje, držati u dobro zatvorenim metalnim ormanima.

12.17 Grejanje 1. Sva grejna tela su takve konstrukcije i postavlјena na takav način da ne mogu neposredno

izazvati požar.Temperatura na površini grejnog tela ne prelazi 60°C. U protivnom grejna tela se štite maskama, pri čemu temperatura na površini tih maski ne prelazi 60°C .

2. Električno grejanje ispunjava zahteve ovih pravila, deo 11. 3. Pri grejanju naftom može se koristiti gorivo čija tačka palјenja nije ispod 55°C. Peći na

tečno gorivo imaju sakuplјače isteklog goriva, čija je zapremina dovolјna za smeštaj čitave sadržine potrošnog suda goriva pri nagibu objekta.

4. Tela koja za grejanje koriste vodu su udalјena najmanje 25 mm od zapalјivih konstrukcija.

5. Grejna tela parnog i električnog grejanja su udalјeni najmanje 50 mm od bokova i pregrada. Ako su bokovi i pregrade obložene drvetom, furnirom ili drugim zapalјivim materijalom, delovi izloženi zagrevanju grejnim telom su zaštićeni toplotnom izolacijom od nezapalјivih materijala. Ako takve izolacije nema, grejna tela su udalјena od obloge najmanje 150 mm. Električne grejalice su u pravcu zračenja udalјene najmanje 1 m od zapalјivih delova.

6. Peći za grejanje su udalјene od zapalјivih delova najmanje 500 mm. Rastojanje može biti smanjeno do 250 mm, ako su ti delovi zaštićeni nezapalјivom toplotnom izolacijom. Ovo rastojanje može biti još više smanjeno ako između toplotne izolacije i zapalјive konstrukcije vazduh može slobodno strujati. Minimalno rastojanje se ne propisuje, ako su delovi konstrukcije postavlјeni oko peći i ognjišta u potpunosti urađeni od nezapalјivog materijala. Rastojanje između vrata ložišta i zapalјive pregrade nije manje od 1,25 m. Ono se može smanjiti do 1 m, ako je pregrada nezapalјiva ili je izolovana krovnim čelikom po sloju azbesta deblјine 5 mm. Ispod otvora ložišta i usisa vazduha peći i ognjišta postavlјaju se limovi zaštite od crnog lima. Peći su dobro pričvrćšene kako se usled lјulјanja objekta ne bi pomerale.

7. Pomoćni kotlovi za grejanje vode ili za davanje pare, kao i njihovi gorionici su odobrenog tipa konstrukcije i ispunjavaju zahteve propisa o kotlovima na pomorskim brodovima.

179

8. Na mestima gde cevi parnog grejanja prolaze kroz drvene ili pregrade koje imaju oblogu od zapalјivog materijala, predviđeni su protivpožarni prolazi širi od cevi za najmanje 50 mm sa svake strane, koji imaju azbestnu izolaciju deblјine 2 mm, presvučenu crnim limom.

Za cevi vodenog grejanja prolazi su širi od cevi za najmanje 25 mm sa svake strane, pri tom azbestna izolacija nije obavezna.

9. Dimne cevi, peći se završavaju iznad najvišeg nadgrađa najmanje 0,5 m. Otvori dimnih cevi su udalјeni najmanje 2 m od granice zone tereta. Prolazi dimnih cevi kroz pregrade i palube su tako izolovani da temperatura na mestu njihovog dodira sa pregradom i palubom ne pređe 60°C. Rastojanje od dimnog kanala do zapalјivog dela konstrukcije iznositi najmanje 350 mm. Dimne cevi su dobro pričvršćene i snabdevene hvatačem varnica.

12.18 Kuhinje i kuhinjski šporeti 1. Kuhinje nisu u prostorijama koje se nalaze do spremišta lako zapalјivih sagorivih

materijala, u prostoru za gorivo i mazivo, osim distribucionih mesta gde se nalaze boce utečnjenog gasa za uređaje u domaćinstvu.

2. Pregrade i palube kuhinja su od čelika ili ekvivalentne konstrukcije, i u oba slučaja imaju odgovarajuću izolaciju. Konstrukcije oko kuhinjskih šporeta su obložene nesagorivom toplotnom izolacijom opšivene čeličnim limom koji prelaze preko dimenzija šporeta najmanje 500 mm.

3. Iz svake kuhinje koja opslužuje više od 50 lica postoji najmanje dva izlaza, osim kuhinje koje rade na električnu energiju i na paru, koje mogu imati samo jedan izlaz.

4. Kuhinjski šporeti mogu biti električni, gasni i raditi na tečno ili čvrsto gorivo isklјučujući slučajeve kada se prema ovim pravilima primena čvrstog, tečnog goriva i utečnjenog gasa ne dozvolјava. Tečno gorivo za kuhinje ima temperaturu palјenja koja odgovara III kategoriji.

5. Ispod gorionika šporeta koji rade na tečno gorivo se postavlјaju tacne za sakuplјanje iscurelog goriva (koja imaju najmanje 75 mm visoke rubove), koje prelaze preko gabarita gorionika najmanje 100 mm.

6. Dnevni tankovi goriva se ne postavlјaju u kuhinjama. 7. Dimne cevi kuhinjskih šporeta unutar prostorija su obložene toplotnom izolacijom iz

nezapalјivog materijala tolike deblјine da se spolјašnja površina izolacije ne zagreje iznad 60°C.

8. Prostorije sa gasnim potrošačima osim zahteva iz dela 9 ispunjavaju i ove zahteve: 1) ne nalaze se ispod gornje palube i imaju dobru ventilaciju koja omogućuje

uklanjanje proizvoda sagorevanja i izmenu vazduha; 2) ako se prostorija ipak delimično nalazi ispod gornje palube onda ona ima veštačku

ventilaciju a iznad gasnog šporeta se postavlјa izduvni poklopac; 3) u donjem delu prostora grejača vode predvideti ventilacionu rešetku čija površina

preseka nije manja od 0,02 m2 po svakom grejaču; 4) pregrade i palube su gasonepropusne, visina pražnica otvora vrata iznosi najmanje

150 mm. Ne dozvolјava se postavlјanje stubišta i liftova koji vode od stubišta i liftova do nižih prostorija.

12.19 Osvetlјenje 1. Osvetlјenje na plutajućim objektima je električno i ispunjava zahteve dela 11 ovih

pravila. Na ugostitelјskim plutajućim objektima, plutajućim hotelima i stambenim lađama za smeštaj više od 12 lica osim opšte rasvete predvideti sigurnosnu i protivpaničnu rasvetu koja ispunjava zahteve:

180

1) Osvetlјava prostor i evakuacione puteve i obezbeđuje minimalni nivo osvetlјenosti od 50 lux u osi na nivou poda u trajanju od 2 h;

2) Protivpanična rasveta obezbeđuje minimalni nivo osvetlјenosti od 50 lux oznaka za evakuaciju i osvetlјenost od najmanje 1 lux u osi na nivou poda u trajanju od 2 h.

2. Primena petrolejskih svetilјki dozvolјena je samo na objektima bez mehaničkog postrojenja i izvora električne energije, i na kojima nema drugih sredstava osvetlјenja. Lampe na petrolej se postavlјaju u specijalno obešene metalne fenjere sa kardanskim zglobovima, pričvršćene i dobro zaštićene od udara. Vrh fenjera je najmanje 350 mm udalјen od plafona, pri čemu plafon iznad fenjera je zaštićen metalnim limom prečnika 150 mm obešenom ili postavlјenim na nesagorivi toplotno-izolacioni materijal.

12.20 Ventilacija 1. Ventilacioni sistem na objektu je u skladu sa delom 9 ovih pravila. 12.21 Tankovi i cevovod goriva 1. Postavlјanje tankova goriva i polaganje cevovoda je u skladu sa odgovarajućim

zahtevima iz dela 9 ovih pravila. 12.22 Dodatni zahtevi za ugostitelјske plutajuće objekte 1. Unutar trupa i nadgrađa ugostitelјskih plutajućih objekata sledeći konstrukcijski delovi su

od čelika, ili drugog ekvivalentnog materijala: 1) grotla iznad mašinskog i kotlovskog prostora; 2) ograda stepeništa; 3) pregrade palube koje dele stambeni od službenog, mašinskog, kotlovskog prostora ,

kao i od tankova goriva; 4) pregrade i palube skladišta lako zapalјivog i sagorivog materijala, kao i kuhinja ili

drugih prostorija u kojima se čuva ili upotreblјava gorivo; 5) prolazi koji služe za evakuaciju gostiju i posade. Navedeni konstrukcijski delovi, uz saglasnost nadležnog organa, mogu se izvesti kao protivpožarne konstrukcije.

12.23 Protivpožarne zone

Na ugostitelјskim plutajućim objektima koji imaju kabine za spavanje, trup nadgrađa i kućice su podelјeni na vertikalne protivpožarne zone pomoću poprečnih protivpožarnih pregrada, tako da dužina svake zone, ne iznosi više od 40 m. Protivpožarne pregrade se pružaju od jednog do drugog boka po čitavoj širini trupa, nadgrađa i kućice, a po visini se pružaju do dna od gornje palube nadgrađa ili kućice. Protivpožarna pregrada može imati skok (stepenicu) pri čemu deo palube koji obrazuje skok, takođe je vatrootporan.

12.24 Vrata u protivpožarnim pregradama

Vrata u protivpožarnim pregradama, imaju otpornost na požar kao i sama pregrada i otvaraju se i zatvaraju sa obe strane. Vrata su samozatvoriva i imaju pokazivač položaja sa natpisom „OTVORENO -ZATVORENO”. Ostali otvori izrezani u protivpožarnim pregradama su od nesagorivog materijala tako da se ne poremeti vatrootpornost pregrade. Zatvorivi otvori u drugim protipožarnim razdelnim površinama su zaptiveni samo protiv prolaza plamena.

12.25 Stepenice

181

Stepenice koje polaze samo kroz jednu palubu, su ograđene na jednoj od dva nivoa protipožarnim konstrukcijama i samozatvorivim vratima. Stepenice koje prolaze kroz više paluba su ograđene na svim nivoima, protivpožarnim konstrukcijama i samozatvorivim vratima, i imaju izlaz na otvorenu palubu. Ako postoji odgovarajući sistem gašenja požara rasprskavanjem, nije potrebno da se ograđuju službene stepenice, koje služe samo za povezivanje paluba, kod kojih se ne postavlјa zahtev za postojanje izlaza.

12.26 Materijal Za izradu skeleta, opločenja unutrašnjih paluba, pokrova izolacije bokova, pregrada, plafona i

nameštaja, ne primenjuje se materijal koji omogućuje brzo širenje plamena. 12.27 Zaptivke (čepovi) Vazdušni prostor ispod podloge, oplate i opšivke je podelјen zaptivkama (čepovima) od

nesagorivog materijala, koje su nepropusne, bez zazora pritisnute, radi sprečavanja promaje, a postavlјene su jedna od druge na rastojanju najmanje od 14 m.

12.28 Protivpožarni sistemi i uređaji

Zahtevi tačaka 12.30 do 12.64 primenjuju se na protivpožarne sisteme i sve uređaje i opremu za gašenje požara na plutajućim objektima. Ako se na objektu predviđa primena dodatnih sistema za gašenje požara, pored ovih koji se traže u ovom delu oni takođe ispunjavaju zahteve navedene u dalјem tekstu.

12.29 Konstrukcija

Protivpožarni sistemi, uređaji i oprema su po konstrukciji tako izrađeni da u svim slučajevima eksploatacije budu sigurni i spremni za brzu upotrebu.

12.30 Sistem za gašenje požara vodom 1. Sistemom gašenja požara vodom, s mehanički pogonjenom protivpožarnom pumpom, su

opremlјeni plutajući objekti-proizvodno procesna postrojenja, sa ugrađenim motorom snage 110 kW i više. Sistem gašenja požara vodom ne mora postojati na objektima na kojima posadu čini manje od tri lica.

2. Mehaničke protivpožarne pumpe ugrađene na objektima kao nezavisne protivpožarne pumpe, imaju isti kapacitet kao kalјužna pumpa, ali nikako manji od 0,80 kapaciteta te pumpe.

3. Protivpožarne pumpe obezbeđuju najmanje dva vertikalna kompaktna mlaza, crevima maksimalne dužine postavlјenim na objektu, sa mlaznicom prečnika 12 mm pri protoku vode u količini ne manjoj od količine navedene u 2, a da pri tome pritisak u bilo kojem požarnom hidrantu ne bude manji od 0,2MPa.

12.31 Zahtevi za protivpožarne pumpe 1. Protivpožarne pumpe su pogonjene nezavisnim mehaničkim pogonom. Pogon preko

kaiša nije dozvolјen, izuzev u slučaju pogona pumpe od ugrađenog motora posredstvom klinastih kaiševa, koji obezbeđuju dobar prenos obrtnog momenta i u slučaju da jedan od kaiševa pukne.

2. Pogon protivpožarnih pumpi ima dovolјan izvor energije da može obezbediti rad pumpe u svim uslovima eksploatacije objekta.

3. Ugrađene protivpožarnene pumpe mogu biti prilagođene za druge potrebe na objektu, ako su na objektu ugrađene najmanje dve pumpe sa samostalnim pogonom, od kojih je

182

jedna uvek spremna za brzo uklјučivanje u rad prema osnovnoj nameni. Ako na objektu postoji jedna vatrogasna pumpa, ona se može koristiti za druge potrebe na objektu samo uz kratkotrajnu upotrebu vode (npr. za pranje paluba, sidrenih ždrela, i sl). Pumpe i cevovodi predviđeni za požarnu službu se ne koriste za pretakanje goriva, ulјa ili drugih zapalјivih tečnosti, ili kao balastne pumpe za tankove koji se naizmenično pune gorivom i balastom.

4. Kao ugrađene protivpožarne pumpe mogu se koristiti sanitarne, balastne, drenažne i druge pumpe, ako njihov kapacitet i napor odgovaraju požarnim pumpama.

5. Pumpe koje u požarnom cevovodu mogu da stvore pritisak veći od dozvolјenog, imaju sigurnosne ventile za odvod vode iz potisnog u usisni cevovod, kao i manometre ugrađene na potisnom cevovodu ispred ventila za odvajanje. Sigurnosni ventili su regulisani na pritisak koji je najviše 10% veći od pritiska u požarnom cevovodu.

6. Ugrađene protivpožarne pumpe i njihovi usisi su postavlјeni ispod vodene linije objekta. Ako je pumpa postavlјena iznad navedene linije onda je samousisna. Protivpožarne pumpe imaju mogućnost usisavanja vode iz dva kingston-ventila, postavlјena na suprotnim bokovima broda.

12.32 Cevovodi 1. Prečnici u delovima glavnih cevovoda za gašenje požara vodom i ogranaka koji se vode

od njih su toliki da brzina protoka vode u cevima ni u jednom od delova ne pređe 4 m/s. Pritisak u požarnom cevovodu ne prelazi 0,7 MPa.

2. Delovi cevovoda sistema gašenja požara vodom, koji prolazi kroz prostorije koje se ne greju i preko otvorene palube, imaju zapornu armaturu, za isklјučenje od cevovoda koji prolaze kroz prostorije koje se greju i imaju sredstva za ispuštanje kondenzata.

3. Na usisu i potisku svake protivpožarne pumpe postaviti zaporne ventile, na usisima se mogu postaviti zasuni, a ako ima dve i više centrifugalnih pumpi, na potisnim cevovodima svake pumpe postaviti nepovratno zaporni ventil.

4. Čelični cevovodi sistema za gašenje požara vodom imaju i s unutrašnje i spolјašnje strane antikorozivnu zaštitu. Armatura je izrađena od bronze, mesinga ili drugog sličnog materijala otpornog na koroziju. Zaptivači spojeva su od materijala otpornih na dejstvo sredstava za gašenje požara.

12.33 Požarni hidranti 1. Ugostitelјski plutajući objekti, plutajuće sale, plutajući hoteli i stambene lađe kapaciteta

više od 12 lica i površine veće od 150 m2 imaju unutrašnju i spolјnu hidrantsku mrežu za gašenje požara. Svaki požarni hidrant ima zapornu vatrogasnu spojku tipa „STORZ”. Hidranti na otkrivenim palubama imaju lako skidlјivi poklopac.

2. Požarni hidranti su smešteni na objektu tako da omogućuju istovremeno davanje dva mlaza na bilo koje mesto na objektu. Požarne hidrante postavlјati na ovim mestima:

1) na otvorenim palubama - pored izlaza iz nadgrađa i kućišta, kao i pored teretnih grotala; 2) unutar prostorija - u hodnicima, u predsoblјima, u mašinskim odelјenjima i kotlarnicama. 3) u neposrednoj blizini pristupnog mosta. Požarne hidrante postavlјati najviše 1,35 m iznad palube ili poda. Na svakoj palubi kao i

u većim prostorijama i dugim hodnicima požarni hidranti su međusobno udalјeni najviše 20 m.

Svi vatrogasni hidranti su obeleženi oznakom, obojeni crvenom bojom i numerisani. 3. Napajanje unutrašnjih i spolјašnjih požarnih hidranata kod plutajućih objekata bez

ugrađene protivpožarne pumpe se može ostvariti i priklјučkom na kopnenu vodovodnu mrežu.

183

1) Pritisak na spojnici nije manji od 300 kPa. 4. U mašinskim odelјenjima i kotlarnicama proizvodno-procesnih postrojenja, se postave

najmanje po 2 požarna hidranta na suprotnim bokovima, na objektima snage motora do 750 kW je postavlјen jedan požarni priklјučak uz samu požarnu pumpu, neposredno između pumpe i zapornog ventila. U mašinskom prostoru snage motora ispod 220 kW može se postaviti jedan požarni hidrant uz samu požarnu pumpu (između pumpe i zapornog ventila).

5. Plutajući dokovi i hangari su opremlјeni kolektorima sa brzodemontažnim spojnicama, koji su postavlјeni na otvorenim palubama i određeni za davanje vode drugim plovilima.

12.34 Vatrogasna creva i mlaznice 1. Vatrogasna creva ispunjavaju ove zahteve:

1) dužina creva nije manja od 10 m i ne veća od 20 m za požarne hidrante postavlјene na otvorenim palubama, a za požarne hidrante postavlјene u prostorijama ne manja od 10 m;

2) Broj vatrogasnih creva odgovara broju požarnih priklјučaka postavlјenih na objektu. 3) U blizini svakog hidrantskog priklјučka se nalazi vatrogasno crevo, zajedno sa

univerzalnom mlaznicom. Vatrogasna creva čuvati na bubnju ili u metalnim nezaklјučanim ormarićima. Metalni ormarići, sa pripadajućom vatrogasnom opremom, imaju natpis „N” (hidrant).

4) Univerzalne mlaznice omogućavaju dobijanje kompaktnog i raspršenog mlaza. 5) Standardni prečnici usnika vatrogasnih mlaznica su veličine od 12, 14 i 16 mm, tako

da se obezbedi maksimalna potrošnja vode kroz dva mlaza od pumpe najmanjeg kapaciteta. Na malim objektima mogu se upotreblјavati standardne mlaznice prečnika manjeg od 12 mm.

12.35 Ispitivanje sistema za gašenje požara na čvrstoću i nepropusnost. Sistem za gašenje požara vodom se ispituje na čvrstoću u radionici, a na nepropusnost

posle montaže na objektu, prema tabeli 12.36-1. Tabela 12.36-1

RB Naziv dela koji se ispituje Probni hidraulički pritisak (MPa) U radionici Na objektu 1 Cevovod od kingston-ventila do

pumpe - 0.2

2 Cevovod od pumpe do protivpožarnih priklјučaka

1,5 p Ispitivanje u radu

3 Armatura 1,5 p, ali ne manje od 0.2 MPa

U sklopu sa sitemom

Napomena p - radni pritisak u sistemu.

1) - ako se ispitivanje vrši posle montaže na objektu pritiskom datim u tabeli onda ispitivanje u radionici ne vršiti.

12.36 Drugi sistemi za gašenje požara 1. Primena drugih sistema gašenja požara na objektima koji se koriste kao dopuna sistema

za gašenje požara vodom (gašenje požara penom, uglјendioksidom, itd) je u skladu sa tehničkim pravilima za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe.

184

12.37 Automatska signalizacija požara mašinskih i kotlovskih odelјenja utomatsku signalizaciju za otkrivanje požara, ako nije određena stalna posada, imaju

mašinska i kotlovska odelјenja sa automatizovanim upravlјanjem mašinskog uređaja. 12.38 Zahtevi za električne komponenete sistema za zaštitu od požara Svi električni uređaji, instrumenti, električna mreža sistema požarne signalizacije

odgovaraju zahtevima dela 11 ovih pravila. 12.39 Smeštaj prijemnih stanica Objekti sa signalizacijom za otkrivanje požara imaju zbirno mesto za pokazivanje mesta

pojave požara, gde su smeštene prijemne stanice signalizacije za otkrivanje požara u čuvanim prostorijama i uklјučivanje signala za upozoravanje posade i gostiju o pojavi požara.

12.40 Oprema automatske signalizacije Oprema automatske signalizacije pojave požara je odobrenog tipa. 12.41 Ručni električni sistem za dojavu požara Ugostitelјski plutajući objekti , plutajuće sale i plutajući hoteli kapaciteta više od 100 lica

kao i stambene lađe kapaciteta više od 12 lica su opremlјeni ručnim električnim sistemom za dojavu požara:

1. u hodnicima; 2. u predsoblјima; 3. u salonima površine preko 50 m²; 4. u mašinskim odelјenjima.

12.42 Smeštaj davača Davače postavlјati na izlazima iz prostorija na lako pristupačnim i lako uočlјivim mestima, pod uslovom da rastojanje između njih ne prelazi 15 m. 12.43 Obeležavanje davača Svi davači ručne požarne signalizacije su obojeni crveno. Dugmad davača se nalazi ispod stakla. 12.44 Sistem za glasovno obaveštavanje i uzbunjivanje Ugostitelјski plutajući objekti, plutajuće sale i plutajući hoteli kapaciteta više od 250 lica

kao i stambene lađe kapaciteta više od 12 lica, osim sistema iz 11.42, imaju i sistem za glasovno obaveštavanje i uzbunjivanje, koji se aktivira automatski na impuls centrale za dojavu požara.

12.45 Stabilni sistem za gašenje požara Ugostitelјski plutajući objekti, plutajuće sale, plutajući hoteli i stambene lađe površine

veće od 800 m² ili kapaciteta više od 300 lica se opremaju stabilnim sistemom za gašenje požara. Projektovanje i ugradnju vrše priznate firme od strane nadležnog organa.

12.46 Smeštaj opreme Svi predmeti protivpožarne opreme su smešteni tako da u svako doba budu spremni za

upotrebu. Oni su uvek lako pristupačni.

185

12.47 Prenosivi ručni protivpožarni aparati Prenosivi ručni protivpožarni aparati su standardni i, osim toga ispunjavaju opšte zahteve.

1. Ne dozvolјava se upotreba aparata za gašenje požara s punjenjem koje oslobađa otrovne gasove.

2. Aparati za gašenje požara na otvorenim palubama imaju punjenje koje omogućuje njihovu primenu u zimskom periodu, pri niskim temperaturama do -30°C .

12.48 Konstrukcija Konstrukcija ručnih prenosivih aparata ispunjava ove zahteve:

1. kapacitet aparata na penu nije manji od 9 l; 2. ručni aparati za gašenje požara tipa „S” (sa prahom) sadrže minimum 6 kg praha, a aparati sa CO2 5 kg gasa;

3. ako se koriste aparati sa drugim sredstvom za gašenje požara onda njihova efikasnost je kao kod aparata na penu kapaciteta 9 l;

4. aparati imaju sigurnosne uređaje koji ne dozvolјavaju pucanje tela aparata, pod dejstvom pritiska koji prelazi dozvolјene granice;

5. masa prenosivih protivpožarnih aparata ne prelazi 20 kg. 12.49 Opremanje prostora aparatima za gašenje požara Opremanje prenosivim aparatima za gašenje požara u zavisnosti od namene prostorija

vršiti u skladu sa tabelom 12.50-1. 12.50 Razmeštaj ručnih prenosivih aparata za gašenje požara Razmeštaj ručnih prenosivih aparata za gašenje požara odgovara zahtevima:

1. aparate za gašenje požara postavlјati na mestima koja su zaštićena od direktnog dejstva sunčevih zraka i atmosferskih uticaja, tj. na visini ne većoj od 1,5 m, računajući od palube ili od poda prostorije do ručke aparata, i ne bliže od 1,5 m, računajući od grejnog tela ili drugog izvora toplote;

2. protivpožarne aparate postavlјati u specijalne držače, nosače koji omogućuju njihovo dobro učvršćivanje i brzo skidanje;

3. u stambenim prostorijama protivpožarni aparat se nalazi najviše 15 m daleko od mesta za koji je namenjen. Pristup do aparata je omogućen samo kroz jedna vrata;

Tabela 12.50-1

Rb Naziv prostorije Tip aparata Broj aparata u prostoriji 1 Kontrolna stanica Sa CO2 ili prahom 4 2 Prostorija

sa elektro-opremom Sa CO2 ili prahom 1

3 Mašinski prostor Sa penom ili prahom 1 4 Kotlarnica Sa penom ili prahom 1 (za snagu motora do 110 kW) 5 Kuhinja Sa penom i CO2 ili

prahom 2

6 Skladišta lako zapalјivih materija

Sa penom ili prahom 1

186

7 Prostorije sa elektrogeneratorima

ukupne snage preko 220 kW

Sa CO2 ili prahom

1 (dopunski)

8 Prostorija sa ERT Sa CO2 ili prahom 2 + 1 (dopunski ako je ERT u MP)

9 Pumpne stanice tereta i stanica

za izdavanje goriva

Sa penom ili prahom

1

10 Stambene i službene prostorije

Sa penom ili prahom 2 za svaku grupu prostorija sa zajedničkim hodnikom

11

Izdvojene prostorije koje se greju ili hlade

uređajima na čvrsto, tečno gorivo i utečnjeni gas

Sa penom ili prahom

1

12

Otvorene palube na ugostitelјskim

plutajućim objektima, plutajućim

salama, kupatilima i stambenim lađama

Sa penom ili prahom

1 po palubi na svakih 20 m;

2 po palubi za objekte dužine veće od 20 m

13

Otvorene palube na ostalim objektima

Sa penom ili prahom

1 za objekte dužine do 20 m; 2 za objekte dužine veće od 20

m

12.51 Metalni sanduci sa agensom Metalni sanduci sa peskom ili drvenom strugotinom natoplјenom sodom ispunjavaju ove

zahteve: 1. Zapremina sanduka je 100 l. 2. Svaki sanduk ima lako otvoriv poklopac, uređaj za njegovo držanje u otvorenom položaju i lopatu za razbacivanje peska.

3. Metalne sanduke sa peskom postavlјati u kotlovsko odelјenje, i to na mestima gde su stavlјene goruće ili lako zapalјive materije, na mesta dovoda i razvoda goriva, i druga, u vezi sa požarom opasna mesta gde se može razliti gorivo ili druge zapalјive tečnosti. U mašinskim i pumpnim prostorijama mogu se primenjivati samo sanduci sa drvenom strugotinom natoplјenom sodom. U tim prostorijama sanduci sa peskom nisu dozvolјeni. Umesto jednog sanduka sa peskom ili strugotinom može se dozvoliti prenosivi protivpožarni aparat sa penom ili praškom.

12.52 Protivpožarne ponjave Protivpožarne ponjave ispunjavaju ove zahteve:

1. dovolјno su čvrste i nepropusne; 2. izrađene su od negorivog materijala, može se upotrebiti čisti zbijeni filc bez dlaka; 3. ponjave za gašenje plamena su veličine 1,5 x 2,0 m. One se čuvaju u posebnim navlakama izrađenim od tankog gvožđa, ili u ormarićima sa lako otvorivim vratima ili poklopcima.

187

12.53 Posebni zahtevi za ponjave za gašenje požara U svim proizvodno-procesnim postrojenjima, pontonskim i plutajućim stanicama,

mašinski prostori i kotlarnice sa mašinama i kotlovima, koji rade sa tečnim gorivom, kao i prostorije gde se koristi tečno gorivo, su opremlјeni sa 2 ponjave za gašenje požara.

12.54 Komplet protivpožarnih sredstava Komplet protivpožarnih sredstava ispunjava ove zahteve:

1. Komplet po objektu sadrži: 1) protivpožarnu sekiru - 1 komad; 2) protivpožarnu polugu - 1 komad; 3) protivpožarnu čaklјu - 1 komad;

2. Protivpožarna sredstva su učvršćena na vertikalnim metalnim pločama i postavlјena na lako pristupačnim mestima. Ploča i sredstva su obojena crveno. 12.55 Protivpožarna vedra Protivpožarna vedra postaviti na otvorenoj palubi u drvene nosače, snabdeti ih bilјnim

konopcem dovolјne dužine, obojiti crveno i postaviti na njima natpis „Protivpožarna oprema”. Postaviti 2 vedra po objektu.

12.56 Komplet lične zaštitne opreme Komplet lične zaštitne opreme po članu posade pri gašenju požara sadrži:

1. vatrogasni šlem koji pruža efektivnu zaštitu od udara; 2. zaštitne rukavice od materijala koji ne provodi elektricitet i štite od plamena i toplote;

3. sigurnosni pojas sa priklјučkom za konopac; 4. sigurnosni konopac; 5. prenosna svetilјka, koja svetli najmanje 3 h.

12.57 Dodatna protivpožarna oprema Na plutajućim hotelima dužine 80 m i više je postavlјena dodatna stacionarna požarna

pumpa za slučaj nužde, koja ispunjava zahteve: 1. kao pogon pumpe za slučaj nužde koristiti dizel motor ili elektromotor koji se napaja strujom od dizel generatora za slučaj nužde, ili priklјučak električne energije sa kopna. Ako se za pogon pumpe koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem, u prostoriji pumpe za slučaj nužde je postavlјen dnevni tank goriva zapremine dovolјne za rad pumpe u toku najmanje 8 h;

2. pumpa je spojena na magistralu požarnog cevovoda; 3. kapacitet požarne pumpe za slučaj nužde omogućuje istovremeni rad najmanje 2 ručne mlaznice sa najvećim prečnikom mlaznice usvojenim za određeni objekat, pri računskom pristisku. Ako je predviđeno da se pumpa za slučaj nužde koristi i za druge sisteme gašenja požara vodom ili penom, njen kapacitet treba da je odgovarajuće uvećan, da bi se obezbedio istovremeni rad jednog od drugih sistema, koji zahteva najveću količinu vode,

4. pumpa, izvor energije za njen pogon i kingston-ventili su tako raspoređeni da ne ispadnu iz pogona ako se požar pojavi u prostoriji gde je smeštena glavna protivpožarna pumpa;

5. ulaz u prostoriju gde je smeštena pumpa je nezavisan od prostorije u kojoj se nalazi glavna protivpožarna pumpa. Pumpa nije smeštena ispred kolizione pregrade.

188

12.58 Posebni zahtevi Na plutajućim hotelima dužine manje od 80 m, kao protivpožarna pumpa za slučaj nužde

može se koristiti prenosiva motorna pumpa, koja ispunjava ove zahteve: 1. manometarska visina usisavanja pumpe obezbedi istovremeni rad dveju požarnih mlaznica;

2. pogonski motor pumpe omogućuje lako i brzo startovanje kako pri visokim tako i pri niskim temperaturama okolnog vazduha do -5°C. Tank goriva ima zapreminu koja obezbeđuje rad pumpe u trajanju od 1,5 h. Količina goriva potrebna da se napuni taj tank se nalazi na objektu kao rezerva;

3. veličina i tip armature za spajanje skidlјivih creva i mlaznica odgovara veličini i tipu armature usvojene na objektu za stacionarni sistem gašenja požara vodom;

4. motorne pumpe su opremlјene alatom i priborom, prema specifikaciji proizvođača;

5. prenosive motorne pumpe čuvati na palubi u posebnim ormanima ili sanducima. 12.59 Hidrantska mreža Na plutajućim hotelima i stambenim lađama sa više paluba i sa kabinama za spavanje,

hidrantska mreža je kružna. Radi uklјučivanja pojedinih delova mreže, na lako pristupačnim mestima postaviti ventile.

12.60 Prenosivi ručni aparati za gašenje požara u stambenim prostorijama U stambenim prostorijama ne dozvolјava se postavlјanje prenosivih ručnih aparata na

CO2 ili aparata na druge agense za gašenje požara. 12.61 Univerzalne mlaznice Vatrogasna creva na palubama imaju univerzalne mlaznice koje omogućavaju dobijanje

kompaktnog i raširenog mlaza. 12.62 Dopunski zahtevi za ugostitelјske plutajuće objekte, plutajuće hotele, plutajuće sale i

stambene lađe kapaciteta više od 12 lica 1. Kapacitet plutajućeg objekta iz ove tačke se određuje prema kriterijumu korisne

površine koja se koristi za kolektivni boravak gostiju (ishrana, piće, zabava i sl.) i iznosi najmanje 1.4 m2 po licu. 2. Kapacitet plutajućeg objekta, osim ispunjenja zahteva iz stava 1. ovog člana

ispunjava i zahteve za ispunjenje vremena za bezbednu evakuaciju po posebnim propisima, rastojanja bezbednosti i stabiliteta objekta. 3. Širina evakuacionog puta na najužem mestu plutajućeg objekta nije manja od

veličina propisanih u tabeli 12.65-1: Tabela 12.65-1

Najveći broj lica po palubi objekta*

do 220

221- 240

241- 260

261- 280

281- 300

301- 320

321- 340

341- 360

361 i više

Širina (m)

1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9

Napomena: - Najveći broj lica se određuje prema zahtevu tačke 12.65. - Na objektima kapaciteta do 200 lica se, po odobrenju nadležnog organa, širina može

smanjiti na 1 m (vidi stav 15)

189

4. Dužina evakuacionog puta koji ne pripada koridoru evakuacije (etažni hodnici, prolazi) ne prelazi 35 m. Dužina može biti do 55 m, ako je prostor kroz koji vodi ovaj put zaštićen stabilnim sistemom za zaštitu od požara i bezbednim sistemom za ventilaciju i klimatizaciju.

5. Elementi konstrukcije trupa i nadgrađa kojima je ograničen koridor evakuacije imaju otpornost na požar najmanje 30 min. 6. Noseći elementi konstrukcije trupa i nadgrađa imaju otpornost na požar najmanje

30 min. 7. U objektima sa više od 2 palube nadgrađa postoji mogućnost izlaza s svakog

sprata evakuacionim putem u najmanje 2 smera preko 2 nezavisna izlaza. 8. Nadležni organ može izuzeti zahtev iz stava 5. ovog člana plutajućim hotelima i

stambenim lađama ako su ispunjeni uslovi: 1) na svakom spratu nadgrađa ima najviše 6 kabina ukupnog kapaciteta 10

lica; 2) udalјenost vrata kabine do stepeništa nije duža od 10 m; 3) udalјenost od najudalјenijeg dela javnog prostora do stepeništa nije duža

od 15 m; 9. Prostori za organizovanje zabavnih i drugih programa kapaciteta od 50 do 500 lica

imaju najmanje 2 izlaza prema koridorima evakuacije, a na svakih dodatnih 500 lica se obezbeđuje još 1 izlaz; 10. Na svim ulazima i izlazima koridora za evakuaciju se postavlјaju vrata otpornosti

na požar najmanje 30 min. 11. Širina stepeništa koje se koristi kao evakuacioni put na plutajućim objektima sa 2 i

više paluba nadgrađa se određuje prema tabeli 12.65-2: Tabela 12.65-2

Širina stepeništa

(m)

1.1

1.2

1.3

1.4

1.5

1.6

1.7

1.8

Paluba nadgrađa

Najveći broj lica koji koriste stepenište*

1 220 240 260 280 300 320 340 360 2 260 285 310 335 360 385 410 435 3 300 330 360 390 420 450 480 510

Napomena: - Najveći broj lica se određuje prema zahtevu tačke 12.65.

12. Podne, zidne i plafonske obloge prostorija za komunikaciju koja pripadaju koridoru evakuacije (sigurnosna stepeništa, predprostori, pristupi krajnjim izlazima) su od negorivog materijala.

13. Podne obloge koje se postavlјaju na delu evakuacionog puta koji ne pripada koridoru evakuacije (etažni hodnici, prolazi) su klase Bfls1 prema standardu SRPS EN 13501-1.

14. Zidne i plafonske obloge koje se postavlјaju na delu evakuacionog puta koji ne pripada koridoru evakuacije su klase Bs1d0 1 prema standardu SRPS EN 13501-1.

15. Na ugostitelјskim plutajućim objektima, plutajućim hotelima i salama bez palube nadgrađa, kod kojih je evakuacioni put predviđen u potpunosti izvan nadgrađa objekta (spolјni palubni put ili platforma oko nadgrađa koji vodi do pristupnog mosta), podne i zidne obloge imaju otpornost na požar najmanje 30 min. ako su ispunjeni sledeći uslovi:

190

1) dužina palubnog puta ili platforme od izlaza iz nadgrađa do pristupnog mosta nije veća od 35 m; 2) palubni put ili platforma je od čelika ili ekvivalentnog materijala; 3) širina palubnog puta ili platforme je najmanje 1 m, ili 0.6 m u slučaju da objekat ima 2 palubna puta ili platforme koji vode do pristupnog mosta;

4) palubni put je obezbeđen ogradom prema standardu SRPS EN 711; 16. Na ugostitelјskim plutajućim objektima, plutajućim hotelima i salama sa

jednom palubom nadgrađa zahtev iz stava 15. ove tačke se ispunjava ukoliko se na prvom spratu nadgrađa obezbedi sigurnosno stepenište sa spolјne strane nadgrađa koje vodi direktno na palubni put ili platformu na glavnoj palubi, u skladu sa zahtevima iz stava 15. ove tačke.

191

XIII. TEHNIČKI ZAHTEVI ZA SPREČAVANјE ZAGAĐIVANјA 13.1 Primena 1. Pravila o sprečavanju zagađivanja voda sa plutajućih objekata primenjuju se na plutajuće

objekte u gradnji i prepravci i to na ove tipove: 1) ugostitelјske plutajuće objekte, plutajuće sale, plutajuće hotele, stambene lađe

kapaciteta više od 12 lica; 2) proizvodno-procesna postrojenja sa motorima čija snaga iznosi 40kW i više;

13.2 Definicije i tumačenja Definicije i tumačenja u vezi sa opštom terminologijom sadržani su u delu 1. kao u

početnom delu koriste se sledeće definicije: 1. Ispuštanje je svako ispuštanje sa objekta štetnih materija ili otpadnih voda, koje sadrže

takve štetne materije, bez obzira na razloge koji su doveli do ispuštanja, koje obuhvata svako isticanje, curenje, odstranjivanje, prosipanje, proticanje, ispumpavanje, izbacivanje ili pražnjenje.

2. Štetna materija je svaka materija koja pri ulasku u vodu može ugroziti zdravlјe lјudi, naneti štete živim resursima, flori i fauni, pogoršati uslove za razonodu i odmor ili ometati korišćenje voda u druge svrhe.

3. Tečno gorivo je svaki produkt nafte (zemnog ulјa) koji se kao gorivo koristi kod energetskog uređaja objekta, na kome se to gorivo nalazi.

4. Nafta je nafta (zemno ulјe) u bilo kojem obliku, uklјučujući sirovu, tečno gorivo, ostatke nafte, talog nafte i derivate nafte.

5. Smeša nafte je tečnost koja sadrži bilo koji procenat nafte. 6. Ostaci nafte su ostaci koji sadrže naftu. 7. Sirova nafta je zemno ulјe, svaka tečna smesa uglјovodonika koja se u prirodnom stanju

nalazi ispod površine zemlјe, bez obzira da li je ona zbog lakšeg transporta obrađena ili ne a koja sadrži: 1) sirovu naftu iz koje se mogu odstranjivati neki destilati; 2) sirovu naftu u koju se mogu dodati neki destilati.

8. Talog nafte je deo nafte koji se zbog svoje konzistencije (gustine) ne može normalno pumpati i obrađivati pa zbog toga zahteva poseban prijem ili način za odstranjivanje sa objekta.

9. Oprema za filtriranje su filteri ili bilo koja druga kombinacija separatora i filtera čija konstrukcija omogućuje da SZN (stepen zagađenosti naftom) u otpadnim vodama ne prelazi 15 delova/milion (15 ppm).

10. Otpadne vode (fekalne vode) su: 1) vode i drugi otpaci iz svih vrsta toaleta, pisoara i klozetskih šolјa: 2) voda iz umivaonika, kada i slivnika koji se nalaze u medicinskim prostorijama

(ambulanti, bolnici, itd); 3) vode iz prostorija u kojima se nalaze životinje; 4) ostale vode ukoliko se mešaju sa već navedenim otpadnim vodama.

11. Vode iz domaćinskih prostorija su: 1) vode iz umivaonika, tuševa, kada i slivnika: 2) vode iz perionica; 3) vode iz kuhinje, i drugih prostorija prehrambenog bloka.

12. Uređaj za preradu otpadnih voda je uređaj u kome se otpadne vode prečišćavaju i dezinfikuju.

192

13. Sabirni tank je tank posebno građen za sakuplјanje i čuvanje neobrađenih tečnosti koje su zagađene štetnim materijama.

14. Smeće su sve vrste otpadaka u vezi sa ishranom, životom i eksploatacijom (osim sveže ribe i njenih otpadaka) koje se obrazuju u toku normalne eksploatacije objekta i stalno ili povremeno odstranjuju.

15. Uređaj za palјenje smeća (spalјivač smeća) je uređaj za smanjenje zapremine i mase smeća putem palјenja.

16. Uređaj za sakuplјanje smeća (sakuplјač smeća) su tankovi, uređaji za sakuplјanje i čuvanje smeća.

13.3 Obim nadzora nad gradnjom 1. Tehnički nadzor nadležnog organa na sprečavanju zagađivanja voda sa plutajućih

objekata unutrašnje plovidbe obuhvata: 1) razmatranje i odobrenje tehničke dokumentacije u delu koji se tiče sprečavanja

zagađivanja. 2) nadzor nad izradom i montažom na objektu:

(1) uređaja za filtriranje; (2) uređaja koji signalizira da se ispušta tečnost sa SZN veći od 15 ppm; (3) uređaja za obradu otpadnih voda; (4) sistema pumpanja, predaje i sakuplјanja zaulјenih ili otpadnih voda, uklјučujući

sabirne tankove i standardne spojeve; (5) uređaje za palјenje smeća (spalјivač smeća); (6) sistema goriva; (7) sistema ulјa; (8) sistema cevovoda na pontonskim i plutajućim stanicama; (9) uređaja za sakuplјanje smeća (sakuplјač smeća).

2. Ispitivanje opreme, uređaja i sistema koji su izrađeni i/ili montirani na objektu pod nadzorom nadležnog organa.

13.4 Tehnička dokumentacija Pre izrade opreme, uređaja, elemenata sistema i instrumenata nadležnom organu se

dostavlјa na odobrenje tehnička dokumentacija: 1. Uređaj za filtriranje

1) tehnički opis i princip rada filtera; 2) sklopni crtež sa potrebnim presecima (konstrukcija filtera, glavne dimenzije,

upotreblјeni materijal i obloge); 3) crtež montaže pumpi i drugih uređaja koji ulaze u sastav uređaja za filtriranje; 4) crteži zavarenih spojeva (kućišta, temelјnih okvira i drugih delova) sa podacima o

zavarivanju; 5) šema za posluživanje sistema (u području uređaja za filtriranje; 6) principijelna električna šema opreme, šema upravlјanja, regulisanja, kontrole,

signalizacije i zaštite; 7) program ispitivanja prototipa i serijskih proizvoda; 8) spisak važnih delova sa mehaničkim osobinama materijala i veličinama probnog

hidrauličkog pritiska. 2. Uređaj koji signalizira da je ispušteno više od 15 ppm:

1) opis principa rada sa tehničkim parametrima, uputstvo za rad i posluživanje, podaci o sigurnosti (overava se viđeno);

2) sklopni crtež;

193

3) specifikacija materijala i proizvoda; 4) principijelna i funkcionalna šema; 5) program ispitivanja prototipa i serijskih uzoraka;

3. Uređaj za preradu otpadnih voda: 1) tehnički opis i princip rada; 2) sklopni crtež sa potrebnim presecima (konstrukcija glavne dimenzije, materijal i

obloge); 3) principijelna električna šema; 4) šema upravlјanja, regulacije, kontrole, signalizacije i zaštite; 5) program ispitivanja prototipa i serijskog uzorka.

4. Sistem za punjenje, predaju i ispuštanje zaulјenih ili otpadnih voda, uklјučujući sabirne tankove i standarde izlivene spojeve: 1) principijelna šema sistema; 2) crteži montaže sabirnih tankova sa podacima o njihovom kapacitetu i načelne šeme

signalizacije nivoa tečnosti, te proračuni kapaciteta tanka; 3) crteži izlivnog spoja sa materijalom i probnim pritiskom.

5. Uređaji za palјenje smeća: 1) tehnički opis i princip rada; 2) sklopni crtež sa potrebnim presecima (konstrukcija, glavne dimenzije, materijal i

obloge); 3) crteži brizgalјki; 4) crteži uređaja za punjenje; 5) šema goriva u području uređaja; 6) principijelna električna šema; 7) šema upravlјanja, regulacije, kontrole, signalizacije i zaštite; 8) program ispitivanja prototipa i serijskih uzoraka.

6. Sistemi goriva i ulјa svih objekata i sistemi cevovoda tereta su u skladu sa zahtevima dela 10 ovih pravila.

7. Uređaji za sakuplјanje smeća (skidlјivi): 1) tehnički opis; 2) sklopni crtež sa potrebnim presecima (konstrukcija, glavne dimenzije, materijali i

obloge); 3) program ispitivanja prototipa (ako je on potreban).

13.5 Ugradnja sertifikovane opreme Izuzetno, pre početka gradnje objekta, nadležnom organu se mogu dostaviti na uvid i

priznanje isprave o usaglašenosti opreme izdate od strane priznatih klasifikacionih društava u oblasti unutrašnje plovidbe ili isprave akreditovanih proizvođača i ispitnih institucija o ispitivanjima prototipova opreme kao i tehnička dokumentacija o montaži te opreme i uređaja na objektu.

13.6 Pregledi i ispitivanja U tabeli 13.6-1 je dat program ispitivanja komponenti sistema.

Tabela 13.6-1 rb Predmet pregleda Osnovni Redovni 1 Uređaj za spr.zag.naftom

1.1 Sabirni tankovi VH S 1.2 Sistemi za pumpanje,spoj VMHPC S 1.3 Sistem goriva VH S

194

1.4 Sistem ulјa VH S 1.5 Sistem cevovoda VH S 1.6 Uređaji za pričvršćivanje VMPC SP 1.7 Signalni uređaj - 15 ppm VMPC SPC 2. Uređaj za

spr.zag.otp.vodama

2.1 Sabirni tankovi VH S 2.2 Sistemi za predaju,spoj VH S 2.3 Uređaj za obradu VMPC SPC 3 Uređaji za

spr.zag.smećem

3.1 Uređaji za spalјivanje VC S 3.2 Uređaji za sakuplјanje S S

Oznake u tabeli znače:

V - vizuelni pregled uz osiguranje pristupa do svakog elementa, kao i otvaranje ili demontaža;

S - spolјašnji pregled; M - merenje istrošenosti, otpora izolacije i sl; H - hidraulička ili pneumatska ispitivanja; P - provera rada mašina, uređaja i njihov spolјašnji pregled; S - provera važećih isprava i/ili žigova da bi se utvrdilo da li su kontrolni instrumenti

pregledani od priznatih ispitnih institucija, ukoliko takve provere treba vršiti. 1. Hidraulička ispitivanja i merenje otpora izolacije se vrše na svakih 8 godina. U

opravdanim slučajevima nadležni organ može odložiti periodičan pregled najviše 6 meseci, na traženje vlasnika ili korisnika. Odložen pregled zamenjuje se vanrednim pregledom čiji obim određuje nadležni organ. Odlaganje periodičnog pregleda ne mora automatski da povlači i odlaganje sledećeg periodičnog pregleda.

13.7. Opšti zahtevi 1. Svaki plutajući objekat –proizvodno procesno postrojenje sa motorom snage veće od 40

kW, plutajuća i pontonska stanica ima: 1) sabirni tank za sakuplјanje zaulјenih voda; 2) tank separatora kalјuže ili kalјužni tank; 3) standardnu priklјučnu prirubnicu za predaju zaulјenih voda u prijemne uređaje; 4) sistem pumpanja i predaje zaulјenih voda.

2. preporučuje se da ima: 1) uređaj za filtriranje; 2) uređaj kojim se daje upozorenje da količina nafte u vodi ne prelazi 15 ppm; 3) uređaj za automatski prekid ispuštanja; 4) sistem ispuštanja;

3. Tankovi tereta i goriva se ne koriste kao tankovi balasta. 4. Sistemi snabdevanja gorivom, ulјem i drugim proizvodima nafte, kao i sistemi cevovoda

tereta na plutajućim i pontonskim stanica, sa stanovišta sprečavanja zagađivanja zbog curenja i prelivanja predmet su razmatranja nadležnog organa.

5. Na svakom objektu, u neposrednoj blizini mesta, odakle se vrši snabdevanje gorivom, ili u mašinskom prostoru, na vidnom mestu, postaviti šeme sistema goriva i ulјa uz prikazivanje rasporeda tankova, odušnih, prelivnih i mernih cevi.

195

6. Uprava može zatražiti da na plutajućim i pontonskim postoje šeme sistema tereta, kao i uputstva za rad sa teretom. Šeme i uputstva postavlјati u neposrednoj blizini mesta za prijem tereta ili na glavnom komandnom pultu, odakle se upravlјa teretom. U šemama postoje podaci o smeštaju armature, tankova, kao i raspored završetka odušnika, prelivnih i mernih cevi.

13.8 Sabirni tankovi za gorivo 1. Kapacitet sabirnih tankova za gorivo je u skladu sa režimom eksploatacije. Određivanje

zapremine tankova predstavlјa predmet razmatranja nadležnog organa. 2. Konstrukcija sabirnog tanka je u skladu sa zahtevima za trup ovih pravila. 3. Sabirni tank, koji je postavlјen na mestu izloženom delovanju temperatura ispod 0°C, kao

i sabirni tank za teško gorivo, imaju mogućnost zagrevanja. 4. Sabirni tankovi imaju:

1) provlaku radi ulaska i čišćenja; 2) odušnik; 3) uređaj koji daje svetlosni i zvučni signal u kontrolnoj sobi za slučaj kad je postignut

nivo od 80% nivoa tanka. 5. Unutrašnje površine tankova i vertikalni zidovi sabirnih tankova koji se koriste za

sakuplјanje separacionih ostataka nafte, su glatke (imaju spolјašnje ukrućenje) i dno je nagnuto prema odvodnom cevovodu.

6. Uređaji za grejanje, ako postoje, su u skladu sa zahtevima za sisteme i cevovode ovih pravila.

13.9 Sistemi pumpanja, predaje i ispuštanja 1. Postavlјanje sistema, raspored ceovovoda za pumpanje, predaju i ispuštanje zaulјene

vode je u skladu sa zahtevima za sisteme cevovoda ovih pravila. 2. Hidraulična ispitivanja armature i cevovoda od sistema pumpanja, predaje i ispuštanja

zaulјenih voda su u skladu sa zahtevima za sisteme cevvovoda ovih pravila. 3. Cevovodi sistema za predaju zaulјenih voda u prijemne uređaje ne spajaju se s drugim

cevovodima koji spadaju u druge sisteme i imaju izlaz na oba boka. U opravdanim slučajevima Uprava može dozvoliti da taj cevovod ima izlaz samo na jedan bok. Izlazni priklјučci ovih cevovoda se postavlјaju na mestima koja su pogodna za priklјučivanje gumenih creva, i imaju standardne izlivne spojeve sa prirubnicom koja odgovara slici 13.9-1 kao i odgovarajući natpis. Izlivne prirubnice priklјučaka su slepe. Na boku, na mestu izlaska priklјučaka, preduzimaju se mere za sprečavanje zagađenja vode, ukoliko dođe do ispuštanja tečnosti usled odvajanja gumenog creva.

Slika 13.9-1

196

Napomena:

Prirubnica je napravlјena za cevi sa unutrašnjim prečnikom do D = 125 mm. Izrađuje se od čelika ili drugog odgovarajućeg materijala sa ravnom prednjom površinom. Prirubnica zajedno sa odgovarajućom zaptivkom, otpornom na naftu i ulјe, izdržava pritisak od 0,6 MPa. Spajanje se vrši pomoću 6 zavrtnjeva, prečnika 20 mm.

4. Sistem predaje zaulјene vode poslužuju pumpe. Pumpe druge namene ili obalske pumpe uz saglasnost Nadležnog organa mogu se koristiti za ispumpavanje. Puštanje u rad i zaustavlјanje sredstava za ispumpavanje se obavlјa ručno. U prostoru izlaznih priklјučaka postoji mesto upravlјanja za dalјinsko isklјučivanje sredstava za ispumpavanje ili postoji dobra veza između mesta posmatranja i mesta gde se kontroliše ispuštanje.

13.10 Uređaji za filtriranje 1. Uređaji za filtriranje osiguravaju koncentraciju zaulјene smese na izlazu koja ne prelazi

15 ppm bez obzira na sadržaj nafte u smesi koja se dovodi u uređaj. 2. Konstrukcija uređaja za filtriranje je takva da omogućuje siguran rad pri nagibu od 22,5°

u odnosu na radni položaj. 3. Predviđena je mogućnost sušenja uređaja za filtriranje. 4. Ako je uređaj za filtriranje konstruisan za automatski režim rada, tada se predviđa

mogućnost i ručnog upravlјanja uređajem. 5. Uređaj za filtriranje je opremlјen sa priborom za kontrolu pritiska, temperature i nivoa,

kao i zaštitnom havarijskom signalizacijom. 6. Na vertikalnim delovima cevovoda ulaska zaulјene vode i ispuštanja prečišćene vode iz

uređaja za filtriranje je predviđen priklјučak za uzimanje uzoraka. 7. Uređaj za filtriranje odobren od priznatog klasifikacionog društva u svrhu ugradnje od

strane priznatog proizvođača a koji omogućava postizanje koncentracije zaulјene vode na izlazu ne više od 15 ppm smatra se da je identičan uređaju koji je napravlјen prema zahtevima ovih pravila.

13.11 Uređaj kojim se upozorava da je ispušteno više 15 ppm nafte 1. Uređaj koji signalizira da sadržaj nafte pri ispuštanju prelazi 15 ppm je takav da

omogućuje davanje signala za prekid ispuštanja, kada sadržaj nafte pri ispuštanju pređe dozvolјenu količinu od 15 ppm.

2. Uređaj daje signal sa tačnošću od + 5 ppm. 3. Uređaj sadrži u sebi pribor za signalizaciju prestanka ispuštanja, daje svetlosni i zvučni

alarm o ispuštanju veće količine nafte od dozvolјene uz mogućnost istovremenog davanja komande za automatski prekid ispuštanja. Signalni uređaj se automatski aktivira kada dođe do bilo kakvog poremećaja u radu pribora koji upozorava da je ispušteno više od 15 ppm. Svetlosni i zvučni signali dolaze do mesta gde se vrši služba.

4. Električna i elektronska signalizacija, sredstva upravlјanja i kontrole pribora kojim se upozorava da je ispušteno više od 15 ppm, su pogodni za dugotrajan rad u uslovima vibracija sa frekvencijom od 2-13,2 Hz pri amplitudi pomeranja od +1mm i sa frekvencijom od 13,2-80 Hz sa amplitudom ubrzanja od + 0,7g.

5. Uređaj kojim se upozorava da je ispušteno više od 15 ppm ispravno radi pri bočnom lјulјanju od 15° na bilo koju stranu normalnog radnog položaja.

197

6. Cevovod za uzimanje uzoraka (proba) se postavlјa na vertikalnim delovima izlivenog cevovoda. Uređaj za uzimanje uzoraka omogućava potpuni sklad između uzetog uzroka i tečnosti koja se ispušta.

13.12 Uređaj za automatski prekid ispuštanja 1. Uređaj za automatski prekid ispuštanja prekida ispuštanje zaprlјane vode sa više od 15

ppm nafte na osnovu signala koji daje uređaj iz 13.11. 2. Prekid ispuštanja može se postići zaustavlјanjem pumpe, zatvaranjem izlivnog ventila ili

aktiviranjem povratnog cevovoda u sabirni tank. 13.13 Opšti zahtevi za uređaje za sprečavanje zagađenja otpadnim vodama 1. Ugostitelјski plutajući objekti, plutajući hoteli, plutajuće sale, stambene lađe kapaciteta

više od 12 lica i plutajući objekti za sport i razonodu kapaciteta više od 6 lica imaju sabirne tankove za sakuplјanje otpadnih voda uz kasniju predaju u prijemne uređaje, standardne izlivne spojeve koji omogućuju tu predaju, a mogu imati i ugrađen uređaj za preradu otpadnih voda.

13.14 Sabirni tankovi 1. Broj i kapacitet sabirnih tankova odgovara režimu eksploatacije i kapacitetu objekta.

Svaki tank ima kapacitet ne manji od 1 m³. Kapacitet tanka na plutajućim objektima za sport i razonodu kapaciteta više od 6 lica nije manji od 0.3 m³.

2. Sabirni tankovi imaju glatke unutrašnje površine (spolјašnje ukrućenje) a dna su im nagnuta prema odvodnom cevovodu. Na postojećim objektima mogu se koristiti strukturni tankovi, ukoliko su pomoću koferdama odvojeni od tanka pitke vode, sanitarne vode, kao i stambenih, službenih i teretnih prostora.

3. Sabirne tankove ispitati probnim pritiskom koji nije manji od 1 bar. 4. Sabirni tankovi imaju:

1) provlaku radi ulaska i čišćenja; 2) sistem za sitnjenje taloga (isitnjivači); 3) sistem za pranje; 4) odušnik; 5) uređaj koji daje svetlosni i zvučni signal u kontrolnoj sobi kada se postigne 80%

nivoa u tanku. 5. Kao usitnjivači mogu se koristiti mehanički uređaji ili druga sredstva za usitnjavanje kao

što su voda, para ili vazduh pod pritiskom. 6. Odušna cev sabirnog tanka otpadne vode se izvodi na otvorenu palubu i ona ima takav

završetak da u stambene prostorije nikako ne može prodreti zagađen vazduh. 7. Sabirni tank postavlјen na mestima gde su moguće temperature ispod 0°C ima uređaj za

zagrevanje. 13.15 Sistem pumpanja, predaje i ispuštanja 1. Postavlјanje sistema i smeštaj cevovoda za pumpanje, predaju ili ispuštanje otpadnih

voda je u skladu sa zahtevima za sisteme cevovoda ovih pravila. 2. Hidraulička ispitivanja armature, i cevovoda sistema pumpanja, predaje i ispuštanja

otpadnih voda su u skladu sa zahtevima za sisteme cevovoda ovih pravila. 3. Cevovode sistema za odvod otpadnih voda u prijemne uređaje ne spajati sa drugim

cevovodima koji pripadaju drugim sistemima predaje. Cevovode izvesti na jedan bok ili direktno na obalski priklјučak. Izlazni priklјučci tih cevovoda se nalaze na mestima koja su pogodna za priklјučivanje gumenih creva i imaju standardne izlivne spojeve sa

198

prirubnicama prema slici 13.15-1 sa odgovarajućim natpisom. Prirubnice na izlivnim priklјučcima su slepe.

4. Sistem za predaju otpadnih voda poslužuju obalne pumpe.

Slika 13.15-1

Napomena:

Prirubnica je namenjena za cevi sa unutrašnjim prečnikom do Dmax = 100 mm. Izrađuje se od čelika ili drugog odgovarajućeg materijala sa ravnom prednjom površinom. Prirubnica zajedno sa odgovarajućom zaptivkom izdržava radni pritisak od 0,6 MPa. Objekti visine boka manje od 5 m mogu imati D =38 mm. Spajanje se vrši sa 4 zavrtnja potrebne dužine prečnika 16 mm.

5. Cevovodi sistema za odvod otpadnih voda, uklјučujući i cev za predaju otpadnih voda su takvi da se mogu prati mlakom vodom, pri tom vodu za pranje odvesti u bilo koji prijemni uređaj ili natrag u sabirni tank na objektu.

13.16 Uređaj za preradu otpadnih voda 1. Sposobnost uređaja za obradu otpadnih voda odgovara dnevnoj potrošnji vode po osobi

kao i režimu eksplatacije. 2. Uređaji za obradu otpadnih voda i sve pripadajuće pumpe, cevovodi i armatura koji

dolaze u dodir sa otpadnim vodama, su dobro zaštićeni od medija koji provode. 3. Uređaj za obradu otpadnih voda osigurava stepen čistoće koji ne prelazi sledeće veličine:

1) biohemijska potreba za kiseonikom (Biochemical Oxygen Demand) BOD5 - 50 mg/l; 2) izmerene čvrste materije (pri ispitivanju na kopnu) -50 mg/l; 3) koli indeks (Fekalne bakterije koliformne) - 250/100 ml* (* ml = mililitar)

4. Ako se za dezinfekciju otpadnih voda koristi hlor, tada slobodan hlor u vodi, koja se odstranjuje sa objekta, ne iznosi više od 5 mg/l vode.

5. Uređaj za obradu otpadnih voda se ispituje kod proizvođača sa probnim pritiskom koji je za 50% veći od radnog, a na objektu pritiskom koji je jednak radnom (ispitivanje nepropusnosti posle montaže).

6. Uređaj za obradu otpadnih voda može se postavlјati u svakoj prostoriji sa veštačkom isisnom ventilacijom.

7. Potrebno je predvideti efikasno pranje i dezinfekciju uređaja, cevovoda i armature, koji ih poslužuju, kako bi se mogli izvršiti radovi u vezi sa remontom i nadzorom.

199

8. Uređaj za obradu otpadnih voda u skladu sa zahtevima Dela XIVa Tehničkih pravila za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe smatra se pogodnim za ugradnju na plutajuće objekte.

13.17 Opšti zahtevi za uređaje za sprečavanje zagađivanja smećem 1. Plutajući objekti imaju uređaje za sakuplјanje smeća, a mogu imati uređaj za obradu

smeća ili uređaj za spalјivanje smeća. 13.18 Uređaji za sakuplјanje smeća 1. Uređaji za sakuplјanje smeća mogu biti pokretni ili strukturni. 2. Ukupan kapacitet uređaja za sakuplјanje smeće odgovara kapacitetu lica na objektu s

obzirom na režim eksplatoacije objekta. 3. Uređaji za sakuplјanje smeća koji su ugrađeni u trup objekta su od čelika. Unutrašnje

površine su glatke sa kosinom dna najmanje 30° prema uređaju za istovar. Otvori za istovar u donjem delu nemaju izdanak, imaju dobro zatvorive poklopce, sa pogonom koji omogućuje siguran rad pri otvaranju u svim uslovima eksploatacije objekta.

4. Pokretni uređaji za sakuplјanje smeća imaju glatke unutrašnje površine i jednostavan način pričvršćivanja na objektu.

5. Pokretne uređaje za sakuplјanje smeća postavlјati na otvorenoj palubi ili u prostorijama koje su izolovane od stambenih, prehrambenih i službenih prostorija i imaju dobru ventilaciju.

6. Uređaji za sakuplјanje smeća imaju poklopce koji dobro zatvaraju otvore za prijem smeća.

7. Pokretni uređaji za sakuplјanje smeća mogu biti od plastike minimalnog kapaciteta 400 l. Preporučuju se posebni uređaji za plastični, stakleni, papirni i ostali otpad.

13.19 Uređaj za spalјivanje smeća 1. Uređaji za spalјivanje smeća, osim onih koji imaju mogućnost pojedinačnog punjenja,

imaju bunker za ubacivanje sa zapornim poklopcima koji se blokiraju tako da ne može doći do njihovog istovremenog otvaranja. Ako postoje ograničenja u pogledu materijala koji se ubacuje, na primer izrađeno ulјe, talog ulјa, itd. navesti u tablici upozorenja. Grotlo za utovar smeća u uređaj koji nema bunker, ima takvo blokiranje da ne može doći do njegovog otvaranja: 1) pri dovodu vazduha za sagorevanje u ložište; 2) kada je temperatura u ložištu viša od temperature palјenja para goriva koja se na

objektu koriste. 2. Obezbeđena je direktna i indirektna kontrola procesa palјenja. 3. Rasprskivači ili drugi uređaji za dovod goriva imaju konstrukciju odobrenu od nadležnog

organa ili priznatog klasifikacionog društva. 4. Rasprskivači imaju blokiranje koje omogućuje dovod tečnog goriva samo u sledećim

slučajevima: 1) ako je rasprskivač u radnom položaju; 2) ako vazduh za sagorevanje dolazi u ložište. 5. Dovod tečnog goriva i rasprskivač ima uređaj za automatski prekid, ako se gorivo pri

palјenju ne upali u roku od 5 s. za slučajeve kada se: 1) prekine dovod vazduha u ložište; 2) ugasi plamen;

(1) prekine dovod struje; (2) pritisak goriva padne ispod dozvolјenog radnog pritiska.

200

6. Rasprskivač ima mogućnost gašenja sa dva mesta, od kojih se jedno nalazi izvan prostorije u kojoj se nalazi uređaj za spalјivanje smeća.

7. Za čuvanje ostataka od sagorevanja predviđaju se prenosive kante s poklopcima, koje su dobro pričvršćeni na objektu, tako da se ne mogu pomerati.

8. Sistem goriva i ispuštanje gasova kod uređaja za spalјivanje smeća je u skladu sa zahtevima za sisteme cevovoda ovih pravila.

9. Površine uređaja za spalјivanje koje se greju imaju izolaciju. 10. Ako za trajan rad nije predviđen poseban usisni ventilator onda programom upravlјanja

rasprskivača sa automatskim palјenjem se osigurava provetravanje prostora za sagorevanje najmanje 3 min. pre palјenja i 3 min. posle gašenja plamena u uređaju za spalјivanje smeća.

11. Uređaj za spalјivanje smeća sa automatskim procesom sagorevanja ima zaštitu i signalizaciju po parametrima koji su navedeni u tabeli 13.19-1.

12. Uređaji za palјenje smeća mogu se nalaziti u mašinskom prostoru ili u posebnim prostorijama. Ako se taj uređaj nalazi u mašinskom prostoru on se odvaja paravanima od susednih mašina, a njegov smeštaj i pričvršćenje je u skladu sa zahtevima ovih pravila.

13. Ako se uređaj za palјenje smeća postavlјa u posebnoj prostoriji, tada predvideti: 1) usisno-isisnu ventilaciju sa dovolјnim dotokom vazduha za rad uređaja; 2) automatsku signalizaciju požara.

Tabela 13.19-1

Neispravnost Signal Autom. Napomena

Visoka temperatura izduvnih gasova

+

Visoka temperatura u ložištu + Zaustavlјanje ventilatora

za dovod vazduha +

Zaustavlјanje isisnog ventilatora

+ Ako postoji

Visoka temperatura teškog goriva +

Niska temperatura teškog goriva

+ Menjanje reda

signalizacije zbog viskoziteta goriva

Nizak pritisak goriva + Ako je dobavna pumpa

neophodna za normalan rad Neuspelo palјenje ili prek. +

Prekid dovoda vazduha za sagor. ili ned.pritisak

+

Automatsko isklјučenje dovoda goriva

+

Svaki rasprskivač ima automatsko

isklјučenje dovoda goriva

XIV. ZNAKOVI BEZBEDNOSTI 14.01 Upotreba

201

1. Na svim plutajućim objektima za privredne svrhe se postavlјaju znakovi bezbednosti izgleda u skladu sa Tehničkim pravilima za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe („Službeni glasnik RS”, broj 30/15), Deo XXV.

2. Znakovi bezbednosti se postavlјaju na vidnim mestima. XV. ROKOVI ZA PRIMENU TEHNIČKIH ZAHTEVA 15.01 Primena

Odredbe ovih tehničkih pravila primenjuju se od dana stupanja na snagu ovog pravilnika na plutajuće objekte za privredne i javne svrhe koji se grade i na plutajuće objekte za privredne i javne svrhe koji nikad nisu bili upisani u domaće upisnike. Na postojeće plutajuće objekte za privredne i javne svrhe primenjuje se Deo XII. Tehnički zahtevi za zaštitu od požara ovih pravila nakon isteka roka od dve godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a ostale odredbe ovog pravilnika nakon isteka roka od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.