Let

- Gavrilo, da li ti mene uopšte slušaš?- Ne.- I to je ceo tvoj odgovor? Trudim se da te naučim nekim stvarima...u ovom svetu nema

pravila...da, nema ih! A ja pokušavam da uspostavim neki red u mom životu a samim tim i u tvom. Ovaj život je sada NAŠ život.

- Nisam tražio časove o životu. Dovoljno već znam.- Ti znaš samo ono što su stavili na tvoj hard disk, a meni su rekli da mogu da te dopunim

određenim informacijama, pored toga što ću te i fizički dopuniti. Želim da budeš smisleniji, maštovitiji, nesebičan, prijatan, pošten, srdačan, pažljiviji prema drugima, iskreniji, humaniji... Eto, to je ono što mi trenutno pada na pamet. Pomozi mi, potrudi se malo...

- (tišina)- Gavrilo, to što si ponovo stvoren znači da ti je pružena još jedna šansa. Iskoristi je, druge

neće biti. Budi bolji. Prethodni TI je bio loš, lakom na iskušenja. - Treće neće biti.- Da, treće šanse neće biti. Svejedno.- Vidiš onu ružu? Ona ima dva trna. Dva trna je smešna cifra. Ima samo jednu,

maksimalno dve prilike se odbrani od sveta. Nije svejedno koliko šansi imaš. Tako i meni nije bio dovoljan jedan par krila da poletim visoko, visoko, do zvezda i da se tamo negde daleko zavučem u neku tamnu rupu. Da zaspim dubokim snom, samo to sam želeo. U snu je najlepše i najstvarnije.

- Ja...potrudiću se da ti napravim najbolji par krila. Nijedan letač mi do sada nije pao! Osim...

- Osim mene. Mila, nisi ti kriva. Ti nam podariš krila i pustiš nas u svet, na nama je da li ćemo se vinuti u visine ili pasti u ambis. Mada, ako se ja pitam: u visine se pada, leti se u ambis.

Tras.