Internet pretraživači

Sadržajinternet................................................................................................................................................2

Servisi Interneta...................................................................................................................................4

Internet Pretraživači............................................................................................................................5

Lociranje Informacija Na Web Stranama..............................................................................................6

Pretraživanje........................................................................................................................................7

Rezultati Pretraživanja.......................................................................................................................10

Preuzimanje Podataka Sa Mreže........................................................................................................11

Gugl (Google).....................................................................................................................................13

Gugl Proizvodi................................................................................................................................14

Reklamiranje..................................................................................................................................14

Aplikacije.......................................................................................................................................15

Preduzetnički Proizvodi...................................................................................................................16

Afere I Kultura................................................................................................................................16

Jahu (Yahoo)......................................................................................................................................17

Domaći Search Engine........................................................................................................................18

Problemi Domaćih Pretraživača..........................................................................................................18

Www.Yusearch.Com.......................................................................................................................19

Www.Srbko.Com............................................................................................................................19

Www.Trazim.Com..........................................................................................................................19

Www.Aladin.Co.Yu.........................................................................................................................19

Www.Krstarica.Com.......................................................................................................................19

Literatura ..........................................................................................................................................20

Internet pretraživači

Internet

Internet je globalna računarska mreža. Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internakonekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.

Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rođendana“, ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.

Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.

2

Internet pretraživači

Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao:

„Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju.“

Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontroverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio „neverne tome“ da se NCP može isključiti po želji.

Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.

3

Internet pretraživači

Servisi Interneta

Postoje brojne definicije koje se bave Internetom, ali, najjednostavnije rečeno, on predstavlja mrežu svih mreža.

Princip rada Interneta sličan je, upravo, principu rada telefonskih sistema. Dok oni, koristeći telefonske linije prenose glas, Internet ih koristi za prenos informacija. Uz pomoć telefonske linije i modema (uređaj koji digitalne signale iz računara pretvara u analogne, koji su pogodni za prenos putem telefonske linije. Prilikom prijema podataka, modem obavlja inverzan posao, jer iz modulisanog izdvaja digitalne signale koje prosleđuje računaru, računar poziva Internet servis provajdera, nakon čega se vrši povezivanje na Internet. Konektujući se na mrežu svih mreža, računar i sam postaje deo mreže.

Internet je komunikacioni medij koji predstavlja globalno sredstvo za komunikaciju u današnjem informacionom društvu. Sam Internet, kao što je već rečeno, predstavlja mrežu velikog broja umreženih računara širom sveta, koji su međusobno povezani pomoću optičkih kablova, telefonskih linija, satelitskih veza i drugih vidova komunikacionog povezivanja. Celokupna mreža funkcioniše na osnovu određenih protokola.

Popularnost Interneta ogleda se u činjenici da broj korisnika raste neverovatnom brzinom, tako da svi podaci o eventualnom broju računara i korisnika veoma brzo zastarevaju. Što se tiče servisa Interneta, njihov tačan broj ne može se precizno odrediti, iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni, a potom nestali.

Bilo kako bilo, oni se mogu svrstati u pet kategorija, i to u: javne (web, news, razgovor putem Interneta) - osnovne (e-mail, telnet, ftp) - sigurnosne (PGP, SSH, Kerberos) - sistemske (Ping) i - servise za pretraživanje (Veronica, Netfind, WAIS).

4

Internet pretraživači

Internet pretraživači

Internet pretraživač predstavlja internet servis, čija je svrha traženje informacija na Internetu, i to uglavnom zadavanjem ključnih reči, a mnogo ređe odabirom ponuđenih stavki. Ishod pretrage se najčešće prikazuje kao spisak veb sajtova koji sadrže traženu informaciju, uz mogućnost da se ponuđeni veb sajtovi posete sa strana pretraživača. Jedan od najpoznatijih svetskih pretraživača je Gugl (Google).

Internet pretraživači su, u osnovi, ekspertski sitemi koji imaju za cilj stvaranje što više heuristika sposobnih za pomoć ekspertskom sistemu u predviđanju šta je to što korisnik traži.

Specijalizovni internet pretraživači za svrhu imaju traženje informacija u vezi sa specifičnom oblašću.

5

Internet pretraživači

Lociranje informacija na web stranama

S obzirom na ogromnu količinu informacija na internetu, lociranje informacija postaje sve teže. Tražene informacije mogu se naći na ogromnom broju web strana. Od pojave interneta, sam smisao lociranja informacija se promenio, pre smo odlazili u biblioteku, tražili knjigu određene tematike, uzimali knjigu, gledali indeks na kraju knjige i na osnovu indeksa pronalazili stranu knjige i traženu informaciju. Sada imamo internet i pretraživanje je mnogo brže, ali su izvori informacija mnogo razuđeniji. Pa, internet što se tiče lociranja informacija, predstavlja naglu i ekstremnu decentralizaciju informacija i podataka. Kako locirati informaciiju na takvoj strukturi? Koji program koristiti? (Slika 1.)

Problem se može rešiti filtriranjem (specijalizacijom upita pretrage) tj. daljim pretraživanjem unutar rezultata, kojim dobijamo manji broj strana koji sadrže tražene infornmacije. Ali može se dogoditi da tražene informacije budu u različitim kontekstima, što lociranje traženih pojmova čini znatno težim. Pretraživač web strana nam pomaže samo utoliko, koliko da nas dovede do strane koja sadrži tražene informacije. Međutim, sada je potrebno locirati informaciju na samom web sajtu, odnosno web strani. Tu nam značajno može pomoći umešnost programera, odnosno dobro organozovan web sajt (stranica). Pod dobrom organizacijom sajta (stranice) podrazumeva se dobra organizacija podataka po nekom principu (npr. stranica sa vestima: vesti bi trebalo bi da budu sortirane po datumu i/ili važnosti. Dobar primer je sajt http://www.b92.net ). Ukoliko ovo nije slučaj, možemo pokušati pretragom iz samog internet browsera (internet pretraživača) komandom find (npr. kod IE 6.0 dobija se iz menija edit find , pa onda unesemo tačno ime pojma koji tražimo, ukoliko se on nalazi na toj stranici (na kojoj vršimo pretraživanje ), pojam će biti označen (highlight). Naravno, ovakvo pretraživanje je semantičko, a ne logičko. Za logičko, odnosno smisaono pretraživanje moramo iščitavati sadržaj stranice u potrazi za željenim sadržajem.

6

Internet pretraživači

Slika 1. Traženje informacija na internetu, različiti metodi

Pretraživanje

Veliki rast informacija ponuđenih na webu putem interneta otvara pitanje pronalaženja i vrednovanja ponuđenog materijala. Za pronalaženje potrebnih informacija, odnosno za njihovo lociranje na internetu postoje specijalizovani programi tzv. pretraživači. Pretraživači informacije lociraju pretraživanjem. Postoje dve osnovne tehnike pretraživanja koje koriste pretraživači :

-pretraživanje pomoću ključnih reči

-kataloško pretraživanje

Pretraživački program koji pretražuje pomoću ključnih reči, baziran je na principu pretraživanja baze podataka web strana koje sadrže tražene ključne reči.

7

Internet pretraživači

Podatke vraća u vidu web strana koje sadrže ključne reči. Rezultati se sortiraju po broju pojavljivanja ključnih reči na web strani.

Drugi način traženja je prolazak kroz web katalog putem područja. Prikazujemo stablo pojmova koje nas vodi do traženih web adresa. Ovaj način pretpostavlja poznavanje područja. Moramo unapred poznavati koji niz pojmova nas vodi do tražene teme. Naravno, moguće je prolaziti niz stablo i metodama eliminacije ili pokušaja, a možemo jednostavno slediti intuiciju.

Ukoliko želimo da dobijemo što tačnije rezultate pretraživanja treba da koristiti napredno pretraživanje. Naime, kada u pretraživač upišemo samo jednu reč dobićemo sve stranice koje sadrže tu reč. A, kada u pretraživač upišemo izraz od više reči dobićemo stranice koje sadrže bilo koju od upisanih reči. Da bismo precizirali šta tražimo, možemo upotrebiti mogućnost naprednog pretraživanja i sa mnogo manje muke i truda pronaći željeni izraz. Od specijalnih znakova možemo upotrebiti: '', +, -, *, i, ?.

- upotrebom navodnika kod upisivanja više reči pretraživač će pronaći samo stranice koje sadrže reči koje smo upisali i to tačno istim redosledom,

- upotrebom znaka ''+'' pretraživač će pronaći sve stranice koje sadrže te reči, ali bez obzira na poredak,

- upotreba znaka ''-'' nam omogućuje da iz pretrage izbacimo stranice koje sadrže reč posle ''-'',

- upotreba znaka ''*'' nam omogućuje da upišemo samo deo neke reči , a ostalo zamenjujemo znakom ''*''

- upotreba znaka ''?'' zamenjuje bilo koji znak ili slovo u izrazu koji tražimo.

8

Internet pretraživači

Slika 2. Izgled pretraživača Google

Slika 3. Vraćeni rezultat pretrage na Google pretraživaču za pojam: dif

9

Internet pretraživači

Rezultati pretraživanja

Najčešće nećemo iz prvog pokušaja dobiti web sajt na kojem se nalazi ono što tražimo. Zato je bitno znati čitati i analizirati dobijene rezultate, pošto iz njih možemo saznati gde smo pogrešili i šta još treba dodati. Ponovo ćemo se fokusirati na Google, koji prednjači u odnosu na ostale pretraživače. Google prikazuje po deset rezultata na jednoj stranici. Povratkom informacija pretraživač nam vraća :

• naziv sajta koji ponekad može biti samo URL tog sajta (kada stanica nema naziv ili nije potpuno indeksirana)

• isečak dela teksta (gde je traženi termin pronađen)

• kategorije u kojoj je taj sajt katalogiziran

• url

• keširan sadržaj (optimizovane informacije koje ima pretraživač u svojoj bazi u vezi sa tom stranicom)

• slične strane (strane koje sadrže iste ili slične informacije kao i tražena strana)

Moguće je vezati više parametara pretraživanja odjednom, i na taj način suziti rezultat pretraživanja, odnosno dobiti relevantnije rezultate pretraživanja.

U najpoznatije internet pretraživače spadaju : Google, Altavista, Yahoo…

U poslednje vreme, zbog ogromne količine informacija, javljaju se specijalizovani programi za pretraživanje određenih oblasti. Npr. pretraživači umetničkih dela (pretraživači aukcijskih kuća za aukcijsko nadmetanje preko interneta), pretraživači za kupovinu preko interneta(e-Bay, Amazon…).

10

Internet pretraživači

Preuzimanje podataka sa mreže

Na početku je potrebno razjasniti razlike izmedju tipova podataka, koje mozemo preuzeti sa interneta. U jedan tip spadaju same web strane odnosno tekst na njima koji preuzimamo, a u druge spadaju podaci za koje nam je potreban odgovarajući program da bi ih reprodukovali na našim računarima, npr. muzika (mp3 fajlovi, za njihovu reprodukciju potreban je winamp), slike (jpg datoteke potreban je ACDSee), tekstualni dokumenti (potreban je Microsoft Word), itd.

Za prvi tip podataka preuzimanje vršimo prostim čuvanjem stranica na našem lokalnom hard disku (npr. kod IE6.0 čuvanje vršimo komandom file save as). Za drugi tip podataka radimo takozvani download tj.preuzimanje. Preuzimanje je moguće izvršiti na dva načina. Prva opcija, koja je integrisana u sam Windows operativni sistem, vrši se desnim klikom na link ili ime fajla koji želimo download-ujemo i odabiranjem opcije save as. Druga opcija je specijalizovani program za download, ili takozvani download menadžer. Download menadžeri su programi za napredno skidanje fajlova sa interneta. U njima su podržanje opcije za npr. preuzimanje više fajlova odjednom, nastavak preuzimanja predhodno preuzimanog fajla (resume download) itd. Naravno, broj opcija ovakvog programa zavisi od programa do programa. Preuzimanje informacija sa inteneta je umnogome olakšano postojanjem ovakvih programa. Poznatiji programi iz ove grupe su: DAP download manager ,Goozila, ReGet, FlashGet,GetRight, Internet Download Manager, Net Transport, QuickDownloader (Java based) , NetAnts...

Danas, sve više sajtova naplaćuje preuzimanje sadržaja sa njihovih strana (muzika, fotografije…). Pa su se ubrzo posle početka takvog razvoja situacije, odnosno komercijalizacije interneta, pojavili nezavisni programi takozvani Peer-To-Peer programi. Ovi programi su bazirani na principu međusobne razmene podataka (fajlova) između korisnika.Naime, mi od naših fajlova na računaru odlučimo šta ćemo podeliti sa ostalim korisnicima i to su nadalje fajlovi koje drugi

11

Internet pretraživači

korisnici mogu skinuti od nas. Kada pretraživanjem pronađemo podatke (fajlove) koji nas interesuju, mi ih faktički preuzimamo sa drugog računara. Revolucionarni program, koji je započeo ovakav način razmene podataka naziva se Napster i on je služio uglavnom za razmenu mp3 muzike između korisnika. Poznatiji programi (popularni programi sa dosta korisnika) iz ove grupe su: KaZaA, eMule, BitTorrent, gnutella, Win MX (Slika 4.), Bear Share…

Ovi programi ustvari, predstavljaju Windows aplikacije koje korisnik startuje i onda vrši preuzimanje datoteka, prvo pretraživanjem u okviru ovog programa, a zatim (ukoliko tražena datoteka postoji) klikom na ime datoteke - preuzimanje. Ovi programi imaju dosta korisnih opcija npr. preuzimanje više datoteka odjednom, preuzimanje od najmanje opterećenog korisnika (ili onaj koji ima najbržu konekciju ka internetu ili onaj od koga se preuzima najmanje datoteka u tom trenutku), nastavak posle prekinutog download-a (resume), mogućnost chata itd. U principu, popularnost ovakvih programa se bazira na broju dodatnih opcija koje on nudi.

Slika 4. Izgled peer-to-peer programa Win MX

12

Internet pretraživači

Gugl (Google)

Gugl (Google Inc. NASDAQ: GOOG i LSE: GGEA) je američka javna korporacija, specijalizovana za Internet pretragu i reklamiranje na Internetu. Sedište kompanije je u mestu Mauntin Vju, Kalifornija.Kompanija je 30. juna 2007 imala 13.748 stalno zaposlenih radnika.Guglov poslovni cilj je „da organizuje svetske informacije i učini ih svetski dostupnim i korisnim“.Guglova poslovna filozofija uključuje izjave kao što su „Ne budite zli“, i „Posao bi trebao biti izazovan i izazov treba da bude zabavan“, prikazujući tako opuštenu poslovnu kulturu.Gugl su osnovali Lari Pejdž (Larry Page) i Sergej Brin (Sergey Brin) dok su bili studenti na Univerzitetu u Stenfordu i kompanija je prvo osnovana kao privatna preduzetnička kompanija 7. septembra 1998. Guglova prva javna prodaja akcija održala se 19. avgusta 2004. podižući vrednost kompanije sa 1,67 milijardi američkih dolara na 23 milijarde dolara. Preko serije novih proizvoda, akvizicija i partnerstva, kompanija je proširila svoju osnovnu delatnost pretrage i reklamiranja u druga područja, uključujući elektronsku poštu, onlajn mape, prikaz video formata, i ostalo.

Gugl su započeli kao istraživački projekat januara 1996. Lari Pejdž i Sergej Brin, dva doktora nauka, bivši studenti Univerziteta u Stenfordu iz Kalifornije. Oni su zasnovali hipotezu da pretraživač koji analizira odnose između veb sajtova treba da daje bolje rezultate od tada postojećih tehnologija, koje rangiraju rezultate prema broju pojavljivanja traženog pojma na stranici. Njihov pretraživač se prvobitno nazivao „BackRub“ jer je sistem proveravao povratne veze kako bi izračunao vrednost sajta.Mali pretraživač po imenu „Rankdex“ je već imao sličnu strategiju. Ubeđeni da stranice sa najviše veza ka njima, sa ostalih veoma važnih stranica, moraju biti najbitnije stranice povezane sa pretragom, Pejdž i Brin su testirali tezu kao deo svojih studija, i postavili kamen temeljac za svoj pretraživač. Prvobitni pretraživač koristio je sajt Stenfordskog univerziteta na adresi http://google.stanford.edu/. Domen google.com je registrovan 15. septembra 1997. Godine a kompanija je registrovana kao Google Inc. 17. septembra 1998. u

13

Internet pretraživači

prijateljevoj garaži u Menlo Parku u Kaliforniji. Ukupan početni fond je porastao za novu kompaniju za skoro 1,1 milion dolara, uključujući 100.000 dolara od Endija Behtolšajma, jednog od osnivača San Mikrosistema.

U martu 1998, kompanija je preselila svoje kancelarije u Palo Alto u Kaliforniji.

Guglov pretraživač je privukao odane korisnike od rastućeg broja korisnika Interneta, koji su zavoleli jednostavan dizajn i laku upotrebu. Godine 2000. Gugl je počeo sa prodajom reklama povezanih sa ključnim rečima pretrage. Reklame su bile tekstualne kako bi se uklopile u jednostavan dizajn stranica, i kako bi ubrzale brzinu učitavanja stranica. Ključne reči su prodavane bazirajući se na kombinaciji cena i klikova, sa iznosima počevši od 0,05 dolara po kliku. Pionir ovog modela prodaje reklama je Jahu.Dok su mnogi rivali propadali na novom Internet tržištu, Gugl se tiho uzdizao zarađujući.

Patent koji je deo Guglovog mehanizma za rangiranje (engl. PageRank) je odobren 4. septembra 2001. Godine.Patent je pripisan Stenfordskom univerzitetu i pripisuje se Lariju Pejdžu.

Nakon brzog prerastanja druga dva popularna pretraživačka sajta, kompanija je 2003. godine iznajmila kompleks zgrada u Mauntin Vjuu, Santa Klara, Kalifornija, na adresi Amfiteatar Parkvej 1600 od Silikon Grafiksa. Kompanija je na toj lokaciji ostala sve do sada, i kopleks se od tada naziva Guglpleks (igra reči na reč gogolpleks, jedinica praćena sa gogol nula). Gugl je 2006. otkupio posed od Silikon Grafiksa za 319 miliona dolara.

Gugl proizvodiGugl je kreirao servise i alatke za javnu upotrebu, poslovne korisnike, uključujući veb aplikacije, reklamne mreže i biznis solucije.

ReklamiranjeVećina Guglovih prihoda dolazi iz reklamnih programa. Za fiskalnu 2006. godinu, kompanija je prijavila zaradu od 10,492 milijarde dolara od reklamiranja i samo 112 miliona dolada od licenciranja i ostalih zarada. Gugl Advords (Google Adwords) dozvoljava veb oglašivačima da prikažu reklame u Guglovim rezultatima pretrage i Guglovom mrežnom sadržaju, preko cena-po-kliku ili cena-po-pregledu

14

Internet pretraživači

šema. Korisnici Gugl Adsens (Google AdSense) programa mogu da prikažu reklame na sopstvenom sajtu i da zarade novac svaki put kada se na reklamu klikne.

AplikacijeGugl je dobro poznat po svojoj pretrazi, koja je glavni faktor uspeha kompanije. Od decembra 2006. Gugl je najkorišćeniji pretraživač na Internetu sa 50,8% udela, ispred Jahua (23,6%) i Majkrosoftovog Lajv srča (engl. Live Search 8,4%). Gugl indeksira milijarde veb stranica, tako da korisnici mogu da pretražuju informacije koje žele preko ključnih reči. Gugl je takođe uveo tehnologiju pretrage u druge servise, uključujući pretragu slika, Gugl vesti, sajt za poređenje cena, interaktivne Gugl grupe, Gugl mape i druge.

Godine 2004. Gugl je pokrenuo svoj lični servis besplatne elektronske pošte, poznat kao Gmejl. Gmejl sadrži filtriranje e-pošte i mogućnost pretrage pošte uz Guglovu tehnologiju pretrage. Servis zarađuje prikazujući reklame sa Advorda koji su povezani sa sadržajem trenutne poruke.

Početkom 2006. kompanija je pokrenula Gugl video, servis koji dozvoljava korisnicima da besplatno gledaju i pretražuju dostupne filmove i video klipove.Gugl je takođe napravio nekoliko desktop aplikacija, uključujući Gugl Zemlju, interaktivni program sa satelitskim snimcima Zemlje koji pokriva veći deo planete Zemlje. Za Gugl Zemlju se smatra da je izuzetno precizna i veoma detaljna. Mnogi veći gradovi imaju toliko detaljne slike da se može približiti do te mere da se vide automobili i pešaci izbliza. Uprkos tome, nacionalne sigurnosne agencije su zabrinute zbog ovoliko detaljnih slika. Satelitski snimci se ne osvežavaju često.

Mnogi drugi proizvodi su dostupni preko Gugl laboratorije, koja čini kolekciju nedovršenih programa koji se i dalje testiraju za javnu upotrebu.Gugl promoviše svoje proizvode na različite načine. U Londonu, Gugl svemir je postavljen na aerodromu Hitrou, pokazujući nekoliko proizvoda uključujući Gmejl, Gugl zemlju i Pikasu. Takođe, slična stranica je pokrenuta za američke studente pod nazivom „Studentski život, preko Gugla“ (engl. College Life, Powered by Google).

15

Internet pretraživači

Neki izveštaji iz 2007. godine govore da Gugl planira da izbaci svoj mobilni telefon, najverovatnije kao konkurent Aplovom iPhone-u. Ovaj projekat bi mogao biti zajednički rad između Gugla i Orandža, HTC-a, Samsunga, ili drugih proizvođača. Međutim, veoma malo se zna o samom projektu i većina informacija su špekulacije.

Preduzetnički proizvodiGugl je 2007. godine pokrenuo Gugl premijum aplikacije, softver paket za preduzeća koji sadrži e-poštu, instant poruke, kalendar, rad sa dokumentima, kao i program za rad sa tabelama. Ovaj proizvod je namenjen primarno za pravne korisnike, i stvaran je u cilju konkurencije Majkrosoft Ofis Sjut paketu, čija je cena otprilike 50 dolara po korisniku za godinu dana za Majkrosoft Ofis. Veliki korisnik Gugl aplikacija je Univerzitet u Lejkhedu, Tander Bej, Ontario, Kanada, sa 38.000 instalacija.

Afere i kulturaGugl je poznat po svojoj opuštenoj korporacijskoj kulturi, koja je poznata kao dot-kom bum. U januaru 2007. magazin Forčun (Fortune Magazine) je stavio Gugl na prvo mesto od 100 kompanija u kojoj je najbolje raditi. Poslovna filozofija Gugla je bazirana na mnogo uobičajnih principa uključujući, „Možete steći novac ne čineći zlo“, „Možete biti ozbiljni bez odela“ i „Posao bi trebao biti izazovan i izazov treba da bude zabavan“. Kompletan spisak poslovnih motoa može se pronaći na Guglovom sajtu. Njihova opuštena poslovna kultura se može videti i preko prazničnih varijacija Guglovog logotipa.

Gugl kritikuju zbog doprinosa nižih od industrijskih standarda. Na primer, neki sistem administratori zarađuju najviše 35.000 dolara godišnje što je relativno nisko za tu vrstu posla u San Francisku.

16

Internet pretraživači

Jahu (Yahoo)

Jahu (engl. Yahoo) je poznati svetski internet pretraživač, koji mnogi smatraju najvećom konkurencijom Guglu. Jahu su 1994. osnovali Dejvid Filo (engl. David Filo) i Džeri Jang (engl. Jarry Yang) . Smatra se da je Jahu ima najpoznatiji besplatan veb mejl (engl. Web Mail) . Jahu pored pretraživanja i veb mejla nudi između ostalog i: Onlajn igrice (engl. games) Mape (engl. Y! Maps) Sportske informacije (engl. Sport) Jahu Mjuzik (engl. Music) Personals (engl. Personals) Grupe (engl. Groups) Šoping (engl. Shopping) Mobajl veb (engl. Mobile web) Filmovi (engl. Movies) Video (engl. Video) Ansvers (engl. Answers)

Najpoznatiji mesindžer (engl. messenger) , pored MSN-a (engl. MSN) i Gugl Talka (engl. Google Talk) je Jahu Mesindžer (engl. Yahoo! Messenger) , koji koriste pretežno mlađa populacija, jer sadrži mnoštvo ,,šarenila,, i odrađen je u tzv. frendli (engl. Friendly) bojama.

17

Internet pretraživači

DOMAĆI SEARCH ENGINE

Domaći Internet je voma mali.Procenjuje se na oko 50 000 site-ove.Donekle ta brojka se može opravdati lošom finansijskom situacijom granana, ali podatak koji zapanjuje je da samo 3% stanovništva izvan Beograda koristi Internet.Globalna mreža u našoj zemlji dostupna je korisnicima od 1998., dok je u 1997. postojala samo Akademska mreža.Domaći pretraživač predstavlja posebnu vrstu specijalizivanog pretraživača, koji jeograničen na govorno područje.Sve opšte vrste pretraživača, o kojima je bilo reči, mogu se naći i kod nas, što znači da i svi problemi koje imaju oni imaju i domaći, uz još mnogo jezičkih problema.

PROBLEMI DOMAĆIH PRETRAŽIVAČAMožda najveći problem domaćih pretraživača jeste odrediti koji je to domaći site.Da li su to svi site-ovi koji su na .yu domenu?Postoji veliki broj site-ova na engleskom jeziku koji se nalaze na .yu domenu.Oni nikako ne spadaju u domaće site-ove.Skoro polovona naših siteova se nalazi na .com domenu.Njih treba indeksirati.Tu su i ostali domeni: .net, .org,... Dolazimo da zaključka da su domaći site-ovi oni koji su pisani za naše govorno područje.Ali kako napisati algoritam za kroler koji pravi razliku izmenu srpskog i bosanskog koji su veoma slični jezici?Utakvim problemima, odnosno rešenjima tih problema se i vidi vrednost pretraživača.Ali ni to nije sve.Neophodno je pomenuti da smo jedna od vrlo retkih zemalja koja ima dva pisma.Ćirilicu koja je službeno pismo i latinicu koja je mnogo više zastupljena na web-u zbog sličnosti sa alfabetom.To znači da bi naš pretraživač morao da nam za upit na latinici izlista i rezultate na ćirilici i obrnuto, što je zaista komplikovana procedura. Menutim, ni to nije sve što se pisama tiče.Domaći pretraživač bi morao da nam za upit na latinici da i rezultate pretrage za taj isti upit na alfabetu, odnosno bez slova: č, ć, š, ž, n. Nije potredno pominjati dase očekuje i obrnuto.Sledeća jezička karakteristika nešeg govornog područja je u tome što za razliku od npr. Engleza koji nemaju ni jedan, mi imamo čak 7 padeža.Tako da je poženjno da pretraživač pored svih pomenutih mogućnosti, ima i sposobnost da prepozna koren reči.Izlišno je pričati to komplikovanosti ovog zahteva.Ukoliko pretraživač ne podržava ovu opciju, a korisnik otkuca''novine'', ostaće uskraćen za stranice na kojima piše npr. ''novinama'', što nije dobro za popularnost.

18

Internet pretraživači

WWW.YUSEARCH.COMYusearch je jedan od prvih domaćih pretraživača.Od samog nastanka do danas on je tipa web direktorijum.Bio je veoma popularan, ali je mu je posećenost znatno opala pojavom Krstarice.Nije raneno na njegovom usavršavanju tako da ni danas nema podršku za latinicu i ćirilicu, a o drugim mogućnostima nema ni govora.Ne daje informacije o vremenu pretraživanja baze.

WWW.SRBKO.COMIako vlasnici tvrde da ima krolersku bazu, na testu se nije tako pokazao.Radi kaonajobičniji web direktorijum, ček ne ni kao meta.Podržava alfabet i latinicu.Ne daje informacije o vremenu trajanje pretrage.

WWW.TRAZIM.COMOvaj pretraživač teško da tako možemo nazvati.Čak nije ni tipična meta i ne krije to jer nas pita čiju bazu želimo da pretražimo (Yahoo.Google,Altavista...), što znači da ne može čak ni da uporedi dve baze pa da na osnovu toga sam sortira rezultate.Pun je linkova ka drugim specijalizovanim pretraživačima (automobili), zbog čeka je trenutno popularan, što je i jedini razlog njegovog pominjanja.

WWW.ALADIN.CO.YUU odnosu na pomenute, malo napredniji.Nema bazu već koristi Yahoo iGoogle.Prikazuje vreme trajanja pretrage i naravno znatno je veće od trajanja pretrage samog Google-a. Podržava alfabet i latinicu i odvojeno ćirilicu.Ukoliko je upit na latinici rezultat na latinici je boldovan a alfabet nije.Najveći broj pogodaka koji prikazuje je 99 000.

WWW.KRSTARICA.COMPrvi ozbiljniji domaći pretraživač.Nastao pre Googla.U poćetku je radila kao meta, a sada ima i svoju bazu.Kao što je Altavista doživela ekspanziju uvonenjem krolera, tako je i krstarica postala najpopularniji domaći pretraživač koristeći baze Altaviste i Yahoo-a (koji je do tada i sam postao krolerski pretraživač).Menutim, ostao je istih mogučnosti do danas.Podržava oda pisma i alfabet ali odvojeno.Prikazuje vreme trajanja pretrage.U početku je bio bez popapova i reklamnih banera, sada je situacija drugačija.Ipak uspeva da zadrži treće mesto nalisti domaćih pretraživača.

19

Internet pretraživači

Literatura :

1. Brian Underdahl, Edward Willett, "Internet biblija"2. John R. Levine, Carol Baroudi i Margaret Levine Young, "Internet za

neupucene", drugo izdanje3. Dennis Jones , "Početnica za Internet"4. www.sk.co.yu 5. www.benchmark.co.yu 6. www.wikipedia.org

20