Modeli preraspodele glasova u mandate

Ukoliko bimo eleli da objasnimo ta je to izborni sistem, onda bi najjednostavniji odgovor bio da je to nain na koji se glasovi prevode u mandate. U samoj praksi to nije tako jednostavno, jer nain na koji e se izvesti ta raspodela ne zavisi samo od izborne formule (veinske, manjinske, meovite ili nekog drugog obrasca ), ve i od niza drugih reenja u izbornom zakonodavstvu. To se pre svega odnosi na dve stvari: nain na koji birai iskazuju svoje politike preference i veliinu izborne jedinice. U prvom sluaju radi se o razliitim modalitetima glasanja gde birai mogu glasati za pojedine kandidate ili za kandidatske liste, odnosno svoj izbor mogu obaviti nekim od razliitih modaliteta glasanja (pojedinano, multiplicirano, preferencijalno...). Kad je re o veliini izborne jedinice, ne misli se na broj biraa u toj izbornoj jedinici ili na njeno prostorno zauzee, ve na broj mandata koji se distribuira u toj izbornoj jedinici. Ova dva elementa zajedno sa samom matrematikom preraspodele glasova u mandate ine sr izbornog sistema. To ne znai i da drugi elementi izbornog zakonodavstva ne utiu na percepciju izbornog sistema, ali efekti uticaja nisu toliko znaajni ili direktni kao u sluaju nevedenih elemenata. Stoga e i efekti preraspodele glasova u manadate biti analizirani kroz samo formulu distribucije, ali i kroz efekat koji prozvode i ova dva elementa.

Kriterijumi odabira izborne formule

Proces odabira izbornog sistema stoji izmeu razliitih ciljeva i efekata koji se njime ele i mogu postii. ak i ukoliko sam odabir pokuava da sadri najveu dozu neutralnosti, teko je nai odgovarajui sistem za odgovarajui politiki poredak. Efekti odabira bilo kog reenja sa sobom vuku i veliki broj nerazreivih dilema i negativnih implikacija. Sa druge strane, treba imati u vidu da proces odabira izbornog sistema u

praksi zavisi od partijskih elita koje su zainteresovane da kroz njegovo donoenje ostvare za sebe to bolje uinke, te time stvar postaje jo komplikovanija. Da bi se argumentovano moglo suditi o efektima izbornih sistema, ali i da bi se mogli spoznati

motivi i dileme koji prate zalaganje za pojedine izborne sisteme, neophodno je da znamo

i kljune efekte i ciljeve koji se njima postiu. esto prvi cilj koji se eli postii pri odabiru izbornih sitema je obezbeenje

reprezentativnosti. Meutim, olako se shvata da zadovoljenje ovog principa podrazumeva da je procenat glasova koji osvoji neka stranka isti ili slian procentu osvojenih mandata u zakonodavnom telu koje se bira. Pored ove koja se najee uzima u obzir, izdvajaju se jo dva tipa reprezentativnosti koje izborni sistemi treba da ispune.

- Geografska reprezentativnost je jedan od uobiajenih zahteva koji se postavlja pred tvorce izbornog zakonodavstva. U praksi, ukoliko su u opticaju lokalni izbori, dobro

je ako izborni sistem moe da utie da svaka naseljena zajednica u toj optini1 ima svog predstavnika u lokalnom parlamentu. Ukoliko se radi o drugim nivoima izbora,

regionalnim, nacionalnim... podrazumeva se da reprezentativnost zahteva da jedinice

lokalne samouprave, manja i vea naseljena mesta, geografske zajednice, odnosno regioni kada su u pitanju nacionalni izbori, budu predstavljene preko svojih lanova u zakonodavnim telima. Na taj nain bi svaka pojedinana regija, ukoliko zadovoljava

1 Ili nekom drugom obliku lokalne samouprave, zavisno od zemlje u kojoj se sistem decentralizacije razvio

i od oblika koji koji u njemu postoje.

minimalni kriterijum predstavljenosti, trebalo da ima svog predstavnika u zakonodavnom

telu koje se bira.

- Reprezentativnost manjina i manjinskih grupa. Treba imati u vidu da se u ovaj

zahtev svrstava nekoliko elemenata, koji su po svojoj prirodi razliiti, ali im je krajnja svrha da utiu na reprezentativnost marginalizovanih i manjinskih grupa. Najpre, uobiajeno je da se etnikim skupinama, naroito u zemljama koje su prole kroz fazu etnikih konflikata, omogui odreena zastupljenost u zakonodavnom telu. Potom, savremena je tendencija da se kroz mere pozitivne akcije radi na polnoj ravnopravnosti,

ime se utie na zastupljenost ena u ovakvim telima. Ova dva zahteva su vrlo esto prisutna u odabiru izbornog sistema. Meutim,

uvoenje ovih izuzetaka ima za posledicu i da se od jednog dela drugih manjinskih grupa uju zahtevi za politikom predstavljenou. Tako se iri krug ukljuenih grupa, pa nisu retki pozivi da se reprezentativnost trai i po kriterijumu rodne ravnopravnosti (homoseksualci, biseksualci...), starosnih skupina (omladina, stari/penzioneri), imovnom

stanju (bogati, siromani...). To nas upuuje u jednom drugom smeru, koji nije predmet izbornih sistema, te stoga treba voditi rauna da li i kako postaviti kriterijume reprezentativnosti marginalizovanih i manjinskih zajednica.

- Politika reprezentativnost se uzimamo kao najei obrazac kojim se ukazuje da li je u zakondavanom telu zadovoljena forma predstavljenosti. Opte je pravilo da izborni sistem koji dovede do bliskosti izmeu procenta osvojenih glasova i broja osvojenih mandata ispunjava zahtev reprezentativnosti. U pojedinim izbornim formulama

desi se da stranka osvoji relevantan broj glasova, a nije u stanju da zadobije ni jedno

mesto u zakonodavnom telu. U svakom sluaju, kriterijum politike reprezentativnosti je jedan od kljunih elemenata o kome treba voditi rauna pri formiranju i delovanju razliitih izbornih sistema.

Izborne formule, odnosno izborni sistemi moraju biti primenljivi. Tu se pre svega

misli na nekoliko razliitih elemenata koji omoguavaju da to vei broj biraa uestvuje na izborima, da kljuni politiki akteri imaju minimum saglasnosti oko pravila izbornog procesa i da samim tim to uee ima odreeni kvalitet. Najpre, sam izborni sistem mora biti razumljiv biraima i mora da ispuni nizove tehnikih kriterijuma. Birai treba da znaju nain na koji ispoljavaju svoje politike preference, odnosno kakvi su modeli glasanja, potom kako se pristupa birakom mestu, da li im je obezbeena tajnost u procesu glasanja... Sistem treba da obezbedi i da to vei broj biraa uestvuje na izborima, te stoga nije samo vano da oni poznaju njegove elemente, ve je vano da sistem ne demotivie izborno uee. Ukoliko glasanje za neku listu ili kandidata, u tako projektovanom sistemu, znai baen2 glas onda to znaajno utie na poveanje izborne apstinencije. Posebnu panju treba obratiti na usklaenost stepena pismenosti stanovnitva, njihovih politikih navika i kulture koja sledi iz nje. U ruralnim, nerazvijenim drutvima, gde postoji visoka stopa nepismenosti, teko su primenljivi razliiti modeli glasanja, poput preferencijalnog, multipliciranog ili neki meoviti sistemi koji podrazumeva sloene izborne radnju uz odreenu matematiku pismenost stanovnitva. Na isti nain i drugim segmentima izbornog procesa moe se napraviti

2 Ukoliko se radi o stranci iji su kandidati trei po snazi u veinskom izbornom sistemu, ili o

proporcioanlnim sistemima gde je cenzus visok ili su izborne jedinice male (sa malim brojem mandata koji

se deli u njima).

nesklad sa politikom realnou. Stoga je od velike vanosti i da sam izborni sistem bude adekvatan okolnostima u kojima se primenjuje.

Sledei zahtev koji se postavlja pred izborni sistem tie se njegovog uticaja na reavanje konflikata. Kroz svoja reenja svaki izborni sistem bi trebalo da potpomogne uee brojnih politikih grupacija i umanji otre ideoloke, klasne, etnike... razlike. Izborni proces je prva stepenica u institucionalnom reavanju sloenih drutvenih i politikih konflikata. Moglo bi se rei da oni sukobljenim opcijama daju legitimitet da zastupaju grupe u sukobu, ali im daje i obavezu da konflikt institucionalizuju i ree u korist itave zajednice iji su lanovi. Svaki pokuaj da se kroz izbornu normativu onemogui uee pojedinih politikih aktera, skoro po pravilu, raa vaninstitucionalne reakcije i dovodi do nestabilnosti drutva. Sa druge strane, ukoliko se nalaze u izbornoj kompeticiji akteri koji zastupaju ekstremne pozicije esto su prinueni da revidiraju svoja politika polazita. Po sili injenice, da su izbori proces u kome pokuavate da prikupite to vei broj glasova, skoro svi akteri se usmeravaju ka biraima koji zauzimaju sredinji deo politikog spektra, pa stoga i menjaju i prilagoavaju svoje politike programe i platforme. To posledino dovodi do stvaranja uslova za uspostavljanje najmanjih zajednikih imenilaca politike u drutvu.

Stvaranje mogunosti za formiranje stabilne vlasti posle izbora, takoe spada u red zahteva koji se postavljaju pred izborne sisteme. Teko se moe rei da samo od izbornog sistema zavisi proces formiranja stabilne izvrne vlasti, ali svakako se radi o jednom od faktora koji utiu na ovaj proces. Ne treba zaboraviti da partijski sistem, linije podela u birakom telu i na njima zasnovane partijske preference, imaju preovlaujui uticaj na ovaj proces, odnosno na same izborne rezultate. Sa druge strane, sam proces

dogovora oko formiranja politikih veina, nije nekakav prirodan proces, ve stvar dogovora i odgovornosti politikih elita, te se on moe lako obaviti ukoliko postoji politika volja.

Shodno efektima koje proizvode, u naelu, moemo rei da veinski izborni sistemi dovode do lakeg formiranja izvrne vlasti, dok proporcionalni modeli ine fragmenstisaniju politiku scenu i tee dovode do formiranja politikih veina. Veinski sistemi guraju veine koje se formiraju u birakom telu u pravcu politikih veina, dok proporcionalni modeli pokuvaju da verno prenese odnose u birakom telu u parlamentarnu strukturu. Mogue je da efekti koji nastanu kao proizvod primene navedenih izbornih sistema budu i obratni. Odnosno da veinski sistem proizvede veliku fragmentaciju, a proporcionalni da dovede do stvaranja stabilne izvrne vlasti. Ukoliko u veinskom izbornom sistemu, pored stranakih kandidata koji su deo veeg broja stranaka, u skuptinksa tela ue i znaajan broj predstavnika malih stranaka ili samostalnih to moe dovesti do nemogunosti formiranja stabilne veine. Sa druge strane, ukoliko je partijski sistem definisan malim brojem partija i ukoliko postoje

korektivi proporcionalnog sistema (cenzus, male izborne jedinice..) mogue je da jedna stranka osvoji dovoljno mandata da sama formira vlast. Izborni sistem treba da bude

podeena tako da omogui formiranje politikih veina, ali ne sme ni da trajno frustrira one koji nisu zadobili politiki vlast3.

3 Primena veinskog izbornog sistema u Lesotu 1998. godine dovela je do situacije u kojoj je vladajua

stranka sa 60% podrke u izbornom telu uspela da osvoji 100% mandata i time ostavi itavu opoziciju van parlamentarnog okvira. Svoje nezaodvoljstvo opozioni prvaci i glasai su iskazali na ulinim protestima koji su zavrili u krvavim nemirima.

Uspostavljanje odnosa neposrednosti izmeu kandidata, odnosno izabranih predstavnika i biraa je sledei zahtev koji se postavlja pred izborne sisteme. Ukoliko imamo u vidu kljunu podelu izbornih sistema, moemo rei da veinski izborni sistem dovodi do uspostavljanja ovog odnosa, dok je u istom4 proporcionalnom ova veza na niskom nivou. Personalizacija izbornog procesa je vana iz nekoliko razloga. Najpre, u izbornom procesu birai vie vole da glasaju za pojedince, koji svojim linim kvalitetima daju garancije za program za koji se zalau. To je model koji je dosta prijemljiviji za birae, nego onaj koji podrazumeva glasanje za nepersonalizovane stranake liste. Po zavretku izbornog procesa i formiranju zakonodavnih tela, za graane se otvaraju mogunosti koje nemaju kada je izborni proces depersonalizovan. Najpre, mogu da trae opoziv predstavnika koga su izabrali, ukoliko smatraju da ne obavlja posao onako kako bi

oni eleli. Potom imaju mogunost da svom predstavniku direktno postavljaju pitanja o politici koju sprovodi, da li je ispunio izborna obeanja... Graanima se takoe otvara mogunost da sva pitanja, sugestije, molbe mogu uputiti svom izabranom predstavniku koji e biti u stanju da ih prosledi na odgovarajua mesta u viim organima vlasti. Time se izbegava gomilanje

5 obraanja graana pojedinim slubama vlasti i nemogunost da se

ovaj proces adekvatno obavi.

Poslednji u nizu navedenih zahteva tie se potrebe da izborni sistem ojaa ulogu partijskih elita u drutvu. U tom kontekstu, ponovo se izdvaja vie elemenata koji se postavljaju pred kreatorima izbornih sistema. Najpre, svaki izborni sistem treba da tei da stvori stabilnu partijsku scenu, jer je ona esto jedan od uslova stabilne politike zajednice. Kao veliki i standardizovani organizacioni sistemi, u modernim demokratijama

samo su stranke u mogunosti da kreiraju i vode politiku i okupljaju relevantan broj izbornih kandidata. To ne znai da izborni sistem treba da gui ideju nezavisnog kandidovanja i politikog vanstranakog organizovanja, ali realnost pokazuje i da ne treba da ga favorizuje. U sutini, ovaj proces podrazumeva i stalnu saradnju pozicionih politikih elita i opozicionih politikih elita, negovanje opozicionog delovanja, konstruktivan pristup opozicije pozicionom delovanju....

Ne treba zaboraviti da svaki izborni sistem treba da odgovara i meunarodnim normama i standardima. Niz meunarodnih konvencija i deklaracija definiu standarde koji se odnose na izborne sisteme zemalja koje su lanice tih meunarodnih udruenja6. Deo tih standarda se ogleda u eksplicitnim naelima koja bi svaka drava lanica trebalo da potuje, dok se deo odnosi na preporuke i trendove koje drave treba da prate.

Tri su opteprihvaena osnovna naela koja postoje, bez obzira na tip organizacije i nizove preporuka koji se daju. Prvo naelo odnosi se na postulat da su izbori demokratski, fer i periodini7 i da se pristup procesu glasanja imaju svi odrasli, radno sposobni graani. Drugo naelo podrazumeva da je svim biraima omoguena tajnost u procesu glasanja i da se na njih ne primenjuje nikakav tip sile u procesu izbornog

opredeljenja. Tree eksplicitno naelo ukazuje na potrebu jednakosti prava glasa, a

4 Ukoliko se radi o perosnalizovanim proporcionalnim modelima gde birai imaju mogunost da utiu na

izabrane predstavnike onda je stepen veze biraa i kadidata/izabranih predstavnika vei. 5 Predstavnici graana su u stanju da selektiraju zahteve, uoblie sline molbe, nau odgovarajue instance

mnogo lake nego sami graani. 6 Organizacija za evropsku bezbedniost i saradanju (OEBS), Savet Evrope (SE), za zemlje

anglosakskonskog uticaja Commowealth. 7 Odravaju se u odreenim vremenskim razmacima

podrazumeva tenju da vrednost svakog glasa bude priblino jednaka, odnosno da svaki bira ima jednaku teinu glasa.

Pored ovih univerzalnih zahteva sve su ei i jasniji zahtevi koji potiu od niza meunarodnih udruenja i organizacija8, a tiu se razliitih aspekata izbornog procesa. Tako se istiu prava manjinskih grupa, potreba za pozitivnom afirmacijom osoba sa invaliditetom, ukazivanje na jadnakost polova, zatita izbornog prava, princip slobodnog mandata... Sve ove elemente izborni sistem treba da uvai i sadri u reenjima koja predlae.

Kada imamo u vidu sve navedene zahteve koji se postavljaju pred izborne

sisteme, primetno je da su oni esto u direktnoj suprotnosti jedni sa drugima. Naime, ukoliko se u velikoj eli postii neki od navedenih zahteva onda se od nekog drugog zahteva mora odustati. Recimo, ukoliko se eli ostvariti skoro idealna proporcionalnost, odnosno sklad izmeu procenta osvojenih glasova i procenta osvojenih mandata, onda se u senku baca direktan odnos izmeu biraa i kandidata, odnosno izabranih, ali i stvara okvir u kome se teko moe oekivati stabilna politika vlast. Bez postojanja bilo kakvih korigujuih elemenata (cenzus, vei broj izbornih jedinica u kojima se deli manji broj mandata..) realno je oekivati da u heterogenizovanim drutvima parlamentarni status zadobiju veliki broj aktera, to oteava proces formiranja izvrne vlasti. Obratno, ukoliko se eli ostvariti direktan odnos kandidata/izabranih sa biraima, i ukoliko se ceo izborni proces namesti tako da potpomogne formiranje izborne, a samim tim i vladajue veine, vrlo je teko ili skoro nemogue u igri odrati visok procenat reprezentativnosti. Stoga se izborni sistemi i dele prema tome u kojoj meri su u stanju da zadovolje navede

kriterijume.

8 Venecijanska Komisija, Meunarodni instituti poput IDEA, IFES...

Klasifikacija izbornih sistema

U teoriji i praksi najea podela i sistematizacija izbornih sistema se vri prema formuli koja preraunava glasove u mandate. Na taj nain izborni sistemi se dele na veinske i proporcionalne. Meutim, sadraj koji se istrauje, rezultati koje sistemi proizvode, sveobuhvatnost klasifikacije ostaju nedoreeni ukoliko se pored formule za preraunavanje u obzir ne uzmu i drugi elementi poput naina registrovanja biraa (u znaajnoj korelaciji sa izbornim jedinicama), izborne jedinice (nain njihovog formiranja, prostorna i veliina sa stanovita broja mandata koje se u njima dele), modeli glasanja (pojedinano, preferencijalno, multiplo...) i razliiti oblici cenzusa i kvota koji se pojavljuju u izbornim sistemima (cenzus za stranke, kvote za etnike manjine, pripadnike manje zastupljenog pola...). Pored noramtivnih reenja, poseban uticaj na izborni sistem imaju podele koje postoje u birakom telu, te i struktura stranakog sistema koja je na njoj zasnovana. Stoga se i ona mora uzeti kao relevantna faktor. Ukoliko postoji

sistemski prilaz koji podrazumeva uzimanje u obzir svih navedenih elemenata,

klasifikacija mora da bude usmerena prema efektima koje razliiti izborni sistemi proizvode, a ne samo prema formuli koja prevodi glasovi u mandate.

Pomenuli smo da kljuni element od koga polazimo ini primena odreene matematike formule kojom se osvojeni glasovi preraunavaju u mandate. Ukoliko se primenjuje veinska formula govorimo o veinskim izbornim sistemima i oni nas vode ka disproporciji izmeu procenta osvojenih glasova i procenta osvojenih mandata. Ukoliko se primenjuje proporcionalna formula, u igri su proporcionalni izborni sistemi koji

dovode do saglasja izmeu procenta osvojenih glasova i mandata. Teorijski, ukoliko ne bi postojao uticaj ostalih elemenata izbornog zakonodavstva, i ukoliko bi se izborno

politike prilike odigravale prema zamiljenom idealnom scenariju, ovakve posledice bi postale zakonomerna tendencija. Da li uvek veinski sistem dovodi do disproporcije? Da li je proporcionalna formula garant proporcionalnosti odnosa glasova i mandata? U oba

sluaja stoji odrian odgovor, koji se vrlo lako moe potvrditi primerima iz uporedne prakse.

Primena jednog istog izbornog sistema, u razliitim politiko izbornim okolnostima, moe da proizvede vrlo razliite izborne rezultate. Veinski izborni sistem9 koji je primenjen na izborima 2000. godine u Mongoliji doveo je do znaajne izborne disproporcije, tako da je Mongolska Narodna Revolucionarna Partija uspela da sa 52%

podrke biraa osvoji 95% mesta u parlamentu. Sa druge strane, taj isti izborni sistem, kada je primenjen 2004. godine u Malaviju doveo je do visoke proporcionalnosti, pri

emu su male stranke, to je suprotono optim oekivanjima, imale disproporciju izmeu broja osvojenih glasova i mandata, ali koja je ila u njihovu korist. Tako je Kongresna partija sa 25% glasova osvojila 30% mandata, potom Ujedinjeni demokratski front sa

25% glasova 27% mandata, dok je Alijansa za demokratiju sa svega 3% glasova osvojila

5% mesta u parlamentu. Oigledno je da su nain na koji su napravljene izborne jedinice, kao i koncentracija pojedinih uporita pristalica koji su naklonjeni odreenim strankama, uticali na izborne rezultate.

Neto je drugaiji primer koji upuuje na razliite efekte proporcionalnog izbornog sistema. U Junoj Africi 2004. godine odrani su izbori po proporcionalnom modelu, gde nije postojao ni jedan korigujui element. Kao posledica dobijena je visoka

9 Dvokruni veinski izborni sistem u kome se trai da kandidat osvoji apsolutnu veinu od broja izalih

biraa.

reprezentativnost, odnosno sklad procenta osvojenih glasova sa procentom osvojenih

mandata. Od ukupnog broja glasali ispod 1%, tanije 0,74% biraa je bacilo svoj glas, odnosno stranke i kandidati za koje su oni glasali nisu ule u parlament. Sa druge strane, sa uvoenjem korigujuih elemenata u proporcionalni izborni sistem stvari mogu znaajno da se promene. Na izborima 2002. godine u Turskoj, cenzus za stranke je bio 10%, to je dovelo do velikog broja baenih glasova, gde ak 46% biraa nije imalo svoje predstavnike u parlamentu, ime se znaajno ugrozila proporcionalnost.

Imajui u vidu sve efekte koji mogu nastati, klasifikaciju izbornih sistema moramo postaviti i prema formuli koja se koristi, ali i prema sadraju i ulozi drugih elemenata koji kroje njene efekte. U predstojeem delu svaki od razliitih izbornih sistema bie meren i ocenjivan kroz navedene kriterijume, ali i kroz celinu elemenata koji ga tvore.

Veinski izborni sistemi Iako za sve tipove veinskih izbornih sistema vai formula prema kojoj kandidat,

odnosno kandidati koji su dobili najvei broj glasova na izborima pobeuju, razlike meu njima se zasnivaju na dodatnim uslovima i elementima koji se zahtevaju za tu pobedu.

Prema modalitetima i kombinacijama razliitih elemenata koji ga sainjavaju, izborni sistemi veinskog tipa se dele u pet podtipova:

- veinski sa relativnom veinom, - blokovsko glasanje, - partijsko blokovsko glasanje, - alternativno glasanje i - veinski sa apsolutnom veinom. Za svaki od navedenih izbornih sistema pored ukazivanja na elemente koji ga

sainjavaju, ukazaemo i na kljune atribute koji se navode kao njihova prednost, odnosno njihov nedostatak.

Veinski izborni sistem koji podrazumeva relativnu veinu, u anglosaksonskom govornom podruju u kome je i nastao, poznatiji je po nazivu prvi uzima poloaj (FPTP

10). Ovo je najjednostavnija forma veinskog izbornog sistema koja podrazumeva

da se izbori odravaju u jednomandatnim izbornin jedinicama, dok birai ispred sebe imaju listu svih kandidata koji se u toj izbornoj jedinici kandiduju. Birai se opredeljuju tako to zaokruuju jednog od kandidata koji je njihov politiki izbor, a onaj kandidat koji osvoji najvei broj glasova postaje pobednik i odnosi mandat. Ovaj izborni sistem, kao to je ve reeno je u upotrebi u anglosaksonskom svetu i drugim zemljama koje su pod ovim politikim uticajem (Velika Britanija, Sjedinjene Amerike Drave, Kanada, Indija...).

Listu pozitivnih efekata koje proizvodi ovaj sistem sainjavaju sledei elementi: - Svojim delovanjem dovodi do grupisanja partijske scene, bilo da su u pitanju dve

stranke ili dva stranaka bloka. U ovakvom sistemu je vrlo teko treim strankama da osvoje mandate, te u homogenizovanim drutvima pokazuje efekte stabilizacije partijske scene u formi dvopartijskog sistema.

- Svojim veinskim dejstvom u stanju je da podri izbornu veinu da postane politika veina. Stranke iji kandidati osvajaju najvei broj glasova (recimo 40%)

10

The First Past the Post

sistema nagrauje time to kada se to prevede u mandate bude procentualno vie (recimo 55%). To automatski stvara mogunost formiranja jednostanakog kabineta, odnosno Vlade. Time se izbegava nestabilnost ili nemogunost da se formira izvrna vlast, to zna da bude est problem u partijskim i politikim sistemima koji zahtevaju nekoliko koalicionih partnera u vlasti.

- Ukoliko postoji geografska koncentrisanost manjinskih grupa ovaj izborni sistem im omoguava izbornu predstavljenost. U jednomandatnim izbornim jedinicama, manjinske grupe mogu lako osvojiti mandat ako im u korist ide razmetaj birakog tela i nema zloupotreba pri krojenju izbornih jedinica. Sa druge strane, ukoliko postoje

ekstremne politike pozicije, sa relevantnom politikom podrkom u birakom telu (od 5% do 15%) ali nisu grografski koncentrisane, ovakav izborni sistem ih defavorizuje i

onemoguava da imaju svoje predstavnike u skuptinskim sazivima - Glasanjem za pojedinane kandidate ostvaruju se dve vane potrebe izbornog

procesa. Prva koja se oliava u potrebi biraa da umesto depersonalizovanih stranakih lista glasaju za kandidate, koji nude svoj integritet kao zalog za glas koji dobijaju i njime

garantuju za sporovoenje programa i ideja koje su kandidovali11. Drugi zahtev podrazumeva reprezentativnost u geografskom ili teritorijalnom smislu. Metodologija

formiranja izbornih jedinica podrazumeva da se njihovo formiranje vri po strukturi naselja, prostornih celina, regiona. Na taj nain svaki predstavnik koji pobedi postaje i predstavnik naselja koje obuhvata teritorija izborne jedinice iz koje je doao.

- Ovakav sistem u stanju je da omogui uvaenim i prepoznatljivim linostima da zadobiju politiku poziciju i bez podrke partijske infrastrukture12. U tom smislu dovoljna je prepoznatljivost i uvaavanje od strane sugraana na teritoriji izborne jedinice u kojoj se izbori odravaju pa da se stvore uslovi da se osvoji najvei broj glasova. Pored toga, primena ovog modela je za veinu graana jasna, upotrebljiva i predvidljiva. Birai znaju kandidate za koje glasaju, znaju kriterijum za pobedu i naknadno lako mogu ostvariti

komunikaciju sa svojim predstavnikom u skuptinskom sazivu. Jednako kao i lista pozitivnih posledica uz ovaj izborni sistem stoji i dugaki niz

mana ili negativnih argumenata.

- Ne retko, ovaj izborni sistem dovodi do znaajnih disproporcija izmeu procenta osvojenih glasova i procenta osvojenih mandata. U praksi je bilo sluajeva da pojedine politike opcije osvoje i nekoliko desetina procenata biraa, a da ne zadobiju ni jedno mesto u skuptinksom sazivu. Sa druge strane, deavalo se i da stranka sa manjim brojem osvojenih glasova osvoji vei broj mandata ukoliko joj u korist ide deoba rezultata u izbornim jedinicama

13.

- Mogunost predstavljanja manjina ukoliko su geografski koncentrisane je prednost ovog izbornog sistema. Ukoliko nisu geografski koncentrisane onda ovaj isti

izborni sistem postaje mana za ispunjenje zahteva manjinske predstavljenosti. Vrlo esto su manjinske zajednice ratkane po teritoriji itave zemlje i ne mogu se sabrati u jednoj ili manjem broju izbornih jedinica. Bez obzira, to se birai izjanjavaju u korist

11

Na ovaj nain se formira skupina profesionalnih politiara. to je uslov profesionalizacije politike i razvoja demokratije. 12

Sa stanovita funkcionalnog zahteva da izborni sistemi podre razvoj politiko partijskih elita ova injenica je pre mana nego prednost navedenog izbornog sistema. 13

Ukoliko njeni kandidati dobijaju izbore u svojim izbornim jedinicama sa malom razlikom u odnosu na

druge kandidate, a u drugim izboirnim jedinicama gube sa velikom razlikom deava se da u konanom zbiru jedna stranka osvoji vie glasova u zbiru od druge stranke, ali ima manji broj osvojenih mandata.

manjinskih stranaka i njihovih kandidata i to osvoje vrlo znaajan broj glasova, deava se da nisu u stanju da osvoje ni jedan mandat. To moe biti ozbiljan povod za destabilizaciju politikih prilika i lojalnosti politikom poretku u kome te manjine ive. U kontekstu reprezentativnosti, ovaj sistem ima negativne posledice i kada je u pitanju

rodna ravnopravnost, u praksu prevedeno, ne garantuje se ni minimum zastupljenosti

ena u predstavnikim telima. Stranke voene racionalnim motivom pobede na izborima

14, vrlo esto izbegavaju kandidovanje ena, a i sami birai manje glasaju za ene, tako da ova disproporcija izmeu polova samo jaa.

- Postojanje ovakvog izbornog sistema moe biti i preduslov za formiranje politikih opcija sa specifinim programima, regionalnim platformama koje ne vode rauna o vanosti funkcionisanja celine. Ukoliko proceni da u jednom regionu ili delu zemlje, stranka moe da rauna na znaajan deo biraa i samim tim na znaajan broj mandata, ona moe da formira separatne i ekskluzivne politike. Isto vai i za stranke koje predstavljaju odreene etnike skupine. To moe biti obeshrabrujue za sve politike opcije koje zastupaju ideoloke principe15 i predstavljene su na nivou itave drave. Ovakav efekat izbornog sistema moe da vodi do vidljivih politika separatizma i destabilizacije ne samo politikog, nego i itavog dravnog koncepta.

- Problem ovog modela je vezan i sa znaajnim brojem baenih glasova. Znaajan broj biraa moe se opredeliti za kandidate koji na kraju ne budu predstavljeni u parlamentu. To nekada moe biti i do polovine od ukupnog broja biraa koji su glasali. Najbenignija posledica ova situacije je razoarenje biraa i njihova odluka da na sledeim izborima ne participiraju u izbornom procesu. Meutim, ukoliko je ova mala frustracija povezana sa etnikom pripadnou, jakom ideolokom matricom, kulturnom razliitosti onda to moe postati velika frustracija. Svaka velika frustracija opet prouzrokuje znaajne destabilizacije sistema i vodi stvaranju organizacija i pokreta koji mogu da urue itav sistem. Jedna od vanih injenica vezana za baene glasove, jeste da se birai u racionalnom pristupu opredeljuju ne za prvi, ve za drugi ili trei izbor. Naime, ukoliko ste svesni da vaa politika opcija ili kandidat nemaju znaajne anse na izborima elite da racionalno upotrebite svoj glas, te glasate za drugi ili trei izbor koji imate. Ukoliko postoji obilje takvih biraa, lako se moe desiti da na izborima prolaze one politike opcije ili kandidati koji izazivaju najmanje oprenih reakcija.

- Uz ovakav izborni sistem je neodvojivo vezan i nain na koji se formiraju izborne jedininice. Skoro nemogue je odrediti princip i matrice po kojime e izborna geometrija biti odreena tako da ne proizvode pozitivne ili negativne posledice po izborne takmace. Poto sa druge strane, izborna pravila odreuju ljudi iz politikih stranaka, skoro zakonomerno ima razliitih tipova manipulacija ili pokuaja manipulacija u ovoj materiji. Dva tipa se izdvajaju kao prepoznatljiva. Prvi je gerrymandering u kome se kroji mapa izbornih jedinica tako da ostane u igri princip jednakosti biraa po njihovom broju. Prema projekcijama sa ranijih izbornih nadmetanja i koristei se podacima iz istraivanja birakog tela natimuje se izborna jedinica da budete sigurni u svoju pobedu, ili da stranka pobeuje sa malom razlikom u velikom broju, a sa velikom razlikom u malom broju izbornih jedinica. Tako se deava navedena sitaucija da stranke osvoji manji broj

14

U drutvima gde postoji potreba za afirmativnom akcijom prema enama, u politikoj kulturi je da birai u manjoj meri glasaju za enske kandidate, te se stoga i stranke opredeljuju da ih u manjoj meri kandiduju. 15

Temelje svoju politiku na razliitim ideolokim pristupima politici u drutvu, a ne na datim etnikim razlikama.

glasova od neke suparnike, a li ima vie mesta u skuptinskom sazivu. Drugi modela manipulacija sa izbornom geometrijom je vezan za nejednakost izbornih jedinica kada je

u pitanju njihova veliina. Ovaj sistem je poznat pod nazivom malapportionment I podrazumeva da je postoji velika razlika izmeu izbornih jedinica u broju biraa koji daju jednog lana u predstavniko telo. Nije retka situacija da se oba ova modela kombinuju I da se na taj nain u ozbiljnoj meri rue neki od osnovnih principa slobodnih I fer izbora16.

Drugi model veinskog izbornog sistema jeste blokovsko glasanje. Ovaj sistem se u nekoliko taaka razlikuje od veinskog sistema koji zahteva relativnu veinu. Najpre, u okviru izbornih jedinica, umesto jednog dodeljuje se vei broj mandata, dok umesto jednog glasa birai imaju onoliko glasova koliko mandata se deli u izbornoj jedinici. Ne postoji definisana stranaka pripadnost kandidata. Iako se ovaj sistem retko primenjivao, a danas skoro da nema uporednog iskustva njegove primene, znaajan je jer ini neizoistavan element u nizu veinskih izbornih sistema. U bliskoj istoriji primenjivan je u Jordanu, Mongoliji I na Filipinima

17, ali se zbog zbunjujuih efekata koje je proizveo odustalo od njegove primene u svim navedenim zemljama.

Lista prednosti ovog izbornog sistema moe se preuzeti od veinskog modela koji trai relativnu veinu. Poboljanje, odnosno pozitivna posledica njegove primene ogleda se u injenici da ovakav sistem nominovanja kandidata zahteva u veoj meri anagaovanje stranake infrastrukture nego je to bio sluaj sa relativnom veinom. Time je u veoj meri zadovoljen kriterijum formiranja politiko stranakih elita.

Nepoeljni efekti ovog izbornog sistema su opet oni koji postoje u sistemu prvi uzima sve, ali dodatni problem je to je ovakav sistem nepredvidljiv I negativne efekte moe da multiplikuje. uven je primer Mauricijusa, gde je na izborima od 1982. I 1995. godine dolo do enormne disproporcionalnosti izmeu broja osvojenih glasova I broja osvojenih mandata stranaka. Tako je stranka koja je osvojila 62%, odnosno 64% glasova

biraa, zaposednula sva mesta u zakonodavnom telu. To je stvorilo probleme u funkcionisanju demokratije kao poretka, jer je u parlamentu nedostajala opozicija.

Problem se pokuao reiti time to je uvedena institucija najboljeg gubitnika, gde su opozicioni kanidadati na ovaj nain osvajali poslanika mesta. Sa druge strane, sam sistem omoguava da se podravaju I kandidati koji dolaze iz razliitih politikih opcija. To je neretko korieno za unutar stranake duele I izazivalo je znaajne forme korupcije

18.

Navedeni nedostatci blokovskog glasanja pokuali su se prevazii kroz trei veinski model izbornog sistema, partijsko blokovsko glasanje. Opet su u igri viemandatne izborne jedinice, ali birai raspolau samo sa jednim glasom I oni ga mogu poveriti ili partijskoj listi ili pojedinanim kandidatima. Partija koja osvoji najvie glasova u odreenoj izbornoj jedinici nosi sa sobom sve mandate koji se u njoj dele. Za razliku od blokovskog glasanja partijsko blokovsko glasanje se koristi u nekim afrikim zemljama (Kamerun, ad, Dibuti..).

Kao pozitivnu izdvajamo injenicu da ovakav izborni sistem omoguava partijama da imaju vei uticaj na izborni proces I izborne rezultate. Liste kandidata koje stranke predaju u okviru izbornih jedinica jesu garant njihovog uticaja na politiku scenu. Sa

16

Rui se naelo jedan ovek jedan glas sa stanovita njegovog prevoenja u politiku volju. 17

Redom poev od 1989, pa 1992 i na kraju 1997. godine 18

Time su kanidati I stranake frakcije bile motivisane da se bore jenda protiv druge I da kupuju podrku od strane graana, ali I pripadnika drugih partija. Ovakav problem je bio vidljiv na Tajlandu.

druge strane, ovakav sistem ne multiplikuje nedostatke veinskog sistema kao isto blokovsko glasanje. U meri u kojoj bi se to desilo u sistemu iste relativne veine, partijsko blokovsko glasanje omoguava predstavljenost opozicije u skuptinskom sazivu. To moe biti znaajno ukoliko postoji geografska koncentrisanost biraa stranaka sa etnikih prefiksom, te I one mogu biti predstavljene u najviim zakonodavnim telima.

Nedostatci ovog sistema su slini onima koji postoje u modelu prvi uzima poziciju I u praksi je bilo dosta takvih sluajeva19. Najvea zamerka tie se nesaglasja izmeu osvojenih glaosva i osvojenih mandata.

etvrti model izbornog sistema koji pripada veinskom izbornom tipu je alternativno glasanje. Kada je u pitanju veliina izbornih jedinica, ponavlja se situacijau u vezi sa modelom prvi uzima poziciju gde imamo jednomandatne izborne jedinice. Meutim, za razliku od pojedinanog glasanja, u kome se birai mogu opredeliti samo za jednog kandidata, ovde se koristi preferencijalno glasanje. Svaki bira ima pravo da rangira ponuene kandidate, tako to na prvo mesto stavi onoga ko je njegov najblii politiki izbor, na drugo mesto kandidata koji je njegov drugi izbor, na tree mesto trei izbor i tako redom. Broj rangiranja moe biti manji ili jednak broju kandidata20 koji se pojavljuje na izborima. Ukoliko neki od kandidata posle procesa glasanja ima vie od 50% prvorangiranih glasova, odnosno ukoliko ga je toliki broj biraa naznaio kao svoj prvi izbor, on postaje pobednik i osvaja mandat. Ukoliko ne postoji takva situacija, onda se

pribegava ponovnom prebrojavanju uz eliminisanje najslabijeg kandidata. Prvi rangovi koji su ili u korist eliminisanog kandidata se briu, dok drugi rangovi postaju prvi, trei drugi... Ponovno prebrojavanje je zavreno ukoliko neki od kandidata ima nadpolovian broj zbira svoji prvih preferencijala i drugih preferencijala najloijih gubitnika. Ukoliko ni tada ne postoji kanidata koji je osvojio preko 50% preferencijalnih glasova, postupak

se ponavlja u treem, etvrtom.. odnosno u onoliko krugova koliko je potrebno da neki kandidat doe do apsolutne veine. Primena ovakvo izbornog sistema je uobiajena za sistem lokalnih zajednica i gradova, te se primenjuje na tom nivou (lokalni izbori u Bosni

do 2000 godine, izbori za gradske predstavnike Londona...).

Kao prednosti ovog izbornog sistema navodi se nekoliko argumenata.

- Ovakav izborni sistem jaa politike pozicije centra, jer tera kandidate da pored prvog ranga, vode rauna i o drugim ili treim preferencijalima. Na taj nain razvija se umerena ili sredinja politika koja moe da rauna na drugi ili trei preferencijal od strane onih koji se nalaze na polovima politikog spektra.

- Izbegava se mogunost da fragmentacija pojedinih bliskih politika dovede do razoaravajueg rezultata na izborima. Naime, ukoliko je pozicija levice ili desnice razdrobljena stranakim podelama, ali u globalu ima nadmonost u broju glasova nad drugim krilom, ovaj sistem omoguava da se ta nadmo pretoi u politike mandate. Naravno, uz pretpostavku da e biraima sline ideoloke pozicije, uprkos sporovima bliskih stranaka, drugi ili trei izbor biti neko od kandidata iz bliskih stranaka, odnosno u okviru stranake familije.

19

U Dibutiju 1997. godine parlament je ostao bez predstavnika opozicije. 20

U praksi se najee zahteva od biraa da imaju to vie pozicioniranja, jer na taj nain se omoguava da kumulacija glasova omogui jednom od kandidata da osvoji potrebnu veinu. Na ovaj nain se izbegava i mogunost baenih glasova, odnosno da neko od biraa jednog trenutka u procesu preferencijalnog zbrajanja, ne poveri svoj glas ni jednom od ponuenih kandidata.

- Ovakav izborni sistem izbegava i mogunost da relevantna opcija koja ima negativnu percepciju javnosti bude izabrana. Svojim preferencijalnim glasanjem birai onemoguavaju da politike opcije i kandidati koje veina ne prihvata bude izabrana. Time se reava znaajan problem vezan za relativni veinski sistem.

Sa druge strane, pored uobiajenog niza kontraargumenata koji stoje uz sve veinske izborne sisteme, najznaajnija primedba tie se primenljivosti ovog izbornog sistema. Najpre, vrlo retko birai do kraja koriste sve navedene mogunosti alternativnog glasanja, jer se zadovolje sa nekoliko prvih preferencijala. Sa druge strane, esto je sam proces sabiranja, oduzimanja glasova i proglaavanja pobednika nejasan biraima, te stoga opada poverenje u njega. Kao neka vrsta socijalnog eksperimenta ovaj sistem trai visoko politizovane zajednice, upuene i politiki obrazovane birae.

Uz sistem prvi uzima poloaj ili sistem relativne veine, najpoznatiji sistem koji pripada veinskim izbornim modelima je dvokruni veinski ili sistem apsolutne veine. U prvom izbornom krugu govorimo o elementima sistema koji su identini onima koji vae u sistemu relativne veine. Naime, radi se o jednomandatnim izbornim jedinicama21 gde se iskazivanje volje biraa obavlja pojedinanim glasanjem, oznaavanjem jednog od navedenih kandidata. Meutim kao uslov za osvajanje mandata trai se odreena kvalifikovana veina biraa. Najee se radi o apsolutnoj veini, odnosno potrebi da jedan od kandidata osvoji barem jedan glas vie od 50% glasova biraa koji su glasali na izborima. Ukoliko u prvom izbornom krugu ni jedan od kandidata ne osvoji dovoljan broj

glasova da zadovolji ovaj uslov, pristupa se drugom izbornom krugu. U drugi izborni

krug ulaze dva kandidata koji su osvojili najvei broj glasova u prvom krugu, te se pobednik odluuje u novom procesu glasanja izmeu ova dva kandidata.

Postoje i modaliteti u kojima ne ulaze samo dva kandidata u drugi izborni krug. Tako

su na izborima u Francuskoj, ukoliko u prvom krugu ni jedan od kandidata ne osvoji

apsolutnu veinu u drugi krug ulazili svi kandidati koji osvoje preko 12,5% glasova podrke izalih biraa. U drugom izbornom krugu pobednik je onaj kandidat koji osvoji najvei broj glasova, bez obzira da li je dostigao apsolutnu veinu ili ne. U Srbiji, na nivou pokrajine Vojvodine, dvokruni sistem je podrazumevao da u drugi krug, ukoliko ni jedan od kandidata nije osvojio apsolutnu veinu u prvom izbornom krugu, ulaze tri prvoplasirana kandidata. U drugom izbornom krugu bitka se vodila izmeu ta tri kandidata i pobednik je bio onaj koji isvoji najvie glaosva bez obzira da li se radi o apsolutnoj ili relativnoj veini. Bez obzira na modalitete koji postoje, kada govorimo o veinskom sistemu apsolutne veine ili dvokrunom veinskom sistemu, onda se pod njim podrazumeva klasian sistem apsolutne veine, gde prva dva kandidata iz prvog kruga ulaze u drugi krug izborne borbe.

U prednosti ovakvog izboirnog sistema ubrajaju se sledei elementi. - Ovakvo izborno modelovanje omoguava biraima da iskau svoje politike

preference u dva navrata. U prvom krugu oni glasaju za svoj prvi politiki izbor, dok su u drugom krugu u mogunosti da se izjanjavaju izmeu dva ponuena kandidata i glasaju za rezervnog kandidata ukoliko njihov prvi izbor nije proao dalje. Po efektima ovaj model je slian alternativnom modelu, ali ga birai lake razumeju i prihvataju.

- Politikim stranakama i kandidatima omoguava da izmeu dva izborna kruga prave koalicije i time osnae svoje politiko saveznitvo. Kandidati koji nisu proli u

21

Moe se obaviti i u viemandatnim izbornim jedinicama ukoliko se radi o blokovskom ili partijsko blokovskom glasanju.

drugi krug pozivaju birae koji su za njih glasali, da u drugom krugu podre nekog od dvojice kandidata. Na taj nain se osnauje politiko partnerstvo izmeu potencijalnih partnera u buduoj vladajuoj koaliciji.

- U tom kontekstu treba posmatrati i povoljnosti koje postoje za stranke koje se

nalaze u istim stranakim familijama. ak i ukoliko postoji stranka iji kandidati osvajaju vei broj glasova od vaih, ukoliko ste bliski veem broju stranaka moete u drugom izbornom krugu da oekujete efekat koncentracije biraa i da osvajate vei broj mandata od suparnike stranke. Naroito se preporuuje da se ovaj sistem primenjuje u nerazvijenim zemljama sa niskom stopom pismenosti, jer se efekti koje proizvodi mogu

uporediti sa alternativnim glasanjima, ali se izbegavaju sve negativnosti koje ovaj sistem

prouzrokuje, a na njih smo ve uakazali. Kao i u drugim slulajevima uvek postoji nalije izbornog sistema, odnosno niz

zamerki koje se mogu izneti na njegov raun. - Ovaj izborni sistem iziskuje vea novana sredstva jer se najee obavlja u dva

izborna kruga. Izborna administracija mora da obavi jednak posao kao i u prvom krugu

izbora, samo to za to najee ima mnogo manje vremena. To najee podrazumeva korienje dravnih resursa, kako finansijskih tako i organizacionih, tehnikih, materijalnih...

- Ovaj sistem je previe plaanja i za birae. Naime, kada se radi o drugom izbornom krugu od glasaa se zahteva ponovna energija i izlazak na izbore. Skoro zakonomerno pada procenat izlaznosti na drugi krug izbora, jer niko ne voli da troi bilo koji tip resursa uzalud. Istini za volju nije samo efekat duple eneregije onaj koji utie na smanjenu izlaznost. Treba imati u vidu da je za znaajan broj biraa presudno da ostanu u apstinenciji injenica da njihov prvi izbor nije vie u igri. Nivo njihove motivisanosti i zainteresovanosti za izbore je nizak i stoga ne uestvuju u njima.

- Sve kljune primedbe koje stoje i za ostale veinske sisteme tiu se problema u vezi sa dispororcijom izmeu broja osvojenih glasova i broja osvojenih mandata. I kod dvokrunog veinskog izbornog sistema te primedbe ostaju.

- Za ovaj izborni sistem se vee i jedna primedba koja je situacione prirode. Verovatno bi se problemi koji su se raali u nekim drutvima deavali i da se neki drugi izborni sistem sprovodio, ali je interesantno da su oni zapoeti upravo izmeu dva izborna kruga. U podeljenim drutvima, sa znaajnim tenzijama, uz stalno prisustvo ogoljene sile svaki gubitak na izborima smatra se ne samo gubitkom vlasti, nego i ivota, imovine... Tako se ne mali broj puta deavalo da jedna strana u izborima, posle prvog izbornog kruga shvati da nema ozbiljnih ansi na izborni uspeh, te onda podstie nasilje, izaziva sukobe i dovede do oruanih dejstava22. Naravno, ne moe se izbornom sistemu pripisati uloga inicijatora ili sastavnog elementa procesa nasilja, ali svakako period

izmeu dva kruga izbora, kada ne postoji definisan izborni pobednik omoguava ljudi sa loim namerama da zloupotrebe ovaj model selekcije politike elite.

22

U Aliru kanidati Islamskog Fronta Spasa su zauzeli najvei broj prvih pozicija pred drugi krug izbora. Postojea vlast, uz asistenciju policije I podrku meunarodne zajednice (Francuska) uvodi diktaturu I onemoguava odravanje drugog kruga izbora. Iste godine, u Angoli vladajui kandidat je posle prvog kruga izbora shvati da e izgubiti izbornu utakmicu (osvojio je u prvom krugu 40% glasova, a njegov najvaniji protivkandidat 49% glasova), te je faktiki obnovio etnike sukobe koji su tek uli u mirnu fazu.

Proporcionalni izborni sistemi

Za proporcionalne izborne sisteme kljuno je nastojanje da procenat glasova koje neka stranka ili lista osvoji na izborima bude to pribliniji procentu mandata koje osvoji u procesu preraspodele. Bez obzira da li su u pitanju velike ili male strankama ovaj

princip bi trebalo jednako da vai23. Stranka koja osvoji priblino polovinu glasova na izborima, po ovom sistemu treba da ima i priblino polovinu mandata, dok manje stranke koje skupe, recimo 7 % glasova treba da imaju isti procenat mesta u parlamentu. Takoe je neophodno da u proporcionalnom izbornom sistemu postoje izborne jedinice u kojima

se deli minimalno dva, a to je broj mandata koji se dele vei, to je mogunost da se proprocija odri na visokom nivou izvesnija.

Dakako, ovo je teorijska postavka, jer svaki proporcionalni izborni sistem zavisi

od niza drugih elemenata izborne regulative (veliine izborne jedinice, naina glasanja..) i korigujuih elemenata (cenzus). Na proporcionalne izborne sistemime, odnosno argumentie koji se iznose u prilog njima ili one koji se navode kao negativna implikacija,

osvrnuemo se u globalu. Potom e se analitika lupa usmeriti na dva najznaajnija modela koji pripadaju porodici proporcionalnih izbornih sistema: proporcionalni koji se

odvija po sistemu lista i izborni sistem koga nazivamo pojedinani prenosivi glas. Najznaajnija argumentacija koja se potee u prilog ovog izbornog sistema tie se

upravo injenice da je ovo pravedan sistem. Stoga se vrlo esto i preporuuje za primenu u onim politikim poredcima koji imaju deficit konsenzusa oko ideolokih, dravnih, teritorijalnih principa, jer omoguava politiku predstavljenost, a ne dovodi do politike frustracije. Spisak prednosti koji se istiu u korist ovih izboirnih sistema je ipak znaajno dui.

- Zahvaljujui upotrebi proporcionalnih izbornih sistema izbegavaju se nepravednosti izbornog sistema koji se javljaju primenom veinskih izbornih sistema. Praksa da neka politika opcija osvoji relativnu manjinu, a da ipak u predstavnikom telu ima apsolutnu veinu, teko je ostvarljiva primenom ovakvih izbornih sistema. Naravno, podrazumeva se da ne postoje manipulacije sa drugim izbornim elementima, pre svega

veliinom izborne jedinice, ali i pitanjem cenzus, odnosno minimalnog praga osvojenih glasova za ulazak u skupinu stranaka koje raspodeljuju mandate. Pravednost proporcionalnih sistema se ogleda u injenici da pokuavaju to vernije prekopirati glasaku u politiku volju, odnosno procenat osvojenih glasova u procenat zadobijenih mesta u parlamentu.

- Ovakvi izborni sistem proizvodi relativno mali broj propalih glasova, jer skoro sve relevantne stranke imaju svoje predstavnike u parlamentu. Ovaj argument opet vai pod uslovima vezanim za veliinu izbirne jedinice i cenzus. Ovakva injenica utie i na motivisanost biraa na izborima, jer su svesni da njihov glas ima neku teinu, vrednost i stoga oni vie uestvuju na izborima koji su organizovani po ovakvim prvilima. Iz toga se posredno moe zakljuiti da proporcionalni izborni sistemi pozitivno utiu na izlaznost biraa.

- Meu znaajnim prednostima ovog izbornog sistema navodi se i stvaranje okolnosti u kojima male stranke, bilo da su one ideolokog tipa, stranke etnikih skupina, regionalnih identitea, mogu da participiraju u zakonodavnoj vlasti. Zbog toga je i esta

23

Sa izuzetkom stranaka koje ne mogu da prou propisane cenzuse ili ne osvoje dovoljno glasova da zadobiju jedan mandat.

preporuka da se on primenjuje u etniki arolikim drutvima, jer garantuje predstavljenost svih relevantnih skupina. Time se smanjuju eventualne tenzije koje po pravilu imaju

antisistemski karakter.

- Za razliku od veinskog izbornog sistema koji je esto usmeren na traenje podrke u okviru izbornih jedinica i na koncentraciju birakih uporita, proporcionalni izborni sistemi trae opte ideje i projekte koji su sveobuhvatni za poredak u kome se ivi. Na taj nain se izbegava i parcijalizacija zajednice, smanjuju se separatne tendencije, jer je za stranke vano da imaju i minimalnu podrku u uporitima drugih stranaka. Kada se ta minimalna podrka prenese na nivo itave drave ili izbornih jedinica sa vie mandata, ona moe da znai nekoliko osvojenih mesta vie u parlamentu, a time moda i mogunost da se formira vladajua veina. To automatski menja i pozicije u kojima se sagledavaju parcijalni, regionalni ili interesi manjih skupina. Stranke tee da sve ove zahteve uklope u dravne projekte, opte ideje koje se tiu svih lanova zajednice i time pokuavaju da pridobiju najiru skupinu biraa.

- Proporcionalni sistemi upuuju i na prisustvo svih znaajnih drutvenih skupina u parlamentu. U naelu time se izbegava da pojedine male, a ekonomski i politiki uticajne grupe rade van oka javnosti. Naime, ukoliko nemaju jasnu politiku profilisanost koja je predstavljena u paralmentu, ove grupe tee da svoje interese ostvare preko postojeih dominantnih politikih stranaka. Ukoliko se radi o siromanim, mada od toga nisu imuna ni bogata drutva, to automatski otvara prostor za korupciju i nezakonite poslove u okviru dravih pitanja i dravne politike. Ukoliko postoji njihova politika predstavljenost, injenica je da je njihov uticaj pod okom javnosti i time se lake suzbija negativan uticaj koji mogu imati na politiku zajednicu.

Sa druge strane, proporcionalni izborni sistem je izloen i znaajnom broju kritika upuenim na efekte koje izaziva. Lista kritika nije kratka, a pre svega je usmerena na injenicu da proizvodi fragmentaciju partijskog i politikog spektra.

- U naelu, proporcionalni izborni sistem ne pogoduje stvaranju izvne vlasti, odnosno ini ovaj proces sporijim i teim nego je to sluaj sa veinskim modelima. Kao posledicu izbornog procesa prema proporcionalnoj formuli najee imamo vei broj lista koje su zadobile mandate, a nijedna od njih nije u stanju da samostalno formira veinu24. Proces pregovaranja zna da bude dug, a ponekad se zavri novim krugom izbornih radnji. To moe biti vrlo problematino kada se ima u vidu potreba pojedinih drava, koje imaju deficit demokratskog kapaciteta, za efikasnom i jakom izvrnom vlau.

- Ovakvi sistemi se esto navodi i kao krivci za fragmentaciju partijskog sistema. Moda je preciznije rei da stvara uslove u kojima je fragmentacija partijskog spektra oekivanija nego je to sluaj sa veinskim izbornim sistemima. I ne samo da postoje uslovi za fragmentaciju, ve je vrlo esto prilika da u takvim partijskim sistemima male stranke imaju znaajan ucenjivaki kapacitet25 u pregovaranju oko formiranja vlade i kasnije u procesu vrenja vlasti. Tako je nemaka stranka Slobodna Demokratska partija

24

Pod uslovom da su linije politikih podela takve da nijedna od stranaka nema nadpolovinu podrku biraa i da se primenjuje ist proporcionalni sistem, bez restriktivnih elemenata. 25

Ovaj kapacitet je karakteristian u partijskim sistemima gde pored dve velike stranke postoji jedna ili vei broj manjih stranaka. Odluka jedne ili vie manjih stranaka o tome kojoj velikoj partiji e se privoleti automatski znai i formiranje izvrne vlasti. Najee se radi o strankama koje zauzimaju centralni spektra politikih ideologija. Takav primer su Nemaka, Austrija... U Izraelu je uticaj malih stranaka znaajan, ali se radi o ekstremnim strankama neophodnim za formiranje vlade koje dodatno oteavaju i onako koplikovani i nasilan spor izmeu Izraelaca i Palestinaca.

bila lan koalicionih vlada od 1949 do 1998, sa izuzetkom dva mandata (osam godina), a sve vreme je imala relativno malu podrku od oko 10% birakog tela.

- Stalno prisustvo pojedinih stranaka u izvrnoj vlasti nosi sa sobom jo jedan potencijalno negativan aspekt vezan za proporcionalne izborne sisteme. Naime, oni

pogoduju stvranju korupcije vezane za politike stranke i politiku elitu. Opstajanje jedne ili vie stranaka u okvirima izvrne vlasti u dugom vremenskom periodu onemoguava ozbiljan obraun sa korupcijom. Ukoliko nova izvrna vlast smogne snage da se obrauna sa nasleem predhodnih izvrnih vlasti, uvek postoji potencijalna opasnost od raskida koalicionog aranmana, jer stranka koja se provlai kroz vie izvrnih vlasti moe biti predmet te borbe ili na neki drugi nain negativno okarakterisana.

- esto se navodi i injenica da ovakav sistem pogoduje stvaranju ekstremnih malih stranaka, potom stranaka koje imaju personalizovanu politiku ili onih koji imaju

regionalni uticaj. Uobiajeno je navesti primer Vajmarske Nemake i stvaranje Nacionalsocijalistie partije, jer se time argumentacija protiv proporcionalnih sistema dodatno ojaava. Istina je da ukoliko nema znaajnijih veinskih ogranienja ovaj sistem moe dati parlamentarni status ekstremima i na levoj i na desnoj strani politikog spektra, potom strankama koje ine jake politike figure26 ili stranke koje imaju regionalnu dimenziju. Ali nema garancija da takvih posledica nee biti u nekom od veinskih izbornih sistema.

- Poslednja, ali ne manje vana primedba odnosni se na sloenost i nerazumevanje koje ovakvi izborni sistemi proizvode kod biraa. Za razliku od veinskog izbornog sistema gde su stvari unapred jasne i poznate, kod proporcionalnih izbornih sistema

postoji niz operacija koje nisu potpuno jasne biraima. Ta nejasnoa izbornog procesa moe da dovede u pitanju motivaciju za izlazak na izbore, ali i poverenje u rezultate same izborne utakmice.

Postojea argumentacija vai naelno za sve proporcionalne izborne sisteme. Meutim, i kod porodice proporcionalnih izbornih sistema postoje znaajne razlike izmeu samih modaliteta. Dalja rasprava o prednostima i manama ovih izbornih sistema vodie se kroz dva osnovna modela koji postoje u ovoj familiji izbornih sistema.

Proporcionalni izborni sistem po modelu lista podrazumeva da postoje stranake27 liste i da birai svoje izborno opredeljenje iskazuju opredeljivanjem za neku od navedenih lista na glasakom listiu. Priblino28 procentu osvojenih glasova stranka osvoji i procenat mandata u parlamentu, a mandati se dodeljuju kandidatima sa liste. Prvi

na listi dobija prvi mandat, drugi drugi mandata i tako do broja mandata koji je osvojila

jedna stranka29

. Nekoliko reenica o prednostima i manama ovog proporcionalnog izbornog sistema. Kada su u pitanju prednosti izdvajaju se sledei atributi:

- Sistem pospeuje proces kandidovanja manje zastupljenih grupa. Stranke su zainteresovane da kroz ukljuivanje kandidata pojedinih manjinskih ili etnikih grupa dobiju glasove tih grupa, a zauzvrat one dobijaju svoje predstavnike u parlamentima.

26

esto se ove stranke nazivaju i one man show jer se sva njihova politika svodi na figuru koja je predvodi i ne postoji znaajna partijska infrastruktura koja stoji iza takve stranke, niti drugi znaajni predstavnici. 27

To mogu biti i liste razliitih pokreta, grupa graana... 28

Mera preslikavanja zavisi i od veliine izbornih jednica, visine praga, konkretne izborne formule... 29

U Srbiji se ovaj model dodele mandata ne potuje jer se mandati mogu dodeljivati naknadno kandidatima bez obzira na kojoj poziciji su se nalazili u procesu kandidovanja.

Vrlo esto te grupe ne bi mogle na drugi nain da imaju svoje predstavnike, a sa druge strane stranka koja ih primi na svoju listu moe da rauna na vei broj mandata. Etniki i manjinski problemi su mnogobrojni, a najvidljiviji su u novim demokratijama, te se ovaj

recept pokazao kao uspean u njihovom reavanju. - Na vrlo slian nain pozitivni efekti ovog izbornog sistema mogu se videti i u

sluaju izbora manje zastupljenog pola, odnosno ena u skuptinske sazive. Za razliku od veinskog izbornog modela u kome se sve odigrava izmeu kandidata, te je svako isticanje ena rizik da se izgubi izborna utakmica u toj izbornoj jedinici, proporcionalni izborni sistem ne nosi takav rizik po stranku. esto je sluaj da se zakonski trai od stranaka da imaju odreeni broj ena u spisku kandidata, te se sve one stavljaju u jednaki poloaj. U svakom sluaju proporcionalni izborni sistem po listama je povoljan za reavanje problema manje zastupljenog pola30.

Sa druge strane, izdvaja se set nepovoljnih efekata koje izaziva ovaj izborni sistem.

Oni su u najveoj meri fokusirane na trougao birai-kandidati-rukovodstvo stranke. - Najvea zamerka se odnosi na gubitak veze koja treba da postoji izmeu

kandidata i biraa, odnosno izmeu izabranih predstavnika i graana. Ukoliko se radi o velikim izbornim jedinicama, recimo itava drava je jedna izborna jedinica, onda se gubi svaki oblik ove veze. Birai nemaju mogunost da na bilo koji nain ocene kvalitete ponuenih predestavnika, ve moraju u paketu da glasaju za stranku, a ona im onda prema redosledu kandidata isporuuje predstavnike u parlament.

- Posledica je i da na ovaj nain odreeni delovi zemlje, odnosno regioni i naselja nemaju svoje predstavnike u parlamentima. Naime, stranke odreuju unapred svoje kandidate i nisu u stanju da znaju koliki e broj poslanika imati, da bi to moglo da odgovara regionalnoj predstavljenosti. Najee se na prvim pozicijama na listama nalaze najznaajniji predstavnici stranaka koji ive u urbanim centrima, te se po pravilu uoava manja predstavljenost u suburbanim i ruralnim podruja.

- Sledea zamerka se odnosi na injenicu da se kroz ovaj izborni sistem stvaraju odnosi zavisnosti izmeu pratijskog rukovodstva i kandidata, odnosno izabranih predstavnika. Najpre, od mesta koji neki od kandidata zauzima na stranakoj lisati zavisi i verovatnoa njegovog ulaska u parlament. to je vie na listi to je verovatnoa vea i obratno, to je nie na lsiti to opada mogunost da postane lan skuptinskog tela. Posebna je tema vezana za postizborne mogunosti odabira kandidata, koje su retke, ali se primenjuju u jednom nizu zemalja

31. Po zavretku, glasanja stranako rukovodstvo prema broju mandata koje je lista osvojila, po svom nahoenju, sa liste koja ih je predstavljala, odabira kandidate koji postaju predstavnici graana u parlamentima. Time stranaki lider ili stranako rukovodstvo ima uticaj i na volju biraa, a sa druge strane, stvara se odnos u kome se trai apsolutna lojanost kandidata/poslanika strankama koje su ih kandidovale.

- Primedba je i da proporcionalni sistem po listama trai drutva u kojima postoji jasna partijska infrastruktura, te je mogunost pojave novih partija, potom grupa graana,

30

Studija koju je sprovela IDEA u 2004 godini pokazuje da je zastupljenost ena u skuptinskim sazivima bitno razliita kada su u pitanju izbori po proporcionalnom sistemu lista i po veinskom sistemu prvi uzima poloaj. Proseno u sistemima koji su primenjivali proporcionalni model bilo je oko 20% ena, dok je kod onih koji su primenjivali veinski model taj procenat duplo nii 10%. 31

Mogunost da se nakon izbora sa liste odreuju kandidati koji postaju poslanici postoji u Gvajani, Srbiji

kao i nezavisnih kandidata malo verovatna. U javnom mnenju je neophodna

prepoznatljivost politika i pre samih izbora, da bi se moglo oekivati da graani i glasaju za te politike. Stoga je pozicija svih onih koji nemaju stranaku infrastrukturu iza sebe u najmanju ruku pozicija trkaa sa vezanim nogama.

Drugi tip proporcionalnog izbornogh sistema o kome e detaljnije biti rei je pojedinani prenosivi glas. Ovaj model podrazumeva viemandatne izborne jedinice u kojima glasai imaju pravo da rangiraju kanidate prema svojim preferencama. U principu ovo preferencijalno glasanje nije obavezno i birai mogu da izaberu samo jednog kandidat ili da iskoriste pravo da rangiraju dva, tri... ili sve kandidate koji su u izbornoj

utakmici. Po zavretku izbora definie se Droop kvota32 i svaki kandidat koji ima jednak ili vei broj prvih preferenci od kvote automatski biva izabran u parlament. Ako se na takva nain ne popuni broj mandata koji se bira u toj izbornoj jedinici, onda se pristupa novom prebrojavanju. Svaki viak u odnosu na propisanu kvotu izabranih kandidata slui kao obraunska mera. Recimo, kvota je 90, a kandidat je osvojio 100 prvih glasova. Sada se gledaju druge preference biraa kojima je on bio prvi izbor, ali se one dele sa 10, jer je jedna desetina biraa koji su viak u odnosu na kvotu. Ako na ovaj nain opet nema dovoljno kandidata koji su dostigli kvotu, pristupa se obrascu eliminacionog obrauna. Kandidat sa najmanje preferenci se eliminie, a druge preference biraa kojima je on bio prvi izbor, se po istom modelu razlomaka redistribuiraju drugim kandidatima. Iako je

ovaj model esto navoen i hvaljen njegova upotreba u praksi je vrlo retka. Koristi se za lokalne izbore u Irskoj, a pored toga bio je u upotrebi u Estoniji 1990 godine, i u nekim

dravama Australije koristi se kao sistem na lokalnim izborima (Tasmanija, grad Melburn).

U nizu argumenta u korist ovog izbornog sistema navode se one koje ukazuju na

dobre strane i veinsko i proporcionalnog izbornog sistema. - Najpre, dozvoljava se biraima da mogu da biraju izmeu izbora za kandidate sa ili

bez stranake podrke. To automatski otvara mogunost da se i nezavisni kandidati, odnosno oni koji idu i bez stranake podrke mogu uspeno boriti u izbornoj utakmici.

- Pored toga, postoji vrlo visok stepen proporcionalnosti, a sa obzirom na geografsku

veliinu33 viemandatnih jedinica, najee se odrava bliska veza kandidata, odnosno izabranih predstavnika sa geografskim podrujem koje politiki predstavljaju, odnosno iz koga dolaze.

- Svojim preferencijama drugog, treeg... tipa birai mogu uticati i na vei broj kandidata, a time stvarati ambijent za koalicione dogovore posle izbora. Njihovo

opredeljenje za kandidate drugih stranaka daje rukovodstvu signal ta bi to mogle da budu svrsishodne postizboirne koalicije

Kljuni nedostatci ovog sistema se ogledaju u njegovoj sloenosti i time uskom podruju primene.

- Sistem pojedinanog prenosivog glasa je teko primenljiv u nerazvijenim drutvima gde stanovnitvo ima nisku stopu pismenosti.

- Sloena formula prebrojavanja koja podrazumeva kvotu, prebrojavanje glasova iznad kvote, eliminisanje najslabijih kandidata i ponovno prebrojavanje njihovih glasova

32

Ova kvota se dobija na osnovu matematike formule Kvota= (glasovi / mandati + 1) + 1 33

U praksi su to jedinice koje saimaju jednu ili vie bliskih geografskih celina u okvire izborno politike utakmice.

je optereujua za izborne organe. Ona podrazumeva i visoko poverenje u izborne organe, jer se ovaj posao na kraju mora obaviti centralizovano, van birakih mesta. Ukoliko u drutvu postoje tenzije i nepoverenje u aktere koji ovaj posao obavljaju, lako je zamisliti konflikte koji idu izvan okvira sistema, a iniciraju ih svi oni koji su nezadovoljni

izbornim rezultatom.

Ve smo naglasili da izborni sistemi proporcionalnog modela u velikoj meri zavise od elemenata koji ga ine. Kod proporcionalnih izbornih sistema uloga koju imaju izborne jedinice, visina izbornog praga, nain formiranja listi.. su ponekad od presudne vanosti za nain na koji se glasovi prevode u politiku volju, odnosno u mandate. Stoga je, u okviru razmatranja proporcionalnih izbornih modela, neophodno pojedinano razmotriti svaki od tih elemenata i ukazati na posebnosti i uticaj koji imaju na proporcionalnu

izbornu formulu.

Veliina izborne jedinice. Napominjemo da kada se govori o veliini izborne jedinice ne govori se o njenoj

geografskoj veliini ve o veliini koja se meri brojem mandata koji su u igri. Prema ovom kriterijumu izborne jedinice se dele na male, srednje i velike izborne jedinice. Tako

je u malim izbornim jedinicama broj mandata koji je i igri od 2 do 5, u srednjim izbornim

jedinicama ovaj broj je od 6 do 15, a u velikim izbornim jedinicama broj mandata iznosi

preko broja 15 i moe biti nekoliko stotina zavisno od veliine skuptine koja se bira. Od veliine izborne jedinice u velikoj meri zavisi i stepen proporcionalnosti izmeu broja osvojenih glasova i mandata.

U malim izbornim jedinicama indeks proporcionalnosti je vrlo nizak i skoro da se

pribliava uinku veinski izbornih sistema. Na primer, u etvoromandatnoj izbornoj jedinici kandidatima je neophodno da osvoje preko 20% glasova da bi mogli da raunaju na siguran mandat. Tako se deava da stranka koja ravnomerno osvoji oko 30% glasova u svakoj izbornoj jedinici, na kraju ima preko polovine mandata u telu koje se bira. Uz

povoljan raspored glasova kod ostalih stranaka34, njena dva kandidata se skoro po pravilu nalaze u krugu etiri predstavnika u telu koje se bira. Kao posledicu imamo i da se u ovakvim izbornim jedinicama deava da raspodela glasova bude takva da se formira veliki procenat baenih glasova, odnosno da veliki broj biraa glasa za kandidate koji nisu uli u parlament. Kod malih izbornih jedinica dobra stvar je to postoji veza izmeu biraa i kandidata, jer to relativno mali broj mandata koji je u igri dozvoljava.

Kod srednjih izbornih jedinica, stvari stoje na pola puta, kada su u pitanju navedene

teme. Poveava se indeks proporcionalnosti jer je vei broj mandata koji se deli. Uzmimo na primer, desetomandatnu izbornu jedinicu, gde je kandidatu dovoljno da osvoji oko

deset posto35

glasova da bi dobio mandat. Automatski broj baenih glasova se smanjuje, jer se smanjuje i broj neophodnih glasova da se osvoji mandat. Sa druge strane, smanjuje

se i neposrednost odnosa izmeu kanidata i biraa, jer se radi o veem broju kandidata i tee se pravi i odrava ova veza nego to je to sluaj sa malim izbornim jedinicama.

34

Ukoliko postoji rasutost birakog tela prema veem broju drugih stranaka. Ovo je karakteristino za fragmentiranu partijsku scenu sa dominantnom politikom opcijom. 35

Zavisno od broja baenih glasova, odnosno onih biraa iji kanidati nisu osvojili mandat, ovaj procenat moe biti i znatno nii.

Kod velikih izbornih jednica, ukoliko se radi o jednoj izbornoj jedinici za izbor

nekog tela broj mandata se meri i stotinama36

. U tom kontekstu za osvajanje jednog

mandata, ukoliko ne postoji neki drugi ograniavajui elementi (cenzus) dovoljno je osvojiti i manje od 1% ili ak 0,5% glasova da bi se osvojio mandat. Stoga se dobija vrlo visoka proporcionalnost koja tei idealnoj. Automatski se broj baenih glasova svodi na relativno mali broj, ali se usled velikog broja mandata koji su u igri gubi veza izmeu biraa i kandidata. Na listama koje imaju tako veliki broj kandidata, sem lidera i nekolicine kandidata birai nisu u stanju da prepoznaju druge predstavnike stranaka.

Visina izbornog praga (Cenzus)

Da bi se u proporcionalnim izbornim sistemima spreila fragmentacija partijske scene uvodi se korigujui faktor cenzus. On predstavlja propisani broj ili procenat glasova koji neka lista mora da osvoji da bi mogla da se kvalifikuje za proces raspodele

mandata. Ukoliko cenzus postoj u nekom sistemu propisan je odreenom zakonskom regulativom i predstavlja sastavni deo normativnog ureenja. Treba razlikovati propisani cenzus od prirodnog praga. Ve smo u temi oko izbornih jednica ukazali da sa obzirom na broj mandata koji se rasporeuje i obim baenih glasova na svakim izborima postoji prirodni prag. On je definisan kao minimalan broj glasova koje je neophodno osvojiti da

bi se zadobio mandat. Normirani cenzus je drigaiji i on predstavlja vetaku prepreku i po pravilu je on vii nego izborni cenzus, da bi postigao efekte zbog kojih se i uvodi.

Teko je rei ta je idealna mera za visinu cenzusa, jer ona zavisi od niza okolnosti u kojima se primenjuje. Najpre od veliine izborne jedinice37, potom od uporita stranaka u birakom telu38, formiranom partijskom sistemu... Visina cenzusa se kree od 1%, potom su u primeni vrlo esto cenzus od 3% i 5%, a u nekim sistemima cenzus ide na 10% pa i preko toga. Ukoliko je propisani cenzus vrlo nisko postavljen,

onda se u pitanje dovodi i svrha njegovog uvoenja. Recimo, ako je oko prirodnog praga onda nema ni poptrebe za njegovim dejstvom. Sa druge strane, ukoliko je visoko

postavljen moe da izazove znaajno poveanje broja baenih glasova. Impozantna je primer izbora u Turskoj 2002 godine, gde je uz cenzus od 10%, ak 46% glasova bilo baeno. Sa druge strane, ak i isti cenzus u slinim izboirnim sistemima moe poroditi razliite efekte, sa obzirom na strukturiranost partijske scene. Tako je u Poljskoj 1993 godine, cenzus od 5% za samostalne liste i 8% za koalicione liste doveo do procenat od

34% baenih glasova, dok je vrlo slian sistem u Nemakoj due vreme proizvodio mali broj baenih glasova.

Model izborne liste

O modelima izbornih lista posebno smo govorili, ali je vano ukazati na njihov kontekst u okviru efekata proporcionalnih izbornih sistema. Razlikujemo dva osnovna

tipa listi: zatvorene i otvorene liste.

36

U Holandiji u okviru jedne izborne jedinice bira se 150 poslanika, dok je u Izraelu u okviru jedne izborne

jednice 120 mesta za koje se nadmeu izborni takmaci. 37

U velikim izbornim jedinicama cenzus treba po pravilu da bude nii nego u srednjim ili malim izbornim jednicama. 38

Ukoliko postoji fragmentiranost birakog tela u smislu njihovog izbornog opredeljenja moe se desiti da znaajan broj glasova bude baen.

Prednosti zatvorenih lista se sastoje u mogunosti da se utie na kvote. Naime, sve manjinske ili grupe koje nemaju adekvatnu predstavljenost u zajednici mogu kroz

ovakav sistem imati svoje predstavnike u okviru stranakih lista. U zatvorenim listama zagarantovan je prolaz pripadnica manje zastupljenog pola ukoliko se nau na odgovarajuem mestu u procesu kandidovanja. Isto vai i za predstavnike drugih manjinskih grupa. Negativna strana je to bira ni na koji nain ne moe da utie na sastav kandidata u okviru ponuenih lista, te ono to se dobije kao kandidatska lista, ostaje i kao osnova za proces pojedinane dodele mandata. Problem sa zatvorenim listama je to nisu otvorene za bilo kakave promene i uticaj biraa39.

Kod otvorenih listi birai imaju razliite mogunosti da utiu na raspored kandidata. Barem u Evropi, najee je u primeni mogunost da birai pored optiranja za stranake liste imaju pravo i da unutar stranakih kandidata utiu na to ko e od njih postati poslanik. Dakle, raspolau sa dva glasa, jedan kojim odreuju stranaki listu, a drugi kojim odreuju kandidate unutar te stranake liste. Problem sa ovim modalitetom je to najvei broj graana ne koristi mogunost da utie na odabir samog kandidata, ve se zadovolji glasanjem za politiku opciju koju preferira. Sa druge strane, u Brazilu40 i Finskoj

41 primenjuje se proporciopnalni model glasanja za pojedince, a ne za liste. Na

osnovu toga pored broja glasova koji osvoji jedna lista, utvruje se i broj glasova koje osvoji svaki kandidat u okviru liste u kojoj je bio kandidovan. Ono to moe initi i manu i prednost ovog izbornog sistema je da razvija kompeticiju ne samo izmeu stranaka, nego i unutar stranaka, jer podstie borbu izmeu kanidata jedne iste stranke. Kao negativnu posledicu moe imati frakcionako delovanje unutar stranaka, dok sa druge strane kao pozitivna posledica moe biti sistem pozitivne selekcije unutar stranake hijerarhije.

U pojedinim sistemima42

postoje i mogunosti da se proces obavlja tako da birai optiraju ne samo za kandidate jedne stranke, ve za kandidate razliitih stranaka, potom da kroje svoje izborne liste, da kumuliraju glasove... Problem sa ovim modelom liste je to zahteva visoku stopu pismenosti i edukaciju stanovnitva o izbornom procesu.

Meoviti izborni modeli

Ve smo u dosadanjim delovima teksta pomenuli da postoje i izborni modeli koji pokuavaju da iskoriste prednosti i veinskog i proporcionalnog izbornog sistema. Veliki je broj kombinacija elemenata iz veinskog i proporcionalnog izbornog sistema koji se mogu kombinovati, te je stoga broj modaliteta meovitih izbornih sistema veliki. U

39

U Istonoj Nemakoj, na prvim izborima od obnove viepartizma 1990. godine, dolo je do jedne apsurdne situacije u vezi sa zatvorenim listama. Nekoliko dana pre izbora jedan deo kandidata liste bivih komunista, ali i pojedinih tada opozicionih lista, na osnovu uvida u dosije koji su imali u tajnim slubama, oznaeni su kao saradnici zloglasne tajne policije Istone Nemake. Poto njihove kandidature nisu mogle biti povuene, graani su morali da glasaju za liste na ijem spisku su oni bili, bez mogunosti da spree njihovo postavljenje za poslanike. 40

U Brazilu postoji birai imaju samo jedan glas i mogu da se opredeljuju I za stranke i za kandidate, a ukupan broj glasova koji je jedna lista osvojila jednak je zbiru glasova koje je lista osvojila plus zbir svih

glasova koji su njeni kandidati osvojili. 41

Za razliku od Brazila u Finskoj birai imaju mogunost da glasaju samo za kandidate, a ukupan zbir njihovih glasova predstvalja rezultat liste koju predstavljaju. 42

Takav je model u Luksemburgu, vajcarskoj, Ekvadoru

osnovi, prema mehanizmima kako deluju i efektima koje proizvode, meoviti izborni sistemi se dele na meovite proporcionalne i meovite paralelne izborne sisteme.

Kod meovitih proporcionalnih sistema postoji veza izmeu izbora u okviru veinske formule i proporcionalnog dela koji slui da poravnja nepravednosti. Ukoliko stranka koja uestvuje na izborima u okviru jednomandatnih izbornih jedinica po veinskom izbornom sistemu osvoji 15% glasova, a pri tome osvoji svega 7% mandata onda joj se razlika u procentu mandata koje nije osvojila dodeljuje sa proporcionalne

liste. Zemlje u kojima se primenjuje ovakav model su Nemaka, Novi Zeland, Lesoto..43 Ponekad se moe desiti da broj kompenzacijskih mandata nije dovoljan da se ispravi disproporcija koja nastaje u veinskom delu izbornog sistema. Recimo stranka osvoji vei broj mandata nego to joj to pripada gledaju ukupan broj mandata koji se deli. Tada se u igru uvode i dodatni mandati, koji poveavaju broj izabranih u telo koje se bira44, ali odravaju visokom proporciju izmeu osvojenih glasova i mandata.

Ako se pogledaju efekti pojedinano veinskog i proprcionalnog modela, onda je ovakav sistem u stanju da pomiri dva suprotna principa, ouvanje proporcionalnosti i odravanje veze izmeu biraa i kandidata, odnosno izmeu graana i izabranih predstavnika. Kao potencijalna mana navodi se mogunost da se u okviru iste stranke formiraju grupe onih koji imaju regionalno, odnosno izabrani su u okviru veinskih izbornih jedinica i onih koji imaju stranako zalee, odnosno dobili su mandat kroz kompenzaciju i peglanje disproporcije.

Drugi tip meovitih sistema naziva se paralelni ili rovovski model, u kome ne postoji veza izmeu veinskog i proporcionalnog izbornog modela. Oni postoje i daju veinske i proporcionalne efekte u istom vremenskom okviru bez uticaja jednih na druge. Ovakvi modeli se primenjuju u Koreji, Tajlandu, Japanu, Litvaniji... Najei je model u kome birai imaju dva glasa, jedan koriste da glasaju za pojedince u okviru jednomandatnih izbornih jedinica gde se sistem odrava po veinskoj formuli, dok drugi glas daju za liste. Potom se preoblikovanje izborne u politiku volju vri prema predvienim modelima, a ukupan zbir osvojenih glasova predstavlja zbir onoga to je neka stranka ostvarila preko svoji kandidata u jednomandatnim jedinicama plus broj

mandata koje je dobila u proporcionalnom sistemu.

Prednosti koje su navedene za meoviti proporcionalni izborni sistem vae i kod rovovskog modela. U igri su i proporcionalnost i veza izmeu kandidata i biraa. Problem sa proporcionalnou je to ona esto moe biti vrlo niskog stepena, jer se u okviru veinske formule mogu desiti disproporcijalne podele koje ni na koji nain ne mogu biti ublaene proporcionalnom formulom.

43

U Nemakoj se deli ukupno 598 mandata, gde se 299 deli po veinskoj formuli, dok preostalih 299 slui za kompenzaciju veinskih disproporcija. U Lesotu je manji broj mandata za kompenzaciju, tanije 80 mandata se deli po veinskom modelu, a 40 mandata slui za kompenzaciju. 44

U Nemakoj se desila ova situacija nekolika puta, a ti mandati su poznati pod nazivom prekobrojni mandat (berhangsmandaten). Sa druge strane, ova korektivna mera ne postoji u Lesotu, pa se deavalo (izbori 2002) da je disproporcija bila znaajno velika, stranka koja je osvojila 55% na kraju je dobila 65% mesta, jer je od 78 jednomandatnih jednica osvojila 77 prvih mesta, a broj mandata za kompenazciju nije

bio dovoljan da pokrije ovu disproporciju.

Posebni izborni sistemi

Pored tri osnovna trenda izbornih sistema i svih varijacija koje se u njih uklapaju,

izdvajaju se tri nepokorena modela, odnosno takvi tipovi izbornih sistema koji se ne mogu staviti ni u jednu od navedenih familija.

Pojedinani neprenosivo glasanje predstavlja izbornu formulu u kojoj bira raspolae sa samo jednim glasom, a izborni proces se obavlja u viemandatnim izbornim jedinicima. Na primer, radi se o petomandatnoj izbornoj jedinici i svaki kandidat koji

osvoji preko 20% glasova moe biti siguran da je osvojio mandat. Sa druge strane, stranka iji kanidatai osvoje 50% glasova moe imati 3, a moda samo jedan mandat u toj izbornoj jedinici. Ukoliko su njeni kandidati osvojili slian procenat glasova, sva trojica mogu ui u parlament, ukoliko je jedan osvojio preko 30%, a druga dva oko 10%, onda se moe desiti da samo prvi osvoji mandat. Ovakav sistem se primenjivao u Japanu i Jordanu, a sada je u upotrebi na Tajlandu.

Prednosti ovog modela su u njegovoj primenljivosti, mogunosti da nezavisni kandidati osvoje mandate, mogunosti I da manje stranke I kandidati manjinskih grupa osvoje mandateZbog efekata koje smo naveli ovakav izborni sistem tera stranke u razvoj infrastrukture I stalnu edukaciju lanova I simpatizera u cilju maksimilizacije politike snage stranke45.

Na istu temu se mogu dati I mane ovog izbornog modela. Naime, on dovodi od

znaajne fragmentacije unutar same politike stranke, potom utie na stvaranje izbornih strategija kojima se gleda na maksimalizaciju izbornog skora, a ne na neposrednost

odnosa sa biraima. Efekti neproporcionalnosti mogu da se kreu u svim smerovima, ukoliko velika stranka ima previe kandidata moe ostati bez mandata, a ukoliko se dobra strategija svede na manji broj kandidata mogu osvojiti vie mandata nego to je to rezultat izbornog skora itave stranke. Sistem je takoe neosetljiv na nepoeljne politike opcije, jer ni na koji nain ne moe da sprei uee ekstremnih politikih pozicija u telu koje se bira.

Ogranieno glasanje se primenjivalo u paniji do 1977. godine I podrazumeva da se izborni process odigrava u viemandatnoj jedinici, a da birai imaju pravo na vie od jednog, ali na manji broj glasova nego to je broj mandata koji se bira. Pobednici su oni kandidati koji je osvojio najvei broj glasova. Za razliku od pojedinanog neprenosivog glasanja u ogranienom glasanju disproporcija izmeu glasova I mandata moe da bude znatno vea.

Poslednji u nizu izbornih sistema je uveni Borda sistem. Korisrti se I u jednomandatnim I u viemandatnim izbornim jedinicama. Kao kod preferencijalnog glasanja birai imaju pravo da rangiraju kanidate, prvi izbor, drugi izbor, trei izbor Brojanje se obavlja samo jednom, saberu se svi rezultati I pobednik ili pobednici su oni

koji ima najvie bodova.

Ovaj iscpran pregled izbornih sistema, njihova klasifikacija, ukazivanje na

njihove efekte i posledice po razliite aspekte drutvenog i politikog ivota jeste osnova za analizu dosadanje primene razliitih izbornih sistema u Srbiji.

45

Ukoliko stranka osvaja relevantan broj glasova za maksmalan uinak u viemandatnim jednicnicama neophodno je da postoji strategija glasanja, odnosno podela biraa prema razliitim kanidataima iste stranke.

Efekti primene razliitih izbornih sistema u Srbiji

U kratkoj istoriji obnove viepartizma u Srbiji, u praksi se pokualo sa veim brojem izbornih sistema koji pripadaju razliitim tipovima i familijama izbornih sistema. Ponekad su efekti odgovarali optim pravilnostima koje su navedene za pojedinane izborne sisteme, dok su ponekad odstupala od predvienog plana. Specifinosti politikog polja Srbije, odnosno efekti primene razliitih izbornih formula zavise u najveoj meri od dve stvari. Od same izbornog sistema, koji pored izborne formule ine i drugi elementi izbornih sistema, kao i od politikih okolnosti koje prate primenu jednog izbornog sistema. I dok smo se detaljno bavili izbornim sistemima kroz elemente koji ga

ine, o politikim specifinostima emo izbeti samo nekoliko osnovnih taaka. Efekti primene izbornog sistema zavise od okolnosti u kojima se primenjuje.

Mogli smo videti na uporednim primerima da jedan isti izborni sistem moe proizvesti potpuno razliite rezultate u razliitim politikim poredcima. Ta razliitost potie od elemenata koji tvore politiku i partijsku scene jednu drave. Prvi u nizu tih kriterijuma jeste broj relevantnih stranaka koje ine partijski sistem, kao i odnos snaga koji postoji meu njima. Partijska scena, odnosno podela partijskog spektra je zasnovana na podelama koje postoje u politiko socijalnoj strukturi stanovnitva. U tom smislu, svako drutvo je isprepleteno linijama podela koje se tiu etnikih, kulturnih, ideolokih, socijalnih, starosnih... razlika. Na linijama tih podela se profiliu stranake politike i za njih trai podrka od biraa. Ne manje vaan element koji utie na efekte izbornog sistema predstavlja i kvalitet samog dravnog aparata, njegova neutralnost i profesionalnost u sprovoenju administrativnih radnji, a samim tim i u sprovoenju itavog izbornog procesa. Takoe, izborni proces sutinski zavisi od stepena pismenosti jedne populacije, nivoa demokratske kulture i politike polarizovanosti samih graana. Sve su to injenice koje se nameu primeni jednog izbornog sistema i stoga treba voditi rauna o njihovim efektima46. Ve smo naglasili da je u kratkoj politikoj istoriji, koja obuhvata poslednjih 14 godina obnovljenog pluralizma, u politikoj praksi Srbije primenjivan veliki broj izbornih sistema. Nivoi na kojima su primenjivani razliiti izborni sistemi su mnogobrojni. Oni idu od izbora za lokalne predstavnike domove, preko pokrajinskih, republikih, saveznih zakonodavnih tela kao i izbora za predsednike izbore. Meutim, ta injenica ne umanjuje mogunost, da se bez obzira na nivo na kome se odravaju izbori, ukae kroz kratku analizu na okonosti i efekte primene razliitih izbornih sistema u Srbiji. Sva arolikost u primeni izbornih sistema, potom sloenost i heterogenost glasakog i partijskog spektra, kao i nedoumice koje su postojale i postoje u vezi sa razvojem same

politike zajednice daju obilje materijala za tu svrhu. Izvrena opta klasifikacija izbornih sistema sluie da se porede efekti koje je primena pojedinih izbornih formula proizvela u Srbiji. U ii naeg interesovanja jeste najpre karakter samih reenja izbornog sistema, bilo da se radi o delovima izbornog sistema, i bilo da je u pitanju izborni sistem u celini. Elemente koji su uticali na odabir

46

Odnosi koji nastaju na ovim relacijama detaljnije su obraeni u delu .......

odreenih izbornih sistema u najveoj meri emo vezati za ispunjenje zahteva47 koji se postavljaju pred izborni sistem. Pored samih izbornih sistema neophodno je i da ukaemo na politiko partijsku scenu koja prati odreene izboirne cikluse, kao i na osnovne pokazatelje koji se tiu raspoloenja samih biraa, njihovih partijskih preferenci i kljunih tema koje su obojile izborne procese.

Primena relativnog veinskog sistema u Srbiji Za osvajanje mandata kod relativnog veinskog sistema dovoljno je osvojiti

najvei broj glasova u odnosu na druge konkurente u okviru jedne izborne jedinice. U izbornoj praksi Srbije sistem relativne veine je primenjivan za izbor pokrajinskih poslanika 1992. godine. kao i na izborima za lokalne skuptine 24.septembra 2000. godine

Politike okolnosti i rezultati pokrajinskih izbora 1992. godine Od prvih viestranakih izbora iz 90-te godine proteklo je skoro dve godine dok

se na saveznom, pokrajinskom i lokalnom nivou nisu odrali viestranaki izbori. Politikom i partijskom scenom Srbije dominirala je vladajua SPS, a itava politika atmosfera obeleena je ratnim sukobima u Hrvatskoj i Bosni. Predominantna podrka koju je SPS imao u birakom telu je smanjena sa rastom broj glasova drugih opozicionih stranaka (Srpska Radikalna Stranka i Srpski Pokret Obnove). Kada je u pitanju

Vojvodina, pozicija SPS dodatno je oteana injenicom da na teritorije ove pokrajine postoje regionalne politike stranke (Liga socijademokrata Vojvodine) i stranke manjina (Maarske etnike stranke) sa relevantno politikom podrkom. Uprkos tome, to su se odravali i drugi nivoi izbora48, opet svaki po razliitoj izbornoj formuli, procena vladajueg SPS je bila da e sistem relativne veine moi da broj glasova koji glasaju za ovu opciju pretoi u to vei broj mandata. Procena se temeljila na injenici da je u Vojvodini SPS pojedinano najjaa partija, a da sa druge strane odnosi u opoziciji jesu takvi da se ne moe govoriti o bilo kakvoj formi ujedinjenja i zajednikog predizbornog nastupa koji bi tu poziciju mogao da promeni. Stoga i ne udi da se zakonodavac (u ovom sluaju Pokrajinka Skuptina) gde je dominantnu ulogu imala SPS, opredelila za sistem relativne veine.

Politike okolnosti i rezultati lokalnih izbora 2000. godine Krajem prole decenije, posle desetogodinje prakse viepartizma, lokalni izbori

su se odrali u atmosferi nasluivanja kraja vladavine Slobodana Miloevia. Paralelno sa lokalnim odravali su se savezni49 i izbori za Predsednika Jugoslavije50. Imajui u vidu da su to izbori koji se tiu statusa savezne drave, vano je rei da je od strane vladajue partije u Crnoj Gori, ovaj izborni proces proglaen nelegitimnim, jer ova politika grupacija nije bila zadovoljna ustavnim promenama koje su se ticale direktnog izbora

Predsednika Jugoslavije. Stoga crnogorski vladajui DPS, kao i deo drugih stranaka iz

47

Govorimo o zahtevima koji se tiu optih pretpostavki za ocenu uspenosti izbornih sistema, a izloili smo ih u prvo delu ove celine. 48

Loklani po apsolutnom veinskom, republiki po proporcionalnom sa 9 jedinica a savezni po rovovskom modelu. 49

Izbori za saveznu skuptinu gde sed biralo 138 poslanika, 108 u Srbiji i 30 u Crnoj Gori. 50

Ustavnim promenama omogueno je da se izbori koji su se do tada odravali posredno, preko poslanika, sada kada je u pitanju Predsednik Jugoslavije odravaju direktno, odnosno da birai na izborima biraju ovu politik