Prof Marko Munjiza, Nastavna baza za psihijatriju INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE, Beograd, Palmotieva 37 e-mail: marko.Munjsbb.co.yu, Web sajt:www.munjiza.com

NAJEI SIMPTOMI I SINDROMI U KLINIKOJ PSIHOPATOLOGIJI

PREDAVANJA ZA LEKARE NA SPECIJALIZACIJI IZ PSIHIJATRIJE, k.2007-08. godine

BEOGRAD, 2007

1

NAJVANIJI VANIJI PSIHIJATRIJSKI ZNACI I SIMPTOMI KOJI SE NAJEE JAVLJAJU U KLINIKOJ PSIHOPATOLOGIJIVeina autora posle definicije klinike psihopatologije, njene nuane zasnovanosti i opisa poremeaja pojedinih psihikih funkcija, detaljnije analiziraju pojedine klinike entitet, odnosno psihijatrijske poremeaje i poremeaje ponaanja.Miljenja smo da je to oblast klinike psihijatrije koja daje iti prikaz i opis klinike slike,epidemiolokih karakteristika, etiopatogeneze i razliitih oblika terapije i tretmana ovih poremeaja. Mi se u ovom udbeniku nismo odluili za ovaj koncept, ve nam je namera da damo prikaz vodeih simptoma i sindroma u psihopatologjji. Zbog toga smo dali pregled najvanijih simptoma i sindroma u klinikoj psihijatriji, kao i krai osvrt na socijalnu patologiju i psihopatologiju, psihopatoloke poremeaje kao posledidicu psihijatrijskih poremeaja i oboljenja. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreu u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininani ili u obliku pojedinih sindroma. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodeim udbenicima iz psihijatrije u odgovarajuim poglavljima i/ili indeksu pojmova. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeleje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod veeg broja psihijatrijskih poremeaja i oboljenja. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku, tj. zaravljenje,nivelisane (suene) ograniene emocije sreu se kod sledeih psihijatrijskih poremeaja: akutni stresni poremeaj, demencija, distimini poremeaj, intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih, opsesivno-kompulsivni poremeaj linosti, posttraumatski stresni poremeaj, promena linosti zbog opteg zdravstvenog stanja, shizofrenija, schizoidni poremeaj linosti.shizotipalni poremeaj linosti, velika depresivna epizoda.

1) Abecedni redosled najvanijih simptoma u optoj psihopatologiji1.Agresivno ponaanje, 2.Anhedonija, 3.Anksioznost, 4.Antisocijalno ponaanje, 5.Apatija, 6.Beg ideja, 6.Depersonalizacija i derealizacija, 7.Depresivno raspoloenje, 8. Dezorganizovani govor, 9.Dobijanje na teini, 10. Grandioznost, 11.Gubitak na teini, 12 .Halucinacije, 13.Hipersomnija, 14. Iskoriavanje u medjuljudskim odnosima, 15. Izbegavajue ponaanje, 16. Katatonija, 17. Nekritino druenje, 18. Neodlunost, 19.Neosetljivost na oseanja drugih ljudi, 20. Nesanica, 21. Nesposobnost odravanja panjeslaba koncentracija, 22. Nestabilne emocije, 23.Oblaenje odee suprotnog pola, 24.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u deijoj igrai, 25. Ogranieno odlaenje od kue, 26. Patoloko laganje, 27.Oteeno rasudjivanje, 28.Oteenje apstraktnog miljenja, 29. Oteenje pamenja, 30. Paranoidne ideje, 31. Perzistentne smetnje identiteta, 32. Potreba da se govori, 33. Poviene radne, socijalne ili seksualne aktivnosti, 34.Povieno raspoloenje i euforija, 35. Prekomerni abuzusi hrane, 36. Psihomotorna agitacija, nemir, 37. Psihomotorna usporenost, 38. Rasejanost, 39. Razdraljivost, 40. Namerno izazvano povraanje, 41. Samopoverdjujue ponaanje, 42. Suicidalne ideje ili pokuaji, 43. Seksualne smetnje, 44. Smanjenje energije ili umor, 45. Snano dezorganizovano ponaanje, 46. Socijalna izolacija, 47. Sumanutost, 48. Tekoe govora, 49. Telesne tegobe bez opteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo, 50. Zaravljene, aplatirane, suene ograniene emocije.Za veinu navedenih simptoma u posebnom dotatku navest emo najee psihijatrijske poremeaje i poremeaje ponaanja kod kojih se oni javljaju kao vodei znaci i simptomi.

2

U ovom delu udbenika dajemo osvrt na najee simptome i poremeaje gde se oni najee javljaju. Zbog pojednosavljiva teksta odluili smo se za koncizan pregled u vidu pregledne tabele i krai deskriptivni opis naroito vanijih psihopatolokih sindroma.

Red-ni br.1.

Psihijatrijski znaci i simptomiAgresivno ponaanje

Psihijatrijski poremeaji i poremeaji ponaanja u kojima se pojedini znaci i simptomi najee sreuAkutni stresogeni poremeaj.Antisocijalni poremeaj linost,.Delirijum,Demencija,GraniniPL, Intermitentni eksplozivni poremeaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom kod zloupotrebe PAS,Kkratkotrani psihotini poremeaj, Manina epizoda, Paranoidni Pi,Poromeaj ophodjenja, Postraumatski stresni poremeaj, promena linosti zbog opteg zdrav. stanja, Shizoafektivni poremeaj, Shizofreniformi poremeaj, Shizofrenija, Patloka laljivost (pseudologija fantastika),Perzistentni poremeaj indentiteta i Socijalna izolacija. Akutni stresni poremeaj, Distimini poremeaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom na PAS, Meovita epizoda BAP(bipolarnog afek. poremeaja),Poremeaj prilagodjavanja sa depresivnom simptomatologijom, Postramuatski sresni poremeaj, Shizoafektivni poremeaj, Shizofrenija, Shizoidni i shizotipalni PL,Velika depresivna epizoda. Agarofibija bez paninog napad, Akutni stresni poremeaj, Anksiozni poremeaj uslovljen PAS, Anksiozni poremeaj zbog loeg opteg zdrav. stanja, Separacioni anksiozni poremeaj, Delirijum, Generalizovani anksiozni poremeaj, GraniniPL, Hipohondrija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, IzbegavajuiPL,OpsesivnokompulsivniPL, Panini napadi. Poremeaj sheme tela, Postraumatski stresni poremeaj, Socijalna fobija, Somatizacija, Specifina fobija, Sumanuti poremeaj, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Antisocijalno ponaanje dece i adolescenata, Antisocijalno ponaanje odraslih, Hipomanina epizoda, Intermitentni eksplozivni poremeaj, Intoksikacija PAS, Kleptomanija, Manina epizoda, Meovita epizoda BPA,Zavisnost ili aspt. sindrom PAS, Piromanija, Poremeaj ophodjenja, Poremeaj prilagodjavanja sa njama ophodjenja, Poremeaj linosti zbog loeg nija, opteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremeaj, Shizofr Perzistentni sumanuti poremeaj Akutni stresni poremeaj, Ciklotimni poremeaj, Delirijum, Demencija, Distimini poremeaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Postraumatski sresni poremeaj,PL zbog opteg zdrav. stanja, Sch, Velika depresivna epizoda Ciklotimini poremeaj, Hipomanina epizoda, Intoksikacija PAS, Manina i Meana epizoda kod BAP, Poremeaj raspoloenja uslovljen PAS Agarofobija bez paninog poremeaja, Depwersonalizacioni poremeaj, Disocijativni poremeaj identiteta, GraniniPL, Intoksikacija PAS, Panini napadi, Perzistentni poremeaj percepcije uzrokovan halucinogenima, Shizoafektivni poremeaj, Shizofreniformni poremeaj, Shizofrenija Ciklotimini poremeaj,Demencija, Distimini poremeaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, Kratkotrajni psihotini poremeaj, Meovita epizoda BAP, Opsesivnokompulzivni poremeaj, Panini poremeaj, Poremeaji ishrane, Poremeaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloenjem, Poremeaj prilagodjavanja sa anksiozno-depresivnim raspoloenjem, Posttraumatski stresni poremeaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremeaj, Shizofrenija, Sumanuti poremeaj,

2.

Anhedonija

3.

Anksioznost

4.

Antisocijalno ponaanje

5.

Apatija

6. 7.

Beg ideja Depersonali-zacija ili derealizacija

8.

Depresivno raspoloenje

3

9.

Dezorganizo-vani govor, nesuvislost Dobijanje na teini

10.

Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, kratkotrajni psihotini poremeaj, Manina i meovita epizoda, Meani poremeaj jezikog izraavanja, Shizoafektivni, Shizofreniformni poremeaj i Shizofrenija Distimini poremeaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Meovita epizoda, Shizoafektivni poremeaj, Shizofreniformni poremeaj, Shizofrenija, tetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda

11.

Grandioznost

12. 13.

Gubitak na teini Halucinacije

14.

Hipersomnija

15.

Zloupotreba medjuljudskim odnosima izbegavajue ponaanje Katatonija

u

Delirijum,Demencija,Hipomanina epizoda,IntoksikacijaPAS, psihotini poremeaj, Manina i meana epizoda, narcistiki PL, raspoloenja prouzrokovan PAS, zbog loeg opteg zdrav. stanja, poremeaj zbog loeg opteg zdrav. stanja, Shizoafektivni p Shizofreniformni poremeaj, Shizofrenija, Sumanuti poremeaj Mentalna anoreksija, Distimini poremeaj, Hipomanina epizoda, Intoksikacija PAS, manina i meana epizoda, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Tranzitorni psihotini poremeaj, Manina ili meana epizoda, Perzistentni poremeaj percepcije uszorkovan halucinogenima, Psihotini poremeaj zbog loeg opteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremeaj, velika depresivna epizoda, Umiljeni poremeaj, Simulacija. Delirijum, Distimini poremeaj, Hipersomnija kod drugih mentalnih poremeaja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Narkolepsija, Parasomnije, Poremeaj cirkadijalnog ritma spavanja, Poremeaj spavanja uslovljen PAS, Poremeaj spavanja vezan za disanje, Poremeaj spavanja zbog loeg opteg zdrav. stanja, primarna hipersomnija, primarna insomnija, Shizoafektivni, sihozofreniformni i shizofreni poremeaj,Neodredjeni tetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Ciklotimni poremeaj, Granini PL, Hipomanina epizoda, Intokasikacija PAS, manina i meana epizoda, Narcistiki PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, patoloko kockanje, Poremeaji ophodjenja, Simulacije, Umiljeni poremeaj

16.

17.

18.

Nekritino druenje

19. 20.

Neodlunost, Ambivalenicija Bezoseajnost na Antisocijalni PL, Aspergerov sindrom, Autistini poremeaj, Dezintegrativni poremeaj u detinjstvu, Narcistiki PL, Zavisnost na oseanja drugih ljudi

Akutna distonija zbog neuroleptika, Katatoni poremeaj zbog loeg opteg zdrav. stanja, Tranzitorni psihotini poremeaj, Manina i meana epizoda kod BAP, Maligni neuroleptiki sindrom, Medikamentozni parkinsonizam,Shizoafektivni i shozofrenoformni poremeaj,Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremeaj, Demencija, Hipomanina epizoda, Histrionini PL, Intoksikacija PAS, manina i meana epizoda, Poremeaj reaktivnog vezivanja u dojenakom ili ranom detinjem periodu, PL zbog opteg zdravstvenog stanja Demencija, Distimini poremeaj, Opsesivno-kompulsivni PL, Zavisni PL, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremeaj, Velika depresivna epizoda.

PAS, parafilije, Patoloko kockanje, Poremeaj ophodjenja, Rettov sindrom, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremeaj,

4

21.

Nesanica

22.

Nesposobnost odravanja panje/slaba koncentracija Nestabilne emocije

23.

24. 25.

26.

Oblaenje odee suprotnog pola Osustvo igre ili nenormalne socijalne igre u ranom detinjstvu Ogranieno odlaenje od kue

Shizoidni i shizotipalni poremeaj. Akutni stresni poremeaj,Ciklotimni poremeaj, Delirijum, Distimini poremeaj, Generalizovani anksiozni poremeaj, Hipomanina epizoda, Insomnija povezana sa drugim mentalnim poremeajima, Insomnija zbog loeg opteg zdrav. stanja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Manina i meana epizoda, Mesearenje (somnabulizam), None i noni strahovi more, Poremeaj cirkadijalnog ritma spavanja, Porermeaj spavanja zbog zloupotrebe PAS, Poremeaji spavanja zbog disanja, Postraumatski sresni poremeaj, Primarna insomnija, Shizoafektvni, shozofreniformi i shizofreni poremeaj, Velika depresivna epizoda Akutni stresni poremeaj, Ciklotimni poremeaj, Deficit panje/hiperaktivni poremeaj, Delirijum, Distimini poremeaj, Generalizovani anksiozni poremeaj, Hipomanina epizoda, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, manina i meovita epizoda BAP, Posttraumatski stresni poremeaj, Shizoafektivni, shizofrenoformni i shizofreni poremeaj, Velika depresivna epizoda Ciklotimni poremeaj, Delirijum, Demencija, Granini PL, Hipomanina epizoda, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Manina i meovita epizoda BAP, Promena linosti zbog loeg opteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofrene poremeaj, Velika depresivna epizoda. Poremeaj polnog identiteta, Transvetitski fetiizam Aspergerov sindrom, Autistini poremeaj, Dezintegratvni poremeaj u detinjstvu, Poremeaj reaktivnog vezivanja u detinjstvu, Rettov sindrom Agarofibija bez panike, Anksiozni separacioni poremeaj, Indukovan psihotini poremeaj, Izbegavajui PL, Panini poremeaj sa agarofobijom, Socijalna i specifina fobija, Sumanuti poremeaj, Velika depresivna epizoda. Antisocijalni PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, Patoloko kockanje, Poremeaj ophodjenja, Simuliranje, Umiljeni poremeaj

27. 28.

Patoloko laganje (pseudologija fantastika) AntisocijalniPL,Deficit panje/Hiperaktivni poremeaj, Delirijum, Oteeno,ne-kritino Demencija, Granini PL, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, zakljuivanje

29. 30.

Oteenje apstraktnog miljenje Oteenje pamenje

31.

Paranoidne ideje

32. 33.

Perzistentne identiteta

smetnje

Povean impuls za govorom, logorionost

Kratkotrajni, tranzitorni psihotini poremeaj, manina epizoda, Mentalna retardacija, Meovita epizoda BAP, Paranoidni PL, Poremeaj ophodjenja, Promena linosti zbog loeg opteg zdrav. stanja, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Mentalna retardacija, Shizoafektivni, shizofreniformi i shizofereni poremeajShizotipski poremeaj, Velika depresivna epizoda. Akutni stresogeni poremeaj, Amnestiki poremeaj, Delirijum, Demencija, Disocijativna amnezija, Disocijativne fuge, Dosicijativni poremeaj identiteta, Intoksikacija i/ili aspt. sindrom na PAS, Konverzivni poremeaj, Posttraumatski stresni poremeaj, Somatizacija, neodredjeni tetni efekti lekova, velika depresivna epizoda, Amnestiki poremeaj, Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Paranoidni PL, Promena linosti zbog loeg opteg zdrav. stanja, Shizoafektivni Shizofrenoformni i shizofreni poremeaj, Schizotipski PL, Sumanuti poremeaj Disocijativna fuga, Disocijativni poremeaj identiteta, granini PL, Problem identiteta, Shizoafektivni, Shizofreniformni i Shizofreni poremeaj, Ciklotimni poremeaj, Hipomanini poremeaj, Intoksikacija PAS, manina i meana epizoda BAP, Shizoafektivni i Shizofreniformni

5

34.

35. 36. 37. 38.

Poviene socijalne, radne i seksualne aktivnosti (Povieni voljnonagonski dinamizmi) Povieno raspoloenje, euforija

poremeaj, Shizofrenija. Ciklotimni poremeaj, Hipomanina epizoda, Intoksikacija sa PAS, manina i meana epizoda BAP, Poremeaj raspoloenja uslovljen PAS, promena linosti zbog loeg opteg zdrav. stanja

Abuzusi hrane "Predera-vanje u atacima,nale-tima" Akatiza uslovljena lekovima, Ciklotimni poremeaj, Delirijum, Psihomotorna Demencija, Hipomanina epizoda, Intoksikacije i/ili apst. sindrom agitacija, nemir Psihomotorna usporenost, inhibiranost Rastrojenost, koncentracija Razdraljivost slaba

Ciklotimni poremeaj, Deliriju, Hipomanina epizoda, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, manina i meovita epizoda BAP, Poremeaj raspoloenja prouzrokovan PAS. Mentalna anoreksija, Bulimija nervoza, Granini PL.

39.

40.

41. 42.

Namerno povraanje

izazvano

Samopovre-djujue (parasuici-dalno) ponaanje Pokuaji samoubistva, Tentamen suicidi

43.

44.

Psihoseksua-lne smetnje

45.

Smanjenje energije ili umor

zbog PAS. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom zbog PAS, Katatoni poremeaj zbog loeg opteg zdrav. stanja, Meovita epizoda BAP, Medikamentozni parkinsonizam, Shizoafektivni, Shizofrenoformi i Shizofreni poremeaj, Neodredjeni tetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda. Deficit panje/Hiperaktivni poremeaj, Delirijum, Hipomanina epizoda, Intoksikacija i/ili apst. sindrom zbog PAS, Manina i meovita faza BAP, Shizoafektivni, Shizofreniformni i Shizofreni poremeaj. Akutni stresni poremeaj, Antisocijalni PL, Ciklotimni poremeaj, Deficit panje/ Hiperaktivni poremeaj, Distimini poremeaj, Generalizovani anksiozni poremeaj, Granini PL, Hipomanina epizoda, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, manina i meovita epizoda BAP, Patoloko kockanje, Poremeaj ophodjenja, Posttraumatrski stresni poremeaj, Shizoafektivni, Shizofreniformni i Shizofreni poremeaj, Sumanuti poremeaj, Velika depresivna epizoda. Anoreksija nervoza (Mentalna anoreksija), Bulimija nervoza, Simuliranje, Umiljeni poremeaj sa preteno telesnim znacima i simptomima Disocijativni poremeaj identiteta, Granini PL, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Mentalna retardacija, Pervazivni razvojni poremeaj, Poremeaji sa stereotipnim pokretima, Seksulani mazohizam, Simuliranje, Trihotilomanija, Umiljeni poremeaj sa preteno telesnim znacima i simptomima. Granini PL, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Kratkotrajni tranzitorni psihotini poremeaji, Manina ili meovita epizoda BAP, Poremeaji ophodjenja, Poremeaj oseanja boli, Poremeaj prilagodjavanja, Posttraumatski stresni poremeaj, Shizoafektivni, Shizofreniformni i Shizofreni poremeaj, Sumanuti poremeaj, Velika depresivna epizoda Averzivni seksualni poremeaj, Dispareunija, Distimini poremeaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Meovita epizoda BAP, Parafilije, Poremeaji erekcije kod mukaraca,impotencija,erektilna disfunkcija, Poremeaj orgazma kod mukaraca/ena, Poremeaj prilagodjavanja, poremeaj sa smanjenjem seksualne elje, libida, Poremeaj sek.uzbudjivanja kod ena, Prevremena ejakulacija, ejakulacija prekoks, Problemi u odnosima, Seksualna zloupotreba, Seksualne smetnje prouzrokovane PAS, Seksualne smetnje zbog opteg zdrav. stanja, Vaginizam, Velika depresivna epizoda. Demencija, Distimini poremeaj, Generalizovani anksiozni poremeaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Narkolepsija, Neodredjeni somatoformni poremeaj, Parasmonije, Poremeaji spavanja vezani za disanje, Primarna hipersomnija, Promena

6

46.

Veoma ozbiljno dezorganizo-vano ponaanje Socijalna izolacija

47.

48.

Sumanutost

49.

Problemi sa govorom

50.

Telesne tegobe bez opteg zdravstvenog stanja koje bi ih mogle objasniti Zaravljene/ suene/ ograniene emocije

51.

linosti zbog opteg zdrav. stanja, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremeaj, Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Kratkotrajni, tranzitorni psihotini poremeaj, Promena linosti zbog loeg opteg zdrav. stanja, Psihotini poremeaj uslovljen PAS, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremeaj, Shizofrenija. Aspergerov sindrom, Autistini poremeaj, Dezintegrativni poremeaj u detinjstvu, Izbegavajui PL, Rett-ov sindrom, Shizoafektivni i Shizofreniformi poremeaj, Shizofrenija, Shizoidni i Shizotipalni poremeaj Delirijum, Demencija, Indukovani psihotini poremeaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Kratkotrajni, tranzitorni psihotini poremeaj, Manina i meovita faza BAP, Psihotini poremeaj zbog PAS, Psihotini poremeaj zbog loeg opteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremeaj, Shizofrenija, Sumanuti poremeaj, Velika depresivna epizoda. Aspergerov poremeaj, Autistini poremeaj, Delirijum, Demencija, Dezintegrativni poremeaj u detinjstvu, Fonoloki poremeaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Konverzivni poremeaj, Meoviti poremeaj jezikog sporazumevanja i izraavanja, Mucanje, Poremeaj jezikog izraavanja, Rett-ov poremeaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremeaj, Shizofrenija, Tik, Problemi sa apetitom, Anoreksija nervoza (mentalna anoreksija), Bulimija nervoza, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Neodredjeni etetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda. Anksiozni poremeaj zbog separacije, Generalizovani anksiozni poremeaj, Hipohondrija, Konverzivni poremeaj, Meovita epizoda BAP, Neodredjeni somatoformni poremeaj, Panini napadi, Poremeaj oseanja bola, Poremeaj sheme tela, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremeaj, Shizofrenija, Somatizacija, Sumanuti poremeaj, Velika depresivna epizoda. Akutni stresni poremeaj, demencija, Distimini poremeaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Opsesivno-kompulsivni PL, Posttraumatski stresni poremeaj, promena linosti zbog opteg zdrav. stanja, Shizofrenija, Shizoidni PL, Shizotipalni PL., Velika depresivna epizoda.

U prethodnom poglavlju psihijatrijsi znaci i simptomi razmatrani su u kontekstu poremeaja pojedinih psihijkih funkcija. U klinikoj praksi takodje je znaajno koji od navedenih znakova i simptoma se javljaju kod pojedinih psihijatrijskih poremeaja i poremeaja ponaanja. Cilj ovog poglavlja je da se da prikaz za samo kliniki vanije znakove i simptome kako za lae snalaenje u dijagnostici psihijatrijskih poremeaja i poremeaja ponaanja, tako i za diferencijalnu dijagnozu ovih stanja. Ovde emo navesti u tabelarnom obliku samo 50 vanijih znakova i simptoma. To naravno ne znai da i drugi psihijatrijski znaci i simptomi nisu vani u klinikoj praksi. Oni se u svakodnevnoj klinikoj praksi ipak mnogo redje sreu.

B) VANIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U KLINIKOJ PSIHOPATOLOGIJIU ovom delu tekstu navedeni su vaniji sindromi u klinikoj psihopatologiji.Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u strunoj literaturi. Obuhvaen je period od druge polovine prolog veka do poetka 21 veka. Danas u praktinoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti,sindrome (grupe simptoma), slike

7

bolesti i bolesti kao nozoloke jedinice. 1. Simptomima ili znakovima bolesti,nazivamo pojedine poremeaje u sferi svesti, orjentacije, opaanja, shvatanja, miljenja, inteligencije, emocija, nagona, volje; u sferi somatskog i posebno neurolokog kao to je i prikazano u prvom delu ovog prirunika. 2.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu razliitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i na taj nain, imaju karakter odredjene tipinosti. Sindromi zasluuju da se na njih posebno osvrnemo,jer se ini,da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski, nego i patolokofiziolokim i patolokopsiholokim faktorima, od koji ni danas nisu upoznati. 3. Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma, somatskih, psihikih ili samo psihikih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku, a podseaju na psihijatrijsku nozoloku jedinicu.Tako govorimo o schizofrenoj slici, koja se osim kod schizofrenije moe javiti kod drugih bolesti, npr. tumora, encefalitisa. 4.Tenja svakog lekara psihijatra, a i struni zadatak, da na osnovu simptoma,sindroma,slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremeaja, nekog nozolokog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije, kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju.U struno-naunim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem. I danas se vode vrlo paljive diskusije da li je dananja klasifikacija psihijatrijskih bolesti nauno opraavdana. Mi danas ostajemo,iz praktinih razloga u psihijatriji pri dosadanjim, uobiajenim nozolokim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV. Sindrom je tipian spreg klinikih znakova,simptoma.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinika slika psihijatrijske bolesti. Formiranje preciznog dijagnostikog stava prema nozolokim kategorijama u psihijatriji najee je vezano za duevremeno praenje bolesnika i korienje raznih pomonih metoda. S druge strane veini duevnih bolesnika sa jednim ili vie psihijatrijskih sindroma mora se ordinirati terapija esto puta po hitnom postupku iz razloga to predstavljaju opasnost po sebe, druge, okolinu ili materijalne vrednosti. Zbog toga se terapija u poetku ne vodi prema nozolokim kategorijama u dijagnostici, ve prema tzv "vodeim sindromima" psihoze i/ili drugog mentalnog poremeaja ( target sindrom).Svaki vodei sindrom predstavlja u sutini karakteristinu kombinaciju dominantnih simptoma, koje lekar daleko lake uoava, a zatim i prepoznaje kao sindromsku celinu u okviru postojeih psihijatrijskih ispoljavanja. Veina psihijatrijskih sindroma zbog manifestne ili latentne opasnosti po bolesnika, okolinu i imovinu pripada urgentnoj psihijatriji. Radi lake orjentacije u "sindromskoj dijagnostici", psihijatrijske sindrome neki autori dele na dve grupe: 1. Produktivni sindromi i 2. Neproduktivni sindromi. Produktivni sindromi karakteristini su po tome to u veini psihikih funkcija postoji ekscitacija koja se u klinikoj slici manifestuje produkcijom tzv pozitivnih psihopatolokih fenomena: halucinacijama, sumanutostima, psihomotornim nemirom, povienom afektivnom tenzijom, optom uzbudjenou, agresivnou i sl. Neproduktivni sindromi karakteristini su po tome to u veini psihikih funkcija postoji inhibicija, koja se u klinikoj slici manifestuje tzv "negativnim" psihopatolokim fenomenima: optom usporenou, ravnodunou ili depresijom, padom volje i interesovanja, gubitkom apetita, libida, nekomunikativnou, neistrajnou i sl. Treba istai da "klinike slike" obe grupe ovih sindroma da se mogu sresti u svim varijacijama od najlakih do najteih, te na ovo uvek treba obratiti panju u okviru dijagnostikih potreba. Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patolokih promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka.Klinikoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristina zakonomernost njihovog smenjivanja. Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odraavaju i uspecifinoj klinikoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja.Bez obzira na pomenute varijacije,tipinost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i

8

stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obino se odravaju dovoljno stabilno.Ovo poslednje i omoguava kliniku diferencijaciju i delimino klasifikaciju razliitih psihijatrijskih poremeaja.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je preteno fenomenoloki bez posebnog osvrta na psihodinamski,sociodinamski ili neke druge modele koji su znaajni za razliite modele psihijatrijskih poremeaja i oboljenja.

I PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA RUSKIH AUTORA IZ KASNIH 60-TIH I TOKOM 70-TIH GODINA XX VEKA 1)Sindromi pomuenja svesti:a) Odvojenost od realnog sveta koja se izraava u nejasnoj percepciji okoline,oteanoj fikasciji ili u potpunoj nemogunosti percepcije,b) dezorijentacija u vremenu,mestu i prema drugim osobama,c) miljenje u veoj ili manjoj meri nepovezano,oteeno ili potpuno iskljueno pravilno rasudjivanje,d) upamivanje tekuih dogadjaja i subjektivnih doivljavanja je oteano. Seanje o periodu pomuenju svesti ili je delimino ili potpuno otsutno.Za odrerdjivanje stanja pomuenja svesti odluujui znaaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno. U sindrom pomuenja svesti spadaju: 1.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti),2.delirantni sindrom,3.oniroidni sindrom(obilje fantazija), 4.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost), 5.sumrani sindrom( prekid toka svesti, gde se gubi potpuno seanje, amnezija, a pod uticajem sumanutosti, halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvravaju razliiti opasni postupci).

2)Emocionalni sindromi:1.Depresivni sindrom: potiteno raspoloenje, inhibicija motorike do stepena stupora, javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuivanja i oseanja krivice, uznemirenost praena panikom, strahom, bojaljivou, verbigeracijom. 2.Manini sindrom: veselo povieno raspoloenje, ubrzan tok misli, motorni nemir. 3.Meani sindrom,bipolarni poremeaj: uee pojedinih maninih i depresivnih simptoma. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom, apatini sindrom. Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremeaja.

3) Sindrom poremeaja percepcije1.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.Halucinacije su esto praene strahom,motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutou. 2.Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena,nerealna,poremeena je i percepcija prostora i vremena.U ovaj sindrom mogu se ukljuiti i sledee pojave:metamorfopsija,marko i mikropsija,optika alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je),deja vue,deja vecu,jamais vu,optika bura(sve ono to ga okruuje nalazi se u burnom kretanju). 3.Sindrom depersonalizacije:poremeena svest o sebi(oseanje izmenjenosti Ja).U depersonalizaciju se ubrajaju samo naroiti poremeaji svesti o sebi,koji se odlikuju

9

oseanjem unutranje promenjenosti svoga Ja,otudjenjem svojih misli,afekta i delatnosti.Boesniku izgleda kao da ne postoji,kod njega se remeti percepcija telesne sheme. 4.Sindrom psihikog automatizma: slian je sindromu depersonalizacije.karakterie se time to se sva doivljavanja ne primaju kao svoja preivljavanja, oseanja, misli, aktivnosti, ve neto to se javlja neovisno od njega, bolesnika, voljom nekoga sa strane,koji se uplie u linost pacijenta. Ovde se ubraja automatsko miljenje,primanje "glasova"esto percipiranih kao eho sopstvenih misli.Javlja se bez pomuenja svesti, ide sa sumanutou proganjanja i uticaja, pseudohalucinacijama sa oseanjem ovladavanja i i otkrivenosti. Znaci ovog sindroma su razliiti-asocijativni automatizam, prisilne misli, prisilne slike, uverenje da drugi znaju njegove misli, prisilno prekidanje misli, prisilna seanja, ozvuenje sopstvenih misli, pretvaranje misli u unutranji govor. Bolesnici misaono opte sa progoniteljima, vode sa njima diskusije, protestuju, dobijaju odgovore u vidu bezvunih misli, unutranjih glasova.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija. Cenestopatski automatizam se izraava u raznovrsnim krajnje neprijatnim oseanjima koji su praeni sa oseanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji ve kao rezultat uticaja sa strane.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije,tj izvrenje govornog akta pod uticajem sa strane. Sve pojave psihikog automatizma su obino praene sistematizovanom sumanutou proganjanja i uticaja.

4) Sumanuti sindromi1.Paranoidni sindrom: Karakterie se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija. 2.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastinim idejama veliine.uz ovo je javljaju poremeaji percepcije i spora dezintegracija psihe. 3.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremeaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline,za sumanutost uticaja i proganjanja. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter. Najei je kod schizofrenije, ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza. 4.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondrinim nihilistikim sumanutim idejama grenosti, propasti sebe i sveta. 5.Hipohondrini sindrom: Moe da ima razliite oblike.Opsesivna hipohondrija -oseaj da e se razboleti od neizleivih bolesti. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadene ubedjenosti u postojanje teke bolestito je praeno snienim raspoloenjem. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizleive bolesti to je praeno itavim nizom "dokaza". Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno. Ova injenica govori o zajednikom patogenizmu. Zajedno sa tim zapaa se izvesna zakonomwrnost u specifinostima klinike slike svih navedenih sindroma:to je intenzivnija, polimorfnija, pojava cenestopatija, halucinacija, pseudohalucinacija i drugih fenomena psihikog automatizma, utoliko je formiranje sumanutosti manje.

5) Deluzioni sindromi1.Stupor: psihogeni, organski, depresivni, shizofreni.

10

2.Akinezija: razlikuje se od stupora time to su iskljueni samo voljni pokreti, pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreu. 3.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter. 4.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam, mutizam, katalepsija, eholalija, ehopraksija, grimasiranje, stereotipija, impulsivne radnje). Poremeaj psihomotorike je pri tome preteno ekstrapirmidnog karaktera, vezan za psihike poremeaje (dezintegracija aktivnih funkcija i miljenja).

6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti)1.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. Za mentalnu retaradciju vane su jo dve osobine:osustvo progredijentnosti, i ne samo nerazvijenost psihe ve esto i organizma.Uobiajena je podela na pet stepeni: blaga,umerena. teka,duboka i mentalna retardacija neoznaene teine.ili klasina podela na: umerena, debilnost; srednja.imbecilnost i teka, idiotija i kretenizam. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve mogue prelaze od najteih sluajeva skoro potpunog osustva psihikih funkcija do stanja bliskih normali, na pr.fizioloka tupost.

7) Sindromi oteenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a1.Sindrom demencije Demencija se izraava u slabljenju miljenja i pamenja,u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritinosti prema samom sebi, svojoj bolesti, tako i prema okolini. Ponekad se demencija fenomenoloki moe prikazivati izrazitijom, teom, nego to jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremeaj svesti, afektiviteta i sl.). Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja klinike slike demencije. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu strunu greku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje est meseci. 2.Amnestiki sindro: karakterie se oslabljenom sposobnou upamivanja, dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj ouvanosti miljenja, linosti i ouvanosti ponaanja bolesnika. Karakteristian je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja.

8) Neurotski sindromiNeurotski sindromi se odlikuju time to kod njih ne postojie formalni psihotini poremeaji, ve se radi o astenizaciji psihe, afektivnim poremeajima i razliitim vegetativnim simptomima. 1.Hipohondrini sindrom: preuveliavanjem stvarnih ili zamiljenih oboljenja,pri eme se sva panja pacijenta koncentrie na oseanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponaanje se brigom za svoje zdravlje. 2.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli, straha i radnji. 3.Asteniki sindrom: Izraava se razdraljivom slabou sa povienom osetljivou i zamorljivou, snienim raspoloenjem i nizom somatskih poremeaja vezanih za vegetativne disfunkcije.

11

9) Sindromi vezani za poremeaje linostiKarakteriu se disharmonijom psihikih svojstava i neadekvatnou reakcije na spoljne stimuluse, usled ega se izvitoperuje ponaanje u veoj ili manjoj meri i oteava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. U sutini radi se o amnormalnim varijantama linosti. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski, njima takodje nisu svojstveni psihotini fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije linosti pacijenta. Odgovarajue osobenosti linosti postoje u datom subjektu u veem ili manjem stepenu u toku celog ivota, poto su te osobenosti, karakteristike svojstva karaktera, tj strukture linosti.Medjutim, osobenosti poremeaja linosti, njihova disharmoninost, maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku ivota u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. U poslednje vreme se sve ee govori o psihopatskom sindromu, koji ase karakterie trijasom: a) asocijalnim ponaanjem, b) nemogunou stvaranja i odravanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c) nemogunou prihvatanja odredjene socijalne uloge.

10) Sindrom pseudodemencijeOvaj sindrom odlikuje se skljuenjem intelektualne aktivnosti koja podsea na saboumnost dubokog stepena. Boesnici ne znaju svoje ime, koliko im je godina, koliko imaju ruku, prstiju, tzv.sindrom priblinih odgovora. Obino na pitanja daju besmislene odgovore. Ne poznaju predmete i ne mogu da se slue, koriste s njima. Odbijaju da hodaju, stoje, esto padaju u stanje stupora,lee utei i nepokretno. Od hrane se ne odriu i isti su. Mimika je jednolina, na ubode ne reaguju. Pseudodemencija moe biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. Pseudodemencija i slina stanja izraavaju bioloko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugroavajuih situacija.

11) Spazmodini sindromiNapadi se nazivaju paroksizmalno nastupajua i brzo prolazea patoloka stanja sa pomuenjem svesti ak i do potpunog gubitka i grevima ili drugim automatskim pokretima. Ovde spadaju:Veliki, grand mal napad, Parcijalni epileptiki napad, Djeksonovi napadi, Narkolepsija, Kataleptiki napadi, Histrionini napadi.

12) Akuni katatoni sindromAkutni katatoni sindrom fenomenoloki moe da se manifestuje u jednoj od klinikih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje, odnosno katatona pomama. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimino zakoena. Oni dugo zadravaju jedan, esto bizaran poloaj, pa ako im se to dozvoli, danima mogu da lee u krevetu, sede, ue ili stoje tako da svojom neporetnou i beivotnim izgledom lie na spomenike. Kao posledica dugotrajnog stajanja esto se pojavljuju edemi, poremeaji u perifernoj cirukalciji, negativizam, veoma est simptom katatonog stupora moe da se manifestuje u nekoliko klinikih oblika:spoljni negativizam, tj odbijanje svake sugestije sa strane,unutranji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga to se bolesniku sugerie,aktivni negativizam, tj aktivno suprostavljanje svemu onome to se od bolesnika trai da uini i 12

pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom, neorganizovanom hiperaktivnou, koja esto ugroava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. Bolesnik je izrazito logoroian,disiranog misaonog toka,vie udara,razbija,rui i slino. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonino samo za katatonu schizofreniju. Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza, kao i kod drugih psihijatrijskih poremeaja kao na primer organska oboljenja CNS-a, simptomatskih psihoza, hroninih organskih psihosindroma, epileptinih stanja, histrioninih stanja, zatim kod mentalno retardiranih osoba, zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika, steroida i sl. Posebno je interesantan tzv.pseudokatatoni stupor. Ovaj reaktivni poremeaj veoma lini na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja"), ali je znatno dueg trajanja od njega. Klnika slika je veoma slina sindromu sch stupora, katatonom sindromu, poto praktino sadri sve njegove naprednavedne komponente:stupor, negativizan, stereotipije, ehopraksiju, eholaliju, motornu docilnost i sl. Medjutim ovde je mimika ivahnapogled je bistar, odaje punu svesnost i bistrine, jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara), dobija se utisak da bolesnik paljivo prati razgovor o njemu, vegetativni poremeaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma. Slinost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraniavanju i esto zahteva paljivo opserviranje bolesnika. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol, baclofen, apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, cikloserine, cocain, disulfiram, flufenazin, loxapine, piperazin, prochlorperazin

13) Hronini halucinatorno-interpretativni sindromOvaj sindrom vezan je za istraivanja Krepelina i njegovih saradnika. Poto su izdvojili paranoju i za taj termin zadrali su sluajeve koje karakteriu podmukao tok, nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja, izdvojen je jedan kliniki entitet koji se po svom toku, prisustvu halucinacija i mnotva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju, poremeaj je nazvan parafrenijom.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom klinikom entitetu od kojih je najei delirijum.U naoj svakodnevnoj klinikoj praksi i dalje se esto susreemo sa ovim psihopatolokim sindromom. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu re, da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj ivotnoj dobi ili o atipinom obliku paranoje. U brojnim komparacijama klinikih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv kliniki zakljuak: hronini halucinatorno- sumanuti sindrom karakteriu razliite ekspanzivne sumanute ideje gde klinikom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremeaji. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zakljuak ima viestruki kliniki znaaj, pre svega za izbor odgovrajue psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom.

II PSIHIJATRIJSKI SIMPTOMI I SINDROMI DOMAIH AUTORA U DRUGOJ POLOVI XX VEKA1.Organski psihosindrom Jo je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihikih poremeaja uslovljenim telesnim oteenjima:a) psihopatoloke posledice tekih akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu,1904),b) psihopatoloke posledice 13

difiznog hroninog modanog oteenja( psihoorganski sindrom u uem smislu,c)psihopatoloke posledice lokalnog hroninog modanog oteenja (lokalni modani organski sindrom). ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio,da razliiti inioci izazivaju sline ili gotovo sline psihopatoloke simptome ili sindrome.a s druge strane je zabeleio.da i jednake nokse mogu izazvati vrlo razliite psihopatoloke slike.Nazvao je psihopatoloke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri emu teina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih inilaca,od njene lokalizacije i slino.Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronine.Akutne imaju najee delirantne,amentne,halucinatorne,katatone i slike sline stanjima konfuzije..hronine imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestiki sindrom).Bonheferova zapaanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast klinike psihijatrije u obliku reaktivnih poremeaja. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatoloki lako izdiferencirati.Kod opteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamivanja sveih doivljaja,osiromaenje miljenja,tekoe shvatanja i panje,afektivna labilnost.Organski psihosindrom javlja se pri razliitim poremeajima CNSa:tumori,demijelizacionih bolesti,kod trauma mozga,akutna stanja anoksije i sl. U zavisnosti od lokalizacije modane lezije u praksi se najee sreu sledei modani organski psihosindromi:frontalni modani sindrom( inhibicija motiva i nagona,smanjenje inicijative i volje,gubita intelektzalnih sposobnosi),sindrom modanog stabla(inhibicija nagona i afekta,osustvo panje i impulsivnost),medjumodani sindrominhibicija elementarnih nagona,gubitak energije,umor,depresija,pospanost,gubitak afekta i dr.) i endokrini psihosindromi( poremeaj nagona,motiva-glad,edj,potreba topline i hladnoe,sna,pokreta,seksualni nagon i sl.).O ovom sindromu bit e jo rei u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu. 1.1. Hronini organski psihosindrom Bleuler-a Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu postepenog, ali progredijentnog oteenja linosti. Kardinalni poremeaji zahvataju mnestike funkcije, u prvom redu shvatanje, zapamivanje i pamenje za dogadjaje novijeg datuma. Zatim se razvijaju afektivni poremeaji u obliku nestabilnosti afektivnih reakcija, kao prisilni pla i emocionalna inkontinencija. 2.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike, shvatanja, pamenja, upamivanja i seanja, gubitak inventara znanja, etikog shvatanja. Postoje mnogobrojne definicije demencije. Do sada je napotpuniju definiciju ovog sindroma da Ej koji demenciju smatra za "duboko" globalno i progresivno psihiko propadanje, koje menja osonvne intelektualne funkcije i dezintegrie socijalno ponaanje. Ona moe da obuhvati celokupnu linost ak i do njene strukture "razumnog bia", ruei njena znanja, vrednosti, sposobnost procenjivanja i adaptacije na socijalnu sredinu. Sindrom demencije moe da predstavlja najtei oblik dehumanizacije oveka i degradaciju njegovog celokupnog psihikog ivota. Najpre se u "irokom krugu" razaraju preduslovi inteligencije- pamenje, upamivanje, govor. Kod progresivnog modanog procesa, u razvijenom stadijumu kod dementnog sindroma nastaje oteenje celokupne inteligencije. U odnosu na terapiju i mogunosti reparacije, sindromi demencije mogu se podeliti na grupu trajnih, ireverzibilnih i privremene, reparabilne. Kao posebna vrsta u litetaturi se navodi shizofrena demencija. One mogu da se podele na globalne i lakunarne., zavisno od toga da li je lezija i oteenje modanog tkiva

14

difuzno ili arino. Kod globanog oblika dementnog sindroma oteenje intelektualnih funkcija je ravnomerno i progresivno, dok kod lakunarnog oblika pojedine funkcije vie, a pojedine su manje oteene. Zanimljiv je i pojam presbiophrenije kada je re o sindromu demencije. Presbiophrenia, ili kako se jo naziva staraka shizofrenija, je oblik demencije koji se javlja prvonstveno kod ena. Karakteristiku ovog oblika demencije ini s jedne strane mentalna deterioracija, a s druge strane elemnti Korzaskov-ljevog sindroma. Sindrom tzv. shizofrene demencije ili kako se jo u literaturi naziva Vezanika, udljiva, afektivna ili parademencija, nije karakteristino i najupadljivije postojanje poremeaja pamenja ili drugih preduslova inteligencije, kao ni oteenja znanja, ve su najznaajniji poremea miljenja, afektiviteta i ponaanja. Za teke sluajeve shizofrene demencije je karakteristino da su mnogi od svih misli i postupaka defektni, ali da je pri tok od sporednog znaaja da li je pri tom zadatak lak ili teak. Od takvog pacijenta povremeno se moe dobiti visoko inteligentan odgovor na veoma teak ili lak zadatak, a povremeno nelogian, dementan odgovor na relativno jednostavno zadatak ("bizarnost demencije"). Najlake sluajeve demencije kod shizofrenog oboljenja odlikuje slabost rasudjivanja, uz obino "razumno" ponaanje sa povremenim ispoljaavanjima koja imaju kvalitet dementnih. Ispitivanjem inteligencije kod ovih pacijenata mogu se dobiti sasvim dobri rezultati, premda se isti pacijenti u kontaktu sa realnim problimima pokazuju kao nesposobni. Neki autori ovaj oblik sindroma demencije dele na shizofrenu u uem smislu, koja se pojavljuje u samom poetku obolenja i ista se objanjava regresijom i nemotivisanou pacijenata da saradjuju i molekularna shizofrena demenciju, koja se javlja u zavrnoj fazi bolesti. Nju odlikuje oteenje svih psihikih funkcija i koja ima kvalitet globalne demencije. 3.Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktine vrednosti. Radi se o akustinim halucinacijama pri potpunoj svesti, povezanih veinom sa anksioznou i strahom i eventualno sa sumanutim idejama. Najee se javlja kod hronine intoksikacije alkoholom, redje kod neuroluesa, reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopte. Alkoholna halucinoza npr. u tesnoj je vezi sa shizofrenijom. Ove se akutni oblik, ipak, razlikuje specifinou perceptivnih psihopatolokih fenomena. Auditivni halucinatorni sadraji, za razliku od auditivnih halucinacija, su bezlini, tj. iskazani su u treem licu. Karakter glasova se odnosi na bolesnika: rugaju mu se, nazivaju ga pogrdnim imenima, ismejavaju ga, ogovaraju ga, predoavaju mu lou sudbinu, i sl. Hronina halucinoza u uslovima alkoholne apstinencije, treba da se tretira u skladu sa principima leenja shizofrenije. Poseban oblik halucinoza sreemo kod nagluvih i gluvih osoba, koje esto pripadaju paranoidnoj schizofreniji. 4.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je est. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja, sistematizovane ili nesistematizovane, pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. Paranoidni sindrom sreemo kod brojnih psihijatrijskih poremeaja i oboljenja.Tako, pre svega kod paranoidne schizofrenije, parafrenije i paranoje, kod reaktivnih i endogenih depresija, kod modanih organskih psihosindroma, kod hroninih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholiara,paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao mogua reakcija zatvorenika. 5.Sindrom poremeenih motiva i nagona

15

Ovde posebno dolazi do izraaja siromatvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. Neraspoloenje i tuga ne moraju uvek biti izraene, te sindrom podsea na organski frontalni ili diencefalini sindrom. Kod frontalnog sindroma jo postoji nekritinost, nereaktivnost, ukoenost i neuvidjavnost. Najei simptomi kog ovog sindroma su: frustracije, konflikti i kompleksi. Pod frustracijom se podrazumeva nepovoljna psihika doivljavanja u sitacijama kada neka osoba trpi neuspehe, osujeenje odnosno neispunjavanje izvesnih elja, motiva i postavljenih ciljeva, odnosno osujeenje nagonskih potreba. Do frustracije dovode prepreke, barijere koje se stalno suprostavljaju zadovoljenju unutranjih potreba oveka, a koje mogu biti u samoj linosti ili izvan nje. Izvori snanih ftrustacija mogu biti sukobi razliitih motiva. Ovakva psihika doivljavanja u stanjima neuodluinosti, ambivalencije, borbe unutranjih motiva, nazivaju se konfliktima. Ljudi su razliito otporni na frustracije. Otuda potie pojan frustracione tolerancije ("praga") koji oznaava otpornost jedne osobe prema neuspesima, osujeenjima, frustracijama. Ranije se u psihodinamskim tumaenjima esto koristio pojam konflikta, koji se u poslednje vreme ne polazi od toga pojma, ve se u tumaenju konflikta vie polazi od pojma odbrane ega protiv nagonskih puslija i oseanja. kao osnovni vie se ne smatraju samo seksualni nagon, ve ne samo seksualni ve i agresivni impulsi. Kao mogua posledica frustracije (osujeenja) navodi se proces fiksacije, odnosno regresije. Sama frustracija deluje iznenadno ili prolongirano i prikriveno. Kada je u pitanju subjektivno reagovanje na frustracije treba istai da ima ljudi koji su vie ili manje frustraciono tolerantni. na frustracije se reaguje adekvatno ili neadekvatno. Pod adekvatnim reagovanjem se podrazumeva pribegavanje realnom, racionalnom nainu rezreavanja konfliktne ( frustracione) situacije ili savladjivanju barijere na putu ka ostvarenju cilja. To znai da se, u cilju rastereenja frustracije, u oveku pokree adaptacioni mehanizami koji suzbijaju frustraciju. Ova aktivnost odvija se sa negativnim posledicama ili bez njih. Osnovne negativne posledice nerazreene frustracije ogledaju se u agresivnom i anksioznom reagovanju. Najea i najtipinija reakcija na frustracije je anksioznost. Ekscesivne frustracije dovode do stvaranja potisnutih pulzija koje ostaju izolovane i kao takve nezavisno alju svoje buntovne, uznemiravajue poruke i impulse iz nesvesnog u svesni deo psihe. Ranija prevelika tolerantnost pa i popustljivost moe uiniti jednu osobu nesposobnom da podnese kasnije frustracije. Isto tako preterana "razmaenost" dece dovodi do skoro uvek do snienja frustracionog praga; takva deca nisu nauila da podnose frustracije, pa i najblae pritiske i osujeenja doivljavaju kao traumatizirajue.Dugotrajne frustracije kao specijalna vrsta prolongirane psihike tenzije dovodi do pojave sindroma apatije. Umesto zakljuka elimo da naglasimo da frustracije dovode do porasta psihike tenzije, koja raspolae svojom dinamikom i energijom. Dinamikom igrom tenzije dolazi do potenciranja unutranjih pulzija. Agresivne tenje su ivotna potreba a nastaju kao reakcija na frustracije; one predstavljaju znaajan deo svih ovekovih pulzija. Pojam "neurotskog kompleksa" obuhvata afektivno optereene psihike sadraje, sa tendencijom da se otcepljuju i samostalno organizuju i sa sposobnou autonomnog funkcionisanja. Od afekata se razlikuju dugotrajnim delovanjem na ovekovo ponaanje jer su po pravilu od bitnig znaaja za oveka. Po psihodinamskoj definiciji kompleks treba shvatiti kao izraz "zgusnute, fiksirane, pomerene i preradjenje konfliktne situacije".Za razliku od neurotskih, simptomi psihoze, s obzirom na toleranciju Ega nastaju kada su frustracije i traume mnogo burnije, i dovode do mnogo dubljih fiksacija i regresija. Ego se potpuno okree od stvarnosti i preputa se dominaciji sadraja iz Ida,tj. nesvesnog dela psihe ili se poistoveuju s njim. 6. O maninom i depresivnom sindromu bit e vie rei kod maninog i depresivnog i psihomotornog stanja.Inae, oba sindroma su od velike praktine vanosti.

16

7. Katatoni sindrom Katatoni sindrom e u narednim poglavljima biti detaljnije objanje. Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost, zakoenost (posebno stanje je stupor), koji se javlja bez poremeene svesti naroito kod schizofrenije i depresije, kod demencije. Kod poremeaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti, kod epileptike sumanutosti i nekih drugih organskih modanih oteenja. Katatoni sindrom u obliku stupora moe se javiti i reaktivno. Stupor je sindrom koji se karakterie ukoenou tela i izostankom reakcije na spoljne drai zbog minimalnog ili sasvim iskljuenog ispoljavanja volje. Vidja se kod shizofrenih bolesnika ( katatoni stupor), u stanjima depresije, kod epilepsije, histerije, ali i pod dejstvom snanih afekata- ispitni stupor, koji se manifestuje naglim usporenjem ili koenjem misanog procesa. Kod katatonog stupora esto se vidja fenomen tzv votane savitljivosti ( flexibitas cerea). To je pojava kada bolesnik moe dugo ( znatno due nego zdrava osoba) da zadri deo tela u jednom poloaju. Ako mu se izvue jastuk ispod glave, on zadrava glavu u poloaju kao da ima pod glavom nevidljiv ( vazduni )jastuk. Ova pojava se naziva katalepsijom. osobe u katatonom stuporu mogu iznenada da predju u stanje katatone pomame, kada bolesnici rue sve pred sobom i napadaju koga stignu. 8. Atimohormini sindrom Attimohormini sindrom ini sutinu nekih schizofrenih poremeaja i to pre svega hebefrene forme. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih ivotnih dinamizama. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti, inertnosti, emocionalnoj indiferentnosti sa estim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja, koja se smenjuju sa periodima plaljivosti i depresije.Veoma esto se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohorminog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi, povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela,koji dosta lie na katatone poremeaje pa se pogreno oglaavaju katatonim sindromom), zatim poremeaj asocijacija ideja (to dovodi do vrlo tekog poremeaja miljenja po obliku u vidu teko inkoherentnog miljenja pa sve do "salate od rei"). Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. U razvijenom obliku atimohorminog sindroma postoje vrlo ive akustine halucinacije, za koje se veruje da esto imaju simbolian karakter. Takodje su mogue i optike halucinacije. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u klinikoj psihopatologiji poto je dolo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv. floridnih i negativnih simptoma.medjutim, u klinikoj praksi simptomi vezani za atimohormini sindrom esto se sreu i ne mogu samo da se svedu na hipobulino i schizodepresivno stanje. 9. Histrionini (histerini) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama. Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije,postoji kod osoba. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikau bolesnim radi dobijanja odredjene rente, odtete ili pomoi. Histrionini sindrom moe biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti, pa je zatno neophodan oprez kliniara pri evaluaciji ovog sindroma. Simptomatologija

17

histrioninog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj e biti jo rei u pogavlju o drugim neurotskim sindromima.

10. Konfuzno-oniroidni sindromOvaj sindrom moe se javiti kao oblik reakcije na akutnu stresnu situaciju ( eksplozije veih razmera, zemljotresi i sl.), konfuzno-oniroidni sindrom je najee organski uslovljen. Moe se javiti kod toksinfektivnih otenja CNS-a, u sklopu posttraumatskih stanja, dalje, kod arteriosklerotinih jae oteenih modanih krvnih sudova, kod hipohiksidoza razliite geneze, kao uvodna faza u razvoju delirijuma. Konfuzno-oniroidni sindrom karakterie nesigurna orjentisanost pacijenta, on je smeteno-zbunjen, tee prepoznaje osobe i predmete oko sebe, ubog ega esto zaluta; stalo za neim tragama; proima ga oseanje nesigurnosti i neizvesnosti. Ova oseanja su verovatno osnova na kojoj se kod pacijenta radjaju fluidne, nesistematizovane i prolazne ideje odnosa. U ovom sindromu pacijenti su naglaeno sugestibilni; afekat im je labilan. Pacijenti u oniroidno-konfuznom sindromu ne moe jasno da shvati odnose u stvarnosti, a ozbiljnije mu je oteena i kritika mo, mo zakljuivanja. Sam naziv oniroidno doao je od grke rei oneiros, to znai san, zapravo, kao to smo do sada videli, ovaj sindrom ima dosta zajednikog sa snom.

11. Autistini sindromAutistini sindrom predstavlja poremeaj doivljavanja sopstvene linosti samo onda ukoliko zastupamo shvatanje da je ovek bie u relaciji, da ovek moe biti izvan odnosa sa sredinom. Ako se ovek povue u sebe, ako prekine komunikaciju sa sredinom, i sebe pone doivljavati kao bie potpuno odvojeno od ostalog dela stvarnosti, tada govorio o autizmu. Autistian pojedinac je u sebe zatvorena linost, koji ivi u svetu sopstvenih fantazija. Unutranja doivljavanja akutistine linosti su za nju jedina prava realnost. Autizam je zapravo dosta specifian shizofreni fenomen.

12. Sindrom hospitalizmaPod hospitalizmom se podrazumeva pojava da pacijenti nakon dueg a, redje, i nakon kraeg boravka u psihijatrijskoj ustanovi ( prvenstveno zatovrenog tipa) ponu da ispoljavaju apatiju, nedostatak incijative, gubitak interesovanja, ne ispoljavanje otpora i ljutnje, besa, ponu gubiti individualnu projekciju u budunost. Kratko reeno sindrom hospitalizma ili instuticucionalizma krakterie zavisnost od institucije, nezazainteresovanosti za dogadjaje van bolnice, kao i progresivno gubljenje sposobnosti za razliite aktivnosti izvan institucije. Danas se smtra da su tri grupe faktora sutinski odgovorni za pojavu hospitalizma: 1. pritisci psihijatrijske ustanove: sociopsiholoki pritisci psihijatrijske bolnice kao totalitarne organizacije, bioloki pritisci izazvani smanjenom aktivnou, vrstom primenjene terapije i sl., 2. Osetljivost na hospitalizam, koja je jednim delom, potpuno individualne prirode. Naime, odredjeni broj osoba odmah nakon prijema u bolnici prestanu da pokazuju interesovanje na otpust, naputanje bolnice. U pitanju su obino one osobe koje niada nije muilo pitanje line slobode i/ili donoenja odluka. Radi se o osobama koje najvie vole da ive u sredini u kojoj su interakcije svedene na minimum i 3. Duina izloenosti pritiscima psihijatrijske ustanove. 13. Neurastenini sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se esto stanje iscrpljenosti, poveana razdraljivost, oseaj umora, rasejanosti, zaboravnosti, nemogunost koncentracije, glavobolja. Ranije se 18

smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. Tokom 90-tih godina prolog veka ponovo je poveano interesovanje istraivaa za ovaj sindrom. Etioloki inioci znaajno su proireni i ne iskljuuje se i organska komponenta ovog sindroma. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. Tokom 90-tih godina prolog veka ponovo je poveano interesovanje istraivaa za ovaj sindrom. Etioloki inioci znaajno su proireni i ne iskljuuje se i organska komponenta ovog sindroma. Dodue, i ranije se smatralo da neurastencija moe izrazar modane funkcionalne slabosti posle optih bolesti (tifus, pegavac, malarija i drugo), nekog modanog oteenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihikog zamora, duge nesanice, anemije, ili moda neurastenini sindrom moe biti poetna manifestacija organskog modanog poremeaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom).

14. Pseudoneurastenini sindrom Pseudoneurastenine tegobe nastaju kao posledica velikog broja organskih oboljenja mozga, kao pratea pojava specifine (uglavnom neuroloke) simptomatologije. Takodje mogu da se jave i u vezi sa duevnim oboljenjem, npr. kod shizofrenije, depresije ili parafrenije (pseudoneurastenini sindrom stadijum parafrenije traje nekoliko godina pre pojave jasnih znakova same bolesti). Po svojoj simptomatologiji sline su neurasteninim smetnjama, ali se od neurastenije razlikuju po tome to neurastenija pripada neurotskim poremeajima i to nije uslovljena organicitetom. Najei simptomi pseudoneurastenije na koje se pacijenti ale lekaru su oseaj umora i opte malaksalosti, slabost pamenja i sposobnosti koncentracije, razdraljivost, slabost pamenja i sposobnosti koncentracije, razdraljivost, glavobolje, smanjen apetit, esta i uporna nesanica,. Postoji emotivna labilnost, a kod nekih bolesnika i emotivna intokntinencija. lekar ne sme da ignorie ni jednu albu bolesnika ve je duan da najsavesnije obavi somatski pregled, jer se iza polimorfnih tegoba bolesnika mogu skrivati razna dotle nezapaanja oboljenja. Po potrebi treba obaviti specijalistike konsultacije u okviru odredjene specijalistike nadlenosti. S obzirom na uestalost i znaaj iz ove velike grupe, mogu se izdvojiti sledee kategorije: 1. Pseudoneurastenine tegobe starijih ljudi sa kojim se lekari opte medicine i psihijatri sreu u svakodnevnoj praksi. Uglavnom su posledica arteriosklerotinih promena cerebralnih krvnih sudova u sklopu generalizovane arterioskleroze. U terapiji se koriste regulatori cerebralnog krvotoka i metabolizma, 2. Pseudoneurastenini sindrom u postapoplektinoj rekonvalescenciji. Uz osnovnu, u manjoj meri ili veoj meri izraenu neuroloku simptomatologiju koja je posledica prelealog cerebrovaskularnog insulta, postoji i polimorfna pseudoneurastenina simptomatologija na psihikom planu. u okviru toga kod pojedinih pacijenata moe se konstatovati pojava afektivne inkontinencije ( nemogunost kontrole emotivnih doivljavanja) koja se ispoljava fenomenima prisilnog plaa, smeha, gneva i sl.. 3. Pseudoneurastenini sindrom u okviru ostalih organskih oboljenja sree se kod tumora mozga, parazitnih infekcija (cisticerkus, ehinokokus), postencefalitina stanja, multiple skleroze, Parkinsonove bolesti i sl. Pored osnovne etioloke terapije za redukciju psihike simptomatologije mogu se koristiti razliiti trankvilizeri, anksiolitici.

19

4. pseudoneurastenini stadijum nekih duevnih oboljenja( najee parafrenija, shizofrenija, a redje depresije i drugo). 15. Sindromi simulacije, agravacije i disimulacije Simulacija ( simulatio- pretvaranje) je pojava kada neka osoba svesno i namerno nastoji da se prikae bolesnom i nesposobnom, premda to u stvari nije. Podeljena su miljenja o uestalosti ove pojave u ivotu. Neki smatraju da je ona relativno retka i da se javlja samo u izuzetno tekim ivotnim sitacijama. Isto tako je tano da je u praksi dosta teko povui jasnu granicu gde prestaje simulacije,a poinje histrionina reakcija. Ova razliku na prvi pogled je jednostava: simulanti nee da moe, histrionik ne moe da hoe. Drugim reima, histrionina osoba nije svesna iracionalnosti svojih simptoma koji predstavljaju konverziju emocionalnih neurotskih konflikata. Tako prema Schultz-u, simulant hoe da se prikae bolesnim, a histrioniar eli da bude bolestan. Iz ovake razlike proistie i razlika u ponaanju. Simulant izbegava preglede, jer se plai da e se otkriti njegove lai. Histrioniar se ne odupire pregledima, budui da je uveren da je stvarno bolestan. Suprotno ovom stavlju, postoje miljenja da je simulacija relativno esta pojava. kao objanjenje za ovakve stavove istie se injenica da je esto nemogue precizno povui granicu izmedju histrioninosti i simulacije. Mnoge histrionine reakcije mogu da kriju u sebi elemente svesnog, dakle simulacije. Ove razlike proistiu iz razliitih iskustava lekara i vrste medicinske delatnosti koju obavljaju, jer je dobro poznato da je simulacija ee sree u odredjenim ivotnim prilikama i situacijama, npr. vojska, zatvor i slino. esto puta u praksi se pogreno poistoveuju simulacija i psihogena amnezija. medjutim, to nije isto. Ako nema gubitka svesti i ne postoji intelektualni deficit onda je "totalna anmnezija" ( ne sea se niega), blia lai nego istini, jer je afekat po pravilu ne pomuuje svest nego je suava. Veom je retko mogue da istovremeno postoje organska i psihogena amnezija i simulacija, npr. konflikt, tua, udaracu glavu sa simptomima komcije). ksnije u cilju dobijanja sekundarne i/ili tercijarne dobiti-rente od bolesti pacijent svesno dodaje na svakom sledeem pregledu da je amnezija tralaja sve due. Agravacija je potenciranje nekih ve postojeih simptoma i tegoba.Retko se moe sresti osoba koja u nekoj sitaciji, iz najrazliitijih motiva, nije ispoljila tendenciju za agravacijom. To, ponekad, predstavlja velike tekoe za lekara, jer se na osnovu potencijalnih tegoba ( npr. kada pacijent sa subferilnim stanjem lekaru izjavljuje da je imao febrilnih status sa preko 40C) moe izvesti pogrean zakljuak, te postaviti pogrenu dijagnozu. Disimulacija je pojava kada, za razliku od simulacije, dolazi do nastojanja da se prikrije neka bolest ili mana, telesna i psihika. Zajednika karakteristika simulacije i disimulacije sastoji se u nastojanju da se stekne neka korist pomou obmane. Disimulacija se najee vidja kod osoba koje ele da steknu pravo na neku profesiju, za koju se zahtevaju sposobnosti koje takva osoba ne poseduje, npr. otrina vida, kolorni vid, dobar sluh, ili prikrije postojanje epilepsije kod vozaa, i slino. Nije reka pojava da i psihijatrijski pacijenti disimulacijom nekih pojava, halucinacija npr. ele da izbegnu dijagnozu i tretman u psihijatrijskoj ustanovi. Otkrivanje simulacije, disimulacije, pa i histerije, ponekad je jednostavno, ali esto zahteva solidno struno znanje, detaljan pregled, ali i iskustvo i primeni raznih aparata i dijagnostikih procedura. Simulacija, disimulacija i histerija se esto sreu u sudsko-medicinskoj praksi. Simulacija i histerija (Ganzerov sindrom) vidjaju se u krivinim predmetima, a disimulacija u brakorazvodnim parnicama.

IV PREGLED VANIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV

20

A) Najei sindromi koji se javljaju kod veeg broja razliitih psihijatrijskih poremeaja i poremeaja ponaanja. Premda se ne bavimo posebno pitasnjima diferencijale dijagnoze ipak treba istai da se ovi sindromi zavise od popratnih simptoma, toka, te specifinih eitolokih inilaca ( npr. zloupotreba PAS, opte zdravstveno stanje i dr). Ove sindrome prikazat emo u obliku "tabelarnog" prikaza* Tabela 1 Vaniji psihopatoloki sindromi i simptomi koji ine njihovu sutinu Redni broj1.

Naziv sindroma

Simptomi koji se odnose na sindromanhedonija,anksioznost,apatija,depresivnoraspoloenje,nestab ilne emocije,povienoraspoloenje,euforija,razdraljivost, zaravljene, suene,ogranieneemocije, psihomotorna agitacija-nemir, psihomotorna usporenost, namerno izazvano povraanje, samopovredjujue ponaanje, suicidalne ideje i pokuaji, smanjenje energije i umor,snano dezorganizovano ponaanje. agresivno, antisocijalno, izbegavajue, katatonija, nekritiko, oblaenje odee suprotnog pola, nenormalne socijalne igre u detinjstvu, ogranieno odlaenje od kue, poviene socijalne, radne i seksualne aktivnosti, prekomerno uzimanje hrane u navratima. neodlunost, nesposobnost odravanja panje, slaba koncentracija, oteeno rasudjivanje, oteenje apstraktnog miljenja, oteenje pamenja, rastrojenost beg ideja, dezorganizovani govor-nesuvislost, impulsivna potreba da se govori, tekoe govora grandioznost, paranoidne ili paranoine ideje, perzistentne smetnje identiteta, suicidalne ideje, pokuaji, sumanutosti, ponovljena laganja, perzistentne smetnje identiteta, socijalna izolacija depersonalizacija, derealizacija, halucinacije

Raspoloenjeafekti

2.

Ponaanje

3.

5.

Spoznaja, shvatanje, kognicija Miljenje i govor Sadraj misli Smetnje opaanjapercepcije Obeleja linosti Spavanje, uzimanje hrane, seksualnost Delirijum Demencija

6.

7. 8.

iskoriavanje, zloupotreba, u medjuljudskim odnosima, neosetljivost na oseanja drugih ljudi dobijanje na teini, gubitaak na teini, hipersomnija, nesanica, namerno izazvano povraanje, seksualne smetnje, problemi sa apetitom

9. 10.

11.

Amnestiki

delirijum tokom intoksikacijei/ili apstinencijalnim PAS,delirijum sa vestrukom etiologijom i delirijum zbog opteg zdravstvenog stanja. demencija Alzxhajmerovog tipa, demencija viestruke etiologije, demencija zbog HIV infekcije, demencija zbog Creutzfieldt-Jacopsonove bolesti, demecija zbog hantingtonove bolesti, demencija zbog Parkinsonoce bolesti, picove bolesti, traume glave, perzistentna demencija zbog PAS, vaskularna demencija Amnestiki poremeaj zbog loeg opteg zdravstvenog stanja,

21

Bipolarni I poremeaj, Bipolarani II poremeaj ,Demencija sa depresivnim raspoloenjem,Poremeaj raspoloenja zbog PAS, Poremeaji raspoloenja zbog loeg opteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremeaj, Shizofrenija, Sumanuti poremeaj, Veliki depresivni poremeaj Bipolarni I poremeaj, Poremeaj raspoloenja zbog PAS, manina Poremeaj raspoloenja zbog loeg opteg zdravstvenog 13. epizoda stanja, Shizoafektivni poremeaj Bipolarni I poremeaj, poremeaji raspoloenja zbog PAS, 14. Meana Poremeaj raspoloenja zbog opteg zdravstvenog stanja, epizoda BAP Shizoafektivni poremeaj Bipolarni II tip, Ciklotimini poremeaj, Poremeaj 15. hipomanina raspoloenja zbog PAS, Poremeaj raspoloenja zbog loeg epizoda opteg zdravstvenog stanja Anksiozni poremeaj zbog zloupotrebe PAS,Anksiozni Panini poremeaj zbog loeg opteg zdravstvenog stanja, Anksiozni 16. napadi poremeaj zbog separacije, Opseisvno-kompulsivni poremeaj, Panini poremeaj sa ili bez agarofobije, Poremeaj prilagodjavanja sa anksioznou, Posttraumatski stresni poremeaj, Socijalna fobija, Specifina fobija *Napomena: Preradjeno prema DSM-IV, 1996 12.

poremeaj Velika depresivna epizoda

PAS,

IV KLJUNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IVZbog klinikog znaaja u psihopatologiji ponovo emo navesti najvanije sindrome sa neto irim objanjem njihove mogue etiologije i faktora u celini koji mogu dovesti do njih. Ovo se posebno odnosi na spisak moguih brojnih lekova koji mogu dovesti do nekog od navedenih sindroma. 1.Delirijum: intoksikacija PAS, delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS.deliriujum multiple etiologije, delirijum zbog opteg zdravstvenog stanja. 2.Demencija: Alzheimerovog tipa, viestruka multipla etiologija, kog HIV infekcija, Creutzfeldt-Jakobove bolesti, parkinsonizam, pickova bolest, traume glave, perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam, vaskularna demencija. 3.Amnestiki poremeaj: zbog opteg zdravstvenog stanja, zloupotreba PAS. 4.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremeaj tip I i II, demencija sa depresivnim raspoloenjem, poremeaj raspoloenja uslovljen PAS supstancama, poremeaji raspoloenja zbog opteg zdravstvenog stanja, shizoafektivni poremeaj, schizofrenija, sumanuti poremeaji, veliki depresivni poremeaj. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam, bromazepam, chlorazepat, lorazepam, apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, buspiron, disulfiram, flumazenil, fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija, flufenazin depot,nortriptilin, SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom, tertrabenazin, zuclopenthixol, carbamazepine, clobazan, clonazepam, ethosuximid, lamotriin, levetiracitam, phenobarbital, topiramat, vigabatrin, amantadin, antiholinergici, levodopa, amiodaron, beta-blokatori, acebutol, atenolol, metoprolol, nadolol, propranolol, blokatori kalcijumskih kanala, felodipin, nicardipin, nifedipin, clonidin, diltiazem, enalaprilhydralazin, inositol, lisinopril, metildopa, procainamid, quinapril, quinidin, streptokinaza, cimetidin, famotidin, metoclopramid, omeprazol, ranitidinsulfalazin, diflunisal, etodolac, flurbriprofen, ibuprofen, indometacin, nabilon, nalbuphin, naproxen, pentazocin, sulindac, tramadol, anti-tbc lekovi, cephradin, chloramphenicol, ciprolfloxin, clotrimazol, co22

trimoxazol, dapson, griseofulvin, interferon alfa, paroxetin, metronidazol, piperazin, primaquin, sulfonamid, amonophilin, ephedrin, flunisolid, theofphilin. Iz grupe citostatika znaajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledei lekovi: mithramycin, octreotid, plicamycin, tamoxifen, triamcinnolon. Od steriodnih lekova panju privlae: dexametazon, methyltestosteron, prednizolon, prednizon, stanozolol. Iz grugih facrmaceutski grupa navode se sledei lekovi: allopurinol, anestetiki agensi, astemizol, baclofen, botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu, apstinencijalni sindrom na kofein, cholesterol-lovering supstance, grpa statina na primercinnarazin, clomiphen, dugotrajna upotreba preparata codeina, danazol, diphenoxylat, etretinat, transdermalna primena fentanyla, isotretinoin, ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva, organofosphati, phenilprpranolamin, pravastatin,progesteroni, rouaccutan, simvastatin, tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. 5. Manina,hipoomanina i euforina epizoda: bipolarni poremeaj tip I zloupotreba PAS, poremeeno opte zdravstveno stanje, schizoafektivni poremeaj. Ovde takodje veoma velika grupa lekova moe da se javi kao mogui etioloki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. Na prom mestu je indukovana manina epizoda razliitim antidepresivima. Posebno veliki rizik nose SSRIs, bupropion. Kod triciklinih preparata rizik se kree oko 50%., zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma, amoxapin, bupropion, clomipramin, citolopram sa silbutraminom, dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka, fluoxetin, flupentixol, fluoxamin, imipramin kao ukljuen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma, isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom, maprotilin, mianserin, mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom, fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma, nefazadon, paroxetin, phenelazine, quetiapin, reboxetin, sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom, triptofan sa MAOI, venlafaxin. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanini ili manini sindrom sve do venlafaxina koji ima najnii navedeni rizik. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam, apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bupropion, buspiron, disulfiram, feniluramin, litium sa triciklicima, intoksikacija litiumom, apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije, olanzapin, risperion ili njegov apstinencijalni sindrom, ziprasidon. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoninih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom, clonazepam, ethosuximid, gabapeptin, phenobarbital, topiramat, valprovat, vigabatrin, amantadin, bromokriptin, levodopa, levodopa sa carbidopom i procylidin. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledei preparati: captopril, clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom, digoksin, ditiazem, hydralazin, apstinencijalni sindrom metildope, procainadid, proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. Iz grupe analgetika, stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin, kodein sa paracetamolom, indometacin, nefopam IM.pentazocin, cimetidin, metoclopramid, ranitidin IM, ACTH, beclometason, beclomethasonaerosol, kortikosteroidi, kortizon, dexamethason, hhydrocortizon,prednizon, testosterontriam, triamcinolon. Od antiinfektivnih lekova navode se sledei preparati:anti Tbc preparati, chloroquin, clarithromycin, dapson, predoziranje efavirezena, izonijazid, mepacrin, zidovudin. Od ostalih lekova navode se: alimemazintrimeprazin, aminophilin, baclofen i njegov apstinencijalni sindrom, bromid, calcium IV, cyclizin, cyclosporin, cyproheptadin, decongestant, dextromethrophan, i njegova zloupotreba u obliku abuzusa, dihydroepiandrosteron, ginseng, herbal remedies, alfa interferon, manizol, nikotinski apstinencijalni sindrom, omega-3-fatty kiselina, procarbayin, salbutamol sam ili sa citalopramom, thyriod, tramadol, triptorelin, triiodothyronin, yonhibin.

23

6.Meovita epizoda: bipolarni poremeaj tip I, zloupotreba PAS, izmenjeno opte zdravstveno stanje, shizoafektivni poremeaj. 7.Hipomanina epizoda: bipolarni poremeaj tip II, ciklotimni poremeaj, zloupotreba PAS, poremeaj raspoloenja zbog opteg zdravstvenog stanja. 8.Panini napadi: anksiozni poremeaj zbog zloupotrebe PAS, narueno opte zdravstveno stanje, anksioznost zbog separacije, opsesivno-kompulsivni poremeaj, panini poremeaj sa i bez agarofobije, poremeaji prilagodjavanja sa anksioznou, posttraumatski stresni poremeaj, socijalna fobija,specifina fobija. Relativno je velika rairenost paninih poremeaja i prevalencija se kree u rasponu od 2,0 do 4,7%. Veliki broj autora smatra da su tipini panini napadi akutni tranzitorni psihotini poremeaji, odnosno da su to stanja straha koje se obino definie kao stanje uasa. Za kliniare je vano da prepoznaju prodromalne simptome paninog napada. Oboleli navode da su i pojave napada panike oseali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti,koji su bili vrlo neprijatni za njih, ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaeni. To se najee javljalo u stanjima fizikog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom, alkoholom, premoreni dugim i napornim radom i slino. Najei prodromalni simptomi su: lupanje srca, tahikardija, oseaj nedostatka vazduha praeno strahom od guenja, laka glavobolja, vrtoglavica, oseaj iznenadnog straha, napetosti, opta malaksalost i slabost, hladni i vlani dlanovi i slino. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paninog sindroma: alprozalan, amfetamin, buspiron, citalopram, apstinencijalni sindrom na clobazam, clozapim, flumazenil, fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom, naltrexon, olanazapin, topiramat, trazodon.Od drugih lekova navode se aspartam u veim dozama, carvediol, co-trimoxazol, oralni laktati, oximetazolin, phenylephrin, sibutramin, sodium lactat, steroidi, sumatriptan i yohimbin. U koliko su zadovoljeni dijagnostiki kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledeih odrednica moe se navesti posle dijagnoze i to: blag,umeren ili teak.U koliko dijagnostiki kriterijumi vie ne zadovoljavaju, odnosno nismo u mogunosti da sa sigurnou potvrdimo postojanje nekog sindroma moemo koristiti sledee odrednice: u deliminoj remisiji,u potpunoj remisiji,podatak prisutan samo kao anamnestiki.

V PRIKAZ NAJVANIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA ZNAAJNIH ZA PSIHOPATOLOGIJU A NEPSIHOTINI SINDROMI 1. Normalna i patoloka anksioznostAnksioznost se definie kao difuzna, unutranja, slobodno lebdea napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljanju opasnost to je bitno razlikuje od straha. Strah uglavnom ima spoljanji objekat. Anksioznost ima unutranju opasnost i time ona predstavlja reakciju na tu, unutranju opasnost( intrapsihiki konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli.. ira, opta definicija anksioznosti bi predstavljala specifine promene na psiholokom,

24

psihomotornom i vegetativnom planu linosti. 1.Psihopatoloka simptomatologija podrazumeva stanje unutranjeg nemira i napetosti, bezpomonost, oseaj vitalne ugroenosti i izloenost neemu to preti, izvesnu sapetost i strepnju.Takodje ukljuuje i razdraljivost, nesdanicu, tekoe u koncentraciji. Odlikuje se subjektivnim doivljajem nedefinisanog straha, a ispoljava se povienom psihikom tenzijom. 2. Psihomotorna simptomatologija se karakterie stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. 3. Vegetativna simptomatologija nastaje kao posledica preterane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema( KVS, respiratorni sistem, vazomotorni, digestivni, urogentitalni, ubrzan puls, pojaano znojenje, proirene zenice). Anksioznost je do ivesnog stepena obino iskustvo koje poznaje svaki ovek (neizvesnost za spostveno zdravlje, zdravlje porodice, napetost pre suoavanja sa tekom situacijom, "trema" pred znaajne nastupe). Prvi kontakt je opis simptoma i znakova neurotskog poremeaja to ini sutinu klinike dijagnoze. Klinika dijagnoza je proces utvrdjivanja prisustva psihopatolokih sadraja ili abnormalnosti. Funkcija klinike dijagnoze je razlikovanje psihikih oboljenja na osnovu tri specifine karakteristike: uzroka (etiologija), simptoma i znakova(patoloki proces) i toka bolesti (prognoza i leenje). Patoloku anksioznost karakterie izvesna iracionalnost, nemogunost identifikovanja unutranje opasnosti. Konflikt je nesvestan, a briga jasno izraena, stalna i snana, teka za kontrolu i udruena sa uoljivim oteenjem opteg funkcionisanja i distreson.

2. Sindrom generalizovanog anksioznog poremeajaDrugi naziv za ovaj poremeaj je generalizovano stanje straha. Karakterie se hroninim, patolokim strahom, koji se manifestuje preteranom i preplavljujuom strepnjom, zabrinutou, napetim iekivanjem ili "slobodno lebdeim strahom". Ovaj sindrom prate i telesni simptomi ali su manje izraeni u odnosu na psihika ispoljavanja straha.Radi se o stanjima opte anksioznosti kod osoba koje imaju odredjeni anksiogeni konflikt, koje su zabrinute za ivotne posledice kao to su problemi vezani za zdravlje, posao, brane odnose, socijalno prihvatanje, novac i dr. Kod ovog oblika anksioznog sindroma uz brigu (neugodna iekivanja) ostaje jedini i dominantni simptom. Nepovoljni ivotni dogadjaji mogu prethoditi sindromu GAP. Tipian je postepen poetak, dok nepovoljni ivotni dogadjaji doprinose da dodje do egzacerbacije. Ovo stanje se odlikuje hroninim, skoro stalno prisutnim strahom, najee manifestan u obliku pretarane i neosnovane zabrinutosti. Pacijenti brinu zbog beznaajnih stvari, ali i zbog branih i porodinih odnosa, materijalne sitacije, sopstvenog ili tudjeg zdravlja, problema na poslu. Zabrinutost je esto usmerena na neto to bi se moglo dogoditi u budunosti. Tipina je alba na nemogunost odupiranja svojim brigama, te stalnu preokupiranost istim. Ponekad se sindrom, poremeaj moe ispoljiti i napetim, ali neodredjenim iekivanjem da se neto loe moe dogoditi. Simptomi psihike napetosti ine znaajnu i relativno specifinu komponentu generalizovanog stanja straha i ispoljavaju se kao: nemir, razdraljivost, poremeaj spavanja, posebno problemi sa zaspivanjem, prenapregnutost, nesposobnost oputanja. Pacijenti se ale da ih "ne dri mesto", da lako planu ili se iznerviraju kao i da im je teko da se na bilo to usresrede. Neretko su prisutne i albe na zabrinutost. Obzirom na kontinuirano prisustvo napetosti i preteranog opreza koji pacijenti teko podnose, oni to stanje opisuju kao da su uvek na ivici da puknu, pa se zato lako uplae i trgnu na najmanji povod. U sindromu GAP-a su i gotovo stalo prisutni somatske napetosti: zategnutost, grevi, trzaji, treperenje, bolovi miia, psihogena glavobolja. Obino su pogodjene grupe miia na potiljku, vratu, ramenima, licu i onim kapcima. Nije retka pojava psihogene difagije ( "oseaj knedle u grlu"i tekoe pri gutanju). Karakteristike ovog sindroma su i gotovo stalno prisutni telesni simptomi, ali su manje izraeni nego npr. kod

25

napada panike. To su najee simptomi vegetativne hiperaktivnosti ( palpitacije, znojenje, tremor, suvoa usta), respiratorni i gastrointestinalni simptomi ( dispneja, oseaj guenja, bol ili nelagodnost, pritisak, stezanje u grudima, muka, somane tegobe, nervoza eludca i opti simptomi ( nesvestica, vrtoglavica, nestabilnost u nogama, vrui i hladni talasi po telu, utrnulost, parestezije). Medjutim, ovi simptomi nisu specifini za sindrom GAP-a. Treba istai da ne postoji jedan odredjeni tip linosti koji karakterie sve osobe sa ovim sindromo. Relativno su esta sledea svojstva i osobine linosti kod obolelih od ovog sindroma: oseanje nesigurnosti, nedovoljno samopouzdanje, preosetljivost, straljivost, opreznost, nepoverenje, sumnjiavost i razdraljivost ( veina moe ispoljavati svojstva zavisnog ili straljivog poremeaja linosti). Kod najmanje obolelih od sindroma GAP-a se sreu komorbidna psihijatrijska oboljenja koja esto dominiraju klinikom slikom. ovom sindromu obino prethodi pojava poremeaja raspoloenja i kod veine pacijenata se pojavljuje posle poeta specifine i/ili socijalne fobije.

3. Akutna psihotina anksioznostTermin "psihotina anksioznost" je est i moe se rei uobiajen u svakodnevnoj klinikoj praksi, ali je u strunoj literaturi malo zastupljen. Najee se vezuje na schizofreniju, involutivnu melanholiju i endogene depresije. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktino ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr.DSM-IV ili u ICD-10. U praksi postoje mnoge skale za fenomenoloko odredjivanje neurotske anksioznosti,za razliku od anksioznosti kod psihotinih pacijenata. injenica je da se kod 65% psihotinih pacijenata sree anksioznost razliite teine i oblika. U doivljajnom pogledu psihotina anksioznost uvek ima znaanje ugroavanja same mogunosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku, iskonsku potrebu za realnou, za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotini pacijent pokuava zadoovoljiti na najrazliitije naine. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom, unitavanjem materijalnih dobara, predmeta. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstai anksioznost i agitaciju.kao najei navode se sledei lekovi: 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bromokriptin, carbamazepin, chlormetiazol, citalopram, dexamfetamin, fluoxetin, manzidol, moclobemid, olanazapin, paroxetin, phenobarbital i drugi barbiturati, risperidon, rivastigmin, termazepam, triazolam, triciklici, npr.amitriptilin. Od antikonvulziva posebno se istiu: carbamazepin, klonazepam, ethosuximid, gabapeptin, apstinencijalni sindrom kod gabapeptina, lamotrigin i vigabatrin. Od antiparkisonika navodi se atropin,levodopa. Iz grupe gastrointestinalni, antiremunatinih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin, mesalazin, nizatidin, omeprazol, doxazosin, metildopa, nicardipine, ibuprofen, indometacin, mefenamina kiselina, naproxen, nefepam, pentazocin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma iroka:amantadin,aminofilin,baclofen,intoksikacija bizmutom, injekcije botulinskog toksina, deksametazon i drugi glukokortikoidi, transdermalni fentanyl, flumazenil, fluniscolid, izonijazid, levotiroksin, mefloquin, metiltestosteron, morfin, naltrexon, neostigmin, phenilnephrin, piperazin, prednizon, pseuoefedrin, piridostigmin, salbutamol, streptokinaza, teofilin, yohinbin. Ovde elimo da prikaemo skalu za procenu psihotine anksioznosti francuskih autora (O.Blin, M.Azorin,Y.Lecrubier A, .Souch i J.Fondarae od 1998.godine). Skala sadri 18 ajtema i ini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet, 2-jak, 3znaajan i 6-veoma jak intenzitet. Simptomi se mogu oznaavati i medjubrojevima (1,3 ili 5). Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu miljenja.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua. Kada se dobije ocena svih ajtema,ukupan skor dibija se prostim zbirom, a ocena varira od 0-108 bodova. Tako skor od 34 moe se smatrati psihotinim i anksioznim . 26

4. Anksiozno-depresivni sindromOvaj sidrom se odlikuje preplitanjem simptoma straha i anksioznosti, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresijw i nekog specifinog stanja straha. Veina kliniara i danas smatra da su anksiznost i depresija klasino suptotni jedni drugom. Medjutim, rezultati skoranjih klinikih i epidemiolokih studija ukazuju na to da ova dva poremeaja esto idu zajedno. zapravo, anksioznost i depresivnost dans su "uobiajeni naini reagovanja savremenog oveka", to su bolesti naeg vremena. Savremeni uslovi ivota vode prema otvorenim stanjima tesobe, strepnje i depresije jer neprekidna izloenost brojnim frustracijama dovodi do spesicine reakcije savremenog oveka koji svoja emocionalna doivljavanja potiskuje, zadrava u sebi i time stvara podlogu za pojavu depresije ili strepnje. Ovakvi naini reagovanja gotovo da u potpunosti zamenjuju ranije oblike reagovanja koji su se ispoljavali neposrednim abreagovanjem kroz psihomotorna uzbudjenja ili agresivnost. depresija i anksioznost postaju tako poremeaji civilizacije i kao neodvojivi deo savremenog oveka i esto ine "kulturnu atmosferu" naeg vremena, a inioci koji ih uslovljavaju postaju iz dana u dan sve brojniji i intenzivniji. Procenjuje se da je ovaj sindrom zastupljen u optoj populaciji izmedju 1% do 10%. Sree se kod osoba u rasponu od tree do sedme decenije ivota. U populaciji pacijenta u primarnoj zdravstvenoj zatiti pacijenti sa ovim sindrom ine oko 47% obolelih. ivotna prevalencija se kree od 14 do 18% opte populacije. Polovima pacijenata se javlja lekaru opte prakse. Stanje se korektno dijagnostikuje u manje od polovine sluajeva. Veina pacijenata ne dobija adekvatnu terapiju ni danas. Anksioznost i depresija su postale nae stalne ivotne pratilje koje nas svojim novim i raznovrsnim manifestacijama prate celog ivota. Simptomatologija kod ovog sindroma je izrazito heterogena. Zastupljenost simptoma je subindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu. Premda ne postoji tipian opis meovitog stanja straha i depresije, sledei simptomi su esto prisutni u ovom sindromu: nervoza, napetost, nemir, razdraljivost, strepnja, disforino raspoloenje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativistian i esto pesimistian stav, poremeaji spavanja, lako zamaranje, manjak egergije, oslabljenja koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obino javljaju akutno i esto im prethode nepovoljni ivotni dogadjaji. Osobe sa ovim sindrom su uglavnom straljive, pasivno-zavisne linosti.U posebnoj tabeli prikazani su karakteristini i preklapajui simptomi u depresiji i anksioznosti

27

Tabela: KARAKTERISTINI I PREKLAPAJUI SIMPTOMI U DEPRESIJI I ANKSIOZNOSTI Simptomi specifini za depresijuDisforino raspoloenje (tuno,beznadeno).Gubitak interesovanja. Promena na teini. Lo apetit. Motorna retardacija, Krivica/Bezbednost Razmiljanje o smrti

Simptomi zajedni