Pregled Knjige %93Istorija Grcke Novog Doba Ricard Klog

8/13/2019 Pregled Knjige %93Istorija Grcke Novog Doba Ricard Klog

1/8

Pregled knjige "Istorija Grke novog doba"


2/8

Riard Klog

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Savremena Politika IstorijaSeminarski rad:
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/


3/8

Beograd, decembar 2009.1. Uvod

Grka je a dva veka pro!la kro desetak, oslobodilakih, regionalnih,

svetskih, gra"anskih ratova, pre#ivela je proterivanje nekoliko vladara i smen$dinastija, monarhije i rep$blike, atim nekoliko dr#avnih $dara i vojnih diktat$ra,da bi tek od sredine sedamdesetih godina ovog veka $!la $ period stabilnedemokratije i postepenog socijalnog, privrednog i k$lt$rnog napretka.

%ao i svaka emlja, Grka je obele#ena svojom istorijom, samo !to $njenom sl$aj$, ta istorija ima posebn$ te#in$. & Grkoj se danas govori kao o'savremenoj', jer je !iroko rasprostranjeno veivanje pojma 'Grka' prvenstvenoa antiki svet. (a Grke, breme antike imalo je i poitivne i negativne strane.)eliko po!tovanje koje je k$lt$ra antike Grke $#ivala !irom sveta, doprinelo je

ravoj$ i igra"ivanj$ nacionalistike svesti kod samih Grka. *rilikom rasprave orati+ikaciji prijema Grke $ vropsk$ ajednic$ jedan od predstavnika-inistarstva spoljnih poslova ijavio je da bi tim inom 'dana!nja vropadostojno od$#ila k$lt$rni d$g koji svi mi imamo prema gotovo tri hiljade godinastarom grkom nasle"$.' dr$ge strane, kod Grka se ravila opsedn$tostmin$lom slavom ili,progonopleksija, koja je d$go bila jedno od glavnih obele#jak$lt$rnog #ivota emlje.

Grki nacionalisti s$ $ 9. vek$ na klasin$ pro!lost gledali sa d$bokimpo!tovanjem, na )iantij$ sa preirom, a nis$ nalaili a shodno ni da se osvrn$

na nasle"e etiristogodi!nje osmanske vlasti. *a ipak, to radoblje t$rskevladavine imalo je veliki $ticaj na ravoj grkog dr$!tva. okom osmanske vlasti,Grka je bila iolovana od velikih istorijskih pokreta, pop$t renesanse,re+ormacije, na$ne revol$cije, prosvetiteljstva i ind$trijske revol$cije.

1pravo $ tom radoblj$, ravili s$ se i obrasci raseljavanja Grka. )o"enilo!im privrednim prilikama kod k$e, Grci s$ se iseljavali $ gipat, 3$sij$, 45,4$stralij$, 6emak$...

vropski identitet Grke, $gro#en vekovima odseenosti od glavnog tokaevropske istorije njenim pravoslavnim i osmanskim nasle"em, dobio je vanin$ i

nedvosmislen$ potvrd$ $laskom Grke $ vropsk$ ajednic$ 97. godine.3iard %log,Istorija Grke novog doba, Beograd 2000. str. 8
http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_6/HYPERLINK%23bookmark0http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_6/HYPERLINK%23bookmark0


4/8

2. Osmanska vlast i nastanak grke drave !1#$1%&1'

(a$ee arigrada od strane &smanlija ;ri!ani s$ javno prihvatali islamska $enja, dok s$ $ tajnostinastavljali da praktik$j$ hri!anske obiaje. &va praksa je nestala kada je *ortasredinom 9. veka prihvatila naelo jednakosti hri!ana i m$slimana.

okom vladavine &smanlija, neretko je dolailo do $stanaka, b$na i ratovaa neavisnost. *ora osmanske mornarice $ bici kod =epanta


5/8

72


6/8

veka na el$ vlade smenjivali s$ se >arilaos rik$pis, proapadnoorijentisan politiar, i eodoros 5elijanis, tradicionalista.

6a Berlinskom kongres$ 7?7. Grkoj je $st$pljena pokrajina esalijasa delom pira.

1 ovom period$ do!lo je do jo! jednog $stanka na %rit$, sa ciljempripajanja %raljevini. 79?. 5elijanis je $p$tio vojsk$ na pob$njeno ostrvo a atimje $ esaliji ibio Hridesetodnevni rat' sa &smanskim carstvom, $ kome je Grkapora#ena. &vaj rat je otkrio sve slabosti Grke i ajedno sa gomilanjem spoljnogd$ga doveo Grk$ do bankrotstva. 6akon smrti rik$pisa, !iroke slojeve dr$!tvaahvatilo je raoaranje. -e"$tim, ono nije d$go trajalo.

909. %rit je jednostrano proglasio $jedinjenje sa %raljevinom. 6eodl$anodgovor politiara na ovaj post$pak doveo je do neadovoljstva $ vojnimkr$govima, koje je pojaano pro+esionalnim raloima, dovelo do slanja

memorand$ma vladi sa ahtevima vojnih re+ormi. )ojni save je $ kritinimtren$tcima $kaao poverenje le+terios$ )enielos$. a pojavom )enielosaGrka je $!la $ doba napretka. 6akon !to je $bedljivom veinom $ sk$p!tini dobiomandat, )enielos je pred$eo opse#ne mere $ cilj$ ekonomskog, politikog isocijalnog napretka Grke. 1n$tra!nja obnova emlje bila je privremenoapostavljena $laskom Grke $ *rvi i 5r$gi balkanski rat, i kojih je ia!la saogromnim teritorijalnim dobicima.

6akon smrti kralja For"a i dolaska njegovog sina %onstantina na vlast,H)elika ideja' je prestala da b$de ideologija oko koje se jedinstveno ok$pljao

grki narod, ve je prerasla $ $rok te!kog rascepa $ dr$!tv$, ponatog kaoH6acionalni raskol'. Glavni $rok ovog raskola bilo je neslaganje )enielosa ikralja %onstantina oko $e!a Grke $ *rvom svetskom rat$. 6akon !to je)enielos podneo ostavk$ i $spostavio neavisn$ privremen$ vlad$ $ ol$n$,lanice 4ntante, podstakn$te nes$glasicama sa rojalistikom vladom, prinale s$)enielosov$ vlad$ i 9?. inele ahtev da kralj %onstantin nap$sti emlj$.%onstantina je nasledio dr$gi sin, 4leksandar, a )enielos je postao predsednik$jedinjene vlade. 1laak Grke $ rat, na apadnom +ront$, doprineo je njegovom

brom okonanj$. -irovnim $govorom Grka je dobila kontrol$ nad obla!$

mirne. -e"$tim, ovaj spora$m $rska nikad nije rati+ikovala. mr$4leksandra, povratkom %onstantina na vlast i poraom )enielosa na iborima,vojni i politiki polo#aj Grke poeo je da se pogor!ava. 922. godine, -$sta+a%emal 4tat$rk je pokren$o velik$ o+aniv$, a$eo mirn$, i proterao Grke i-ale 4ije.

. Katastro/a* ok0a)ija i njiove osledi)e !1-2&$1--'


7/8

ako s$ mnogi revol$cionari #eleli da vide emlj$ kao rep$blik$,For"e , sin kralja %onstantina postaje novi kralj Grke.

1 jan$ar$ 92. dolai do ramene stanovni!tva ime"$ Grke i $rske, a $

j$l$ iste godine, mirovnim $govorom $ =oani, Grka se odrie svih poseda kojeje stekla mirovnim $govorom $ evr$. 6akon re+erend$ma odr#anog iste godinena kom s$ se gra"ani ijasnili protiv monarhije, kralj For"e nap$!ta emlj$.

)enielos se vraa na vlast 92;. ali je primoran da podnese ostavk$ bognes$glasica oko +ormiranja vlade. 929. godine biva ponovo iabran i apoinje

period napretka a Gk$. )enielos potpis$je 1govore o prijateljstv$ sa talijom,D$goslavijom i $rskom. 4li 9. nakon ne$spelog atentata na njega, )enielosse i Grke povlai $ *ari. 6a name!tenom re+er$nd$m$ kralj For"e dobija

podr!k$ naroda a svoj povratak $ 4tin$. )enielos $mire $ *ari$ $ mart$ 98.

godine.1 avg$st$ 98. nakon patApoicije na iborima i odl$ke o sk$p!tinskoj

veini $ r$kama kom$nista, koristei !trajkove i nemire kao igovor, biv!i generalDoanis -etaksas je $ podr!k$ kralja aveo diktat$r$. &va diktat$ra je bila antiAkom$nistika i kvaiA+a!istika, iako asnovana na modelima vlada >itlera i-$solinija, $ s$!tini potp$no dr$gaija od njih.

6a poetk$ 5r$gog svetskog rata -$solini, da bi pokaao >itler$ da jesposoban a velike pod$hvate, be$spe!no je pok$!ao da ok$pira Grk$. -etaksas

je #eleo da Grka ostane ne$tralna $ rat$, ali nakon njegove smrti i dolaska

%oriisa na njegovo mesto, Grka prihvata pomo Britanije. GrkoABritanskavojska nije bila dovoljno jaka da se s$protstavi >itler$ i Grka je ok$pirana odstrane 6emaca, talijana i B$gara.

1 Grkoj s$ a vreme 5r$gog svetskog rata organiovani rani pokretiotpora, prventstveno pod vo"stvom kom$nista. Dedan od prvih bio je 6acionalnioslobodilaki +ront @4- koji je predstavljao krilo =4Aa. (naajan je bio i

6acionalni rep$blikanski grki save@5 sastavljen od nekom$nista, i podkomandom Britanije. pored njihove ajednike borbe protiv ok$patora, ralikeime"$ ova dva pokreta vremenom s$ postajale sve vee, da bi na kraj$ dovele do

Gra"anskog rata 9;8. godine. 6akon povlaenja 6emake sa teritorije Grke, naelo vlade je do!ao Georgios *apandre$, $ podr!k$ Britanije. *ok$!aji novevlade da demobili!e gerilske vojske doveli s$ do masovnih demonstracija =4Aai or$#anih s$koba na $licama Grke. it$acija se privremeno smirila i odr#ani s$ibori . marta 9;8. %om$nisti s$ bojkotovali ibore na kojima je $bedljiv$

pobed$ odnela desniarska koalicija. 6a plebiscit$ odr#anom ne!to kasnije narodse ijasnio a povratak kralja. %om$nisti s$ nakon toga osnovali 5emokratsk$armij$


8/8

grke i otpoeli gerilske borbe protiv vlade. *odr!ka i pomo 45 vladinimtr$pama, kao i ods$stvo podr!ke taljina 5emokratskoj armiji, doprineli s$avr!etk$ rata 9;9. godine, kada s$ pora#eni kom$nisti proglasili ob$stav$neprijateljstva.

3. ,asle4e Gra4anskog rata

Gra"anski rat je, po nekima, bio a Grk$ vea katastro+a od ok$pacije. oje mo#da i najmraniji period $ istoriji Grke. &seaj bena"a koji je a sobomostavio rat, doveo je do masovnog iseljenja mladih lj$di $ potrai a boljim#ivotom $ 4$straliji, 45 i %anadi. ledeih 2< godina Grka e biti pod$ticajem 45Aa koje e +inansijski pomagati njen ravoj.

Gra"anski rat je prod$#io agonij$ ok$pacije i dok se ostatak vrope polako

igra"ivao i oporavljao od strahota rata, Grka je vodila bitk$ Hsa neprijateljem $sebi'. (ato e do kraja Gra"anskog rata i slava i herojstvo grkog naroda koji s$inspirisali svet biti skoro aboravljeni.

5. Uvr67ivanje demokratije i era P8SOK$a !1-$1--5'

*4&% je osnovan septembra 9?;. pratei obnavljanje demokratijeGrke, nakon propasti vojne diktat$re. &sniva je bio 4ndreas *apandre$. 6aiborima $ novembr$ 9?;. *4&% je osvojio < mesta $ parlament$. -e"$tim,na iborima 9??. nakon !to s$ se priklonili centralistima, osvojili s$ 92 mesta i

postali glavna opoiciona partija.6a oktobarskim iborima 97. *4&% je osvojio ? poslanika mesta i

+ormirao prv$ socijalistik$ vlad$ $ Grkoj jo! od 92;. ako je *apandre$ tokomkampanje ast$pao povlaenje Grke i 64&Aa i vropske konomske(ajednice, bro je od$stao od toga. 97

Documents

Pregled Knjige %93Istorija Grcke Novog Doba Ricard Klog