Predstave vladarki na srpskom srednjovekovnom novcu · 2021. 1. 4. · odre|ena prava (Fostikov 2004: 328). Iako su one bile pripadnice vladaju-}eg sloja, postoji malo podataka koji

Milan Markovi} i Tamara Pavlovi}

Predstave vladarki na srpskomsrednjovekovnom novcu

Ovaj rad se bavi analizom numizmati~ke gra|e, srpskog srednjovekovnog novcasa predstavama vladarki, u poku{aju da se utvrdi njihov dru{tveni i politi~ki sta-tus u srednjovekovnoj Srbiji. Serija obuhvata novac koji je kovan od vremenakralja Radoslava (XIII vek) do pada srpske despotovine (XV vek). Analizom jeutvr|eno da u celokupnoj seriji beleìmo prisustvo predstava carice Jelene AsenNemanji}, kraljice Jelene Mrnjav~evi}, kao i predstave tri nepoznate vladarke.Numizmati~ki nalazi, kao i drugi istorijski izvori, pokazuju da su ove vladarkeimale odre|eni dru{tveni i politi~ki uticaj u datom istorijskom periodu. Intere-santno je da sli~ne dru{tvene pojave i njihov obim beleìmo i u srednjovekovnimdràvama zapadne i isto~ne Evrope. Ostaje otvoreno pitanje za{to neke drugevladarke, kao {to su Jelena Anùjska i kneginja Milica Lazarevi} pored svog viso-kog politi~kog uticaja, {to nam istorijski izvori govore, nisu imale novac sasvojim likom.

Uvod

Po svom dru{tvenom poloàju u srednjovekovnoj Srbiji razlikujemoslobodne ène – vlastelinke i ène koje ìve u gradovima – od onih kojisu zavisne. Me|u slobodnim ènama isti~u se ène vladara dràve, kao iène oblasnih vladara, koje su delile tron sa svojim muèvima i imaleodre|ena prava (Fostikov 2004: 328). Iako su one bile pripadnice vladaju-}eg sloja, postoji malo podataka koji opisuju njihove ìvote.

Jedan od na~ina na koji moèmo ste}i uvid u ìvot èna iz vladaju}ihslojeva jednog dru{tva jeste analiza numizmati~ke gra|e na kojima se po-javljuju njihove predstave, jer novac sam po sebi u srednjem veku pred-stavlja odre|enu politi~ku i dru{tvenu mo}. Pore|enjem numizmati~kegra|e sa istorijskim izvorima mogu}e je pratiti dru{tveni, politi~ki status iuticaj srpskih srednjovekovnih vladarki u periodu od XIII do XV veka.

Va`no je ista}i da do sada nije bilo radova koji su koristili ovakavmetodolo{ki model u cilju mogu}eg utvr|ivanja statusa èna u jednojsrednjovekovonoj dràvi, pa stoga jedan od ciljeva ovog rada jeste idavanje odre|enog modela u svetlu takve vrste istraìva~kog rada.

ZBORNIK RADOVA 2008 ARHEOLOGIJA • 309

Milan Markovi} (1989),Zemun, Dobrovolja~ka24, u~enik 4. razredaZemunske gimnazije

Tamara Pavlovi} (1989),Pan~evo, Moravska 4,u~enica 4. razredaGimnazije ,,Uro{Predi}“ u Pan~evu

MENTOR: Jelena@ivkovi}, student IIIgodine na Filozofskomfakultetu u Beogradu

Analizirana serija brojala je 10 razli~itih vrsta novca, klasifikovanapo pripadnosti, od vremena kralja Radoslava (XIII vek), kada se prvi putpojavljuje kovani novac u srpskoj dràvi, do pada srpske despotovine (XVvek), sa teritorija koje su obuhvatale tada{nje prostore srpske kraljevine,carevine i despotovine. Kao osnovni izvor numizmati~kog materijalakori{}eni su katalozi srpskog srednjovekovnog novca (Dimitrijevi} 2001;Ivani{evi} 2001), kao i mnogobrojni publikovani pojedina~ni i grupninalazi.

Tokom analize obra}ena je posebna pa`nja na poloàj i likovnupredstavu vladara i vladarke, insignije – simbol mo}i, ostale likovnepredstave koje se pojavljuju na aversu i reversu, kao i na natpis. Tako|e,prikupljeni podaci sadràvali su i informacije vezane za vreme i mestokovanja, cirkulaciju i monetarnu mo} novca, kao i op{te karakteristikekovanice. Nakon numizmati~ke analize rezultati su objedinjeni saistorijskim izvorima u cilju potvrde dru{tvenog i politi~kog statusavladarke.

Deskripcija novca i analiza numizmati~ke gra|e

U celokupnoj numizmati~koj seriji beleìmo prisustvo predstavacarice Jelene Asen Nemanji}, kraljice Jelene Mrnjav~evi}, kao i predstavetri nepoznate vladarke.

Najstarija predstava vladarke uo~ena je na novcu kralja Milutina Ne-manji}a (XIII vek) i ova kovanica ~ini jedinstveni primer predstave ne-poznate vladarke u ovoj emisiji. Novac je izra|en od srebra i teì 2.3 g(Dimitrijevi} 2001: 55). Na aversu je predstavljen kralj sa ra~vastomkrunom, u dugoj haljini, kako sedi na prestolu. U desnoj ruci drì ma~, ulevoj zastavu, a tako|e je prisutan i natpis. Na reversu novca nalazi sekraljica sa ra~vastom krunom i velom, u dugoj haljini sa ogrta~em (hla-midi). Ona sedi na prestolu i drì krinov cvet. Na reversu nema tragovanatpisa (T I/1).

Predstave carice Jelene Asen Nemanji} konstatovane su na novcunjenog muà, cara Stefana Du{ana IV Nemanji}a (XIV vek), na novcunjenog sina, kralja i cara Stefana Uro{a V Nemanji}a (XIV vek), kraljaVuka{ina Mrnjav~evi}a (XIV vek), kao i na emisijama koje je samakovala.

Novac gde je predstavljena carica Jelena Asen Nemanji} sa caremStefanom Du{anom IV Nemanji}em kovan je od srebra i teìne izme|u0.22 i 1.45 g. Na aversu, kod ovog tipa novca, car se nalazi levo, a caricadesno, s tim {to postoje razlike u predstavama na kojima vladar i vladarkasede ili stoje. Njihove odore su na ve}ini nalaza divitisioni (ravna haljinaukra{ena vezom), me|utim postoji i nekoliko nov~i}a gde su predstavljeniu svetovnim haljinama. Izme|u sebe drè krin i krst koji moè biti

310 • PETNI^KE SVESKE 64 DEO III

jednostruki sa postoljem ili dvostruki. U drugoj ruci naj~e{}e se nalaziskiptar, koji moè biti sa krstom ili cvetom na vrhu. U re|im slu~ajevima,na nekoliko vrsta novca, druga ruka je na prsima. Na skoro svim vrstamauo~eni su natpisi koji imaju isto zna~enje, ali ipak postoje kalupskerazlike. Predstave Isusa Hrista se nalaze na reversu. Prikazan je naprestolu, pred otvorenim grobom (supedaneum) ili u stoje}em stavuoivi~en nizom ta~aka koji simboli{e oreol oko cele figure (mandorle). Nareversu beleìmo natpise i heraldi~ke simbole (T I/2).

Na novcu gde je Jelena Asen Nemanji} predstavljena sa sinomUro{em V Nemanji}em razlikujemo dve vrste, i to: Jelena sa kraljemUro{em i Jelena sa carem Uro{em. Prva je izra|ena od srebra teìne od0.65 do 1 g. Na aversu je predstavljen vladar koji stoji levo sa kupolastomi vladarka, sa desne strane, sa ra~vastom krunom. Izme|u sebe drè visokidvostruki ili jednostruki krst, dok se u drugoj ruci nalazi skiptar sakrstom, a re|e sa cvetom na vrhu. Na nali~ju se nalazi vi{e razli~itih pre-dstava Isusa Hrista, kako sedi na prestolu i stoji u mandorli.

Ni na jednoj kovanici iz ove vrste nemamo prisustvo heraldi~kihsimbola, dok natpis beleìmo samo na jednoj varijanti. Izdvajamo ivarijantu kovanice na kojoj se nalazi predstava {lema sa ~elenkom iperjanicom, kao i varijantu gde su vladar i vladarka predstavljeniisklju~ivo u divitisionima. Na reversu ove vrste nalaze se predstavesastavljene od razli~itih natpisa i heraldi~kih simbola (T I/3).

Drugoj varijanti pripada ukupno deset kovanica izra|enih od srebra iteìne od 0.45 do 1.30 g. Avers odlikuju figure cara koji stoji sa levestrane i carice sa desne, u divitisionima, s tim {to postoji izuzetak gde cari carica sede na prestolu. Na emisijama se pojavljuju dvostruki krstovi ikrinovi, koje drè car i carica zajedno, dok su u drugoj ruci skiptar sakrinom, krstom ili kuglama na vrhu. Na reversu imamo motiv Isusa Hristakako sedi na prestolu i stoji pored supedaneuma sa predstavamaheraldi~kih simbola i razli~itim kombinacijama natpisa (T I/4).

Beleìmo i jedinstveni primerak kovanice izra|ene od srebra i teìne0.90 g. Na aversu se nalazi carica koja nosi krunu i zrnastu nimbu, u divi-tisionu. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levoj svitak. Na novcu jepredstavljen heraldi~ki simbol i natpis. Car sa kupolastom krunom izrnastim nimbom nalazi se na reversu. On sedi na prestolu, u divitisionu.U rukama drì skiptar sa krstom i svitak. Na reversu je tako|e evidentirani natpis (T I/5).

Novac koji je samostalno kovala carica Jelena Asen Nemanji} (XIVvek) izra|en je od srebra i teìne od 0.85 do 1.13 g (Ivani{evi} 2001:141). U ovoj vrsti razlikujemo tri varijante, od kojih su dve jako sli~ne.Prve dve nose iste predstave: na aversu vladara koji ja{e i drì skiptar i nareversu {lem sa ~elenkom. Razlikuju se jedino na osnovu natpisa. Naaversu tre}e varijante beleìmo predstavu cara Uro{a koji sedi na prestolu,



TABLA T I

u sve~anoj haljini, u ruci drì skiptar sa krstom, dok je na reversuprikazana stoje}a figura carice Jelene u sve~anoj odori (T I/6).

Kako istorijski izvori i numizmati~ki materijal beleè carica JelenaAsen Nemanji} kovala je novac zajedno sa kraljem Vuka{inom Mrnja-v~evi}em, koji je bio savladar cara Uro{a V Nemanji}a. Ova vrsta novcaje izra|ena od srebra, a teìne je od 1 do 1.30 g. Na aversu se pojavljujekralj sa kupolastom krunom u vladarskoj haljini. On u desnoj ruci drìskiptar. [lem sa ~elenkom i glavom na vrhu, nalaze se na reversu. Na na-li~ju, isto kao i na licu, nalazimo natpise (T I/7).

Kraljica Jelena Mrnja~evi} predstavljena je na novcu svog muàkralja Vuka{ina Mrnjav~evi}a (XIV vek), kao i na emisijama koje je samakovala.

Vrsta novca gde su kralj i kraljica predstavljeni zajedno izra|en je odsrebra, teìne od 1.03 do 1.28 g. Razlikujemo tri varijante u prikazu pred-stave, i to: u prve dve varijante imamo predstavu ènske figure sa ra~vas-tom krunom i pored nje, u prvoj – predstavu {lema sa ~elenkom, i udrugoj – kralja sa kupolastom krunom. U ovoj varijanti kralj i ènska fi-gura drè jednom rukom trostruki krst, dok drugom rukom kralj drìskiptar sa krstom, a kraljica sa kuglama na vrhu. Na reversu obe varijanteimamo predstavu Isusa Hrista i heraldi~kih simbola, dok natpise beleìmoi na aversu i reversu. Tre}u varijantu ~ini predstava kralja i kraljice, nareversu, u sve~anim haljinama, koje drè trostruki krst i skiptar. Na aversuove varijante imamo predstavu Isusa Hrista (T I/8

Me|u emisijama koje je kraljica Jelena Mrnjav~evi} sama kovala,novac je izra|ivan od srebra, teìne od 0.80 do 1.18 g i razlikujemo trivarijante. Kod prve na aversu imamo natpise bez figure vladara ilivladarke, dok kod druge imamo predstavu {lema sa ~elenkom. Kod obevarijante na reversu imamo predstavu Isusa Hrista. Tako|e, razlikujemo itre}u varijantu, gde je na aversu predstavljen {lem sa ~elenkom i nareversu kralj sa zatvorenom krunom u vladarskoj haljini, dok ja{e konja iu ruci drì skiptar (T I/9).

U seriji beleìmo i novac sa neidentifikovanom vladarkom kojipripada ùpanu Nikoli Altomanovi}u (XIV vek). Materijal i teìna novcasu nepoznati. Avers je prikazan u vidu {lema sa ~elenkom i perjanicom.Vladar sa kupolastom krunom i vladarka sa ra~vastom krunom, u vladar-skim haljinama, nalaze se na reversu novca. Stoje okrenuti licem i drèdvostruki krst (T I/10)

Tako|e, beleìmo i jednu vrstu neodre|enog novca, ~iji su materijal iteìna nepoznati. Na licu su predstavljeni kralj i kraljica, dok se na nali~junalazi Isus Hrist (T I/11).


Diskusija

Na osnovu numizmati~ke analize, videli smo da je na srpskomsrednjovekovnom novcu, u periodu od XIII do XV veka, predstavljenoukupno pet vladarki, od kojih su tri nepoznate, dok su ostale dvepredstave vezane za caricu Jelenu Asen Nemanji} i kraljicu JelenuMrnjav~evi}.

Istorija prikazuje caricu Jelenu Asen Nemanji} (1330-1376) kaoveoma mo}nu ènu tog doba. Naro~itu ulogu imala je u javnom ìvotu,kao pratilac celokupne politike, koju je car Du{an sprovodio. U srpskojistoriji nema vladarke koja se toliko isti~e za vreme ìvota svoga muàkao ona (Purkovi} 1975: 10). U brojnim poveljama je sa~uvano da jeJelena bila veoma bitna kada se radilo o politici srednjovekovne Srbije(1975: 14). Zabeleèno je da je u~estvovala u mno{tvu pregovora sasvojim muèm i da je prva èna u istoriji Srbije koja javno i otvorenoistupa u politi~kim pitanjima. Njena politi~ka aktivnost traje i posle smrticara Du{ana, kada posebno dolazi do izraàja. Srpsko carstvo se raspada icarica Jelena koristi priliku da zavlada Serskom obla{}u uz pomo} vojskei 1360. godine postaje samostalni vladar-despina, ali i dalje priznajevrhovnu vlast cara Uro{a. Carica Jelena se sa politi~ke scene povla~i1365. godine, kada vlast nad Serom predaje despotu Uglje{i Mrnjav~evi}u(Ivani{evi} 2001: 141).

Ukoliko inkorporiramo ove informacije u numizmati~ku gra|u,moèmo videti kontinuirani porast uticaja, koji je imala od trenutkastupanja na politi~ku scenu, pa sve do povla~enja iz javnog ìvota. Ovupojavu beleìmo na numizmati~kom materijalu, i to upravo na primerucari~ine predstave, kako na aversu, tako i na reversu. Sam avers, tj. licenovca, je ona strana novca na kojoj je prikazan izdavalac novca u slici ilitekstu. Ta li~nost garantuje za taj novac u svakom pogledu u kome jegarancija potrebna za procentualnu i teìnsku sadrìnu metala, kao i samu~injenicu da je taj novac zakonsko sredstvo pla}anja na teritoriji kojomprikazana li~nost vlada (Mihailovi} 2000: 24). S druge strane, reversnovca, tj. nali~je, sadrì neke dodatne predstave, grb, naznake vrednosti,i/ili natpis. Sagledavanje ovih ~injenica nam pomaè u toj meri damoèmo razlikovati poloàj carice Jelene Asen Nemani} za vremevladavine svoga muà i sina. Za vreme cara Du{ana i kralja Uro{a, caricase pojavljuje na nekoliko predstava na aversu novca, ali nikada sama.Ipak, kada je Uro{, postav{i car, po~eo da kuje svoj novac, njegova majkase predstavlja na aversu novca zajedno sa njim, ali ima i jedinstvenihserija gde se ona sama nalazi na aversu, a car Uro{ na reversu. Dakle,moè se primetiti da je carica Jelena Asen Nemanji} zaista bila mo}navladarka samim tim {to su njene predstave zastupljene na aversu novca,ali se isto tako primeti da nije bila jednako mo}na za vreme vladavine


muà i sina, o ~emu nam govore i istorijski izvori. Vrhunac njene mo}i jedostignut u trenutku kada vlada Serom, {to se odrazilo u samostalnomkovanju novca u periodu od 1360. do 1365. godine. O kovanju njenognovca ne postoje skoro nikakvi pisani istorijski izvori i zato ve}inu stvarimoèmo samo pretpostaviti na osnovu analize tog novca. Kao {to jenapomenuto, postoji pet vrsti njenog novca. Iako je kovala novac, caricaJelena Asen Nemanji} se pojavljuje na samo jednoj varijanti, i to nareversu novca. Dakle, pitanje koje se name}e je za{to predstavâ caricenema na njenom novcu i da li je glavni razlog tome to {to je carica ipored samostalne vladavine, priznavala vrhovnu vlast sina, pa nije smelada kuje novac sa svojim predstavama ili razloge treba traìti u samomdru{tvenom poloàju èna, kako u srednjovekovnoj Evropi, tako i u Srbiji.

O ulozi, vrednosti i cirkulisanju novca carice Jelene Asen Nemanji}je nemogu}e diskutovati. Razlog tome su neistraènost same srpskesrednjovekovne numizmatike i nedostatak pisanih izvora. Ono {to se znaje to da je novac carice kovan po uzoru na nov~ani sistem cara Uro{a(Ivani{evi} 2001: 31). Tako|e, moèmo pretpostaviti da je ovaj novackovan u kovnici u Skoplju, jer je to bila jedina kovnica na teritoriji kojomje ona vladala.

Posebnu vrstu novca na kojima se pojavljuje carica Jelena AsenNemanji} pripada kovanicama na kojima se ona predstavlja sa kraljemVuka{inom Mrnjav~evi}em, savladarem cara Uro{a V Nemanji}a.Me|utim, carica se ne pojavljuje ni na aversu, ni na reversu ovog novca{to dovodi u sumnju da je ovo zaista njihovo zajedni~ko kovanje. S drugestrane, istorijski izvori beleè ovo zajedni~ko kovanje, pa stoga moèmosmatrati da je ipak ova pretpostavka mogu}a. Ne zna se period kada jeovaj novac nastao, ali s obzirom na to da Vuka{in 1365. godine dobijatitulu kralja, mogu}e je da je novac kovan ili te godine, dok je carica jo{uvek vladala, ili nakon toga.

Za razliku od mnogobrojnih sa~uvanih pisanih istorijskih izvora ocarici Jeleni Asen Nemanji}, o ìvotu kraljice Jelene (Jevrosime)Mrnjav~evi} ne postoje zna~ajniji istorijski podaci. Kraljica JelenaMrnjav~evi}, u narodu poznata kao Jevrosima, bila je èna kraljaVuka{ina Mrnjav~evi}a. Iako nema podataka o njenom ìvotu, analizenovca sa njenim predstavama ipak pokazuju da je bila uticajna vladarka.

Kako na novcu kralja Vuka{ina beleìmo predstave ènske figure,koja se javlja na aversu, sama ili u pratnji vladara, pretpostavlja se da seradi o njegovoj èni Jeleni Mrnjav~evi}. Ovoj tvrdnji ide u prilogpredstave na ostalim varijantama Vuka{inovog novca gde su konstatovanepredstave kralja i kraljice.

Tek nakon smrti kralja Vuka{ina pojavljuje se novac kraljice bezimena. Iako nema istorijskih podataka da je kraljica Jelena Mrnjav~evi}kovala svoj novac, smatra se da taj novac moè samo njoj da pripada, jer


je samo ona u to vreme nosila tu titulu i bila u mogu}nosti da kuje svojnovac (Jovanovi} 2001: 66). U jednoj od varijanti beleìmo na reversupredstavu kralja {to nam moè ukazati na to da nije bila dovoljno uticajnada se njena predstava nalazi na novcu ili razlozi leè u politi~koj pot~inje-nosti od strane cara Uro{a V Nemanji}a ili od strane oblasnih vladara, jeru to vreme dolazi do raspada srpskog carstva. Interesantna je pojava da zasada ne znamo vrednost i cirkulaciju ove vrste novca na teritoriji Srbije istoga ostaje otvoreno pitanje u kolikoj meri je kraljica Jelena Mrnjav~evi}bila mo}na, jer istorijski izvori koji govore o njenom ìvotu su jakooskudni, moèmo pretpostaviti da bi pojava njenog novca mogla bitiposledica neusagla{ene politike Vuka{inovih naslednika i celokupnograspada srpskog carstva.

Ostaje otvoreno pitanje zbog ~ega su u srpskoj srednjovekovnojdràvi samo carica Jelena Asen Nemanji} i kraljica Jelena Mrnjav~evi}kovale novac i koji su razlozi njihovog politi~kog uticaja i mo}i.

Odgovore na ova pitanja pre svega treba traìti u samom poloàjuèna u srednjem veku. Naime, srednjovekovna Srbija je bila pod velikimuticajem Vizantije, kako prihvatanjem pravoslavne vere i crkvenih kanona,pa tako i preuzimanjem odre|enih krivi~nih i gra|anskih normi (Fostikov2004: 324). Ono {to je odlikovalo ìvot vladarki u Vizantiji jeste to {to subile jedine ène koje su uklju~ivane u politi~ki ìvot. Ponekad bi imaleodlu~uju}u ulogu u odrànju jedne dinastije, nekad bi i stvarno imalecarsku vlast, bilo kao regentkinje bilo kao samostalne vladarke (Talbot2006: 178). Odre|ene ideje i uticaji su stizali i sa Zapada, prvenstveno izUgarske, a kasnije i iz Italije, pogotovo preko Dubrovnika. Svi ovi uticajinajvi{e su uspostavljani sklapanjem brakova izme|u vladarskih porodica.Ono {to je bilo zajedni~ko i za Zapad i za Vizantiju je sam odnos dru{tvaprema èni. Celo dru{tvo je po~ivalo na stale{koj podeli, a tako|e jepostojala i unutra{nja podela pola, gde su mu{karci bili punopravni, a ènerangirane kao niè (Fostikov 2004: 326). Klju~no pitanje je ko su ondaène koje su uspele da prevazi|u dru{tvene norme, da se izdignu i postanusamostalne, kao {to su u srednjovekovnoj Srbiji bile carica Jelena AsenNemanji} i kraljica Jelena Mrnjav~evi}.

Ono {to nam je poznato za obe vladarke je to da njihov uticaj raste uvremenu kada dolazi do postepenog raslojavanja nov~arstva srednjo-vekovne Srbije u XIV veku i otvaranja ve}eg broja manjih kovnica kojesu radile za oblasne vladare ili feudalce. O~igledno je da je vreme raspadasrpskog carstva bilo idealno za njihovo isticanje i osamostaljivanje. No, toipak nije bilo sasvim dovoljno da se izdignu iznad dru{tvenih normi kojesu vladale srednjovekovnom Evropom. Moèmo pretpostaviti da jeizvesna politi~ka i dru{tvena mo} zavisila i od njihovog li~nog karaktera,{to nam u prilog govore i informacije iz istorijskih izvora. Naime, upovelji Jovana Kantakuzina, zabeleèno je pri jednom susretu sa caricom


Jelenom Asen Nemanji}, da je ona ambiciozna, samovoljna, energi~na ipretenciozna èna (Purkovi} 1975: 5).

Postavlja se pitanje za{to u sopstvenim emisijama kovanja obevladarke nemaju svoje samostalne predstave. Moèmo pretpostaviti da su ipored svog li~nog dru{tvenog i politi~kog uticaja, ipak morale da po{tujuvrhovnu vlast cara Uro{a V Nemanji}a i oblasnih vladara.

Istorijski izvori nam pokazuju da su, pored carice Jelene Asen Nema-nji}, izvesni dru{tveni i politi~ki uticaj imale i kraljica Jelena Anùjska ikneginja Milica Lazarevi}. Postavlja se pitanje za{to predstava na novcuove dve vladarke nisu konstatovane iako beleìmo postojanje novcanjihovih muèva, sinova, ali i ~injenice da obe vladaju, u jednom trenutku,samostalno nad dràvom.

Jelena Anùjska, pre nego {to se udala za srpskoga kralja Uro{a I(1243-1276), bila je princeza iz zapadnoevropske dinastije Anùjaca.Nakon {to je njen sin Dragutin, zbacio svog oca sa vlasti 1276. godine,Jelena od njega dobija na upravu posede u Primorju, Zeti, Trebinju, a uunutra{njosti Srbije dobila je na upravu Plav na gornjem Limu, kao izamak Brnjaci (Nikoli} 1997: 49). âk i posle smrti Uro{a I Nemanji}a,Jelena je i dalje bila veoma va`na figura u politi~kom ìvotu kraljevaDragutina i Milutina. Iako gubi titulu vladarke kraljevine Srbije, onasamostalno vlada izvesnim oblastima, biva politi~ki aktivna i ktitor mno-gih manastira i crkava. Razlog neemitovanja njenog novca moèmo traìtiu ~injenici da na teritorijama, kojima ona vlada, kovnice po~inju sa radomtek krajem XIV veka.

Kneginja Milica Lazarevi} postaje mo}na vladarka onog trenutkakada je knez Lazar poginuo na Kosovu polju i sve do tada ona je bila usenci svoga muà. U sklopu njegove dràve nalazila su se i tada dvanajva`nija rudarska centra – Novo Brdo i Rudnik. Na novcu koji je kovaoknez Lazar, tokom cele svoje vladavine, ne postoji ni jedna predstavanjegove ène kneginje Milice. Posle smrti kneza, na politi~ku scenu Srbijestupa Milica kao jedini vladar Srbije. Ona je na toj funkciji ostala sveganekoliko godina, tj. sve dok je knez Stefan Lazarevi} bio maloletan. Ipak,pokazalo se da je Milica u tom kratkom periodu svoje vladavine imalaodlu~uju}u ulogu u o~uvanju srpske dràve i da je imala visoku dru{tvenui politi~ku mo}, iako tragove novca sa njenim likom nemamo. Razlogtome moèmo traìti u dubokoj politi~koj krizi u koju je zapala srpskadràva posle Kosovske bitke i vazalnom odnosu prema Turskoj. Tekdolaskom despota Stefana Lazarevi}a na vlast dolazi do sprovo|enja mo-netarne reforme.

Pored predstava na novcu, nalazimo i predstave srpskih srednjoveko-vnih vladarki u crkvenom slikarstvu, tj. ktitorskim portretima i kompozici-jama. Me|utim, treba ista}i da su portreti i ktitorske kompozicije imalisamo svetovnu ulogu i da nisu oslikavali mo} vladarki, za razliku od


novca. Ipak, posvetili smo im pa`nju i uo~ili neke osnovne razlike isli~nosti izme|u predstava na novcu i na freskama.

Ktitorske kompozicije uglavnom predstavljaju donatora koji u rucidrì model hrama u pratnji nekih ~lanova porodice, dok se portretiizra|uju u cilju glorifikovanja dràvne vlasti i crkvene hijerarhije. Portretidefini{u li~nost kroz socijalni status, rodbinske veze, vojne uspehe ipretenzije (Tomovi} 2006: 1). Me|utim, izme|u predstava vladarki nanovcu i predstava na freskama, uo~avaju se neke sli~nosti, ali i bitnerazlike. Dok se vladarke na novcu predstavljaju i samostalno i uzprisustvo vladara, na freskama, tj. portretima, one se uvek nalaze u pratnjivladara, nikada samostalno. Uvek se nalaze u istom stavu kao i muèvi,ali prikazane iza njih. Ovakve predstave se ne menjaju ~ak ni kada su onektitorke manastira, {to potvr|uju ~injenice da su jedine ktitorke kraljicaJelena Anùjska i kneginja Milica, u svojim zadu`binama prikazanezajedno sa svojim muèvima. S druge strane, ono {to je zajedni~ko zapredstave vladarki na novcu i na freskama su odela i vladarske insignije.Kao i na novcu, na freskama su prikazane uvek desno od vladara, skorouvek u divitisionima, sa otvorenom krunom, skiptrom i prependulijama.

Zaklju~ak

Na osnovu celokupne analize moèmo uvideti da u periodu od XIIIdo XV veka imamo predstave tri nepoznate vladarke na novcu kraljaMilutina, kralja Nikole Altomanovi}a i primerak neodre|enih li~nosti, kaoi carice Jelene Asen Nemanji} i kraljice Jelene Mrnjav~evi}.

O politi~koj i dru{tvenoj ulozi ovih nepoznatih vladarki ne moèmovi{e zaklju~iti, jer pored nepoznavanja njihovih li~nosti, nemamo nijedanistorijski izvor koji bi nas uputio na njihovu pripadnost i informacije onjihovom ìvotu. Ipak, moèmo pretpostaviti da su samom pojavom naovom novcu njihova dru{tvena i politi~ka mo} bila u izvesnoj merizna~ajna.

Druga~iju sliku imamo na novcu koji pripada carici Jeleni Asen Ne-manji} i kraljici Jeleni Mrnjav~evi}. Moèmo zaklju~iti da su politi~kasituacija, mo}ni muèvi i njihova individualnost bili faktori koji su uticalina to da postanu dru{tveno i politi~ki mo}ne, {to je rezultiralo da poredsamostalne vladavine i samostalno kuju svoj novac.

Ostaje otvoreno pitanje za{to predstava vladarki, kao {to su kraljicaJelena Anùjska i kneginja Milica Lazarevi}, nema na novcu njihovihmuèva, kao i za{to, pored izvesne politi~ke mo}i i samostalnog vladanja,nisu kovale svoj novac.

Interesantno je da kovanje novca u Srbiji po~inje krajem XIII i trajedo polovine XV veka, a predstave vladarki na novcu beleìmo od krajaXIII i kroz ceo XIV vek.


Name}e se zaklju~ak da je ve}ina srpskih vladara (kralj Milutin,carevi Du{an i Uro{, ùpan Altomanovi}), sem kralja Radoslava, Uro{a I,Dragutina, Vladislava II i Stefana De~anskog imala predstave vladarki nasvom novcu. To je direktan dokaz da su vladarke u srednjovekovnoj Srbijiimale veoma visok politi~ki i dru{tveni poloàj.

Zahvalnost. @eleli bismo da se zahvalimo arheolozima dr SlaviciKruni}, iz Muzeja grada Beograda, mr Dejanu Radi~evi}u, sa Filozofskogfakulteta u Beogradu, kao i istori~aru umetnosti MA Marki Tomi}, izZavoda za za{titu spomenika kulture Valjevo na pruènoj dragocenojpomo}i prilikom izrade ovog rada.

Literatura

Dimitrijevi} S. 2001. Katalog srpskog srednjovekovnog novca. Beograd:Zavod za ud`benike i nastavna sredstva.

Fostikov A. 2004. @ena izme|u vrline i greha. U: Privatni ìvot usrpskim zemljama srednjeg veka, (ur. Z. Hamovi}). Clio, str. 323-362.

Ivani{evi} V. 2001. Nov~arstvo srednjovekovne Srbije. Beograd: Stubovikulture.

Jovanovi} M. 2001. Srpski srednjovekovni novac. Beograd: Narodnabiblioteka Srbije.

Mihalilovi} V. 2000. Novac srpskih velika{a iz vremena carstva. Beograd:Muzej grada Beograda.

Nikoli} D. 1998. Srpske kraljice i carice. Despotovac: Narodna bibliotekaResavska {kola.

Purkovi} M. 1975. Jelena, èna cara Du{ana. Diseldorf: Izdanje Srpskepravoslavne eparhije za zapadnu Evropu.

Talbot A-M. 2006. @ene iz carske porodice. U Vizantinci (ur. Z.Hamovi}). Beograd: Clio, str. 178-180.

Tomovi} S. 2006. Predstave vladarki u zidnom slikarstvu dobaNemanji}a. Diplomski rad. Odeljenje za arheologiju Filozofskifakultet, Beograd.

Milan Markovi} and Tamara Pavlovi}

Spectacle of Women Figure on Serbian Mediaeval Coins

Women in mediaeval Serbia are divided into those who arefree-squires and women in cities, and those who are dependant. A specialcategory is that of Serbian queens and wives of regional rulers, whoshared the throne with their husbands and had special rights in which theywere equal with male rulers. One of the ways that we can see what the


lives of women in higher layers of a society were like is based on theanalysis of numismatic material. Through this analysis we tried to find outhow powerful the women rulers in mediaeval Serbia were, in what kind ofrelation they were with their husbands and sons, and whether they hadany influence on making decisions in the country. This study encom-passed the period of mint since king Radoslav (1228-1234) until the fallof the Serbian Despoty (1459). Research shows that only two Serbianwomen rulers made their own money, empress Jelena and queen Jelena.However, other women rulers are also shown on money, but they remainunknown for now, and we cannot say anything about their influence andtheir part in mediaeval Serbia. The obtained results show that the reasonsfor the rise of empress Jelena and queen Jelena were not dependant onlyon the political situation. Political situation, powerful husbands and theirindividuality are factors which influenced the fact that they became pow-erful, which also resulted in their absolute reign and presence on coins.


Documents

Predstave vladarki na srpskom srednjovekovnom novcu · 2021. 1. 4. · odre|ena prava (Fostikov 2004: 328). Iako su one bile pripadnice vladaju-}eg sloja, postoji malo podataka koji