u okviru programa “Jednakost za sve: Koalicija ... 2018 USAID.pdf · da žene budu izostavljene sa vodećih pozicija jer prema njima vladaju predrasude da su nesposobne i da nisu

0

IDEA WSDC WIFIUNIVERSITY

BURCHMREŽA

PRAVDEGRAD

SARAJEVO

VLADA KANTONA

SARAJEVO

Ove Debatne novosti objavljene su u okviru programa “Jednakost za sve: Koalicija organizacija civilnog

društva u borbi protiv diskriminacije” kroz Program grantova u okviru kojeg Centar za kulturu dijaloga provodi

projekat Jednaki u različitosti. Projekat finansiraju USAID i Fond otvoreno društvo BiH.

Disclaimer: Ove Debatne novosti objavljene su uz podršku američkog naroda preko Američke agencije za

međunarodni razvoj (USAID). Autori ove publikacije su odgovorni za njen sadržaj i stavovi koji su u njoj

izneseni ne odražavaju stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

1

GENERALNI CILJ:

Osigurati otvoren dijalog i argumentiranu

javnu raspravu srednjoškolaca o

specifičnim oblicima diskriminacije i

mehanizmima koji su na raspolaganju

građanima BiH kako bi se zaštitili od bilo

kojeg oblika diskriminatorskih politika

SPECIFIČNI CILJEVI:

Informisati i uključiti mlade u dijalog o

pojavnim oblicima diskriminacije u

lokalnoj zajednici

PROJEKT:

“JEDNAKI U RAZLIČITOSTI”

SADRŽAJ

O projektu 1

Uvod 2

Diskriminacije ima ili nema 3

Radionice za djecu 4

MOTIVACIJSKA PRIČA – Kako je učiteljica pokazala djeci težinunepraštanja

5

Argumentirajmo protiv predrasuda 6

Pjesmom da ti kažem 7

Religija i diskriminacija 8

Je li diskriminacija ok? 9

Pitanjima protiv diskriminacije 10

Uloga škole u borbi protiv diskriminacije 11

Debatni klubovi protiv diskriminacije 12

Suočimo se sa diskriminacijom 13

Razgovor i susosjećanje kao oružjeprotiv diskriminacije

14

Diskriminacija jer… 15

Diskriminacija i segregacija 16

Obrazovanje i diskriminacija 17

Segregacija ne smije biti model za život 18

Segregacija i diskriminacija kao paraziti sadašnjice

19

Ne trebaš se boriti u ratu da bi znaovoljeti mir

20

Diskriminacija kao ključni problem 21

Uloga mladih u borbi protiv diskriminacije

22

Iste privilegije za sve 23

A novac za zaštitu ljudskih prava? 24

Škole su krive za nepoštivanje ljudskihprava

25

Pređimo sa riječi na djela 26

Mladi su za ljudska prava 27

Državno debatno natjecanje / Debatna smotra

28

Primjeri diskriminacije kroz slike 52

Debatologija 53

Umjesto kraja 54

2

Dragi naši čitatelji,

Kada smo prije 11 mjeseci započeli stvaranje prvih

Debatnih novosti koje su bile posvećene isključivo

problemu diskriminacije, ni sanjati nismo mogli da ćemo

imati ovoliko materijala za pisanje o diskriminaciji. Znali

smo da je ovo ozbiljan problem i da je prisutan u društvu,

ali da gotovo ne postoji segment života u koji se uvukla

diskriminacija, to nismo znali.

Kroz ovih 11 mjeseci smo istraživali brojne teme koje su u

vezi sa diskriminacijom, nalazili različite potkrepe kako

bismo se što bolje borili protiv diskriminacije i konačno

jedni od drugih učili o različitim slučajevima

diskriminacije.

Da li ovo posljednje izdanje Debatnih koje je specifično

posvećeno problemu diskriminacije, znači da smo završili

naš rad, istraživanje i borbu protiv ove negativne

društvene pojave? Ne! Daleko od toga. CKD kroz svoj

rad, kontinuirano nastoji svima pružiti jednake šanse i

onima manje sretnim omogućiti ravnopravnu

participaciju u društvenim dešavanjima, u aktivnostima i

nastojanjima da se svačiji glas čuje.

Naša borba nije jednostavna. Naša borba nema kraj.

Naša borba je borba od koje nikada nećemo odustati.

Nikada nećemo odustati od naših pokušaja da svi imaju

iste šanse, da se ljudska prava svih građana jednako

poštuju i da postoje samo jednaki, a nikako jednakiji.

Mi nastavljamo sa borbom i nakon zaključenja ovog

izdanja magazina, a nadamo se da ćete nam se, kao i

do sada, pridružiti u našoj borbi.

UVOD Riječi poznatih

Charles

Baudelaire

"Teško mogu da

zamislim ljepotu u

kojoj nema ni malo

melanholije.”

"Ništa se ne može

učiniti osim malo po

malo.”

„Ako svijet i ne postoji,

izmisli ga. Ali se

prethodno uvjeri da

ne postoji!”

"Volim te jer si mi dala

ljubav. Volim ljubav jer

si mi je ti dala.”

"Zdrav čovjek može

da preživi bez hrane

dva dana. Ali ne i bez

poezije.”

3

Kada razgovaramo o diskriminaciji, ako je nismo osjetili

na svojoj koži, ili koži osobe koja nam je bliska, možemo

požuriti pa reći da diskriminacija ne postoji. Ili da je rijetka

pojava. I pogriješit ćemo.

S pravom možemo reći da je diskriminacija sveprisutna i

da ne postoji segment društva u kojem ne postoji. Niti

jedna etnička skupina nije pošteđena. U BIH su

diskriminirani i konstitutivni narodi i manjine. Možda po

različitim osnovima ali je diskriminacija itekako prisutna!

Jedni ne mogu dobiti obrazovanje na jeziku koji smatraju

svojim jezikom. Drugi se žale na nedostatak kulturnih

sadržaja namijenjenih baš njihovoj skupini. Treći opet

kažu da se njihova prava uopće ne poštuju. A četvrti?

Četvrti kažu da se o njima i ne čuje jer ne mogu doći na

red…

I ko je u pravu? Je li moguće da su svi diskriminirani?

Nažalost, moguće je. Itekako je moguće. Ali od

diskriminacije postoji još jedan veći problem. Veći

problem je negiranje diskriminacije i kršenja ljudskih

prava… Da, skloni smo negirati kršenja tuđih ljudskih

prava i zdušno se boriti za svoja. Nalazimo opravdanja

kada neko krši tuđa ljudska prava, ali kada neko krši naša

prava onda govorimo da je to nepravda, ljutimo se i

prijetimo žalbama i tužbama.

I imamo pravo da se ljutimo. Naravno da trebamo

zahtijevati da živimo život oslobođen diskriminacije. Ali,

isto tako moramo i za druge zahtijevati ista prava koja

zahtijevamo za sebe. Jer nismo mi manje ili više ljudi u

odnosu na druge, zar ne?

DISKRIMINACIJE IMA, ILI NEMA?

Slikom da ti

kažem

Međusobne razlike

poštujmo i bolji ljudi

budimo!

Za dugu su potrebne

boje. Da nije više

različitih boja ne bismo

mogli uživati u ljepoti

duge. Život je kao

duga. Razlike ga čine

lijepim.

4

☼ Trajanje: 60 minuta

☼ Potreban materijal: tabela za popunjavanje, olovke, flipčart

☼ Cilj: Razumijevanje razlika

Svaki učesnik radionice dobiva po jedan primjerak tabele u nastavku koju treba

popuniti:

Nakon što svi učesnici popune tabele,

sa voditeljem grupiraju navedene

kategorije na 4 odvojena flipčarta.

Nakon grupiranja voditelj postavlja

sljedeća pitanja:

Koliko vam je teško doći do ovih

asocijacija?

Je li neke lakše generirati od drugih?

Koja vjerovanja imaju veću

vjerojatnost da će biti prihvaćena od

drugih?

Koja ste podržali?

Jesu li neke skupine imale više

pozitivnih opisa?

Jesu li neki imali više negativnih opisa?

Šta mislite o ovome?

RADIONICE ZA DJECU „ODUSTANIMO OD PREDRASUDA“

Osobine

(pozitivne i

negativne)

Zanimanja i

sposobnosti

Fizičke

karakteristike

Očekivana

uloga u

društvu

Rom

Dječak

nasilnik

Djevojčica

nasilnica

Samohrana

majka

Samohrani

otac

5

Čekajući vlak skupilo se preko 10 ljudi u čekaonici.

Jedan od tih ljudi je

počeo glasno pričati

zgodu iz svog života

tako da je svi jasno čuju.

Kada je ispričao

doživljaj, svi okupljeni su

se počeli glasno smijati

jer je doživljaj bio jako

smiješan, a nekima su

čak i suze potekle.

Nakon toga, taj je isti čovjek ponovno započeo

prepričavati isti doživljaj. Tada se nasmijalo samo

nekoliko ljudi.

Ne obazirući se na ostale, opet je počeo prepričavati isti

događaj, a nakon trećeg puta skoro se nitko nije smijao.

Bez obzira na to on je nastavio i dalje ponavljati istu

priču, sve dok se neki ljudi nisu počeli odmicati od njega

jer im više nije bio zanimljiv, štoviše, bio im je naporan.

Kada su se svi prestali smijati i odlaziti u krajnje dijelove

čekaonice, čovjek stade i reče im:

– Evo, vidjeli ste sada da i smiješni događaji nisu više

smiješni kada ih čujete mnogo puta uzastopno, zar ne?

Pa vas sada želim pitati, kako možete biti stalno zabrinuti

zbog istih problema?

Preuzeto sa:

http://mudremisli.net/ne-mozemo-se-stalno-smijati-istom-

vicu-mudre-price/

MOTIVACIJSKA PRIČA – Kako je učiteljica pokazala

djeci težinu nepraštanja

Poznati su rekli

– John Locke

„Prirodna sloboda

čovjeka znači da je

slobodan od ma koje

više vlasti i da nije pod

vlašću i voljom nekog

čovjeka nego samo

priznaje pravilo

prirodnog zakona.”

„Iskustvo: u tome je

utemeljeno sve naše

znanje i iz toga

konačno potječe.”

„Ukoliko bilo ko

dopušta sebi slobodu

da krši zakone opće

pravde koji su

uspostavljeni zbog

očuvanja ovih stvari,

njegovu drskost treba

zaustaviti strahom od

kazne, a ona se sastoji

u oduzimanju ili

smanjenju

građanskog interesa

ili dobara koja bi on

inače mogao i trebao

da uživa.”

"Zdrav duh u zdravu

tijelu je najkraći opis

sreće."

http://mudremisli.net/ne-mozemo-se-stalno-smijati-istom-vicu-mudre-price/

6

Školjka na

pješčanoj obali

poče

u suncu da se sjaji

Zbunom lovorike i

bajama javi se

sjeverni vjetar

Na limunovu stablu

zamirisa jače

bijeli cvijet

Sve prisutnije se

tada čuše glasi

drevnog vremena

Galebovi evo već

dugo kruže okolo

budućeg kretanja

U srebrnoj pjeni

probuđenog mora

izda se boginja

Krajnji je čas zbiljski

shvatiti

vlastitu odsutnost

I zakoračiti u one

neizvjesnosti

provalije

U samom

sebi

Mak Dizdar

Ukoliko pogledate jednu debatu, ili samo čujete za debatu,

možete pomisliti da u debati jednostavno imate samo dvije

strane i da možete biti za ili protiv neke teze. Pa tako ako

debatirate o diskriminaciji možete biti za ili protiv

diskriminacije. Tačno? Ne, nije tačno. Debata nije alatka

kojom se promovira bilo koji oblik diskriminacije ili kršenja

ljudskih prava. Debata nas uči da promišljamo, da vidimo i

drugu stranu i da otvoreno saslušamo oponente koji se

zalažu za sasvim drugačiju argumentacijsku liniju od naše. A

u debati su najvažniji argumenti. Bez dobrih argumenata ne

može biti ni dobre debate…

TEZA: Kvote za zapošljavanje žena u velikim kompanijama su

neophodne

NASTAVITE I SRETNO!

ARGUMENTIRAJMO PROTIV PREDRASUDA Buđenje

ZA PROTIV

Vrlo se često dešava

da žene budu

izostavljene sa vodećih

pozicija jer prema

njima vladaju

predrasude da su

nesposobne i da nisu

dobre kao menadžeri.

Ukoliko su žene

izostavljene sa

određenih pozicija to je

zato jer postoji

sposobnija osoba, u

ovo slučaju muškarac.

Vodeća pozicija nema

veze sa spolom nego

sa sposobnošću!

7

Nikada te voljeti neću

Eho tvog glasa odzvanja bolno

Dadoh ti srce

I svu svoju dušu

Skrivećki poželjeh život sa

tobom

Kraj mene si prošao, a da me ni

pogledao nisi

Ruke su tvoje drugu čuvale

Imao si osmijeh koji sam ti dala i

Misli moje koje su te voljele

Istjerao si me iz srca svoga jer

Nacije tvoje nisam bila

Ahtjela sam te voljeti jače od

ikoga

Cijelim svojim bićem

Imaj svoju sreću ali

Jedno znaj da

Imati otvoreno srce i ljubavi za

svaku boju kože jedini je put u

životni raj.

PJESMOM DA TI KAŽEM

8

Riječi segregacija i diskriminacija nisu riječi koje potiču iz

rječnika jezika u Bosni i Hercegovini. Društvo, kao cjelokupnost

odnosa ljudi jednih prema drugima je sramotno ukoliko u

svojoj bazi podataka posjeduje ova dva pojma. Društvo

postoji da bi takve pojave spriječavalo i rješavalo. Borba protiv

ova dva gorostasa je najžustrija među mladima, pa samim tim

i u školama. Srednjoškolci su još uvijek mlade osobe koje uče

kako misliti, razvijati svoje mišljenje i oblikovati svoju ličnost.

Ova borba je teška i dugotrajna. Kada govorimo o Bosni i Hercegovini, ova je

borba neizvjesna, ne znamo kad i kako će završiti. Ne nazire joj se kraj. Živimo u

posebnoj, kulturološki šarolikoj, dejtonskoj tvorevini u kojoj dan bez prisustva

segregacije i diskriminacije nezamisliv. Diskriminacija, sama po sebi znači

odvajanje, bilo po rasnoj, moralnoj, socijalnoj ili drugim razlikama. Rezultira

nemogućnošću ostvarenja ljudskih prava. Ako za primjer uzmemo grad Mostar,

nezaobilazno je spomenuti barem jedan segment javljanja diskriminacije.

Najjednostavniji su primjeri škole. Medijima se munjevitom brzinom šire vijesti o

dvjema školama pod jednim krovom. Ne govorim o svojoj školi, ali grad obiluje

ovakvim primjerima, a kako i ne bi kada je podijeljen na dvije strane: zapadnu i

istočnu. Kada govorimo o nacionalnoj i religijskoj podjeli, nisu vjeroučitelji ti koji šire

predrasude. Vjera nije, niti će ikad biti predrasuda. Koja to vjera zagovara nasilje,

nemoralno ponašanje, pravljenje razlika među ljudima? Koji to ajeti iz Kur'ana

govore o diskriminiranju i vršenju podjele? Jesu li zabluda ajeti: „U vjeri nema

prisile.“ i „Ako oni budu skloni miru, budi i ti.“... Da li jedna od 10 Božijih zapovijedi u

kršćanstvu kazuje da činimo nešto loše? Otkud onda tih predrasuda u mom gradu?

Ko su ti samoprozvani proroci i glavešine? Na neki način, svi članovi debatnih

klubova trebaju biti polaskani što kroz razgovor i rad uče šta je krivo, a šta dobro.

Kao član debate, vidim kolika je snaga žive riječi. Razvijanje debatnih klubova svih

škola bi trebalo biti sve masovnije, te kao članice Centra za kulturu dijaloga, bi bili u

toku dešavanja. Škole bi bez obzira na opredijeljenost trebale imati predmet etiku,

koja će učenike učiti o svima. Etika kao nauka o moralu bi podučavala šta je

moralno, te kako pospješiti ponašanje. Debatanti, kao sposobni i učenici zrelog

razmišljanja bi sa drugovima iz klupa mogli dijeliti svoje mišljenje te samim tim i

svijest o društvu u kojem živimo. Debatni klubovi svih škola na području Bosne i

Hercegovine bi putem zajedničkih konsultacija i razmjena iskustava bila u

mogućnosti uvelike promijeniti, zasad nam ne tako jasnu budućnost življenja.

Senad Bajat, Mostar

RELIGIJA I DISKRIMINACIJA

9

Diskriminacija je nažalost česta pojava čak i danas u 21. vijeku. Onapredstavlja izdvajanje ljudi na osnovu njihovog spola, rase, etničkih,vjerskih, individualnih osobina, seksualnog opredjeljenja, starosne dobiili na osnovu socijalnog statusa. Diskriminacija oduzima ljudima njihovatemeljna ljudska prava. Mi kao društvo se moramo suočiti sadiskriminacijom, njenim posljedicama, ali i pokretačima.Jedno razvijeno društvo ne bi trebalo imati primjere izdvajanja iizoliranja pojedinaca zbog njihove različitosti. Svi mi trebamo zauzetijak stav protiv diskriminacije i segregacije, protiv bilo kakvih kriterija koji

se ne poklapaju sa načelima ljudskih prava i sloboda. U prevodu, trebamo zauzeti jak stvarprema svemu što nazaduje naše društvo i vraća ga u neka manje razvijena vremena. Zasprječavanje ovakvih problema je nužno da im javnost posveti dovoljno pažnje. Ovakviproblem se najučinkovitije rješavaju kolektivno.Trebamo shvatiti da žrtva diskriminacije i segregacije može biti bilo ko i bilo gdje.Diskriminacija je bila dosta zastupljena kroz prošlost, te mi ne smijemo dopustiti da nas prati iu budućnosti. Čest primjer diskriminacije je diskriminacija na poslu. Može se javiti u raznimoblicima, zbog spola, starosne dobi, invaliditeta ili vjerskog opredjeljenja. Ponekad je razlog

za diskriminaciju samo često pogrešna pretpostavka pojedinca izazvana raznimstereotipovima. Često je vrlo očigledna. Možemo i uzeti nama blizak primjer, diskriminacija uškoli. Da li vam se ikada desilo da ste nazvani nekim pogrdnim imenom, da li ste bili izoliraniod vršnjaka zbog svog izgleda, ili ste dobili lošu ocjenu iako ste bili uvjereni ste pokazali i višenego dovoljno znanja za veću ocjenu? Bili ste žrtva diskriminacije. Debata je tu da ukaže naovakve probleme u društvu, te da radi na njihovom iskorjenjivanju. Trebamo se boriti protiv

raznih predrasuda i stereotipova koji se nerijetko pokažu pogrešnim. Odbijam biti dio društvakoji za primjer uzima diskriminaciju i segregaciju, te je prenosi na naredne naraštaje.Općepoznato je da djeca uče na primjeru starijih. Jedna diskriminacija za sobom povlači nizdrugih. Djeca dobiju dojam da je sasvim uredu izolirati nekog iz svog kruga društva jer jerazličit od drugih u nekom pogledu. Trebamo otvoreno razgovarati o tom problem i koliko jeon zastupljen u našem društvu. Kroz debate trebamo iznijeti jasnu sliku naše stvarnosti.Razgovor o tome je prvi korak za rješavanje tog problema. Debatom možemo sagledati tajproblem u društvu, te pronaći načine koji otvaraju puteve međusobnog poštovanja itolerancije. Svi imamo jednaka prava. Imamo i pravo na neometan život u kojem senećemo osjećati manje vrijednim. Također, kroz debate možemo pokazati da različitostimeđu ljudima nisu nužno zlo i da je neophodno prihvatati ljude kao posebne indivudue kojese razlikuju po spolu, godinama, vjerskoj i političkoj pripadnosti ili prema seksualnomopredjeljenju. Bez obzira na te razlike oni su sasvim sposobni i imaju pravo da učestvuju uorganizaciji i izgradnji našeg društva. Društvo upravo i čine pojedinci i njihove različitosti.Samo trebamo naći načina da ljude oko nas prihvatimo onakvim kakvi jesu, a to ne bitrebalo biti tako teško. Koliko smo različiti toliko smo i posebni. Pokažimo debatom da jepoštovanje put prema boljem društvu, ali i prema nama kao boljim osobama.Ajla Alić, Gradačac

JE LI DISKRIMINACIJA OK?

10

1948, predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Harry Truman

naredio je desegregaciju vojske Sjedinjenih američkih država.

Historijski primjer segregacije, tj moćnik Truman je slabijima od sebe

naredio. Isto tako se sada dešava u školama, tj stariji učenici

naređuju mlađim, naravno ako ih prije toga ne odbace na osnovu ti

si žena, crnac ili vrše jedan od najgorih vidova diskriminacije, ti si

musliman, ti si terorista.

Segregacija i diskriminacija su usko povezani jer i u jednom i u

drugom odbacujemo ljude radi različitih faktora. Segregacija se

najviše ispoljava kada imamo dvije grupe učenika, jedna ima

seniorstvo, a druga, mlađa, je više upoznata sa problemom. Dešava se sljedeće,

starija grupa odbacuje mlađu i indirektno joj naredi da se povuče, naravno ako

uopće dobije priliku da kao žena, musliman, homoseksualac, crnac, ateista itd

učestvuje u nekoj grupi. Pa zar je važno što nismo svi istog opredjeljenja, boje i vjere,

a tek pola? Zašto pravoslavac i ateista ne bi mogli surađivati, zašto se konstantno

neke skupine ljudi izdižu iznad drugih? Ovaj problem bi se mogao riješiti na sljedeći

način. Stavite 4 osobe u 4 prostorije. Neka svi budu potpuno različiti, a svima

postavite identično pitanje. Pustite neka svako čuje odgovore od svakog. Kasnije

povežite te osobe. Kada oni vide da su se složili sa ljudima koje najviše osuđujete

vjerovatno će promijeniti svoje mišljenje.

Knjiga se ne sudi po koricama, tako ni vi nemojte suditi ljude dok ih ne upoznate jer

ipak nepoštivanje jednog jedinog ljudskog bića znači nepoštivanje Božije snage, a

diskriminacijom i segregacijom indirektno činimo baš to. Nikada ne znate da li se vi

slažete sa nekom osobom dok je ne upoznate, a prije nego počnete osuđivati

stavite se u tuđi položaj i pomislite „Kako bih se ja osjećala da se meni to dešava?“

Inela Subašić, Sarajevo

PITANJIMA PROTIV DISKRIMINACIJE

11

Definicije pojmova:Segregacija (lat. segregare - razlučiti, rastaviti) je razdvajanje ljudina osnovi različitih kriterija koji se u pravilu kose sa načelima ljudskihprava i sloboda. Segregacija se najčešće događa kada višepozicionirana grupacija nameće svoja pravila manjepozicioniranoj grupaciji ili pojedincu prema vlastitoj procjeni (kojaobično nije moralna).Diskriminacija (lat. discriminare) znači odvajati, praviti razliku posocijalnim, rasnim, etničnim, vjerskim, individualnim, spolnim,jezičnim, starosnim ili drugima osobinama.Iz definicija ovih pojmova možemo zaključiti šta to oni predstavljajuu našim životima. Nijedan primjer ovih definicija ne može dobro

utjecati na bilo kojeg pojedinca.Osobe koje su diskriminirane imaju vidljive posljedice, najčešće su povučene, zatvorene usebe, te ne ispoljavaju želju za druženjem. Ona se može ispoljiti u različitim segmentimaživota.Segregaciju susrećemo svakodnevno u našim životima, ona predstavlja izraz nesnošljivostiizmeđu ljudi, a koji se najčešće temelji na predrasudama.Ali kako škola može da utječe na to?Škola može da učini ono što je u njenoj moći raspoloživim sredstvima. Naprimjer,organizovati ekipna takmičenja, miješanih ekipa, nasumično odabranih. Organizovanjedruženja, sportskih aktivnosti i slično.

Ukoliko se ta djeca druže jedni s drugima,te ne vid društvene barijere između sebekoje im nameće to isto društvo u kojem seoni odgajaju, ta djeca neće imati problemsa segregacijom i diskriminacijom jer će svijedni druge smatrati prijateljima i sebijednakim. S problemima sa segregacijom idiskriminacijom se suočavamo upravozbog toga što mislimo da smo bolji odnekoga drugog, ali ako našu djecu učimoda bježe od toga, a ne od druženja ilijepih riječi, možemo mnogo postići. Onošto mi trenutno u školi možemo uraditi jesteovo. Trebamo poslati poruku svima kako

zajedno možemo postići mnogo jer je u zajedništvu snaga. Sam pojedinac ne može sam

učiniti mnogo, ali mi nećemo dopustiti da samo na tome ostane. Vjerujem u nas, vjerujemda nam je svima mnogo stalo i to je ujedno jedini način do uspjeha, samo nas trebapreusmjeriti. Mi to možemo.

Anisa Mehremić, Mostar

ULOGA ŠKOLE U BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE

12

Danas smo svjedoci segregacije i diskriminacije u društvu na

koji nisu imuni ni vršnjaci. Kada spomenemo razdvajanje ljudi

ono može biti zasnovano na polu, rodu, nacionalnosti,

vjerskom identitetu, polnoj orijentaciji, fizičkim

karakteristikama i mnogim drugim stvarima. Od 2009 god. U

BiH je na snazi „Zakon o zabrani diskriminacije u BiH“,

međutim on se svakodnevno krši i sa time se narušavaju

ljudska prava svakog živog bića.

Ja kao član debatnog kluba se zalažem da ne treba praviti

bilo kakvu razliku između učenika jer svi smo mi ljudi. Svako

od nas se razlikuje na neki način i taj način bi trebao biti prihvaćen jer je dio nas,

našeg karaktera i načina življenja. Ima mnogo primjera segregacije i diskriminacije

učenika u mom gradu, krenućemo od djece koja se fizički razlikuju od drugih, djece

sa posebnim potrebama ili onih koji boluju od različith bolesti. Npr.ako jedan od

članova debtanog kluba ima dijabetes ili nekakvu govornu manu, a trener zbog

predrasuda neće da ga povede na debatni kamp tu se odmah stvara taj veliki

problem, ta razlika od drugih. Svakako, tom djetetu ne bi trebalo zabraniti odlazak

već bi ga trebalo podstaknuti da se suoči sa tim strahom, problemom jer zajedno

smo jači.

Debatni klub po tom pitanju da se smanji

segregacija i diskriminacija učenika u mom

gradu, može učiniti da se organizuju javne

debate u sklopu lokalne zajednice gdje ćemo

raspravljati na temu vezano za razlikovanje i

razdvajanje učenika. Jer ako opština ima bilo

kakav problem treba uključiti sviju, pa tako i

debatni klub. Koji bi ispred stanovnika na javnom

mjestu debatovao na datu temu i gdje bi prisutni

uočili šta je dobro a šta loše a poslije toga lakše i

efikasnije bi se suočili sa problemom.

Darija Cvijić, Novi Grad

DEBATNI KLUBOVI PROTIV DISKRIMINACIJE

13

Svaki dan se susrećem s problemom diskriminacije te raznih vrsta

segregacija učenika u mom gradu. Iako su mnogi upoznati s tim

odlučuju se oglušiti sve dok i sami ne postanu žrtve. Smatram da

je potrebno suočiti se s problemom i ne dopustiti da negativno

ponašanje pojedinaca postane model za život svih nas.

Zapitajmo se kako ukloniti diskriminaciju i segregaciju iz naše

svakodnevnice.

Odbačenost, usamljenost i povučenost, riječi su koje ostavljaju trag. Ponekad je

samo potrebno obratiti pažnju. Prijatelj iz posljednje klupe koji svaki odmor provodi

sam, djevojčica iz susjedstva koja žurnim korakom ide kući i nikada ne ostaje da se

druži s vršnjacima. Potrudimo li se uočit ćemo da oni imaju nešto zajedničko.

Prepoznat ćemo navedene probleme. Možemo li im pomoći ili ćemo kao i svi ostali

ostati nijemi posmatrači? Mnogi naši vršnjaci nikada se nisu ni susreli s ovim

pojmovima i sasvim nesvjesno sudjeluju u širenju istih. Potrebno je upoznati učenike

sa razdvajanjem učenika na osnovu njihovih različitosti. Nažalost, najgori dio

stereotipa i predrasuda predstavljaju njihove posljedice u ponašanju, a to je

diskriminacija. Sama spoznaja da je osoba stigmatizirana u njoj izaziva nelagodu,

odnosno osjećaje poput bijesa, tuge, osamljenosti. Ta negativna osjećanja

rezultiraju izoliranosti mladih u društvu. Ne zaslužujemo li svi oslonac u vidu pravog

prijatelja? Smatram da je potrebno razgovorom doprijeti do učenika koji su žrtve

segregacije i diskriminacije te im obrazložiti da oni nisu krivi i da ne treba da se

osjećaju poraženima. Isto tako, nužno je razgovarati s učenicima koji odvajaju svoje

vršnjake, ističući njihove različitosti. Bilo bi dobro kada bi se u osnovnim i srednjim

školama organizirale radionice i debate kroz koje bi učenici upoznavali problem i

učili da ga prepoznavanju. Nakon što prepoznamo jedan od ovih problema ne

smijemo ostati posmatrač i naša je dužnost da ga riješimo, a ako je to potrebno

obratimo se i profesorima.

Zaključimo da je krajnje vrijeme da problem

pogledamo u oči i da uz malo truda možemo iz

svakodnevnice iskorijeniti isti. Našim negiranjem

dopustit ćemo problemu da raste i postaje sve

češći. Tako će postati model za život svih nas, a to je

nedopustivo.

Stela Zolota, Sarajevo

SUOČIMO SE SA DISKRIMINACIJOM

14

Segregacija je razdvajanje ljudi na osnovi različitih

kriterija koji se u pravilu kose sa načelima ljudskih prava i

sloboda. Postoji više oblika segregacije ali onaj s kojim

se mi svakodnevno susrećemo jeste oblik STVARNE

SEGREGACIJE, a ona predstavlja izraz nesnošljivosti

između ljudi, a koja se najčešće temelji na

predrasudama. Segregacija je jedan od oblika

diskriminacije koji rezultira otežanim ili onemogućenim ostvarenjem određenih

ljudskih prava. Ovaj oblik diskriminacije bio je primijećen prije par godina u školstvu

tj. Općenito u obrazovnom sistemu Zeničko-dobojskog kantona za osnovno školske

uzraste, naime prije više od pet godina u sklopu obrazovnog sistema jedne škole u

Zeničko-dobojskom kantonu nije bilo predmeta iz oblasti etike i kulture i zajednice,

te su učenici koji su pripadali etničkoj manjini morali prisustvovati časovima

vjeronauke iako nisu bili pripadnici te vjere iz razloga tog što raspored časova samih

škola nije usklađen prema tim učenicima. No, kako bi se očit problem diskriminacije

pokušao riješiti predmet etike i kulture i zajednice se uvodi u školama, no ni danas u

mom gradu on nije usklađen sa rasporedom časova/sati u školama. Diskriminaciju i

segregaciju kao jedan od oblika iste nije moguće u potpunosti iskorijeniti, no mladi

bi trebali da uče i međusobno stvaraju osjećaj za različitosti. U mom gradu, kao

relativno maloj sredini to je lako za prepoznati, dok u većim centrima ovaj problem

ne dolazi do izražaja. Upravo će ovaj vid debate u kom učestvuju učenici iz različitih

gradova i sredina jasno pokazati već rečeno. To se vidi iz niza primjera pojedinačnih

ili grupnih, npr. Učenici jednog razreda su počeli da uče znakovni jezik (jezik

gluhonijemih) iz razloga da se njihov vršnjak koji jeste gluhonijem, ne osjeća

drugačije i ne dođe u dodir sa diskriminacijom dok pohađa nastavu.

Posljedično ovom zaključku kao rješenje problema

diskriminacije i segregacije, je da se debata kao osnovno

oružje mojih vršnjaka protiv bilo kakvog vida diskriminacije

koristi u svim školskim ustanovama, da se omasovljavaju

skupovi debate i da se tema, bar osnovne segregacije, ističe i

dolazi u prvi plan jer je nažalost njena prisutnost u posljednje

vrijeme eskalirala, te da se javno predlože i iznesu ideje o

sprečavanju diskriminirajućeg odnosa. Razgovor,

komunikacija, razumijevanje, tolerancija, osjećaj za

drugačijeg, poznavanje drugačijeg, te odbacivanje

predrasuda su osnovni postulati debate kao najjačeg oružja

mladih protiv svih oblika diskriminacije.

Selma Nakić, Tešanj

RAZGOVOR I SUSOSJEĆANJE KAO ORUŽJE PROTIV DISKRIMINACIJE

15

14. децембра 1995. године потписан је Општи оквирниспоразум у Босни и Херцеговини. Његовим потписивањем,за Републику БиХ Алија Изетбеговић, за Републику ХрватскуДр. Фрањо Туђман и за Савезну Републику ЈугославијуСлободан Милошевић, су се обавезали да ће све странкепоштовати прекид непријатељстава започет споразумом од5. октобра 1995., те да ће се и даље суздржавати одмеђусобних офанзивних операција сваке врсте, као и да ћешто брже створити нормалне услове живота.

Босна и Херцеговина је подијељена на три етничке групе, или три конститутивнанарода – Бошњаке, Србе и Хрвате, односно народе који се изјашњавају кроз триглавне вјероисповијести – исламску, православну и католичку. У већ споменутомспоразуму, у анексу 4. – Устав Босне и Херцеговине, одређен је и попис права итемељних слобода међу којима се налазе и право на сигурност личности, те слободувјере. Међутим унаточ овоме, у данашњем друштву је веома честа дискриминација, анајчешће је то облик етничке дискриминације.Дискриминација означава онемогућено уживање права и слобода због кршењаправа једнаког третмана на истом подручју по било којој основи. Овај појам врлочесто људи поистовјећују са појмом сегрегације. Али ова два појма немају истозначење. Заправо, сегрегација представља посебан облик дискриминације.Сегрегација значи да је једна група људи која је повезана одређеном личномкарактеристиком или идентитетом одвојена од доминантне друштвене групе наодређеном подручју друштвеног живота. Она доприноси стварању одвојене срединеза једну групу људи, у којој им је дозвољено да живе само на свој начин, имају правона свој језик, а често могу доћи само до оних добара и услуга које су доступнеискључиво у њиховој заједници. При том, често су ограничени служењем језиком икултуром доминантне друштвене заједнице, као и њиховим начином живота.Посљедице овога су тешке и значе искљученост особе или групе из друштва. Оно штоје потребно учинити је управо супротно, потребно је укључити те људе у друштво, такода су им омогућена иста права, школовање, као и начин живота за који сеопредијелила већина али и истовремено да ти људи имају могућност да очувају својукултуру, језик и начин живота уколико то желе.Најчешћи разлози за дискриминацију су стереотипи и предрасуде,неинформисаност о друштвеним групама изложеним дискриминацији, страх однепознатог, као и потреба да се превлада властити осјећај ниже вриједности. Помоћуових оквира структуришемо сложеност свакодневног живота, али ми као ученици

морамо да помогнемо у разбијању тих оквира, кориштењем разних стратегија попутинформисања путем медија и указивањем на успјешне људе који припадају групикоја подлеже дискриминацији, те упозоравањем на чињеницу да се предрасудаможе вратити и да сам нападач може постати мета стереотипa.Лана Самарџија, Бања Лука

ДИСКРИМИНАЦИЈА ЈЕР...

16

Dopustiti da pravna i stvarna segregaciju među

učenicima postane model, je rušenje prošlosti

onemogućavanje sadašnjosti i destrukcija svake

budućnosti. Dopustiti da ove pojave zažive među

mladim naraštajima koji su nada i budućnost svakog

društva i države je najgora moguća stvar koja se može

dopustiti i uraditi. Prvenstveno treba istaći da su ova

dva pojma prilično nerazdvojna po svojoj osnovi jer je

diskriminacija sama po sebi jedan vid segregacije

tačnije stvarne segregacije, segregacije koju

susrećemo svakodnevno u našim životima, a predstavlja

izraz nesnošljivosti između ljudi, a koja se najčešće temelji na predrasudama. Zaista

su učenici društvena grupa koja nam na neki način predstavlja sliku budućnosti, a

ono što zaista ne smijemo dopustiti jeste to da segregacija i diskriminacija budu

model, budu slika naše budućnosti. Čovjek i društvo se shodno vremenu treba da

razvijjaju i to razvijanje da bude progresivno, napredno.

A segregacija je ono što nas sada vraća u prošlost i primitivizam a istovremeno

itekako osporava da se budućnost uopće zove tako jer ovaj izraz sam po sebi u

jednoj mjeri treba da predstavlja napredak i to u pozitivnom smislu, zato je ova

tema izuzetno povezana i međusobno se nadopunjuje sa prethodnom jer se

borbom za ljudska prava apsolutno borimo i protiv segregacije i diskriminacije kao

unakazitelja i štetočina jednog društva koje da bi bilo „moderno“ , čemu se zaista

teži u današnjici, ne smije biti u svome korijenu, što jesu mladi naraštaji, okupirano i

satkano sa ovako negativnim i štetnim pojavama.

Harun Aldobašić, Sarajevo

SEGREGACIJA I DISKRIMINACIJA

17

Под појмом сегрегација подразумијевамо

раздвајање људи на основу различитих критерија

који се у правилу косе са начелима људских права и

слобода. А под појмом дискриминација свако

неоправдано прављење разлике или неједнако

поступање према неким особама или групама

људи, као и према члановима њихових породица

или њима блиским особама, на отворен или

прикривен начин. Нажалост, у медијима све чешће

чујемо приче о дискриминацији, широм наше

државе. Он је такође веома присутан у средњим

школама, међу вршњацима, гдје све чешће млади

средњошколци врше разне облике

дискриминације. Најчешће жртве су етничке

мањине, дјеца другачије вјероисповјести од оне која

доминира у средини у којој похађају школу, али и дјеца лошијег социјалног и

материјалног статуса.

Проблем „двије школе под једним кровом“ љута је рана образовног система

БиХ. „У Херцеговачко-неретванском кантона, дјеца из Чапљине и Стоца су

раздвојена, односно Бошњаци и Хрвати нису скупа у учионицама и не

образују се по истом образовном систему. Иста ситуација је у

Средњобосанском конатону, односно мјестима Витез, Бугојно, Бусовача,

Горњи Вакуф/Ускопље, Кисељак, Јајце. У Зеничко-добојском кантону било је

осам школа које су функционирале по том принципу. Извршено је

административно-правно уједињење, али дјеца различитих националности још

не иду скупа у разред.“ (Федерално министарство образовања и науке)

(извор бхпортал.ба). Али тај проблем је ријешен 2012 год. када је донесена

пресуда против овога.

Оно што бих ја као дебатант предложила јесте организовање више

међуклупских дружења, јавних дебата, како би се повећала свијест о овој

теми.

Софија Мијовић, Бања Лука

ОБРАЗОВАЊЕ И ДИСКРИМИНАЦИЈА

18

Segregacija je razdvajanje ljudi na osnovu različitih kriterija

koji se u pravilu kose sa načelima ljudskih prava i sloboda.

Dva glavna oblika segregacije su:

1. Stvarna segregacija

2. Pravna segregacija.

A diskriminacija je odvajanje ili pravljenje razlike po

socijalnim, rasnim, etničkim, vjerskim, individualnim,

spolnim, jezičkim, starosnim ili drugim osobinama.

Razdvajanje ljudi na različitim kriterijima znači oduzimati im

njihov položaj u društvu i uzdizati samog sebe na njihov

račun. Po ovome se ne bi trebalo suditi ljudima ni na

jednom mjestu u svijetu. Ovo razdvajanje bi dovelo do

toga da bi ovi ljudi bili izbjegavani u društvu. Pošto bi oni bili izbjegavani u društvu,

počeli bi se zatvarati u sebe i sve manje bi imali dodira sa vanjskim svijetom. Zbog

ovih razloga segregacija i diskriminacija učenika ne bi smjela biti model za život.

Segregacija i diskriminacija bi se mogle suzbiti na način da se svi učenici uključe u

školske i vanškolske aktivnosti, te da učenici sa boljim i lošijim prosjekom rade

zajedno iste vježbe.

Tarik Zaimović, Sarajevo

SEGREGACIJA NE SMIJE BITI MODEL ZA ŽIVOT

19

Сегрегација и дискриминација су паразити

данашњице и нешто што уназађује људско друштво

као цјелину. Борба за једнакост је нешто што је

поприлично запостављено у данашње вријеме.

Овај начин односа према другима, било да је у

питању сегрегација на основу етничке припадности,

изгледа или сполне и сексуалне оријентације не

представља примјер једног савременог друштва у

којем су сви једнаки. Први корак до овог циља је

свакако препознавање дискриминације и сегрегације

што, у ствари, није тешко само када бисмо мало

пажње усмјерили ка међуљудским односима. Колико често смо видјели

наслов у новинама гдје пише да је неко претучен или чак убијен због већ

споменутих разлога сегрегације. Један од вјероватно најзанимљивијих начина

борбе против предрасуда и неразумјевања су разне радионице које би често

могле бити јавно организоване. Такође, у данашње вријеме медији су велики

дио живота сваког појединца и имају велики утицај. Зашто онда то не

искористити и промовисати организације као што су нпр. дебатни клубови?

Зашто да не искористимо оно што нам је при руци?

Да бисмо постигли критеријум сигурног друштва, морамо свим

расположивим средствима да се боримо против предрасуда, сегрегације и

ултимативно дискриминације.

Александра Љепојевић, Бања Лука

СЕГРЕГАЦИЈА И ДИСКРИМИНАЦИЈА КАО ПАРАЗИТИ ДАНАШЊИЦЕ

20

I u ovom trenutku postoji rat. Šta on znači? Znači da

nekoliko miliona ljudi koji spavaju pokušava uništiti drugih

nekoliko miliona ljudi koji spavaju. Oni to, naravno, ne bi

učinili da su se probudili.

Probudimo se, odrastimo I shvatimo da su topovi ušutkani,

onaj davni rat je završen. Sada vodimo rat sa nama

samima, ali ni sami ne znamo zašto, jer ono što je bilo, to je

prošlost. Svi smo mi svjesni da je rat možda najveća

prepreka našoj toleranciji. Zaboravimo rat I otvorimo oči,

pogledajmo budućnost. “ Oko za oko” će samo dovesti

do toga da cijeli svijet postane slijep.

Mir nije odsustvo rata, mir je vrlina, stanje uma, okretanje dobročinstvu, povjerenju I

pravdi. Mislim da je niavno da se molimo za mir u svijetu, ukoliko ne želimo da

promijenimo način na koji živimo. Zašto se mi mladi, različitih vjeroispovijesti, u BiH,

možda ne slažemo? Zato što smo čuli “da tako treba”. Razne priče o davno

minulom ratu siju u nas mržnju koju bismo mi trebali sijati u buduće generacije?! NE!

Na mržnju se odgovara ljubavlju! Nismo ni svjesni koliko nam rat ne da mira, guši u

nama onu ljudskost koju svaki čovjek posjeduje. Debatni klubovi koji debatuju na

temu rata, svjesno, uz sve argumente I sami mogu da zaključe sta je to sto nama

nedostaje. Svi mi to znamo, to je pomirenje, mir… Nije to papir koji nam je

garantovao spuštanje topova, taj mir smo davno stekli, nama fali mir koji sada

pronalazimo. Druženje sa mladima, našim vršnjacima, koji nisu naše vjere je mir

kome ja težim. Svi smo mi isti, a prošlost je samo trag, uspomena I sjećanje, koje

možda nećemo zaboraviti, ali ćemo oprostiti svima koji su u njemu učestvovali, jer

svi smo mi krivci u potrazi za pravdom.

Debatni klubovi srednjih škola, koji često debatuju na ovakve teme, treba da skrenu

pažnju srednjoškolcima na sve ono što imenica mir u sebi sadrži. Debatni klubovi

treba da “otvaraju vrata” svima, ma koje oni nacije ili vjere bili, jer to je valjda

smisao mira I pomirenja. Debatovanje nije svađanje, I mladi to treba da shvate, jer

učestvovanjem u debatama na ovakve teme mi ne budimo sjećanje na rat, već

tražimo argument zašto nam je potreban mir. Traženjem tih argmenata mi i sami

uviđamo da ne smijemo upasti u okove mržnje koji bi oslijepili našu budućnost. Mi

težimo miru, pomirenju…

Ne trebaš se boriti u ratu da bi znao voljeti mir….

Milica Kulina, Istočno Sarajevo

NE TREBAŠ SE BORITI U RATU DA BI ZNAO VOLJETI MIR

21

Сегрегација и дискриминација представаљу кључне

проблеме у БХ друштву. Њихова свеприсутност

посједује веома штетне посљедице на развој свијести

младих људи. Присутност ових проблема је и више

него очигледна, она се огледа у континуираној

сегрегацији као и дискримианцији у школама.

Дискриминација посједује изузетно штетне

посљедице. Она је присутна на глобалном нивоу, те се

самим тим потреба борбе против овог нежељеног

сегмента у друштву још више акцентује. Уколико

сегрегација и дискриминација наставе представљати

модел за живот, Босна и Херцеговина ће се убрзо суочити са још већим и

болнијим проблемима. Управо због тога морамо реаговати одлучно и

компактно у борби против круцијалних проблема данашњег БХ друштва.

Образовне установе не раде довољно квалитетан посао у борби против

сегрегације и дискриминације. Њихова улога није довољно присутна. Школе

морају понудити примарни корак приликом борбе проив кључних проблема.

Дужност школских установа јесте да кроз прегршт радионица и предавања

акцентује борбу против сегрегације и диксриминације у друштву. На тај начин,

млади људи ће бити у могућности да схвате шта заиста доносе ови кључни

проблеми. Образовне установе морају на себе преузети улогу протагонисте

приликом савладавања сегрегације и дискриминације јер посједују највеће

капацитете. Што се дебатних клубова тиче, њихова витална улога јесте да

заједно са школама скрену пажњу младим људима. Поједностављивање

проблема могуће је остварити преко многих дебатних активности. Кампови,

такмичења и међуетничка дружења шаљу позитивне поруке у борби против

сегрегације и дискриминације. Дебатни клубови су дужни укључити што већи

број ученика у своје програме, јер се на тај начин рекламира и проширује

аргументована расправа. За коначно савладавање дискриминације и

сегрегације неопходни су заједнички напори. Шкослске установе и дебатни

клубови морају остварити заједничку сарадњу на промовисању

аргументоване расправе као и борбе против сегрегације и дискриманације.

На тај начин је могуће подићи свијест у локалним заједницама, градовима,

регионима, ентитетима , али и на државном нивоу. Неопходна је сарадња која

нас може одвести далеко и додијелити пораз сегрегацији и дискриминацији у

БХ друштву.

Јовица Јовић, Бања Лука

ДИСКРИМИНАЦИЈА КАО КЉУЧНИ ПРОБЛЕМ

22

Сам појам људских права (концепт који се базира на

идеји да људска бића имају универзална природна

права, или статус, независно од правне јурисдикције

или других одређујућих фактора као што су етницитет,

држављанство и пол) датира још од прије 4000 година,

из времена вавилонског краља, Хамурабија.

Ратоборни Хамураби у историји је остао познат по

своме законику, којим је регулисао све законе у својој

земљи. Тај законик говорио је о казнама за кривична

дјела, али и о правима жене, мушкарца и дјетета.

Вратимо ли се у савремено доба, људска права су

данас заштићена Повељом Уједињених Народа (УН), Универзалном

конвенцијом о људским правима, као и разним другим конвенцијама и

законима широм свијета. Подаци Омбудсмена за људска права БиХ у којима

се наводи да се тој организацији у 2014. години за помоћ обратило више од 13

000 градјана говоре нам о учесталости проблема кршења људских права у

БиХ. Једне од најбројнијих жалби биле су везане за дискриминацију, најчешће

по родној и вјерској основи. Многобројне су и жалбе које се односе на

дискриминацију на радном мјесту.

Управо млади људи играју кључну улогу у заштити ових права. Сви млади људи,

као будућност једне државе морају да раде на изградњи мостова мира који

су порушени у не тако давној историји од стране оних који су на уму имали

само сопствени интерес. Дебатни клубови, као и остале школске секције

морају ударити камен темељац. Разне активности као што су предавања и

презентације које би се одржавале у школама, али и кампови као што је овај

само би убрзали овај процес и едуковали младе људе. Спајајући на једном

мјесту десетине младих људи сличних интереса, али из различитих градова и

култура, да заједно уче нове ствари у многоме би допринијело заштити

основних људских права. У борби за заштиту људских права битну улогу играју

и многобројне невладине организације. Сарадња средњих и основних школа

са овим организацијама у циљу едукације младих је од кључног значаја.

Дебатни клубови широм БиХ такодје су изузетно важни у рјешавању овог

проблема. Организовањем дебата привлачимо пажњу младих људи и у њима

будимо свијест о проблемима који су постали учестали у нашој држави. Један

од највећих проблема данашње омладине јесу предрасуде које су стекли

због средине у којој су одрасли. Једини начин да ове предрасуде оставимо

иза себе и упутимо БиХ на пут просперитета, јесте да дозволимо себи да

упознамо људе различитих позадина, и да са њима разговарамо и радимо на

рјешењу проблема.

Александар Бакмаз, Бања Лука

УЛОГА МЛАДИХ У БОРБИ ПРОТИВ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

23

Svaki čovjek treba da ima slobodu, neophodnu za život,

razmišljanje, sazrijevanje I učinkovito izvršavanje fukcije u društvu i

komuni. Kako ista sloboda ne bi utjecala na navedeno, potrebne

su norme, ograničenja koje se odražavaju u vidu ljudskih prava,

koja ujedno i čuvaju sve što čovjeka čini čovjekom, njegovu

osobnost. Da li onda mi, mlade osobe, u čijim rukama ostaje

budućnost, zaslužujemo manje potenciranje ljudskih prava? Da li

imamo manje privilegije od ostalih članova našeg društva? Osbno smatram da

ovakvi postupci ne smiju biti zastupljeni ni u jednom društvu. Mladi oblikuju

zajednicu, ujedno I sve ostalo, obezbjeđuju prosperitet samih sebe i onoga što ih

okružuje, zato je potrebno pružiti zdravo okruženje koje ih podržava i obezbjeđuje

ono što ih čini posebnim; ljudska prava. Kako bi ovo obezbijedili, potrebno je

koncentrisati se na vlastito okruženje; svoj razred, školu, ili grad. Sami možemo učiniti

mnogo, a još vise ujedinjeni. Zato se zalažem za timski rad sa svrhom promovisanja

ljudskih prava. Kako bi došli do cilja, potrebno je riješiti se mnogih društvom

nametnutih kompleksa, poput superiornosti. Mnogi među nama, kolege I kolegice iz

naših školskih klupa, žele da ih se čuje, da govore o svojim problemima I

nepravdama, ali njihovi glasovi se gube u jeki. Samim time gube želju za

promjenom, za popravljanjem greški u sustavu. Želimo da učinimo promjenu, ali niko

ko je sposoban da tu promjenu omogući ne reaguje. Kao rješenje ovom problem

navela bih učenički orijentiran program, u kojem bi sudjelovali svi polaznici škole u

pitanju. Financijsko pokrivajnje nije problem, jer nije potrebno. Kao I za svaki

problem, potrebno je samo uložiti vrijeme I rad. Organizirala bih okrugli sto učenika,

po uzoru na vijeće učenika, međutim u ovakvom tipu udruženja sudjelovali bi

striktno učenici, a svaki glas bi bio važan. Svaki glas bi se čuo. Učenici bi rješavali

problem koje bi sami iznijeli, a ukoliko iznijeti pred nadležnog prosvjetnog organa, isti

bi bio dužan uzeti ga u obzir te postupiti u skladu sa rješenjem dovedenim u skladu

sa zaključkom. Samim time, pohađatelji školske ustanove imali bi jedno od osnovnih

ljudskih prava; pravo glasa. Nakon toga, posvetila bih se suzbijanju bilo kakve vrste

narušavanju drugih ljudskih prava fizičkim ili psihičkim maltretiranjem. Navedeni

okrugli sto primao bi sve vrste žalbi drugih, koji nisu u stanju izvršiti to sami (čest je

slučaj strah od napadača, te nemogućnost zaustavljanja zlostavljanja). Okrugli sto

prenio bi to nastavničkom vijeću ili nadležnom organu sa dužnosti da na to reaguju.

Čak i nama samima lakše je požaliti se svojima prijateljima, nego školskom psihologu

čija je uloga upravo da budu tu za nas (zapitajmo se, koliko oni zapravo onda

pomažu?). Onog trenutka, kada bi dobili ono što je pravom naše, kad se budemo

osjećali jednako važnima poput bilo kojeg drugog homo sapiens, moći ćemo reći

da su naša ljudska prava zadovoljena. Dajući mojim školskim kolegama pravo glasa

I osjećaj sigurnosti u školi, smatram da bi postigla taj cilj.

Mirna Čobanović, Zenica

ISTE PRIVILEGIJE ZA SVE

24

Dvije institucije trenutno imaju mandat da promovišu i štite

ljudska prava u BiH:

-Institucija ombudsmana za ljudska prava BiH

-Ustavni sud BiH

Za državu koja ima 3.791.662 stanovnika (Po preliminarni

rezultatima popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.

godine) razumno je da dva izvršna organa imaju dovoljno

finansijskih sredstava i više nego dovoljnu podršku medija za

sve svoje aktivnosti. Činjenica je da i pored postojanja svih

ovih institucija, kao i njihovog rada na poboljšanju svijesti

građana o Ljudskim pravima, većina stanovništva ne

poznaje svoja prava, niti organe koji su zaduženi da ih štite.

Srednjoškolcima se u školama iznosi mnogo činjenica, informacija, školski sistem je

takav da srednjoškolac teško nalazi vrijeme za vanškolske aktivnost. Srednjoškolci su

upoznati sa mnogim informacijama, koji nekad ni na indirektan način ne utiču na

njihov život. Zašto onda, svaki srednjoškolac u BiH nije upoznat sa ljudskim pravima?

Zašto dozvolimo sebi, da ne poznajemo svoja prava koja su priznata najvišim

zakonima u našoj državi? Ja, kao srednjoškolac, smatram da bi se o ljudskim

pravima trebalo posvetiti mnogo više pažnje, prije svega edukacijom. Časovi

razredne nastave su idealni za temu poput te, kako u osnovnim tako i u srednjim

školama, mladi bi se trebali upoznati sa svojim položajem u društvu, obavezama

dolaze punoljetstvom i sl. Za svaku promjenu i društvu edukacija je od krucijalne

važnosti. Počevši od poznavanja osnovnih prava djeteta, do prava čovjeka i

kaznenih zakona. Omladinske organizacije se često bave sličnim temama, a prije

nekoliko sedmica sam imala priliku da prisustvujem edukaciji Asocijacije

srednjoškolaca u BiH gdje je jedna od tema upravo bila „Ljudska prava“. Sve

informacije i znanja koja sam tu stekla su za mene bile novost. Iako se aktivno bavim

pravima srednjoškolaca, na toj radionici sam ostala u iznenađena tako precizno

određenim zakonima, za koje vrlo malo stanovništva zna, a još manje poznaje.

Zato smatram, da bi se trebale radionicu na temu „Ljuska prava“ trebale održavati

češće i imati veću podršku medija, a samim tim i veći odziv srednjoškolaca.

Kao debatna sekcija, vjerujem da bi moj tim i ja mogli organizovati nekoliko debata

na temu „Ljudska prava“ koje bi se nadovezivale jedna na drugu. Te debate bi za

cilj imale povećanje svijesti kod srednjoškolaca na datu temu, kao i stvaranje

kritičkog mišljenja. U našem društvu, informacije se neprestano kreću, na mnoge od

njih ne obratimo pažnju, i upravo zato bi se o našim pravima trebalo mnogo više

pričati, diskutovati, prije svega edukovati mlade o toj temi a nakon toga pomoći im

da razviju kritičko mišljenje.

Tanja Mitrović, Banja Luka

A NOVAC ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA?

25

Као што је свима познато, људска права се на сваком

кораку крше и не поштују, нажалост такав је случај и у

средњим школама у БиХ. Имајући у виду прошлост БиХ

ово је само посљедица тих дешавања која су погодила

нашу земљу прије 20 година. Без обзира на чињенично

стање, ми морамо више урадити да се људска права у

БиХ поштују.

Проблем видим у неефикасном школском систему који

само кажњава и грди и не даје прилику младима да се

образују и васпитају на прави начин, као што то раде

цивилизоване земље и друштва. Наравно да је извор овог проблема међу

наставницима, професорима и управи школе који су често нијеми на захтјеве

младих и у већини случајева циљ је само испунити норму и отићи кући. У

таквом окружењу млади немају чврсту потпору и често подлегну притиску

околине која је озбиљно заражена лошим понашањем, мржњом...

Оно што бих ја издвојио као рјешење јесте увођење обавезних разредних

часова на којима би стручне особе заједно са ученицима и професорима

разговарали о проблемима који муче младе, о насиљу и наравно о људским

правима у школи. Други дио овог плана биле би активности на пољу

презентовања кршења људских права у школи. Свака секција би на себи

својствен начин једном седмично у холу школе презентовала ученицима и

професорима на који начин се крше људска права и како спријечити кршење

људских права.

Уколико дјецу из образовно-васпитних установа пустимо напоље, у живот, а не

дамо им праву лекцију да морају поштовати туђа права, створићемо друштво

у коме ће се млади свакодневно враћати оним навикама за које сматрамо

да смо их оставили иза себе прије 20 година . Зато сви заједно, и као ученици,

и као професори, морамо да се потрудимо да спријечимо насиље у нашим

школама, али и да спријечимо и апсолутно искорјенимо кршење људских

права.

Ако не сад, сутра ће већ бити прекасно.

Бојан Белензада, Бања Лука

ШКОЛЕ СУ КРИВЕ ЗА НЕПОШТИВАЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА

26

Kao što je već poznato, ljudska prava su zapravo ideja da

sva ljudska bića imaju svoja univerzalna prirodna prava, bez

obzira na „određujće“ faktore poput pola, nacionalne

pripadnosti i slično. Kroz burnu istoriju ova prava se znatno

mijenjaju, a ni dan danas nisu univerzalno određena za sve

ljude na planeti. Među srednjoškolcima, ova prava nisu jasna

tema. Zaslijepljeni nametnutim stavovima okoline, mladi ljudi

nisu u mogućnosti sebi da razgraniče šta njih odvaja od

drugih ljudi, kao ni da shvate da je to zapravo ništa. Ne

posvećuje se dovoljno pažnje ujedinjavanju mladih ljudi u

jednu funkcionalnu zajednicu, koja se ne obazire ni na kakve predrasude i faktore

bitisanja. Nevladine organizacije redovno organizuju govore o tome da nam ukažu

da su ova prava za sve nas ista. Ali ja mislim da govor nije poenta. U školama, kako i

u lokalnim zajednicama, treba organizovati druženja. Jer kroz druženje se zapravo

shvati koliko smo svi isti, i koliko smo svi ljudi. To se može gledati i sa biološke strane:

ista vrsta može da se reprodukuje međusobno.

A svaki čovjek je jedinka iste vrste homo

sapiensa, a to ne određuju ni boja, ni nacija, ni

državljanstvo, ni pol. Kao što sam već

pomenula, druženja su idealan i zapravo jedini

realan način da bi se ovo stanje poboljšalo.

Ovaj kamp je jedan primjer za to. Cilj je spojiti

mlade ljude iz različitih krajeva i kultura i

pokazati im da su svi oni jednaki. Svi imaju pravo da vole, da osjećaju, da žive

slobodno i uživaju. To je ono što se treba pokazati svim mladim ljudima, ne bi li se

oslobodili okova koje nam istorija kroz ratove i nesuglasice nameće. Moja vizija je da

jednog dana, nadam se uskoro sve krene od nule ponovo. Čist papir, nova olovka

kojom ćemo pisati nova, nadam se i bolja iskustva. Da se ne osvrćemo na ono što je

bilo, da živimo sad i da vjerujemo u sutra. Kada se to desi, i kada se takav način

razmišljanja stavi u mentalitet okoline, tada ćemo sa sigurnošću moći reći da smo

ljudi i da imamo svi svoja prava. Kada istorija počne da se gradi na prijateljstvu, ne

na ugnjetavanju slabijeg, tada ćemo biti slobodni. Svi problemi koji se dešavaju

ekološki, ekonomski i socijalni jesu zapravo posljedica hijerarhijskog odnosa jaki-

slabi. Jednog dana, kada čovjek shvati da je najveći neprijatelj sam sebi, i da niko

nije opasan po njega, koliko on sam po sebe, tada će da počne naš razvitak u

bolje sutra.

Nadežda Drašković, Istočno Sarajevo

PREĐIMO SA RIJEČI NA DJELA

27

Ljudska prava u BiH trebaju biti promovisana u vidu

radionica, društvenih akcija i edukacije mladih i

profesora.

Zašto radionice? Na radionicama bi učestvovali

učenici koji pripadaju raznim etničkim grupama. Na

taj način svi bi uvidjeli međusobne sličnosti a upoznali

razlike, te bi naučili da ih poštuju. Iz ovoga bi proizašlo

veće poštovanje ljudskih prava u BiH.

Zašto društvene akcije? Kada spoznaju međusobne

sličnost i razlike vrijeme je da mladi i stariji krenu da

sarađuju. Prije svega, ta saradnja bi se odnosila na

volontiranje, društveno koristan rad, te bi se na taj

način vraćalo ono uloženo u same radionice.

Zašto edukacija mladih i profesora? Neko će

radionice morati da vodi. Stoga potreban nam je obrazovan kadar koji će da

promoviše ljudska prava u BiH.

Ono što nama nedostaje je želja, znanje i svijest. Smatram da bi se na gore

navedene načine steklo sve ovo što nedostaje.

Moj prijedlog je da se mladi sastaju. Jednostavno od svega neće biti ništa ukoliko se

mladi ne budu sastajali i upoznavali te razbijali predrasude kojima ih svi truju.

Moramo da ih potaknemo na međusobnu saradnju. Jer, poznanstvo ništa ne znači

ako nema stalne interakcije. Na taj način mislim da ćemo dobiti jednu zdravu

generaciju koja će biti u stanju da, ne samo promoviše, već i razvija ljudska prava u

BiH. Treba gledati na duge staze. Sve ovo traži energiju i vrijeme. Ali mislim da

predugo čekamo da neko drugi riješi sve za nas. Moramo da preuzmem stvar u

svoje ruke i gradimo bolji svijet, a on na mladima ostaje. Stoga, mislim da su oni ključ

promovisanja ljudskih prava u BiH.

Ivan Ilić, Banja Luka

MLADI SU ZA LJUDSKA PRAVA

28

.

Centar za kulturu dijaloga je u periodu 23. - 25. 02. 2018. godine organizirao

Debatnu smotru srednjoškolaca iz BiH „JEDNAKI U RAZLIČITOSTI - NE

DISKRIMINACIJI!”. Smotra je organizirana u Behram-begovoj medresi u Tuzli. Na

ovom događaju je učestvovalo 159 osoba: 60 muškaraca i 99 žena.

GENERALNE TEME NATJECANJA:

Zajedništvo u školi (u Bosni i Hercegovini)

Izuzeće od jednakog postupanja (gdje je najveća dobrobit od pozitivne

diskriminacije) u Bosni i Hercegovini

Utjecaj medija na poticanje diskriminacije (u Bosni i Hercegovini)

DEBATNA SMOTRA SREDNJOŠKOLACA IZ BiH

„JEDNAKI U RAZLIČITOSTI - NE DISKRIMINACIJI!”

Muškarci38%

Žene62%



Muškarci

Žene

29

.

TEZE DEBATNOG NATJECANJA:

U bh. školama se njeguje zajedništvo različitosti (da/ne)

zuzeće nadarene, darovite i talentirane djece od jednakog postupanja je

opravdano (da/ne)

Mediji u BiH potiču diskriminaciju (da/ne)

KLJUČNI POJMOVI:

Diskriminacija - Diskriminacija je svaki postupak razlikovanja i nejednakog tretmana

osobe ili grupe osoba zbog ličnih osobina koje ih čine različitim od ostalih. Pod

"ličnim osobinama", odnosno osnovama diskriminacije, podrazumijevamo: etnički,

nacionalni, vjerski identitet, invaliditet, seksualnu orijentaciju, spol, rodni identitet i

izražavanje, političko uvjerenje, članstvo u sindikatu, status povratnika/ce, i ostalo.

(http://www.diskriminacija.ba/)

Zajedništvo - 1. osjećaj pripadnosti zajednici i njegovo izražavanje 2. ukupnost

nastojanja i napora za održanje i dobrobit zajednice (hjp.znanje.hr/)

Škola - ustanova čija je svrha podučavanje, odnosno obrazovanje učenika, pod

nadzorom i vodstvom učitelja. Većina zemalja u današnjem svijetu poznaje škole

kao dio formalnog, odnosno obaveznog školovanja, kroz koje učenici prolaze

nekoliko razina škola. Za najmlađe učenike, odnosno djecu, su predviđene osnovne

škole; za starije učenike, odnosno adolescente su predviđene srednje škole.

(https://www.merriam-webster.com)

Jednako postupanje - načelo da se

prema svim ljudima u istoj ili sličnoj

situaciji postupa isto.

(http://struna.ihjj.hr/naziv/jednako-

postupanje/21854/)

Nadarena ili darovita djeca - sveukupna

sposobnost, osobina koja pojedincu

trajno omogućuje postizanje izrazito

natprosječnog uratka u nekoj

djelatnosti. Taj »sklop osobina« čine

opće i specifične sposobnosti koje se

temelje na naslijeđenim dispozicijama, kreativnosti, drugim osobinama ličnosti te na

motivaciji. (http://www.enciklopedija.hr)

Talentrirana djeca - oni pojedinci koji postižu visoka postignuća u nekim

aktivnostima (http://www.enciklopedija.hr)

Poticati - izazvati u pojedincu ili u više ljudi kakvo drugačije raspoloženje, navesti na

kakvu aktivnost, pobuditi volju; obodriti, osokoliti

(https://jezikoslovac.com/word/f4sd)



http://www.diskriminacija.ba/

https://www.merriam-webster.com/

http://struna.ihjj.hr/naziv/jednako-postupanje/21854/

http://www.enciklopedija.hr/

http://www.enciklopedija.hr/

https://jezikoslovac.com/word/f4sd

30

.

UČESNICI:

svi debatni treneri/suci članovi mreže klubova Centra za kulturu dijaloga, bez

obzira da li je njihova ekipa izborila plasman na Državno natjecanje

članovi pobjedničkih ekipa sa regionalnih debatnih natjecanja u Banja Luci i

Sarajevu

najbolji pojedinačni govornici nakon kvalifikacija na Državnom natjecanju (12

govornika) - za smotru govornika.

TIP NATJECANJA:

Govorništvo

Debatno natjecanje

PROBLEMSKE TEME ZA GOVORNIŠTVO:

Afirmativna akcija (pozitivna diskriminacija) Roma je opravdana u bh.

obrazovnom sistemu

Sve škole u Bosni i Hercegovini treba da osiguraju uvjete za inkluziju slijepih i

slabovidnih učenika

Jednaki uvjeti za upis u škole i fakultete mogu dovesti do diskriminacije

Jednaki, ali odvojeni – jeste diskriminacija



31

.

Natjecanje je održano prema sljedećem planu rada:



32

.

PETAK, 23.02.2018.GODINE

17.00 - 18.00 Svečano otvaranje natjecanja

U 17.00 sati, u Behram begovoj medresa je počela Ceremonija otvaranja. Domaćin

ceremonije otvaranja je bio profesore Ervin Sejdinović, dok je domaćin cjelokupne

smotre bio profesor Ahmed Omerović. Smotra je započeta svečanim intoniranjem

Himne BiH.

Sanja Vlaisavljević, direktorica Centra za kulturu dijaloga je

imala uvodno obraćanje tokom kojeg je istakla da su

osnovna vrijednost Smotre učesnici koji dolaze iz cijele Bosne

i Hercegovine i koji su kroz različite aktivnosti u svojim lokalnim

zajednicama istraživali temu diskriminacije spremni da

rezultate svojih istraživanja prezentiraju tijekom debatnih

rundi i individualnih govora. Posebno je značajna podrška

lokalne zajednice Tuzla, prije svega kroz domaćinstvo

natjecanja u Behram-begovoj medresi, pa i kroz učešće u

Ceremoniji otvaranja Vahida ef. Fazlovića, muftije tuzlanskog; Mersije Jahić

pomoćnice ministra obrazovanja, nauke, kulture i sporta Tuzlanskog kantona;

gospodina Midhata Čauševića, poslanika u Skupštini TK; i gospodina Ahmeda

Hatunića, direktora Behram-begove medrese; Osnovna poruka natjecanja jeste

njegovanje različitosti i borba protiv bilo kojeg oblika diskriminacije. Važno je

naglasiti da je podrška lokalne zajednice vrlo značajna jer omogućava ne samo

borbu protiv diskriminacije u lokalnoj zajednici nego i dalekosežnu borbu protiv

diskriminacije jer će svi učesnici sa Smotre otići noseći posebno poruke tolerancije,

međusobnog uvažavanja i nediskriminacije.



33

.

Profesor Ahmed Omerović je kao domaćin Smotre zahvalio

svim učesnicima Smotre za dolazak i podcrtao značaj aktivnosti

u kojoj se mladi nastoje oduprijeti bilo kojem obliku

diskriminacije i promovirati uzajamno povjerenje i poštivanje.

Istaknut je značaj prisustva predstavnika vladinih institucija na

Smotri jer se na taj način pokazuje da je suradnja između

vladinog i nevladinog sektora jedan od osnovnih preduvjeta za

uspostavljanje kulture dijaloga i otvorenog društva

oslobođenog svih oblika diskriminacije i netolerancije.

Gospodin Ahmed Hatunić, direktor Behram-begove medrese,

Tuzla je svim učesnicima, u ime Behram-begove medrese Tuzla

zaželio dobrodošlicu uz nadu da će učesnici steći mnogo

znanja, vještina i prijatelja i da će debatanti u budućnosti bili

mladi lideri zemlje spremni da BiH vode ka općem dobru.

Posebno je važno naglasiti da samo kontinuiran rad može

dovesti do odličnih rezultata, a Centar za kulturu dijaloga već

21 godinu radi kontinuirano i isto tako radi na sprečavanju bilo kojeg oblika

diskriminacije. Zbog toga debatanti CKD-a postaju odrasli ljudi spremni na

prihvaćanje drugih i drugačijih i spremni da odbace bilo koji oblik netolerancije.

Gospođa Mersija Jahić, pomoćnica ministra za obrazovanje,

nauku i kulturu TK, je u svome obraćanje navela važnost lijepog

ponašanja prema drugima osnova za kreiranje društva

oslobođenog diskriminacije, jer ako ne pravimo drugome ono

što ne želimo da nama neko drugi napravi, onda neće ni drugi

prema nama biti loši i tako se stvara društvo u kojem su razlike

prednost, a ne nikako osnova za sukob i međusobno neprihvaćanje.

Vahid ef. Fazlović, muftija tuzlanski je svim učesnicima poželio

mnogo sreće istaknuvši važnost aktivnosti u kojima se upoznaju

mladi ljudi različitih lokalnih zajednica, različite etničke

pripadnosti koji njeguju različite običaje, ali ipak uspijevaju

zajedno živjeti u jednoj državi. Debatanti debatnog programa

BiH, pokazuju da je suživot moguć i da bilo koji oblik

diskriminacije njima nije, niti će ikada biti, prihvatljiv. Muftija

tuzlanski je također podcrtao značaj koji imaju natjecateljske aktivnosti kroz koje

učenici uče pobijediti, ali i dostojanstveno prihvatiti poraz. Jedino što nikada ne

smiju prihvatiti je bilo koji oblik odvajanja, diskriminiranja i nepoštivanja drugih i

drugačijih. Kultura dijaloga i dijalog među kulturama trebaju biti nit vodilja u radi svih

ljudi kao što je to slučaj sa debatantima. Vahid ef. Fazlović je proglasio smotru

otvorenom i svim učesnicima zaželio mnogo uspjeha i sreće.



34

.

18.30 - 19.30 UVODNE RADIONICE ZA DEBATANTE I TRENERE

Ove radionice su održane nakon Ceremonije otvaranja. Održana je zajednička

radionica u kojoj su ravnopravno učestvovali i treneri i debatanti i dali svoje

prijedloge za nastavak borbe protiv diskriminacije i promoviranje tolerancije.

Zajednički prijedlozi su bili:

U borbu protiv diskriminacije potrebno je uključiti što veći broj mladih ljudi.

Potrebno je organizirati što više aktivnosti u različitim lokalnim zajednicama.

Neophodno je da geografski bliske lokalne zajednice, bez obzira da li se nalaze u

FBiH, RS ili Distriktu Brčko više surađuju na rješavanju problema diskriminacije.

Najvažniji aspekt antidiskriminacijske politike jeste preventivno djelovanje kroz

različite edukacije.

U edukacije o diskriminaciji važno je uključiti što veći broj škola.

Izjave mladih osoba nakon ove radionice su bile:

“Mislim da je vrlo važno omogućiti nama mladima da kažemo svoj stav i damo

prijedloge za borbu protiv diskriminacije. Drago mi je da sam učestvovala u ovoj

radionici i da sam imala priliku da otvoreno kažem svoj stav. Posebno mislim da je

osim razgovora o diskriminaciji važno biti aktivni sudionik u konkretnim aktivnostima

kojima se borimo protiv diskriminacije.” (Lejla Hadrović, Prva Bošnjačka gimnazija,

Sarajevo)

„Mi nismo mnogo različiti. Evo, navodno, mi koji smo ovdje, svi njegujemo svoj jezik

ali se svi dobro razumijemo. Problemi mladih u RS-u i u FBiH su izuzetno slični i ako

pitate bilo koga od nas, svi ćemo vam reći da ne podržavamo bilo koji oblik

diskriminacije i da samo zajedničkim radom možemo doći do društva koje ovu

društvenu pojavu smatra izuzetno negativnom, kakva i mora biti!“ (Aleksandar

Bakamz, Gimnazija Banja Luka)

„Samo ako budemo složni i ne budemo imali predrasude prema drugima, moći

ćemo kreirati prosperitetno društvo koje ide prema naprijed i u kojem ima mjesta za

sve ljude dobre volje.“ (Milica Ivković, SŠC „Istočna Ilidža, Istočno Sarajevo)



35

.

SUBOTA, 24.02.2018. GODINE

9.00 - 9.45 I DEBATNA RUNDA; TEZA: "U BH. ŠKOLAMA SE NJEGUJE ZAJEDNIŠTVO

RAZLIČITOSTI (DA/NE)"

Nakon prve debatne rudne ostvareni su sljedeći rezultati:



36



37

09.45 - 10.00 POPUNJAVANJE SUDAČKIH LISTOVA I ORALNA KRITIKA PO POTREBI

10.00 - 10.45 II DEBATNA RUNDA; TEZA: "IZUZEĆE NADARENE, DAROVITE I TALENTIRANE

DJECE OD JEDNAKOG POSTUPANJA JE OPRAVDANO (DA/NE)"

Nakon druge debatne runde ostvareni su sljedeći rezultati:



38



39

10.45 - 11.00 POPUNJAVANJE SUDAČKIH LISTOVA I ORALNA KRITIKA PO POTREBI

11:00 - 11:30 PAUZA

11.30 - 12:15 III DEBATNA RUNDA; TEZA: "U BH. ŠKOLAMA SE NJEGUJE ZAJEDNIŠTVO


Nakon treće debatne runde ostvareni su sljedeći rezultati:



40



41

12.15 - 12:30 POPUNJAVANJE SUDAČKIH LISTOVA I ORALNA KRITIKA PO POTREBI

12:30 - 13:15 IV DEBATNA RUNDA; TEZA: "IZUZEĆE NADARENE, DAROVITE I

TALENTIRANE DJECE OD JEDNAKOG POSTUPANJA JE OPRAVDANO (DA/NE)"

Nakon četvrte debatne runde ostvareni su sljedeći rezultati:



42



43

13.15-13.30 POPUNJAVANJE SUDAČKIH LISTOVA I ORALNA KRITIKA PO POTREBI

13.30-16.30 RUČAK I SLOBODNE AKTIVNOSTI; RAZGLEDANJE TUZLE

16.30-18.00 ANALIZA KVALIFIKACIJSKIH DEBATNIH RUNDI; VRIJEME ZA PODNOŠENJE

PRIGOVORA; PROGLAŠENJE ČETVRTFINALISTA ZA DEBATNO NATJECANJE I

NATJECANJE U GOVORNIŠTVU

Tijekom ovog dijela natjecanja učesnici su imali

priliku vidjeti rezultate nakon ostvarenih debatnih

rundi. Osim toga, svi su učesnici imali priliku

pregledati sudačke listove i uložiti eventualne

prigovore. Uložena su dva prigovora.

Oba prigovora je uložila trenerica Gimnazije Banja

Luka, profesorica Branka Ljubojević.

Prvi prigovor je bio u vezi sa nejasnim komentarom

koji je sudija postavio u sudačkom listu. Naime,

prema prigovoru trenerice iz komentara sudije se može zaključiti da je ekipa

Gimnazije Banja Luka pobijedila, dok takva nije bila konačna odluka sudije. Ovu

debatnu rundu je sudila prof. Meliha Saračević, koja je objasnila svoj komentar kao

način za ohrabrenje debatantima za nastavak debatiranja. Sutkinja je u komentaru

istakla pozitivne dijelove debate i debatnog umijeća debatanata, ali postojanje

dobrih strana u debati ne znači da je automatski dobivena debatna runda. Prisutne

sudije su glasovanjem odlučile da prigovor nije osnovan i da je sutkinja donijela

dobru odluku.



44

Drugi prigovor je bio u vezi sa snižavanjem

ocjena u jednoj debatnoj rundi za tim

Gimnazije Banja Luka. Naime, prema odluci

sudije ocjena je snižena jer ekipa negacije

(Gimnazija Banja Luka) nije ponudila tri

argumenta. Profesorica Ljubojević je u

prigovoru istakla da tim negacije, prema

pravilima debatnog formata, ne može biti

kažnjen ukoliko ponudi jedan argument

manje u odnosu na tim afirmacije. Profesor

Ahmed Omerović, koji je bio sudija u debati je naveo da postoji mogućnost greške s

obzirom da je razumio ekipe moraju imati isti broj argumenata. S obzirom da je

profesorica Ljubojević imala opravdan prigovor, profesor Omerović je odlučio da

će ocjene debatantima biti povećane, što u svakom slučaju ne mijenja tijek debate

i odluke za ovu specifičnu debatnu rundu. Ostale sudije u Sali su podržale odluku

profesora Omerovića i prigovor je usvojen kao opravdan.

Ostalih prigovora na suđenje i tijek natjecanja nije bilo.

18:00 - 18:45 ČETVRTFINALE (OSAM NAJBOLJIH EKIPA); TEZA: "MEDIJI U BIH POTIČU

DISKRIMINACIJU (DA/NE)"

Nakon četvrtfinalne debatne runde ostvareni su sljedeći rezultati:



45

18:45 - 19:00 POPUNJAVANJE SUDAČKIH LISTOVA I ORALNA KRITIKA

19.00 - 20.30 VEČERA

20:30 - 21:30 PROGLAŠENJE POLUFINALISTA DEBATNOG NATJECANJA

NATJECANJE U GOVORNIŠTVU (12 NAJBOLJIH GOVORNIKA IZ KVALIFIKACIONIH

RUNDI) – DVOMINUTNI GOVORI NA JEDNU OD PROBLEMSKIH TEMA



46

Nakon proglašenja ekipa koje su se plasirale u polufinalnu debatnu rundu održano

je natjecanje u govorništvu. U ovom natjecanju su participirali najbolji pojedinačni

govornici iz kvalifikacijskih debatnih rudni. Oni su bili:

Govorili su o sljedećim temama:


obrazovnom sistemu





Dvije škole pod jednim krovom jeste diskriminacija



IME I PREZIME

Aleksandar Bakmaz

Amina Kahriman

Lejla Hadrović

Harun Tucaković

Alija Mevkić

Ena Kadrić

Ensar Joldić

Aiša Čanić

Sadžid Tulić

Marko Štaka

Muhamed Bogilović

Mirnes Mujezinović

47

21.30 - 23.00 SLOBODNE AKTIVNOSTI I DRUŽENJE UČESNIKA NATJECANJA

NEDJELJA, 25. 02. 2017. GODINE

8.00 - 9.00 DORUČAK

9.00 - 9.45 POLUFINALE; TEZA: "U BH. ŠKOLAMA SE NJEGUJE ZAJEDNIŠTVO


Nakon polufinalnih debatnih rundi ostvareni su sljedeći rezultati:



48

9.45 - 10.15 POPUNJAVANJE SUDAČKIH LISTOVA I ORALNA KRITIKA; PROGLAŠENJE

FINALISTA

10.15 - 11.00 FINALE; TEZA: "MEDIJI U BIH POTIČU DISKRIMINACIJU (DA/NE)"

Nakon finalne debatne runde ostvareni su sljedeći rezultati:



49

11:00 - 11:30 PAUZA

11.30 - 13.00 SMOTRA NAJBOLJIH GOVORNIKA (6 NAJBOLJIH IZ PRETHODNOG

KRUGA NATJECANJA U GOVORNIŠTVU), PROGLAŠENJE POBJEDNIKA, I ZATVARANJE

NATJECANJA

Tijekom smotre najboljih 6 govornika iz prethodnog kruga natjecanja:

Aleksandar Bakmaz

Amina Kahriman

Alija Mevkić

Lejla Hadrović

Harun Tucaković

Ena Kadrić

Govorili su o sljedećim temama:


obrazovnom sistemu





Dvije škole pod jednim krovom jeste diskriminacija

Neke od ideja/zaključaka koji su prezentirani su:

Pojava „dvije škole pod jednim krovom“ predstavlja diskriminaciju i najgrublji oblik

segregiranja djece i mora biti zabranjena.

„Dvije škole pod jednim krovom“ su kada su nastale, predstavljale način koji je

omogućavao svima da izučavaju ravnopravno nacionalnu grupu predmeta.

Danas je ovo moguće postići u jednoj školi u kojoj se djeca ne dijele po vjeri i

naciji. Bilo koja podjela vodi ka nazadovanju i društvo ne može prosperirati sve

dok postoji makar jedna osoba koja smatra da su joj prava ugrožena.

Jednaki uvjeti mogu dovesti do diskriminacije ukoliko se istovjetno primjenjuju na

sve prilikom upisa na fakultet. Naime, ne možemo očekivati da osoba koja ima

oštećen vid, slijepa i slabovidna osoba, uspijeva pratiti zabilješke koje su napisane

običnim pismom. Za ovakvu osobu je neophodni prilagoditi literaturu i obrazovni

proces.

Osiguravanje jednakih uvjeta za inkluziju slijepih i slabovidnih lica u svim školama u

BiH zvuči previše utopistički da bi trenutno moglo biti realizirano. Za sada je jedino

moguće insistirati na tome da što veći broj škola obezbijedi inkluziju, posebno u

sredinama u kojima živi više slijepih i slabovidih učenika.



50

Osiguravanje jednakih uvjeta za inkluziju slijepih i slabovidnih lica u svim školama u

BiH zvuči previše utopistički da bi trenutno moglo biti realizirano. Za sada je jedino

moguće insistirati na tome da što veći broj škola obezbijedi inkluziju, posebno u

sredinama u kojima živi više slijepih i slabovidih učenika.

Romi u BiH su obespravljena kategorija čija se čak ni osnovna ljudska prava

nepoštuju. Jedan od osnovnih problema romske populacije je nepostojanje

tačne evidencije rođene djece, niti evidencije kojom bi se pratio dolazak djece u

osnovnu školu, s obzirom da je osnovnoškolsko obrazovanje u BiH obavezno. Kako

se često dešava da djeca Romi ne dobiju niti osnovno obrazovanje, tako se

problem produbljuje jer nedostatak obrazovanja znači i manje šanse za

napredak u životu i inkluziju u redovne društvene tokove.

Nakon prezentiranja 6 govora, započeta je Ceremonija zatvaranja Smotre, tijekom

koje su proglašene najuspješnije ekipe, pojedinačni govornici kao i najbolji oratori u

disciplini govorništva.

NAJBOLJE EKIPE:

1. MJESTO: Gazi Husrev-begova medresa, Sarajevo

2. MJESTO: SŠC „Istočna Ilidža“, Istočno Sarajevo 1

3. MJESTO: Gimnazija Banja Luka 1

NAJBOLJI POJEDNINAČNI GOVORNICI:

1. MJESTO: Amina Kahriman, Gazi Husrev-begova medresa Sarajevo

2. MJESTO: Aleksandar Bakmaz, Gimnazija Banja Luka

3. MJESTO: Marko Štaka, SŠC „Istočna Ilidža“, Istočno Sarajevo

NAJBOLJI GOVORNICI U OBLASTI GOVORNIŠTVO:

1. MJESTO: Aleksandar Bakmaz, Gimnazija Banja Luka

2. MJESTO: Alija Mevkić, Behram-begova medresa, Tuzla

3. MJESTO: Amina Kahriman, Gazi Husrev-begova medresa Sarajevo



51



52

PRIMJERI DISKRIMINACIJE KROZ SLIKE

Spolna diskriminacija Rasna diskriminacija

Diskriminacija na osnovu seksualnog

opredjeljenja

53

U februaru smo nastavili debatirati o diskriminaciji.

Sve teze su kreirane na osnovu aktuelnih

dešavanja i medijskih tekstova. Debatanti su,

vrijedno postavljali komentare o sljedećim

temama:

U BiH je vrlo izražena diskriminacija

pacijenata?

Sudovi u BIH uvijek ne razumiju dovoljno

značaj Zakona o zabrani diskriminacije?

U BiH ne postoje sigurna javna mjesta za

LGBT osobe?

Tekstovi u nastavku su

komentari online

debatanata

ozdrav.

Branim afirmacijski stav.

Definicije:

Diskriminacija je svaki

postupak razlikovanja i

nejednakog tretmana

osobe ili grupe osoba

zbog ličnih osobina koje ih

čine različitim od ostalih.

Može biti zasnovana na

spolu, nacionalnom,

vjerskom identitetu,

seksualnoj orijentaciji,

invaliditetu, političkom

uvjerenju, boje kože,

imovnog stanja i sl.

izvor:(

http://www.diskriminacija.

ba/%C5%A1ta-je-

diskriminacija )

Argument:”Sudovi vrše

diskriminaciju”.

”Do sada, naš pravni tim iz

Vaša prava BiH je uspeo

da dobije 8 slučajeva na

sudu, odnosno u 8

prijavljenih slučajeva je

presuđena diskriminacija,

kaže Slobodanka Dekić iz

Koalicije ”Jednakost za

sve”.

Pročitajte...

DEBATOLOGIJA

54

Na izlogu jedne prodavnice u centru grada stajao je natpis na kome je pisalo „Psići

na prodaju“. Privučen natpisom, jedan mali dečak stajao je ispred tog znaka i

upitao vlasnika kada se on pojavio na vratima: „Za koliko novca nameravate da

prodate te kučiće?“

Vlasnik radnje je odgovorio: „Za nekih trideset do pedeset dolara.“

Dečak se odmah mašio za džep i izvadio sve što je imao. „Imam svega dva dolara i

trideset sedam centi.“ – rekao je. „Da li biste mi dozvolili da uđem da ih vidim?“

Vlasnik radnje se nasmejao, a zatim zviznuo, iz kućice za pse izašla je prvo kuja i

otrčala do drugog kraja radnje. Za njom je trčalo pet malih, nežnih loptica od krzna.

Jedan psić poprilično je zaostao za ostalima. Dečak je odmah primetio da psić koji

zaostaje šepa, pa je pitao: „Šta, se desilo sa ovim mailišom, šta nije u redu sa

njegovom nogom?“

Vlasnik je objasnio dečaku da je veterinar pregledao to kučence i utvrdio da ima

iščašen kuk. Takođe je rekao da će uvek će šepati. Da će uvek biti takav. Dečak se

najednom vrlo uzbudio. „Želim da kupim baš tog psića.“

Vlasnik radnje mu je rekao: „Ne, ti ne želiš da kupiš baš tog psića. Ali ako ga baš

stvarno želiš, spreman sam da ti ga poklonim.“

Dečak se veoma uznemirio. Pogledao je vlasnika radnje pravo u oči, i preteći

prstom rekao: „Ne želim ga kao poklon. Taj mali pas vredi isto toliko koliko i ostali

psići, sada ću vam dati dva dolara i trideset sedam centi, a pedeset centi plaćaću

vam mesečno sve dok ga ne isplatim.“

Vlasnik radnje ga je i dalje ubeđivao: „Ti ustvari, ne želiš da kupiš tog psića. On

nikada kao drugi psi neće moći da trči, skače i igra se sa tobom.“

Tada je mali dečak seo, povrnuo svoju nogavicu pantalona i pokazao vlasniku

radnje svoju uvrnutu levu nogu u velikoj metalnoj protezi. Pogledao je vlasnika

radnje i nežno odgovorio: „Vidite. Ni ja ne mogu dobro da trčim, a tom malom

kučencetu potreban je neko ko će ga zaista razumeti!“

IZVOR:

https://duhoviti.com/motivacione-price/psici-na-prodaju-poucna-prica.html

UMJESTO KRAJA – PSIĆI NA PRODAJU

https://duhoviti.com/motivacione-price/psici-na-prodaju-poucna-prica.html

55

Debatne novosti, br. 2Februar 2018. godine

SVAKO UMNOŽAVANJE I KORIŠTENJE SADRŽAJA IZ NOVINA JE VEOMA

POŽELJNO!Cijena: 0 KM + obaveza da ponekad napišete članak za novine Izlazi mjesečno, a nekada i

češće

Fra Anđela Zvizdovića 171 000 Sarajevo

Bosna i Hercegovina+387 33 203 668

TRN: 1610000047260060 Raiffeisen banka [email protected]

www.ckdbih.com

ZA „CENTAR ZA KULTURU DIJALOGA“Sanja Vlaisavljević

UREDNICA Nadina Balagić

REDAKCIJADebatni klubovi, Amela Ibrahimagić, Amer Musić, Anesa Vilić, Nadina

Balagić, Zoran Marčeta i svi debatni klubovi CKD-a.

DTPAnesa Vilić

WEB INFONadina Balagić

IZDAJE I UMNOŽAVACentar za kulturu dijaloga

CKD STRANICA:

https://www.facebook.

com/groups/13420044

3968/?fref=ts

DEBATOLOGIJA:

https://www.facebook.

com/Debatologija?fref

=ts

mailto:[email protected]

http://www.ckdbih.com/

https://www.facebook.com/groups/134200443968/?fref=ts

https://www.facebook.com/Debatologija?fref=ts

Documents

u okviru programa “Jednakost za sve: Koalicija ... 2018 USAID.pdf · da žene budu izostavljene sa vodećih pozicija jer prema njima vladaju predrasude da su nesposobne i da nisu