Predavanja Iz Stampanja i Tehnika

Štampanje i tehnike štampanja / Tisak i tehnike tiska 2013-2014 1

Predavanja iz Štampanja i tehnika štampanja

2013-2014

- samo za internu upotrebu na Grafičkom fakultetu u Kiseljaku -

Predrag Živković

Beograd, 2014.


Fakultet Fakultet za tehničke studije

Šifra predmeta: 04.043-B

Naziv predmeta: ŠTAMPA I TEHNIKA ŠTAMPANJA

Nivo: dodiplomski Godina: III Semestar: VI Broj ECTS kredita: 4

Status: obavezni Broj sati sedmično: 2+1+1 Ukupno broj sati: 30P+15V+15S

1.CILJ PREDMETA: Stjecanje temeljnog teoretskog znanja o glavnim i malim tehnikama štampe/ tiska.

1.2.Ishod učenja: Studenti je osposobljen temeljnim znanjem o svim tehnikama štampe/tiska.

1.3.Predmeti koji su preduslov za polaganje:

Nema.

1.4.Osnovne tematske jedinice:

1.Definiranje osnovnih pojmova. Opća tehnologija tiska. Zakonitosti. Razrada. 2.Pripremna proizvodnja. Direktna proizvodnja (tisak). Završna proizvodnja. 3.Tehnološka priprema rada za tisak – faze rada. Tok proizvodnog procesa tiska u ovisnosti o vrsti, obliku, složenosti grafičkog proizvoda i sredstvima za rad.

4.Faze rada u ovisnosti o vrsti grafičkog proizvoda, o pojedinim tehničko tehnološkim cjelinama (knjižni blok, korice, ovitak, predlist, prilozi) pojedinog grafičkog proizvoda.

5.Kriteriji odabira: tehnike tiska, osnovnih materijala, reda papira. Analiza potrošnje osnovnih materijala u skladu s uvjetima proizvodnje. Postavni arak. Formati papira.

6.Standard tiskarskog stroja. Kriteriji izbora tiskarskih strojeva. 7.Smještaj grafičkog proizvoda na arak. Izračunavanje broja KA i razmještaj stranica. Određivanje: redoslijeda tiska, linija veza (hrpta), reza prije tiska i poslije tiska, savijanja, čeonih i bočnih maraka, ulagaćih kutova. Proračun marga. Montažni arak.

8.Proračun potrebnih količina: materijala, papira, bojila. Normativi: rada, potrošnje materijala. Razrada proizvodnog procesa za tisak knjige.

9.Tehnologija glavnih tehnika tiska: ulagaći uređaj, pritisak u tisku, uređaj za bojenje, izlagaći uređaj. Tiskovne podloge za knjigotisak, offset, bakrotisak, kjnigotisak.

10.Tehnika ofsetnog tiska na arke. Probni tisak. Mali i ofsetni strojevi srednjeg formata. 11.Ofsetni strojevi velikog formata. Podešavanje. Tisak. Problemi u tisku. Ofsetna guma. Cilindri. Pritisak. Toniranje. Paser. Sušenje.

Preslikavanje. Prašina. 12.Tehnika i strojevi bakrotiska na arke. Ulaganje i transport araka. Tipovi tiskovnih formi. 13.Tisak iz kotura. Značajke tiska iz kotura. Pripremanje i mijenjanje kotura. Izlaganje otisaka. Posebnosti tehnološkog postupka tiska na

traku. 14.Knjigotisak iz kotura. Uređaji za bojenje. Tiskovna jedinica. Tiskovni agregati. Tiskovne forme. Uvođenje papirne trake u stroj.


Karakteristike otisaka. 15.Ofsetni tisak na traku iz kotura. Upravljanje ofsetnom rotacijom. Bakrotisak na traku iz kotura. Upravljanje bakro rotacijom. Sigurnost

pri radu.

2.NAČIN ORGANIZIRANJA NASTAVE:

Opis aktivnosti (%):

2.1.Način izvođenja nastave:

1.predavanja 2.vježbe 3.diskusije 4.prezentacije

40 % 20 % 20 % 20 %

2.2.Broj sati opterećenja studenta:

1.Predavanja – direktna nastava 2.Predavanja – zajedničke vježbe 3.Samostalno učenje 4.Izrada i obrana seminarskog rada 5.Ostale aktivnosti UKUPNO

30 (1,11) 15 (0,56) 25 (0,92) 15 (0,56) 23 (0,85) 108 sati 4 ECTS

Učešće u ocjeni (%):

2.3.Način ocjenjivanja: 1.prisustvo na nastavi 2.seminarski rad 3.parcijalni testovi 4.završni ispit

0– 10 % 0– 15 % 0– 30 % 0– 45 %

3.LITERATURA: Osnovna literatura: 1.Bolanča, S.: Glavne tehnike tiska, Acta Graphica, Zagreb, 1997. 2.Kipphan, H.: Hand Book of Print Media, Springer, Berlin, 2001. 3.Speirs, H.: Prints Estimators-The Handbook, British Printing Industries Federation, London, 1996. Dopunska literatura:

1.Field, G.: Color and Its Reproduction, GATF Press (Second edition), Pittsburgh, 1999. 2.Johnson, H.: Mastering Digital Printing, The Photographer's and Artist's Guide to High-Quality Digital Output, Muska & Lipman, Canada, 2002.

3.Levlin, J., Soderhjelm, L.: Pulp and Paper Testing, Fapet Oy, Helsinki 1999.


Sadržaj STJECANJE TEMELJNOG TEORETSKOG ZNANJA O GLAVNIM I MALIM TEHNIKAMA ŠTAMPE/ TISKA. ....................................................................................................................... 2

1. ŠTAMPANJE KAO TEHNOLOŠKI POSTUPAK..................................................................................................................................................................................... 8

2. GRAFIČKI PROIZVODI .......................................................................................................................................................................................................................... 15

3. POSTUPAK ŠTAMPANJA NA ŠTAMPARSKIM MAŠINAMA. ......................................................................................................................................................... 21

4. KARAKTERISTIČNA OBELEŽJA POSTUPKA ŠTAMPANJA ........................................................................................................................................................... 23

5. SISTEMI ŠTAMPARSKE MAŠINE: SISTEM ZA VOĐENJE PODLOGE. .......................................................................................................................................... 37

6. SISTEMI ŠTAMPARSKE MAŠINE: SISTEM ZA BOJU. ..................................................................................................................................................................... 45

7. SISTEMI ŠTAMPARSKE MAŠINE: ŠTAMPARSKI SISTEM. OSNOVNA PODELA I FUNKCIJA ŠTAMPARSKOG SISTEMA. ............................................... 49

8. FAZE POSTUPKA ŠTAMPANJA: PRIPREMA ZA ŠTAMPANJE. ...................................................................................................................................................... 53

9. FAZE POSTUPKA ŠTAMPANJA: PODEŠAVANJE ŠTAMPARSKE MAŠINE. ................................................................................................................................ 56

10. FAZE POSTUPKA ŠTAMPANJA: KONTINUALNO ŠTAMPANJE. ................................................................................................................................................... 59

11. FAZE POSTUPKA ŠTAMPANJA: ZAUSTAVLJANJE MAŠINE. ....................................................................................................................................................... 61

12. ŠTAMPARSKI TABAK/ARAK, OSNOVNI ELEMENTI. ..................................................................................................................................................................... 64

13. KRITERIJUM ODABIRA PAPIRA ZA IZRADU POJEDINIH GRAFIČKIH PROIZVODA ILI DIJELOVA TIH PROIZVODA. .................................................... 70

14. ANALIZA POTROŠNJE BOJE. ............................................................................................................................................................................................................... 75

15. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I OBLAST PRIMENE TIPO ŠTAMPE. ............................................................................................................................................ 79

16. PRINCIP RADA ZAKLOPNE MAŠINE HEIDELBERG. NAVESTI NAZIVE GLAVNIH DELOVA ŠTAMPARSKE MAŠINE ZA TIPO ŠTAMPU,

PRIKAZANE NA SLICI I OBJASNITI PRINCIP RADA OVE MAŠINE. -- ......................................................................................................................................... 86

17. PRIPREMNE OPERACIJE: PRIPREMA PODLOGE ZA ŠTAMPANJE ............................................................................................................................................... 89

18. PODEŠAVANJE ŠTAMPARSKE MAŠINE: ZAKLOPNA MAŠINA SA AUTOMATSKIM ULAGANJEM. PODEŠAVANJE SISTEMA ZA BOJU. --............... 91

19. PODEŠAVANJE ZAKLOPNE MAŠINE SA AUTOMATSKIM ULAGANJEM. PODEŠAVANJE ŠTAMPARSKOG SISTEMA. -- ............................................... 94

20. ZAVRŠNE OPERACIJE -- ..................................................................................................................................................................................................................... 101

21. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I OBLAST PRIMENE FLEKSO ŠTAMPE. .................................................................................................................................... 103

22. MAŠINE ZA FLEKSO ŠTAMPU. OZNAČITI BROJEVIMA NAZIVE GLAVNIH DELOVA ŠTAMPARSKE MAŠINE ZA TIPO/FLEKSO ŠTAMPU

PRIKAZANE NA SLICI I NAVESTI NJIHOVE NAZIVE. OZNAČITI POJEDINE SISTEME OVE ŠTAMPARSKE MAŠINE. UKRATKO OBJASNITI

PRINCIP RADA. .................................................................................................................................................................................................................................... 105

23. PRINCIP RADA SISTEMA ZA BOJU I ŠTAMPANJE U FLEKSO ŠTAMPI. ................................................................................................................................... 113

24. GRAĐA I FUNKCIJA ANILOKS (ANILOX) VALJKA. OD KOJIH MATERIJALA SE PRAVE RASTER VALJCI? KOJE SE TEHNIKE KORISTE ZA

FORMIRANJE ĆELIJA. KOJI OBLICI ĆELIJA SE KORISTE. KAKO OBLIK ĆELIJE UTIČE NA PRENOS BOJE IZ ĆELIJE NA FORMU? .......................... 119


25. PODEŠAVANJE SISTEMA ŠTAMPARSKE MAŠINE ZA FLEKSO ŠTAMPU I KONTROLISANJE TOKOM KONTINUALNOG ŠTAMPANJA. .................. 127

26. POJAM OFSET ŠTAMPE I PODRUČJE PRIMENE ............................................................................................................................................................................ 133

27. KONSTRUKCIJA MAŠINA ZA OFSET ŠTAMPU .............................................................................................................................................................................. 136

28. PRINCIP RADA I KONSTRUKCIJA URЕĐAJA ZA ULAGANJE. .................................................................................................................................................... 139

29. KONSTRUKCIJA I PRINCIP RADA UREĐAJA ZA PREBACIVANJE TABAKA SA TRANSPORTNE DASKE NA ŠTAMPARSKI CILINDAR.................... 147

30. KONSTRUKCIJA I PRINCIP RADA UREĐAJA ZA TRANSPORT TABAKA IZMEĐU DVE ŠTAMPARSKE SEKCIJE. --....................................................... 152

31. KONSTRUKCIJA I PRINCIP RADA UREĐAJA ZA IZLAGANJE .................................................................................................................................................... 155

32. PRIPREMA TABAČNIH MAŠINA ZA OFSET ŠTAMPU – PODEŠAVANJE SISTEMA ZA VOĐENJE PODLOGE ................................................................... 158

33. FIZIČKO-HEMIJSKE OSNOVE KONVENCIONALNE OFSET ŠTAMPE -- .................................................................................................................................... 163

34. KONSTRUKCIJA I PRINCIP RADA SISTEMA ZA BOJU ................................................................................................................................................................. 172

35. KONSTRUKCIJA I PRINCIP RADA SISTEMA ZA VLAŽENJE ....................................................................................................................................................... 176

36. MEHANIZAM NANOŠENJA BOJE I RASTVORA ZA VLAŽENJE NA OFSET ŠTAMPARSKU FORMU -- ............................................................................... 184

37. PRIPREMA TABAČNIH MAŠINA ZA OFSET ŠTAMPU –PODEŠAVANJE SISTEMA ZA BOJU ................................................................................................ 188

38. PRIPREMA TABAČNIH MAŠINA ZA OFSET ŠTAMPU - PODEŠAVANJE SISTEMA ZA VLAŽENJE -- .................................................................................. 191

39. PODEŠAVANJE ŠTAMPARSKOG SISTEMA – POSTAVLJANJE ŠTAMPARSKE FORME I OFSET POKRIVKE .................................................................... 194

40. PODEŠAVANJE PRITISKA ŠTAMPANJA.......................................................................................................................................................................................... 202

41. PONAŠANJE I IZBOR OFSET POKRIVKE PRI ŠTAMPANJU ......................................................................................................................................................... 206

42. PROMENA DIMENZIJA ŠTAMPAJUĆEG ELEMENTA -- ................................................................................................................................................................ 211

43. KONSTRUKCIJA I PRINCIP RADA UREĐAJA ZA ULAGANJE ROLNI NA MAŠINAMA ZA ROTACIONU ŠTAMPU IZ ROLNE. ...................................... 216

44. UREĐAJI ZA POGON I TRANSPORT PAPIRNE TRAKE. ................................................................................................................................................................ 222

45. UREĐAJ ZA IZLAGANJE TRAKE....................................................................................................................................................................................................... 227

46. KARAKTERISTIČNE KONSTRUKCIJE OFSET ROTACIJA ............................................................................................................................................................ 234

47. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I OBLAST PRIMENE ROTACIONE DUBOKE ŠTAMPE ........................................................................................................... 241

48. KONSTRUKCIJA I PRINCIP RADA ROTACIONIH MAŠINA ZA DUBOKU ŠTAMPU IZ ROLNE ............................................................................................. 243

49. KONSTRUKCIJA I PRINCIP RADA SISTEMA ZA BOJU I ŠTAMPARSKOG SISTEMA .............................................................................................................. 246

50. TIPOVI I ULOGA NOŽA (RAKELA) U DUBOKOJ ŠTAMPI. ........................................................................................................................................................... 249

51. MEHANIZAM PRENOSA BOJE SA FORME NA PODLOGU U DUBOKOJ ŠTAMPI. ................................................................................................................... 252

52. UTICAJ PARAMETARA ŠTAMPANJA NA PRENOS BOJE SA FORME NA PODLOGU U DUBOKOJ ŠTAMPI. ..................................................................... 255

53. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I OBLAST PRIMENE TAMPON ŠTAMPE ................................................................................................................................... 259

54. KONSTRUKCIJA I PRINCIP RADA MAŠINA ZA TAMPON ŠTAMPU .......................................................................................................................................... 261

55. POSTUPAK TAMPON ŠTAMPE -- ...................................................................................................................................................................................................... 266


56. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I OBLAST PRIMENE SITO ŠTAMPE ........................................................................................................................................... 274

57. MAŠINE ZA SITO ŠTAMPU ................................................................................................................................................................................................................ 276

58. POSTUPAK SITO ŠTAMPE .................................................................................................................................................................................................................. 279

ŠTAMPANJE II ................................................................................................................................................................................................................................................... 281

1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE KVALITETA ............................................................................................................................................................................. 282

2. SAVREMENI ASPEKTI POSLOVANJA, PROIZVODA I KVALITETA ........................................................................................................................................... 286

3. KVALITET KAO RELATIVNA KATEGORIJA. ................................................................................................................................................................................. 289

4. KARAKTERISTIKE KVALITETA I OCENA NJIHOVOG NIVOA ................................................................................................................................................... 293

5. KONTROLA KVALITETA .................................................................................................................................................................................................................... 299

6. ISTORIJSKI RAZVOJ UNUTRAŠNJE KONTROLE KVALITETA ................................................................................................................................................... 302

7. SPOLJAŠNJA KONTROLA KVALITETA ........................................................................................................................................................................................... 311

8. MENADŽMENT KVALITETOM .......................................................................................................................................................................................................... 314

9. KARAKTERISTIKE KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJE SE ODNOSE NA PRIPREMU: TAČNOST SADRŽAJA. LIKOVNO-GRAFIČKO

REŠENJE. ............................................................................................................................................................................................................................................... 317

10. KARAKTERISTIKE KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJE SE ODNOSE NA ŠTAMPANJE: OPTIČKA GUSTINA PUNOG TONA. ...................... 321

11. DENZITOMETRIJSKA MERENJA. ..................................................................................................................................................................................................... 325

12. MERENJE OPTIČKE GUSTINE SA SUVOG I SVEŽEG OTISKA .................................................................................................................................................... 329

13. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA IZGLED OTISKA – TONSKA VREDNOST RASTERA ................................ 333

14. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA IZGLED OTISKA – POVEĆANJE TONSKIH VREDNOSTI RASTERA

NA OTISKU ............................................................................................................................................................................................................................................ 336

15. UTICAJ LINIJATURE RASTERA NA POVEĆANJE TONSKE VREDNOSTI RASTERA NA OTISKU. ....................................................................................... 342

16. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA IZGLED OTISKA – RELATIVNI KONTRAST ŠTAMPE ............................. 345

17. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA IZGLED OTISKA – PREUZIMANJE BOJE (TRAPPING) ............................. 348

18. KARAKTERISTIKE KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA IZGLED OTISKA: SIVI BALANS. SIVOĆA BOJE

(GRAYNESS). GREŠKA TONA BOJE (HUE ERROR). ...................................................................................................................................................................... 350

19. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA IZGLED OTISKA – TAČNOST REGISTRA ................................................... 353

20. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA IZGLED OTISKA – ODSTUPANJE U BOJI ................................................... 356

21. SPEKTROFOTOMETRIJSKA I KOLORIMETRIJSKA MERENJA. .................................................................................................................................................. 358

22. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA IZGLED OTISKA – RASPON REPRODUKOVANIH TONSKIH

VREDNOSTI .......................................................................................................................................................................................................................................... 370

23. POJAVE DUBLIRANJA I POMICANJA U OFSET ŠTAMPI. ............................................................................................................................................................ 373

24. PRIMERI MERNIH KONTROLNIH TRAKA ...................................................................................................................................................................................... 377


25. SIGNALNI KONTROLNI ELEMENTI ................................................................................................................................................................................................. 381

26. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA – TAČNOST SADRŽAJA ........................................................................................................................ 385

27. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA DORADU I ŠTAMPANJE – TAČNOST DIMENZIJA ................................... 388

28. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA IZBOR MATERIJALA...................................................................................... 390

29. PARAMETRI KVALITETA GRAFIČKIH PROIZVODA KOJI SE ODNOSE NA DORADU .......................................................................................................... 393

30. STANDARDIZACIJA PROCESA GRAFIČKE PROIZVODNJE U DELU OD PRIJEMA I IZRADE FAJLOVA DO VIZUELNE KOMPARACIJE OTISKA

SA REFERENTNIM UZORKOM .......................................................................................................................................................................................................... 395

31. MOGUĆNOSTI AUTOMATIZACIJE KONTROLISANJA I REGULACIJE KARAKTERISTIKA KVALITETA OTISKA ........................................................... 402

32. NAČIN ORGANIZOVANJA ŠTAMPARIJE ........................................................................................................................................................................................ 409

33. OPLEMENJIVANJE OTISAKA ............................................................................................................................................................................................................ 432

34. DODATNI SISTEMI ŠTAMPARSKIH MAŠINA ZA OFSET ŠTAMPU. SUŠENJE OTISAKA ....................................................................................................... 440

35. BEZVODNI OFSET............................................................................................................................................................................................................................... 444

36. PODEŠAVANJE TAČNOSTI PODUŽNOG I POPREČNOG REGISTRA .......................................................................................................................................... 457

37. POMOĆNI SISTEMI U DUBOKOJ ŠTAMPI ....................................................................................................................................................................................... 460

38. KARAKTERISTIKE OTISAKA NAČINJENIH VISOKOM ŠTAMPOM I KARAKTERISTIČNE GREŠKE .................................................................................. 463

39. KARAKTERISTIČNE GREŠKE NA OTISCIMA NAČINJENIM OFSET ŠTAMPOM. .................................................................................................................... 475

40. KARAKTERISTIKE OTISAKA NAČINJENIH DUBOKOM ŠTAMPOM I KARAKTERISTIČNE GREŠKE ................................................................................ 483

41. ISO 9000: SISTEM KVALITETA .......................................................................................................................................................................................................... 490

42. SISTEM KVALITETA PSO ................................................................................................................................................................................................................... 498


1. Štampanje kao tehnološki postupak

1.1. Mesto i uloga štampanja

Mesto i uloga štampanja i štampanih prozvoda u savremenim komunikacijama prikazana je na sl. 1.1.

Slika 1.1 Mesto štampanih proizvoda i štampanja u savremenim komunikacijama (Izvor infomacija;

Priprema i obrada informacija; Ideje, sadržaj, oblikovanje; Obrada podataka; Elektronski mediji;

Originali, podaci; Štampani mediji, Produkcija; TV, radio; Internet; Elektronske publikacija na CD-u;

Multimedija; Distribucija; Uređaj za vizuelizaciju; Elektronske informacije; Priprema; Digitalna

štampaa; Konvencionalna štampa; Dorada; Odštampani proizvod; Distribucija; Naručilac, korisnik)


Opšta tehnološka šema grafičke proizvodnje, u kojoj postupak štampanja zauzima centralno mesto,

prikazana je na slici 1.2.

Slika 1.2 Opšta tehnološka šema grafičke proizvodnje (Izvori informacija; Klijenti, agencije, izdavači;

Originali, podaci; Proizvodni tok; Priprema za štampanje; Forme, podaci; Film, ploče; Lager;

Isporučilac; Potrošni materijal; Odštampane stranice, podaci; Boja, papir; Dorada; Odštampani

proizvod, podaci; Materijali; Ditributer; Korisnik, naručilac)


Mesto grafičke industrije u odnosu na druge industrijske grane prikazano je na slici 1.3.

PROSVETAPROSVETA- udžbenici

- sveske

PROSVETAPROSVETA- udžbenici

- sveske

SAOBRASAOBRAĆĆAJAJ-putne isprave

- vozne karte

SAOBRASAOBRAĆĆAJAJ-putne isprave

- vozne karte

INDUSTRIJAINDUSTRIJA-različita pakovanja

-poslovna dokumentacija

- obrasci

INDUSTRIJAINDUSTRIJA-različita pakovanja

-poslovna dokumentacija

- obrasci

EKONOMSKE EKONOMSKE

ISNTITUCIJEISNTITUCIJE- novac

- platne kartice

- čekovi

EKONOMSKE EKONOMSKE

ISNTITUCIJEISNTITUCIJE- novac

- platne kartice

- čekovi

IZDAVAIZDAVAŠŠTVOTVO- novine

- časopisi

- knjige

IZDAVAIZDAVAŠŠTVOTVO- novine

- časopisi

- knjige

OHTOHTOHTOHT

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAEIEIEIEI

MIMIMIMI

NHTNHTNHTNHT

PROPAGANDAPROPAGANDA- plakati

- leci

- katalozi

PROPAGANDAPROPAGANDA- plakati

- leci

- katalozi

Slika 1.3 Veza grafičke industrije sa ostalim industrijskim granama (izvor: prezentacija D. Ošap)


Grafička industrija je industrija koja pruža usluge drugim industrijskim granama i raznim oblastima

ljudske delatnosti. Bez proizvoda grafičke industrije ne može se zamisliti praktično ni jedna privredna,

obrazovna ili kulturno-umetnička aktivnost, a ako se uzme u obzir da je danas skoro sva ambalaža

štampana, onda se može reći da su štampani proizvodi prisutni svuda. Na primer, svaka kompanija koristi

poslovnu dokumentaciju (vizit-karta, memorandum, račun, otpremnica, radni nalog...). Svaka kompanija

koja želi da se promoviše štampa i distribuira propagandne materijale. Obrazovanje i kultura su još uvek

nezamislivi bez knjiga. Informisanje se još uvek u velikoj meri zasniva na štampanim medijima –

novinama i iulustrovanim časopisima. Svi koriste novac (koji je odštampan), ili plaćaju bezgotovinski,

karticama (koje su takođe odštampane), imaju ličnu kartu, a možda i pasoš, vozačku dozvolu ili

zdravstvenu knjižicu (takođe štampane). U prevozu pokazujemo vozne karte, koje su takođe odštampane...

Međutim, grafička industrija se ne može zamisliti bez drugih industrija:

Softverske (Adobe, Microsoft, Corel, Enfocus, softver za upravljanje i kontrolu procesa, softver za

praćenje poslovanja...);

Mašinske (projektovanje i izrada grafičkih mašina);

Elektronske (udeo elektronike u ceni grafičkih mašina danas može biti i 50%);

Poljoprivrede i šumarstva (izvor osnovne sirovine za izradu papira – celuloze);

Organska hemijska tehnologija (pigmenti, veziva, premazi, lepkovi...)

Neorganska hemijska tehnologija (pigmenti, punioci, kisleine, puferi, priprema vode...);

Inženjerstva materijala (razvoj grafičke tehnologije najčešće je povezan sa otkrićem novih

materijala; na primer, flekso štampa sa vulkanizacijom gume; ofset štampa je doživela procvat kada

je cink, kao osnova ofset ploče zamenjen aluminijumom; bezvodni ofset se pojavio kada je

primenjena silikonska guma koja, na određenoj temperaturi, nema afinitet za boju);

Energetike.


1.2. Mesto i uloga grafičkog inženjera

Grafički inženjer može raditi različite poslove:

Projektovanje novih pogona i proizvodnih procesa (kreativan rad, grafički inženjer-tehnolog ima

centralno mesto u projektnom timu, jer upravo on mora da postavi ceo proces i definiše polazne

parametre za druge projektante – klimatizacije, ventilacije, arhitekte, građevince, elektroinženjere,

mašince, ekonomiste...);

Usavršavanje postojećeg proizvodnog procesa, standardizacija (i ovo je kreativan posao, kojim bi

trebalo da se bavi svaki inženjer u proizvodnji);

Vođenje postojećeg proizvodnog procesa (ovo je odgovoran posao, da se svi postavljeni parametri

procesa održavaju u zadatim granicama, uz obezbeđivanje maksimalnog iskorišćenja postojećih

kapaciteta;

Zastupanje, prodaja (pre svega kao tehnička podrška prodaji, za prezentacije, instalaciju i obuku psle

prodaje sistema, ali često se dešava i da su inženjeri neposredno uključeni u trgovinu);

Rad u državnim ustanovama i telima, u strukovnim udruženjima ili nezavisnim agencijama

(ministarstva, carina, privredna komora, agencija za razvoj grafiček industrije...)

Rad u prosveti (srednje škole, praktična nastava na fakultetima);

Kontrola kvaliteta (razne službe za inspekciju, laboratorije za kontrolu kvaliteta po firmama, ili

nezavisne kontrolne laboratorije);

Naučno istraživački rad (najčešće podrazumeva dalje školovanje radi sticanja doktorata).


1.3. Štampanje kao tehnološki postupak

Tehnološki postupci su postupci dobijanja ili prerade materijala. Početni materijali mogu da se

dobiju neprerađeni ili u obliku poluproizvoda, da se oblikuju (promena oblika čvrstog tela), razdvajaju

(mlevenje ili sečenje), spajaju ili raslojavaju, kao i da im se menjaju osobine (procesi hemijske obrade).

Na ulazu u tehnološki postupak nalazi se uvek materijal (ili više materijala), a na izlazu prerađeni

materijal, odnosno proizvod (slika 1.3).

Slika 1.3 Opšta šema tehnološkog postupka

Primer jednostavnog tehnološkog postupka je razdvajanje čvrstog tela na dva dela, tj. sečenje. Takvi

jednostavni tehnološki postupci mogu se nazvati osnovnim operacijama. Ako se tehnološki postupak

sastoji od većeg broja osnovnih operacija, onda je to postupak izrade. Ovakvi složeni tehnološki postupci

uslovljeni su uzastopnim izvođenjem osnovnih operacija, i ostvaruju se različitim tehničkim sredstvima,

potrebnim za obavljanje postupka (postrojenja, mašine, uređaji).

Pri razmatranju nekog tehnološkog postupka mora se uvek postaviti pitanje broja i sadržaja osnovnih

operacija, kao i koja su pojedinačna tehnička sredstva (mašine) i sistemi (postrojenja) obuhvaćeni

postupkom.

Postupak štampanja je složen postupak u koji ulaze različiti materijali, koji se tokom proizvodnje

transformišu u štampane proizvode. U tom smislu su postupci štampanja tehnološki postupci kao što je

prikazano na slici 1.4.


Slika 1.4 Šema tehnološkog postupka primenjena na postupak štampanja

U opštem smislu pod pojmom otisak podrazumeva se sloj boje, jednom ili više puta nanet na

podlogu pomoću štamparske forme premazane bojom. Otisak se dobija dejstvom sile, pritiskivanjem. U

svakom postupku štampanja se koristi pritisak, ali između različitih postupaka štampanja postoje suštinske

razlike u vrsti i načinu primene pritiska.

Štampanje je tehnološki postupak i predstavlja postupak izrade štampanih proizvoda - otisaka, uz

korišćenje teksta i slika prema kvalitetu definisanom zahtevima naručioca. Pojedini postupci štampanja

su okarakterisani određenom vrstom i načinom izrade štamparskih formi, kao i određenom vrstom i

načinom postupka štampanja. Specifičnost pojedinih postupaka štampanja se ogleda u različitim

tehničkim sredstvima i različitim tehnološkim operacijama. Svaki postupak štampanja ima posebne i

karakteristične vrste štamparskih formi, štamparskih boja i načina nanošenja boja na štamparsku formu, a

sa ove na materijal podloge za štampanje.


2.Grafički proizvodi Proizvodi grafičke industrije mou se sistematizovati na razne načine, kao na pirmer prema jedinstvenoj

klasifikaciji proizvoda, grana i delatnosti bivšeg Saveznog zavoda za statistiku (grana 0134). Ova podela se

može predstaviti na sledeći način:

novine, časopisi i ostali povremeni listovi,

knjige i brošure (tekstualne knjige, atlasi, rečnici i dr.),

agitaciona i reklamna štampa (prospekti, programi, leci, plakati, etikete, geografske karte i sl,

obrasci i trgovačke knjige (sa različitim stepenom dorade),

školske i slične sveske (radne sveske, rečnici, papir za note, blokovi za crtanje i sl.),

jednobojni i višebojni štampani omotni papir i

ostali jednobojni i višebojni štampani proizvodi (osim ambalaže).

Osim napred navedenih, grafički inženjer ima značajno mesto i u proizvodnji ambalažnih proizvoda,

papirne konfekcije i dekorativnih materijala, koji su se po jedinstvenoj nomenklaturi SZS vodili u posebnoj

grupi, kao proizvodi Industrije za proizvodnju i preradu papira (grana 0124):

natron vreće, štampane i neštampane,

ambalaža od talas-kartona, štampana i neštampana,

papirna ambalaža tetrapak,

ostala papirna ambalaža,

kartonska ambalaža,

štampani proizvodi i ambalaža od aluminijumskih folija u kombinaciji sa polietilenom i papirom,

mehanografske kartice,


zidni tapeti od papira,

proizvodi od papira (koverte, blokovi, papirni kanap i sl.),

proizvodi od kartona i lepenke (albumi, registratori, fascikle),

papirna konfekcija (ubrusi, toaletni papir i sl.),

Knjiga se može definisati na nekoliko načina. Sa stanovišta grafičke dorade može se reći da je knjiga

celina koju sačinjava veći broj listova međusobno povezanih u knjižni blok i zaštićeno koricama. Sa nekog

drugog stanovišta se može reći da je knjiga materijalizovano, i na odgovarajući način umnoženo delo autora.

Brošura se može definisati na sličan način. Jedino po čemu se razlikuje od knjige je niži stepen

dorade. Postoji i definicija po kojoj se pod brošurom smatraju knjige manjeg obima (do 100 strana), bez

obzira na kvalitet dorade.

Periodika (Slika 2.1) je uobičajeni naziv za izdanja koja izlaze u pravilnim vremenskim razmacima, i

čija je trajnost ili aktuelnost, u glavnom, relativno kratka. Unutar ove grupe moguće je izvršiti podelu na

ilustrovana, stručna i novinska izdanja. Ilustrovana (revijalna) i stručna štampa predstavljaju periodične pub-

likacije, čiji obim obično ne prelazi stotinjak stranica, i koje se štampaju na kvalitetnijem papiru, sa većim

brojem ilustracija u boji. Novinska štampa predstavlja dnevnu ili nedeljnu, a ređe mesečnu publikaciju, koja

se sastoji od nepovezanog knjižnog bloka, najčešće štampanog u boji.

Plakat (slika 2.2) je štampani proizvod, namenjen isticanju na javnom mestu, koji se sastoji od jednog

lista odštampanog samo sa jedne strane, i to najčešće tehnikom visokog kvaliteta. Primenom savremenih

metoda sito štampe i digitalne štampe prave plakati koji u velikoj meri prevazilaze formate klasičnih

štamparskih mašina (bilboard). Plakati se mogu koristiti u propagande, informativne i edukativne svrhe.


Slika 2.2 Plakati

Prospekt po jednoj definiciji predstavlja brošuru manjeg obima, šivenu žicom kroz pregib, ili samo

višestruko presavijeni list, koji sadrži tekstualni prikaz i ilustracije objekta na koji se odnosi. Štampaju se

prospekti različitog kvaliteta, najraznovrsnijih propagandnih namena.

Katalog (slika 2.3) predstavlja sistematizovani spisak proizvoda, čija je prevashodna namena

olakšavanje kupovine. Katalozi se razlikuju po obimu, načinu izrade i stepenu dorade, počev od najjednos-

tavnijih jednolisnih, u jednoj boji, na papiru slabijeg kvaliteta, do onih najkvalitetnijih, višebojnih, povezanih

lepljenjem, kakve je, na primer, ranije četiri puta godišnje izdavao svaki bolji lanac robnih kuća na zapadu.

Danas su preovlađuju katalozi manjeg obima, ali sa mnogo većom frekvencijom izlaženja, u cilju promocije

akcija prodaje.


Slika 2.3 Katalozi

Letak predstavlja jednostavno odštampan list papira sa tekstualnom informacijom i predstavlja jedno

od najpoznatijih masovnih direktnih sredstava propagande uopšte.

Etiketa. Pod etiketom se podrazumeva natpisna cedulja, koja može biti lepljiva ili privesna. Etiketa

može biti prazna, namenjena upisivanju oznake, ili sa već odštampanim sadržajem.

Obrazac predstavlja štampani proizvod sa definisanim rubrikama-prostorom za upisivanje. Postoje

pojedinačni obrasci i formulari, ili povezani u sveske.

Sveske i ostali slični proizvodi (blokovska roba) namenjeni upisivanju beleški, sastoje se od više

povezanih listova čistog ili liniranog papira.

Omotni papir je zbirni naziv za papire namenjene omatanju različitih proizvoda, čija je namena da

zaštite omotani proizvod, i da, eventualno, posluže kao ukras.

U grupi ostalih proizvoda, koji ne predstavljaju ambalažu, nalaze se sledeći proizvodi: vrednosni

papiri (novčanice, ulaznice, kuponi, poštanske marke, obveznice i sl.), posetnice i razglednice. Ovaj spisak,

naravno, nije konačan, mogu mu se dodati kreditne kartice, higijenski papiri i drugi proizvodi (slika 2.4).


Slika 2.4 Kreditne kartice, štampana kola, vrednosni papiri, higijenski papiri

Štampana ambalaža (slika 2.5) predstavlja zbirni naziv za ambalažu koju proizvodi grafička

industrija. Tu spadaju razne kutije od debljeg papira, talas-kartona ili lepenke, papirne kese i sl. Međutim,

mnoge vrste ambalaže koje su takođe štampane, i to najčešće vrlo kvalitetno, ne bi se mogle smatrati

proizvodima grafičke industrije (limenke, boce, tube, kompleksni materijali).


Slika 2.5 Štampana ambalaža

Slika 2.6 Student okružen proizvodima grafičke industrije pred početak ispitnog roka


3.Postupak štampanja na štamparskim mašinama. Štampanje na mašini je faza rada, tokom koje nastaju otisci. Na mašini za štampanje iz tabaka,

štampanje traje od momenta ulaganja tabaka na sto za ulaganje do izlaganja i sušenja odštampanih tabaka.

Pod tokom štampanja se u tom slučaju podrazumeva tok jednog jedinog uloženog tabaka kroz mašinu za

štampanje. Kod mašina za štampanje iz rolne pod tokom štampanja podrazumeva se sličan proces, kod

koga se umesto tabaka posmatra deo trake koji odgovara jednom tabaku. Za vreme štampanja sledi jedan

za drugim niz radnji, koje obezbeđuju predviđeni redosled operacija.

Sa tehnološkog stanovišta štamparska mašina je skup tehničko-tehnoloških sistema, koji su

naznačeni na slici 2.1. Ako se slika 2.1 posmatra sa stanovišta proizvodnje jednog izdanja u tiražu od n

primeraka, onda u sistem ulazi štamparska forma samo jedanput, dok se štamparska boja, papir i energija

ulažu u sistem n puta.

Međutim, ako se funkcionisanje štamparske mašine posmatra sa stanovišta štampanja, tada se, na primer,

za tabačnu mašinu može ustanoviti sledeći redosled operacija u odnosu na jedan uloženi tabak (slika 2.2.

a). Postupak štampanja prikazan je načelno, pri čemu nisu uzeti u obzir tip mašine, zatim oblik, veličina i

vrsta podloge za štampanje, kao i drugi elementi koji mogu imati uticaj na redosled operacija.

Redosled toka štampanja na mašinama za štampu iz rolne može se prikazati na sličan način (slika

2.2.b). Potrebno je naglasiti da su za vreme rada bez zastoja (oštećenja) svi tehnički mehanizmi u funkciji.

Prema tome, u jednoj štamparskoj mašini u toku štampanja su svi uloženi tabaci u zahvatu, kako bi

prethodno opisani postupak mogao da se odvija neprekidno. Na jednoj zaklopnoj mašini, sa ručnim

ulaganjem, u toku se nalazi samo jedan uloženi tabak. U četvorobojnoj ofset mašini određene konstrukcije

može da se nađe i po 12 tabaka u pojedinim fazama redosleda procesa. Ako se želi pratiti jedan uloženi

tabak sve do njegovog izlaganja, onda bi bilo potrebno da cilindar načini 12 obrta, od kojih se samo u jed-


nom obavlja štampanje posmatranog tabaka u jednoj boji. Prema konstrukciji mašine u toku se može

nalaziti odgovarajući veći ili manji broj tabaka.

Ostvarivanje redosleda operacija prikazanih dijagramom na slici 2.2 omogućeno je funkcionalnim

grupama – sistemima mašine za štampanje.


4. Karakteristična obeležja postupka štampanja Grafički proizvodi se danas štampaju na razne načine, u primeni je veliki broj postupaka štampanja.

Da bi se mogao izabrati odgovarajući postupak štampanja za određeni grafički proizvod, neophodno je

definisati koja su to karakteristična obeležja postupka, i poznavati ih za svaki konkretan slučaj. Postupci

štampanja se razlikuju prema nameni, jer je, u skladu sa svojim osnovnim obeležjima, dati postupak za ne-

ke proizvode prikladan, a za neke nije.

Karakteristična obeležja postupka štampanja,na osnovu kojih se može sačininiti klasifikacija

postupka štampanja su:

Vrsta štamparskih formi;

Svojstva štamparskih boja;

Način nanošenja boje na štamparsku formu i podlogu;

Svojstva podloge.

Ova obeležja mogu se prikazati šemom na slici 1.1.

4.1. Vrste štamparskih formi

4.1.1. Reljefnost

Štamparske forme sastoje se od štampajućih i neštampajućih elemenata. Štamparske forme mogu biti

reljefne (izdignuti ili upušteni štampajući elementi), ravne ili sa otvorima (slika 1.2).


a) b)

c) d)

Slika 1.2 Štamparske forme za a) visoku, b) ravnu, c) duboku i d) sito štampu

Štamparske forme sa izdignutim štampajućim elementima koriste se u tehnici visoke (tipo i flekso)

štampe. Kod ove vrste reljefnih štamparskih formi, pri premazivanju štamparske forme, boja dospeva

samo na izdignute, odnosno štampajuće elemente. Osim toga, u fazi prenošenja boje sa štamparske forme

na podlogu, u dodir sa podlogom mogu da dođu samo izdignuti elementi. Međutim, bez obzira na sličnu

reljefnost, forme za tipo štampu su izrađene od tvrdog materijala, dok su forme za flekso štampu izrađene

od materijala koji je veoma sličan gumi. Iz ove razlike proizilaze i različite namene tipo i flekso štampe.

Tipo štampa je ranije bila dominantna za štampanje knjiga i novina, a danas za numeraciju i zlatotisak.


Flekso štampa je izuzetno pogodna za štampanje ambalažnih materijala, kojima se deformabilna

štamparska forma lako prilagođava i daje dobre otiske i na neravnim i hrapavim podlogama, kao što je

talas karton.

Štamparske forme sa udubljenim štampajućim elementima (ćelijama) primenjuju se u tehnici duboke

štampe. Prilikom prenošenja na štamparsku formu boja ispunjava ćelije, ali prelazi i na površinu

štamparske forme koja nije izgravirana (ili nagrižena), odnosno na neštampajuće elemente. Pre štampanja,

neophodno je skinuti višak boje sa neštampajućih elemenata. To se postiže nožem (rakelom), koji se nalazi

u dodiru sa štamparskom formom i koji sprečava da ispod njega prođe boja. Ona jedino može da se zadrži

u ćelijama, iz kojih u fazi štampanja prelazi na štamparsku podlogu.

Kod ravnih štamparskih formi štampajući elementi razlikuju se od neštampajućih po fizičko-he-

mijskim svojstvima. U prvom redu, to je hidrofilnost. Ravne štamparske forme se pre štampanja kvase

vodom, koja se zadržava na neštampajućim, hidrofilnim površinama. Zatim se na štamparsku formu

nanosi boja, koja prelazi samo na hidrofobne, štampajuće elemente. Ovakve štamparske forme koriste se

za ravnu, indirektnu (ofset) štampu.

Propusne štamparske forme izrađuju se na sitima, na kojima se odgovarajućim foto-hemijsko--

mehaničkim postupkom zapuše otvori na mestima koja odgovaraju neštampajućim elementima. Boja se

pomoću noža (rakela) potiskuje preko štamparske forme, i prolazi samo kroz otvore koji su ostali

nezapušeni. Propusne štamparske forme primenjuju se u tehnici sito štampe.

4.1.2. Geometrijski oblik

Štamparska forma postavljena na štamparsku mašinu može imati oblik ravne ploče ili cilindra. Ovaj

oblik štamparska forma može da dobije još u fazi izrade, ili tek po montiranju (slika 1.3).


a) b) c)

Slika 1.3 a) i b) Kliše za flekso štampu koji tek po montiranju dobija geometrijski oblik cilindra; c)

Cilndar za duboku štampu kome se površinski sloj gravira za svaki tiraž

Na zaklopnim i cilindarskim mašinama za tipo štampu, štamparske forme su u obliku ravne ploče

(slika 1.4 a), dok su na rotacionim mašinama svih tehnika štamparske forme u obliku cilindra (slika 1.4 b i

c).

a) b) c)


Slika 1.4 Štamparske formeu obliku: a) ploče za tipo štampu; b) cilindra za tipoštampu (više se ne

koristi); c) cilindra za duboku štampu

Štamparske forme za sito štampu mogu biti ili u obliku ravne ploče ili u obliku cilindra (slika 1.5).

a) b)

Slika 1.5 Štamparskaforma za sito u obliku: a) Ploče; b) cilindra

Štamparske forme za tampon štampu su u obliku ravne ploče (Slika 1.6).


Slika 1.6 Štamparske forme za tampon štampu u obliku ravne ploče od fotopolimerne kompozicije (levo)

i čelika (desno)

4.1.3. Materijal

U pojedinim postupcima štampanja mogu se koristiti štamparske forme od različitih materijala, što

veoma često bitno karakterše dati postupak štampanja. Tako, na primer, visoka štampa sa tvrdih formi

(koje se pod dejstvom sile koja se primenjuje u štamparskom sistemu zanemarljivo deformišu) naziva se

tipo štampa, i za nju se koriste boje većeg viskoziteta, koje se suše spontano, bez prinude. Međutim, u

drugoj varijanti visoke štampe, flekso štampi, koriste se forme koje se pod dejstvom primenjene sile

elastično deformišu u mnogo većoj meri (kao guma), i tečljivije boje koje je najčešće neophodno prinudno

sušiti.

Forme za ravnu ofset štampu se danas u najvećem broju slučajeva prve na anodno oksidovanoj

aluminijumskoj osnovi, preko koje se nanosi kopirni sloj. Anodni oksidni sloj predstavlja neštampajuće

elemente, koji se tokom štampanjana štamparskoj mašini kvase vodom, a kopirni sloj štampajuće elemente

koji se kvase bojom. Međutim, otkriće silikonske gume dovelo je do pojave bezvodnog ofseta, u kome se

koriste forme koje mogu biti izrađenena različitim osnovama ( aluminijum, folijaod plastične mase), ali su

neštampajući elementi u tom slučaju od silikonske gume, koja se na određenoj temperaturi ne kvasi

bojom, čak i kad nije prethodno okvašena vodom.

U sito štampi se koriste mrežice od poliestarskih, poliamidnih ili metalnih vlakana, i okviri od

drveta, legure aluminijuma ili čelika. Materijal za izradu mrežice bira se prema svojstvima grafičkih boja

sa kojima se štampa i prema preciznosti i finoći detalja koje treba odštampati. Koriste se poliamidne i

poliestarske mrežice, a ranije se u velikoj meri koristila pirodna svila. Za specijalne namene koriste

semrežice od metalnih niti.


U rotacionoj dubokoj štampi cilindri su višeslojni, osnova je od čelika, na koji su naneseni slojevi

nikla, bakra i hroma. Međutim, sa pojavom laserskih uređaja za graviranje, površinski sloj počinje da se

izrađuje i od keramičkih materijala.

U tampon štampi forme se prave od čelika (za veće serije i kada se zahteva viši nivo kaliteta otiska)

ili od polimernih materijala.

4.2. Štamparske boje

4.2.1. Sastav

Pojednostavljeno gledano, grafičke boje imaju sledeći opšti sastav:

Pigment. Čvrsta faza, usitnjena do čestica malih dimenzija, koja interaguje sa svetlošću i menja njen

spektralni sastav. Osim pigmenata, koriste se i bojila, koja predstavljaju tečnu fazu koja interaguje

sa svetlošću i pri tome menja njen svetlosni sastav.

Vezivo. Složen sistem koji se sastoji od smola, firnisa i rastvarača, čija je funkcija da održi čestice

pigment u dispergovanom stanju, a po nanošenju da formira čvrsti sloj koji će čestic pigmenta vezati

sa podlogom po kojoj se štampa.

Rastvarač. Dodavanjem rastvarača postiže se potrebna konzistencija i viskozitet grafičke boje, da bi

se omogućilo njeno nanošenje u izabranom postupku štampanja.

Aditivi. Razna sredstva koja poboljšavaju svojstva grafičkih boja, produžavaju njihov rok trajanja i

olakšavaju njihovu primenu u postupku štampanja.

Proizvođači grafičkih boja imaju na raspolaganju veliki broj komponenti iz svake od navedenih

grupa. Da bi grafička boja odgovarala nekom konkretnom postupku štampanja, izbor sastavnih

komponenti i definisanje njihovog udela u boji mora se obavti sa velikom pažnjom, uzimajući u obzir


svojsta štamparskog postupka. Od sastava boje (i postupka mešanja izabranih komponent) zavise reološka,

fizičko-hemijska i upotrebna svojstva grafikih boja.

Na primer, za štampanje na neupojnim podlogama, moguća su dva pristupa prilikom formulisanja

boje:

Napraviti boju sa većim udelom isparljivog rastvarača. U ovom slučaju štampa se postupkom koji u

sebi sadrži neku varijantu prinudnog termičkog sušenja otiska (IR zračenje, topli vazduh, sušenje

otvorenim plamenom).

Napraviti boju koja u svom sastavu ima monomere, oligomere i inicijator polimerizacije. U ovom

slučaju štampa se postupkom koji u sebi sadrži neku varijantu sušenja koje će inicirati

polimerizaciju prisutnih komponenti (UV zračenjem ili, mnogo ređe, termalno zračenje).

4.2.2. Reološka svojstva

Reološka svojstva predstavljaju ponašanje fluida prilikom tečenja. Ona se izražavaju koeficijentom

viskoziteta, koji, pojednostavljeno rečeno, izražava otpor fluida tečenju. Da bi flud počeo da teče,

neophodno je primeniti određenu silu, koja mora da savlada unutrašnje trenje između slojeva fluida. Da bi

fluid tekao većom brzinom (veći gradijent brzine), nephodno je primeniti veću silu, jer se unutrašnje trenje

(napon smicanja) između slojeva fluida povećava sa povećanjem gradijenta brzine. Koeficijent viskoziteta

predstavlja odnos između napona smicanja i gradijenta brzine.

Kod fluida koji se sastoje od jednostavnih, jednorodnih molekula, kao što su voda ili niži alkoholi,

koeficijent viskoziteta je konstantan u širokom opsegu gradijenta brzina. Međutim, grafičke boje nisu

jednostavni sistemi. One se sastoje od velikih, raznorodnih molekula i kod njih koficijen viskoziteta nije

konstantan, već se, najčešće, smanjuje sa povećanjem gradijenta brzine. Ova pojava se naziva tiskotropija.

Generalno, grafičke boje se prave u velikom opsegu vskoziteta, odnosno, od lako tečljivih, koje po


konzistenciji podsećaju na mleko, do pastoznih, koje po konzistenciji podsećaju na prirodni med izvađen

iz frižidera.

Za postupke štampanja kod kojih grafička boja treba da popuni sitne ćelje štamparske forme ili

aniloks valjka (duboka, flekso), moraju se koristiti boje nižeg viskoziteta. U slučaju da se koriste forme sa

izdignutim (tipo) ili štampajućim elementima u ravni (ofset), koriste se boje koje su viskoznije, odnosno

teže teku, da bi se posle nanošenja na površnu štampajućeg elementa zadržale na mestu na koje su

nanesene.

4.2.3. Fizičko-hemijska svojstva

Grafičke boje moraju da ispune i čitav niz uslova koji proizilaze iz izbora materijala za izradu delova

mašine sa kojima su ukontaktu, štamparske forme i same podloge po kojoj se štampa. Boja mora da kvasi

u određenoj meri sve delove koji je prenose iz bojanika do podloge, što znači da njen površinski napon

mora biti prilagođen upotrebljenim materijalima. Ovo se postiže izborom odgovarajućih komponenti

prilikom formulisanja grafičke boje.

Tako, na primer, boje za ofset štampu treba da kvase valjke u sistemu za boju, inače neće doći do

prenosa boje ka podlozi. Međutim,boja treba da kvasi i podlogu po kojoj se štampa, i to bolje od materijala

forme, kako bi prenos boje bio što veći.

Neke neupojne podloge, kao što su folije od polietilena, posebno su problematične što se tiče

prenošenja boje i sušenja otiska, bez obzira na formulaciju boje, pa se u sastav štamparske mašine mora

uvrstiti i uređaj koji će obavljati pripremu površine radi boljeg vezivanja boje.

4.3. Nanošenje i prenošenje boje

Pri različitim postupcima štampanja različito je i nanošenje boje na štamparsku formu i prenošenje

boje na materijal. Ove su operacije u uskoj vezi sa vrstom štamparske forme i štamparske boje.


Nanošenje boje na štamparsku formu može se izvesti:

razribavanjem pomoću valjaka (visoka i ofset štampa);

potapanjem štamparske forme u kupatilo sa bojom (duboka štampa) sa nožem, koji skida višak boje;

nalivanjem boje iz komore pod pritiskom, direktno (duboa tampa) ili indirektno, prvo na aniloks

kojiprenosi na formu (flekso); ivice komore obavljaju funkciju raklea koji sjkida višak boje;

nalivanjem boje (sito štampa).

Prenošenje boje na materijal može biti direktno ili indirektno. Indirektni postupci štampanja su:

ravna ofset štampa (indirektna ravna štampa),

tampon štampa (indirektna duboka štampa) i

suvi ofset (indirektna tipo štampa)

Postoje, ali su veoma malo zastupljene, i mašine za indirektnu duboku i flekso štampu.

U većini postupaka štampanja, boja se prenosi na podlogu unutar štamparske mašine, čime se dobija

otisak kao krajnji proizvod štampanja, posle čega ide na knjigovezačku doradu ili preradu. Međutim,

postoje i postupci kod kojih otisak načinjen u štamparskoj mašini predstavlja međuproizvod, odnosno

njegova namena je da posluži kao prenosilac informacije na krajnji proizvod. Takav otisak se naziva

preslikač. On je načinjen sa debljim slojem boje, na podlozi sa koje se boja lako skida pod dejstvom

temperature i pritiska, ili kada se otisak pokvasi. Takav preslikač se postavi na predmet nakoji treba

preneti boju, a zatim se primeni povišena temperatura i pritisak, ili se otiska prethodno ovlaži pa pritisne

na prdmet. Ovakav postupak štampanja naziva se transfer štampa. Tipičan primeri transfer štampe su:

preslikači za privremeno tetoviranje;

preslikači za dekorisanje odevnih predmeta

preslikači za dekorisanje posuđa.


Preslikači se najčešće štampaju postupkom sito štampe, jer se tako može dobiti najdeblji sloj boje, a

u novije vreme i digitalnom štampom.

4.4. Svojstva podloga

4.4.1. Geometrijski oblik podloge

Prema geometrijskom obliku, podloge za štampu mogu biti:

u obliku tabaka (papira, kartona) ili table (talas kartona, lima);

u obliku trake i

u proizvoljnom obliku.

Konstrukcija štamparske mašine je u velikoj meri određena upravo geometrijskim oblikom podloge,

o čemu će kasnije biti više reči.

Za štampanje podloge proizvoljnog oblika (upaljač, privezak, loptica, boca, olovka...) u obzir dolaze

postupci sito ili tampon štampe, dok za štampanje tabaka dolaze u obzir svi postupci.

Podloga u obliku rolne najčešće se štampa ofset, flekso i klasičnom dubokom štampom, a još uvek

se može naići i na mašine za tipo štampu etiketa iz rolne.

4.4.2. Upojnost

Podloge se grubo mogu podeliti na upojne i neupojne, što dalje određuje zbor grafičkih boja i

metoda sušenja otiska. Tako na primer, mašine za ofset štampu iz role se mogu podeliti na dve velike

grupe: novinske i akcidenične rotacije, koje se razlikuju pre svega po tome što tipična novinska rotacija

nema uređaj za sušenje, a akcidenična ima.


4.4.3. Fizička i mehanička svojstva podloge

Izbor postupka štampanja zavisni i od gramature i debljine debljine podloge za štamanje, kao i njene

krutosti. Tako na primer, i hromo karton i table lima se štampaju na tabačnim mašinama za ofset štampu.

Međutim, ove mašine se značano razlikuju po konstrukciji sistema za vođenje podloge i po tome što

mašine koje štampaju lim obavezno imaju sustem za sušenje.

Mašine koje su namenjene za štampanje izuzetno tankih ili izuzetno debelih podloga moraju biti

opremljene posebno konstruisanim sistemima za ulaganje i izlaganje, koji uzimaju u obzir svojstva

podloge.

4.5. Poređenje svojstava postupaka štampanja

Na osnovu kriterijuma koji su predstavljeni u prethodnim tačkama poglavlja 1, teoretski je moguć

velik broj kombinacija pomenutih kriterijuma. Međutim, u praksi nisu zastupljene sve moguće

kombinacije, već samo one koje su dokazale svoju svrsishodnost, funkcionalnost i praktičnost. Većina

takvih kombinacija prikazana je u tabeli 3.1

Karakteristike osnovnih postupaka štampanja u grafičkoj industriji su prikazane u tabeli 1.1.

Tabela 1.1 Obeležja osnovnih postupaka štampanja

Postupak štampanja Visoka štampa Duboka štampa Ravna štampa Propusna štampa

Štam-

parska

forma

Reljefnost Izdignuti štampajući

elementi

Udubljeni štampajući

elementi

Ravna Otvori u situ ili

šablonu

Geometrija Ploča, cilindar Klasična: cilindar

Tampon:ravna

Litografja: ploča

Klasični i bezvodni ofset:

cilindar

Ploča, cilindar



Materijal Tipo: Legure olova,

cink, čelik, fotopolimeri

Flekso: guma,

fotopolimeri

Suvi ofset: fotopolimeri

Klasična: Čelično jezgro +

Bakar, sa ili bez hromnog

sloja, ili keramički sloj za

graviranje laserom

Tampon: čelik, polimeri

Litografija: Kamen

Klasični ofset: Aluminijum

(ili PET) + kopirni sloj

Bezvodni ofset: Silikonska

guma, Polimer, Aluminijum

(ili PET)

Mrežica od svile, poli-

mernog materijala ili

metala, razapeta preko

metalnog okvira

Otvori u materijalu

šablona

Štam-

parska

boja

Sastav Pigment, vezivo,

rastvarač, aditivi

Pigment, vezivo, rastvarač,

aditivi

Pigment, vezivo, rastvarač,

aditivi

Pigment, vezivo,

rastvarač, aditivi

Reologija Tipo, suvi ofset: visoko

viskozne

Flekso: nisko viskozne

Klasična: nisko viskozne

Tampon: srednje viskozne

Visoko viskozne Srednje viskozne

Prenoše

nje boje

na

Formu Tipo, suvi ofset: razriba-

vanjem pomoću valjaka

Flekso: indiektno, preko

anilox valjka

Klasična: direktno, potapa-

njem ili nalivanjem boje

pod pritiskom, a zatim

skidanje viška rakelom

Tampon: nalivanjem boje

na formu a zatim skidanje

viška rakelom

Direktno, razribavanjem

pomoću valjaka

Indirektno, preko aniloks

valjka (KBA patent u jednoj

varijanti bezvodnog ofseta)

Nalivanjem u sito

Podlogu Tipo, flekso: direktno

Suvi ofset: indirektno

Klasična: Direktno Litografija: direktno

Klasičan i bezvodni ofset:

indirektno

Direktno

Transfer štampa

Podloge Oblik Tipo, suvi ofset: tabak,

traka

Flekso: tabla, traka,

cilindrični i konusni

predmeti

Tampon: indirektno Litografija: tabak

Klasični i bezvodni ofset:

tabak, traka

Sito štampa: tabak,

traka,proizvoljni oblik

Transfer: proizvoljni

oblik



Svojstva Tipo: upojne, savitljive

Flekso: Upojne, neupoj-

ne, savitljive, krute

Klasična: Upojne, neupoj-

ne, savitljive

Tampon: Upojne, neupoj-

ne, savitljive, krute

Upojne, neupojne, savitljive,

krute

Upojne, neupojne,

savitljive, krute


5. Sistemi štamparske mašine: sistem za vođenje podloge. Štamparska mašina predstavlja skup sistema koji obavljaju funkcije neophodne za dobijanje otiska i

njegovu eventualnu doradu. Rad ovih sistema je međusobno usklađen. U tehnološkom smislu sistemi

obavljaju različite operacije, čija je svrha dobijanje konačnog proizvoda štampanja -otiska. Međutim, rad

ovih sistema je međusobno usaglašen i sinhronizovan zahvaljujući pogonskom mehanizmu, koji

obezbeđuje potrebnu snagu za funkcionisanje mašine. Sistemi su sastavljeni od elemenata koji zajedno

obavljaju određeni zadatak (slika 5.1).

Slika 5.1 Načelna šema sistema u okviru štamparske mašine

Sve štamparske mašine poseduju tri sistema, i to:


sistem za vođenje podloge; sastoji se od uređaja za ulaganje 1 a), izlaganje 1 c) i transport između

pojedinih štamparskih sekcija 1 b);

sistem za boju (2) i

sistem za štampanje (3).

Kod štamparskih mašina različitih konstrukcija, mogu da budu prisutni i neki drugi sistemi, kao što

su:

sistem za vlaženje (4);

sistem za sušenje otisaka;

sistem za hlađenje papirne trake;

ili modifikovani sistemi, koji istovremeno imaju više funkcija, kao na primer:

sistem za štampanje, koji ima i funkciju transporta i usmeravanja podloge;

sistem za štampanje, koji objedinjuje i funkciju sistema za boju (duboka štampa).


U zavisnosti od osobina podloge definišu se zahtevi za organe vođenja podloge u štamparskoj

mašini. Na ulazu u organ za vođenje, materijal se nalazi u obliku tabaka ili rolne. Na osnovu toga su

izvedene šeme vođenja materijala (slika 5.2).

Konstrukcija ulaznog i izlaznog uređaja zavisi od oblika materijala (rolna ili tabaci) na početku i na

kraju sistema. Prema tome, na kraju štampanja materijal može biti u istom ili različitom obliku.

Postupak štampanja tabaka na tabačnoj štamparskoj mašini počinje razdvajanjem tabaka i završava

se slaganjem tabaka na stog (log, gomilu). U međuvremenu se odvijaju potrebne radne i kontrolne

operacije. Redosled operacija na tabačnoj mašini, potrebnih za tačno vođenje materijala, prikazana su

šematski na slici 5.3.


Slika 5.3 Protočni dijagram operacija sistema za vođenje materijala pri štampanju na tabačnoj mašini

Vođenje podloge kod mašina za štampanje i z tabaka izvodi se pomoću (slika 5.4):

stola za ulaganje (1);

transportne daske (2);


marki za ulaganje (prednje i bočne) (3);

zahvatnih sistema, lociranih na štamparskom cilindru (4);

međusekcijskih transportera (lančastih 5, ili sa dobošima i

izlagača (sa usisnim valjcima ili sa potiskivačem).

Slika 5.4 Načelna šema sistema za vođenje podloge u obliku tabaka kroz mašinu za štampanje

Redosled operacija na mašini za štampanje iz rolni, potreban da bi se ostvarilo tačno vođenje

materijala, šematski je prikazan na slici 5.5.


Slika 5.5 Protočni dijagram redosleda operacija pri vođenju podloge za štampanje na mašinama za

štampanje iz rolne

Vođenje podloge kod mašina za štampanje iz rolne (slika 5.6) postavlja drugačije tehničke zahteve i

uslovljava tehnička rešenja vođenja koja se razlikuju od onih kod mašina za štampanje tabaka. Za

razdvajanje materijala služi uređaj za odmotavanje, a za sakupljanje materijala uređaj za namotavanje, na

koji se namotava odštampani materijal.


Slika 5.6 Načelna šema sistema za vođenje podloge u obliku trake kroz mašinu za štampanje iz rolne;

Legenda uz sliku 13: uređaj za odmotavanje (1); štamparski sistem (2); valjci za vođenje i usmeravanje

(3);valjci za povlačenje trake (4); uređaj za namotavanje (5).

Besprekorno vođenje materijala tokom štampanja na mašinama za štampanje iz tabaka i rolni može

se postići:

preciznim razdvajanjem tabaka, odnosno odmotavanjem trake papira;

preciznim vođenjem podloge u obliku tabaka ili trake preko vodećih elemenata;

tačnim postavljanjem odštampanih tabaka na stog;

tačnim namotavanjem slojeva trake na rolnu;

održavanjem dozvoljenih granica tolerancije pri postavljanju podloge u štamparski sistem;

ravnomerim vođenjem podloge kroz sistem uz regulisano zatezanje;

pravilnim sakupljanjem tabaka pri izlaganju, odnosno trake pri ponovnom namotavanju.


Slika 5.7 Šematski prikaz funkcija koje ostvaruje sistem za vođenje podloge u obliku trake kroz mašinu

za štampanje iz rolne: 1) nosač rolne (postolje), 2) papučica kočnice, 3) doboš kočnice, 4) beskonačna

gumena traka za ubrzavanje rolne, 5) amortizer za kompenzovanje naglih promena zategnutosti trake,

6) otprašivač, 7) kondicioner,8) merenje zategnutosti trake dinamometrom


6.Sistemi štamparske mašine: sistem za boju. (Osnovna podela i funkcija sistema za boju. Opšti deo iz pitanja 5.)

Sistemi za boju prilagođeni su pre svega reološkim karakteristikama boja. Razlikuju se sistemi sa

dugim putem prolaska boje (za viskozne boje, sa većim brojem valjaka u sistemu, tipo i ofset štampa) i si-

stemi sa kratkim putem prolaska boje (za tečljive boje, sa manjim brojem valjaka u sistemu, za flekso i

duboku štampu).

Osnovni zadaci sistema za boju, prikazanog na slici 6.1, sastoje se u:

dugotrajnom lagerovanju boje u bojaniku 1;

doziranju boje, koja se prenosi preko sistema valjaka za boju (duktor 2, prenosni valjak 3) iz

bojanika na metalni prijemni valjak 4;

razribavanju boje i kratkotrajnom zadržavanju boje u sistemu valjaka; gumeni valjci – vezivači 5,

prenose boju od prijemnog valjka ka razribačima i između razribača 6, prema štamparskoj formi;

metalni valjci – razribači, imaju funkciju razribavanja boje; na slici je prikazan najjednostavniji

sistem sa jednim razribačem, međutim kod mašina za kvalitetniju štampu njihov broj je obavezno

veći;

nanošenju boje na štamparsku formu pomoću valjaka za nanošenje boje – premazivača 7, da bi se

nadoknadila utrošena boja koja je sa štamparske forme preneta na podlogu za štampanje.

Ako se posmatra jedno nanošenje boje na štamparsku formu u stabilnom postupku štampanja (u ko-

me nema promene nanosa boje na odštampanim tabacima), tada se može utvrditi da, posle otiskivanja slo-

ja boje na štamparsku podlogu, ostaje mali nanos boje (masa po jedinici površine) prilepljen za štampajuće

elemente. Na slici 6.2 je prikazano nanošenje novog sloja boje (2) pomoću elastičnog valjka (1), preko slo-

ja zaostale boje na štamparskoj formi (3).


Sloj zaostale boje na štamparskoj formi je tanji od sloja boje na valjku za nanošenje. Boja se sa

duktora prenosi na prenosni valjak, a ovaj je dalje prenosi do valjaka razribača. Kako sistem za boju po-

seduje veliki broj valjaka, to se debljina sloja boje, prelaskom sa jednog valjka na drugi, stalno smanjuje.

U sistemu se tako nalazi sloj boje određene, ali različite debljine na svakom valjku ponaosob (slika 6.1).

Na duktoru je sloj boje najveće debljine, a zaostali sloj boje na štamparskoj formi posle izvedenog

otiskivanja je najtanji. Ovo opadanje debljine sloja u sistemu za boju može se izraziti sledećom

nejednačinom:

h8 < h7 < h6 < h5 < h4 < h3 < h2,

gde je:

h8 - debljina sloja zaostale boje na štamparskoj formi pre nanošenja boje;

h7 - debljina sloja boje na valjku za nanošenje boje (premazivaču);

h6 - debljina sloja boje na metalnom valjku za razribavanje;

h5 - debljina sloja boje na gumenom valjku;

h4 - debljina sloja boje na prijemnom metalnom valjku;

h3 - debljina sloja boje na prenosnom gumenom valjku;

h2 - debljina sloja boje na duktoru.

Kako se od duktora dozirana masa boje unosi u sistem valjaka a određena masa boje prelazi na štam-

parsku formu, jasno je da je "proticanje" boje kroz sistem za boju upravljeno u smeru ka štamparskoj formi.

Nanošenje boje na štamparsku formu, doziranje, razribavanje i proticanje boje se sastoje od brojnih pojedi-

načnih operacija, koje su obuhvaćene složenom konstrukcijom sistema za boju.


Slika 6.3 Klasičan bojanik, nož, vijci za pode-

šavanje, duktor, prenosač i prijemni valjak

Slika 6.4 Sistem za boju u tipo štampi


Slika 6.5 Sistem za boju u flekso štampi (gumeni valjak

potpoljen u korito sa bojom, aniloks, cilindar forme)

Slika 6.6 Sistem za boju u dubokoj štampi


7. Sistemi štamparske mašine: štamparski sistem. Osnovna podela i funkcija štamparskog sistema. Zadatak sistema za štampanje u štamparskoj mašini je da boju, koja je iz sistema za boju naneta na

štamparsku formu, prenese na podlogu za štampanje pod dejstvom pritiska (slika 7.1). U većini postupaka

štampanja radi se o direktnom (neposrednom) prenošenju boje (direktno štampanje). Kod postupka ofset

štampe boja se prenosi indirektno (posredno, indirektno štampanje). Ove dve mogućnosti prenošenja boje

na materijal za štampanje prikazane su na slici 7.1, na kojoj je dat raspored i funkcije cilindara (radnih ele-

menata) sistema za štampanje. Primeri sistema za direktno i indirektno štampanje prikazani su na slikama

7.2 a), b), c) d) i e).

Kod direktnog štampanja za otiskivanje štamparske boje na papir, ili uopšteno, na materijal za štam-

panje, potrebno je odrediti silu, svedenu na jedinicu površine, koja se može prikazati kao napon ili pritisak

štampanja, p, N/m2.

Tipični rasponi pritisaka koji se ostvaruju u pojedinim postupcima štampanja su:

Tipo štampa 5 ÷ 15 MPa,

Flekso štampa 0,1 ÷ 0,5 MPa,

Ofset 0,8 ÷ 2 MPa,

Duboka 1,5 ÷ 5 MPa.


Slika 7.1 Sistemi za štampanje (ostvarivanje

pritiska) a) rotacioni, b) cilindrični i v)

zaklopni

Slika 7.2 Princip a) direktnog i b) indirektnog

štampanja; Legenda a): 1 - štamparska forma, 2 -

boja, 3 - papir, b): 1 - štamparski cilindar, 2 - ofset

cilindar, 3 - cilindar forme, 4 - valjci za boju, 5 -

papir, 4 - štamparski cilindar, 5 - cilindar forme, 6 -

valjci za boju.


a)

c)

e) b)

d)

Slika 7.3: a) Direktan postupak visoke (tipo) štampe; b) direktan postupak visoke (flekso) štampe; c)

direktan postupak duboke štampe; d) indirektan postupak ravne (ofset) štampe; e) indirektan postupak

duboke (tampon) štampe


Pritisak štampanja p nastaje kada radni element izrađen od materijala sa velikim Jungovim modulom

elastičnosti (metalni cilindar, metalna štamparska forma, štamparska forma od nestišljivog polmera za tipo

štampu) sabija radni element izrađen od materijala sa malim Jungovim modulom elastičnosti (elastičnua

pokrivka cilindra, fotopolimern forma za flekso štampu, ofset guma, tampon). Na slici 7.4 je prikazano

sabijanje elastične pokrivke cilindra za veličinu Δd u zoni pritiska širine z. Pritisak štampanja je na taj na-

čin funkcija sabijanja, izraženog preko veličine Δd, odnosno p = f(Δd). Ukoliko su deformacije pokrivke

elastične (povratne, nisu trajne), onda se može primeniti Hukov zakon, po kome se napon (naprezanje)

sabijanja u materijalu, σ, izračunava kao:

σ = E ∙ε,

pri čemu su E, GPa, Jungov moduo elastičnosti i ε, relativna deformacija materijala (apsolutna

deformacija podeljena sa početnom debljinom).

Ako se povećava sabijanje Δd, tada se za istu pokrivku, odgovarajuće uvećava i napon u materijalu,

odnosno pritisak štampanja.


8. Faze postupka štampanja: priprema za štampanje. Štampanje je samo jedan deo ukupnog grafičkog postupka dobijanja štamparskih proizvoda, ali

veoma značajan. Postupak štampanja kao složen postupak može se raščlaniti u sledeće faze:

priprema za štampanje,

podešavanje štamparske mašine,

kontinualno štampanje i

zaustavljanje mašine uz obračun izdanja (tiraža).

S druge strane, ove faze su, svaka za sebe, kompleksne. Da bi se bliže upoznao postupak štampanja,

potrebno je pristupiti njegovom daljem raščlanjivanju. Odgovarajuće radne operacije, određene na osnovu

navedene četiri osnovne faze su prikazane u tabeli 8.1.

Tabela 8.1 Faze postupka štampanja i radne operacije

Faze postupka štampanja

Priprema štampanja Podešavanje štamparske

mašine

Kontinualno

štampanje

Zaustavljanje

Opera-

cije

Preuzimanje i razrada

podataka za rad

Podešavanje sistema za boju Puštanje u rad,

dobijanje probnih

otiska i odobrenja za

početak štampanja

Obračun tiraža

Priprema štamparske

boje

Podešavanje sistema za ulaga-

nje, izlaganje i vođenje podloge

Zaustavljanje mašine

Priprema podloge za

štampanje

Podešavanje štamparskog

sistema

Oslobađanje mašine

(uklanjanje odštam-

panih proizvoda)


Operacije zavisne od

specifičnosti postupka

Specifičnosti postupka

štampanja

Kontinualno

štampanje

Nega mašine

Ove operacije postoje načelno u svim postupcima štampanja, nezavisno od tipa štampe, tipa primen-

jene mašine i načina nanošenja boje. Svaka operacija se može dalje raščlaniti u podoperacije, grupe

zahvata i u zahvate. Operacije pripreme štampanja mogu se delom izvesti i izvan štamparske mašine. Na-

čin podešavanja mašine je neposredno povezan sa tipom štamparske mašine, iz čega proizilazi karakter

radnih operacija, a odražava se i na kontinulno štampanje.

Po isteku određenog vremena završava se očvršćavanje otiska, tako što sloj boje postaje tvrd po

celoj debljini.

8.1. Priprema za štampanje

Priprema za štampanje obuhvata izvršavanje svih radova koji su vezani za pripremu štamparske

forme, boje, papira i drugih materijala, nezavisno od toga da li ove radove izvršava poslužilac određene

štampaske mašine, ili kvalifikovana pomoćna radna snaga.

Preuzimanje i prorada zadatka za štampanje obuhvata upoznavanje sa celokupnom dokumentacijom

koja sadrži sva uputstva za rad, skale štampanja, merne vrednosti, naloge za trebovanje materijala, kao i

radne dogovore sa saradnicima i poslovođom. Štampar već od preuzimanja zadatka za rad treba da se

priprema za novi zadatak, ne zanemarujući pri tom rad koji je u toku.

Priprema štamparske boje sastoji se u izboru boje, koja odgovara svojstvima podloge za štampanje.

Pri tom je neophodno obezbediti dovoljno boje za izvlačenje celokupnog tiraža. Preporučljivo je da se pri

projektovanju odeljenja za štampanje predvidi posebna prostorija za pripremu boja, u kojoj može da se

izvodi tačno odmeravanje i mešanje, pored ekonomičnog lagerovanja boje i pomoćnih materijala koji


odgovaraju predviđenom tiražu. U idealnom slučaju radna snaga treba da je kvalifikovana, tako da se ceo

postupak održava na potrebnom nivou. Pri pripremi i mešanju boja izvode se sledeće operacije:

mešanje dve ili više boja, sa ciljem da se dobije željena nijansa;

ubrzavanje procesa sušenja dodavanjem ubrzivača sušenja, da bi se dalja obrada tiraža vremenski

skratila;

dodavanje pomoćnih sredstava radi regulisanja viskoznosti boje, kako bi se ona sa štamparske forme

pod optimalnim uslovima prenosila na papir ili neku drugu podlogu.

Priprema materijala za štampanje obuhvata preuzimanje štamparskih podloga iz magacina u

proračunatoj masi, i njihovo kondicioniranje ili aklimatizovanje pre postavljanja na mašinu. Da bi se

štampanje odvijalo pod optimalnim uslovima papir se mora prilagoditi klimi u radionici, jer inače može

doći do pojave različitih tipova grešaka u štampi, kao što su čupanje vlakana papira, statičko naelektrisanje

podloge ili nepoklapanje otisaka boja. Tehničke mogućnosti pripreme papira za štampanje određene su

visokokapacitetnim uređajima za brojanje, uređajima za vešanje papira (koji mogu biti i poluautomatski),

kao i uređajima za klimatizaciju i vlaženje vazduha.


9. Faze postupka štampanja: podešavanje štamparske mašine. (Uvod kao iz pitanja 8.)

U podešavanje štamparske mašine spadaju svi radovi koji su potrebni da se mašina pripremi za

kontinualno štampanje. U ofset štampi, na primer, ovi radovi počinju sa nameštanjem novih štamparskih

formi za štampanje. Slično se postupa i sa sistemom za boju. Posle završetka štampanja tiraža, mašina i

njeni radni delovi se čiste, podmazuju i pripremaju za izvlačenje novog tiraža u okviru kontinualnog rada.

Podešavanje sistema za boju se sastoji od sledećih operacija:

nameštanja i podešavanja valjaka za boju;

punjenja bojanika sa pripremljenom štamparskom bojom;

regulisanja debljine sloja boje na duktoru podešavanjem vijaka;

podešavanja debljine sloja boje na valjcima za boju pri transportu iz bojanika.

Nanošenje boje na štamparsku formu podešava se valjcima sistema za boju da bi se postigao op-

timalan kvalitet odštampanog tabaka i da prenošenje boje u svim tačkama sistema bude stabilno.

Ovi zadaci tokom podešavanja mašine odgovaraju tipo- i ofset štampi. Međutim, kod duboke, sito i

flekso štampe ovi radni zadaci se obavljaju na nešto drukčiji način, u zavisnosti od konstrukcije sistema za

boju i svojstava boje.

Podešavanje sistema za vođenje tabaka se sastoji od sledećih operacija:

podešavanja stola za ulaganje na odgovarajući format (graničnici, priključak za usisavanje) i

postavljanja tabaka za štampanje tiraža ili jednog njegovog dela na sto za ulaganje;

podešavanja sistema za razdvajanje tabaka (savijanje, transport, duvanje i usisavanje vazduha);

podešavanja organa za vođenje tabaka preko stola za ulaganje;

podešavanja organa za pozicioniranje tabaka u momentu zahvatanja od strane štamparskog cilindra;


probnog vođenja papira, kontrole i korekcije na organima za vođenje.

Podešavanje sistema za štampanje se sastoji od sledećih operacija:

zamene obloge cilindara, odnosno gumene trake;

postavljanja štamparske forme (ploče ili cilindra) na cilindar forme ili osnovnu ploču;

podešavanja pritiska štampanja;

izrade probnih otisaka za kontrolu nanosa boje, pritiska štampanja i za korekturu.

Ova četiri radna hoda se ponavljaju kod postavljanja svake nove štamparske forme. Ako su oni

temeljito i brižljivo izvedeni, pri kasnijem kontinualnom štampanju neće biti problema ni grešaka.

Utrošak vremena za podešavanje mašine ne sme biti veliki, jer od toga zavisi proizvodnja obračunata

u jedinici vremena. Prema tome, štamparski radnik ima odlučujući uticaj na visoku produktivnost rada ako

stručno, brzo i sigurno, prema odgovarajućem redosledu i sa određenim iskustvom priđe rešavanju

zadatka. Utrošak vremena za pripremu zavisi bitno i od konstrukcije mašine.

Podešavanje organa za vođenje mora da se izvede u nekoliko zahvata. Razumljivo je da utrošak

vremena za podešavanje zavisi i od opremljenosti mašine prikladnim alatima. Ukoliko se u štampariji na

određenoj mašini štampa neko izdanje sa više od jedne štamparske forme, tada se znatno skraćuje vreme

pripreme i podešavanja, jer celokupna priprema za postavljanje svake sledeće forme ne mora da se izvodi

u istom obimu kao za prvu štamparsku formu. Na primer, ako se ne menja format izdanja, pri promeni

štamparske forme često nije potrebno dodatno podešavanje uređaja za ulaganje.

Podešavanje mašine u najvećoj meri zavisi od postupka štampanja i njegovih specifičnosti. Kod ofset

štampe je po izvršenju navedenih radnih zadataka podešavanje uglavnom završeno. Podešavanje sistema za

vlaženje je u radnom i organizacionom smislu povezano sa podešavanjem sistema za bojenje. Takođe,

neophodno je izvršiti pregled mašine, a ako je potrebno, i korekciju štamparske forme. Kod visoke štampe


podešavanje mašine je radna faza koja uključuje i naknadna podešavanja. Prema postupku štampanja u

pripremi mogu biti potrebni i drugi radni zadaci.

Po pravilu, podešavanje mašine se završava izradom malog broja probnih otisaka, koji služe za finu

korekturu funkcija pojedinih grupa ili dalje tehničko podešavanje (na pr. bočne marke). Broj probnih

otisaka treba da je što manji, odnosno potrebno je u svim fazama smanjiti otpadak papira.

Uzorak (odobreni otisak) predstavlja odštampani tabak iz faze puštanja mašine u rad na kome više

nema označenih nedostataka. On služi za poređenje i praćenje kvaliteta štampe u kontinualnom štampanju,

i zato mora da bude potpisan od strane ovlašćenog lica (poslovođe). Zatim sledi podešavanje brojčanika za

odbrojavanje odštampanih listova prema zadatom tiražu.


10. Faze postupka štampanja: kontinualno štampanje. (Uvod kao iz pitanja 8.)

Pod ovim se podrazumevaju svi oni radovi koji se obavljaju od trenutka kada se dobije odobreni

tabak, pa do završetka izrade potrebnog broja primeraka.

Dobijen probni otisak predstavlja odštampani tabak iz faze podešavanja mašine, na kome više nema

označenih nedostataka. On služi za poređenje i praćenje kvaliteta štampe u kontinualnom štampanju, i zato

mora da bude potpisan od strane ovlašćenog lica (poslovođe). Pre puštanja mašine u kontinualni rad

podesi se brojčanik za odbrojavanje odštampanih listova na nulu.

Puštanje mašine u rad treba obaviti u što je moguće kraćem roku, čime se ostvaruje visok vremenski

učinak.

Kontinualno štampanje može da traje i više dana, u zavisnosti od tiraža. Zato je potrebno da se

izvlačenje tiraža planira tako da se ne prekida kada jednom počne. Zastoji mogu da nastanu samo ako je

potrebno dopremiti novi materijal (tabake ili rolne), i to u slučaju ako nema uređaja za kontinualnu

zamenu i dodavanje materijala. Prekidi u radu su mogući tokom štampanja ako je:

potrebno oprati valjke od prašine nataloženih vlakanaca papira;

došlo do prekida trake ili poremećaja u radu sistema za ulaganje tabaka;

došlo do kvara mašine ili habanja štamparske forme.

Svaki prekid u štampanju treba što pre otkloniti jer neposredno utiče na produktivnost, a novo

puštanje u rad mora da se izvede bez greške koja može da proistekne od naknadnog podešavanja radnih

elemenata mašine. Zato je veoma važno da se mašina kontroliše tokom kontinualnog rada, što se izvodi uz

potrebno tehnološko i tehničko iskustvo.


Kontrolni radovi štampara uključuju i praćenje kvaliteta otisaka, čime se omogućava da se uz

odgovarajući kvalitet održi visok učinak. To zahteva stalno vođenje kontrole rada radnih elemenata mašine

i po potrebi, njihovo podešavanje.


11. Faze postupka štampanja: zaustavljanje mašine. (Uvod kao iz pitanja 8.)

Izvršenje zadatka štampanja i zaustavljanje mašine moraju se planirati još u toku štampanja, da bi do

preuzimanja sledećeg zadataka mašina bila što kraće vreme izvan pogona.

Završetak štampanja uslovljen je odštampanim tiražom. Pored tiraža pojavljuje se i otpadak koji

zavisi od visine tiraža, broja boja, težine zadatka i obima rada u daljoj doradi (prema tabelarnim

podacima). Pristupanjem obračunu tiraža pravi se bilans između potrebnog tiraža i podatka brojčanika,

kada se od njega oduzme otpadak nastao u toku izrade. Obračun se zaključuje sa isporukom tiraža.

Skidanje štamparske forme i nega mašine obuhvataju sledeće radove:

pranje i skidanje štamparske forme (ploče ili cilindra);

pražnjenje bojanika i pranje celog sistema za bojenje;

skidanje obloga ili gumene trake;

čišćenje mašine;

sređivanje radnog mesta.

Negu štamparske mašine i ostalih uređaja i aparata potrebnih za štampanje ne treba mešati sa redov-

nim održavanjem, odnosno tekućim opravkama. Nega obuhvata radove koji omogućavaju da štamparska

mašina u svakom trenutku bude spremna za štampanje tiraža. Za negu mašine zadužen je mašinista, koji u

okviru svog redovnog posla održava čistoću mašine, brine o podmazivanju, vrši zamenu ofset gume,

pokrivke i ostalih delova za čiju je zamenu ovlašćen. Nega može znatno da utiče na vreme i cenu

održavanja i opravke.


Održavanje mašine obavlja se u vremenskim intervalima koje je predvideo proizvođač, ili prema

potrebi, u slučaju kvara. Održavanjem mašine obuhvaćeni su kontrola, zamena i podešavanje radnih

delova mašine.

Redovno održavanje i nega omogućavaju nesmetano kontinualno štampanje. Štampar, pomoćno

osoblje i rukovodeći personal odgovarajućim merama stalno održavaju pogonsku pripremljenost mašine i

produžavaju radni vek i iskorišćenje mašine i uređaja. Kako štamparske mašine spadaju u skupu opremu,

to je neophodno strogo poštovati propise i uputstva za rukovanje koja daju proizvođači mašina.

Na slici 11.1. su hronološkim redom prikazani zadaci, kako ih štampar izvršava. Zadaci pripreme

štamparske boje i podloge za štampanje mogu izvode se i izvan mašine i u vreme dok je mašina još

zauzeta tekućim zadatkom. Ostali zadaci obavljaju se direktno na mašini.

Dati dijagram obuhvata kontrole i ispitivanja, koja su neophodna da bi se utvrdilo da li je svaki

pojedinačni zadatak izveden ispravno. Tek kada je zadatak potpuno završen, može se početi sledeći.

Radni proces za izvršenje zadatka štampanja na štamparskoj mašini je prikazan u idealizovanom

obliku. Uslov za ovakvo ispunjenje zadatka je da je priprema za štampanje već izvedena izvan mašine od

strane kvalifikovanog osoblja.

Pravougaonicima su predstavljeni radni zadaci koji se u određenom trenutku prekidaju ispitivanjima

i kontrolom. Ako potrebni uslovi nisu ispunjeni, mašina se zaustavlja dok se uslovi u potpunosti ne ispune.

Načelno postavljen radni tok na dijagramu, sveden na radne zadatke, važi za sve postupke štampanja i

ponavlja se pri svakom novom zadatku štampanja, koji treba da se izvede na mašini.


Slika 11.1 Protočni dijagram realizacije zadatka pri štampanju na štamparskoj mašini


12. Štamparski tabak/arak, osnovni elementi. Štamparski tabak se može definisati kao:

pravougaoni komad papira namenjen štampanju ili odštampan pomoću štamparske mašine

tabak od 16 stranica (ova definicija se koristi kao jedinica mere, na primer: »knjiga od 10 tabaka«

znači: »knjiga od 160 stranica«).

Autorski tabak predstavlja jedinicu mere za obračun rukopisa, koji odgovara količini teksta od 16

prosečnih stranica sa 40 redova i prosečno 50 znakova (uključujući i razmaknice i interpukciju) i jednom

redu - ukupno 32000 znakova.

Broj stranica na štamparskom tabaku zavisi od:

odnosa dimenzija tabaka i stranice i

broja i načina savijanja.

Raspored stranica na štamparskom tabaku zavisi od:

načina sakupljanja tabaka (tabak na tabak ili tabak u tabak, slika 12.1);

broja i redosleda savijanja tabaka (unakrsno ili paralelno, jednom, dva, tri ili četiri puta).


7

a) b)

Slika 12.1 Način sakupljanja tabaka: a) tabak u tabak; b) tabak na tabak


Tabela 12.1 Veza između broja savijanja i broja stranica na štamparskom tabaku

Broj i način savijanja tabaka Broj stranica

jedno savijanje 4

dva paralelna savijanja na trećinu 6

dva paralelna ili unakrsna savijanja na 1/2 tabaka 8

prvo na 1/3 tabaka

drugo paralelno na 2/3 tabaka

treće unakrsno

12

tri unakrsna 16

prvo na 1/3 tabaka

drugo paralelno na 2/3 tabaka

treće unakrsno

četvrto unakrsno

24

prvo na 1/2 tabaka

drugo paralelno

treće unakrsno

četvrto unakrsno

32

četiri unakrsna savijanja 32

Preporučuje se uvek kad je to moguće primenjivati unakrsno savijanje.

Broj savijanja zavisi i od mehaničkih svojstava papira, a pre svega od debljine ili gramature papira

(tabela 12.2).


Tabela 12.2 Zavisnost broja savijanja od gramature papira

Gramatura, g/m2 Najveći broj savijanja

do 60 4

70-150 3

preko 150 2 paralelna

Osnovni elementi štamparskog tabaka su:

format

redosled stranica; redosled stranica na štamparskim tabacima zavisi od načina sakupljanja (tabak na

tabak ili tabak u tabak).

U slučaju kada se sakuplja tabak na tabak:

- prvi tabak sadrži stranice od 1 do n,

- drugi od n+1 do 2n,

- treći od 2n+1 do 3n i

- k-ti tabak od (k-1)n+1 do kn itd,

pri čemu je n broj stranica na štamparskom tabaku.

U slučaju kada se sakuplja tabak u tabak, na tabak staje n stranica i cela knjiga ima m tabaka:

- prvi tabak sadrži stranice od

0n/2+1 do 1n/2 i 5n/2+1 do 6n/2,

- drugi tabak od 1n/2+1 do 2n/2 i 4n/2+1 do 5n/2,

- treći tabak od 2n/2+1 do 3n/2 i 3n/2+1 do 4n/2,

- k-ti tabak od (k-1)n/2+1 do kn/2 i (2m-k)n/2+1 do (2m-k+1)n/2

- m-ti tabak od (m-1)n/2+1 do mn/2 i mn/2+1 do (m+1)n/2.


raspored i orijentacija stranica

ugao ulaganja u štamparsku mašinu (grafički ugao); pod grafičkim uglom podrazumeva se ugao

tabaka obrezan na vrednost 90 sa najvećom mogućom tačnošću pre početka štampanja; tabak se

tokom daljeg procesa rada uvek ulaže tim uglom u štamparsku mašinu.

ugao ulaganja u mašinu za savijanje; ugao ulaganja u mašinu za savijanje treba da se poklapa sa

grafičkim uglom; ukoliko se tabak pre ulaganja u mašinu za savijanje raseca, onda se bira ugao

između linije rasecanja i jedne ivice tabaka koja formira grafički ugao.

linije i redosled savijanja; linja savijanja predstavlja mesto na kome se savija tabak; na šemama se

označava dvostrukom punom linijom; u slučaju više savijanja potrebno je rimskim brojem označiti

prvo drugo i treće savijanje.

linija poveza (linija poslednjeg savijanja)

linija rasecanja; linija rasecanja označava mesto na kome se tabak seče na dva dela ili obrezuje; na

šemama se označava isprekidanom linijom.

oznake formata stranice (tzv. cajtne), po kojima se obrezuje gotov proizvod

leđna oznaka predstavlja mali pravougaonik koji se postavlja između prve i poslednje stranice na

svakom tabaku. Međutim, na svakom sledećem tabaku njen položaj je nešto niži, tako da kada se svi

tabaci sakupe, leđne oznake formiraju neprekidnu liniju. Namena leđne oznake je kontrola tačnosti

redosleda sakupljanja tabaka.

signatura (broj tabaka i drugi podaci od značaja za upravljanje i kontrolisanje proizvodnje)

paseri

oznake boja

pojas za grajfer i klin

signalni kontrolni klinovi


merni kontrolni klinovi

oznake za kontrolu rada bočne marke

Štamparski tabak šematski je prikazan na slici 12.2.

12.2 Šematski prikaz štamparskog tabaka


13.Kriterijum odabira papira za izradu pojedinih grafičkih proizvoda ili dijelova tih proizvoda. Postoji nekoliko definicija formata:

sirovi format predstavlja dimenzije lista papira ili format neobrezanog knjižnog bloka;

format knjige jednak je veličini korica;

format stranice jednak je veličini lista u knjizi ili novinama; treba ga razlikovati od površine pod

slogom;

uzdužni format (portret) je format lista koji stoji na kraćoj strani;

položeni format (lendskejp) je format lista koji stoji na dužoj strani.

Format papira koji štamparije nabavljaju se, u većini slučajeva, razlikuje od formata izdanja ili

grafičkog proizvoda. Bez obzira da li se štampaju tabaci ili rolne papira, određeni deo papira otpada kao

tehnološki višak.

Pravilan izbor polaznog formata papira je veoma značajan za izbor najpovoljnije varijante izrade

konkretnog izdanja. Pri izboru polaznog formata neophodno je uzeti u obzir racionalnost iskorišćenja

sirovine, opreme i radne snage, kao i tehnološke zahteve.

Tehnološki zahtevi koji utiču na izbor polaznog formata za konkretno izdanje mogu biti:

zahtev da pravac vlakanaca papira u gotovom proizvodu bude u specifičnom položaju; kod knjige

vlakanca treba da budu orijentisana paralelno leđima; kod etiketa, koje se lepe na ambalažu

cilindričnog oblika, vlakanca treba da budu orijentisana paralelno osi cilindra;

zahtev da tabaci koji se štampaju u ofset tehnici dospevaju na štamparsku mašinu vlakancima

orijentisanim paralelno osi cilindra;

zahtevi koji proizilaze iz obima i formata izdanja;


način dorade odštampanih tabaka (zahtev da na polazni format stane tačno određen broj stranica

gotovog izdanja) na primer, ako se tabaci posle štampanja savijaju tri puta unakrsno, onda na svaki

tabak mora da se smesti po 16 strana.

Ukoliko za određeno izdanje neki od zahteva deluju suprotno, treba proceniti koji zahtev ima veći

značaj. Na primer, ukoliko određeni polazni format daje manji tehnološki otpadak, ali ne obezbeđuje

pravilan pravac vlakanaca papira u gotovom proizvodu, treba utvrditi da li je pravac vlakanaca važan za na-

ručioca, i da li će proizvod uopšte moći da se koristi ukoliko se prednost da ekonomskom kriterijumu.

Izbor polaznog formata papira treba treba pažljivo izvršiti, bez obzira da li se radi o stalnom ili

povremenom poslu. Time se mogu ostvariti znatne uštede u vremenu i materijalu, i postići niža cena

proizvoda, što povećava konkurentnost štamparije.

Kod štampe tabaka izbor optimalnog polaznog formata svodi se na izbor između redova A i B. For-

mati C i D se ređe sreću, i njih bi bilo neophodno posebno poručivati iz fabrike papira, što bi bilo opravdano

samo u slučaju štampanja izdanja formata C, velikog tiraža i obima, ili za periodična izdanja.

Standardno definisanje formata papira zaniva se na sledećim postavkama:

odnos dužina strana pravougaonika svih formata je stalan,

polovljenjem većeg formata dobija se format sa istim odnosom dužine stranica i

mere se zasnivaju na SI sistemu mera.

Konkretno, duža stranica se prema kraćoj odnosi uvek kao:

2

2 =

M

m

Slovo u nazivu formata označava red formata, a broj razred. Razred formata je jednak broju

polovljenja koji je neophodan da bi se od nultog razreda dobio dati. Svaki red počinje formatom standardom

određene površine.


Površina formata A0 iznosi tačno 1 m2. Površina formata B0 predstavlja geometrijsku sredinu površine

A0 i 2A0:

000 AAB P P 2 = P

Površina formata C0 predstavlja geometrijsku sredinu površine formata A0 i B0.

Slika 15.1. Formati papira: a) Dimenzije osnovnih i dopunskih redova; b) Podela osnovnog formata na

razrede

Papir se standardno isporučuje u razredu 1. Razred 0 mora se posebno poručiti. Manji formati dobijaju

se sečenjem papira u samoj štampariji.


Kod štampanja iz rolne izbor polaznog formata svodi se na izbor najpovoljnije širine rolne. Ovaj

podatak se najčešće definiše još tokom projektovanja štamparije, kada je neophodno uskladiti format izdanja,

štamparske mašine i papira. Za štampanje dnevnih novina, na primer, predviđeno je nekoliko varijanti, u

zavisnosti od obima izdanja.

Tako se, na primer, novine od 32 strane mogu odštampati iz dve rolne, čije se trake spajaju, seku i

savijaju. Međutim, ukoliko je potrebno odštampati izdanje od 40 stranica, tada je neophodno da se uz dve

rolne, od kojih svaka nosi po 16 stranica, odštampa još jedna, dvostruko dvostruko uža rolna, koja nosi osam

stranica.

Polaznu osnovu za proračun količine papira neophodne za izradu određenog grafičkog proizvoda

predstavljaju sledeći činioci:

karakteristike izdanja (obim, tiraž, broj boja);

usvojen polazni format i

normativi koji propisuju dozvoljeni tehnološki otpadak za štampanje i doradu određenog broja

primeraka ( prilog: normativi za utrošak papira).

Tehnološki otpadak nije moguće izbeći, ali se primenom savremenih metoda i pažljivim i odgovornim

radom može svesti na najmanju moguću meru. Tehnološki otpadak se javlja u sledećim fazama grafičke

proizvodnje:

pripremi polaznog formata za štampu (sečenje tabaka na manji format, čišćenje rolne papira od

površinskih delova, oštećenih prilikom transportovanja);

pripremi mašine za štampanje; na početku rada neophodno je podestiti veći broj činilaca, kao što su

pritisak štampanja, tačnost registara, ujednačenost nanosa boje, karakteristike boje i pomoćnih

sredstava, izbor optimalnog režima ulaganja i štampanja papira; tokom podešavanja mašine dobijaju

se otisci koji ne zadovoljavaju tražene kriterijume kvaliteta, i zbog toga moraju da se odbace; ovo je


posebno izražen problem kod starijih višebojnih mašina za štampu iz rolne, kod kojih se tokom

podešavanja utroši više stotina metara papirne trake; najsavremenije štamparske mašine sa

kompjuterskim vođenjem procesa obezbeđuju podešavanje svih parametara u prvih desetak ciklusa;

štampanju tiraža; tokom štampanja može doći do zastoja usled nepravilnosti u radu uređaja za

ulaganje i transport papira, neujednačenih karakteristika papira ili loše pripremljenosti papira (nije

rastresen, klimatizovan i razelektrisan), zaprljanosti forme ili ofset presvlake; otisci na oštećenom

papiru se nikako ne mogu upotrebiti; pored toga, često je, posle zastoja, potrebno određeno vreme

da rad mašine postane stabilan i da se dobiju kvalitetni otisci, pa se i usled ovoga javlja tehnološki

otpadak;

doradi; za mnoge doradne operacije neophodno je predvideti dodatak za pripremu operacije, ili

usled očekivanih zastoja u radu; dodadatak se obavezno mora predvideti za operacije sečenja,

savijanja, šivenja, lepljenja i koričenja.

U tabačnoj štampi najpraktičnije je da se utrošak proračunava i izražava brojem polaznih tabaka. Tek

kada se utvrdi konačan broj potrebnih polaznih tabaka, treba izračunati njihovu masu, i u krajnjem slučaju

cenu.

Za proračun broja tabaka polaznog formata može da se primeni sledeća opšta jednačina:

) k + 1 ( bs

O T = bsti i

n

1=i

gde su T, -, broj kvalitetnih primeraka (tiraž izdanja), O, obim izdanja (broj stranica) i bs, -, broj stranica

izdanja koje je moguće smestiti na polazni tabak. Radi nadoknade tehnološkog otpatka, koji nastaje u i-toj

fazi rada, uzima se u obzir koeficijent dodatka, ki.

U slučaju kada se radi o štampi iz rolne, proračunava se dužina papirne trake određene širine, a zatim

masa papira i broj rolni koje je neophodno pripremiti za štampanje tiraža.


14. Analiza potrošnje boje. Štamparska boja je skupa sirovina, koja znatno utiče na konačan izgled grafičkog proizvoda. Sa

stanovišta tehničko-tehnološke pripreme grafičke proizvodnje, neophodno je proračunati količinu boje koju

treba utrošiti za štampanje određenog izdanja iz sledećih razloga:

da bi se sagledalo učešće boje u ceni sirovina za izradu grafičkog proizvoda;

da bi se obezbedila dovoljna količina iste boje za štampanje čitavog tiraža.

U slučaju kada se koriste boje koje se direktno nabavljaju od proizvođača, prethodni proračun utroška

boje će pokazati da li u skladištu ima dovoljno boje za realizaciju preuzetih poslova, i omogućiće planiranje

dinamike nabavljanja nove količine boje.

Ukoliko se u štampariji koriste naknadno pripremljenje boje, prehodni proračun omogućuje da se

obezbedi dovoljna količina boje za ceo tiraž. Ovo je veoma važno jer, bez obzira na preciznost i pažnju sa

kojima se boja priprema, veoma je teško dva puta postići istu nijansu.

Za tačan proračun boje neophodno je poznavati normative utroška boje u sopstvenoj štampariji, i

pridržavati se propisanog režima štampanja (atmosferski uslovi, kvalitet papira, pritisak štampanja,

zacrnjenje punog tona na otisku, brzina štampanja, dotok boje i tečnosti za vlaženje u ofset štampi, pritisak i

ugao pod kojim je postavljen nož - rakel u dubokoj štampi).

U većim štamparijama poželjno je da postoji posebno odeljenje za pripremu boje. Preporučljivo je da

se u dužem vremenskom periodu koriste štamparske boje jednog proizvođača. Svaki proizvođač isporučuje

određen broj unapred pripremljenih boja, i obezbeđuje recepturu i katalog boja koje se mogu dobiti

mešanjem nekoliko osnovnih. Na osnovu recepture i proračunate ukupne količine boje, proračunava se

količina pojedinih komponenti koje ulaze u njen sastav.


U slučaju kada tražene boje nema u katalogu, a ne primenjuje se autotipijska štampa, u kojoj se sve

boje dobijaju suptraktivnim metodom (cijan, magenta, žuta i crna), neophodno je:

utvrditi ukupnu potrebnu količinu boje;

utvrditi koje komponente ulaze u sastav tražene boje; u ovome može da pomogne katalog boja, u

kome treba pronaći najsličniju boju i videti koje komponente je sačinjavaju i u kojim orijentacionim

udelima;

načiniti manju količinu boje koja odgovara datom uzorku, i što tačnije utvrditi udeo pojedinih

komponenti; ovo se u laboratoriji postiže tako što se odmeri odgovarajuća količina svake

komponente, a zatim se od svake dodaje po malo u jednu posudu, dok se ne postigne tražena boja;

na osnovu merenja mase ostatka, izračunavaju se maseni udeli komponenata.

U ovom proračunu treba predvideti koeficijent sigurnosti, odnosno uvek treba pripremiti nešto veću

količinu boje zbog nepredviđenih situacija.

14.1.Priprema boje prema zadatoj referenci

Boja se može pripremati prema zadatoj referenci na nekoliko načina:

Proizvoljnim formulisanjem, na osnovu vizuelnog poređenja dobijene boje i reference;

Prema recepturi, uz odmeravanje potrebnih masa osnovnih boja pomoću vage.

Prema programu za formulaciju boja, na osnovu poznatih podataka o osnovnim

komponentama; Doziranje boje može biti ručno ili automatsko (dispensing sistem);

Prema programu za formulaciju, uz samostalno određivanje polaznih podataka o osnovnim

komponentama (asortment); Doziranje može biti ručno ili automatsko.


14.2.Oprema za naprednu formulaciju boje

Za formulaciju boje na najvišem nivou neophodna je sledeća oprema i softver:

Analitička vaga;

Vaga;

Uređaj za izradu laboratorijskog probnog otiska;

Spektrofotometar;

Softver za formulaciju;

Sistem za automatsko doziranje boje (dispensing sistem);

Mešalica;

Štampač i

Laboratorijsko posuđe i instrumenti.

14.3.Procedura napredne formulacije boje

Ukoliko štamparija ima kompletno opremljenu laboratoriju za pripremu boje prema dostavljenoj

referenci (kataloški broj, uzorak), sprovodi se sledeća procedura da bi se pripremila boja za štampanje:

Izmeri se boja papira. Meri se spektrofotometrom, kao rezultat dobijaju se L*a*b* koordinate boje u

CIE L*a*b* bojenom prostoru. Izmerene vrednosti se učitaju u softver za formulaciju.

Utvrde se referentne L*a*b* kordinate (izmeri se uzorak ili se iz tabele uzme podatak o L*a*b*

koordinatama boje po kataloškoj oznaci). Utvrđene vrednosti se učitaju u softver za formulaciju.

U softveru za formulaciju definišu se kriterijumi na osnovu kojih će se dobiti predlog formulacije:

izabere se skup osnovnih boja - asortment, koji se ili dobija od proizvođača boja ili ga sama

štmparija eksperimentalno odredi prema određenoj proceduri, izabere se maksimalan broj

komponenti, definiše se ukoliko želimo da potrošimo neku ranije umešanu boju da je softver


obavezno uzme u obzir prilikom definisanja formulacije, i aktivira se komanda koja daje spisak

recepata.

Izabere se najpovoljniji predlog i umeša se mala količina boje prema izabranoj recepturi.

Načini se laboratorijski probni otisak.

Boja laboratorijskog probnog otiska izmeri se spektrofotometrom, i izmereni podaci se učitaju u

softver za formulaciju.

Ukoliko je iz prvog pokušaja postignuto dobro poklapanje umešane boje sa referencom, priprema se

veća količina boje, dovoljna za štmaanje tiraža.

Ukoliko nismo zadovoljni sličnošću boje koju smo umešali, sa referencom, zadajemo komandu

softveru za formulaciju da na osnovu izmerene vrednosti prvog uzorka, koriguje formulaciju, pa

ponavljamo poslednje četiri tačke, sve dok ne dobijemo zadovoljavajuću sličnost boje koju smo

umešali sa referentnom bojom.

Documents

Predavanja Iz Stampanja i Tehnika