TX

oF1t)l

o

L

NoJ

r

=UJ

to-UJ

TT

Gutman, Amy (1985): ,,Communitarian Critics of Liberalism", u:Philosophy and Public Affairs, 14:3 (str. 68-83).

Honneth, Axel (1995): Communitarianism, Frankfurt am M.Kautz, Steven ( 1995) : Liberalism and Community, Ithaca/LondonKersting, Wolfgang (L992):,,Liberalismus, Kommunitarismus, Re-

publikanismus", u: K.-O. Apel/Ivt. Kettner (prir): Zur An-wendung der Diskursethik on Politik, Recht und Wissen-schaft, Frankfurt am M.

Kukathas, Chandler(1996):,,Liberalism, Communitarianism andPolitical Community", u: Social Philosophy and Policy, Vol.13 , No. 1

Kymlicka, Will (1989): Liberalism, Community and Culture, Ox-ford

Kymlicka, Will (1996): ,,Social Unity in a Liberal State", u: SocialPhilosophy and Policy, Vol. 13, No. I

Mouffe, Chantal (1988): ,,American Liberalism and Its Critics:Rawls, Taylor, Sandel and Walzer", Praxis International,Vol. 8., No. 2., New York.

Mulhall, Stephen/Swift Adam (1992): Liberals & Communitarians,Oxford/ Cambridge, Mass.

Djordje Paviievii

THE COMMUNITARIAN-LIBERAL DEBATE IN

CONTEMPORARY PHILOSOPHY

Summary

The papcr contains an outlinc o[ the topic ,,The Communitarian-LibcralDebate in Contemporary Philosophy", proposed and accepted as a part ol'thcproject ,,lndividual and Collectivc Idcntity in Post-Communism" of thc Institutc o[Philosophy and Social Theory. In the llrst part of thc paper the basic conccption o[the work on the topic and its rclevancc lbr the overall research within thc gcncralproject are prcsentcd. In thc sccond part of the papcr first thc basic fcatures andcontents of thc dcbate arc offered, then thc dobate is situatcd and a possible way ofsystematizing and periodizing it is suggested. Finally, in the third part of thc paperthe expected and desirerl rcsults ol thc work on the topic arc prcscntcd.

Key worcls : communitarianism, liberalism, community, personality, humanrights and libertics, common valucs,

Mile Savii, naudni saradnik UDK 141 .82(497.l):316.053

Institut zaftlozoflju i druStvenu teoriju Pregledni dlanakBeograd

PRAXIS FTLOZOFIJA IZMEDU KRITIKEI RASPADA JUGOSLOVENSKOG DRUSTVA

Apstrakt: Preclmet istraiivania .je odno s praxis-.fik4ofi je prena identitetujugoslovenskog druitva i prema niegovom praktiinom. ruspadu. Umesto pojmtr

,,praxis-filozoJiia" autor upotrebliava pojam,, prads-diskurs" 7.bog ltroblema de-

Jinisa4ia identiteta prati.s-JilozoJiie. Istraiivanje obuhvata sledete korake:

Prvi korak istrulivanja ob uhvatu inter pretac i je identit eta,, postkomuni -

stiikih drrl"itava" o(l strane hiviih utesnika praxis-di.rkur.ta.

Drugi korak istraiivanja obtthvata interpretacije uT.roka propasti sociitt-listiikih poretlaka otl strane Itiviih utesnika praxis-tliskursa.

'fre(i korak istrai.ivan ja oh ulwata naknadnu interpr etaci.iu ide ntit et a

.jugoslovensko{druitva otl strane u.tesnika prails-cliskursa.

Cetyrti'korak istralivanja obuhvata osnovne teori.jsko-praktiine problemepracis-diskursa.

U ovom. delu 6e biti praten odnos uiesnika pro-ris-diskursa prema dmgimparadigmama interpretaciie drultva, zatim zvanitno.i, kulturno-.jezitko.i i gradun-skoj interpretaciji ielentiteta.jugoslovenskog druitva.

Pcti korak istraiivanja obuhvuta uporedivani e naknadne inter pretac i.j eclruitva od strane utesnika praxis-diskursa su intery)retacijon u okviru praxis-diskursa.

Zakljuini deo istraiivania obuhvata i.spitivanje znaienja i znataia praris-diskursa izvan svo.ie epohe.

Kliuinc redi: 2rurrl s-diskr.trs, kritiikt teorija, .jttgosbvensko druitvo, raspad,nacija, sociializam, liberalizam, tlemokratija, gradansko clntino, drZava.

Okvir istraZivanja

. Praxis -filozofiji pripada posebno teorijsko-praktidno mestoprt tumadenju izgradnje i razlaganja identiteta jugoslovenskogorustva. Kroz kritidko-teorijki diskurs praxis-filozofije mogu sepratiti glavni momenti na oinovu kojih je on interpretiran.-prvagrupa obuhvata momente koje je praxis-filozofija odrldila u okvirumarksistidke paradigme, u O.uga grupa momente prema kojim seona negativno odreil]vala. Ovi Orugl mogu se podeiiti u dve grupe.

rtet

42 4 3

Na jednoj strani se nalaze oni koji su bili izridito oznadeni kaodevijantni oblici pozitivne dru5tvene stvarnosti u okviru marksi-stidke paradigme. Na drugoj strani se nalaze momenti izvan mark-sistidke paradigme koji su bili, ili predmet marksistidke kritike, ilisasvim zanemareni.

Dru5tvene promene koje su podstakle razlaganje, raspad ipropast identiteta jugoslovenskog dru5tva otvorile su krizu identite-ta i praxis-grupe. Na osnovu naknadnog teorijskog i praktidnogdelovanja njenih predstavnika doveden je u pitanje i njen identitet.Na koji nadin odrediti identitet praxis-filozofije? Ako podemo ododredenja identiteta po kome on predstavlja jednakost nedega sasamim sobom u razliditim uslovima, ili istovetnost neke stvari umenjanju svojih stanja i toku svog razvoja, odnosno prema komeon predstavlja jedinstvenost neke celine u raznolikosti uslova isutuacija, te5ko je potvrditi da praxis-filozofrja zadovoljava taj uslovu raznim momentima svog postojanja. Po5to praxis-filozofija nepodrazumeva odredenu filozofsku Skolu, ni odredenu grupu misli-lalaca, ni jasno definisan predmet interesovanja, ni jedinstvenumetodu istraZivanja, niti, pak, postoji kao istovetna celina u samora-zumevanju njenih predstavnika, pogodnije je govoriti o prepo-znatljivom p ruxi s - di s kur su nego o identitetu praxis- filozofije. Pre-ma tome, posmatramo praxis-diskurs kao posebnu teorijsko-pra-ktidnu konfiguraciju koja uglavnom ispunjava prostor praktidno--teorijskog diskursa u svom dobu. U tom smislu praxis-diskurs jeprepoznatljiv kao diskurs koji pokriva i u znadajnoj meri odlikujejedno doba. Njegova prepoznatljivost podiva, dakle, na dinjenicida on pristaje jednom dobu, jednoj druStvenoj konfiguraciji moii.Izvan svog povesnog toposa praxis-diskurs je saglediv kao pre-poznatljiva celina u povesno-teorijskom pozitivitetu, tako da se nemoZe govoriti samo o njegovom ,,negativnom identitetu" u smisluotpora jednoj strukturi modi, vei i ,,pozitivnoj" prepoznatljivosti usmislu (negativne) simbioze sa tom srukturom.

Pristttp istraiivanju

Ostavimo po strani kritike koje su dolazile,,spolja" premapr uri s -filozofiji i samorazumev anje njenih pred stavn ika. Uzmimoje, dakle, kao ,,socijalnu dinjenicu", kao posebnu konfiguracijupraktidno-teorijskih odnosa koja se oblikovala u posebnom istorij-

skom periodu razvojajugoslovenskog dru5tva. To znadi da prais-filozofiji pristupamo imajudi u vidu pre svega njen teori.jsko-pra-ktiEni znata.i u odredenom vremenskom periodu na osnovu kogaproizllazi n.jeno teorijsko-praktidno awdenje . Za sada teorijskedomete ovog mi5ljenja ostavljamo u drugom planu u odnosu na di-njenicu da je ona uglavnom praktidno ispunjavala teorijski prostoru svom dobu. Ta dinjenica opravdava, dak zahteva, raspravu opruxis-filozofiji mimo njenih intencija. Uvodenjem na jednu savimdrugadiju scenu od one na kojoj je ona nastala i razvijala se, oslo-badamo se obaveze da je tumadimo samo kontekstualno, odnosnoda njeno znadenje vezujemo iskljudivo za njeno razumevanje epohei preovladavaj uie samorazumevanje njene epohe.

U tom pogledu postaju podjednako vaZne dve strane znade-nja praxis-filozofije: na jednoj strani znadenje njenih eksplicitnihstavova i podrazumevanih pretpostavki, i, na drugoj strani, znadenjeonih praktidno-teorijskih fenomena koje je praxis-filozofija igno-risala ili iskljudivala. U pretpostavkama za ignorisanje odredenihpraktidno-teorijskih f'enomena treba traZiti razloge raskoraka iz-metlu njenog malog socijalnog zna(,aja i ambicioznih praktidno-teorijskih intencija. Njen prerpostavljeni predmet kritike nije sepoklapao sa postojeiom druStvenom konflguracijom. Tako se kri-tikajugoslovenskog dru5tva kretala u jednoj ravni, a raspad druitvau drugoj.

- Mada je teorijsko-kriridki diskurs praxis-filozofije bio nede-lotvoran u ravni socijalnog zbivanja, praktidno udeSee njenih(bivSih) pripadnika u rim zbivanjima bilo je znadajno, 1ei.je uvelikoj meri obeieZavalo strukturu nove politidke .""ne. bu ii 1"znadaj-neposrerlnog praktidnog delovanja zavisio presudno od prei-postavki praxis-diskursa, ili od drugih momenata koji su se pojivilina druSwenoj sceni, ostaje otvoreno istraZivadko piianje.

, -. Razllkovanje izmedu teorijskog i praktidnog znadaja u po-drudju soci.jalnih zbivanja vraia nas pitanju: da li je praxis-filozofija

ll-.p.,"d o granidav al a izbor al terna tiv a za sagledavanje toka razvr4:alugoslovenskog druStva?

r^ _ Teorijska relevantnost praxis-tliskursa proishodi iz dinjenice

oa,on uglavnom popunjava cliskurzivni prostor u svom dobu. Onll,|1""

marksistidku paradigrnu koja odreduje granice dozvoljenogqtskursa. Poito je bila dorninantno podrudje dirlur.o, ona je morala31^9o-trije podrudje svega onog Sto je rraZilo cla bude iskazano.rroboJem razliditih p.olitidno-t*ori.ystcitr momenata u paradigmu

>aL!J

XIx

F{t)l(Io

=N

JI

4 4

L-_

4 5

Na jednoj strani se nalaze oni koji su bili izridito oznadeni kaodevijantni oblici pozitivne dru5tvene stvarnosti u okviru marksi-stidke paradigme. Na drugoj strani se nalaze momenti izvan mark-sistidke paradigme koji su bili, ili predmet marksistidke kritike, ilisasvim zanemareni.

Dru5tvene promene koje su podstakle razlaganje, raspad ipropast identiteta jugoslovenskog dru5tva otvorile su krizu identite-ta i praxis-grupe. Na osnovu naknadnog teorijskog i praktidnogdelovanja njenih predstavnika doveden je u pitanje i njen identitet.Na koji nadin odrediti identitet praxis-filozofije? Ako podemo ododredenja identiteta po kome on predstavlja jednakost nedega sasamim sobom u razliditim uslovima, ili istovetnost neke stvari umenjanju svojih stanja i toku svog razvoja, odnosno prema komeon predstavlja jedinstvenost neke celine u raznolikosti uslova isutuacija, te5ko je potvrditi da praxis-filozofrja zadovoljava taj uslovu raznim momentima svog postojanja. Po5to praxis-filozofija nepodrazumeva odredenu filozofsku Skolu, ni odredenu grupu misli-lalaca, ni jasno definisan predmet interesovanja, ni jedinstvenumetodu istraZivanja, niti, pak, postoji kao istovetna celina u samora-zumevanju njenih predstavnika, pogodnije je govoriti o prepo-znatljivom p ruxi s - di s kur su nego o identitetu praxis- filozofije. Pre-ma tome, posmatramo praxis-diskurs kao posebnu teorijsko-pra-ktidnu konfiguraciju koja uglavnom ispunjava prostor praktidno--teorijskog diskursa u svom dobu. U tom smislu praxis-diskurs jeprepoznatljiv kao diskurs koji pokriva i u znadajnoj meri odlikujejedno doba. Njegova prepoznatljivost podiva, dakle, na dinjenicida on pristaje jednom dobu, jednoj druStvenoj konfiguraciji moii.Izvan svog povesnog toposa praxis-diskurs je saglediv kao pre-poznatljiva celina u povesno-teorijskom pozitivitetu, tako da se nemoZe govoriti samo o njegovom ,,negativnom identitetu" u smisluotpora jednoj strukturi modi, vei i ,,pozitivnoj" prepoznatljivosti usmislu (negativne) simbioze sa tom srukturom.

Pristttp istraiivanju

Ostavimo po strani kritike koje su dolazile,,spolja" premapr uri s -filozofiji i samorazumev anje njenih pred stavn ika. Uzmimoje, dakle, kao ,,socijalnu dinjenicu", kao posebnu konfiguracijupraktidno-teorijskih odnosa koja se oblikovala u posebnom istorij-

skom periodu razvojajugoslovenskog dru5tva. To znadi da prais-filozofiji pristupamo imajudi u vidu pre svega njen teori.jsko-pra-ktiEni znata.i u odredenom vremenskom periodu na osnovu kogaproizllazi n.jeno teorijsko-praktidno awdenje . Za sada teorijskedomete ovog mi5ljenja ostavljamo u drugom planu u odnosu na di-njenicu da je ona uglavnom praktidno ispunjavala teorijski prostoru svom dobu. Ta dinjenica opravdava, dak zahteva, raspravu opruxis-filozofiji mimo njenih intencija. Uvodenjem na jednu savimdrugadiju scenu od one na kojoj je ona nastala i razvijala se, oslo-badamo se obaveze da je tumadimo samo kontekstualno, odnosnoda njeno znadenje vezujemo iskljudivo za njeno razumevanje epohei preovladavaj uie samorazumevanje njene epohe.

U tom pogledu postaju podjednako vaZne dve strane znade-nja praxis-filozofije: na jednoj strani znadenje njenih eksplicitnihstavova i podrazumevanih pretpostavki, i, na drugoj strani, znadenjeonih praktidno-teorijskih fenomena koje je praxis-filozofija igno-risala ili iskljudivala. U pretpostavkama za ignorisanje odredenihpraktidno-teorijskih f'enomena treba traZiti razloge raskoraka iz-metlu njenog malog socijalnog zna(,aja i ambicioznih praktidno-teorijskih intencija. Njen prerpostavljeni predmet kritike nije sepoklapao sa postojeiom druStvenom konflguracijom. Tako se kri-tikajugoslovenskog dru5tva kretala u jednoj ravni, a raspad druitvau drugoj.

- Mada je teorijsko-kriridki diskurs praxis-filozofije bio nede-lotvoran u ravni socijalnog zbivanja, praktidno udeSee njenih(bivSih) pripadnika u rim zbivanjima bilo je znadajno, 1ei.je uvelikoj meri obeieZavalo strukturu nove politidke .""ne. bu ii 1"znadaj-neposrerlnog praktidnog delovanja zavisio presudno od prei-postavki praxis-diskursa, ili od drugih momenata koji su se pojivilina druSwenoj sceni, ostaje otvoreno istraZivadko piianje.

, -. Razllkovanje izmedu teorijskog i praktidnog znadaja u po-drudju soci.jalnih zbivanja vraia nas pitanju: da li je praxis-filozofija

ll-.p.,"d o granidav al a izbor al terna tiv a za sagledavanje toka razvr4:alugoslovenskog druStva?

r^ _ Teorijska relevantnost praxis-tliskursa proishodi iz dinjenice

oa,on uglavnom popunjava cliskurzivni prostor u svom dobu. Onll,|1""

marksistidku paradigrnu koja odreduje granice dozvoljenogqtskursa. Poito je bila dorninantno podrudje dirlur.o, ona je morala31^9o-trije podrudje svega onog Sto je rraZilo cla bude iskazano.rroboJem razliditih p.olitidno-t*ori.ystcitr momenata u paradigmu

>aL!J

XIx

F{t)l(Io

=N

JI

4 4

L-_

4 5

XI

x

F{tftr:

troN

J

u

!l

LU

sve znadajniji postaju sami fenomeni, a sve irelevantnija samaparadigma. Njena apsolutizaclja vodi u krajnjoj liniji praktidno-teo-rijskoj marginalizaciji.Zbog toga treba pokazati imanentnu tenden-ciju ka nzlaganju praxis-diskursa. S druge strane, treba ga sagledatiizvan svoje epohe da bi se odredio njegov teorijsko-praktidni smisaou raspadu jugoslovenskog dru5tva.

U nameri da bude konkretan i delotvoran sa stanovi5ta ,,ljud-ske", a ne ,,politi6ke" emancipacije, praxis-diskurs je morao da seiskuiava na faktiikim dru5tvenim problemima koji su odudaraliod transcendentalne zamisli dru5tva. On je imao sve ve6u potrebuda prati pozitivitet dru5tvenog zbivanja kako se pokazivao sveveii raskorak izmedu dru5tvenog fakticiteta i marksistidke para-digme. U krajnjem ishodu marksistidka paradigma nije mogla daokupi pozitivitet dru5tvenog zbivanja, tako da su predstavnicipraxis-diskursa morali okrenuti interpretaciji dru5tvenog pozitivi-teta eklektidki prikupljajudi fragmente razliditih paradigmi.

Odvijanje praxis-diskursa moglo bi se istraZivati u nekolikoravni. Prva ravan obuhvata odnos prema drugim istodobnim filozo-fijama i politidkim doktrinama. Potreba za njihovim pradenjem, dabi se pokazala nadmoi marksistidke paradigme, vodila je, u krajnjojliniji, razlaganju same paradigme. Momenti suparnidkih paradigmipostepeno probijaju u praxis-diskurs i on ih preuzima kao sopstvenepodsticaje. Tako je praxis-diskurs, otvoriv5i diskurzivni prostor zaprisustvo odlomaka drugih paradigmi, povratio legitimnost i znalajteorijsko-praktidnih sklopova koji su dolazili izvan njegovog dis-kurzivnog prostora.

U drugom koraku moZe se pratiti odvijanje praxis-diskursau smeru njegovog traganja zaizvornim smislom paradigme. Posto-janje raskoraka izmedu dru5tvene stvarnosti (i njene zvanidne in-terpretacije) i zahteva paradigme traZilo je pomeranje podrudjanjene legitimacije u sam izvor. Pri tom se pokazalo da je izvornostinterpretativna, odnosno da je praktidno-teorijska legitimnost u kraj-njoj liniji arbitrarna. Poku5aj da se vrednost paradigme overi vodioje vraianju iz.voru ,ttutentitnom Marksu i ,,samoj stvari" - praxis -tt.

No, poziv na izvornost u smislu ,,kritike svega postojeeeg", kritike,,same stvari" - praxis-a, otkriva da je izvor ,,prazno mesto", jernema originalnog Marksa i izvornog praxis-a izvan pretpostavkitumadenja praxis-diskursa. Interpretativna delatnost praxis-diskur-sa eksplicira vi5eznadnost paradigme, teko da je opredeljenje zaneko odredeno znadanje stvar principijelnog izbora koji se ne moZe

potpuno racionalno opravdati. Ta dinjenica je otvorila moguinostda zvanidni tumadi paradigme, kojirna inade i nije bilo neophodnoracionalno utemeljenje, otvore polje sukoba izvan diskurzivne ravni,u podrudju praktidne moii, uvidajuii da je u pogledu prava nazastupanje paradigme presudniji ,jadi", a ne ,,bolji" argument. po5tousmerenje na originalnog Marksa i autentidnu praksu podrazumevaubacivanje u paradigmu pretpostavki tumada, dakle, i za paradigmuspoljadnjih figura, sve vi5e se umnoZavaju izazovi i sve vi5e setro5i njena odredenost. Uvid da ne postoji dvrst oslonac utemeljenjadoveo je do sumnje u jednoznadnost legitimacije i do potrebe zapreispitivanjem primerenosti Marksove interpretacije razvijenih za-padnih dru5tava XIX veka jugoslovenskoj stvarnosti. Na taj nadinotvoreno polje interpretacije izazv aIo je povl adenje praxis- diskursau drugi plan spram faktidkog dru5tvenog zbivanja.

U tre6em koraku moZe se pratiti odnos retorike u okvirupraxis-diskursa prema retorici koju koristi zvanidna ideologija. pri-hvatanje marksistidke paradigme, kojoj je praktidno-teorijski pros-tor obezbedila.zvanid,na politika, imalo je za posledicu preuzimanjeretorike praxi#diskursa od strane zvanidnih inetrepretat,ora drustvi.Da bi se sam praxis-diskurs izdvojio iztog spleta i tako razludiood preovladavajuie ideoloike retorike, neophodnoje u ovom korakuoslanjanje na njegovo samorazumevanje i imanentnu kritiku. po5toje izloZen dvostrukom pritisku (proboj praktidno-teorijskih figura,,spolja" zbog tendencije da pokrije celokupan praktidno-teorijskiprostor diskursa i ideoloSku upotrebu njegovih figura od stranezvanidne politike), njegovi udesnici postepeno odustaju od sistemasopstvenog diskursa i okreiu se faktidkom problemima prenoseiisvoju retoriku u sasvim novi kontekst u kome marksistidka para-digma ne dominira. Na taj nadin prepoznajemo drugadije struktu-risan praktidno-teorijski horizont diskursa koji je otvoren za svedosad potisnute, ili zanemarene diskurzivne figure.

U detvrtom koraku moZe se pratiti odnos praxis-diskursaprema postojedem ,,svetu Zivota". U tom koraku je uodljiv ne-dostatak,,osetljivosti" praxis-diskursa prema,osvetu Zivota,. kojiga okruZuje. Skoro u meri u kojoj ih zanemaruje, momenti,,svetaLivota" dobijaju sve veii praktidni znaEaj na dru5tvenoj sceni nafojoj se ovaj diskurs odvija. Tako se izvan njega usposr;vlja novakonfiguracija moii u spoju narastajuieg znuf,ula sveta Zivota izvanparadigme i pojadane potrage za legitimacijom moii. Ta tadkapreseka praktidno-kulrurnih teZnji odretluje polje praktidno-teorij-

4 6

b.-

4 l

XI

x

F{tftr:

troN

J

u

!l

LU

sve znadajniji postaju sami fenomeni, a sve irelevantnija samaparadigma. Njena apsolutizaclja vodi u krajnjoj liniji praktidno-teo-rijskoj marginalizaciji.Zbog toga treba pokazati imanentnu tenden-ciju ka nzlaganju praxis-diskursa. S druge strane, treba ga sagledatiizvan svoje epohe da bi se odredio njegov teorijsko-praktidni smisaou raspadu jugoslovenskog dru5tva.

U nameri da bude konkretan i delotvoran sa stanovi5ta ,,ljud-ske", a ne ,,politi6ke" emancipacije, praxis-diskurs je morao da seiskuiava na faktiikim dru5tvenim problemima koji su odudaraliod transcendentalne zamisli dru5tva. On je imao sve ve6u potrebuda prati pozitivitet dru5tvenog zbivanja kako se pokazivao sveveii raskorak izmedu dru5tvenog fakticiteta i marksistidke para-digme. U krajnjem ishodu marksistidka paradigma nije mogla daokupi pozitivitet dru5tvenog zbivanja, tako da su predstavnicipraxis-diskursa morali okrenuti interpretaciji dru5tvenog pozitivi-teta eklektidki prikupljajudi fragmente razliditih paradigmi.

Odvijanje praxis-diskursa moglo bi se istraZivati u nekolikoravni. Prva ravan obuhvata odnos prema drugim istodobnim filozo-fijama i politidkim doktrinama. Potreba za njihovim pradenjem, dabi se pokazala nadmoi marksistidke paradigme, vodila je, u krajnjojliniji, razlaganju same paradigme. Momenti suparnidkih paradigmipostepeno probijaju u praxis-diskurs i on ih preuzima kao sopstvenepodsticaje. Tako je praxis-diskurs, otvoriv5i diskurzivni prostor zaprisustvo odlomaka drugih paradigmi, povratio legitimnost i znalajteorijsko-praktidnih sklopova koji su dolazili izvan njegovog dis-kurzivnog prostora.

U drugom koraku moZe se pratiti odvijanje praxis-diskursau smeru njegovog traganja zaizvornim smislom paradigme. Posto-janje raskoraka izmedu dru5tvene stvarnosti (i njene zvanidne in-terpretacije) i zahteva paradigme traZilo je pomeranje podrudjanjene legitimacije u sam izvor. Pri tom se pokazalo da je izvornostinterpretativna, odnosno da je praktidno-teorijska legitimnost u kraj-njoj liniji arbitrarna. Poku5aj da se vrednost paradigme overi vodioje vraianju iz.voru ,ttutentitnom Marksu i ,,samoj stvari" - praxis -tt.

No, poziv na izvornost u smislu ,,kritike svega postojeeeg", kritike,,same stvari" - praxis-a, otkriva da je izvor ,,prazno mesto", jernema originalnog Marksa i izvornog praxis-a izvan pretpostavkitumadenja praxis-diskursa. Interpretativna delatnost praxis-diskur-sa eksplicira vi5eznadnost paradigme, teko da je opredeljenje zaneko odredeno znadanje stvar principijelnog izbora koji se ne moZe

potpuno racionalno opravdati. Ta dinjenica je otvorila moguinostda zvanidni tumadi paradigme, kojirna inade i nije bilo neophodnoracionalno utemeljenje, otvore polje sukoba izvan diskurzivne ravni,u podrudju praktidne moii, uvidajuii da je u pogledu prava nazastupanje paradigme presudniji ,jadi", a ne ,,bolji" argument. po5tousmerenje na originalnog Marksa i autentidnu praksu podrazumevaubacivanje u paradigmu pretpostavki tumada, dakle, i za paradigmuspoljadnjih figura, sve vi5e se umnoZavaju izazovi i sve vi5e setro5i njena odredenost. Uvid da ne postoji dvrst oslonac utemeljenjadoveo je do sumnje u jednoznadnost legitimacije i do potrebe zapreispitivanjem primerenosti Marksove interpretacije razvijenih za-padnih dru5tava XIX veka jugoslovenskoj stvarnosti. Na taj nadinotvoreno polje interpretacije izazv aIo je povl adenje praxis- diskursau drugi plan spram faktidkog dru5tvenog zbivanja.

U tre6em koraku moZe se pratiti odnos retorike u okvirupraxis-diskursa prema retorici koju koristi zvanidna ideologija. pri-hvatanje marksistidke paradigme, kojoj je praktidno-teorijski pros-tor obezbedila.zvanid,na politika, imalo je za posledicu preuzimanjeretorike praxi#diskursa od strane zvanidnih inetrepretat,ora drustvi.Da bi se sam praxis-diskurs izdvojio iztog spleta i tako razludiood preovladavajuie ideoloike retorike, neophodnoje u ovom korakuoslanjanje na njegovo samorazumevanje i imanentnu kritiku. po5toje izloZen dvostrukom pritisku (proboj praktidno-teorijskih figura,,spolja" zbog tendencije da pokrije celokupan praktidno-teorijskiprostor diskursa i ideoloSku upotrebu njegovih figura od stranezvanidne politike), njegovi udesnici postepeno odustaju od sistemasopstvenog diskursa i okreiu se faktidkom problemima prenoseiisvoju retoriku u sasvim novi kontekst u kome marksistidka para-digma ne dominira. Na taj nadin prepoznajemo drugadije struktu-risan praktidno-teorijski horizont diskursa koji je otvoren za svedosad potisnute, ili zanemarene diskurzivne figure.

U detvrtom koraku moZe se pratiti odnos praxis-diskursaprema postojedem ,,svetu Zivota". U tom koraku je uodljiv ne-dostatak,,osetljivosti" praxis-diskursa prema,osvetu Zivota,. kojiga okruZuje. Skoro u meri u kojoj ih zanemaruje, momenti,,svetaLivota" dobijaju sve veii praktidni znaEaj na dru5tvenoj sceni nafojoj se ovaj diskurs odvija. Tako se izvan njega usposr;vlja novakonfiguracija moii u spoju narastajuieg znuf,ula sveta Zivota izvanparadigme i pojadane potrage za legitimacijom moii. Ta tadkapreseka praktidno-kulrurnih teZnji odretluje polje praktidno-teorij-

4 6

b.-

4 l

llrlI'l

il1

skog diskursa u kome su se bivsi udesnici praxis-diskursa zatekli.

Prejaka vezanost za pretpostavljeni, a ne za stvarni predmet kritike,

kao i zanemarivanje delotvornosti sveta Zivota uslovili su nedostatak

afirmativnog praktidnog mi5ljenja u okviru praxis-diskursa' Naime,

uvodeii marksistidku paradigmu u jedan sklop ,,svetova Zivota" i

kombinujudi je sa pretpostavljenom dru5tvenom stvarno5iu, on

sam sebqdovodi u (ne)priliku da se odjednom susretne sa njihovim

nereflektovanim nabojem i potrebom da se neposredno ukljudi u

razresavanje sukoba koje taj naboj nagovestava. U tom kontekstu

potrebno je pratiti odnos praxis-diskursa sa diskursom u okviru

knjiZevno-istorijske tradicije. U tadkama njihovog preseka i odbi-janja mogu se pokazati zanemareni, ali u vreme odvijanja praxis--diikursu delatno prisutni, momenti ,,sveta Livota" koji ie presudno

uticati na kasnije strukturisanje praktidno-teorijskog prostora.Peti korak prati delatni moment praxis-diskursa i praktidni

angaZman njegovih udesnika. Kontinuitet praktidnog angaZmananjegovih udesnika odrZava se i nakon povladenja praxis-diskursa'

Njihovo uEe56e u afirmaciji, zatim tazlaganju marksistidke para-

digme i, konadno, u delovanju mimo marksistidke paradigme' u

kome su prinuileni da se susretnu sa ,,stvarno56u bez ideala", vraia

ih u socijalni prostor bez dominantne paradigme od koga su i sami

faktidki krenuli. u tom kontekstu naknadna samointerpretacijapraxis-diskursa ima poseban zna(aj: vei ona svedodi o potrebi

izvo<lenja praxis-diskursa izvan sopstvene paradigme na ,,druguscenu", van svoje ePohe.

Sta ostaje od praxis-diskursa izvan njegove epohe, nakonpromene statusa njegove paradigme od dominantne pozicije u po-

ziciju jednog od udesnika na druStvenoj sceni? Samorazumevananadmod spram drugadijih interpretativnih modela ugasila se u novoj

praktidno-teorijskoj konstelaciji drustvene scene. Dominantna ulo-

ga praxis-diskursa uslovila je prenosenje u svoj teorijsko-praktidniptoitor figura koje paradigma u potpunosti ne pokriva' Njihov

autonoman rad u okviru marksistidke paradigme je, koliko obogatio

maksistidku paradigmu (u samorazumevanju njenih predstavnika),

toliko i ukazao na njena ogranidenja. Stoga bi se moglo re6i da je

praxis-diskurs bio sredstvo pomo6u koga njegovi udesnici izraLa-

vaju sve sto uopSte mogli re6i, bez obzira da li su podsticaji dolazili

iz paradigrne ili izvan nje. odnosno, praxis-diskurs treba posmatrati

kao diskurs kome je marksistidka paradigma bila povod da se o

socijalnoj stvarnosti iskaZe sve Sto se o njoj moglo reii' Na tom

osnovu moguie je zalagati se za ditanje praxis-diskursa mimo nje-gove paradigme, otkrivajuii u njemu figure i podsticaje koje pre-vazllaze sopstvenu paradigmu. To znadi izbeiizarr:/r':e i imanentnei transcendentne kritike i traZiti u njemu ,,vi5ak" znadenja koji pre-vazilazi, s jedne strane, ogranidenja samorazumevanja, i, sa drugestrane, apriorna ogranidenja transcendentnog stanovi5ta.

Konadno, treba ispitati kakva je povezanost izmedu prak-tidno-politidkog angaZmana udesnika praxis-diskursa i njegovihteorijskih pretpostavki. Tako bi se mogao reafirmisati njegov teo-rijsko-praktidni znadaj na dvostruk nadin: pozitivno - dokazuju6ivezu izmedu delatnosti (bivSih) udesnika praxis-diskursa i njegovihpretpostavki pokazalo bi se u kojoj meri je marksistidka paradigmabila prisutna u definisanju praktidno-teorijskog prostora u vremeraspada jugoslovenskog dru5tva, i negativno - dokazujudi da taveza nije bitna, pokazao bi koliko j e zatzimanje diskurzivnog pro-stora od strane praxis-diskursa bilo ogranidavajuii faktor za pretho-dno razumevanje mogudeg raspada jugoslovenskog dru5tva.

, . a l

Nacrt istraiivanja

Prvl korak istraZivanja obuhvata interpretacije identiteta,,postkomunistidkih dru5tava" od strane biv5ih udesnika praxis-diskursa.

Drugi korak istraZivanja obuhvata interpretacije uzroka pro-pasti socijalistidkih poredaka od strane biv5ih udesnika praxis-di-skursa.

Tr e t i kor ak istraZivanj a obuhvata naknadnu interpretacij uidentiteta jugoslovenskog druitva od strane udesnika praxis-dis-kursa.

Cevrti korak istraZivanja obuhvata osnovne teorijsko-pra-ktidne probleme praxis-diskursa.

U ovom delu ie biti praien odnos udesnika praxis-diskursa

Prema drugim paradigmama interpretacije dru5tva, zatim zvanidnoj,kulturno-jezidkoj, i gradanskoj interpretaciji identiteta jugosloven-skog dru5tva.

Peti korak istraZivanja obuhvata uporedivanje naknadne in-terpretacije dru5tva od strane udesnika praxis-diskursa sa inter-pretacijom u okviru praxis-diskursa.

Ztkljutni deo istraZivanja obuhvata ispitivanje znadenja izna(aja praxis-diskursa izvan njegove epohe.

x)<

Fal

o

=4nN

J

4

tuJ=

1 8

.L-_

4 9

llrlI'l

il1

skog diskursa u kome su se bivsi udesnici praxis-diskursa zatekli.

Prejaka vezanost za pretpostavljeni, a ne za stvarni predmet kritike,

kao i zanemarivanje delotvornosti sveta Zivota uslovili su nedostatak

afirmativnog praktidnog mi5ljenja u okviru praxis-diskursa' Naime,

uvodeii marksistidku paradigmu u jedan sklop ,,svetova Zivota" i

kombinujudi je sa pretpostavljenom dru5tvenom stvarno5iu, on

sam sebqdovodi u (ne)priliku da se odjednom susretne sa njihovim

nereflektovanim nabojem i potrebom da se neposredno ukljudi u

razresavanje sukoba koje taj naboj nagovestava. U tom kontekstu

potrebno je pratiti odnos praxis-diskursa sa diskursom u okviru

knjiZevno-istorijske tradicije. U tadkama njihovog preseka i odbi-janja mogu se pokazati zanemareni, ali u vreme odvijanja praxis--diikursu delatno prisutni, momenti ,,sveta Livota" koji ie presudno

uticati na kasnije strukturisanje praktidno-teorijskog prostora.Peti korak prati delatni moment praxis-diskursa i praktidni

angaZman njegovih udesnika. Kontinuitet praktidnog angaZmananjegovih udesnika odrZava se i nakon povladenja praxis-diskursa'

Njihovo uEe56e u afirmaciji, zatim tazlaganju marksistidke para-

digme i, konadno, u delovanju mimo marksistidke paradigme' u

kome su prinuileni da se susretnu sa ,,stvarno56u bez ideala", vraia

ih u socijalni prostor bez dominantne paradigme od koga su i sami

faktidki krenuli. u tom kontekstu naknadna samointerpretacijapraxis-diskursa ima poseban zna(aj: vei ona svedodi o potrebi

izvo<lenja praxis-diskursa izvan sopstvene paradigme na ,,druguscenu", van svoje ePohe.

Sta ostaje od praxis-diskursa izvan njegove epohe, nakonpromene statusa njegove paradigme od dominantne pozicije u po-

ziciju jednog od udesnika na druStvenoj sceni? Samorazumevananadmod spram drugadijih interpretativnih modela ugasila se u novoj

praktidno-teorijskoj konstelaciji drustvene scene. Dominantna ulo-

ga praxis-diskursa uslovila je prenosenje u svoj teorijsko-praktidniptoitor figura koje paradigma u potpunosti ne pokriva' Njihov

autonoman rad u okviru marksistidke paradigme je, koliko obogatio

maksistidku paradigmu (u samorazumevanju njenih predstavnika),

toliko i ukazao na njena ogranidenja. Stoga bi se moglo re6i da je

praxis-diskurs bio sredstvo pomo6u koga njegovi udesnici izraLa-

vaju sve sto uopSte mogli re6i, bez obzira da li su podsticaji dolazili

iz paradigrne ili izvan nje. odnosno, praxis-diskurs treba posmatrati

kao diskurs kome je marksistidka paradigma bila povod da se o

socijalnoj stvarnosti iskaZe sve Sto se o njoj moglo reii' Na tom

osnovu moguie je zalagati se za ditanje praxis-diskursa mimo nje-gove paradigme, otkrivajuii u njemu figure i podsticaje koje pre-vazllaze sopstvenu paradigmu. To znadi izbeiizarr:/r':e i imanentnei transcendentne kritike i traZiti u njemu ,,vi5ak" znadenja koji pre-vazilazi, s jedne strane, ogranidenja samorazumevanja, i, sa drugestrane, apriorna ogranidenja transcendentnog stanovi5ta.

Konadno, treba ispitati kakva je povezanost izmedu prak-tidno-politidkog angaZmana udesnika praxis-diskursa i njegovihteorijskih pretpostavki. Tako bi se mogao reafirmisati njegov teo-rijsko-praktidni znadaj na dvostruk nadin: pozitivno - dokazuju6ivezu izmedu delatnosti (bivSih) udesnika praxis-diskursa i njegovihpretpostavki pokazalo bi se u kojoj meri je marksistidka paradigmabila prisutna u definisanju praktidno-teorijskog prostora u vremeraspada jugoslovenskog dru5tva, i negativno - dokazujudi da taveza nije bitna, pokazao bi koliko j e zatzimanje diskurzivnog pro-stora od strane praxis-diskursa bilo ogranidavajuii faktor za pretho-dno razumevanje mogudeg raspada jugoslovenskog dru5tva.

, . a l

Nacrt istraiivanja

Prvl korak istraZivanja obuhvata interpretacije identiteta,,postkomunistidkih dru5tava" od strane biv5ih udesnika praxis-diskursa.

Drugi korak istraZivanja obuhvata interpretacije uzroka pro-pasti socijalistidkih poredaka od strane biv5ih udesnika praxis-di-skursa.

Tr e t i kor ak istraZivanj a obuhvata naknadnu interpretacij uidentiteta jugoslovenskog druitva od strane udesnika praxis-dis-kursa.

Cevrti korak istraZivanja obuhvata osnovne teorijsko-pra-ktidne probleme praxis-diskursa.

U ovom delu ie biti praien odnos udesnika praxis-diskursa

Prema drugim paradigmama interpretacije dru5tva, zatim zvanidnoj,kulturno-jezidkoj, i gradanskoj interpretaciji identiteta jugosloven-skog dru5tva.

Peti korak istraZivanja obuhvata uporedivanje naknadne in-terpretacije dru5tva od strane udesnika praxis-diskursa sa inter-pretacijom u okviru praxis-diskursa.

Ztkljutni deo istraZivanja obuhvata ispitivanje znadenja izna(aja praxis-diskursa izvan njegove epohe.

x)<

Fal

o

=4nN

J

4

tuJ=

1 8

.L-_

4 9

x*

Fa:f

o

:LL

N

J

tr

g

at!.a:

Bi,bliograJtia'

Arnowitz, S.: The crisis of Historical Materialism, Preager A. J.

F. Bergin Publishing Book, l '981 '

Bernstein,R.:PraxisandAct ion,Unersi tyofPennsylvaniaPress'197t .

Crr:cker, D. A.: Praxis and Democratic Socialism: The Critical

SocialTheoryofMarkovidandStojanrrvid,HumanitesPress,New JerseY, 1983.

Denitch , B .: Yugoslavia: The Present Limits of Communist Refor-

mation, Praxis International l-21 1989

Die gegenwiirtige Bedeutung des marxschen Denkens' Marx-"

dv*posiJn 1983. in Dubrovnik, Hg' von G' Petrovii und

W. S.tt-i"A-Kowarzik, Studien zur Philosophie der Praxis'

Germinal Verlag, Bochum, 1985'

Etidko-humanistidki problemi socijalizma, Rad, B eogra d' 19 64'

Fif ozofija i angaZman, Theoria 3-411984' Beograd

Fi lozofija i clru 5 tvo I-VIIV I 987- I 995', IFDT' B eograd'

Filozofija i kritidka teorija, Theoria l'-211985 ' Beograd

Filozolija istorija i knjiZevnost' Filozofija l-211973'

Filozofija na VIII kongresu SKJ, Praxis 211965 'Zagteb

Giddens,A,:ContemporaryCritiqeofHistoricalMaterialism'Uni-versity of Califbrnia Press, Berkely, 198 I

Habermas, J.: Filozofski diskurs moderne, Globus' Zagreb' 1988'

Jugoslawien denkt anders, Hrsg. von B' Bo5njak und R' Supek'

Wien-Frankfurt am/M... 197 I'

Kolakovski. L.: Glavni tokovi marksizma, BIGZ,Beograd' 1983'

KriZan, M.: Civil $oi:let! - a New Paradigm in Yugoslav Theoretical

L)i scussion, Prax is In ternational l' -2l I 9 89'

Markovii, M. ancl Cohen, R' S': The Rise and Fall of Socialist

I{umanism, A History of Piaxis (irtlup, Nottingham' 197-5 '

Marks i savremenost I-VIII, IIR'P, IDN, IMRP' Beograd'

t964-19',15.Marksova misao. KNU, Beograd, 1964'

ir{arxist Flunanism and Praxis, Sher Gerson S (ed')' Prometheus

Books, Buffalo, 1978.

Marxistische Praxis, Hrsg. von O. K. Flechtheim und E. Grassi,Mtinchen, 1973.

Modern Interpretation of Marx, ed. T. Bootmore, Basil Blackwell,Ox ford , l981.

Nacionalizam i osnovna ljudska prava, Filozofija ll1972. BeogradNacionalno pitanje, Theoria 34 I 198'7 .,BeogradNeki problemi teorije odraza,Zbornik radova simpozija na 13ledu,

Beograd,1961.Oswald, J.: Revolutiondre Praxis, Darstellung und kritik der phil-

osophischen position der Griinder und Zeitschrift ,,Praxis"unter besonderer Beriicksichtung iherer Religionskritik, pat-mos Verlag, Diisseldorf, 1982.

Parsons, H. L.: Humanistidka filozofija u savremenoj Poljskoj iJugoslaviji, Praxis 4-61 1966.

Petrovid, G.: eemu Praxis, Praxis, HFD,Zagreb,lg72.Pitanja 2-3 | 1989 . RijekaPraksisovski.:narksizam i jugoslovenska filozofija, Theoria

1-21 1988.,FDS, Beograd.Praxis: Yugoslav Essays in the Philosophy and Methodology of

Social Science, Ed. M. Markovii..., Dodrecht, 1979.Problemi filozofije marksizma, Rad, Beograd,1967 .Razgovor sa LJ. Tadiiem, Theoria 34l1982.,BeogradRazgovor sa M. Markoviiem, Theoria 34l1983.,BeogradRevolutioniire Praxis, Jugoslawischer marxismus der Gegenwart,

Verlag Rombach, Freiburg, 1969.Sahlins, M.: Culture and Practical Reason, The University of Chi-

cago Press, Chicago, 1976.Scher, Gerson. S.: Praxis: Marxist Criticism ancl Dissent in Socialist

Yugoslavia,Indiana University Pres, Bloomington & Lon-don,1977 .

Thinking the Present..., Praxis International 34 I lgg0*g I.Vranicki, P. : Historija marksizma, Liber-Naprij ed,, Zagreb, 197 8.Yugoslavia: Current Crisis and Future Trends, Praxis International

4/1990.

I u biblbgraliji.jc navcilcna sam0 sckundarna litcratnra. Dcla prcdstavnika

prirxis l'ilozofiic sc ptxlrazumcvalu

5 0

>.

5 l

x*

Fa:f

o

:LL

N

J

tr

g

at!.a:

Bi,bliograJtia'

Arnowitz, S.: The crisis of Historical Materialism, Preager A. J.

F. Bergin Publishing Book, l '981 '

Bernstein,R.:PraxisandAct ion,Unersi tyofPennsylvaniaPress'197t .

Crr:cker, D. A.: Praxis and Democratic Socialism: The Critical

SocialTheoryofMarkovidandStojanrrvid,HumanitesPress,New JerseY, 1983.

Denitch , B .: Yugoslavia: The Present Limits of Communist Refor-

mation, Praxis International l-21 1989

Die gegenwiirtige Bedeutung des marxschen Denkens' Marx-"

dv*posiJn 1983. in Dubrovnik, Hg' von G' Petrovii und

W. S.tt-i"A-Kowarzik, Studien zur Philosophie der Praxis'

Germinal Verlag, Bochum, 1985'

Etidko-humanistidki problemi socijalizma, Rad, B eogra d' 19 64'

Fif ozofija i angaZman, Theoria 3-411984' Beograd

Fi lozofija i clru 5 tvo I-VIIV I 987- I 995', IFDT' B eograd'

Filozofija i kritidka teorija, Theoria l'-211985 ' Beograd

Filozolija istorija i knjiZevnost' Filozofija l-211973'

Filozofija na VIII kongresu SKJ, Praxis 211965 'Zagteb

Giddens,A,:ContemporaryCritiqeofHistoricalMaterialism'Uni-versity of Califbrnia Press, Berkely, 198 I

Habermas, J.: Filozofski diskurs moderne, Globus' Zagreb' 1988'

Jugoslawien denkt anders, Hrsg. von B' Bo5njak und R' Supek'

Wien-Frankfurt am/M... 197 I'

Kolakovski. L.: Glavni tokovi marksizma, BIGZ,Beograd' 1983'

KriZan, M.: Civil $oi:let! - a New Paradigm in Yugoslav Theoretical

L)i scussion, Prax is In ternational l' -2l I 9 89'

Markovii, M. ancl Cohen, R' S': The Rise and Fall of Socialist

I{umanism, A History of Piaxis (irtlup, Nottingham' 197-5 '

Marks i savremenost I-VIII, IIR'P, IDN, IMRP' Beograd'

t964-19',15.Marksova misao. KNU, Beograd, 1964'

ir{arxist Flunanism and Praxis, Sher Gerson S (ed')' Prometheus

Books, Buffalo, 1978.

Marxistische Praxis, Hrsg. von O. K. Flechtheim und E. Grassi,Mtinchen, 1973.

Modern Interpretation of Marx, ed. T. Bootmore, Basil Blackwell,Ox ford , l981.

Nacionalizam i osnovna ljudska prava, Filozofija ll1972. BeogradNacionalno pitanje, Theoria 34 I 198'7 .,BeogradNeki problemi teorije odraza,Zbornik radova simpozija na 13ledu,

Beograd,1961.Oswald, J.: Revolutiondre Praxis, Darstellung und kritik der phil-

osophischen position der Griinder und Zeitschrift ,,Praxis"unter besonderer Beriicksichtung iherer Religionskritik, pat-mos Verlag, Diisseldorf, 1982.

Parsons, H. L.: Humanistidka filozofija u savremenoj Poljskoj iJugoslaviji, Praxis 4-61 1966.

Petrovid, G.: eemu Praxis, Praxis, HFD,Zagreb,lg72.Pitanja 2-3 | 1989 . RijekaPraksisovski.:narksizam i jugoslovenska filozofija, Theoria

1-21 1988.,FDS, Beograd.Praxis: Yugoslav Essays in the Philosophy and Methodology of

Social Science, Ed. M. Markovii..., Dodrecht, 1979.Problemi filozofije marksizma, Rad, Beograd,1967 .Razgovor sa LJ. Tadiiem, Theoria 34l1982.,BeogradRazgovor sa M. Markoviiem, Theoria 34l1983.,BeogradRevolutioniire Praxis, Jugoslawischer marxismus der Gegenwart,

Verlag Rombach, Freiburg, 1969.Sahlins, M.: Culture and Practical Reason, The University of Chi-

cago Press, Chicago, 1976.Scher, Gerson. S.: Praxis: Marxist Criticism ancl Dissent in Socialist

Yugoslavia,Indiana University Pres, Bloomington & Lon-don,1977 .

Thinking the Present..., Praxis International 34 I lgg0*g I.Vranicki, P. : Historija marksizma, Liber-Naprij ed,, Zagreb, 197 8.Yugoslavia: Current Crisis and Future Trends, Praxis International

4/1990.

I u biblbgraliji.jc navcilcna sam0 sckundarna litcratnra. Dcla prcdstavnika

prirxis l'ilozofiic sc ptxlrazumcvalu

5 0

>.

5 l

tau.J4=

Mile Savii

P RAX IS PHILOSOPHY BETWEEN CRITIQUE

AND BREAKDOWN OF THE YUGOSLAV SOCIETY

Summary

Thc subject of this research is thc relation oI praxis philosophy to thc

identity of the Yugoslav strciety and to its practical brcakdown. Instcad of thc

concept 0l'praxis philosophy thc author cmploys thc concept ,,praxis-discoursc",sincc thc former concepr is burdened with difficultics in defining thc idcntity ol

praxis-philosophy. Thc rcscarch includcs thc lirllowing lcvels:\\e first lcvel consisls of an interpretation of the identity of ,,post-communist

socicties" by former praxis-discourse participanis.Tltc second lcvel consists of an intcrprotation of causes ol'thc brcakdown

ol strcialist ordcrs by ftrrmer praxis-discoursc participantsTlte third level consists of a rctrospcctivc interpretation o[ thc idcntity of

thc Yugoslav socicty by praxis-discourse participants.Thc Jburth levcl consists thc basic thcorctical-practical problcms ol praxis

discoursc. In this part ot'thc rcsearch the relation of praxis discounc participants to

othcr paradigms of interpreting thc socicty is cxamined, along with thcir rclation ttl

thc official, cultural-linguistic and civic intcrprctation of thc idcntity ol-thc Yugoslav

socicty.The ffih level of the rescarch consists ol'a comparison bctwccn thc rctro-

spcctivc intcrprotation ol thc socicty by praxis-discoufsc participants and thc intcr-

prctation within praxis discourse.Tlrte concluding part of the rcscarch consists ol an cxamination ol'mcaning

and signilicancc of praxis discioursc bcyond its cpoch.

Ke1, *orOtt praxis tliscoursc, critical thcory, Yugoslav so'cicty, brcakdown,

nation, socialism, libcralism, democracy, civil s(rcicty, statc.

Michal Sl6dedek, istraZivad pripravnikInstitut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeograd

UDK 165.19:31625Preeledni dlanak

ANALIZA SOCIJALNE FUNKCIJE DISKURSA:MITSKI ELEMENT KOLEKTIVNOG IDENTITETA

Apstrakf Istraiivanje na mom podprojektu odvijalo bi se u nekoliko nivoa- od opitijih ka konkretnijim. Prvi bi nivo bio najopitiji i obuhvatao bi analizukoncepata, metodskih polaziita i teorijskih pretpostavki, od kojih su najbitni.ie: ( I )da i jezik i mit imaiu srodnu integrativnu druitvenu funkcuju i (2) da je zbog togaopravdan pristup analizi identiteta putem ispitivanja vele ova dva po.jma.

Na drugom nivou bavio bih se sporovima ufitozoJiji jezika i epistemotogiii,kao Jto su sporovi oko mogutnosti privatnog jezika, karaktera stedenja.ieziikihpravila, t..i. vaZenia takozvanog ,,objainjenja vetine,, i primene eksternih standarclau tumatenju jeziikih igara i Zivotnih oblika.

Treti nivo Ei$ila bi primena i razviianje potetnih pretpostavki, kao i znatajobjainjenja posledicd sporova uJiloaofiii.iezikn po konkretne probleme inclividual-nog i kolektivnog identiteta.

Kl.juine r&i: diskurs, refleksija, mit, jelik, pravilo, Tajednica.

l. Pristup

Na podetku bih hteo da skrenem paZnju kako prevashodnicilj ovog teksta nije podrobno izlaganje vlastitog meiodskog po-lazi5ta, niti mi je namera da prikaZem strukturt pretpostavljinebudu6e studije detaljnije od nekog preliminarnog nacrta. Ivtiitimda bi bilo zanimljivije eskivirati op5ta mesta koJa na neki nadinneizbeZno optereduju obrazlolenja ovakve vrste. Zbog toga bihovde pre svega hteo da objasnim, prvo, motiv zaSto uprato diskursi za5to mit i mitski aspekt identiteta u naslovu podieme. Drugo,hteo bih da pokaZem ni podsticaje koji su inicirali da tematizujemodredeni - sasvim specifidni - krug diskusija i problema, koji se uovoj sredini razmatrao tek sporadidno. Tre6e, delimidno iu ukazatina neke probleme, izloliti odredena teorijska stanovi5ta, pa dak iskrenuti pozornost na pojedine primedbe koje bi se mogl; uputitiraxo mtenciji teme, tako i vlastitom pristupu i teorijskom stanovi5tuKoJe zastupam, Sto ponekad poprima rezonancu govora advocatus

Tx;-al(l

:f

r

N

Ju

5 2

L-_

5 3