tau.J4=

Mile Savii

P RAX IS PHILOSOPHY BETWEEN CRITIQUE

AND BREAKDOWN OF THE YUGOSLAV SOCIETY

Summary

Thc subject of this research is thc relation oI praxis philosophy to thc

identity of the Yugoslav strciety and to its practical brcakdown. Instcad of thc

concept 0l'praxis philosophy thc author cmploys thc concept ,,praxis-discoursc",sincc thc former concepr is burdened with difficultics in defining thc idcntity ol

praxis-philosophy. Thc rcscarch includcs thc lirllowing lcvels:\\e first lcvel consisls of an interpretation of the identity of ,,post-communist

socicties" by former praxis-discourse participanis.Tltc second lcvel consists of an intcrprotation of causes ol'thc brcakdown

ol strcialist ordcrs by ftrrmer praxis-discoursc participantsTlte third level consists of a rctrospcctivc interpretation o[ thc idcntity of

thc Yugoslav socicty by praxis-discourse participants.Thc Jburth levcl consists thc basic thcorctical-practical problcms ol praxis

discoursc. In this part ot'thc rcsearch the relation of praxis discounc participants to

othcr paradigms of interpreting thc socicty is cxamined, along with thcir rclation ttl

thc official, cultural-linguistic and civic intcrprctation of thc idcntity ol-thc Yugoslav

socicty.The ffih level of the rescarch consists ol'a comparison bctwccn thc rctro-

spcctivc intcrprotation ol thc socicty by praxis-discoufsc participants and thc intcr-

prctation within praxis discourse.Tlrte concluding part of the rcscarch consists ol an cxamination ol'mcaning

and signilicancc of praxis discioursc bcyond its cpoch.

Ke1, *orOtt praxis tliscoursc, critical thcory, Yugoslav so'cicty, brcakdown,

nation, socialism, libcralism, democracy, civil s(rcicty, statc.

Michal Sl6dedek, istraZivad pripravnikInstitut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeograd

UDK 165.19:31625Preeledni dlanak

ANALIZA SOCIJALNE FUNKCIJE DISKURSA:MITSKI ELEMENT KOLEKTIVNOG IDENTITETA

Apstrakf Istraiivanje na mom podprojektu odvijalo bi se u nekoliko nivoa- od opitijih ka konkretnijim. Prvi bi nivo bio najopitiji i obuhvatao bi analizukoncepata, metodskih polaziita i teorijskih pretpostavki, od kojih su najbitni.ie: ( I )da i jezik i mit imaiu srodnu integrativnu druitvenu funkcuju i (2) da je zbog togaopravdan pristup analizi identiteta putem ispitivanja vele ova dva po.jma.

Na drugom nivou bavio bih se sporovima ufitozoJiji jezika i epistemotogiii,kao Jto su sporovi oko mogutnosti privatnog jezika, karaktera stedenja.ieziikihpravila, t..i. vaZenia takozvanog ,,objainjenja vetine,, i primene eksternih standarclau tumatenju jeziikih igara i Zivotnih oblika.

Treti nivo Ei$ila bi primena i razviianje potetnih pretpostavki, kao i znatajobjainjenja posledicd sporova uJiloaofiii.iezikn po konkretne probleme inclividual-nog i kolektivnog identiteta.

Kl.juine r&i: diskurs, refleksija, mit, jelik, pravilo, Tajednica.

l. Pristup

Na podetku bih hteo da skrenem paZnju kako prevashodnicilj ovog teksta nije podrobno izlaganje vlastitog meiodskog po-lazi5ta, niti mi je namera da prikaZem strukturt pretpostavljinebudu6e studije detaljnije od nekog preliminarnog nacrta. Ivtiitimda bi bilo zanimljivije eskivirati op5ta mesta koJa na neki nadinneizbeZno optereduju obrazlolenja ovakve vrste. Zbog toga bihovde pre svega hteo da objasnim, prvo, motiv zaSto uprato diskursi za5to mit i mitski aspekt identiteta u naslovu podieme. Drugo,hteo bih da pokaZem ni podsticaje koji su inicirali da tematizujemodredeni - sasvim specifidni - krug diskusija i problema, koji se uovoj sredini razmatrao tek sporadidno. Tre6e, delimidno iu ukazatina neke probleme, izloliti odredena teorijska stanovi5ta, pa dak iskrenuti pozornost na pojedine primedbe koje bi se mogl; uputitiraxo mtenciji teme, tako i vlastitom pristupu i teorijskom stanovi5tuKoJe zastupam, Sto ponekad poprima rezonancu govora advocatus

Tx;-al(l

:f

r

N

Ju

5 2

L-_

5 3

X

*^

a3(r:

L

Na)=lJ_

YuJ()tljo'5

)T

=

riiaboli-ja. Svestan sam cla ovakav prisup prevazilazi okvire pukogobrazloLenja, no nadatn se da ie ova necloslednost na taj nadinvi5e podstaknuti interesovanje za temu.

Problem identiteta javlja se kao akutni druStveni problemnevezan za na5 kontekst i situaciju; pre bi se moglo reii da je topermanentni problem nastao raspadom tradicionalnih obrazacaidentifikacije pojedinaca, rastakanjem obidajnosnih formi dru5tveneintegracije. To je op5te mesto o kome je suvi5na raprava. Ostajeipak pitanje varijabilnosti promena u koje ulaze takva dru5tva,razliditih nadina prihvatanja moderniteta, odnosno pitanje raz-Iiditosti reakcija na modernitet. Kako je, recimo, do5lo do toga dase na odredenim prostorima i u odredenim vremenskim periodimajavljaju snaZni antimodernistidki pokreti? Tematski pristup koji bipreuzeo ne bi pledirao na sveobuhvatnost i definitivno otkrivanjeoclgovora, vei bi razmotrio jedan od aspekata problema, a to je nakoji nadin jezik vr5i integrativnu funkciju, odnosno koji su to do-minantni obrasci jezidkog delanja koji formiraju individualni i kole-ktivni - nacionalni, religiozni, politidki itd. - identitet.

Pojmovno odredenie: zaito mit i mitski identitet?

Jedan od preliminarnih ciljeva moje budu6e studije biieeksplikcija veze jezrka i mita, odnosno namera mi je da pokaZemkako je ova veza tesnija no Sto izgleda, pa dak da su fenomenijezika i mita neodvojivi. Razlog tome jeste Sto je mit uvek ved unekom (diskurzivnom) poretku, kao i da unutar svakog diskursapostoji utvrdena konceptualna shema, region dvrstog jezgra, kojiima bitne odlike mita time, Sto je, prvo, bar privremeno imunizovanod kritike i, drugo, Sto taj fiksirani segment diskursa ima, istovetnokao i mit, integrativnu dru5tvenu funkciju. MoZe se uputiti zamerkada se radi o svojevrsnoj ekstravaganciji i neuobidajenosti pri ova-kvom tretiranju znadenja pojma mita. Op5teprihva6eno znadenjemita je, ipak, kompatibilno sa ovakvom upotrebom: njime se oz-nadava simbolidka naraci.irt, za razllkrt od simbolidkog pona5anja(kulta, rituala) i simbolidkih predmeta (ikona, hramova). Mit je'

dakle, uvek ve6 vezan za neki diskurs. Postoji jo5 jedna sponamita i jezika: mitska naracija jeste samoopravdavaju6a aktivnost;to znadi da ona unapred ve6 iskljuduje eksterno opravdanje. Onase ne dokazuje, vei pokazuje/objavljuje i posredstvom te objave, u

samom svom pojavljivanju stide legitimaciju i autoritet, kao Sto ijednu jezidku igru konstitui5u njena formativna pravila i ne moZese objasniti.jednom konstituentnom, obavezuju6om metajezidkomigrom.

Ovakvom pristupu se, takode, jo5 moZe prigovoriti da je,usprkos neospornom diskurzivnom karakteru mita, sumnjivo pripi-sivanje mitskog akpekta samom diskursu i jezidkim pravilima. Bitanrazlog u korist teze koju zastupam - da je govor o ovom aspektudiskursa legitiman - leZi u tome, da nije mogu6e pronadi adekvatnijitermin, koji bi oznadavao fiksnost jezidkih pravila i etabliranostznadenja. Postoje jedino ,,related topics", koji poseduju odredenuznadenjsku pozadinu slidnu pojmu mjta. To su pojmovi poput dog-me, standarda, norrne, obrasca, paradigme, uzorka ili konceptualnesheme. Utisak je da svaki od ovih analogona pati od,,vi5ka znadenja"u odnosu na intenciju sadrZanu u sintagmi ,jezidka pravila". Svakisa sobom, dakle, donosi i ne5to neZeljeno, Sto usmerava tok ispiti-vanja ka sasvim drugom pravcu. Tako, na primer, red dogma upu6ujevi5e na sa{riaj diskursa, a konceptualna shema na njegovu formu;pojam paradigme u kuhnovskom znadenju moZda je najbliZi je-zidkim pravilima, po5to je zajednidka paradigma, poput odredenejezidke igre, konstitutivna za identitet jedne zajednice. pojam para-digme, ipak, viSe upuiuje na fiksirane naudne standarde, norme iprocedure i odnosi se na formiranje istraZivadkih (naudnih) zajed-nica, dok jezidka pravila pretpostavljaju jedan opstiji nivo.

Drugi pojmovni problem odnosi se na odredenje pojma iden-titeta. Nerazludiva od pojma identiteta, njegovog semantidkog sa-drZaja, pitanja njegove geneze i uoblidavanja, jeste problematikasubjekta, samosvesti, samoodredenja i samorefl eksije. problemati-zovanjem ovih koncepata sledi se ujedno i linija kontinutieta filo-zofske tradicije sve do predstavnika Nemadke klasidne filozofije,dime postaje nezaobtlazno sudeljavanje sa tradicionalnim filozof-skim pitanjima, kao i njihovo neizbeZno revalorizovanje u svetlupromena nastalih usvajanjem novih paradigmi u filozofiji. Sa ovimje, takode, povezana i kontroverza oko plauzibilnosti operaciona-Iizacije tradicionalnog filozofskog instrumentarijuma u drudtvenojteoriji i antropologiji, po5to se nameie pitanje opravdanosti uporrebe- odnosno dometa i primenljivosti u eksplikaciji savremenihdru5tvenih tokova - takvih konceptualnih konstrukata kao Sto su,recimo, klasna svest, supstancijalna ljudska svojstva, istorijski sub-jekt itd. Ovim bi se ujedno tematizovao spor marksizma, komunita-

5 4

\-.

5 5

X

*^

a3(r:

L

Na)=lJ_

YuJ()tljo'5

)T

=

riiaboli-ja. Svestan sam cla ovakav prisup prevazilazi okvire pukogobrazloLenja, no nadatn se da ie ova necloslednost na taj nadinvi5e podstaknuti interesovanje za temu.

Problem identiteta javlja se kao akutni druStveni problemnevezan za na5 kontekst i situaciju; pre bi se moglo reii da je topermanentni problem nastao raspadom tradicionalnih obrazacaidentifikacije pojedinaca, rastakanjem obidajnosnih formi dru5tveneintegracije. To je op5te mesto o kome je suvi5na raprava. Ostajeipak pitanje varijabilnosti promena u koje ulaze takva dru5tva,razliditih nadina prihvatanja moderniteta, odnosno pitanje raz-Iiditosti reakcija na modernitet. Kako je, recimo, do5lo do toga dase na odredenim prostorima i u odredenim vremenskim periodimajavljaju snaZni antimodernistidki pokreti? Tematski pristup koji bipreuzeo ne bi pledirao na sveobuhvatnost i definitivno otkrivanjeoclgovora, vei bi razmotrio jedan od aspekata problema, a to je nakoji nadin jezik vr5i integrativnu funkciju, odnosno koji su to do-minantni obrasci jezidkog delanja koji formiraju individualni i kole-ktivni - nacionalni, religiozni, politidki itd. - identitet.

Pojmovno odredenie: zaito mit i mitski identitet?

Jedan od preliminarnih ciljeva moje budu6e studije biieeksplikcija veze jezrka i mita, odnosno namera mi je da pokaZemkako je ova veza tesnija no Sto izgleda, pa dak da su fenomenijezika i mita neodvojivi. Razlog tome jeste Sto je mit uvek ved unekom (diskurzivnom) poretku, kao i da unutar svakog diskursapostoji utvrdena konceptualna shema, region dvrstog jezgra, kojiima bitne odlike mita time, Sto je, prvo, bar privremeno imunizovanod kritike i, drugo, Sto taj fiksirani segment diskursa ima, istovetnokao i mit, integrativnu dru5tvenu funkciju. MoZe se uputiti zamerkada se radi o svojevrsnoj ekstravaganciji i neuobidajenosti pri ova-kvom tretiranju znadenja pojma mita. Op5teprihva6eno znadenjemita je, ipak, kompatibilno sa ovakvom upotrebom: njime se oz-nadava simbolidka naraci.irt, za razllkrt od simbolidkog pona5anja(kulta, rituala) i simbolidkih predmeta (ikona, hramova). Mit je'

dakle, uvek ve6 vezan za neki diskurs. Postoji jo5 jedna sponamita i jezika: mitska naracija jeste samoopravdavaju6a aktivnost;to znadi da ona unapred ve6 iskljuduje eksterno opravdanje. Onase ne dokazuje, vei pokazuje/objavljuje i posredstvom te objave, u

samom svom pojavljivanju stide legitimaciju i autoritet, kao Sto ijednu jezidku igru konstitui5u njena formativna pravila i ne moZese objasniti.jednom konstituentnom, obavezuju6om metajezidkomigrom.

Ovakvom pristupu se, takode, jo5 moZe prigovoriti da je,usprkos neospornom diskurzivnom karakteru mita, sumnjivo pripi-sivanje mitskog akpekta samom diskursu i jezidkim pravilima. Bitanrazlog u korist teze koju zastupam - da je govor o ovom aspektudiskursa legitiman - leZi u tome, da nije mogu6e pronadi adekvatnijitermin, koji bi oznadavao fiksnost jezidkih pravila i etabliranostznadenja. Postoje jedino ,,related topics", koji poseduju odredenuznadenjsku pozadinu slidnu pojmu mjta. To su pojmovi poput dog-me, standarda, norrne, obrasca, paradigme, uzorka ili konceptualnesheme. Utisak je da svaki od ovih analogona pati od,,vi5ka znadenja"u odnosu na intenciju sadrZanu u sintagmi ,jezidka pravila". Svakisa sobom, dakle, donosi i ne5to neZeljeno, Sto usmerava tok ispiti-vanja ka sasvim drugom pravcu. Tako, na primer, red dogma upu6ujevi5e na sa{riaj diskursa, a konceptualna shema na njegovu formu;pojam paradigme u kuhnovskom znadenju moZda je najbliZi je-zidkim pravilima, po5to je zajednidka paradigma, poput odredenejezidke igre, konstitutivna za identitet jedne zajednice. pojam para-digme, ipak, viSe upuiuje na fiksirane naudne standarde, norme iprocedure i odnosi se na formiranje istraZivadkih (naudnih) zajed-nica, dok jezidka pravila pretpostavljaju jedan opstiji nivo.

Drugi pojmovni problem odnosi se na odredenje pojma iden-titeta. Nerazludiva od pojma identiteta, njegovog semantidkog sa-drZaja, pitanja njegove geneze i uoblidavanja, jeste problematikasubjekta, samosvesti, samoodredenja i samorefl eksije. problemati-zovanjem ovih koncepata sledi se ujedno i linija kontinutieta filo-zofske tradicije sve do predstavnika Nemadke klasidne filozofije,dime postaje nezaobtlazno sudeljavanje sa tradicionalnim filozof-skim pitanjima, kao i njihovo neizbeZno revalorizovanje u svetlupromena nastalih usvajanjem novih paradigmi u filozofiji. Sa ovimje, takode, povezana i kontroverza oko plauzibilnosti operaciona-Iizacije tradicionalnog filozofskog instrumentarijuma u drudtvenojteoriji i antropologiji, po5to se nameie pitanje opravdanosti uporrebe- odnosno dometa i primenljivosti u eksplikaciji savremenihdru5tvenih tokova - takvih konceptualnih konstrukata kao Sto su,recimo, klasna svest, supstancijalna ljudska svojstva, istorijski sub-jekt itd. Ovim bi se ujedno tematizovao spor marksizma, komunita-

5 4

\-.

5 5

Tx

;Fal

;=LoNoJ

r

Yuloll,o5U)J

T

o

izma i liberalizma u svetlu spora oko filozofskog fundiranja os-novnih polazi5ta druStvenih nauka i politidke filozofije.

Treba reCi da pod pojmom identiteta ne podrazumevam nilogidki identitet (kao saglasnost pojedinca sa samim sobom) nitipsiholoSki (kao samoosedanje pojedinca), ve6 imam u vidu spe-cifidni pojam identiteta kao druStvene kategorije. Takav vid iden-titeta predstavlja odredeni oblik samoreflektovanja vlastitog indi-vidualnog ili pojedinadnog poloZaja, njegovu samointerpretaciju itretiranje sebe kao osobenog i individualnog entiteta, a ujednopodrazumeva i simbolidki shva6en identitet uloga, odnosno treti-ranje sebe ili svoje grupe kao dela neke celine. To znadi da identitetposmatram i kao specifidni produkt odredene ideologije, po5to uprvi plan stavljam struktuisano tumadenje kojim pojedinci i grupeodretluju sebe u odnosu na druge dlanove zajednice i druge grupe,mada bih se suzdrZao od redukcije identiteta na vlastitu verzijukojom pojedinac ili grupa sebe tumadi, odnosno smatram da samo-reflektujudi moment u identitetu ne znadi ujedno i svo<Ienje iden-titeta na samorazumevanje. Spona sa mitom je i u ovoj tadki evi-dentna: mit je oblik u kome pojedinci ili grupe formiraju, inalavajui izlaLu sliku o sebi, zbog dega je ispitivanje mita od presudnevaZnosti po razumevanje kako pojedinadnih druStava, tako i kultureu celosti.

Problemski nivo: lociranje spora

Funkcija jezika kako je sagledavam u ovom radu jeste pre-vashodno druStvena izbog toga je mogu6e ovu poziciju okarakteri-sati kao socijalnu teoriju diskursa. U ovom delu teksta markiraobih konkretne probleme, kao i izazove, nedoumice i osporavanjakoja su pratili ijo5 uvek prate ovu teoriju. Prvije problem povezansa sporom oko tzv. privatnog jezika, koji je pokrenuo Wittgensteinu tzv. drugoj fazi svog stvarala5tva. Napu5tanjem pozicije metod-skog solipsizma kasni Wittgenstein odbacuje i svaku mogudnostjezrkakoji bi razumeo i kojim bi se sluZio samo jedan individuum.Oko validnosi ove pozicije vodile su se brojne polemike, po5to seovde logidki postavlja pitanje karaktera, pa i samog postojanjaunutra5njih stanja i lidnih doZivljaja, odnosno - postavljeno u okvirproblema identiteta - da li prelingvisitdko samoidentifikovanje ivoljno-emotivno samooseianje moZe da se smatra za istinski iden-

titet ili se radi samo o predstadijumima refkeksivno odreilenog iprema drugima okrenutog identiteta? Da li je, ukoliko prihvatimoovo drugo stanovi5te, identitet mogu6 jedino kao refleksivan, arti-kulisano izraLen odnos prema sebi i drugima? Dalje, da li je internostanje samoidentifikacije nuZan uslov konstiftrisanja identiteta ilije mogude identitetu pristupiti eksterno, nezavisno od (samo)razu-mevanja pojedinca ili kolektiva?

Drugi se problem indirektno oslanja na prethodni i odnosise na spor oko mogu6nosti privatnog sletlenja jezidkih pravila.Postavlja se, naime, pitanje da li se normativnost pravila sastoji ukonsenzusnom sle<lenju vedine, kao Sto tvrdi Winch, ili je ovdeodluEuju6a ustaljena praksa postupanja u skladu sa pravilom, Stoje stanovi5te koje zastupaju McGinn, Baker i Hacker. I ovaj sporima znadajne konsekvence koje zadiru u problem identiteta: on sedirektno tiEe pitanja autonomizacije identiteta, naime na koji jenadin i u kojoj meri mogu6e identitet odrediti ikao spremnost dase zadate norrne dovedu u pitanje (Tugendhat). Konsenzusno stano-vi5te bi - bar p9 nekim svojim konsekvenvcama - trebalo da impli-cira odbacivadje ove karakteristike i, u ve6oj ili manjoj meri, reduko-vanje identiteta na identifikaciju, na komformistiEko prihvatanjezatedenih dru5tvenih standarda. Brojni autori, kao Sto je napr. Ha-bermas, naznaduju da je to samo prima facie utisak, koji ne sledinuZno iz konsenzusne teorije, ve6 je mogu6e i u okviru te pozicijelegitimno postaviti autonomizaciju kao kriterijum identiteta. Do-datni bi uslov bio, recimo, da ta spremnost da se standardi proble-matizuju bude prepoznata kao takva od strane drugih pojedinacaili grupa.

Sledeii spor relevantan po ovakvu teorju jezika jeste sporoko jezidkog naturalizma. Takozvani naturalizam aprioristidkogtipa - bilo onakav kakav formuli5e Kant, bilo taj koji zasrupajuChomsky, Fodor i njihovi sledbenici - direktno je suprotan socijal-nom naturalizmu Strawsona ili Rortyja, Zastupnici prvog tipa natu-ralizma poridu bilo kakvu zavisnost kategorija, formi mi5ljenja,gramatidkih i mentalnih struktura od kulturnih konvencija, soci-jalnih dinilaca, odnosno jezidke zajednice. Druga pozicija istidelaucijalnu ulogu interaktivnog jezidkog delanja, koje pretpostavljapostojanje jezidkih - socijalno formiranih i udvr56enih - institucija.Ne5to smelija teza, koja takotle nije ostala bezznaEajnh zastupnika,govori da je veza izmedu jezidkih i socijalnih institucda neposrednijanego Sto izgleda. Tako Winch tvrdi da, po5to su dru5tvo i jezik

56 5 1

Tx

;Fal

;=LoNoJ

r

Yuloll,o5U)J

T

o

izma i liberalizma u svetlu spora oko filozofskog fundiranja os-novnih polazi5ta druStvenih nauka i politidke filozofije.

Treba reCi da pod pojmom identiteta ne podrazumevam nilogidki identitet (kao saglasnost pojedinca sa samim sobom) nitipsiholoSki (kao samoosedanje pojedinca), ve6 imam u vidu spe-cifidni pojam identiteta kao druStvene kategorije. Takav vid iden-titeta predstavlja odredeni oblik samoreflektovanja vlastitog indi-vidualnog ili pojedinadnog poloZaja, njegovu samointerpretaciju itretiranje sebe kao osobenog i individualnog entiteta, a ujednopodrazumeva i simbolidki shva6en identitet uloga, odnosno treti-ranje sebe ili svoje grupe kao dela neke celine. To znadi da identitetposmatram i kao specifidni produkt odredene ideologije, po5to uprvi plan stavljam struktuisano tumadenje kojim pojedinci i grupeodretluju sebe u odnosu na druge dlanove zajednice i druge grupe,mada bih se suzdrZao od redukcije identiteta na vlastitu verzijukojom pojedinac ili grupa sebe tumadi, odnosno smatram da samo-reflektujudi moment u identitetu ne znadi ujedno i svo<Ienje iden-titeta na samorazumevanje. Spona sa mitom je i u ovoj tadki evi-dentna: mit je oblik u kome pojedinci ili grupe formiraju, inalavajui izlaLu sliku o sebi, zbog dega je ispitivanje mita od presudnevaZnosti po razumevanje kako pojedinadnih druStava, tako i kultureu celosti.

Problemski nivo: lociranje spora

Funkcija jezika kako je sagledavam u ovom radu jeste pre-vashodno druStvena izbog toga je mogu6e ovu poziciju okarakteri-sati kao socijalnu teoriju diskursa. U ovom delu teksta markiraobih konkretne probleme, kao i izazove, nedoumice i osporavanjakoja su pratili ijo5 uvek prate ovu teoriju. Prvije problem povezansa sporom oko tzv. privatnog jezika, koji je pokrenuo Wittgensteinu tzv. drugoj fazi svog stvarala5tva. Napu5tanjem pozicije metod-skog solipsizma kasni Wittgenstein odbacuje i svaku mogudnostjezrkakoji bi razumeo i kojim bi se sluZio samo jedan individuum.Oko validnosi ove pozicije vodile su se brojne polemike, po5to seovde logidki postavlja pitanje karaktera, pa i samog postojanjaunutra5njih stanja i lidnih doZivljaja, odnosno - postavljeno u okvirproblema identiteta - da li prelingvisitdko samoidentifikovanje ivoljno-emotivno samooseianje moZe da se smatra za istinski iden-

titet ili se radi samo o predstadijumima refkeksivno odreilenog iprema drugima okrenutog identiteta? Da li je, ukoliko prihvatimoovo drugo stanovi5te, identitet mogu6 jedino kao refleksivan, arti-kulisano izraLen odnos prema sebi i drugima? Dalje, da li je internostanje samoidentifikacije nuZan uslov konstiftrisanja identiteta ilije mogude identitetu pristupiti eksterno, nezavisno od (samo)razu-mevanja pojedinca ili kolektiva?

Drugi se problem indirektno oslanja na prethodni i odnosise na spor oko mogu6nosti privatnog sletlenja jezidkih pravila.Postavlja se, naime, pitanje da li se normativnost pravila sastoji ukonsenzusnom sle<lenju vedine, kao Sto tvrdi Winch, ili je ovdeodluEuju6a ustaljena praksa postupanja u skladu sa pravilom, Stoje stanovi5te koje zastupaju McGinn, Baker i Hacker. I ovaj sporima znadajne konsekvence koje zadiru u problem identiteta: on sedirektno tiEe pitanja autonomizacije identiteta, naime na koji jenadin i u kojoj meri mogu6e identitet odrediti ikao spremnost dase zadate norrne dovedu u pitanje (Tugendhat). Konsenzusno stano-vi5te bi - bar p9 nekim svojim konsekvenvcama - trebalo da impli-cira odbacivadje ove karakteristike i, u ve6oj ili manjoj meri, reduko-vanje identiteta na identifikaciju, na komformistiEko prihvatanjezatedenih dru5tvenih standarda. Brojni autori, kao Sto je napr. Ha-bermas, naznaduju da je to samo prima facie utisak, koji ne sledinuZno iz konsenzusne teorije, ve6 je mogu6e i u okviru te pozicijelegitimno postaviti autonomizaciju kao kriterijum identiteta. Do-datni bi uslov bio, recimo, da ta spremnost da se standardi proble-matizuju bude prepoznata kao takva od strane drugih pojedinacaili grupa.

Sledeii spor relevantan po ovakvu teorju jezika jeste sporoko jezidkog naturalizma. Takozvani naturalizam aprioristidkogtipa - bilo onakav kakav formuli5e Kant, bilo taj koji zasrupajuChomsky, Fodor i njihovi sledbenici - direktno je suprotan socijal-nom naturalizmu Strawsona ili Rortyja, Zastupnici prvog tipa natu-ralizma poridu bilo kakvu zavisnost kategorija, formi mi5ljenja,gramatidkih i mentalnih struktura od kulturnih konvencija, soci-jalnih dinilaca, odnosno jezidke zajednice. Druga pozicija istidelaucijalnu ulogu interaktivnog jezidkog delanja, koje pretpostavljapostojanje jezidkih - socijalno formiranih i udvr56enih - institucija.Ne5to smelija teza, koja takotle nije ostala bezznaEajnh zastupnika,govori da je veza izmedu jezidkih i socijalnih institucda neposrednijanego Sto izgleda. Tako Winch tvrdi da, po5to su dru5tvo i jezik

56 5 1

Tx:Fal

:=l!oNoI

Ytuulo'5aJ

T

a

regulisani pravilima, demarkaciona linija izmedu socijalne teorije,ontologije i epistemologije postaje suvi5na.

Socijalna teorija jezika i znanja, koja polazi od poznog Wit-tgensteina, a nastavlja se preko njegovih interpretatora - od P.Wincha (u ,,The Idea of Social Science") sve do D. Bloora (u

,,Wittgenstein: A Social Theory of Knowledge"), pretpostavlja dase sa svetom susre6emo jedino unutar jezidkih igara (Specht), odno-sno da, po Weldonu, razmatrajuei jezik filozofski mi u stvarirazmatramo Sta se raduna kao ono Sto spada u svet. Prema ovojteoriji, svaki partikularni sistem znanjajeste funkcija odredenogdru5tvenog reda. No ako je time izbegnuto poimanje znanja kaonedeg aistorijskog i vankontekstualnog, druga strana ovakve inter-pretacije pokazuje svoj relativistidki obraz. Postaje nejasno, naime,kako spasiti objektivitet znanja ukoliko pretpostavimo kongruencijudruitvenog reda i reda sistema znanja. Nije Ii time, prihvativ5iWinchovu sugestiju da je u proceni odreilenog dru5tva nelegitimnabilo kakva primena eksternih standarda, eliminisana mogu6nostprimene bilo kakvog standarda koji bi pretendovao na op5tost iobjektivnost? Ovde se, takode, postavlja i pitanje univerzalnih nor-mi, odnosno egzistencije nekih op5tih pretpostavki i obaveznihzahteva koji bi se postavljali svakoj kulturi i svakom dlanu zajednice.Ovaj deo spora kasnije 6e se perpetuirati i u poznatom sporu libera-lizma i komunitarizma.

Sadriinski nivo: primena i rszrada

Po5to se u ovom tekstu radi o obrazloZenju i nacrtu teme,koji po svojoj f'unkciji ne moZe da pledira na rezime konadnogrezultata, ne bi bilo uputno, niti izvodivo, detaljno odrediti pravackojim 6e se istraZivanje kretati. Uzev5i u obzir duZinu rada naprojektu, ceo rad na temi podprojekta neie mo6i da izbegne, bar unekom vidu, zadiranje i u ostale teme glavnog projekta. To seodnosi, pre svega, na ve6 pomenuti i jo5 uvek aktuelni i nerazre5enispor komunitarizma i liberalizma. Ovo pro5irenje teme ima i svojadvrsta opravdanja: dini se daje danas nemogude u6i u vode politidkefilozofije a da se bar jednom nogom ne zade i u probleme kojeanimira ovaj spor. Drugo opravdanje leZi u faktu da se i neki odznadajnih aktera spora, poput Taylora ili Habermasa, bave temati-zovanjem socijalnih funkcija jezika.

Umesto zakljudka, ukazao bih na koje bi predmete rezultatiprethodnog istraZivanja mogli da se primene i koje partikularneprobleme bi ti rezultati ispitivanja mogli da obuhvate. Ove pred-loZene predmete istraZivanja, koji bi predstavljali svojevrsnopro5irenje teme, mogli bi da formili5emo i kao konkretne podtemeili nadopune projekta, no zasad predstavljaju samo preliminarnepredloge za daljnje istraZivanje.

1. Specffikovana analiza socijulne funkciie diskursa. Struk-tura diskursa se moZe razmatratii preko njene integrativne funkcije,bilo kroz analizu mitskog jezika kao konstituenta poistoveiivanjaja-identiteta sa mi-identitetom, bilo preko analize deskriptivno-argumentativne funkcije jezlka, pomo6u koje i u kojoj se formirami-identitet odredene partikularne intelektualne zajednice. Ovajsegment projekta odnosio bi se kako na religijski sadrZaj mi-identiteta, mitske aspekte tradicionalizma i mistifikovanje tzv. ,,na-cionalnih interesa", tako i na problem intelektualaca sa op5tim -civilizacijskim identitetom, posebnim - nacionalnim identitetom ipojedinadnim -. profesionalnim identitetom.

2. Radlka Lnet tr an sfo rmac ij a, mo d ffi kac ij a i I i p r ila g o dav an i ediskursa? Radi li se o radikalnom prelomu u diskursu dominantneideologije u odnosu na prethodnu ili se ideologija adaptirala is-tovetnoj ,.formaciji moii"? Radi li se o fundamentalnoj promenidiskursa (language change) ili o jezidkom pomaku (language shift)?Tematizovanje ovih pitanja sadrZavalo bi i uporeclivanje tradicio-nalnih integrativnih formi i identifikacionih obrazaca sa savre-menim resp. aktuelnim konkretnim obrascima konstituisanja kole-ktivnog identiteta.

3. Dominaciia nacionalistiikog diskursa kao rectkci.ia nadestruisanj e preilainje g modela Jbrmiranja kolektivrut g identiteta .Postavlja se pitanje karaktera nove normativne strukture dru5tva,kao i njene legitimizacije putem diskursa o nacionalnim i istorijskimpravima, vrednostima i interesima, a takode i pitanje uporedivosti,kompatibilnosti ili inkompatibilnosti tog oblika kolektivistiikogdiskursa sa biv5om socijalistidkom ideologijom. Na ovaj nadintematizovala bi se i mogudnost formiranja alternativnog diskursa,u kome bi bile integrisane univerzalne (civilizacijske) norme i kojibi se suprotstavljao kolektivistidkoj ideoloikoj matrici preferira-njem principa autonomizacije, individuacije i ljudskih prava. Uovom kontekstu razmatrao bi se i odnos tradicionalizma i moderni-teta u postkomunistidkim zemljama, problemi utemeljenja norma-

5 8

b-

5 9

Tx:Fal

:=l!oNoI

Ytuulo'5aJ

T

a

regulisani pravilima, demarkaciona linija izmedu socijalne teorije,ontologije i epistemologije postaje suvi5na.

Socijalna teorija jezika i znanja, koja polazi od poznog Wit-tgensteina, a nastavlja se preko njegovih interpretatora - od P.Wincha (u ,,The Idea of Social Science") sve do D. Bloora (u

,,Wittgenstein: A Social Theory of Knowledge"), pretpostavlja dase sa svetom susre6emo jedino unutar jezidkih igara (Specht), odno-sno da, po Weldonu, razmatrajuei jezik filozofski mi u stvarirazmatramo Sta se raduna kao ono Sto spada u svet. Prema ovojteoriji, svaki partikularni sistem znanjajeste funkcija odredenogdru5tvenog reda. No ako je time izbegnuto poimanje znanja kaonedeg aistorijskog i vankontekstualnog, druga strana ovakve inter-pretacije pokazuje svoj relativistidki obraz. Postaje nejasno, naime,kako spasiti objektivitet znanja ukoliko pretpostavimo kongruencijudruitvenog reda i reda sistema znanja. Nije Ii time, prihvativ5iWinchovu sugestiju da je u proceni odreilenog dru5tva nelegitimnabilo kakva primena eksternih standarda, eliminisana mogu6nostprimene bilo kakvog standarda koji bi pretendovao na op5tost iobjektivnost? Ovde se, takode, postavlja i pitanje univerzalnih nor-mi, odnosno egzistencije nekih op5tih pretpostavki i obaveznihzahteva koji bi se postavljali svakoj kulturi i svakom dlanu zajednice.Ovaj deo spora kasnije 6e se perpetuirati i u poznatom sporu libera-lizma i komunitarizma.

Sadriinski nivo: primena i rszrada

Po5to se u ovom tekstu radi o obrazloZenju i nacrtu teme,koji po svojoj f'unkciji ne moZe da pledira na rezime konadnogrezultata, ne bi bilo uputno, niti izvodivo, detaljno odrediti pravackojim 6e se istraZivanje kretati. Uzev5i u obzir duZinu rada naprojektu, ceo rad na temi podprojekta neie mo6i da izbegne, bar unekom vidu, zadiranje i u ostale teme glavnog projekta. To seodnosi, pre svega, na ve6 pomenuti i jo5 uvek aktuelni i nerazre5enispor komunitarizma i liberalizma. Ovo pro5irenje teme ima i svojadvrsta opravdanja: dini se daje danas nemogude u6i u vode politidkefilozofije a da se bar jednom nogom ne zade i u probleme kojeanimira ovaj spor. Drugo opravdanje leZi u faktu da se i neki odznadajnih aktera spora, poput Taylora ili Habermasa, bave temati-zovanjem socijalnih funkcija jezika.

Umesto zakljudka, ukazao bih na koje bi predmete rezultatiprethodnog istraZivanja mogli da se primene i koje partikularneprobleme bi ti rezultati ispitivanja mogli da obuhvate. Ove pred-loZene predmete istraZivanja, koji bi predstavljali svojevrsnopro5irenje teme, mogli bi da formili5emo i kao konkretne podtemeili nadopune projekta, no zasad predstavljaju samo preliminarnepredloge za daljnje istraZivanje.

1. Specffikovana analiza socijulne funkciie diskursa. Struk-tura diskursa se moZe razmatratii preko njene integrativne funkcije,bilo kroz analizu mitskog jezika kao konstituenta poistoveiivanjaja-identiteta sa mi-identitetom, bilo preko analize deskriptivno-argumentativne funkcije jezlka, pomo6u koje i u kojoj se formirami-identitet odredene partikularne intelektualne zajednice. Ovajsegment projekta odnosio bi se kako na religijski sadrZaj mi-identiteta, mitske aspekte tradicionalizma i mistifikovanje tzv. ,,na-cionalnih interesa", tako i na problem intelektualaca sa op5tim -civilizacijskim identitetom, posebnim - nacionalnim identitetom ipojedinadnim -. profesionalnim identitetom.

2. Radlka Lnet tr an sfo rmac ij a, mo d ffi kac ij a i I i p r ila g o dav an i ediskursa? Radi li se o radikalnom prelomu u diskursu dominantneideologije u odnosu na prethodnu ili se ideologija adaptirala is-tovetnoj ,.formaciji moii"? Radi li se o fundamentalnoj promenidiskursa (language change) ili o jezidkom pomaku (language shift)?Tematizovanje ovih pitanja sadrZavalo bi i uporeclivanje tradicio-nalnih integrativnih formi i identifikacionih obrazaca sa savre-menim resp. aktuelnim konkretnim obrascima konstituisanja kole-ktivnog identiteta.

3. Dominaciia nacionalistiikog diskursa kao rectkci.ia nadestruisanj e preilainje g modela Jbrmiranja kolektivrut g identiteta .Postavlja se pitanje karaktera nove normativne strukture dru5tva,kao i njene legitimizacije putem diskursa o nacionalnim i istorijskimpravima, vrednostima i interesima, a takode i pitanje uporedivosti,kompatibilnosti ili inkompatibilnosti tog oblika kolektivistiikogdiskursa sa biv5om socijalistidkom ideologijom. Na ovaj nadintematizovala bi se i mogudnost formiranja alternativnog diskursa,u kome bi bile integrisane univerzalne (civilizacijske) norme i kojibi se suprotstavljao kolektivistidkoj ideoloikoj matrici preferira-njem principa autonomizacije, individuacije i ljudskih prava. Uovom kontekstu razmatrao bi se i odnos tradicionalizma i moderni-teta u postkomunistidkim zemljama, problemi utemeljenja norma-

5 8

b-

5 9

l

ll',I]L.lllrlllilli]1ll

lll

1tli

tlit11lll,ltilrlllll

tivnog poretka, pitanje prevrednovanja tradicionalnih kulturnih ob-

turu*, kuo i odnosa nacije kao prirodne zajednice prema univer-

zalnim vrenostima. To ujedno podrazumeva poku5aj da se pokaZe

i razjasni zasto je doslo do provale iraconalnog nacionalistidkog,

odndsno kolektivistidkog tipa identiteta, Sto znadi i konkretno ob-jasni zbog dega je u datom trenutku i na odredenim prostorima

io5lo do ekspanzije ovakvog tipa diskursa, do toksidacije celokup-

nog diksursnog polja jednom vrstom govora koja potiskuje au-

tonomnost pojedinca forsiraju6i konstituisanje identiteta kao po-

dredenosti celini, kao potpune vezanosti individue za kolektiv'

Odabrana literatura

Bernstein, R.J., Beyond Objectivism and Relativism, Basil Black-well Publisher Ltd. Oxford 1983.

Bloor, D., Wittgenstein: A Social Theory of Knowledge, Macmillan,London 1984.

The Linguistic Turn, ed' by Richard Rort!, The University of Chi-cago Press, Chicago 1967.

Kasirer, E., Filozofi.la simbolidkih oblika, NISRO Dnevnik/Kn-jiZevna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1985.

Kripke, S., Wittgenstein on Rules and Private Language, Basil

Blackwell, Oxford 1982.

Mead, G. H., Mind, Self & Society, The University of ChicagoPress,Chicago 1959.

Rorty, R., Filozofija i ogledalo prirode, Veselin Masle5a, Sarajevo1990.

Rorty, R., Konsekvence pragmatizma, Nolit, Beograd 1992'

Strawson, P. F., Skepticism and Naturalism: Some Varieties,

Methuen & Co. Ltd., Wootbridge Irctures, London 1987'

Tugendhat, E. Samosvest i samoodredenje, IstraZivadko-izdavadkicentar SSOS, Beograd 1989.

Winch, P., The Idea of Social Science, Routledge & Kegan Paul,

London 1958.Vitgen5tajn, L., Filosofska istraZivanja, NOLIT, Beograd 1980'

Wittgenstein, L., The Blue and Brown Books, Preliminary Studies

for the ,,Philosophical Investigation" Basil Backwell, Oxford

1958.

Wittgenstein, L., Zettel, B asil Blackwell, Oxford I 967'

Wittgenstein, L, O izvesnosti, Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad 1988.

Wittgenstein: To Follow a Rule, ed. by S. H. Holtzman and Ch'M. Leich, Routledge & Kegan Paul, London, Boston andHenley 1981.

Michal Slddedek

AN ANALYSIS OF THE SOCIAL FUNCTION OF DISCOURSE:

MYTHOLOGICAL ELEMENTS OF A COLLECTIVE IDENTITY

Summary

The rescarch within this subproject will be carried out on several levels -

from more gcneral to more concretc.The first level is the most gcncral and includes an analysis of outlincs,

methodological stifiing points and theoretical hypotheses. The following ones arc

thc most important: (l) Language and myth have a common integrative social

function, (2) therefore the approach to the analysis of identity through examination

of the connection between these two notions is justified'

The second level covers thc author's engagement in disputcs in philosophy

of languages and epistemology, as thc disputcs about the possibility of a privatc

language, observancc of the language rules, i.e. the validity of the so+allcd majori-

tarian account and application ofexternal standards in the intcrprctation of language

and forms of life.The third level covers the application and devclopment of initial hypotheses,

as well as an explanation of the conscqucnces of disputcs in the phiklsophy of

language for spccific problems of individual and collectivc idcntity.

Key words: Discourse, Reflection, Myth, l-anguage, Rule, CommunityTx

-aEo

ILoNo)&

YUJ()ulo5oJ

T

I

60

b-

6 1

l

ll',I]L.lllrlllilli]1ll

lll

1tli

tlit11lll,ltilrlllll

tivnog poretka, pitanje prevrednovanja tradicionalnih kulturnih ob-

turu*, kuo i odnosa nacije kao prirodne zajednice prema univer-

zalnim vrenostima. To ujedno podrazumeva poku5aj da se pokaZe

i razjasni zasto je doslo do provale iraconalnog nacionalistidkog,

odndsno kolektivistidkog tipa identiteta, Sto znadi i konkretno ob-jasni zbog dega je u datom trenutku i na odredenim prostorima

io5lo do ekspanzije ovakvog tipa diskursa, do toksidacije celokup-

nog diksursnog polja jednom vrstom govora koja potiskuje au-

tonomnost pojedinca forsiraju6i konstituisanje identiteta kao po-

dredenosti celini, kao potpune vezanosti individue za kolektiv'

Odabrana literatura

Bernstein, R.J., Beyond Objectivism and Relativism, Basil Black-well Publisher Ltd. Oxford 1983.

Bloor, D., Wittgenstein: A Social Theory of Knowledge, Macmillan,London 1984.

The Linguistic Turn, ed' by Richard Rort!, The University of Chi-cago Press, Chicago 1967.

Kasirer, E., Filozofi.la simbolidkih oblika, NISRO Dnevnik/Kn-jiZevna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1985.

Kripke, S., Wittgenstein on Rules and Private Language, Basil

Blackwell, Oxford 1982.

Mead, G. H., Mind, Self & Society, The University of ChicagoPress,Chicago 1959.

Rorty, R., Filozofija i ogledalo prirode, Veselin Masle5a, Sarajevo1990.

Rorty, R., Konsekvence pragmatizma, Nolit, Beograd 1992'

Strawson, P. F., Skepticism and Naturalism: Some Varieties,

Methuen & Co. Ltd., Wootbridge Irctures, London 1987'

Tugendhat, E. Samosvest i samoodredenje, IstraZivadko-izdavadkicentar SSOS, Beograd 1989.

Winch, P., The Idea of Social Science, Routledge & Kegan Paul,

London 1958.Vitgen5tajn, L., Filosofska istraZivanja, NOLIT, Beograd 1980'

Wittgenstein, L., The Blue and Brown Books, Preliminary Studies

for the ,,Philosophical Investigation" Basil Backwell, Oxford

1958.

Wittgenstein, L., Zettel, B asil Blackwell, Oxford I 967'

Wittgenstein, L, O izvesnosti, Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad 1988.

Wittgenstein: To Follow a Rule, ed. by S. H. Holtzman and Ch'M. Leich, Routledge & Kegan Paul, London, Boston andHenley 1981.

Michal Slddedek

AN ANALYSIS OF THE SOCIAL FUNCTION OF DISCOURSE:

MYTHOLOGICAL ELEMENTS OF A COLLECTIVE IDENTITY

Summary

The rescarch within this subproject will be carried out on several levels -

from more gcneral to more concretc.The first level is the most gcncral and includes an analysis of outlincs,

methodological stifiing points and theoretical hypotheses. The following ones arc

thc most important: (l) Language and myth have a common integrative social

function, (2) therefore the approach to the analysis of identity through examination

of the connection between these two notions is justified'

The second level covers thc author's engagement in disputcs in philosophy

of languages and epistemology, as thc disputcs about the possibility of a privatc

language, observancc of the language rules, i.e. the validity of the so+allcd majori-

tarian account and application ofexternal standards in the intcrprctation of language

and forms of life.The third level covers the application and devclopment of initial hypotheses,

as well as an explanation of the conscqucnces of disputcs in the phiklsophy of

language for spccific problems of individual and collectivc idcntity.

Key words: Discourse, Reflection, Myth, l-anguage, Rule, CommunityTx

-aEo

ILoNo)&

YUJ()ulo5oJ

T

I

60

b-

6 1