Pravna Etika u Legislacionom Procesu

7/25/2019 Pravna Etika u Legislacionom Procesu

1/7

UDC 340:17Pregledni nauni rad

E v a M a k s i m o v i

PRAVNA ETIKA U LEGISLACIONOM PROCESU

SAETAK: Uzajamna povezanost prava i morala javqa se na tri nivoapravnog poretka (zakonodavstvo, primena prava i interpretacija prava),budui da pravo i moral imaju zajedniko poreklo i zajedniki ciq svakazakonodavna odluka predstavqa istovremeno i politiku odluku a time irealizaciju ciqeva drutvene politike. Argumenti za donoewe zakono-

davnih odluka imaju uvek etiki podtekst, iako se sam pojam morala vreme-nom mewao. Etiki argumenti mogu biti sensu stricte i etiki relevantni,to uoavaju brojni teoretiari. O tome se vie godina vodi teoretski

diskurs izmeu sociologa, filozofa morala i, pre svega, pravnih teoreti-ara. U tom diskursu moralni argumenti nadvladavaju sve ostale razloge,

iako principi razlikovawa pravnih i moralnih normi su, mawe ili vi-e usaglaeni. Kontroverzno je i pitawe da li, i u kom stepenu, je moguei dopustivo donoewe moralnih zakona po analogiji sa klasinim zako-nodavstvom. Govori se o moralnom zakonodavstvu" koje odraava speci-finost odnosa izmeu prava i morala u zakonodavnom procesu. Opti jezakquak da se racionalni zakonodavac mora u legislacionom procesu ru-kovoditi principima prava kao moralnog minimuma.

KQUNE REI: Pravo, moral, legislacioni proces, zakonodavneodluke, zakonodavni argumenti, etiki argumenti, racionalni zakonoda-vac, moralni minimum u pravu.

Pravo i moral imaju zajedniko poreklo i zajedniki ciq: prois-tekli su iz drutva i wemu slue uz konstantan razvitak pod uticajemdrutvenih promena. Kao to je rekao F. Taranovski i pravo i mo-ral tee jednom istom ciqu, smeraju da odre egzistirawe drutva ida pomognu drutvenom razvitku prema pravednim naelima. Zbog toga,pravo i moral imaju u izvesnoj meri zajedniku sadrinu () naelnapitawa o drutvu podleu podjednako i pravnom, i moralnom reguli-sawu."1

Ipak, ini se, u ostvarivawu tog ciqa u zakonodavnom procesupravo i moral dejstvuju donekle razliitim putevima.

1 T a r a n o v s k i, Fjodor (1923). Enciklopedija prava, Beograd, str. 117118.


2/7

Uzajamna povezanost prava i morala javqa se na tri nivoa pravnog

poretka, odnosno na nivou zakonodavstva, na nivou primene prava i nanivou interpretacije prava i pravne doktrine.2

Ova su razmatrawa posveena pitawima povezanosti prava i mora-la koja se javqaju u legislacionom procesu, uz opasku da su ona fokusi-rana na problematiku zakonskog prava.

Imajui u vidu iwenicu da je svaka zakonodavna odluka istovre-meno i sui generis politika odluka, a zakonodavstvo predstavqa jedanod osnovnih naina realizacije drutvene politike, tok miqewasvojstven drutvenoj politici je istovremeno karakteristian za pro-ces stvarawa prava. Racionalan zakonodavni proces pretpostavqa ra-cionalno obrazlagawe predloga i projekata novih pravnih akata kao iracionalno pravdawe ve donetih i obavezujuih zakona. Stoga, razlozikoji obrazlau ili pak motiviu donoewe zakonodavne odluke pred-stavqaju u isti mah ratio i argumente za obrazlagawe pozitivnog prava(koje predstavqa rezultat zakonodavnih odluka).3

Argumenti korieni u etikom ili pravnikom diskursu za prav-dawe ili obrazlagawe zakonodavnih odluka ne mogu da budu poistovee-ni sa stvarnim motivima tih odluka ili pak faktorima, koji uslovqa-vaju zakonodavni proces i utiu na wegov ishod na sociopolitikojravni.4 Takva bi identifikacija sa logikog aspekta bila pogrena,poto inioci koji stvarno utiu na tok i rezultat legislacionogprocesa mogu, ili tokom tog procesa, ili u pravnikim raspravama,biti pretvoreni u argumente za podrku ili pak osporavawe zakono-

davne odluke.U zakonodavnom procesu mogue je razlikovati tri vrste odluka,

naime: odluke koje iniciraju zakonodavni proces, konanih odluka za-konodavnog organa (koje se sastoje u donoewu novog zakona ili deroga-ciji ranije postojeeg), kao i konanih negativnih odluka olienih uodbacivawu, od strane zakonodavnog organa, projekata novih pravnihregulacija. Svaka konana pozitivna zakonodavna odluka predstavqabitnu sadrajnu promenu u datom pravnom sistemu.5

Zbog toga, radi lake ilustracije, mogue je razlikovati dve vrsteargumenata (ratio) koji se javqaju u procesu donoewa zakonodavnih od-luka, odnosno razlikovawe pozitivnih i negativnih argumenata. Pozi-

tivni jesu argumenti koji govore u prilog promena vaeeg prava i do-noewa novih pravnih reewa i koji, istovremeno, vre ulogu stimu-lativnih motiva za tok zakonodavnog procesa, kao i faktora koji preju-diciraju rezultat tog procesa.6

Negativni pak argumenti jesu ti, koji osporavaju predloge zako-nodavnih odluka i smeraju ka wihovom odbacivawu ili maksimalnom

228

2 Z i e m b i n s k i, Zygmunt (1975). Moralnos jako czynnik ksztaltujacy stosowanie prawa,u: Etyka, br. 5, Poznanj, str. 91.

5 Ibidem, str. 93.4 Ibidem, str. 9495.5 O s s o w s k a, Maria (1986). Zarys socjologii moralnosci, Varava, str. 3536.6 Ibidem, str. 111.


3/7

ograniavawu promena predlaganih u vaeem pravu. Pozitivni argu-

menti predstavqaju prima facie argumente, ali mogu se pretvoriti u ko-nane razloge i da ispune uslove neophodne za inicijaciju zakonodav-nog procesa.

Meu ratio zakonodavnim odlukama (kako pozitivnim, tako i nega-tivnim) mogue je razlikovawe triju vrsta argumenata:

1) argumenti koji nemaju etiki karakter, etiki neutralni argu-menti;

2) etiki argumenti sensu stricte (moralni principi, norme iliocene);

3) etiki relevantni argumenti (potencijalno etiki argumenti",in spe etiki argumenti).7

Razlikovawe argumenata etike prirode i argumenata koji to nisuzavisi od koncepcije moralnosti prihvaene u datoj etikoj teoriji.

Razlikovawe argumenata etikih sensu stricte i etiki relevantnihargumenata predstavqa podelu koja nalazi opravdawe samo u konsekven-cijalistikim etikim teorijama, dok sa stanovita deontoloke eti-ke nema gotovo nikakvog smisla. Naime, u svetlu konsekvencijalisti-kih etikih sistema svi argumenti koji govore za ili pak protivu zako-nodavne odluke mogu da se smatraju moralno relevantnim argumentima.8

Etiki argumenti sensu stricte mogu se javqati u procesu obrazlaga-wa ili pravdawa zakonodavne odluke i to ili kao prosti, pojedinanimoralni sudovi, ili kao sastavni delovi sindroma etikih argumenata

sensu stricte, etiki relevantnih argumenata kao i argumenata koji nema-ju izraeno etiko svojstvo. Moralni argumenti, razlozi u striktnomznaewu, kao i moralno relevantni argumenti mogu da trae oslonac uetikoj argumentaciji kako deontoloke, tako i konsekvencijalistikeprirode.9

Etiki, kao i etiki relevantni argumenti mogu predstavqati sapravne take gledita, relevantne ili pak irelevantne argumente. Uzakonodavnom procesu pravno relevantni argumenti jesu vrednosti iprincipi neraskidivo vezani za pojam prava ili oni koji jesu poveza-ni sa datim pravnim poretkom. Pravo, kao moralni minimum, defini-e osnovne standarde qudskih ponaawa, stoga principi i vrline ko-je zagovara perfekcionistika etika u zakonodavnom procesu nemaju ka-

rakter pravno relevantnih moralnih argumenata.10

U ciqu dokazivawa heuristike vrednosti gore navedenih pojmov-nih distinkcija moemo razmotriti nekoliko primera obrazlagawa no-vog legislacionog akta ili pravdawa vaeeg prava pomou etikih ietiki relevantnih argumenata (vrlo bitnih sa aspekta prava).

1) Moralni princip dobrog Samarianina predstavqa, prima facie,dobar razlog za eventualno donoewe zakona, koji bi predviao pravnu

229

7 Z l e m b i n s k i, Zygmunt, Op. cit., str. 9394.8 O s s o w s k a, Maria (1966). Podstawy nauk o moralnosci, Varava, str. 3638.9 Ibidem, str. 63 i sl.

10 F u l e r, L. Lon (1999). Moralnost prava, Podgorica, str. 206 i sl.


4/7

obavezu pruawa pomoi oveku koji se nalazi u smrtnoj opasnosti, za

svakoga ko moe da tu pomo prua bez izlagawa sebe (ili sebi bliskihosoba) ivotnoj opasnosti ili opasnosti po zdravqe ili druga vanalina dobra. Taj jednostavan pozitivan etiki argument, koji obrazlaedonoewe zakonodavne odluke te vrste, poiva na deontolokim pre-misama.

2) Retributivna teorija kawavawa moe, takoe, da predstavqajednostavan moralni argument deontoloke prirode, pravdajui obra-zlae donoewe pozitivne legislacione odluke, koja uvodi ili jaapenalizaciju odreenog ponaawa, koja se sastoji u povredi bitnih mo-ralnih principa. Shodno retributivnoj teoriji, zloinac mora bitikawen, i to bez obzira na posledice koje moe da izazove primena ka-zne, jer je povredio moralnu zapovest.

3) U antikim i sredwovekovnim drutvima, moralna zapovest za-brane oduzimawa tueg ivota (ne ubijaj") bila je dovoqan razlog zadonoewe i trajawe vaewa tih zakona koji su predviali surove sank-cije zbog ubistva. Moralna zabrana ubijawa drugog oveka nije dovoqanargument za slinu pravnu regulativu ili weno eventualno pravdawe.Danas se ubistvo kawava ne samo zato to predstavqa krewe moral-ne zapovesti i zasluuje adekvatan revan, ve prevashodno zato, toono predstavqa drutveno opasno ponaawe koje ugroava pojam mini-malnog drutvenog reda, neophodnog za drutvenu egzistenciju. Ta bise opasnost mogla blie odrediti i verifikovati pomou sledeeg mi-saonog eksperimenta: moe se pokuati da se hipotetiki predvide po-

sledice ukidawa pravne zabrane ubistva u nekoj savremenoj dravi. Re-lativno se lako moe pretpostaviti, na osnovu brojnih empirijskihpodataka, da u drutvu, u kome bi ubijawe qudi bilo potpuno nekawi-vo (ili pak potpuno legalno), qudi bi vrili spontane akte odmazde(po principu oko za oko"), ili organizovali individualnu ili ko-lektivnu samopomo. Rastui talas nekontrolisanog nasiqa sigurno biunitio, i to za kratko vreme, osnove drutvenog poretka, neophodnogza opstanak drutva. Slino dejstvo bi, verovatno, izazvala depenali-zacija ili legalizacija nekih drugih ponaawa, koja savremeno krivi-no pravo definie kao krivina dela (kraa, razbojnitvo, seksualnidelikti).11

Opasnost po postojei pravni i politiki poredak, kao i opsta-nak samog drutva, uvek su predstavqali osnovni stvarni faktor kojije uticao na legislacione odluke, naroito u oblasti krivinog pravakao i tog prava, koje utie na wegov sadraj. Ali, u savremenom racio-nalnom zakonodavstvu, taj je inilac postao pozitivan argument i oprav-dawe krivinog zakonodavstva. Usled protoka vremena i izvesnih pro-mena u moralnom kodeksu, pojam krivino delo" je doiveo izvesnudemoralizaciju" jer u wegovoj biti nije kao nekada povreda moralnihnaela, ve drutvena opasnost. Stoga, osnovni ratio penalizacije ubi-stva oveka (ili drugih ponaawa koja se smatraju, u smislu pozitivnog

230

11 O s s o w s k a , Maria (1966). Podstawy nauk o moralnosci, Varava, str. 113119.


5/7

prava, krivinim delima) predstavqa kompleksni argument, sastavqen

od etiki relevantnog razloga (predviawe posledica eventualne depe-nalizacije ubistva) i sensu stricte etikog razloga (moralna zapovest).12

U deontolokom etikom diskursu moralni argumenti nadvladavajusve ostale razloge. U konsekvencijalistikom etikom shvatawu moral-ni argumenti u strogom znaewu te rei mogu biti nadvladani od stra-ne etiki relevantnih argumenata. Argumentacija, koja govori protivudonoewa prava, iji bi projekat poivao na striktno etikim razlo-zima, oslawa se na pretpostavci nastanka negativnih nuspojava kao po-sledica wegove primene. Ukoliko te neplanirane posledice imaju ne-gativnu aksioloku konotaciju sa aspekta datog pravnog poretka, ondaracionalni zakonodavac mora da ih uvrsti u drutvene gubitke pozi-tivne ili negativne legislacione odluke.13

Ti se gubici bilansiraju sa oekivanom i predvienom dobiti ka-kvu e dati zakonodavna odluka, tako da ta quasi ekonomska raunica(bilans gubitaka i dobiti) moe da nae punu primenu prilikom dono-ewa zakonodavnih odluka, u kojima se vri bilans moralno relevant-nih argumenata (pozitivni i negativni razlozi). S druge strane, eko-nomska raunica nije od velike koristi u procesu stvarawa prava, ukome su angaovani autentini moralni principi, naela i vredno-sti. Ipak, i u takvim sluajevima, racionalni zakonodavac mora dauzima u obzir predvidqive sporedne (nenameravane) posledice zakono-davne odluke i da wih povrgava konfrontaciji sa pozitivnim argumen-tima koji obrazlau projekat nove pravne regulacije.14

To je uslov sine qua non ne samo racionalnog zakonodavstva, ve ikonsekvencijalistike etike.

Negativni argumenti koji nadvladavaju pozitivne ratio zakonodavneodluke, jesu proceduralni principi, svojstveni datom pravnom poret-ku. To su, po Lonu Fuleru, moralno relevantni principi unutrawemoralnosti prava.15

Ti principi suavaju predmetni obim pravne regulative a pozi-tivni razlozi zakonodavne odluke mogu biti dovoqni za donoewe teodluke, ukoliko ispuwavaju zahteve unutrawe moralnosti prava. Mo-ralno relevantni principi svojstveni datom pravnom sistemu, mogutakoe da obezbeuju obrazloewe (kao sui generis pozitivni argumenti)za pozitivnu zakonodavnu odluku koja se odnosi na institucionalnu ga-ranciju funkcionisawa pravne drave.16

Kontroverze, kako u filozofiji prava tako i pravnoj etici (koja,po mnogima predstavqa wen derivat, iako su mogue i druge interpre-tacije), izaziva pitawe: da li, i u kom stepenu, je mogue i dopustivo(pravno i moralno) donoewe moralnih zakona po analogiji sa klasi-nim zakonodavstvom, putem zakonodavnih odluka (tzv. moralno zakono-

231

12 F u l e r, L. Lon, op. cit., str. 226235.13 O s s o w s k a, Maria, Podstawy, str. 138139.14 G u r v i , or (1997). Sociologija prava, Podgorica, str. 271273.15 F u l e r, L. Lon, Op. cit., str. 153158.16 H a r t, Herbert L. A. (1994). Pojam prava, PodgoricaCetiwe, str. 206 i sl.


6/7

davstvo). Predstavqena teorija moralne argumentacije legislacionih

odluka stvara metodoloku osnovu za odgovor na to pitawe. Naime, jed-no od paradigmatikih svojstava moralnosti sastoji se u tome da moral-ni principi i norme nisu oktroisani", ne mogu da budu konstituisa-ni, mewane ili ukidane putem institucionalnih odluka.17

U tom smislu moralnost, s obzirom na wenu sutinu, nikako nemoe da postane podruje legislacionih aktivnosti. Ali, kada se go-vori o moralnom zakonodavstvu, najee se ima u vidu neto drugo,naime:

1) Doneti, u legislacionom procesu, pravni akti odnose se na mo-ralno relevantnu materiju;

2) Sadraj pravnih normi se podudara sa sadrajem moralnih prin-cipa;

3) Ustanovqeni pravni propisi nalaze obrazloewe ili opravda-we u moralnim principima (pravne norme koje su moralno ispravne). 18

Zapravo, to posledwe znaewe moralnog zakonodavstva" ima veli-ki znaaj za specifinosti odnosa do kojih dolazi izmeu prava i mo-rala u zakonodavnom procesu.

U mnogim oblastima zakonodavstva javnu moralnost prua poli-tikim organizacijama i legislacionim telima vane argumente za vr-ewe ili nevrewe izmena u postojeem pravnom sistemu. Ali, ak i usluaju kada veoma vaan moralni problem postaje predmet zakonodavneregulacije, moralni razlozi nikada nisu jedini i dovoqni za donoe-we zakonodavne odluke.

Takoe, u procesu donoewa zakonodavne odluke koja se odnosi napitawa od velike moralne vanosti, bitnu ulogu igraju drugi (vanmo-ralni) argumenti (ekonomski, politiki etc.). Kao motivi za odluiva-we oni vre uticaj kako na tok, tako i na rezultat tog procesa, a uprocesu legislacionog odluivawa moralne i vanmoralne vrednostipredstavqaju, u veini sluajeva, suparnike razloge zakonodavnih od-luka.19

ak i najplemenitiji i najubedqiviji (sa aspekta etike) moralnirazlozi koji bi opravdavali projekat zakonodavnog reewa, nikada ni-su dovoqni za konanu legislacionu odluku jer donoewe, ukidawe ilipromena pravnog propisa koji bi bili prouzrokovani jedino moralnimrazlozima, koje se prima facie priznaju kao dovoqni za donoewe kona-ne zakonodavne odluke, predstavqali bi, u sutini, duboko nemoralnozakonodavno reewe. To bi, naime, bila povreda fulerovskog naelaunutrawe moralnosti prava kao i etiki relevantnih principa raci-onalnog zakonodavstva.20

Racionalni zakonodavac mora u svojim aktivnostima da uvaavarazliitost pravnih i drutvenih normi: dok pravo propisuje prava iobaveze, moral zna samo za obaveze; stoga se u teoriji esto govori o

232

17 Ibidem, str. 206209.18 Z i e m b i n s k i, Zygmunt, Op. cit., str. 94.19 F u l e r, Lon L., Op. cit., str. 184186.20 Ibidem, str. 168170.


7/7

imperativno-atributivnom svojstvu prava i imperativnom karakteru

morala. Ipak, nesumwivo je da izmeu prava i morala u legislacionomprocesu postoji neraskidiva veza koja se ispoqava u iwenici da pra-vo pozajmquje od morala kriterijume za odreivawe prava i obaveza, dokmoral, sa svoje strane, oslawajui se na pravo, doprinosi wihovom po-tovawu.21

Zvanina, oficijelna moralnost se moe, mawe ili vie, razli-kovati od faktike moralnosti, moralnosti drutva. Ali, racionalanzakonodavac treba da tei ostvarewu drutvene moralnosti jer se nataj nain pravo pribliava pravdi kao moralnom minimumu.22

LITERATURA

F u l e r, Lon. L. (1999). Moralnost prava, Podgorica.G u r v i , or (1997). Sociologija prava, Podgorica.H a r t, Herbert L. (1994). Pojam prava, Podgorica Cetiwe.P e t r a i c k i, Lav J. (1999). Teorija prava i morala, Podgorica.O s s o w s k a, Maria (1986). Zarys socjologii moralnosci, Warszava.Maria O s s o w s k a (1966). Podstawy nauk o moralnosci, Warszava.T a r a n o v s k i, Fjodor (1923). Enciklopedija prava, Beograd, str. 117118.Z i e m b i n s k i, Zygmunt (1975). Moralnos jako czynnik ksztaltujacy stosowanie pra-

wa u: Etyka, br. 5, str. 9195.

LEGAL ETHIC IN A LEGISLATIVE PROCESS

by

Eva Maksimovi

Summary

Mutual relatedness of law and morality appears at three levels of legal order (legi-slature, application of law and interpretation of law); since law and morality have acommon origin and common goal, every legislative decision at the same time representsa political decision, and thus the realization of the goals of social policy. Arguments formaking legislative decisions always have an ethical pretext, although the very notion of

morality changed in time. Ethical arguments could be sensu stricte also ethically rele-vant, which was noticed by numerous theoreticians. For several years, there has been atheoretical discourse about that issue among sociologists, philosophers of morality and,above all, legal theoreticians. In that discourse, moral arguments surpass all other rea-sons, although the principles of differentiation of legal and moral norms are more orless agreed upon. Another controversial issue is if, and to which degree, it is possibleand permissible to pass moral laws analogically to classical legislature. People also talkabout moral legislature" which reflects the specificity of the relation between law andmorality in the legislative process. It is a general conclusion that the rational legislatorin the legislating process has to start from the principles of law as a moral minimum.

233

21 P e t r a i c k i, Lav I. (1999). Teorija prava i morala, Podgorica, str. 199200.22 F u l e r, Lon L., Op. cit., str. 184185.

Documents

Pravna Etika u Legislacionom Procesu