I OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim pravilnikom propisuju se posebne mere i normativi zatite na radu koji se primenjuju pri izvoenju graevinskih radova.

Graevinski radovi koji se izvode na gradilitu, u smislu ovog pravilnika, jesu: izgradnja novog objekta, rekonstrukcija, dogradnja, popravka ili ruenje postojeeg objekta, zatim radovi na odravanju objekta sa pripadajuim instalacijama, opremom i ureajima, kao i pripremni radovi za izvoenje radova na objektu, zavrni radovi na ureenju prostora oko objekta i radovi na likvidaciji gradilita.

Pri obavljanju poslova drugih delatnosti, koji se za potrebe graevinskih radova izvode u pogonima, radionicama, proizvodnim i drugim placevima, energetskim objektima i instalacijama, koji se nalaze na gradilitu ili organizaciono pripadaju gradilitu, primenjuju se mere zatite na radu utvrene propisima zatite na radu za te delatnosti, kao i mere propisane ovim pravilnikom, tehnikim propisima i jugoslovenskim standardima koji ureuju materiju zatite na radu u tim delatnostima.

lan 2

Mere i normativi iz ovog pravilnika primenjuju se na gradilitu.

Gradilite, u smislu ovog pravilnika, jeste posebno obeleen radni prostor, po mogunosti ograen, u kome se izvode graevinski radovi.

lan 3

Graevinski radovi izvode se kao radni procesi i radne operacije, u skladu sa zakonom, drugim propisima, jugoslovenskim standardima, tehnikom dokumentacijom i ugovorom.

Tehnika dokumentacija izrauje se u skladu sa zakonom, drugim propisima i jugoslovenskim standardima.

Radni procesi kod kojih postoji poveana opasnost od povreivanja ili pojave profesionalnih oboljenja radnika, procesi pri kojima se koriste elektrini, mehaniki i drugi ureaji sa pripadajuim instalacijama (ako instalacija postoji) i procesi koji se izvode uz upotrebu konstrukcija i objekata kolektivne zatite, pomonih konstrukcija i objekata koji se privremeno koriste za rad i kretanje radnika, mogu da budu zapoeti tek poto izvoa na gradilitu obezbedi dodatnu dokumentaciju sa opisom (po potrebi i emom ili tehnikim prikazom) radnog procesa i mera zatite na radu.

Kod radnih procesa koji se izvode uz upotrebu konstrukcija i objekata kolektivne zatite ili pomonih konstrukcija i objekata za rad i kretanje radnika, dokumentacija iz stava 3 ovog lana sadri i projekat sa dokazom utvrenim proraunima stabilnosti konstrukcije (noseih delova i konstrukcije u celini), odnosno objekta (svake konstrukcije posebno i objekta u celini), za svaku pojedinu fazu radnog procesa.

PRAVILNIK

O ZATITI NA RADU PRI IZVOENJU GRAEVINSKIH RADOVA

("Sl. glasnik RS", br. 53/97)

Kod radnih procesa iz stava 4 ovog lana, pored projekta za izvoenje sa dokazom stabilnosti, dokumentacija sadri i deo o merama zatite na radu pri postavljanju (montaa), korienju, odravanju i uklanjanju (demontaa) konstrukcije ili objekta.

Kad se u radnom procesu koriste ureaji, dokumentacija iz stava 3 ovog lana, osim dela o merama zatite na radu pri izvoenju radnog procesa, sadri i deo o merama zatite pri ukljuivanju, upotrebi i rukovanju, odravanju i prestanku upotrebe ureaja i, ako postoje, pripadajuih instalacija.

Dokumentacija iz st. 3 do 6 ovog lana, potpisana od strunog lica koje je izradilo dokumentaciju, moe da bude odvojena ili da bude u sastavu posebnog dela propisanog elaborata o ureenju gradilita.

Radnici koji uestvuju u radnim procesima iz st. 3 do 6 ovog lana, upoznaju se pre poetka radnog procesa sa merama zatite na radu.

lan 4

Ako naruilac i izvoa nisu meusobno uredili nain obezbeenja mera zatite na radu pri postavljanju, korienju, odravanju i uklanjanju radnih i pomonih prostorija, proizvodnih i drugih placeva i objekata, prilaza i prolaza za radnike, saobraajnica za vozila, opreme, orua za rad i ureaja, sredstava i opreme line zatite, konstrukcija i objekata kolektivne zatite, pomonih konstrukcija, kao i obezbeenje nadzora nad sprovoenjem mera zatite na radu u procesu proizvodnje i pri radu radnika, smatra se da zatita na radu pri izvoenju graevinskih radova nije utvrena u smislu odredaba ovog pravilnika.

II MERE I NORMATIVI ZATITE NA RADU 1. Ureenje gradilita

lan 5

Gradilite se ureuje tako da se na njemu moe bezbedno obavljati rad i kretanje radnika, orua i ureaja za rad i transportnih sredstava.

Gradilite se obezbeuje od pristupa besposlenih lica i od prilaza vozila koja ne vre prevoz za potrebe gradilita.

Za radnike i druga lica, dok rade ili se kreu po gradilitu, korienje propisanog zatitnog lema, obavezno je.

Graevinski radovi obavljaju se tako da se njihovim izvoenjem ne zagauje okolina, a u sluaju buke, vibracija, izvoenja radova pod nonim osvetljenjem, raskopavanja, kaljanja, pojava praine, podzemne i povrinske vode i ostalih prateih pojava koje mogu ugroziti okolne objekte i stanovnitvo, preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje ili dovoenje u dozvoljene granice.

lan 6

Peaki prolazi i staze za kretanje radnika u krugu gradilita ureuju se i odravaju na sledei nain:

1) podloga je ravna, tvrda, u poprenom padu radi odvodnjavanja, prohodna i po mogunosti sa horizontalnom niveletom, posuta ljunkom, kamenom ili ciglarskom sitnei, ljakom ili nekim slinim materijalom;

2) posle jakih kia i drugih nepogoda, kao i posle otapanja snega pregledaju se sa okolinom i dovode u ispravno stanje;

3) blato i masne mrlje odmah se uklanjaju, a na poetku staze postavljaju se otirai za blato;

4) u zimsko vreme posipaju se da ne budu klizave;

5) za vreme nonog rada osvetljavaju se;

6) na podlozi i stranama ne sme da se nalazi odbaeni materijal, graa sa ekserima, komadi sa otrim ivicama i drugi graevinski otpad;

7) u neposrednoj blizini prolaza i staza ne smeju da se skladite sloajevi grae, delovi oplate, oprema, gotovi graevinski elementi i drugi predmeti, ako nisu obezbeeni od pomeranja, preturanja i ruenja, naroito pod udarom vetra;

8) ne smeju se postavljati u nivou aktivne javne saobraajnice, ukoliko nisu obeleene znacima i obezbeene u skladu sa saobraajnim propisima;

9) iznad mesta kretanja i rada radnika zabranjen je prenos tereta, rad i kretanje drugih radnika, ako nisu preduzete mera za zatitu od padajuih predmeta;

10) ureaji za prenos graevinskih materijala i opreme ne smeju da se postavljaju iznad ulaza u objekat, niti iznad prilaza za radnike, a ukoliko se ovo ne moe izbei postavljaju se zatitne konstrukcije od padajuih predmeta, shodno odredbama lana 84 ovog pravilnika;

11) ne postavljaju se po dnu privremeno ili mestimino isuenih vodotoka ili stajae vode, niti tako da presecaju vododerine ili korita padinskih brzaka;

12) mogu se usecati u padine brda ili kosinu nasipa ili useka, samo ako su obezbeeni od odrona sa donje i obruavanja sa gornje strane, i ako je postavljena zatitna ograda na ivici kosine;

13) kada se postavljaju u blizini ivica kosina, jama i otvora, ivice se obezbeuju vrstom zatitnom ogradom za spreavanje pada preko ivice, a kad su postavljene du noica nasipa, podnoja kosina ili padina brda postavlja se zatita od obruavanja;

14) kada se postavljaju po terenu najmanja irina iznosi 1,0 m za sporedne, a 1,5 m za glavne i prolaze i prilaze pri posebnim uslovima (u skladitu grae, tesarskom placu i sl.);

15) ista visina prolaza, koja se oznaava sa svake strane vidljivom oznakom, ne sme biti manja od 2,0 m, izuzetno, kad se iznad prolaza ne moe izbei pojedinana smetnja ija irina ne prelazi 2,0 m, visina prolaza moe biti i manja, ali ne manja od 1,6 m;

16) najvei dozvoljeni nagib peakih prolaza i staza na gradilitu je 57% ili ugao podloge staze prema horizontali 30o, a vei nagibi savlauju se stepenicama;

17) visina od podloge prolaza ili staze do elektrinog kabla, koji mora da bude izolovan, ne sme da bude manja od 3,5 m.

lan 7

Neravnine ili rupe koje se nau na trasi peakog prolaza ili staze duboke do 1,0 m zatrpavaju se.

Rovovi, kanali, jame i drugi otvori u zemljitu dubine preko 1,0 m od nivelete staze, premoavaju se posebnim konstrukcijama - prelazom.

Prelaz mora biti stabilan, oslonjen na vrste oslonce i osiguran od pomeranja, a oslonci od sleganja.

Prelazi raspona 1,5 m i veih, moraju da imaju proraun stabilnosti za konstrukciju, oslonce koji nee da se deformiu ili sleu, zatim crtee podunog i poprenog preseka i detalja veza meusobnih elemenata konstrukcije i veza konstrukcije za oslonce.

Na svakom kraju prelaza mora biti istaknuta tabla sa natpisom o najveem dozvoljenom optereenju.

Najmanja irina prelaza iznosi 80 cm, a niveleta u nagibu do 20%, za vee nagibe postavljaju se stepenita.

Prelaz se patoe tako da elementi poda u potpunosti ispunjavaju povrinu prelaza.

Kada prelaz nije horizontalan, po gornjoj povrini patosa popreno se nakivaju daice radi spreavanja klizanja.

Kad je prelaz u nagibu, ili kad je rov ili otvor dublji od 1,0 m, postavlja se zatitna ograda du ivica sa obe strane, a kod horizontalnih prelaza, rovova i otvora dubine do 1,0 m zatitna ograda postavlja se samo sa jedne strane.

lan 8

Gradilini putevi po vrstoi i ostalim putnim elementima moraju biti prilagoeni voznim i ostalim karakteristikama sredstava koja se po njima kreu.

irina kolovoza gradilinog puta u pravoj ne sme da bude manja od 2,75 m, a najmanja slobodna visina 4,5 m mereno od najvie take kolovoza.

Brzina kretanja vozila u krugu gradilita ne sme da prelazi 20 km/as.

Nagib puteva u krugu gradilita ne sme da bude vei od 40%, odnosno niveleta puta sa horizontalom ne sme da zaklapa ugao vei od 21o i 50 min, s tim to se vei nagib moe predvideti samo uz pisano uputstvo kojim se utvruju uslovi pod kojima odreene vrste vozila i orua mogu koristiti put sa poveanim nagibom.

Visina od najvie take kolovoza do elektrinog kabla, koji mora da bude izolovan, ne sme da bude manja od 6,0 m.

Ureenje i odravanje saobraajnica u krugu gradilita izvodi se u skladu sa propisima o saobraaju.

lan 9

Objekti u kojima se nalaze radne i pomone prostorije (kancelarije, laboratorije, radionice, prostorije za odmor i presvlaenje radnika, sanitarni vorovi i sl.), zatim pomoni objekti, ureaji i konstrukcije, proizvodni placevi, parkiralita, rezervoari sa tenim gorivom, magacini za boce sa tehnikim gasovima pod pritiskom i drugi privremeni gradilini objekti, smetaju se u bezbedne prostore gradilita, a ako to nije mogue moraju se sprovesti posebne mere zatite na radu i pri kretanju radnika.

lan 10

Na gradilitu pre poetka radova obezbeuju se klozeti, umivaonice, instalacije za pijau vodu, za otpadne vode, prostorije za sklanjanje radnika u vreme nepogoda, prostorija za suenje mokre odee, za uzimanje obroka hrane i druge prostorije, ureaji i instalacije neophodne za obavljanje higijensko-sanitarnih potreba radnika.

lan 11

Prva pomo i transport povreenog ili obolelog radnika organizuje se na gradilitu u skladu sa propisima o prvoj pomoi.

Kad je objekat koji se izgrauje udaljen od graditeljskog naselja (izgradnja puteva, eleznikih pruga,

hidrocentrala i sl.) obezbeuje se prva pomo i transport za sluaj povrede ili oboljenja radnika, istovremeno na objektu i u naselju.

2. Zemljani radovi lan 12

Pre poetka i za vreme radova u zemljanim materijalima i na mestima na kojima postoji mogunost pojave tetnih, zapaljivih ili eksplozivnih materija, kao i u starim jamama, bunarima i drugim zaputenim i neispitanim mestima, proverava se prisustvo ovih materija.

Ulaz se moe dozvoliti radnicima tek kad se utvrdi da tetne, zapaljive ili eksplozivne materije nisu prisutne ili je njihovo postojanje svedeno na bezopasne koliine.

Kad se u rovu ili jami koristi u radnom procesu motor sa unutranjim sagorevanjem, preduzimaju se mere da ne doe do tetne koncentracije sagorelih gasova povremenim ili stalnim izduvavanjem gasova i uduvavanjem sveeg vazduha.

lan 13

Ako se zemljani radovi izvode na mestu na kome postoje elektroinstalacije, instalacije PTT, vodovoda i kanalizacije ili druge instalacije, oprema ili objekti koje koristi drugo preduzee, zemljani radovi se vre po uputstvu dobijenom pre poetka radova od organizacije koja odrava te instalacije, opremu ili objekte.

Ako se u toku zemljanih radova naie na nepoznatu instalaciju, radovi se na tom delu obustavljaju, obezbeuje se spreavanje pristupa oruima za rad i transport, radnicima i drugim licima, dok organizacija koja odrava tu instalaciju ne postavi strunog radnika pod ijim e se uputstvima i stalnim nadzorom nastaviti zemljani radovi.

lan 14

Primena eksploziva pri zemljanim radovima dozvoljena je samo ako je prethodno obezbeena od izvoaa i overena od strane investitora ili nadzorne slube tehnika dokumentacija sa merama zatite na radu, izraena u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija.

lan 15

Kad se zemljani radovi izvode na starim ratnim popritima ili skladitima, pre poetka radova proverava se postojanje neeksplodiranih projektila i drugih opasnih predmeta i materija.

lan 16

Ako se zemljani radovi obavljaju u blizini objekta sa koga padom ili ruenjem materijala i drugih predmeta mogu da budu ugroeni radnici, ili u blizini saobraajnice sa koje peaci ili saobraajna sredstva u pokretu mogu da ugroze radnike, pre poetka radova i u toku radova sprovode se mere za bezbedan rad radnika.

lan 17

Zemljani radovi izvode se uz primenu posebnih mera zatite, ako za pojedine zemljane radove ovim pravilnikom nije drukije odreeno.

Posebne mere zatite na radu pri izvoenju zemljanih radova, u smislu ovog pravilnika, jesu mere protiv obruavanja, odrona pri iskopima, nasipanju ili izradi kosina, mere za spreavanje klizanja okolnih zemljanih slojeva, mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i povrinskih voda i druge mere za obezbeenje mesta rada i kretanja radnika.

Posebne mere zatite na radu pri zemljanim radovima izvode se pod stalnim nadzorom i uputstvima strunog radnika.

Za zemljane radove koji se izvode uz primenu posebnih mera zatite na radu izvoa obezbeuje tehniku dokumentaciju iz lana 3 ovog pravilnika.

Ne primenjujui posebne mere zatite na radu mogu se izvoditi zemljani radovi na iskopu dubine do 1,0 m ili nasipanju u visini do 1,0 m od povrine terena ako:

1) zemljani materijal ostaje u ravnotei pri nagibu pod kojim se radovi izvode i pri promeni prirodne vlage, dodiru sa vazduhom, pojavi podzemne vode, dejstvu povrinskih voda i potresima od saobraaja ili graevinskih maina u radu;

2) radovi ne izazivaju pokretanje okolnih slojeva zemljane mase;

3) radovi ne ugroavaju oblinje objekte, saobraajnice i ostali okolni prostor;

4) u zoni radova nema podzemnih ili nadzemnih instalacija.

lan 18

Posebne mere zatite od obruavanja preduzimaju se pri iskopima dubljim od 1,0 m ili nasipima viim od 1,0 m ukoliko se iskop ili nasip izvode pod uglom jednakim ili veim od ugla klizne ravni materijala u zavisnosti od visine iskopa ili nasipa.

Obruavanje strana iskopa spreava se kosim iskopom pod uglom manjim od ugla klizne ravni materijala, stepenastim iskopom, ako materijal na manjim visinama moe vertikalno da stoji, a najee podgradom.

Podgrada se sastoji od oplate i unutranjih elemenata.

Oplata se postavlja tako da prihvata zemljane pritiske sa strana iskopa i prenosi ih na unutranje elemente podgrade koji ove sile meusobno raspodeljuju i uravnoteavaju.

Oplata ne sme da bude tako proreena da se zemljani materijal moe da obrui u rov. Kod rastresitih materijala elementi oplate se meusobno priljubljuju, a sa spoljne strane oplate upljine u zemljanom materijalu se zatrpavaju, da ne doe do deformacije oplate usled pritisaka sa druge strane.

Horizontalni unutranji elementi podgrade ne smeju da menjaju poloaj pod optereenjem, pa se meusobno vrsto povezuju, a izmeu horizontalnih podunih nosaa oplate, po potrebi, postavljaju se vertikalni stubovi.

Podgraivanje se vri postepeno istovremeno sa iskopom, od gornje ivice ka dnu pobijanjem oplate i postavljanjem unutranjih elemenata podgrade, uz izbacivanje iskopanog materijala. Vaenje se vri obrnutim redosledom, istovremeno sa zatrpavanjem.

Materijal upotrebljen za podgradu mora da odgovara tehnikim propisima i jugoslovenskim standardima za materijale noseih konstrukcija.

irina iskopa odreuje se tako da u poprenom preseku najmanja irina istog otvora izmeu elemenata podgrade iznosi 60 cm.

Mesta ili polja za vertikalno sputanje i podizanje materijala i opreme kroz podgradu, posebno se podgrauju i podeavaju za nesmetan prolazak tereta, a dimenzije i meusobna rastojanja im se odreuju u zavisnosti od potreba tehnolokog procesa.

lan 19

Korienje elemenata podgrade za namene koje nisu predviene tehnikom dokumentacijom, zabranjeno je.

Izvoenje strana iskopa u kontra nagibu (ugao izmeu strana iskopa i horizontalne ravni manji je od 90o mereno sa unutranje strane), zabranjeno je.

Potkopavanje (iznad iskopa postoji zatvoren svod od zemljanog materijala), bez preduzimanja posebnih mera zatite, zabranjeno je.

Kad se iskop vri u zemljanim materijalima koji su podloni obruavanju, ne sme se napredovati sa iskopom, dok se prethodno iskopani deo u potpunosti ne obezbedi od obruavanja.

Iskopani materijal odbacuje se na dovoljno rastojanje od ivice iskopa, tako da se izbegne mogunost njegovog obruavanja u rov, ali i da ne predstavlja dodatno optereenje na stranice iskopa.

Oplata nadvisuje najmanje za 20 cm ivicu iskopa, da bi se spreio pad materijala, alata i drugih predmeta u iskop.

Za izbacivanje zemlje iz iskopa sa dubine preko 2,0 m upotrebljavaju se meupodovi, koji se ne smeju oslanjati na elemente podgrade, nego imaju posebnu noseu konstrukciju, koja se ne sme opteretiti teinom, odnosno koliinom materijala veom od dozvoljene sa kojom su upoznati radnici pre poetka posla; meupodovi imaju ivinu zatitu visoku najmanje 20 cm.

lan 20

Pri mainskom izvoenju zemljanih radova preduzimaju se mere za bezbednost radnika koji opsluuju ureaj i drugih radnika koji se kreu ili rade u blizini ureaja.

Preduzimaju se mere da se u opasnoj zoni oko ureaja u pokretu ne nalazi besposleno lice, sredstvo saobraaja, instalacija, predmet ili objekat koji bi radom ureaja mogli da budu ugroeni ili ije bi prisustvo, odnosno postojanje moglo da izazove nesiguran rad ureaja.

Ureaj moe da se upotrebi samo kad su obezbeeni uslovi za njegov pravilan rad i manevrisanje, kao to su odgovarajui prilaz, potreban slobodan prostor, mogunost za pravilno postavljanje u radni poloaj, preglednost i drugi uslovi iz uputstva proizvoaa za upotrebu ureaja.

Ivice iskopa, nasipa ili kosina optereuju se ureajima samo ako su preduzete mere za spreavanje obruavanja usled delovanja njihove teine i vibracija.

Zabranjen je rad ureaja na mekanim, klizavim, strmim i drugim podlogama na kojima moe da doe do propadanja oslonaca ureaja, poremeaja stabilne ravnotee i neoekivanih pomeranja.

Zabranjen je rad ureaja u uslovima loe vidljivosti, nepovoljnih atmosferskih i drugih prilika pri kojima moe da doe do gubljenja kontrole rukovaoca nad radom ili manevrisanjem ureaja.

Kad se rov ili uzana jama kopaju mainski, istovremeno sa iskopom mainski se postavlja i pobija u tlo metalna zatitna konstrukcija ("Kringsova oplata" i sl.), a radnici ulaze tek kad je iskopani deo obezbeen od obruavanja.

lan 21

U toku izvoenja zemljanih radova vre se stalna osmatranja ponaanja strana iskopa, nasipa ili kosina, kao i ponaanja podgrade, odnosno konstrukcije za spreavanje obruavanja, radi blagovremenog preduzimanja mera za bezbedan rad i kretanje radnika.

Kad se zemljani radovi izvode u noici kosina, na kosinama, u usecima i zasecima vre se osmatranja ponaanja usamljenih komada stene ili delova zemljine mase, pa ako se utvrdi da postoji

mogunost njihovog pokretanja, uklanjaju se sa kosine ili se preduzimaju mere za spreavanje odrona, pre poetka rada radnika.

Osmatranje podruja rada i kretanja radnika iz st. 1 i 2 ovog lana, obavezno se vri posle prekida radova, posle vremenskih nepogoda i posle otopljavanja nakon mrazeva, a pre dolaska radnika na mesto rada. Radnici ne zauzimaju mesta rada, dok se ne omogue bezbedni uslovi za njihov rad i kretanje.

lan 22

Pri izradi useka, zaseka i kosina, tehnikom dokumentacijom utvruje se stabilnost kosine za nagib pod kojim e radovi da se izvode ili u sluaju kad kosina nije stabilna sprovode se posebne mere zatite na radu za bezbedno obavljanje radova.

lan 23

Kod iskopa rovova ili jama mora da bude radnicima obezbeena mogunost sigurnog silaska i izlaska iz rova ili jame.

Do dubine iskopa 3,0 m ispod nivoa terena, prilaz mogu biti merdevine osigurane od pomeranja i preturanja, izdignute iznad ivice terena najmanje 75 cm, u donjem kraju osigurane od klizanja po podlozi. Meusobno rastojanje merdevina ne sme da bude vee od 30,0 m.

Preko dubine od 3,0 m za silazak i izlazak iz iskopa obezbeuje se propisano stepenite ili propisane penjalice sa leobranom. Meusobno horizontalno rastojanje stalnih mesta za silazak ili izlazak radnika iz iskopa na dubinama preko 3,0 m ne sme biti vee od 20,0 m.

Pri silaenju ili izlaenju radnika, ne smeju da budu ugroeni od pada predmeta ostali radnici koji rade u blizini.

Merdevine ili stepenice redovno se iste od blata, a za vreme mraza posipaju materijalima za spreavanje zaleivanja.

Iz iskopa dubokih preko 1,0 m obezbeuju se nain evakuacije i pomagalo za sluaj nastanka nepokretnosti radnika.

lan 24

Kod radova na runom iskopu otvorenih dubokih bunara i ahtova (u daljem tekstu: bunar) u zemljitu podlonom obruavanju, preduzimaju se, pored mera koje nalau drugi propisi i sledee mere zatite na radu:

1) iskop se izvodi uz istovremenu izradu zatitne obloge od obruavanja, koja se postavlja po omotau i moe biti od privremene podgrade, od obzida bunara, od elinih prstenova koji se utiskuju vertikalnom silom i armirano-betonske cevi koja teinom savlauju trenje i kombinovano;

2) kad se iskop izvodi u zemljitu sa podzemnom vodom, mora se svaka faza iskopa obezbediti od dejstva spoljnog vodenog stuba na dno iskopa (uzgon) i na zatitnu oblogu po omotau;

3) crpljenje provirne vode iz unutranjosti bunara ne sme se vriti uz izvlaenje vrstih estica materijala sa spoljne strane zidova bunara, da ne bi dolo do proloma okolnog tla;

4) u gornjim slojevima zone humusa i rastresitog tla stavlja se u unutranjost bunara posebna zatita od obruavanja u vidu vrstog zatitnog prstena, osiguranog od pada u bunar, a du ivice bunara postavlja se puna ograda visine najmanje 90 cm mereno od nivoa terena, za zatitu od upada zemljane sitnei i drugih predmeta;

5) kad se kopa bunar dubine do 2,0 m, postavlja se ne terenu vrsta zatitna spoljna ograda visine najmanje 1,0 m, na rastojanju od ivica iskopa prema potrebama radnog procesa, ali ne manjem od 1,0 m;

6) kad je bunar dubine preko 2,0 m, na rastojanju najmanje 1,0 m od ivice otvora postavlja se puna zatitna ograda visoka najmanje 2,0 m;

7) na moguim prilazima gradilitu bunara, postavljaju se table sa zabranom prilaza besposlenim licima;

8) otvor na terenu, ukoliko nije ograen vrstom zatitnom ogradom, prilikom prekida rada mora biti oznaen i pokriven, a nou i osvetljen; poklopac otvora izrauje se i postavlja tako da sprei upad peaka;

9) ista irina prolaza za radnike ne sme biti manja od 60 cm;

10) u toku iskopa uzimaju se gradilini uzorci zemljanog materijala iz svakog sloja i vri se osmatranje ponaanja zemljanog materijala; u sluaju promene karakteristika ili promene ponaanja u odnosu na karakteristike tla predviene glavnim projektom ili dokumentacijom gradilita, ne sme se nastaviti sa radom, dok se ne obave provere nastalih promena i preduzmu mere za bezbedno nastavljanje radova;

11) radnici koji rade u bunarima dubljim od 3,0 m, moraju imati zatitni pojas sa konopcem za izvlaenje;

12) izvlaenje iskopanog materijala iznad glava radnika zabranjeno je, osim ukoliko nije postavljena nastrenica najmanje visine 2,0 m od ravni na kojoj stoje radnici, uraena tako da moe da zatiti radnike od pada zemljanog materijala ili naprave za izvlaenje;

13) silazak i izlazak radnika iz bunara, obavlja se propisanim merdevinama do dubine 3,0 m; preko dubine 3,0 m, zavisno od raspoloivog prostora, obavlja se propisanim stepenitem, penjalicama sa propisanim leobranom ili penjalicama sa zatitnim uetom uvrenim na oba kraja ili kudeljnim lestvama sa zatitnim uetom uvrenim na oba kraja; zatitno ue privruje se po visini draima vrsto ugraenim u deo zavrenog zida na svaka 3,0 m; na dubinama preko 3,0 m obavezna je primena zatitnog pojasa ijim se vezivanjem za zatitno ue spreava pad radnika u okolni prostor;

14) vitlo za izvlaenje i sputanje materijala, alata i opreme mora u pobledu mera zatite na radu da odgovara propisima o dizalicama.

lan 25

Za silazak i izlazak radnika iz bunara, ahta ili jame zabranjeno je korienje zahvatnih naprava za izvlaenje materijala.

Zabranjeno je obavljanje radova u unutranjosti bunara ili u blizini dok se radnici nalaze ispod mesta na kome se obavljaju radovi.

lan 26

Kad se iskop bunara, ahta ili jame vri miniranjem, pored mera zatite na radu predvienih propisima o miniranju, primenjuju se sledee mere:

1) paljenje mina sme se vriti samo pomou elektrinog ureaja sa povrine terena;

2) pre ulaska radnika u bunar, aht ili jamu, a posle izvrenog miniranja, vri se provera prisutnosti tetnih zapaljivih ili eksplozivnih gasova, pa ako se utvrdi njihova prisutnost, radnici ne smeju prilaziti otvoru dok se ne preduzmu mere za bezbedan rad;

3) posle miniranja, a pre nastavljanja radova treba proveriti stanje bonih strana i dna, kao i stanje primenjenih zatitnih mera, kako bi se omoguio bezbedan nastavak radova.

lan 27

Kad se bunar, aht ili jama kopa pod zatitom privremene podgrade, izrauje se tehnika dokumentacija u skladu sa odredbama lana 3 ovog pravilnika, uz dodatni prikaz oziivanja odozdo na vie, istovremeno sa postepenim uklanjanjem podgrade, ali tako da ne bude ugroena stabilnost i funkcija preostalog dela.

Iskop i izrada bunara, ahta ili jame, kao i radovi na opravci ili ienju, izvode se pod stalnim nadzorom i uz uputstva strunog radnika.

lan 28

Kad se zemljani radovi obavljaju u naseljenim mestima, pored mera utvrenih saobraajnim i drugim propisima, preduzimaju se i sledee mere:

1) krug gradilita se obezbeuje pre poetka i odrava u toku radova od opasnog upada sredstava javnog saobraaja, postavljanjem signalizacije, fizikih prepreka, promenom reima saobraaja, odbacivanjem saobraaja na bezbednu udaljenost, skretanjem na druge pravce, ili potpunim ukidanjem za vreme trajanja radova; za ove mere potrebna je prethodna saglasnost nadlenih organa bezbednosti saobraaja i organa za odravanje javnih saobraajnica;

2) krug gradilita ograuje se pre poetka radova i u toku godine montanom punom ogradom visine najmanje 2,0 m, koja je obezbeena od pomeranja i preturanja; kod gradilita koja se ne mogu u potpunosti ograditi, postavlja se, radi spreavanja prisutnosti besposlenih lica, ograda na mestima moguih prilaza, a postojei prilazi se zapreavaju ili ograuju, uz postavljanje znakova obavetenja i upozorenja;

3) kad gradilite menja poloaj, odnosno pomera se, kao to je sluaj kod iskopa rovova za postavljanje vodovodnih ili kanalizacionih cevi, faze radnog procesa se zbijaju u krae deonice, radovi se obavljaju paralelno, da bi se zauzeo i ogradio to manji prostor;

4) kad se zemljani radovi izvode u gustom gradskom tkivu nije dozvoljeno gomilanje materijala preko koliine potrebne za jednodnevnu ugradnju, a iskopani materijal mora se odvoziti istovremeno sa iskopom;

5) nedovreni zemljani radovi moraju biti obezbeeni od upada saobraajnih sredstava ili prilaza besposlenih lica;

6) na otvorima u ogradi namenjenim za prolaz radnika, gradilinih vozila i ureaja postavljaju se znaci zabrane ulaza za besposlena lica i vozila, a kod gradilita sa duim trajanjem postavlja se kapija, a za vozila - rampa sa slubom obezbeenja;

7) ulaz u krug gradilita postavlja se tako da radnici mogu bezbedno prii ulazu, a izlaz iz kruga tako da radnici ne izlaze neposredno na kolovoz koji je u javnom saobraaju;

8) na mestima na kojima radovi presecaju postojee peake prilaze stambenim i drugim objektima postavljaju se prelazi sa vrstom konstrukcijom, zatitnom ogradom sa obe strane i ivinom zatitom za spreavanje pada predmeta; kad prelaz osim radnika koriste i graani, zatitna ograda se postavlja sa obe strane, a prelaz mora da bude horizontalan i ugraen u skladu sa odredbama lana 7 ovog pravilnika;

9) na mestima na kojima radovi presecaju postojee ulaze za vozila u objekte, garae ili poprene saobraajnice, postavljaju se prelazne konstrukcije sa na oba kraja oznaenim najveim dozvoljenim optereenjem, a po potrebi i gabaritom, koje se koriste, odravaju i uklanjaju na osnovu projekta uraenog u skladu sa odredbom lana 7 stav 4 ovog pravilnika;

10) kad se kopa u neposrednoj blizini postojeih objekata, saobraajnica, PTT i elektrinih stubova, izvoa radova mora da preduzme mere za spreavanje njihovih oteenja, deformacija, sleganja ili pada i ostalih pojava koje mogu ugroziti bezbednost radnika na radu;

11) po zavretku radova, zabranjeno je ostavljati rupe i neravnine ili delimino zatrpane jame, rovove, ahtove i njihove delove, neobezbeene od upada radnika ili vozila.

3. Radna platforma i lestve (pomoni oslonci) lan 29

Radovi na delovima objekta ili konstrukcije izdignutim od podloge, koji se mogu obaviti sa oslonca ija visina ne prelazi 3,0 m izvravaju se pomou radnih platformi ili lestvi od drveta ili metala (u daljem tekstu: pomoni oslonci).

Pri upotrebi pomonih oslonaca primenjuju se sledee mere zatite na radu:

1) pomoni oslonci izrauju se, postavljaju i odravaju tako da mogu preneti optereenje za koja su namenjeni, pri emu deformacije noseih elemenata ne smeju prei dozvoljene granice;

2) izrauju se da budu samostalno stabilni ili se privruju za vrste i sigurne oslonce na nepomerljivim delovima objekta ili konstrukcije;

3) oslanjaju se na ravnu podlogu koja se pod njima nee pomerati, slegati, savijati ili vitoperiti;

4) donji kraj obezbeuje se od klizanja ili pomeranja po podlozi;

5) prilikom pomeranja ili premetanja pomonih oslonaca radnici ne smeju biti na njima;

6) ne smeju se koristiti za druge namene od onih za koje su izraeni ili postavljeni;

7) kad se pomoni oslonac postavi ili premesti u nov radni poloaj, moe se koristiti tek poto struni radnik koji vri neposredan nadzor nad radom radnika, organizuje i rukovodi procesom rada ili privatni poslodavac (u daljem tekstu: odgovorni radnik), izvri pregled i odobri korienje;

8) u toku upotrebe odgovorni radnik povremeno pregleda stanje pomonih oslonaca i zabranjuje korienje neispravnih, dok se ne dovedu u ispravno stanje;

9) pri obavljanju radova u blizini ivica sa kojih postoji mogunost pada u dubinu okolnog prostora najblie dozvoljeno rastojanje pomonog oslonca do ivice jednako je njegovoj dvostrukoj visini, pri emu se du ivice postavlja propisana zatitna ograda;

10) kad se koriste pomoni oslonci u blizini ivica na rastojanju kraem od dozvoljenog, radnik se vezuje zatitnim pojasom, po potrebi uz pomo dopunskog ueta, za siguran oslonac.

lan 30

Radne platforme se oslanjaju na podlogu preko elemenata za oslanjanje (najee drvenih nogara) koji moraju da budu stabilni i sposobni da prenesu sile od optereenja sa radnog poda na podlogu.

Radni pod radne platforme po kome se kreu i stoje radnici za vreme rada je horizontalan i tako postavljen na elemente za oslanjanje da se po njima ne moe pomerati za vreme rada.

Radni pod ne sme da ima preko oslonca preputene slobodne krajeve, a kad je uzdignut od podloge vie od 1,0 m, po slobodnim ivicama radnog poda postavlja se propisana zatitna ograda.

Radni pod izrauje se u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Prilaz radnom podu postavlja se uz platformu ili se oslanja na nju i izrauje se u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Nain upotrebe i najvee dozvoljeno optereenje radne platforme utvruje odgovorni radnik i upoznaje radnike koji e raditi na radnoj platformi.

lan 31

Pri upotrebi drvenih ili metalnih lestvi za prilaz radnoj platformi ili za obavljanje radova sprovode se sledee mere zatite na radu:

1) drvene lestve mogu se izraivati samo od odabranog drveta koje ne sme da ima mehanika oteenja, niti vorove, pukotine, trula mesta, lisiavost i druge nedostatke;

2) stranice lestvi izrauju se od jednog komada drveta, a u gornjem delu se oslanjaju i po potrebi privruju za objekte ili konstrukciju;

3) preke lestvi izrauju se od tvrdog drveta pravouganog preseka, na meusobnom (osovinskom) rastojanju ne veem od 32 cm;

4) preke lestvi moraju da budu usaene ili urezane u stranice, a ne prikovane ekserima ili vezane icom;

5) rastojanje stranica lestvi (ist otvor) ne sme da bude manje od 45 cm;

6) u gornjem kraju stranice lestvi prelaze ivice poda na koje se izlazi, odnosno na koje su naslonjene, najmanje 75 cm, a u donjem kraju izmiu se od vertikale za 1/4 kosog rastojanja izmeu oslonca na podu i oslonca u gornjem delu;

7) kad se radovi izvode na klizavoj podlozi, na donjem kraju lestve moraju da imaju papue koje spreavaju klizanje, a po potrebi u gornjem kraju veaju se za objekat;

8) dvokrake lestve moraju da budu osigurane od nedozvoljenog razmicanja krakova;

9) dvokrake lestve ne smeju se upotrebljavati kao prilaz izdignutim radnim platformama;

10) jednokrake ili dvokrake lestve mogu da poslue za rad samo jednog radnika i to jednokrake za rad iskljuivo u pravcu lestvi;

11) nije dozvoljeno stajanje na prekama lestvi, koje su blie vrhu od 75 cm;

12) metalne lestve za prilaz izrauju se i upotrebljavaju u skladu sa odredbama ovog pravilnika;

13) lestve moraju da budu vrste i stabilne pri upotrebi.

4. Zatita od pada preko ivice i upada u otvore

lan 32

Na ivice preko kojih se moe pasti u prostor dublji od 1,0 m, na delovima objekta na kojima se vre radovi, zatim na prilazima objektu, na pomonim konstrukcijama ili ureajima, na delovima objekta koji se koriste za kretanje radnika ili u ijoj se neposrednoj blizini nalaze prolazi, postavlja se zatitna ograda propisana ovim pravilnikom.

Ostale ivice, na primer spoljne ivice na donjim nedovrenim spratovima, na kojima se privremeno ne vre radovi, a ne nalaze se u neposrednoj blizini prolaza radnika, obezbeuju se zapreavanjem prilaza ka njima ili se postavlja na visini 1,0 m od podloge upozoravajue ue o kome vise obojene

trake (ili horizontalna letva obojena kosim prugama) sa natpisom o zabrani prolaza.

Na nezatiene ivice liftovskog otvora i nedovrenog stepenita i odmorita, mora se postaviti propisana zatitna ograda na svim spratovima. Po ovim ivicama zabranjeno je postavljati nesigurnu ogradu po principu "rasponke".

Ako zbog potrebe radnog procesa nije mogue postaviti zatitnu ogradu, radnik koji radi pored ivice mora da ispunjava propisane uslove za rad na visini i mora da bude vezan preko zatitnog opasaa za siguran oslonac.

Posle zavrenog rada na ivicu se postavlja zatitna ograda ili se na prilaz ivici postavlja zapreka sa znakom upozorenja.

Zatita od upada u otvore sprovodi se kao za vreme rada i kretanja radnika u blizini otvora, tako i kad se mesto radova udalji od otvora, pa sve dok se otvor ne ukloni ili konano ne obezbedi.

Otvori koji se moraju ostaviti u delu objekta ili konstrukciji na prilazu ili u blizini prolaza radnika, ograuju se vrstom zatitnom ogradom i oznaavaju vidnim oznakama, a ukoliko se zbog potrebe radnog procesa ne moe postaviti ograda, moraju da se odmah posle nastanka pokriju poklopcima.

Poklopci kojima se pokrivaju otvori na gradilitu ne smeju da budu pomerljivi ili obrtni, a moraju da budu izraeni i ugraeni tako da mogu da prenesu najnepovoljnije optereenje koje moe da naie.

Kod otvora kroz koje prolaze radnici ili se izvlai materijal, ivice koje se ne koriste moraju da se ograde zatitnom ogradom, a po prestanku korienja postavlja se zatitna ograda i na ostale ivice.

Otvori u zidovima zatiuju se zatitnom ogradom ukoliko je postojei parapetni zid nii od 80 cm od poda, ili ima otvore ire od 35 cm na kraoj strani otvora.

5. Zidarski radovi

lan 33

Zidanje zidova izvodi se najvie do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji.

Materijal za zidanje (opeka, blokovi, malter i dr.), uz radno mesto zidara, mora da bude ravnomerno i stabilno sloen prema uputstvima koje izdaje odgovorni radnik o nainu i veliini optereivanja podloge (tlo, meuspratna konstrukcija, skela, radna platforma i sl.) sa koje se vri zidanje.

Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odreena, zabranjeno je.

Zidarski materijali koji se odlau, prenose i prevoze na paletama, uskladitavaju se na posebno pripremljenoj podlozi koja je horizontalna, ravna, oiena i ima dovoljnu vrstou da ne doe do krivljenja i slaganja pod teinom sloaja.

Palete imaju potrebnu povrinu da se sloaj moe stabilno da sloi, zatim vrstu konstrukciju da bez deformacija mogu da prenesu optereenje od sloaja na podlogu i prilagoene su ureaju za transport tako da se podizanje, prenos i prevoz paleta moe jednostavno i lako obaviti.

Skladite graevinskih materijala sloenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobraajnica da u sluaju ruenja sloaja ne budu ugroeni prolaznici i saobraaj i obezbeeno je od pristupa lica koja ne rade na skladitu.

Pri podizanju, prenosu i prevozu slobodno sloenih (nisu osigurani korpama, ramovima ili na neki drugi nain) materijala na paletama, radnici koji opsluuju moraju da se udalje na rastojanje vee od domaaja najvieg elementa u sluaju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se i ostala lica ne nau u ovoj opasnoj zoni.

lan 34

Pri postavljanju profila i obeleavanju pravaca zidova pomou ica ili osiguranja uglova pomou letvi, na ice se postavljaju u odgovarajuim razmacima obojena upozorenja ili druge uoljive oznake, a ispred uglova se postavlja posebna zatita od ukrtenih dasaka ili zatitnih ograda.

lan 35

Prilazi, prolazi, staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se vri zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat, izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da se kreu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose ili prevoze zidarski materijal ili alat.

Podloga po kojoj se kreu radnici pri opsluivanju mealice, treba da bude podeena tako da radnici ne podiu teret na visinu veu od 1,20 m, a kod kratkotrajnih radova najvie do 1,50 m.

lan 36

Pri mainskom spravljanju zidarskih smea (malter, beton), dok je bubanj mealice u pokretu, zabranjeno je:

1) runo usipavanje sastavnih delova smee iz vrea, kofa i slinih sudova neposredno u otvor bubnja;

2) ubacivanje u otvor predmeta i alata pridravanih rukom, radi pranjenja, odgrtanja, ienja i drugih radova;

3) udaranje vrstim predmetima po delovima mealice.

Kad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zatitne naoare.

lan 37

Kod mealica sa korpom za podizanje smee, prilaz radnika prostoru kretanja korpe, dok je ureaj ukljuen i dok korpa nije osigurana od iznenadnog kretanja, zabranjen je.

Ukljuivanje mealice na elektrini pogon, ako nije sprovedena propisna zatita od udara elektrine struje, zabranjeno je. Moe se koristiti zatita (sklopke, nulovanje i sl.) oblinjeg objekta sa kojeg se vri napajanje, a ako to nije mogue moraju metalni delovi mealice da se obezbede pomou zatitnog uzemljivaa (sonde, trake, ploe i sl.).

lan 38

Ako zidarski radovi treba da otponu na mestima na kojima je dolo do vremenskog prekida rada, a na kojima su ranije preduzimane mere zatite na radu ili ranije postavljene skele, zatitne konstrukcije, prilazi i druge pomone konstrukcije, pre poetka radova se pregledaju zateene mere zatite i zatitne konstrukcije, zatim se obavljaju popravke i dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika na mesta rada.

lan 39

Zidarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju tetni po zdravlje radnika, uvaju se u posebnim suvim prostorijama.

Zidarske smee pripremaju se (gaenje krea, spravljenje maltera i sl.) u odvojenim prostorima kruga

gradilita, po pravilu izvan podruja glavnih prolaza ili drugih proizvodnih placeva, u koje mora da bude spreen pristup svima, osim radnika koji rade na pripremi smea.

lan 40

Pri radu sa kreom, pored ostalih, sprovode se i sledee mere zatite na radu:

1) korito za gaenje krea postavlja se pored krene jame;

2) radnik koji gasi kre u koritu i radnik koji vadi kre iz krene jame moraju da budu obezbeeni od pada u krenu jamu;

3) krena jama ograuje se vrstom zatitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogunost pristupa radnika ivici jame;

4) mesto rada kraj krene jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav, a po ivici radnog poda postavlja se propisana zatitna ograda;

5) alat za gaenje i vaenje krea izrauje se sa dugakom drkom, radi zatite od prskanja i isparenja iz jame.

lan 41

Sudovi i naprave za runo prenoenje zidarskih smea podeavaju se za lak prenos i pranjenje bez prosipanja, prskanja i mogunosti pada smee na druge radnike. Ukupna teina smee i suda ne sme prelaziti 25,0 kg po radniku mukarcu i 15,0 kg po radniku eni ili radniku mlaem od 18 godina.

Sputanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima, ahtovima, oknima, kanalima i slinim mestima vri se pomou naprava (ljebovi, levci) ili pomou transportnih sredstava (transporteri, dizalice i dr.) zavisno od vrste, oblika i teine materijala.

Sputanje teih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima, pod stalnim nadzorom strunog radnika.

lan 42

Zidanje svodova i lukova, montaa gotovih elemenata meuspratne tavanice, postavljanja montanih stepenika i drugih elemenata izvodi se na osnovu tehnike dokumentacije, koja sadri prikaz izvoenja sa redosledom radnih operacija i merama zatite na radu.

Kod svodova i lukova tehnika dokumentacija sadri prikaz montae skele i oplate, kao i vreme i nain njihovog uklanjanja, emu se ne sme pristupiti bez nareenja i uputstva odgovornog radnika.

Za vreme montae gotovih elemenata ili stepenika obezbeuje se taj deo objekta i kruga gradilita od prolaska i prisustva lica koja ne uestvuju u radnom procesu, a stepenite se iskljuuje iz upotrebe zaprekama i znacima upozorenja.

Radove iz stava 1 ovog lana mogu da izvode samo osposobljeni i kvalifikovani radnici, upoznati sa opasnostima koje prete pri izvoenju tih radova i to uz stalni nadzor strunog radnika.

lan 43

Pri izvoenju radova na temovanju betona, pri zidarskim radovima sa kamenom, zatim torkretiranju, odnosno pri radovima kod kojih postoji mogunost upada u oko svee mase ili vrste sitnei neophodna je upotreba zatitnih naoara.

lan 44

Fabriki i drugi visoki dimnjaci, kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaska radnika sa mesta rada pri graenju, zatim pri pregledima, odravanju i opravkama u toku upotrebe, vea od 3,0 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaa.

Bezbedan pristup iz stava 1 ovog lana obezbeuje se, po pravilu, stepenitima jednokrakim ili viekrakim, sa unakrsnim kosim kracima i izmeu njih horizontalnim odmaralitima, po ijim slobodnim ivicama se postavlja propisana zatitna ograda.

6. Vertikalne lestve sa leobranom i penjalice lan 45

Pri izvoenju graevinskih radova za privremeni prilaz delovima objekta ili pomone konstrukcije, prilaz krovnim i drugim povrinama koje su na visini 3,0 m i vie od podloge mogu da se izrauju, postavljaju, koriste i odravaju vertikalne metalne lestve sa zatitnim leobranom, u skladu sa odredbama tehnikih propisa, jugoslovenskih standarda i sledeih mera i normativa zatite na radu:

1) preke se izgrauju od okruglog gvoa za armirani beton, najmanjeg prenika 25 mm, ili od drugog materijala, sa jednakom mogunou prenoenja optereenja i ostvarivanja deformacija;

2) meusobno vertikalno rastojanje (ist otvor preki) ne sme da bude vei od 30 cm;

3) udaljenost preki od zida objekta ne sme da bude manja od 16 cm;

4) stranice lestvi (obrazni nosai) postavljaju se tako da im je meusobno rastojanje (ist otvor) najmanje 45 cm, a ukoliko se ovo rastojanje povea, statiki se proverava prenik preki;

5) stranice lestvi produavaju se iznad ivice platforme na koju se izlazi, za najmanje 150 cm i postavlja zatitni leobran, a na visini 100 cm ka platformi postavlja se horizontalni rukohvat;

6) leobran zapoinje na visini 3,0 m od podloge, za platforme visoke izmeu 3,0 i 3,5 m zapoinje na visini 2,0 m, za platforme visoke izmeu 3,50 i 4,00 m zapoinje na visini 2,50 m;

7) na svakih 2,0 m visine leobrana ugrauje se horizontalni nosa od okruglog gvoa prenika najmanje 16 mm ili trakastog gvoa iste nosivosti, vrsto vezan za stranice lestvi, oblika kruga prenika svetlog otvora najmanje 710 mm;

8) izmeu nosaa leobrana postavljaju se horizontalna ukruenja vrsto vezana za stranice lestvi, istog oblika kao nosai, prenika ne manjeg od 14 mm i na meusobnom vertikalnom rastojanju ne veem od 1,0 m;

9) ispunu zatitnog leobrana ine vertikalna okrugla gvoa prenika najmanje 14 mm, rasporeena po unutranjoj povrini nosaa i ukruenja leobrana na meusobnom osovinskom rastojanju najvie do 35 cm, mereno po obimu nosaa leobrana; ispuna mora da bude vrsto spojena sa nosaima i ukruenjima leobrana;

10) duina leobrana ne sme da bude manja od 1,75 m.

Normativi iz stava 1 ovog lana vae ako se preke, nosai i ispuna leobrana izrauju od elika .0300 V, GA 240/360.

Nosei i elementi ispune lestvi mogu biti zamenjeni elementima od drugih materijala razliitih poprenih preseka, ali tako da svaki zamenjeni element ima mehanike osobine (nosivost, deformacije i dr.), karakteristike veze sa drugim delovima lestvi i karakteristike veze lestvi sa

objektom kao kod propisanih elemenata.

Obrazni nosai se posebno konstruiu i statiki dokazuje njihova nosivost. Po pravilu se izrauju od trakastog ili profilisanog elika sa otvorima u kojima preke lestvi naleu na nosae i obezbeuju se od ispadanja zavarivanjem ili na drugi nain.

lan 46

Najvea duina kraka lestvi sa zatitnim leobranom u istoj, vertikalnoj osovini bez prekida moe da iznosi 10,0 m.

Izmetanje krakova lestvi izvodi se po vertikalnoj osovini, ali najvie za jednu irinu lestvi.

Donji deo (dno) svakog kraka lestvi izrauje se kao podest sa ploom ili kao pod sa okcima najveeg otvora 4,0 cm x 4,0 cm.

Boni otvori za prolazak iz jednog kraka u susedni imaju najmanje dimenzije: za visinu 90 cm, a za irinu 50 cm.

lan 47

Vertikalne lestve sa zatitnim leobranom postavljaju se ili veaju na stranu objekta, ili konstrukcije koja nije ugroena radovima ili saobraajem.

Delovi lestvi sa leobranom ne smeju imati nepravilne niti otre ivice da ne bi dolo do povreda radnika ili zakainjanja opreme ili odee.

Lestve moraju biti vrsto privrene i okaene za objekat ili konstrukciju, da se prilikom upotrebe ne pomeraju.

Lestve se moraju pregledati od strane iskusnih strunih radnika pre prve upotrebe, pre upotrebe posle prekida radova ili posle mehanikih i drugih oteenja, kao i povremeno u toku radova.

lan 48

Upotreba penjalica za penjanje ili silaenje preko visine 3,0 m od podloge, bez zatite od pada sa visine zabranjena je.

Penjalicama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se metalne preke okruglog preseka sa oba kraja ugraene u zidani ili betonski zid objekta, zavarivanjem ili na drugi nain privrene na metalnu povrinu objekta ili konstrukcije.

Penjalice se mogu upotrebiti kod privremenih objekata i konstrukcija i preko visine od 3,0 m, ali najvie od 10,0 m visine od podloge, kad se zatitni leobran ne moe postaviti.

Kad se upotrebljavaju penjalice na visinama preko 3,0 m od podloge mora da bude postavljeno vertikalno sigurnosno ue za vezivanje zatitnog opasaa. Ue je vrsto vezano na oba kraja i na svakih 3,0 m visine posebnim draima za objekat ili konstrukciju.

Na visini iz stava 4 ovog lana penjalice mogu koristiti iskljuivo radnici osposobljeni za korienje zatitnog opasaa i koji ispunjavaju uslove za rad na visini.

lan 49

Lestve sa zatitnim leobranom izgrauju se, postavljaju, koriste i odravaju prema tehnikoj dokumentaciji sa merama zatite na radu, koju obezbeuje izvoa, ukoliko lestve nisu sastavni deo

projekta objekta, odnosno investicionog programa, kad izvoa obezbeuje tehniku dokumentaciju o merama zatite na radu pri postavljanju lestvi, a na osnovu projekta koji je obezbedio investitor.

Tehnika dokumentacija treba da sadri proraun nosivosti svakog elementa lestvi i zatitnog leobrana sa utvrivanjem njihovih dimenzija, zatim proraun meusobnih veza elemenata i proraun veza lestvi za objekat ili konstrukciju privrenjem pomou draa ili kaenjem pomou kuka, a prema nepovoljnijem optereenju sa udarnim koeficijentom srazmernim moguoj visini pada radnika.

U tehnikoj dokumentaciji prikazuje se broj, dimenzije, oblik i poloaj, kao i nain ugraivanja draa ili kuka za privrivanje ili veanje lestvi, sa merama zatite na radu pri postavljanju, zatim se opisuje i prikazuje svaka radna operacija procesa montae lestvi sa zatitnim leobranom, kao i radne operacije privrivanja lestvi sa merama zatite na radu i postupkom kontrole.

7. Graenje fabrikih dimnjaka i pojam rada na visini lan 50

Graenje fabrikih dimnjaka i slinih objekata kao to su silosi, vodozahvatne kule ili prelivne graevine kod brana, zahteva posebno ureenje kruga gradilita, obzirom na izuzetnu opasnost od pada predmeta sa velike visine. Preduzimaju se sledee mere:

1) gradiline staze i prolazi za radnike, putevi za vozila i pokretna orua postavljaju se na bezbednoj udaljenosti;

2) proizvodni placevi, objekti sa radnim i pomonim prostorijama i sva mesta stalnog rada radnika lociraju se u bezbedna podruja gradilita;

3) povremeni rad radnika na poslovima koji nisu u neposrednoj vezi sa izradom visokog objekta, odnosno korienje kruga gradilita u zoni visokog objekta, dozvoljeno je samo u vreme prekida rada na visokom objektu;

4) prilazi i mesta rada koja se ne mogu izmestiti iz ugroene zone obezbeuju se od pada materijala i alata zatitnim galerijama i nadstrenicama;

5) na mestu izrade visokog objekta, ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele ili zatitne mree, koje su po pravilu sastavni deo skele ili ureaja za izradu i premetaju se ili pomeraju zajedno sa njim; kad se dimnjak zida sa unutranje strane, ostavljaju se radne platforme, na vertikalnom rastojanju ne veem od 3,0 m kao zatita od pada predmeta.

6) prilaz mestima rada na visini izrauje se i organizuje tako da ne postoji mogunost pada predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta, niti njihovim kretanjem izazvanog sluajnog pada predmeta izvan zone gradilita na kojoj su sprovedene mere zatite od padajuih predmeta (obezbeena zona);

7) transport materijala i opreme na objekat, sa objekta i po objektu mora da bude tako sproveden da ne ugroava delove gradilita izvan obezbeene zone;

8) zona oko visokog objekta u kojoj postoji mogunost sluajnog pada predmeta ograuje se, a na ulazima postavljaju znaci upozorenja na opasnost i znaci zabrana ulaza besposlenim licima.

lan 51

Visoki dimnjaci i slini objekti izgrauju se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji graenja i merama zatite na radu pri izvoenju radova i dokumentacije o ureenju gradilita u cilju bezbednog rada i kretanja radnika u zoni u kojoj postoji mogunost sluajnog pada predmeta.

Tehnikom dokumentacijom mora da se propie u zavisnosti od usvojene tehnologije i mera zatite

na radu, brzina vetra pri kojoj se radovi prekidaju, promenljiva prema visini na kojoj su se zatekli radovi, kao i da se naloe mere sigurnosti, koje se moraju preduzeti pri prekidu radova.

Radovi na izgradnji visokih dimnjaka i slinih objekata mogu se obavljati samo ako je obezbeen stalni nadzor strunog radnika.

lan 52

Radom na visini, u smislu ovog pravilnika, smatra se rad koji radnik obavlja koristei oslonce na visini 3,0 m i vie od vrste podloge pri emu radni prostor nije zatien od pada sa visine.

vrstom podlogom smata se podloga ije su deformacije pod optereenjem koje na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih veliina i nemaju znaaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili ureaja.

Radnim prostorom zatienim od pada sa visine smatra se prostor koji istovremeno ima:

1) po slobodnim ivicama radnog poda (ivica udaljena vie od 20 cm od vertikalnog zida objekta ili sline prepreke koja u potpunosti titi od pada preko ivice u okolni prostor) postavljenu propisanu zatitnu ogradu;

2) radni pod izveden u skladu sa propisima, a prema crteu koji je uraen na osnovu statistikog prorauna kojim je dokazana njegova stabilnost i na kome je prikazana veza radnog poda sa skelom;

3) skelu na koju se postavlja radni pod sa zatitnom ogradom, izvedenu prema projektu skele, a ije je korienje odobreno zapisnikom komisije koja je izvrila pregled i prijem pre poetka upotrebe;

4) pristup etaama skele na kojima rade radnici obezbeen pomou stepenita izvedenog u skladu sa odredbama iz ta. 1)-3) ovog stava ili za manje visine pomou nekog od jednostavnijih propisanih prilaza (penjalice sa leobranom, kose rampe, stepenice i sl.).

lan 53

Rad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zatite na radu.

Rad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu, postepeno od malih ka veim visinama, stekli znanje i proverili line sposobnosti za obavljanje ovih poslova.

lan 54

Radovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvoenja sa merama zatite na radu, koju obezbeuje izvoa radova.

Rad na visini moe se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor strunog radnika odreenog reenjem direktora preduzea ili privatnog poslodavca za poslove vrenja nadzora nad radom radnika.

8. Skladitenje rezane grae i sortimenata lan 55

Rezana graa i oblovina skladiti se na placevima u obliku sloajeva kojima je obezbeena stabilnost.

Graa sa sloaja skida se postepeno odozgo nanie.

Ruenje sloaja ili izvlaenje pojedinih komada grae iz sloaja nije dozvoljeno.

lan 56

Sloajevi grae oslanjaju se na vrste i horizontalne oslonce postavljene na podlogu.

Oslonci ili podloga ne smeju da se tokom vremena sleu ili deformiu.

Sloajevi grae povremeno se pregledaju i preduzimaju se mere za obezbeenje stabilnosti, ukoliko je vremenom dolo do promena koje mogu prouzrokovati pad sloaja.

lan 57

Visina sloaja od tla ne sme da bude vea od:

1) kod runog slaganja i skidanja

2,0 m za rezanu grau

2,0 m za oblu grau;

2) kod runog slaganja i skidanja preko platformi

4,0 m za rezanu grau

3,0 m za oblu grau;

3) kod mehanizovanog slaganja i skidanja

6,0 m za rezanu grau

3,0 za oblu grau.

Sloajevi oble grae, po potrebi, osiguravaju se podupiraima.

lan 58

Izmeu sloenog drveta nije dozvoljeno kretanje radnika, izuzev onih koji rade na skladitu grae.

Prolazi za radnike koji vre istovar, slaganje, skidanje i utovar grae ne smeju da budu ui od 1,50 m.

9. Tesarski radovi

lan 59

Graa i elementi izgraeni od grae (oplata i sl.) posle svake upotrebe iste se od prljavtine, eksera, metalnih delova i drugih predmeta koji mogu da budu uzrok povrede radnika.

Graa ili elementi oplate posle ienja skladite se na nain i na mesta odreena elaboratom o ureenju gradilita.

Prljavtina i otpaci uklanjaju se, odmah posle nastanka, sa radnih povrina, prolaza i prilaza.

lan 60

Graa i oplata i njeni delovi ne smeju se ostavljati:

1) delimino montirani ili delimino demontirani sa neuvrenim ili nestabilnim preostalim delom;

2) u blizini nezatienih ivica objekta, skele ili oplate;

3) na radnim podovima prilaza, prelaza, radnih platformi ili skela, ukoliko to nije projektom ili uputstvom o korienju predvieno, a ako jeste obezbeuje se od preturanja i pada sa skele, naroito za sluaj udara vetra.

lan 61

Oplata se ne sme koristiti kao prilaz, a po elementima oplate zabranjeno je kretanje radnika.

lan 62

Otra seiva tesarskog alata (sekire, testere, dleta i sl.) moraju pri prenosu da budu na podesan nain pokrivena, radi zatite radnika od povreivanja.

lan 63

Nadstrenice iznad ulaza, prolaza i prilaza za zatitu prolazeih radnika od padajuih materijala i predmeta izrauju se tako da zadre padajui predmet i spree povreivanje radnika.

lan 64

U stolarskoj radionici obavljaju rad samo radnici odreeni od strane odgovornog radnika ili poslodavca.

Spisak sa imenima radnika osposobljenih za bezbedan rad koji se odreuju za rukovanje ureajem za mehaniku obradu drveta mora da bude potpisan od odgovornog rukovodioca ili poslodavca, overen peatom preduzea i istaknut na vidnom mestu pored ureaja.

Pristup u radnu prostoriju stolarske radionice dozvoljen je samo radnicima koji u njoj obavljaju rad.

10. Kosi prilazi, prolazi i rampe

lan 65

Kad se kosi prilazi, prolazi i rampe upotrebljavaju za odlaganje, prevoz ili prenos materijala, deo namenjen za kretanje radnika ne sme da bude ui od 60 cm.

Nagib kosih prilaza, prolaza i rampi ne treba da prelazi 40%, izuzetno moe da bude pod uglom od 30o.

Na gornjoj povrini poda moraju da budu privrene letvice visine 12 mm, irine 24 mm, duine jednake irini poda, na meusobnom osovinskom rastojanju od 35 cm.

Kosi prilazi i prolazi na visini veoj od 100 cm od pologe moraju da budu ograeni propisanom zatitnom ogradom.

lan 66

Kosi prilazi, prolazi i rampe moraju da budu oslonjeni na sigurne oslonce i za njih privreni.

Naslanjanje na nestabilne delove objekta ili konstrukcija ili na gomile materijala zabranjeno je.

Elementi kosih prilaza, prolaza i rampi moraju da budu meusobno vrsti spojeni, da pri korienju ne doe do razdvajanja.

Kosi prilazi, prolazi i rampe ne smeju se postavljati i optereivati tako da pri korienju dobiju nedoputene ugibe ili druge deformacije.

Moraju da budu izraeni od ispravnog materijala, ne smeju se koristiti u oteenom ili nedovrenom stanju.

Pre upotrebe i u toku radova moraju se pregledati od strane rukovodioca radova ili od njega odreenog odgovornog radnika i po potrebi preduzimati mere za dovoenje u ispravno stanje.

lan 67

Za savlaivanje nagiba prilaza veih od nagiba iz lana 65 stav 2 ovog pravilnika, kao i za prilaze radnim platformama na visinama 3,0 m i vie od podloge upotrebljavaju se stepenice.

Gradiline stepenice izrauju se najee od drveta koje mora da odgovara propisima za drvene konstrukcije.

Stepenice se izrauju prema sledeim normativima:

1) gazita moraju da budu usaena ili urezana u obrazne nosae i da imaju horizontalnu povrinu gaenja, a izrauju se od jednog komada;

2) visina stepenika ne sme biti vea od 30 cm;

3) irina gazita ne sme biti manja od 16 cm;

4) razmak (ist otvor) izmeu obraznih nosaa ne sme da bude manji od 60 cm;

5) kad premoavaju visinu do 1,0 od tla ili vrste podloge ne moraju imati zatitnu ogradu, a za visine 1,0 m i vie postavlja se ograda sa obe strane;

6) visina zatitne ograde na sredini gazita iznosi najmanje 100 cm;

7) iste stepenice mogu se upotrebiti samo za jedan ugao;

8) u gornjem kraju moraju da budu vrsto prislonjene za objekat, a u donjem obezbeene od klizanja i pomeranja.

lan 68

Gradiline stepenice izrauju se na osnovu projekta u kome svaki elemenat mora da bude dimenzionisan (dimenzije i meusobna rastojanja elemenata utvreni statikim proraunom), kao i izvrena provera stabilnosti stepenita kao celine za najnepovoljnije optereenje.

Projekat treba da opie nain upotrebe i dozvoljeno optereenje.

Projekat mora da ima crtee detalja veze pojedinih elemenata i detalja oslanjanja stepenita, kao i crtee detalja nastavka obraznih nosaa, kad se ovi nastavljaju.

11. Radni podovi

lan 69

Radni pod mora da bude izraen od materijala ije su osobine u skladu sa odredbama propisa i jugoslovenskih standarda o materijalima koji se upotrebljavaju za nosee konstrukcije.

Radni pod mora da bude oslonjen tako da se u toku korienja ne moe pomeriti.

Kad se radni pod izrauje od drveta, graa mora da bude odabrana i obeleena da bi se upotrebljavala iskljuivo za radne podove.

Izrada radnog poda od dasaka preputenih preko oslonca sa slobodnim krajem, zabranjena je.

Radni pod izrauje se prema sledeim normativima:

1) kad je namenjen za prolaz i kretanje radnika pri radu ne sme da bude manje irine od 80 cm, kad je namenjen i za druge svrhe (deponovanje materijala, prevoz materijala i opreme i sl.) za prolaz radnika obezbeuje se prostor irine najmanje 60 cm;

2) daske patosa moraju da budu priljubljene jedna uz drugu po celoj irini radnog poda i meusobno obezbeene od razmicanja;

3) daska od etinara I klase, irine 20 cm, debljine 5 cm, ne sme se koristiti u sastavu radnog poda, na rastojanju oslonca veem od 2,0 m, pri radu na otvorenom prostoru;

4) ivica radnog poda ne sme da bude udaljena od objekta vie od 20 cm, kad nije postavljena zatitna ograda;

5) po svim slobodnim ivicama postavlja se zatitna ograda sa ivinom zatitom za spreavanje pada predmeta;

6) kad su daske patosa postavljene jedna preko druge, na eonim stranama gornjih dasaka postavlja se poprena trouglasta letva.

lan 70

Kad se radni pod upotrebljava na visini 3,0 m i vie od podloge, izrauje se na osnovu projekta koji sadri:

1) proraun elemenata za najnepovoljnije mogue optereenje, pri emu se propisani dozvoljeni naponi uzimaju sa umanjenom vrednou zbog izloenosti atmosferskim uticajima kad se radi na otvorenom prostoru;

2) dimenzije elemenata i rastojanja oslonaca;

3) crtee detalja oslanjanja;

4) nain korienja i dozvoljeno optereenje.

Za radne podove na visinama do 3,0 m dimenzije elemenata, rastojanja i nain oslanjanja, dozvoljeno optereenje i nain korienja odreuje odgovorni radnik.

Na vidnom mestu na poetku radnog poda postavljaju se table sa natpisom o dozvoljenom optereenju i nainu upotrebe.

Pre prve upotrebe i u toku korienja radni pod pregleda odgovorni radnik i preduzima mere u sluaju neispravnosti ili oteenja.

12. Zatitna ograda

lan 71

Privremena zatitna ograda (u daljem tekstu: zatitna ograda) postavlja se na mesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost, a u sluaju potrebe sprei pad sa visine, upad u dubinu ili zatiti od odreene opasnosti na terenu.

Materijal od koga se izrauje zatitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije.

Zatitna ograda treba da bude izgraena prema sledeim normativima:

1) dimenzije, rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom optereenju na rukohvat ograde od najmanje 300 N po dunom metru, to mora da bude dokazano proraunom i prikazno na crteima za izvoenje;

2) ispuna ograde postavlja se sa unutranje strane stubova;

3) u ispuni ograde jedna dimenzija istog otvora ne sme da bude vea od 35 cm;

4) kad se za ispunu ograde upotrebljava iana mrea otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duu ivicu od 4 cm, a kod krunih prenik ne sme prelaziti 4,5 cm;

5) krajevi ispune ne smeju se zavravati prepustom, odnosno ne smeju imati slobodne krajeve;

6) visina zatitne ograde od gazine povrine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm;

7) kad ispod mesta na kojem se postavlja zatitna ograda postoji mogunost rada ili kretanja drugih radnika, u donjem delu ograda ima punu ivinu zatitu, koja se sastoji od daske postavljene nasatice, visine najmanje 20 cm od povrine poda;

8) povrine zatitne ograde treba da su glatke, ne smeju imati ispade, niti otre ivice, da ne bi dolo do zakainjanja odee i opreme ili povreivanja radnika.

lan 72

Zatitne ograde koje mogu da budu izloene nepovoljnijem optereenju od optereenja iz lana 71 stav 3 taka 1 ovog pravilnika, ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje, izrauju se na osnovu projekta sa statikim proraunom i crteima detalja za izradu sa opisom mera zatite na radu pri montai i demontai.

13. Radne skele

lan 73

Radnom skelom, u smislu ovog pravilnika, smatra se privremena, pomona konstrukcija koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenite ili drugi prilaz na kome se na visini 3,0 m i veoj od podloge, obavlja rad i kretanje radnika, runi prenos ili runi prevoz opreme, alata i graevinskog materijala.

Radne skele se postavljaju, odravaju, koriste i uklanjaju prema tehnikoj dokumentaciji koja mora da sadri:

1) analizu optereenja, proraun svakog noseeg elementa skele, proraun veza elemenata i dokaz stabilnosti skele u celini;

2) dispoziciju konstrukcije skele sa osnovnim dimenzijama, izgledom i poprenim presecima;

3) proraun i prikaz oslanjanja skele;

4) crtee elemenata skele sa dimenzijama, meusobnim rastojanjima i detaljima meusobnih veza;

5) crtee poloaja i detalja veze skele sa objektom, detalja ukruenja, razupiraa i drugih elemenata koji se koriste za obezbeenje stabilnosti skele kao celine;

6) crtee radnog poda i zatitne ograde u skladu sa odredbama l. 70-72 ovog pravilnika;

7) crtee detalja veze radnog poda sa skelom i veze zatitne ograde sa radnim podom ili skelom;

8) crte prilaza radnim etaama skele;

9) odredbu za najvee dozvoljeno optereenje i uputstvo za korienje i odravanje;

10) redosled i nain montae i demontae sa merama zatite na radu;

11) atest o ispravnosti upotrebljenih materijala.

lan 74

Skele koje se sastoje od tipskih elemenata (tipske skele), osim dokumentacije iz lana 73 ovog pravilnika, moraju da imaju i potvrdu o tehnikoj ispravnosti svakog tipskog elementa ugraenog u skelu.

Tipski elementi se obeleavaju i vode u posebnoj evidenciji u koju se upisuju datumi i rezultati izvrenih periodinih provera ispravnosti u skladu sa uputstvom proizvoaa.

Pre ugraivanja u skelu, rukovodilac radova ili od njega odreeni odgovorni radnik, pregleda i odobrava ugradnju ispravnih tipskih elemenata.

lan 75

Tehniku dokumentaciju za skelu obezbeuje rukovodilac radova izvoaa i o njoj se stara i vodi rauna da sa njom budu upoznati svi odgovorni radnici, a sa merama zatite na radu pri montai, odravanju, demontai i svi radnici koji uestvuju u ovim radovima.

Tehniku dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant, a overava preduzee koje ju je izradilo.

Izmena projekta skele moe se izvriti samo uz saglasnost odgovornog projektanta, o emu na gradilitu mora da postoji dokaz.

Pre upotrebe skela se pregleda od strane komisije sastavljene od strunih radnika, koji utvruju da li je skela izvedena prema tehnikoj dokumentaciji, propisima o zatiti na radu, tehnikim propisima i jugoslovenskim standardima, a kod tipskih skela da li ugraeni elementi ispunjavaju uslove iz uputstva proizvoaa i o tome sastavljaju zapisnik. Komisiju odreuje rukovodilac radova, odnosno poslodavac.

Zapisnik o pregledu skele sastavni je deo dokumentacije o skeli.

Ispravnost skele proverava se povremeno u toku rada, najmanje jedanput meseno, a naroito posle vremenske nepogode, posle popravki, prepravki i premetanja. Provere vri rukovodilac radova ili od njega odreeni odgovorni radnik, koji rezultat provere unosi u kontrolnu knjigu skele.

Tehnika dokumentacija skele uva se na gradilitu do otpreme elemenata skele sa gradilita.

lan 76

Za manje radne skele, projekat iz lana 75 ovog pravilnika nije neophodan, ve se postavljanje, upotreba, odravanje i uklanjanje izvodi prema uputstvima i pod nadzorom rukovodioca radova, odnosno poslodavca ili od njih odreenog odgovornog radnika, u skladu sa propisima o zatiti na radu, tehnikim propisima i jugoslovenskim standardima, a kod tipskih skela i prema uputstvu proizvoaa.

Manjim radnim skelama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se skele kod kojih su istovremeno ispunjeni uslovi:

1) visina od vrste podloge ne iznosi vie od 5,0 m;

2) korisna povrina radnog poda nije vea od 10,0 m;

3) ne koriste ih istovremeno vie od dva radnika;

4) ne postavljaju se u blizini PTT, elektrinih i drugih vodova i objekata od posebnog drutvenog znaaja.

lan 77

Skele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i uklanjati samo struni radnici, osposobljeni i zdravstveno sposobni za obavljanje radova na visini, pod stalnim nadzorom odgovornog radnika.

Ako se u prostoru izrade i korienja skele nalaze aktivni elektrini vodovi ili druge prepreke, postavljanje ne sme zapoeti dok se kod preduzea nadlenog za odravanje ne preduzmu mere za iskljuenje struje, odnosno izmetanje ili uklanjanje prepreke.

Skela postavljena pored ili iznad saobraajnica prekriva se na spoljnoj strani pokrivaem (trska, juta, gusta metalna ili plastina mrea i sl.), radi spreavanja padanja predmeta na saobraajnicu.

Radni patos vezuje se za skelu tako da se sprei pomeranje ili odizanje pojedinih elemenata ili patosa u celini.

Pristupi na radne etae skele izrauju se u skladu sa odredbama l. 45, 46, 49 i 67 ovog pravilnika.

lan 78

Za meusobno spajanje elemenata skele mogu da se upotrebe samo sredstva predviena tehnikim propisima i jugoslovenskim standardima, a kod tipskih skela vezni elementi izrauju se u skladu sa uputstvom proizvoaa.

Vezivanje pojedinih elemenata skele u konstruktivnu celinu izvodi se tako da ne bude umanjena nosivost elemenata ili nosivost skele kao celine.

14. Nosee skele

lan 79

Noseom skelom, u smislu ovog pravilnika smatra se privremena pomona konstrukcija ija je namena da prenese na podlogu optereenje od gradilinog saobraaja, ureaja, opreme, instalacija, materijala, privremenog objekta ili teinu dela konstrukcije, koji je u izradi (sve beton u oplati, elina ili betonska konstrukcija u montai i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da prenese optereenje na sopstvene trajne oslonce (zidovi zgrade, stubovi mosta i sl.).

Pri postavljanju, korienju i uklanjanju nosee skele pored mera iz projekta skele, mera u skladu sa odredbama l. 74, 75, 76 i 78 ovog pravilnika, mera utvrenih drugim propisima o zatiti na radu, tehnikim propisima i jugoslovenskim standardima, sprovode se i sledee mere:

1) temelji stubova skele postavljaju se na podlogu ije su sigurnost i mehanike osobine provereni, a kod posrednog fundiranja - na elemente koji se odreuju prema karakteristikama zemljita tako da ne doe do pomeranja ili sleganja temelja;

2) spreava se slivanje vode u temelje skele;

3) ako je tlo nedovoljne nosivosti, povrina oslonaca poveava se podmetaima (tvrdo drvo, metalne podloge, betonski blokovi i sl;);

4) kad je tlo male nosivosti, vri se zamena zemljanog materijala ispod oslonca skele, a kod izuzetno malih nosivosti tla izvodi se posredno fundiranje (najee ipovi);

5) kod metalne cevaste skele, vertikalne cevi (stubovi skele) moraju na donjem kraju imati metalne stope ("papue"), a u poprenoj i produnoj ravni moraju da budu meusobno povezane horizontalnim i dijagonalnim cevima u prostornu celinu;

6) spojevi i nastavci metalnih cevi, kada se izvode pomou spojnice sa zavrtnjevima, zatezanje zavrtnjeva vri se momentnim kljuem u skladu sa uputstvom proizvoaa;

7) nosai oplate ili nosai preko kojih se polau montani komadi, uvruju se u gornjem delu skele protiv preturanja, obezbeuju se od pomeravanja i postavljaju centrino u odnosu na osovinu stubova skele;

8) prilikom postavljanja skele ugrauju se naprave (najee rune vretenaste dizalice ili "kajle" od drveta) pomou kojih se oplata moe lako i bezbedno odvojiti od skele ili montani komad precizno doterati na projektovanu kotu;

9) pri demontai skele pre izvlaenja nosaa iz gornjeg dela skele proverava se da li je skela u potpunosti odvojena od konstrukcije;

10) za vreme nanoenja optereenja prate se deformacije nosee skele (najee pomou "slegomera");

11) otputanje skele od konstrukcije moe se izvoditi samo po nalogu i uputstvima rukovodioca radova;

15. Visee skele

lan 80

Visee skele pri izvoenju graevinskih radova koriste se samo kao radne skele, izuzev u posebnim sluajevima kad se mogu koristiti kao zatitne skele.

Visee skele postavljaju se na onim delovima objekta ili konstrukcije gde ne postoji mogunost postavljanja stojee skele ili gde bi njeno postavljanje iziskivalo poveane trokove.

Visee skele su privremene pomone konstrukcije i moraju da imaju tehniku dokumentaciju uraenu u skladu sa odredbom lana 3 stav 5 ovog pravilnika.

Konstrukcija radne platforme izrauje se od krutih i vrstih elemenata, a upotreba uadi ili ice zabranjena je.

Pod i zatitna ograda radne platforme moraju da budu izraeni u skladu sa odredbama l. 69-72 ovog

pravilnika.

Kad je radna visea skela pomerljiva, pri pomeranju ili premetanju na radnoj platformi ne smeju da se nalaze radnici.

Ugroeni prostor ispod visee radne skele ograuje se radi spreavanja pristupa radnika i drugih lica i postavljaju se table sa upozorenjem na opasnost od pada predmeta.

lan 81

Kad se radna platforma visee skele podie i sputa ili pomera koristei mehanizovan, po pravilu elektrini pogon, visea skela postaje ureaj, koji se upotrebljava pri graevinskim radovima najee na odravanju i opravkama fasade visokih objekta, pri izradi dubokih ahtova vodozahvatnih graevina na hidrograevinskim objektima i drugim visokim objektima na kojima postoje delovi ili povrine nepristupane ili teko dostupne sa unutranje strane.

O viseoj skeli ija se radna platforma die, sputa ili pomera mehanizovanim pogonom, pored dela tehnike dokumentacije kao pomone konstrukcije, mora da postoji i deo tehnike dokumentacije uraen shodno odredbi lana 3 stav 4 ovog pravilnika usaglaen sa uputstvom proizvoaa ureaja ili proizvoaa pojedinih njegovih delova, zatim isprave o rezultatima pregleda i ispitivanja ureaja izvrenih na novoj lokaciji, pre i u toku upotrebe, sa ciljem dokazivanja ispravnosti za rad i postojanja propisanih mera zatite na radu.

Dokumentacija iz stava 2 ovog lana obezbeuje se shodno tehnikim propisima za visee skele na elektrini pogon, jugoslovenskim standardima, propisima o merama zatite na radu na oruima za rad i drugim propisima o zatiti na radu i tehnikim propisima koji ureuju oblast zatite na radu.

Dokumentacija o izvrenim pregledima i ispitivanjima visee skele na mehanizovan pogon uva se na gradilitu do kraja njene upotrebe.

Pre poetka upotrebe korisnik obrazuje komisiju od strunih radnika koja pregleda tehniku dokumentaciju i dokaze o ispravnosti za rad i primenjenim merama zatite na radu, utvruje da li postoji sva propisana dokumentacija i da li je visea skela izraena i postavljena u skladu sa propisanom dokumentacijom.

Visea skela ili njeni pojedini delovi ne smeju se upotrebiti dok komisija za pregled zapisnikom ne odobri poetak upotrebe.

U toku izvoenja radova za pravilnu upotrebu, za ispravnost, za rad visee skele i odravanje mera zatite na radu ije je postojanje utvrdila komisija pri pregledu pre poetka upotrebe, odgovoran je korisnik.

lan 82

Visee radne skele koje se pri upotrebi runo pomeraju, podiu i sputaju, najee pomou runog vitla, su privremene pomone konstrukcije ije radne platforme se koriste pri izvoenju graevinskih detalja, zatim kod zanatskih radova, kao i za preglede delova objekta i radove na odravanju.

Visee skele iz stava 1 ovog lana se projektuju, izrauju i postavljaju za istovremenu upotrebu od najvie dva radnika.

U sastavu tehnike dokumentacije za viseu skelu iz stava 1 ovog lana, izraene u skladu sa odredbom lana 3 stav 5 ovog pravilnika, mora da bude izraen i deo tehnike dokumentacije koji se odnosi na prilaz viseoj skeli.

Pre poetka korienja na novom mestu upotrebe korisnik obrazuje komisiju od strunih radnika koja pregleda tehniku dokumentaciju i utvruje da li je uraena u skladu sa propisima o izradi tehnike

dokumentacije i propisima o zatiti na radu i da li je visea skela sa prilazom izraena i postavljena prema tehnikoj dokumentaciji.

Visea skela iz stava 1 ovog lana ne sme se upotrebiti, niti njen prilaz koristiti, dok komisija za pregled zapisnikom ne odobri poetak upotrebe.

lan 83

Visee skele mogu da se koriste kao zatitne privremene konstrukcije za spreavanje pada radnika ili pada predmeta i graevinskog materijala u prostor ispod neobezbeene ivice objekta ili konstrukcije, samo kad se nikakvo drugo sredstvo zatite ne moe da primeni.

Visea zatitna skela postavlja se samo za pojedinanu zatitu radnika od pada ili pri malim moguim optereenjima za zatitu od pada predmeta i materijala.

Visea zatitna skela izrauje se i postavlja na osnovu tehnike dokumentacije izraene u skladu sa odredbama lana 3 stav 5 i lana 84 ovog pravilnika.

Da se visea zatitna skela izradi, postavi i odrava u skladu sa tehnikom dokumentacijom, odgovoran je rukovodilac radova korisnika.

16. Zatitne skele

lan 84

Zatitna skela sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mreom postavlja se tako da prihvatna platforma koju skela nosi ne bude nia od 3,0 m ispod ivice preko koje radnik moe da padne.

Zatitna skela sa nadstrenicom namenjenom za zatitu radnika od padajuih predmeta, ima visinu najmanje 2,5 m od podloge po kojoj se radnici kreu. Izuzetno ova visina moe biti manja kod kopanja jama, ahtova, bunara i rovova, ali ne manja od 2,0 m.

Zatitna skela sa prihvatnom platformom i zatitna skela sa nadstrenicom dimenzioniu i konstruiu se tako da mogu da zadre najtei predmet koji ima mogunost da padne, kao i da spree njegovo odbijanje i rasipanje po okolnom prostoru.

Dimenzije i konstrukcija zatitne skele sa prihvatnom platformom ili nadstrenicom zavise od mogue visine i putanje pada i teine radnika ili predmeta od kojih se za proraun i izradu uzima vea.

irina prihvatne platforme ili zatitne nadstrenice ne sme da bude manja od 1,5 m.

Kad je duina opasne zone vea, postavljaju se zatitne galerije.

Pri premetanju po visini ne sme se prethodna zatitna skela demontirati dok se naredna ne postavi.

Materijal koji napada na prihvatnu platformu i nadstrenicu mora da se redovno uklanja.

Kad ne postoji mogunost upotrebe prihvatnih platformi ili nadstrenica, a radovi na visini se ne obavljaju pojedinano nego ih izvodi grupa radnika, ispod ugroenih radnih mesta postavljaju se mree za prihvatanje radnika u sluaju pada.

Prolazak radnika ispod prihvatnih mrea, ograniava se na vremenske intervale kad se na visini ne radi, ili se zabranjuje kad postoji mogunost probijanja mree usled pada teih predmeta.

17. Radovi u blizini saobraaja

lan 85

Zabranjeno je zapoeti graevinske radove, kao i preduzimati bilo kakve mere zatite radnika od dejstva saobraaja ili mere za bezbednost saobraaja na putu, putnom zemljinom pojasu i zatitnom pojasu puta (zemljini pojas i zatitni pojas puta u smislu Zakona o putevima) ili u zatitnom pojasu pruge (zatitni pojas pruge u smislu Zakona o eleznicama), dok nisu dobijeni uslovi i saglasnost nadlenog organa za saobraaj kojim se odobrava izvoenje radova.

Radovi mogu da otponu tek kad se na gradilitu sprovedu mere prema uslovima i saglasnosti dobijenih od nadlenog organa za saobraaj.

18. Izrada elemenata od prednapregnutog betona

lan 86

Radovi na prednaprezanju betona (u daljem tekstu: utezaki radovi) mogu da se izvode samo u radnom prostoru u kome nema kretanja i rada drugih radnika.

Za postavljanje ili uvlaenje kablova obezbeuje se pristup irine najmanje 60 cm sa obe strane nosaa.

Na mestima utezanja i injektiranja kablova obezbeuje se prostor za smetaj pribora i ureaja za utezanje i injektiranje kablova i slobodan prostor irine najmanje po 60 cm sa obe strane kabla koji se utee za kretanje i rad radnika.

Prostor za kretanje i rad postavljaju se tako da telo radnika nikad ne bude u pravcu snopa ica i da bude izvan zone domaaja pribora za kotvljenje kabla (kotve i klinovi) i ureaja za zatezanje ica (prese).

Pri postavljanju kotvi i klinova vri se provera da li su ice kabla paralelne (ne smeju biti upredene) i da li su pravilno rasporeene po ljebovima ili obimu kotve i klina.

Slobodni vrhovi ica poravnavaju se pre poetka zatezanja.

Pre putanja u rad vri se provera ispravnosti prese, pumpe, manometra, prikljuaka i spojeva, kao i stanja creva za hidrauliko ulje.

U toku zatezanja kablova neprekidno se kontroliu ostvareni napon i izduenje ica i uporeuju sa projektovanim.

Utezanje i injektiranje kablova za prednapregnuti beton ne smeju se obavljati na niskim temperaturama, bez primene posebnih tehnikih i mera zatite na radu.

Po izvrenom utezanju kablovi moraju da se odmah injektiraju, a njihovi izlazi na povrinu betona (ankerni blok) da se zatite od uticaja korozije.

Utezaki radovi na visini mogu da se izvode samo kad je radni prostor obezbeen od pada sa visine, to u smislu ovog pravilnika znai da je:

1) skela izraena prema projektu u kome je dokazana njena stabilnost;

2) radni pod postavljen na skeli na osnovu statikog dimenzionisanja elemenata prema najnepovoljnijem optereenju;

3) zatitna ograda propisno podignuta du slobodnih ivica poda;

4) prilazi uraeni u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Za svaki pojedini sistem utezanja i injektiranja kablova izvoa obezbeuje da na gradilitu postoji projekat izvoenja sa merama zatite na radu u skladu sa uputstvom proizvoaa opreme i pribora.

19. Armiraki radovi

lan 87

Radovima na istovaru, utovaru, prenosu, pripremi (ispravljanje, seenje i savijanje) nastavljanju i ugradnji betonskog gvoa, namenjenog za armirano betonske elemente (u daljem tekstu: armiraki radovi) ne sme se pristupiti:

1) sa dugom kosom, ako nije vezana maramom ili pokrivena kapom;

2) sa razdrljenom, odnosno neutegnutom odeom ili neodeven;

3) bez zatitnih cipela i rukavica.

Pri utovaru ili istovaru armature dizalicom, teret se prethodno oslobaa od ostale armature, a nasilno upanje iz gomile nije dozvoljeno.

Tereti se skidaju sa vrha naslage.

Armatura u koturu (prenika do 12 mm) moe da se vezuje za kuku dizalice noseom elinom uadi.

Armatura u petljama, polubuntovima (prenika 14 mm do 28 mm) i armatura u pravim ipkama (prenika 30 mm do 40 mm) podie se na pomonom ramu, koji je za kuku dizalice vezan noseom elinom uadi.

ipke armature vezivanjem za ram obezbeuju se od ispadanja za vreme prenosa.

Radnici koji su obavili vezivanje nosee eline uadi za kuku dizalice, moraju da se uklone na bezbednu udaljenost, pre nego to teret pone da se podie.

Prisustvo bilo kojih lica u podruju kruga gradilita u kome se vri prenos armature, zabranjeno je.

Okretni dobo za odvijanje koturova armature ograuju se punom ili metalnom sitno mreastom ogradom.

U toku ispravljanja armature zabranjeno je dodirivati ureaj sa valjcima na stazi za istezanje.

Za vreme istezanja armature na stazi ne sme da bude radnika ili drugih lica, kao ni predmeta ili materijala.

Pri ugraivanju i vezivanju armature radnik mora da ima obezbeen siguran oslonac i bezbednu stazu za kretanje pri radu.

Slobodni se krajevi ice kojom je izvreno vezivanje armature savijaju ili podvijaju.

Elektrini kablovi pod naponom ne smeju da budu poloeni preko armature, niti postavljeni tako da moe da doe do dodira sa armaturom.

Armirake maine i elektrina instalacija na placu i objektima gde se priprema armatura moraju da budu redovno pregledane i odravane u ispravnom stanju, o emu se vodi evidencija na gradilitu.

20. Betonski radovi

lan 88

Betonskim radovima (betoniranje), u smislu ovog pravilnika, smatraju se prevoz ili prenos po objektu i ugraivanje svee betonske mase, a zatim nega ugraene betonske mase za vreme odleavanja u oplati.

Pre poetka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad radnika, i to:

1) na ivice preko kojih moe da doe do pada u prostor dubok preko 1,0 m postavlja se zatitna ograda;

2) iznad armature postavljaju se staze za runi prenos ili prevoz betonske mase i kretanje radnika, zatim radni podovi za prijem svee betonske mase kad sudove prenosi dizalica, radni podovi za ubacivanje mase u oplatu, staze za kretanje radnika pri ugraivanju i ravnanju povrine ugraenog betona; staze i radni podovi izrauju se i postavljaju u skladu sa odredbama l. 66-71 ovog pravilnika;

3) staze i radni podovi ne smeju se oslanjati na armaturu, nego moraju da imaju sopstvene oslonce postavljene na oplatu;

4) otri vrhovi ili ivice spojnih i drugih delova armature uklanjaju se, podvijaju ili pokrivaju;

5) ienje oplate i ugraene armature od prljavtine i otpadaka mlazom vode ili vazduhom pod pritiskom, izvode se tako da ne doe do povreivanja radnika ili lica koja se kreu u blizini, usled udara odbaenih estica ili predmeta;

6) kad se betonira nou ili kad dnevno svetlo nije dovoljno, postavlja se elektrina rasveta, koja treba da obezbedi osvetljenost od najmanje 250 Lx na mestu ugradnje betona, a najmanje 120 Lx na prilazima i stazama;

7) elektrini ureaji za ugraivanje betona moraju da imaju transformisan napon najvie do 42V, a prenosne svetiljke sa pripadajuim pokretnim kablovima do 24V;

8) kod konstrukcija veih raspona (hale, mostovi i sl.) postavljaju se slegomeri ili se vri geodetsko osmatranje ugiba i ponaanje konstrukcije skele pri nanoenju optereenja ugraivanjem svee betonske mase.

lan 89

Betoniranje poinje iskljuivo po nareenju rukovodioca radova ili od njega odreenog odgovornog radnika.

Pri betoniranju se sprovode sledee mere zatite na radu:

1) sudovi za transport svee betonske mase koje donosi i odnosi dizalica ne smeju da se prenose preko glava radnika;

2) prihvat sudova sa betonskom masom koji vise o kuki dizalice vri se pomou sigurnosnih konopaca za usmeravanje, a kad rukovodilac dizalice sa svog radnog mesta nije u mogunosti da u potpunosti prati kretanje tereta, usmeravanje obavlja radnik osposobljen za davanje znakova (signalista);

3) sputanje na radni pod mora da bude izvedeno bez udara i njihanja, a odvezivanje od kuke dizalice moe da usledi tek poto je sud stabilno oslonjen, kad se moe pristupiti izlivanju mase;

4) sud ne sme da se pretovaruje betonskom masom;

5) pri ugraivanju betonske mase pervibratorom radnik mora da bude vrsto oslonjen, da ne izgubi ravnoteu pri uranjanju igle pervibratora u betonsku masu;

6) kad se svea betonska masa doprema na mesto ugraivanja pumpom za beton, mora stalno da se kontrolie ispravnost nastavaka, pogotovu fleksibilnog creva i cevovoda, kao i prikljuka fleksibilnog creva na cevovod;

7) fleksibilno crevo ne sme se otro previjati, niti pri rukovanju sa njim pomerati nosa cevovoda, koji moe u povratnom hodu da odbaci radnika;

8) pri betoniranju i pranju fleksibilno crevo ne sme da bude upereno u radnike;

9) kod prijema betonske mase automealicom ne sme da se isipava masa iz bubnja, dok se metalni zglavkasti ljeb ("ria") ne privrsti i obezbedi od iznenadnog pomeranja;

10) pre nego to se pristupi polivanju ugraene betonske mase uklanja se elektrina instalacija, koja je sluila pri betoniranju;

11) nasilno skidanje oplate sa betonskih povrina pomou dizalice, zabranjeno je.

21. Radovi na krovu

lan 90

Krov i njegovi delovi, krovni pokriva i konstrukcija koja nosi krovni pokriva, moraju da budu pre poetka radova detaljno pregledani sa ciljem utvrivanja nosivosti, obezbeivanja sigurnih putanja za kretanje radnika po krovu i preduzimanje mera zatite na mestima rada za spreavanje propadanja kroz krovni pokriva i za spreavanje pada sa krova.

Kod krovnih pokrivaa od crepa, salonita, lima i drugih pokrivaa male nosivosti za spreavanje propadanja postavljaju se patosi od dasaka na povrinu krovnog pokriva