Na osnovu lana 7. stav 2, lana 121. stav 5, lana 131. stav 1. i lana 246. stav 6. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima ("Slubeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10 i 101/11),

Ministar za infrastrukturu i energetiku donosi

Pravilnik o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima

Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 40/2012 od 26.4.2012. godine.

I. UVODNE ODREDBE

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuje se podela motornih i prikljunih vozila, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozila u saobraaju na putu u pogledu dimenzija, tehnikih uslova i ureaja, sklopova i opreme i tehnikih normativa, nain, vreme posedovanja i korienja zimske opreme na vozilu u saobraaju na putevima kao i uslovi u pogledu korienja i tehnikih karakteristika turistikog voza.

Ovaj pravilnik ne primenjuje se na vozila:

1) koja se koriste za takmienja na putevima i van njih - tokom takmienja;

2) sa posebnom dozvolom za ispitivanje na putu;

3) borbena vozila oruanih snaga.

lan 2.

Nova serijski proizvedena vozila moraju biti usaglaena sa jednoobraznim tehnikim uslovima, u skladu sa propisima o homologaciji.

Vrste vozila oznaavaju se latininim slovima u skladu sa Sporazumom o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila("Slubeni list FNRJ - Meunarodni ugovori", broj 5/62), odnosno odgovarajuim propisima Evropske unije (u daljem tekstu: EU).

Vozila vrsta L, M, N, O, T i R, iz stava 1. ovog lana, prilikom prve registracije i promene vlasnika, moraju imati potvrdu o saobraznosti.

Obrasci potvrda o saobraznosti iz stava 3. ovog lana za svaku vrstu vozila - Obrazac 1-19, propisani su ovim pravilnikom i ine njegov sastavni deo. Proizvoa vozila izdaje potvrdu o saobraznosti, na jednom listu formata A4, koji se tampa samo na srpskom ili samo na engleskom jeziku.

Nova pojedinano ili maloserijski proizvedena vozila moraju odgovarati uslovima iz ovog pravilnika s tim da ugraeni delovi i oprema vozila moraju biti usaglaeni sa jednoobraznim tehnikim uslovima.

Za vozila iz stava 3. ovog lana izdaje se deklaracija koja obuhvata: marku vozila, vrstu vozila, klasu vozila, tip vozila, varijantu tipa vozila, verziju tipa, oblik karoserije, broj mesta za sedenje, masu vozila, nosivost, najvea dozvoljena osovinska optereenja, najveu dozvoljenu masu za vuu koenih i nekoenih prikljunih vozila, snagu vozila, oznaku motora sa graninim vrednostima izduvne emisije i najveu konstruktivnu brzinu.

Odredbe st. 1- 4. ovog lana ne odnose se na vozila vrste K.

lan 3.

Delovi, ureaji i oprema koja se namenski proizvode za vozila i za koje postoji propis o homologaciji, moraju biti usaglaena sa jednoobraznim tehnikim uslovima.

lan 4.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:

1) Potvrda o saobraznosti - Certificate of conformity ("COC") je pismeni dokaz izdat od strane proizvoaa vozila, za svako vozilo proizvedeno u skladu sa emom homologacije tipa celog vozila. Podaci navedeni u Potvrdi o saobraznosti predstavljaju deklaraciju proizvoaa;

2) jednoobrazni tehniki uslovi su uslovi propisani Sporazumom o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, propisima donetim na osnovu tog sporazuma, po kojima se vri homologacija delova vozila, opreme za vozila i homologaciju tipa celog vozila, odnosno odgovarajuim propisima EU;

3) dimenzije vozila i skupa vozila su duina, irina, visina kao i dimenzije vozila koje su od posebnog znaaja za bezbednost saobraaja na putevima, pri emu su termini i definicije vezani za dimenzije vozila odreeni standardom SRPS M.NO.012 ("Slubeni list SFRJ", broj 49/83);

4) masa vozila spremnog za vonju je masa neoptereenog vozila sa karoserijom i ureajem za vuu u sluaju vunog vozila ili masa asije sa kabinom ako proizvoa ne ugrauje karoseriju i/ili ureaj za vuu, ukljuujui rashladno sredstvo, ulje, 90% pogonskog goriva, 100% ostalih tenosti, pripadajui alat, rezervni toak, stalni teret (kran, dizalica i dr.), vozaa (75 kg), a za autobuse i masu lana posade (75 kg) ako za njega postoji sedite u vozilu;

5) masa traktora spremnog za vonju je masa neoptereenog traktora ukljuujui zatitnu konstrukciju pri prevrtanju, rashladno sredstvo, maziva, pogonsko gorivo, pripadajui alat, vozaa (75 kg), izuzimajui dodatnu opremu;

6) masa neoptereenog vozila je masa vozila spremnog za normalnu upotrebu, sa sledeom opremom: dodatna oprema potrebna iskljuivo za normalnu upotrebu, kompletna elektro oprema, ukljuujui svetlosno i svetlosno signalne ureaje isporuenih od strane proizvoaa, zakonom propisani instrumenti i ureaji, odgovarajue koliine tenosti kako bi se osiguralo pravilno funkcionisanje svih komponenti vozila. Pogonsko gorivo i meavina goriva i ulja nisu ukljueni kod merenja, ali elementi kao to su akumulator, hidraulina tenost, rashladno sredstvo i ulje za podmazivanje motora moraju biti ukljueni;

7) proizvoaka tablica je nalepnica ili ploica koju je sa podacima o vozilu postavio proizvoa vozila;

8) najvea dozvoljena masa teretnog vozila namenjenog za vuu poluprikolice (teglja) je deklarisana od strane proizvoaa vozila, a sastoji se od mase vunog vozila uveane za najvee dozvoljeno statiko vertikalno optereenje na sedlo, odnosno nosivost tegljaa;

9) najvea konstruktivna brzina je najvea brzina koju vozilo moe da razvije pod uslovima koje je deklarisao proizvoa;

10) vetrobran je okno na prednjoj strani motornih vozila vrsta L, M, N i T;

11) bona okna u ravni vozaa su sve providne povrine na bonoj strani vozila od vetrobranskog stakla prema zadnjem kraju vozila do zadnjeg stuba prednjih vrata, odnosno povrine koja je upravna na uzdunu osu vozila, a koja prolazi kroz naslon sedita vozaa u poloaju za vonju;

12) svetlo je ureaj na vozilu koji daje svetlost, osim takvih ureaja na vozilu koji su u saobraaju na putu pokriveni tako da se ne vidi osvetljena povrina, ni kada se u toku vonje ti ureaji ukljue, svetla koja osvetljavaju prostor ispod vozila, kao i reklamne povrine osvetljene samo u bonom pravcu;

13) tovarni prostor je deo vozila koji se nalazi iza reda ili redova sedita ili iza sedita vozaa kada vozilo ima samo sedite za vozaa;

14) visina otvora za utovar je vertikalno rastojanje izmeu dve horizontalne ravni, od kojih jedna ravan dodiruje najviu taku donjeg dela, a druga ravan najniu taku gornje dela otvora za vrata;

15) povrina otvora za utovar je povrina ortogonalne projekcije najveeg otvora kada su zadnja vrata ili vrata prtljanika irom otvorena na vertikalnu ravan koja je normalna na podunu osu vozila;

16) zglobni autobus je vozilo vrsta M2 ili M3 koje se sastoji od dva ili vie jasno razdvojenih delova koji su meusobno povezani tako da putnici mogu da se slobodno kreu izmeu njih, a delovi su vrsto povezani tako da mogu biti odvojeni jedino u radionicama;

17) teglja je vozilo vrste N namenjeno za vuu poluprikolica;

18) platforma za prevoz vangabaritnih tereta je vozilo koje je po konstrukciji namenjeno za prevoz tereta koji je po dimenzijama i masama preko granica dozvoljenih ovim pravilnikom, a u saobraaju uestvuje pod posebnim uslovima;

19) homologacija vozila, opreme ili delova vozila je postupak provere tipa, njihove saobraznosti sa zahtevima odgovarajuih pravilnika prema Sporazumu o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, odnosno odgovarajuim propisima EU, izdavanja odgovarajuih propisanih dokumenata i praenje proizvodnje radi obezbeivanja saobraznosti sa homologovanim tipom;

20) klirens je najmanja visina vrstih delova vozila iznad stajne povrine ne raunajui tokove;

21) irina traga je najmanje rastojanje mereno izmeu sredina gaznih povrina pneumatika, odnosno kod udvojenih tokova irina traga je rastojanje izmeu osa simetrija udvojenih tokova jedne osovine;

22) meuosovinsko rastojanje je rastojanje izmeu:

- ose prednje osovine i ose druge osovine, u sluaju vozila sa dve osovine,

- ose prednje osovine i ose simetrije druge i tree osovine kod vozila sa tri osovine;

23) motor sa nadpunjenjem je motor kod kojeg vazduh ili smea vazduha i goriva u cilindre ulazi pod poveanim pritiskom u odnosu na atmosferski (motori koji nadpunjenje ostvaruju kompresorom, turbokompresorom ili motori sa kombinovanim nadpunjenjem - kompaund motori);

24) koni sistem sa potpunim servo dejstvom je sistem u kome se servo dejstvo ostvaruje neodvojivo od naina ostvarivanja sila koje deluju na elemente koenja, a energija potrebna za ostvarivanje procesa koenja ne dobija se od miine snage vozaa;

25) koni sistem sa deliminim servo dejstvom je sistem kod kojeg se sile koje deluju na elemente koenja ostvaruju miinim dejstvom vozaa, a mogu biti pojaane servo ureajem koji energiju dobija od motora vozila;

26) proizvoa vozila je pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice koje izrauje vozilo, ili lice koje se predstavlja kao proizvoa stavljanjem na vozilo svog poslovnog imena, imena ili naziva, iga, neke druge prepoznatljive oznake ili na drugi nain;

27) "marka vozila" je robna marka postavljena na vozilo;

28) komercijalna oznaka je trgovaka oznaka vozila;

29) vrsta vozila je naziv za podelu vozila koja se u jednoobraznim tehnikim uslovima oznaava pojmom kategorija ili klasa;

30) tip vozila oznaava vozila iste vrste koja se ne razlikuju po sledeim osnovnim karakteristikama:

- proizvoa,

- oznaka tipa,

- asija - nosei deo karoserije,

- vrsta motora (unutranje sagorevanje / elektrini / hibridni);

31) varijanta tipa vozila oznaava vozila istog tipa koja se ne razlikuju po sledeem:

- obliku karoserije,

- principu rada motora,

- broju cilindara motora,

- snazi motora unutar granice od 30 %,

- zapremini motora unutar granice od 20 %,

- broju, mestu i nainu meusobnog povezivanja pogonskih osovina,

- broju i mestu upravljajuih osovina;

32) verzija varijante oznaava verziju unutar vozila iste varijante;

33) oblik karoserije je oblik karoserije odnosno nadgradnje vozila;

34) VIN (vehicle identifikation number) je kombinacija znakova sa odreenim redosledom slova i brojeva koje na vozilo stavlja proizvoa u cilju njegove jednoznane identifikacije;

35) analogni tahograf je ureaj za beleenje brzine i preenog puta, u drumskom transportu, kao i vremena rada i odmora, pomou kojeg se zapisuju podaci na tahografski listi na kom vrh pisaa ostvaruje zapis mehanikim pritiskom na tahografski listi, a koji omoguava beleenje podataka za jedan dan;

36) dnevno svetlo je nezavisan svetlosni ureaj na prednjoj strani vozila namenjen za stalno oznaavanje vozila u saobraaju u toku dana;

37) digitalni tahograf je ureaj za beleenje brzine i preenog puta, u drumskom transportu, kao i vremena rada i odmora pomou kojeg se zapisuju podaci u radnu memoriju i memorijsku karticu, a koji omoguava uvanje podataka za period od 365 dana;

38) graninik brzine je ureaj, dograen na pogonski agregat ili je sastavni deo sistema za upravljanje pogonskim agregatom, koji je namenjen da ograniava najveu brzinu kretanja motornih vozila.

lan 5.

(i) Pod ureajima na motornim i prikljunim vozilima u saobraaju na putevima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) ureaji za upravljanje;

2) ureaji za zaustavljanje;

3) svetlosno i svetlosno signalni ureaji;

4) ureaji koji omoguavaju normalnu vidljivost;

5) ureaji za davanje zvunih znakova;

6) ureaji za kontrolu i davanje znakova;

7) ureaji za odvoenje i regulisanje izduvnih gasova;

8) ureaji za spajanje vunog i prikljunog vozila;

9) ureaj za kretanje vozila unazad;

10) ureaji za oslanjanje;

11) ureaji za kretanje;

12) elektro ureaji i instalacija;

13) pogonski ureaj - motor;

14) ureaji za prenos snage.

(ii) Delovi vozila od posebnog znaaja za bezbednost saobraaja su: karoserija, kabina za vozaa i prostor za putnike, blatobrani, branici, zatitnici od podletanja pod vozilo, prikljuci za sigurnosne pojaseve, prikljuci za vuu, ureaji za obezbeenje vozila od neovlaene upotrebe, ureaji za pogon na sabijeni ili teni gas, ureaji od kojih zavisi sastav i obojenost izduvnih gasova.

(iii) Pod opremom vozila u saobraaju na putevima u smislu ovog pravilnika podrazumevaju se:

1) rezervni toak;

2) aparat za gaenje poara;

3) sigurnosni trougao;

4) oprema za pruanje prve pomoi (komplet prve pomoi);

5) klinasti podmetai;

6) eki za razbijanje stakla;

7) ue ili poluga za vuu;

8) zimska oprema;

9) oprema za ienje tokova poljoprivrednih vozila.

II. PODELA VOZILA

1. Vrsta L - mopedi, motocikli, tricikli i etvorocikli

lan 6.

Vrsta L1 - moped, jeste vozilo sa dva toka ija maksimalna konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina, kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3 ili ija najvea stalna nominalna snaga ne prelazi 4 kW za elektromotore.

Vrsta L2 - laki tricikl, jeste vozilo sa tri toka sa bilo kakvim rasporedom tokova ija maksimalna konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina, kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3 ili ija najvea stalna nominalna snaga ne prelazi 4 kW za elektromotore.

Vrsta L3 - motocikl, jeste vozilo sa dva toka ija maksimalna konstruktivna brzina bez obzira na nain prenosa prelazi 45 km/h ili sa motorom ija zapremina cilindara u sluaju da se radi o motoru sa unutranjim sagorevanjem prelazi 50 cm3 ili ija najvea stalna nominalna snaga prelazi 4 kW za elektromotore.

Vrsta L4 - motocikl sa bonim seditem, jeste vozilo sa tri toka asimetrino rasporeena u odnosu na uzdunu srednju ravan ija maksimalna konstruktivna brzina bez obzira na nain prenosa prelazi 45 km/h ili radna zapremina u sluaju da se radi o motoru sa unutranjim sagorevanjem prelazi 50 cm3 ili ija najvea stalna nominalna snaga prelazi 4 kW za elektromotore.

Vrsta L5 - teki tricikl, jeste vozilo na tri toka simetrino rasporeena u odnosu na uzdunu srednju ravan sa motorom ija maksimalna konstruktivna brzina bez obzira na nain prenosa prelazi 45 km/h ili ako radna zapremina u sluaju da se radi o motoru sa unutranjim sagorevanjem prelazi 50 cm3 ili ija najvea stalna nominalna snaga prelazi 4 kW za elektromotore.

Vrsta L6 - laki etvorocikl, jeste motorno vozilo sa etiri toka: ija masa praznog vozila nije vea od 350 kg, to ne ukljuuje masu baterija, ako je re o elektrinim vozilima; ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 45 km/h; koji imaju motor ija radna zapremina za motore sa unutranjim sagorevanjem (SUS motori) sa pogonom na benzin ne prelazi 50 cm3 i ija najvea neto snaga ne prelazi 4 kW za SUS motore sa drugom vrstom pogonskog goriva ili ija najvea stalna nominalna snaga ne prelazi 4 kW za elektromotore.

Vrsta L7 - teki etvorocikl, jeste motorno vozilo sa etiri toka: koji ne odgovara uslovima iz vrste L6; ija masa praznog vozila nije vea od 400 kg, odnosno 550 kg za vozila za prevoz tereta, to ne ukljuuje masu baterija ako je re o elektrinim vozilima; ija najvea stalna nominalna snaga motora ne prelazi 15 kW.

2. Vrsta M - vozila za prevoz lica

lan 7.

Vrsta M - motorno vozilo jeste vozilo koje je projektovano i konstruisano prvenstveno za prevoz lica i njihovog prtljaga.

Vrsta M1 - putniko vozilo jeste vozilo vrste M koje ima najvie devet sedita ukljuujui i sedite za vozaa, bez mesta za stajanje.

Vrsta M2 - laki autobus jeste vozilo vrste M sa vie od devet sedita ukljuujui i sedite za vozaa ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 5 t i koja mogu imati mesta za stajanje.

Vrsta M3 - teki autobus jeste vozilo vrste M sa vie od devet sedita ukljuujui i sedite za vozaa ija najvea dozvoljena masa prelazi 5 t i koja mogu imati mesta za stajanje.

Vozila vrste M2 i M3 (autobusi) razvrstavaju se u klase:

1) vozilo sa vie od 22 sedita za putnike:

(1) Klasa I - jeste vozilo konstruisano sa prostorom namenjenim za putnike koji stoje, dozvoljavajui nesmetano kretanje putnika.

(2) Klasa II - jeste vozilo konstruisano uglavnom za putnike koji sede, i projektovano za prevoz putnika koji stoje u prolazu, odnosno u prostoru koji nije vei od prostora namenjenog za dva udvojena sedita.

(3) Klasa III - jeste vozilo koje ima iskljuivo mesta za sedenje.

2) vozilo sa najvie 22 sedita za putnike:

(1) Klasa A - jeste vozilo koje je namenjeno za prevoz putnika koji sede, odnosno koji stoje.

(2) Klasa B - jeste vozilo koje nije namenjeno za prevoz putnika koji stoje i koje nema dodatke za putnike koji stoje.

Autobusi koji ukljuuju dve ili vie neodvojivih ali jasno definisanih jedinica se smatraju kao jedno vozilo.

3. Vrsta N - teretna vozila

lan 8.

Vrsta N - motorno vozilo koje je projektovano i konstruisano prvenstveno za prevoz teretaVrsta N1 - lako teretno vozilo, jeste vozilo vrste N ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t.

Vrsta N2 - srednje teretno vozilo, jeste vozilo vrste N koje ima najveu dozvoljenu masu koja prelazi 3,5 t, ali koja ne prelazi 12 t.

Vrsta N3 - teko teretno vozilo, jeste vozilo vrste N koje ima najveu dozvoljenu masu koja prelazi 12 t.

Oprema i instalacija stalno ugraena na vozila posebne namene (kranovi, pokretne radionice, vozila za razglas, itd.) smatraju se kao teret (stalni teret).

a) Uslovi za razvrstavanje vozila vrste Nlan 9.

Vozilo vrste N mora da ispunjava sledee uslove u pogledu tehnikih karakteristika:

1) sva mesta za sedenje treba da budu odvojena od tovarnog prostora;

2) izuzetno, lica i teret mogu da se prevoze u istom prostoru pod uslovom da je tovarni prostor obezbeen opremom za zatitu ljudi od naleta tereta tokom vonje, kao i prilikom naglog koenja i skretanja;

3) sredstva za obezbeivanje tereta su namenjena da obezbede teret, u smislu take 2) ovog stava, kao i sistem pregrada, namenjenih za vozila ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 7,5 t, moraju biti u skladu sa odredbama Odeljka 3 i 4 standarda ISO 27956:2009, i to:

(1) ispunjenost zahteva moe se utvrditi izjavom o usaglaenosti izdatom od strane proizvoaa,

(2) kao alternativa ispunjenosti zahteva proizvoa moe da dokumentuje na odgovarajui nain, nadlenom dravnom organu, za homologaciju vozila, opreme i delova da ugraeno sredstvo za obezbeivanje tereta prua jednak nivo zatite, kao to je predvieno standardom ISO 27956:2009 ;

4) broj mesta za sedenje, ne ukljuujui mesto vozaa, ne sme da prelazi:

(1) 6 u sluaju vozila vrste N1,

(2) 8 u sluaju vozila vrste N2 i N3;

5) vozila vrste N moraju da imaju masu tereta jednaku ili veu od mase putnika, izraenu u kilogramima;

(1) pri tome na svim mestima za sedenje moraju biti postavljena sedita i mora biti ispunjeno:

- ako je n = 0 onda mora da bude ndm - m 100 kg- ako je 0 2 onda mora da bude ndm - (m + n 68) n 68

pri emu je:

"ndm" - najvea dozvoljena masa"m" - masa vozila spremnog za vonju"n" - broj sedita ne ukljuujui vozaevo sedite.

(2) u masu vozila spremnog za vonju iz prethodne take mora da se urauna i masa opreme na vozilu koja slui za smetaj tereta (npr. razliiti oblici nadgradnje), masa stalne opreme za manipulaciju tereta (npr. kran, podizna platforma i sl.) i masa sredstava za obezbeivanje tereta, dok masa opreme koja se ne koristi u navedene svrhe (npr. kompresor, vitlo, elektrini generator, oprema za prenos slike i zvuka, itd.) se ne uzima u obzir.

Sve varijante i verzije vozila vrste N moraju da ispunjavaju uslove iz prethodnog stava.

Vozilo vrste N1, kod koga je tovarni prostor i prostor za vozaa u istoj celini (npr. oblik karoserije BB), pored uslova iz stava 1. ovog lana mora da ispuni i sledee uslove:

1) utovar tereta mora biti mogu kroz zadnja vrata, vrata prtljanika ili bona vrata koja su projektovana i konstruisana u tu svrhu;

2) u sluaju zadnjih vrata ili vrata prtljanika, otvor za utovar mora da ispunjava sledee uslove:

(1) ako vozilo ima samo jedan red sedita ili ima samo sedite za vozaa, visina otvora za utovar mora da bude najmanje 600 mm,

(2) ako vozilo ima dva ili vie redova za sedenje, najmanja visina otvora za utovar mora da bude 800 mm, i otvor mora da ima povrinu najmanje 12800 cm2;

3) tovarni prostor mora da ispunjava sledee uslove:

(1) podloga tovarnog prostora u veem delu mora da bude ravna,

(2) kada vozilo ima jedan red sedita ili samo sedite vozaa, duina tovarnog prostora mora da bude najmanje 40% od meuosovinskog rastojanja,

(3) kada vozilo ima dva ili vie redova sedita, duina tovarnog prostora mora da bude najmanje 30% od meuosovinskog rastojanja,

(4) uslovi za duinu tovarnog prostora moraju da budu ispunjeni i kod vozila kod koga se zadnji red sedita moe ukloniti bez posebnog alata, i to kad su sva sedita postavljena,

(5) uslovi za duinu tovarnog prostora moraju da budu ispunjeni kada su sedita u prvom redu ili u poslednjem redu, u zavisnosti od sluaja, postavljena u normalnom uspravnom poloaju za sedenje;

4) Posebni uslovi za merenje:

(1) podeavanje sedita:

- sedita moraju biti podeena u svoj krajnji zadnji poloaj,

- naslon sedita, ako je podesiv, mora da bude podeen tako da torzo 3DH ureaja moe da se postavi pod uglom od 25,

- naslon sedita ako nije podesiv, mora da bude u poziciji kako je projektovao proizvoa,

- ako je sedite podesivo po visini, onda mora da bude podeeno u najnii poloaj;

(2) posebni uslovi za vozilo:

- vozilo mora da bude optereeno do njegove najvee dozvoljene mase,

- tokovi na vozilu moraju da budu postavljeni u pravcu;

(3) nain merenja duine tovarnog prostora:

- kada u vozilu nije postavljena pregrada, duina se meri od poprene vertikalne ravni koja dodiruje najistureniju taku zadnjeg dela vrha naslona sedita do unutranjeg dela zadnjeg okna ili zadnjih vrata ili vrata prtljanika, kada su zatvorena;

- kada je u vozilu postavljena pregrada duina se meri od poprene vertikalne ravni koja dodiruje najistureniju taku pregrade do unutranjeg dela zadnjeg okna ili zadnjih vrata ili vrata prtljanika, kada su zatvorena;

- uslovi koji se odnose na duinu moraju biti ispunjeni najmanje du horizontalne linije koja se nalazi u podunoj vertikalnoj ravni koja prolazi kroz podunu osu vozila u nivou podloge tovarnog prostora;

(4) kada je u vozilu postavljena pregrada uslovi iz podtake (1) ove take ne moraju da budu ispunjeni.

Vozilo kod koga je izmeu poslednjeg reda sedita i tovarnog prostora postavljena pregrada takoe mora da ispuni uslove iz prethodnog stava.

Vozilo vrste N1, kod koga tovarni prostor i prostor za vozaa nisu u istoj celini (npr. oblik karoserije BE), pored uslova iz stava 1. ovog lana mora da ispuni i sledee uslove:

1) vozilo koje ima zatvorenu nadgradnju, mora da ispunjava sledee uslove:

(1) utovar tereta mora biti mogu kroz zadnja vrata, vrata prtljanika ili zadnjeg okna ili na drugi nain,

(2) najmanja visina otvora za utovar mora biti 800 mm, a otvor mora da ima povrinu najmanje 12 800 cm2,

(3) duina tovarnog prostora mora da bude najmanje 40% od meuosovinskog rastojanja;

2) vozilo koje ima otvoreni tovarni prostor, mora da ispuni uslove propisane u taki 1) podtaka (1) i (3) ovog stava;

3) uslovi koji se odnose na duinu tovarnog prostora moraju biti ispunjeni najmanje du horizontalne linije koja se nalazi u podunoj ravni koja prolazi kroz podunu osu vozila u nivou podloge tovarnog prostora.

U sluaju da neki od navedenih uslova iz ovog lana za razvrstavanje vozila u vrstu N1 nije ispunjen, vozilo e biti razvrstano kao vozilo vrste M1.

4. Vrsta O - prikljuna vozila

lan 10.

Vrsta O - prikljuno vozilo koje je projektovano i konstruisano za prevoz tereta ili lica kao i za smetaj lica.

Vrsta O1 - lako prikljuno vozilo jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 0,75 t.

Vrsta O2 - malo prikljuno vozilo, jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa prelazi 0,75 t , ali ne prelazi 3,5 t.

Vrsta O3 - srednje prikljuno vozilo jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa prelazi 3,5 t , ali ne prelazi 10 t.

Vrsta O4 - veliko prikljuno vozilo, jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa prelazi 10 t.

Prikljuna vozila vrsta O2, O3 i O4 razvrstavaju se u jednu od sledeih klasa, i to u klasu:

1) poluprikolica - jeste prikljuno vozilo koje je konstruisano da se prikljui na teglja sa sedlom ili na konverter prikolicu pri emu prenosi znatno vertikalno optereenje na vuno vozilo ili konverter,

2) prikolica sa rudom - jeste prikljuno vozilo koje ima najmanje dve osovine od kojih je najmanje jedna upravljana osovina, opremljeno sa vunim ureajem koji se moe pokretati vertikalno u odnosu na prikolicu i koje prenosi manje od 100 daN statikog vertikalnog optereenja na vuno vozilo,

3) prikolica sa centralnom osovinom - jeste prikljuno vozilo kod koga je osovina (osovine) postavljena blizu teita vozila tako da vertikalno optereenje koje se prenosi na vuno vozilo, ne prelazi 10% od najvee dozvoljene mase prikolice odnosno najvie 1000 daN, pri ravnomernom optereenju vozila,

4) prikolica sa krutom rudom - jeste prikljuno vozilo sa jednom osovinom ili grupom osovina, opremljeno sa krutom rudom koja prenosi statiko optereenje ne vee od 4000 daN na vuno vozilo na osnovu svoje konstrukcije, i koje ne spada u prikolica sa centralnom osovinom.

lan 11.

Prema obliku karoserije, vozila vrste M, N i O, se razvrstavaju na:

1) putnika vozila (M1) iji je oblik karoserije definisan standardom SRPS ISO3833:2005, jesu:

(1) AA limuzina - jeste vozilo definisano oznakom 3.1.1.1 standarda SRPS ISO 3833:2005, opremljeno sa najmanje 4 bona okna,

(2) AB limuzina sa zadnjim vratima - jeste vozilo AA sa vratima na zadnjem delu vozila,

(3) AC karavan jeste vozilo definisano oznakom 3.1.1.4 standarda SRPS ISO 3833:2005,

(4) AD kupe - jeste vozilo definisano oznakom 3.1.1.5 standarda SRPS ISO 3833:2005,

(5) AE kabriolet - jeste vozilo definisano oznakom 3.1.1.6 standarda SRPS ISO 3833:2005,

(6) AF vienamensko vozilo - jeste motorno vozilo koje ne odgovara ostalim oblicima karoserije putnikih vozila M1 i namenjeno za prevoz putnika i njihovog prtljaga odnosno tereta u istom prostoru,

(7) AG teretni karavan - jeste vozilo definisano oznakom 3.1.1.4.1 standarda SRPS ISO 3833:2005 kod koga je tovarni prostor odvojen od prostora za vozaa i putnike;

2) motorna vozila vrsta M2 ili M3, jesu:

(1) CA jednospratni autobus - jeste vozilo gde je prostor predvien za lica u jednom nivou,

(2) CB dvospratni autobus - jeste vozilo gde je prostor predvien za putnike, bar u jednom delu; na dva nivoa, pri emu gornji nivo nije predvien za stajanje putnika,

(3) CC zglobni jednospratni autobus - jeste vozilo u jednom nivou definisano u lanu 4. stav 1. taka 11) ovog pravilnika,

(4) CD zglobni dvospratni autobus - jeste vozilo CC na dva nivoa pri emu na bar jednom nivou putnici mogu slobodno da se kreu izmeu razdvojenih delova,

(5) CE niskopodni jednospratni autobus - jeste vozilo u jednom nivou, Klase I, II ili A gde najmanje 35 % prostora predvienog za stajanje putnika (kod zglobnog autobusa u njegovom prednjem delu ili kod dvospratnog autobusa na njegovom donjem nivou) ini prostor bez stepenica i ukljuuje pristup najmanje jednim vratima,

(6) CF niskopodni dvospratni autobus - jeste vozilo CE na dva nivoa,

(7) CG zglobni niskopodni jednospratni autobus - jeste vozilo koje ini kombinacija vozila CC i CE,

(8) CH zglobni niskopodni dvospratni autobus - jeste vozilo koje ini kombinacija vozila CD i CF,

(9) CI otvoreni jednospratni autobus - jeste vozilo bez krova ili sa delom krova,

(10) CJ otvoreni dvospratni autobus - jeste vozilo bez krova na celom ili na jednom delu njegovog gornjeg nivoa,

(11) CX autobuska asija - jeste nekompletno vozilo sa asijom, pogonom i osovinama koje je namenjeno da bude kompletirano sa karoserijom;

3) motorna vozila vrste N, jesu:

(1) BA kamion - jeste vozilo koje je projektovano i konstruisano iskljuivo ili prvenstveno za prevoz tereta(2) BB van - jeste kamion kod koga je tovarni prostor i prostor za vozaa u istoj celini,

(3) BC teglja - jeste vuno vozilo koje je projektovano i konstruisano prvenstveno za vuu poluprikolica,

(4) BD vozilo za vuu - jeste vuno vozilo koje je projektovano i konstruisano za vuu iskljuivo prikolica,

(5) BE pikap - jeste vozilo najvee dozvoljene mase koja ne prelazi 3,5 t kod koga tovarni prostor i mesta za sedenje nisu u istoj celini,

(6) BX asija teretnog vozila - jeste nekompletno vozilo sa asijom, kabinom (kompletnom ili deliminom), pogonom i osovinama koje je namenjeno da se kompletira sa karoserijom;

4) vozila vrste O, jesu:

(1) DA poluprikolica - jeste prikljuno vozilo definisano u lanu 10. stav 6. taka 1),

(2) DB prikolica sa rudom - jeste prikljuno vozilo definisano u lanu 10. stav 6. taka 2),

(3) DC prikolica sa centralnom osovinom - jeste prikljuno vozilo definisano u lanu 10. stav 6. taka 3),

(4) DE prikolica sa krutom rudom - jeste prikljuno vozilo definisano u lanu 10. stav 6. taka 4);

5) specijalno vozilo jeste vozilo vrste M, N ili O izvedeno za odreene funkcije sa posebno ureenom karoserijom, snabdevenom ureajima ili opremom za obavljanje tih funkcija, i to:

(1) SA vozilo za stanovanje - jeste vozilo vrste M prilagoeno za stanovanje koje sadri najmanje sledeu opremu koja mora biti vrsto povezana za karoseriju: sedita i sto, leaj koji moe biti izveden od sedita, kuhinjska oprema i prostor za smetaj prtljaga. Sto moe biti napravljen da bude lako pomerljiv,

(2) SB blindirano vozilo - jeste vozilo namenjeno za zatitu putnika i / ili tereta sa stalno ugraenom antibalistikom zatitom,

(3) SC ambulantno vozilo - jeste vozilo vrste M namenjeno za transport bolesnih ili povreenih lica i opremljeno specijalnom opremom za takvu namenu,

(4) SD vozilo za prevoz umrlih - jeste vozilo vrste M namenjeno za prevoz umrlih i koje ima specijalnu opremu za takvu namenu,

(5) SH vozilo prilagoeno za invalidska kolica - jeste vozilo vrste M1 konstruisano ili prilagoeno za prevoz jednog ili vie lica u invalidskim kolicima,

(6) SE kamp prikolica - jeste vozilo vrste O vozilo definisano oznakom 3.2.1.3 standarda SRPS ISO 3833:2005,

(7) SF pokretna dizalica - jeste vozilo vrste N3 koje nije namenjeno za prevoz tereta, opremljeno sa pokretnom dizalicom iji je moment dizanja jednak ili vei od 400 kNm,

(8) SG druge vrste specijalnih vozila - jeste vozilo koje ne spada u ostala specijalna vozila,

(9) SJ konverter doli - jeste vozilo vrste O opremljeno sedlom za prihvatanje poluprikolice,

(10) SK prikolica za obavljanje vanrednog prevoza - jeste vozilo vrste O4 namenjeno za vanredni prevoz, koje ukljuuje i hidraulino modularno prikljuno vozilo bez obzira na broj modula.

Oblik karoserije vozila vrste N i O, pored slovne oznake, moe biti dopunjen nekom od sledeih dvocifrenih oznaka:

01- platforma02 - sa stranicama03 - zatvorena nadgradnja (furgon)

04 - klimatizovana nadgradnja sa izolacionim zidovima i opremom za odravanje unutranje temperature05 - klimatizovana nadgradnja sa izolacionim zidovima ali bez opreme za odravanje temperature06 - fleksibilne stranice (cerada)

07 - izmenljivi transportni sud08 - nosa kontenera09 - vozilo opremljeno sa huk-liftom

10 - kiper11 - cisterna12 - cisterna namenjena za prevoz opasnih tereta13 - prevoz stoke14 - prevoz vozila15 - mealica za beton16 - pumpa za beton17 - prevoz drva18 - odvoenje smea19 - ienje ulica, ienje odvoda, pranje ulica20 - kompresor21 - prevoz amaca22 - prevoz jedrilica23 - vozilo prodavnica ili izlog24 - vozilo za pomo na putu25 - vozilo sa merdevinama26 - dizalica (razliita od pokretne dizalice SF)

27 - platformska dizalica28 - vozilo sa ureajem za buenje i kopanje29 - niskopodno prikljuno vozilo30 - prevoz stakala31 - vatrogasno vozilo99 - oblik karoserije ne postoji u vaeoj listi.

5. Vrste T i C - traktorilan 12.

Vrsta T1 - jeste traktor sa tokovima ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h, kod kojih irina traga osovine najblie seditu vozaa nije manja od 1150 mm, ija je masa vozila spremnog za vonju vea od 600 kg i koji ima klirens manji od 1000 mm.

Vrsta T2 - jeste traktor sa tokovima ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h, kod kojih je najmanja irina traga manja od 1150 mm, ija je masa vozila spremnog za vonju vea od 600 kg, iji je klirens manji od 600 mm, s tim da je najvea dozvoljena brzina kretanja ograniena na 30 km/h za vozila ija visina teita iznad zemlje podeljena sa prosenom irinom traga prelazi 0,9.

Vrsta T3 - jeste traktor sa tokovima ija najvea brzine ne prelazi 40 km/h i masa vozila spremnog za vonju ne prelazi 600 kg.

Vrsta T4 - jeste traktor posebnih namena ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h.

Vrsta T5 - jeste traktor sa tokovima ija najvea konstruktivna brzina prelazi 40 km/h.

Vrsta Tm - jeste motokultivator.

Vrsta TR - jeste radna maina.

Vrsta od C1 do C5 - jesu traktori sa gusenicama.

Podela vrsta od C1 do C5 analogna je podeli traktora sa tokovima od T1 do T5, a uslovi koji vae za traktore sa tokovima vae za odgovarajuu vrstu traktora sa gusenicama.

6. Vrsta R - prikljuna vozila traktora

lan 13.

Vrsta R1 - jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 1,5 t.

R2 - jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa prelazi 1,5 t ali ne prelazi 3,5 t.

Vrsta R3 - jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa prelazi 3,5 t ali ne prelazi 21 t.

Vrsta R4 - jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa prelazi 21 t.

Svaka vrsta prikljunih vozila traktora moe imati dodatnu oznaku "a" ili "b", prema najveoj konstruktivnoj brzini, s tim to oznaka "a" ide uz prikljuno vozilo koje je konstruisano za brzinu od najvie 40 km/h, a oznaka "b" ide uz prikljuno vozilo koje je konstruisano za brzinu iznad 40 km/h.

7. Vrsta S - izmenjive vuene maine

lan 14.

Vrsta S1 - jeste izmenjiva vuena maina namenjena za poljoprivredu ili umarstvo ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t.

Vrsta S2 - jeste izmenjiva vuena maina namenjena za poljoprivredu ili umarstvo ija najvea dozvoljena masa prelazi 3,5 t.

Svaka vrsta izmenjive vuene maine moe imati dodatnu oznaku "a" ili "b", prema najveoj konstruktivnoj brzini, s tim to oznaka "a" ide uz izmenjivu vuenu mainu ija je najvea konstruktivna brzina manja ili jednaka 40 km/h, a oznaka "b" ide uz izmenjivu vuenu mainu ija je najvea konstruktivna brzina iznad 40 km/h.

Za vrste vozila iz ovog lana ne primenjuju se odredbe ovog pravilnika koji se odnose na tehnike uslove ureaja, sklopova i opreme i tehnike normative.

8. Vrsta K - ostala vozila

lan 15.

Vrsta K1 - jeste zapreno vozilo.

Vrsta K2 - jeste vozilo sa pogonom na miinu snagu ljudi (bicikl, trotinet, tricikl sa pedalama, kvadricikl sa pedalama, tandem bicikl i dr.).

Vrsta K3 - jeste vozilo sa pogonom na pedale sa dodatnim elektrinim motorom ija je najvea snaga manja od 0,25 kW i najvea konstruktivna brzina manja od 25 km/h, a koje nije deklarisano kao vozila vrste L1.

Vrsta K5a - jeste vuno vozilo turistikog voza.

Vrsta K5b - jeste prikljuno vozilo turistikog voza.

9. Terenska vozila - podvrsta G

lan 16.

Terenska vozila su vozila vrsta M i N koja su osposobljena za kretanje van puta i zadovoljavaju zahteve odgovarajueg propisa.

Oznake M i N mogu biti kombinovane sa oznakom G, odnosno, vozilo vrste N1 koje je namenjeno za terensku upotrebu oznaava se sa N1G.

Oznaka vozila G je dopunska i koristi se iskljuivo uz oznake vrste vozila M ili N.

III. DIMENZIJE I MASE VOZILA

lan 17.

Najvea dozvoljena duina vozila, iznosi:

1) za motorno vozilo, osim autobusa i vozila vrste L - 12,00 m;

2) za vozilo vrste O i R - 12,00 m, s tim to se duina prikolice meri od vunog oka rude do najisturenije take na zadnjem kraju vozila, a duina poluprikolice se meri od ose vunog epa do najisturenije take na zadnjem kraju poluprikolice;

3) za autobus sa dve osovine - 13,50 m;

4) za autobus sa najmanje tri osovine - 15,00 m;

5) za zglobni autobus - 18,75 m;

6) za zglobni autobus sa dve ili vie okretnica - 25 m;

7) za vozilo vrste L - 4,00 m;

8) za vozilo vrste K, osim K5 - 12,00 m.

Najvea dozvoljena duina skupa vozila iznosi:

1) za teglja sa poluprikolicom - 16,50 m;

2) za vuno vozilo sa prikolicom - 18,75 m;

3) za skup vozila namenjen za prevoz kontenera ili vozila - 21,00 m;

4) za turistiki voz - 40,00 m.

Udaljenost bilo koje take na prednjem delu poluprikolice i ose vunog epa poluprikolice ne sme biti vea od 2,04 m.

Razmak izmeu zadnje osovine vunog vozila i prednje osovine prikolice i prikljunog vozila sa centralnom osovinom ne sme biti manji od 3,00 m.

Najvei dozvoljeni prepust moe iznositi najvie 63% ukupnog razmaka osovina.

Najvea dozvoljena tolerancija u duini vozila iznosi 0,5% od propisanih vrednosti.

Odredba stava 5. ovog lana ne odnosi se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1973. godine.

Odredbe ovog lana ne odnose se na vojna vozila.

lan 18.

Najvea dozvoljena irina vozila iznosi 2,55 m, osim:

1) za radnu mainu i izmenjivu vuenu mainu za poljoprivredu i umarstvo, za koje najvea dozvoljena irina iznosi - 3,00 m;

2) za vozilo vrsta N i O sa nadograenom hladnjaom sa zidom debljine preko 45 mm, za koje najvea dozvoljena irina iznosi - 2,6 m;

3) za vozilo vrste N koje ima izmenljive ureaje za odravanje puteva, za koje najvea dozvoljena irina iznosi - 3,00 m.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, irina vozila ne obuhvata prekoraenja koja mogu nastati usled deformacija pneumatika u zoni naleganja na kolovoz, postavljanja lanaca za sneg i ugradnje gabaritnih svetala, pokazivaa pravca skretanja, spoljnjeg ogledala, svetala za osvetljavanje puta, elastinih blatobrana i druge dodatne opreme elastino vezane za vrstu konstrukciju vozila.

Svi zglobno ili elastino vezani delovi iz stava 2. ovog lana, kad se preklope uz vrstu konstrukciju vozila, moraju biti unutar propisane najvee dozvoljene irine vozila, a ostali delovi - unutar propisane najvee dozvoljene irine iz ovog lana, uveane za vrednost dozvoljenog odstupanja od najvie 1%.

Odredbe ovog lana ne odnose se na vojna vozila.

lan 19.

Najvea dozvoljena visina vozila iznosi - 4,0 m, osim vozila vrste L, za koje najvea dozvoljena visina iznosi - 2,5 m.

Klirens vozila mora omoguavati da vozilo optereeno do najvee dozvoljene mase moe da pree prepreku visine 10 cm.

Odredbe ovog lana ne odnose se na vojna vozila.

lan 20.

Motorna vozila, kao i skupovi vozila, moraju imati takve ureaje da prilikom vonje u krugu od 360, najisturenija taka vozila mora biti voena po krugu prenika od najvie 25 m, pri emu se gabariti vozila moraju kretati u pojasu najvee irine 7,2 m.

lan 21.

Najvea dozvoljena ukupna masa motornog vozila i skupa vozila iznosi 40 t.

Ukupna masa motornog vozila ili prikolica ne sme da prelazi vrednost najvee dozvoljene mase vozila koja je deklarisana na proizvoakim tablicama motornog vozila ili prikolica.

Ukupna masa skupa vozila ne sme da bude vea od najvee dozvoljene mase skupa vozila koja je deklarisana na proizvoakim tablicama skupa vozila. Ukoliko ovaj podatak nije poznat, ukupna masa prikljunog vozila ne sme biti vea od ukupne mase vunog vozila za vie od 50 %.

Ukupna masa motornog vozila ne sme da prelazi sledee vrednosti, i to:

1) za dvoosovinsko motorno vozilo - 18 t;

2) za troosovinsko motorno vozilo - 25 t, odnosno 26 t ako je gonjena osovina opremljena sa udvojenim pneumaticima i vazdunim oslanjanjem ili oslanjanjem koje se prihvata kao ekvivalentno, ili gde je svaka gonjena osovina opremljena sa udvojenim pneumaticima i pri emu maksimalno osovinsko optereenje bilo koje osovine ne prelazi 9,5 t;

3) za etvoroosovinsko motorno vozilo sa najmanje dve upravljajue osovine - 32 0,t, pri emu maksimalno osovinsko optereenje bilo koje osovine ne prelazi 9,5 t;

4) za troosovinski zglobni autobus - 28 t;

5) za laki tricikl - 0,57 t;

6) za teki tricikl - 1,3 t;

7) za teki tricikl za prevoz tereta - 2,5 t;

8) za laki etvorocikl - 0,55 t;

9) za teki etvorocikl za prevoz lica - 0,60 t;

10) za teki etvorocikl za prevoz tereta - 1,55 t.

Ukupna masa prikolica ne sme da prelazi, i to:

1) za jednoosovinsku prikolicu - 10 t;

2) za dvoosovinsku prikolicu - 18 t;

3) za troosovinsku prikolicu - 24 t.

Ukupna masa skupa vozila ne sme da prelazi, i to:

1) skupa vozila sa 5 ili 6 osovina:

(1) za dvoosovinsko motorno vozilo sa troosovinskom prikolicom - 40 t,

(2) za troosovinsko motorno vozilo sa dvo ili troosovinskom prikolicom - 40 t;

2) tegljaa s poluprikolicom s ukupno 5 ili 6 osovina:

(1) za dvoosovinski teglja s troosovinskom poluprikolicom - 40 t,

(2) za troosovinski teglja s dvo ili troosovinskom poluprikolicom - 40 t,

(3) za troosovinski teglja s dvo ili troosovinskom poluprikolicom kada prevozi 40-stopni ISO kontener (ili dva 20-stopna ISO kontenera, odnosno izmenjive transportne sudove) - 44 t;

3) skupa vozila s etiri osovine koji se sastoji od dvoosovinskog motornog vozila i dvoosovinske prikolice - 36 t;

4) tegljaa s poluprikolicom sa ukupno 4 osovine, pri emu su i teglja i poluprikolica dvoosovinski, a za sluaj da je razmak izmeu osovina poluprikolice:

(1) od 1,3 m do 1,8 m - 36 t,

(2) vei od 1,8 m - 36 t, odnosno 38 t kada je najvea dozvoljena masa vunog vozila 18 t i najvee dozvoljeno optereenje dvostruke osovine poluprikolice 20 t, pri emu su pogonske osovine opremljene udvojenim pneumaticima i vazdunim oslanjanjem.

Odredbe ovog lana ne odnose se na vojna vozila.

lan 22.

Osovinsko optereenje vozila ne sme da prelazi vrednosti deklarisane od strane proizvoaa i navedene na proizvoakoj tablici na vozilu.

Osovinsko optereenje vozila odnosno skupa vozila u stanju mirovanja na horizontalnoj podlozi ne sme prelaziti:

1) za jednu gonjenu osovinu - 10 t;

2) za jednu pogonsku osovinu - 11,5 t;

Ukupno optereenje dve osovine motornih vozila, pri emu osovinsko optereenje pojedinane osovine ne sme prei 10 t, i koje imaju meusobno rastojanje:

1) manje od 1,0 m iznosi - 11,5 t,

2) od 1,0 m do 1,3 m iznosi - 16 t;

3) od 1,3 m do 1,8 m iznosi - 18 t, odnosno 19 t ako je pogonska osovina opremljena udvojenim pneumaticima i vazdunim oslanjanjem, ili gde maksimalno osovinsko optereenje ne prelazi 9,5 t;

4) Ukupno optereenje dve osovine prikljunih vozila sa meusobnim rastojanjem:

(1) manjim od 1,0 m iznosi - 11 t,

(2) od 1,0 m do 1,3 m iznosi - 16 t,

(3) od 1,3 m do 1,8 m iznosi - 18 t,

pri emu osovinsko optereenje pojedinane osovine ne sme prei 10 t;

5) Ukupno optereenje tri osovine prikljunih vozila sa meusobnim rastojanjem:

(1) do 1,3 m iznosi - 21 t,

(2) od 1,3 m do 1,4 m iznosi - 24 t,

pri emu osovinsko optereenje pojedinane osovine ne sme prei 10 t.

Na pogonske tokove vozila vrste L, M i N, ako je vozilo optereeno i u stanju mirovanja na horizontalnoj ravni, mora delovati najmanje jedna etvrtina ukupne mase vozila, odnosno skupa vozila.

Na tokove upravljake osovine vozila vrste L, M i N, ako je vozilo optereeno i u mirovanju na horizontalnoj povrini, mora delovati najmanje jedna petina ukupne mase vozila.

Odredbe ovog lana ne odnose se na vojna vozila.

lan 23.

Najvea dozvoljena masa vozila sa tokovima bez pneumatika iznosi za vozilo koje ima tokove sa naplacima od metala, pune gume, plastike ili slinog materijala, i to sa:

1) jednom osovinom - 1,2 t;

2) dve osovine - 3,0 t.

Naplaci od metala, pune gume, plastike ili slinog materijala moraju biti ravni. Elementi kojim su naplaci privreni moraju imati ravnu glavu i ne smeju da budu van ravni naplatka.

Odredbe ovog lana ne odnose se na vojna vozila.

lan 24.

Odnos bruto snage motora izraene u kilovatima i najvee dozvoljene mase vozila odnosno skupa vozila izraene u tonama, mora biti najmanje 5 kW/t, osim vunih vozila koja slue za vuu prikljunih vozila pomou rude i nisu namenjena za prevoz ljudi ili tereta i vunog vozila turistikog voza kod kojih mora biti vea od 2,2 kW/t.

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na traktore za poljoprivredu i umarstvo, kao ni na vozila koja se pokreu elektromotorom.

Odredbe ovog lana ne odnose se na vojna vozila.

IV. UREAJI NA MOTORNIM I PRIKLJUNIM VOZILIMA

1. Ureaji za upravljanje vozilom - sistem za upravljanjelan 25.

Ureaj za upravljanje vozilom na svakom vozilu mora ispunjavati zahteve jednoobraznih tehnikih uslova, biti pouzdan i izveden tako da voza moe lako, brzo i na siguran nain menjati pravac kretanja vozila.

Vozila vrste M i N, osim vozila diplomatskih, konzularnih i kulturnih predstavnitava, misija stranih drava i predstavnitava meunarodnih organizacija sa seditem u Republici Srbiji i njihovog osoblja, prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. jula 2012. godine ne smeju imati komandu ureaja za upravljanje i druge komande direktno vezane za proces upravljanja vozilom na desnoj strani.

Ureaj za upravljanje motornim vozilom, osim vozilom vrste L, T i C, mora biti takav da se prednji tokovi vozila koji se nalaze u poloaju zaokretanja, pri kretanju vozila po horizontalnoj ravnoj povrini, posle oslobaanja komande upravljaa, sami vraaju ka poloaju za pravolinijsko kretanje.

Izuzetno od stava 2. ovog lana druge vrste specijalnih vozila vrste N kao i vozila vrste TR mogu imati komandu ureaja za upravljanje i druge komande direktno vezane za proces upravljanja vozilom na desnoj strani ako namena vozila to zahteva.

Odredba stava 3. ovog lana ne odnosi se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. aprila 1971. godine.

2. Ureaji za zaustavljanje vozila - koni sistemlan 26.

Ureaji za zaustavljanje (u daljem tekstu: koni sistem) mora da omogui vozau da na bezbedan, brz i efikasan nain progresivno smanjuje brzinu kretanja vozila, ili da zaustavi vozilo ili da zadri vozilo u mestu ako je ono ve zaustavljeno, bez obzira na brzinu kojom se ono kree i optereenje vozila ako je ono u deklarisanim granicama, a na putu sa uzdunim nagibom na kome je predvieno kretanje tog vozila.

Koni sistem mora da zadovolji tehnike uslove propisane jednoobraznim tehnikim uslovima, odnosno uslove propisane ovim pravilnikom.

lan 27.

Kone obloge ne smeju da sadre azbest.

lan 28.

Kod vozila koja su opremljena pneumatikim konim sistemima, osim traktora i turistikog voza, moraju da postoje kontrolni prikljuci za ispitivanje pritiska vazduha radi odreivanja sila koenja na svakoj osovini u toku korienja vozila, i to:

1) u svakom nezavisnom krugu konog sistema, na najbliem i najpristupanijem mestu najnepovoljnije postavljenog konog cilindra sa stanovita merenja vremena odziva prema odgovarajuem pravilniku;

2) kod konih sistema u kojima postoji ureaj za modulaciju pritiska prema odgovarajuem pravilniku, ispred i iza tog ureaja, na najbliem dostupnom mestu. Ako je taj ureaj pneumatiki upravljan, potrebno je da postoji dopunski kontrolni prikljuak radi simuliranja optereenog stanja. Ukoliko takav ureaj ne postoji, dovoljan je jedan kontrolni prikljuak koji treba da bude ekvivalentan napred pomenutom prikljuku postavljenom iza regulatora pritiska.

Kontrolni prikljuci treba da budu tako postavljeni da moe lako da im se prie sa zemlje ili iz vozila, i to:

1) na najbliem i najpristupanijem mestu kod najnepovoljnije postavljenog ureaja za smetaj energije u skladu sa odgovarajuim pravilnikom;

2) u svakom nezavisnom krugu konog sistema, kako bi se omoguila provera ulaznog i izlaznog pritiska celog prenosnog voda.

Kontrolni prikljuci treba da budu u skladu sa takom 4 standarda SRPS ISO 3583:1994 ("Slubeni list SRJ", broj 20/94).

Dostupnost kontrolnim prikljucima ne sme da bude ograniena izmenama ureaja i opreme ili izmenama u konstrukciji vozila.

Razvijanje najvee sile koenja treba da se omogui pri statikim uslovima na ureaju sa valjcima za merenje sile koenja.

Za vozila iz stava 1. ovog lana moraju da budu obezbeeni podaci u skladu sa zahtevima jednoobraznih tehnikih uslova, pri emu je obuhvaena i deklaracija referentnih sila koenja.

Podaci za pneumatike kone sisteme o ispitivanju funkcionalnosti i efikasnosti moraju da se nalaze na vozilu, na vidnom mestu i da budu neizbrisivi ili da budu slobodno dostupni na neki drugi nain (prirunici, elektronski zapisi podataka i sl.).

lan 29.

Sistem za koenje ostvaruje sledee funkcije, pod uslovima predvienim u ovom pravilniku, i to:

1) radno koenje;

2) pomono koenje;

3) parkirno koenje;

4) dugotrajno usporavanje.

Radno koenje omoguava vozau da moe na bezbedan, brz i efikasan nain progresivno da smanjuje brzinu kretanja vozila, ili da ga zaustavi, bez obzira na brzinu kojom se ono kree i optereenje vozila ako je ono u deklarisanim granicama, a na putu sa uzdunim nagibom na kome je predvieno kretanje tog vozila. Kono dejstvo radnog koenja mora biti takvo da omoguava postepeno menjanje tog konog dejstva. Kono dejstvo mora da bude takvo da voza ostvari ovo kono dejstvo sa svog sedita, bez skidanja ruku sa komande ureaja za upravljanje.

Pomono koenje omoguava da se vozilo uspori i zaustavi ako doe do najvie jednog otkaza u prenosnom sistemu radnog koenja, sa regulisanim intenzitetom koenja, pri emu jedna ruka vozaa mora biti slobodna radi upravljanja vozilom.

Parkirno koenje omoguava, da se pomou odgovarajueg mehanikog ureaja, sprei pokretanje zaustavljenog vozila, pri emu se na motornom vozilu izvodi tako da ga voza moe upotrebiti sa vozakog mesta, a na prikljunom vozilu tako da ga voza moe upotrebiti sa vozakog mesta ili pomou komande na prikljunom vozilu.

Dugotrajno usporavanje vozila omoguava usporavanje vozila pri kretanju vozila na putu sa uzdunim padom, i izvodi se tako da ga voza moe upotrebiti sa vozakog mesta, pri emu jedna ruka vozaa mora biti slobodna radi upravljanja vozilom.

lan 30.

Protiv blokirajui sistem (u daljem tekstu: ABS) deo je radnog koenja koji automatski regulie proklizavanje tokova, u pravcu obrtanja, za vreme koenja. U sluaju otkaza ABS, radno koenje mora obezbediti propisane funkcije i zadovoljiti propisane normative koenja.

Sva serijski proizvedena vozila vrsta M2, M3, N2, N3, O3 i O4 registrovana prvi put u Republici Srbiji nakon 1. marta 2011. godine, moraju da budu opremljena sistemom protiv blokiranja tokova pri koenju.

Kontrola ispravnosti ABS mora biti obezbeena putem optikog indikatora koji mora biti u vidnom polju vozaa.

Motorno vozilo, sa ABS, koje je predvieno da vue prikljuno vozilo mora da bude opremljeno i optikim indikatorom, koji se nalazi u vidnom polju vozaa za kontrolu ispravnosti sistema ABS prikljunog vozila.

lan 31.

Radno koenje moraju imati sva vozila osim:

1) prikljunih vozila vrste O1;

2) prikljunih vozila vrste R1, ako njihova najvea dozvoljena masa ne prelazi masu vunog vozila spremnog za vonju, kao i vozila vrste K1;

3) prikljunih vozila vrste R2 najvee dozvoljene mase do 3 t, ako njihovanajvea dozvoljena masa ne prelazi masu vunog vozila spremnog za vonju i kada se takav skup vozila kree brzinom manjom od 30 km/h.

Radno koenje sa inercionom komandom na prikljunim vozilima, osim na poluprikolicama, moe biti izvedeno za vrste:

1) O1 i O2;

2) R2 ;

3) R3 najvee dozvoljene mase do 8 t i kada se takav skup vozila kree brzinom manjom od 25 km/h i kada radno koenje deluje na tokove zadnje osovine;

4) R3 najvee dozvoljene mase do 8 t i kada se takav skup vozila kree brzinom manjom od 40 km/h i kada radno koenje deluje na sve tokove prikolice;

5) K5b - prikolice u sastavu turistikog voza.

Pomono koenje moraju imati: sva vozila vrste M i N, vozila vrste T ako je njihova najvea konstruktivna brzina vea od 30 km/h, vozila vrste L5 i L7 ako njihova najvea dozvoljena masa prelazi 1 t.

Parkirno koenje moraju imati sva vozila, osim vozila vrsta L1, L2, L3, L4, L6, Tm i O1.

lan 32.

Sistem za dugotrajno usporavanje moraju da imaju sva motorna vozila, prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. jula 2011. godine, vrste M3 i ostala motorna vozila preko 9 t najvee dozvoljene mase, ija je najvea konstruktivna brzina vea od 40 km/h, ako samo uz sistem za dugotrajno usporavanje ispunjavaju zahteve jednoobraznih tehnikih uslova.

Komanda kojom se aktivira dugotrajno usporavanje motornih vozila iz prethodnog stava ovog lana, ako su ona namenjena za vuu prikljunih vozila, mora istovremeno da obezbedi i aktiviranje dugotrajnog usporavanja tih vozila.

Radno koenje prikolica i prikljunih vozila sa centralnom osovinom, ija najvea dozvoljena masa prelazi 9 t, i poluprikolica ija najvea dozvoljena masa umanjena za najvee dozvoljeno statiko vertikalno optereenje na sedlo tegljaa prelazi 9 t, mora obezbediti dugotrajno usporavanje kada je aktivirano dugotrajno usporavanje vunog vozila.

Sistem za dugotrajno usporavanje motornog vozila iz stava 1. ovog lana mora obezbediti funkciju dugotrajnog usporavanja prikljunog vozila sa konim koeficijentom od najmanje 10%.

Sistem za dugotrajno usporavanje moe biti aktiviran od strane graninika brzine u cilju odravanja najvee podeene ograniene brzine vozila.

Sistem za dugotrajno usporavanje moraju imati sva motorna vozila osim vozila vrste T, najvee dozvoljene mase preko 5 t, koja su predviena za vuu prikolica najvee dozvoljene mase preko 7 t, odnosno poluprikolica sa sedlom ija je najvea dozvoljena masa, koja umanjena za masu koja optereuje sedlo vea od 7 t i na motornim vozilima najvee dozvoljene mase preko 9 t, a koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji od 1. januara 1980. godine do 1. jula 2011. godine.

lan 33.

Radno, pomono i parkirno koenje motornih vozila, osim na vozilima vrsta L, T, C i K, izvode se sa najmanje dve nezavisne komande, s tim to radno i parkirno koenje ne mogu imati istu komandu.

Koni sistem na motornim vozilima sa istom komandom za radno i pomono koenje mora imati parkirno koenje koje se moe aktivirati dok je vozilo u pokretu.

Na motornim vozilima koja imaju radno koenje sa jednim prenosnim krugom, radno i pomono koenje ne mogu imati istu komandu. U tom sluaju, pomono koenje mora imati posebnu komandu, ili ona moe biti ista sa komandom parkirnog koenja ako se parkirno koenje moe regulisati i aktivirati kada je vozilo u pokretu.

Radno koenje prikljunog vozila, osim vozila sa inercionom komandom, mora da bude aktivirano istom onom komandom kojom se aktivira i radno koenje vunog vozila.

Radno koenje prikljunog vozila, osim vozila sa inercionom komandom, mora da bude aktivirano istom onom komandom kojom se aktivira i pomono koenje vunog vozila.

lan 34.

Koni sistem mora biti zaptiven radi spreavanja nepotrebnog gubitka konog fluida.

Ako se u konom sistemu koristi prenos kone komande pomou elektrine energije, onda takav koni sistem mora da zadovolji sve propisane performanse za odnosnu vrstu vozila i kada ovaj prenos kone komande ne radi. U tom sluaju na vozilu mora da postoji zvuni i/ili optiki signal upozorenja koji se aktivira u trenutku nastanka neispravnosti u prenosu kone komande pomou elektrine energije, a koji prestaje da radi kada se ta neispravnost otkloni.

Koni sistem vozila sa punim servo dejstvom mora biti izveden tako da kapacitet rezervoara, nakon osam uzastopnih aktiviranja radnog koenja, sa punim hodom komande, bez dopunjavanja, mora obezbediti koenje prema normativima odreenim za pomono koenje.

Radno koenje sa deliminim servo dejstvom, na motornim vozilima, mora, u sluaju otkaza tog servo mehanizma, obezbediti koenje sa ostvarenim normativima za pomono koenje.

Nakon otkaza u jednom konom krugu, drugi krug mora obezbediti koenje prema normativima odreenim za pomono koenje, bez ugroavanja stabilnosti vozila tokom koenja, kao i aktiviranje radnog koenja prikljunog vozila.

Vozilo koje ima radno koenje sa punim servo dejstvom mora biti opremljeno indikatorima, za svaki krug koenja, koji daju optiki ili zvuni signal koji se aktivira kada nivo energije u sistemu padne do granice koja obezbeuje jo etiri uzastopna koenja sa punim hodom komande a da pri tome ostane energije za jedno aktiviranje sa normativom za pomono koenje.

lan 35.

(Prikljuna vozila koja imaju radno koenje sa pneumatikim prenosnim mehanizmom, osim vozila vrste R i prikolica u sastavu turistikog voza, moraju biti povezana sa konim sistemom vunog vozila sa najmanje dva voda, od kojih jedan slui za prenos komande koenja sa vunog vozila a preostali za napajanje prikljunog vozila iz sistema napajanja vunog vozila.

Prikljuna vozila, koja imaju radno koenje, moraju biti opremljena ureajem koji obezbeuje automatsko aktiviranje radnog koenja u sluaju prekida veze konih sistema vunog i prikljunog vozila. Prikljuna vozila najvee dozvoljene mase do 1,5 t ne moraju biti opremljeni tim ureajem ako su opremljena dodatnim vezama (lanci, elino ue i dr.), koje u sluaju otkaza osnovnog ureaja za spajanje vozila, obezbeuju vezu vunog i prikljunog vozila pri emu ruda prikljunog vozila ne sme da padne na tlo ili skrene u stranu - do bezbednog zaustavljanja skupa vozila.

Ako otkae koni sistem na prikljunom vozilu radno koenje vunog vozila mora obezbediti koenje takvog skupa vozila sa ostvarenim normativima za pomono koenje. Kod skupa vozila radno koenje vunog i prikljunog vozila moraju biti tako podeeni da obezbeuju da koenje prikljunog vozila, osim onih sa inercionom komandom, poinje istovremeno ili pre koenja vunog vozila, odnosno u skladu sa preporukama proizvoaa.

Kod motornih i prikljunih vozila dejstvo radnog koenja mora biti na odgovarajui nain raspodeljeno po osovinama i tokovima vozila, kao i meu vozilima u skupu vozila.

Vozila sa ugraenim ureajima koji obezbeuju neprekidno podeavanje intenziteta koenja srazmerno promeni optereenja moraju imati, na vidnom mestu, deklarisane podatke o ulazno- izlaznim karakteristikama tih ureaja.

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na prikljuna vozila najvee dozvoljene mase preko 7 t koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1978. godine.

Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. aprila 1971. godine.

lan 36.

Radno koenje vozila vrsta L, M, N i prikljunih vozila vrsta O mora dejstvovati na sve tokove.

Konice na mopedima, motociklima, triciklima i etvorociklima moraju biti ugraene i izvedene za svaki toak u skladu sa jednoobraznim tehnikim uslovima.

Konice na biciklima moraju biti ugraene i izvedene za svaki toak u skladu sa tehnikim uslovima.

Veza izmeu tokova i izvrnih elemenata konih povrina (konica) radnog, pomonog i parkirnog koenja mora biti vrsta i pouzdana.

Konice moraju biti tako izvedene da omoguavaju lako, runo ili automatsko, podeavanje zazora u zavisnosti od potroenosti konih obloga. Na vozilima koja imaju ABS, podeavanje zazora u zavisnosti od potroenosti konih obloga mora biti automatsko.

Na motornim vozilima koja se pogone akumulisanom elektrinom energijom, radno ili pomono koenje moe biti izvedeno kao elektrootporna ili elektromagnetna konica.

Na motornim vozilima sa hidrostatikim prenosom snage funkcija radne konice moe biti, delimino ili u potpunosti, ostvarena razlikom pritisaka u ovom sistemu.

Na prikljunim vozilima sa vie od dve osovine, prvi put registrovana u Republici Srbiji do 1. januara 2013. godine, tokovi jedne osovine ne moraju biti koeni.

lan 37.

Vozila vrsta L1 i L3 moraju biti opremljena sa dva sistema radnog koenja sa nezavisnim komandama i prenosima, od kojih jedan deluje najmanje na prednji toak, a drugi najmanje na zadnji toak.

Sistemi radnog koenja iz stava 1. ovog lana, mogu imati zajedniku komandu koenja pod uslovom da otkaz u jednom konom sistemu ne utie na efikasnost drugog.

Vozila iz stava 1. ovog lana ne moraju posedovati sistem za parkirno koenje.

lan 38.

Vozila vrsta L2, L5, L6 i L7 moraju biti opremljeni sa:

1) dva nezavisna sistema radnog koenja koji zajedno aktivirani obezbeuju koenje svih tokova, ili

2) radnim koenjem koji deluje na sve tokove i pomonim koenjem, pri emu pomono koenje moe biti i parkirno koenje.

Vozila vrste L5 i L7 moraju imati parkirno koenje koji deluje na toak ili tokove najmanje jedne osovine. Sistem za parkirno koenje mora biti nezavisan od sistema radnog koenja koji deluje na drugu osovinu ili osovine i moe biti jedan od sistema navedenih u stavu 1. taka 1) ovog lana.

lan 39.

Vozila vrste L4 moraju imati sistem za koenje ugraen i izveden sa dva sistema radnog koenja sa nezavisnim komandama i prenosima, od kojih jedan deluje najmanje na prednji toak, a drugi najmanje na zadnji toak. Boni toak mora biti koen sistemom radnog koenja, ako bez koenja tog toka, vozilo ne zadovoljava normativ efikasnosti radnog koenja.

Sistem radnog koenja, koji deluje na boni toak, se aktivira istom komandom kao i sistem radnog koenja zadnjeg toka.

lan 40.

Vozila vrste T, C i K5a moraju imati radno i parkirno koenje. Radno koenje mora delovati na oba toka najmanje zadnje osovine kod vozila T1, T2 i K5, pod uslovom da je sila koenja ravnomerno rasporeena na oba toka, a kod ostalih mora delovati na sve tokove.

Vozilo vrste T, C i K5a opremljeno radnim koenjem sa punim servo dejstvom mora biti opremljeno indikatorima, za svaki krug koenja, koji daju optiki ili zvuni signal, kada akumulisana energija u krugu padne ispod 65% radnog pritiska.

Kod vozila vrste T, C i K5a opremljenog radnim koenjem sa deliminim servo dejstvom, rezerva energije mora biti tolika da se u sluaju prestanka rada motora vozilo moe zaustaviti prema normativima za radno koenje, a u sluaju otkaza bilo kojeg dela prenosnog sistema koenja, mora postojati mogunost zaustavljanja traktora sa usporenjem koje iznosi bar 50% od normativa za radno koenje.

Traktorima se moe dodati najvie dva prikljuna vozila pod uslovom da se skup vozila kree brzinom manjom od 40 km/h i kada radno koenje deluje na sve tokove skupa.

Vozila vrste Tm moraju imati najmanje jedan sistem radnog koenja na prednjoj ili zadnjoj osovini, s tim da u sluaju otkaza koenja na jednom toku mora biti ispravno koenje na drugom.

Vozila vrste TR i K, osim vozila vrste K1, moraju da imaju radno koenje.

lan 41.

Koni koeficijent oznaava procentualni odnos usporenja vozila i ubrzanja zemljine tee. Za potrebe ovog pravilnika usvaja se da ubrzanje zemljine tee iznosi 10 m/S2.

Koni koeficijent vozila izraunava se kao odnos zbira svih sila ostvarenih tokom merenja na ureaju za merenje konih sila i ukupne mase vozila pomnoene sa 10 m/S2 a izraava se u procentima.

Propisane najmanje vrednosti konog koeficijenta, koje su navedene u Tabeli 1, moraju se ostvariti pri dejstvu sile na komandu konog sistema koja ne sme prei propisanu silu aktiviranja datu u istoj tabeli.

Tabela 1

VRSTA VOZILARADNO KOENJEPOMONO KOENJE**

Koni koeficijentSila aktiviranjaKoni koeficijentSila aktiviranja

Nono aktiviranjeRuno aktiviranjeNono aktiviranjeRuno aktiviranje

Kr [%]F [daN]F [daN]Kp [%]F [daN]F [daN]

L 405020205020

M1 5050-205040

M2,M3 5070-207060

N 4570-207060

O 40PK 6,5 bar*----

T, C, K5a 256040---

R, K5b 25-----

* "RK" je pritisak u komandnom vodu prilikom koenja u dvovodnim pneumatikim sistemima.

** Vrednosti za "POMONO KOENJE" u Tabeli 1 date su za sluaj kada je pomono koenje izvedeno kao poseban sistem.

Normativi konog koeficijenta iz stava 3. ovog lana moraju se ostvariti u svim dozvoljenim uslovima optereenja vozila, bez obzira da li se ispitivanje vri ureajem za merenje usporenja na putu kada je vozilo u pokretu ili ureajem za merenje sila koenja sa obrtnim valjcima.

Parkirna konica motornog vozila, mora obezbediti koenje sa konim koeficijentom od 15%. Parkirna konica prikljunog vozila, kad je prekinuta veza konog sistema vunog i prikljunog vozila, odnosno kad se runo aktivira komanda parkirnog koenja mora obezbediti koenje sa konim koeficijentom od 15%.

Sila kojom se dejstvuje na komandu parkirne konice za putnike automobile i traktore ne sme biti vea od 40 daN, a za druga motorna vozila ne sme biti vea od 60 daN.

Najvea dozvoljena razlika sila koenja za radno koenje, na tokovima iste osovine, u bilo kom trenutku od kada prva sila koenja dostigne jednu treinu svoje maksimalne vrednosti, do trenutka kada su na oba toka postignute najvee sile koenja, iznosi 30%. Za osnovicu izraunavanja procenta razlike sile koenja na tokovima iste osovine, u svakom trenutku, uzima se vea sila koenja u tom trenutku.

Normativi iz st. 3. i 5. ovog lana primjenjuju se, prilikom ispitivanja ureajem za merenje konih sila, pri emu se koni koeficijent rauna kao odnos zbira najveih sila koenja (izmerenih, odnosno izmerenih i korigovanim odnosom trenutnog i najveeg pritiska u sistemu koenja pojedinanih osovina i pripadajuih izmerenih sila) po obimu svakog od tokova i ukupne mase vozila, i izraava se u procentima.

Neujednaenost sile koenja po obrtu toka ne sme biti vea od 20%. Procenat neujednaenosti sile koenja izraunava se na priblino polovini najvee sile koenja. Za osnovicu izraunavanja procenta neujednaenosti sile koenja uzima se najvea sila koenja izmerena pri tome.

Sistem radnog koenja, na vozilima sa nonom komandom koenja, mora da izdri silu na komandi koenja od 100 daN.

Taka kljuanja tenosti u konom sistemu ne sme da bude nia od 155 C, odnosno kona tenost ne sme da ima vie od 4% vlage.

3. Svetlosno i svetlosno signalni ureajilan 42.

Pod svetlosno i svetlosno signalnim ureajima na motornim i prikljunim vozilima odnosno svetlima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) ureaji za osvetljavanje puta;

2) ureaji za oznaavanje vozila;

3) ureaji za davanje svetlosnih znakova.

Osvetljene reklamne povrine mogu da se koriste samo ako emituju svetlost upravno na pravac kretanja vozila pod uslovom da ne prelaze dozvoljene gabarite vozila, da su bezbedno uvrena za vonju do najvee konstruktivne brzine kretanja vozila i da oblikom odnosno sadrinom ne ometaju ili vreaju druge uesnike u saobraaju.

lan 43.

Svetlosno i svetlosno signalni ureaji, postavljeni na prednjoj strani motornog i prikljunog vozila, ne smeju davati svetlost crvene boje vidljivu sa prednje strane vozila niti svetlost bele boje od svetala i reflektujuih materija postavljenih na zadnjoj strani vozila, odnosno vidljivih sa zadnje strane vozila.

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na svetla za osvetljavanje puta pri vonji unazad, pokretno svetlo za istraivanje (reflektor), svetla za osvetljavanje zadnje registarske tablice i registarsku tablicu sa belom reflektujuom materijom, konturne oznake, kao i na crveno trepue svetlo na vozilima pod pratnjom.

lan 44.

Istovetni svetlosno i svetlosno signalni ureaji koji su udvojeni na motornom vozilu na tri ili vie tokova, moraju biti postavljeni u istoj horizontalnoj ravni i simetrino u odnosu na uzdunu vertikalnu ravan vozila i moraju biti iste veliine i boje i dejstvovati istovremeno ujednaenim svetlosnim intenzitetom.

Ureaji za davanje svetlosnih znakova za oznaavanje pravca kretanja vozila (pokazivai pravca) i parkirna svetla ne moraju da dejstvuju istovremeno.

Ureaji iz stava 1. ovog lana, ako su kombinovano izvedeni, moraju da ispunjavaju uslove propisane za svaki pojedini ureaj.

lan 45.

Ureaji za osvetljavanje puta na prednjoj strani vozila moraju biti povezani tako da se ne mogu ukljuiti dok se ne ukljue zadnja i prednja poziciona svetla i svetla za osvetljavanje zadnje registarske tablice, osim kad se koriste za davanje svetlosnih znakova.

Odredbe ovog lana ne odnose se na vojna vozila.

a) Ureaji za osvetljavanje puta

lan 46.

Pod ureajima za osvetljavanje puta na motornim i prikljunim vozilima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) glavni farovi;

2) svetla za maglu;

3) dnevno svetlo;

4) svetla za vonju unazad;

5) farovi i svetla za osvetljavanje mesta na kome se izvode radovi;

6) pokretni far (reflektor).

Glavni farovi mogu biti izvedeni tako da imaju:

1) dugo svetlo;

2) kratko svetlo;

3) dugo i kratko svetlo.

Svetlosni izvori moraju biti homologovani prema jednoobraznim tehnikim uslovima.

Svetlosna oprema mora biti homologovana i ugraena prema jednoobraznim tehnikim uslovima.

Izuzetno od stava 3. ovog lana svetlosni izvori ureaja iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana ne moraju biti homologovani prema jednoobraznim tehnikim uslovima.

Izuzetno od stava 4. ovog lana svetlosna oprema ureaja iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana ne mora biti homologovana prema jednoobraznim tehnikim uslovima.

lan 47.

Glavni farovi na motornim vozilima na etiri ili vie tokova i na motornim vozilima na tri toka koja su ira od 1,3 m moraju biti ugraeni i izvedeni kao dva ili etiri glavna fara, od kojih dva za kratko svetlo. Glavni farovi na motornim vozilima na dva toka i motornim vozilima na tri toka, koja nisu ira od 1,3 m, kao i na invalidskim motornim kolicima, moraju biti ugraeni i izvedeni kao jedan glavni far ili dva glavna fara, od kojih jedan za kratko svetlo.

Jedno ili vie simetrino postavljenih svetala za osvetljavanje puta na biciklima i mopedima moraju biti izvedena i privrena na prednjoj strani vozila. Motocikli s tri toka i etvorocikli koji su iri od 1,3 m moraju imati dva svetla za osvetljavanje puta simetrino rasporeena prema uzdunoj vertikalnoj ravni vozila.

Svetla za osvetljavanje puta na motornim vozilima koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu kretanja veu od 30 km/h, na zaprenom vozilu i na turistikom vozu mogu biti ugraena i izvedena samo kao kratka svetla.

Svetla na zaprenom vozilu i motokultivatoru moraju biti izvedena kao najmanje jedno belo svetlo postavljeno na prednjoj strani vozila tako da je svetlost koju daje vidljiva samo za uesnike u saobraaju koji se nalaze ispred zaprenog vozila i kao najmanje jedno crveno svetlo postavljeno na zadnjoj strani vozila tako da je svetlost koju daje vidljiva samo za uesnike u saobraaju koji se nalaze iza zaprenog vozila.

Svetlost glavnih farova mora biti bele boje.

Unutranje ivice svetleih povrina farova kratkog svetla moraju biti jedna od druge udaljene najmanje 0,6 m, a spoljne ivice - najvie 0,4 m od bono najisturenije take vozila osim kod vozila vrsta T i C.

Udaljenost gornje ivice svetlee povrine farova kratkog svetla ne sme biti vea od 1,2 m, a udaljenost donje ivice svetlee povrine ne sme biti manja od 0,5 m od povrine puta, osim na vozilima vrste N3, T i C kod kojih je maksimalna dozvoljena visina gornje ivice svetlee povrine farova 1,5 m.

Svetlost koju daju ureaji iz stava 2. ovog lana mora biti bele boje, a udaljenost svetlee povrine tog svetla od povrine puta ne sme biti manja od 0,4 m ni vea od 1,2 m.

U glavne farove mogu biti ugraena prednja poziciona svetla.

Kada se ukljue duga svetla za osvetljavanje puta, mora automatski da svetli kontrolna plava lampa na kontrolnoj tabli vozila.

Glavni farovi moraju biti povezani tako da prelaz sa svetlosti dugog svetla na svetlost kratkog svetla i obrnuto bude istovremen i putem iste komande.

Glavni farovi moraju biti elektrino povezani tako da se ukljuuju istovremeno sa prednjim pozicionim svetlima, zadnjim pozicionim svetlima, gabaritnim svetlima i svetlom zadnje registarske tablice.

Odredba stava 5. ovog lana ne odnosi se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. oktobra 1982. godine kod kojih mogu biti i ute boje.

lan 48.

U sluaju da je vozilo vrste M ili N opremljeno kratkim svetlima sa gasnim izvorom svetlosti obavezan deo glavnih farova kratkog svetla je i ureaj za ienje farova.

Vozila vrsta M i N moraju imati ureaj za nivelaciju snopa glavnih svetala u skladu sa jednoobraznim tehnikim uslovima. Ovaj ureaj moe biti sa runim ili automatskim podeavanjem. U sluaju da je vozilo opremljeno kratkim svetlima sa gasnim izvorom svetlosti ovaj ureaj mora biti automatski.

Vozilo moe imati farove sa dinamikim praenjem vonje kroz krivinu, koje moe biti izvedeno kao zakretanje farova ili ukljuivanje jednog od svetala za maglu.

lan 49.

Svetlosni snop kratkog svetla, osim traktora, mora biti u stanju da osvetli najmanje 40 m, a najvie 80 m puta, a svetlosni snop dugog svetla - najmanje 100 m puta ispred vozila nou, pri normalnoj vidljivosti, i to pri ravnomerno optereenom motornom vozilu na horizontalnoj povrini. Svetlosni snop kratkog svetla mora biti izveden kao desnosmerni asimetrini, a za vrste L i T moe biti izveden i kao simetrini, u skladu sa jednoobraznim tehnikim uslovima. Na vozilima kod kojih postoji mogunost izbora oblika snopa prema strani na kojoj se obavlja saobraaj obavezno se mora izabrati poloaj za desnosmerni saobraaj.

Svetlosni snop kratkog svetla traktora i turistikog voza mora biti u stanju da osvetli najmanje 10 m, a najvie 30 m puta.

Svetla za maglu na motornom vozilu moraju biti izvedeni i podeeni tako da osvetljeni deo ravnog puta ispred vozila nije dui od 35 m. Svetlosni snop farova za maglu mora biti u skladu sa jednoobraznim tehnikim uslovima.

Kratko svetlo na biciklu ili mopedu mora biti izvedeno i podeeno tako da osvetljeni deo ravnog puta nije dui od 50 m ni krai od 10 m.

Svetla na zaprenom vozilu i motokultivatoru moraju biti izvedena tako da se svetlost koju ona daju, nou pri dobroj vidljivosti, moe videti na udaljenosti od najmanje 150 m.

Usmerenost farova merena regloskopom, izraena kao procentualni odnos visine farova i duine osvetljenog dela puta kratkim svetlom, ne sme odstupati od vrednosti koje je dao proizvoa vozila za vie od 0,5%, odnosno ne sme prekoraiti vrednosti odreene ovim pravilnikom.

Najmanja osvetljenost, za vozila prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. jula 2012. godine, merena regloskopom u zoni najvee osvetljenosti dugog svetla mora biti za vozila vrste L - 8 lux, za vozila vrsta M, N, T, C i K sa nehalogenim sijalicama - 16 lux, za vozila vrsta M, N, T i C sa halogenim sijalicama sa dve arne niti najmanje - 24 lux, za vozila vrsta M, N, T i C sa halogenim sijalicama sa jednom arnom niti najmanje - 32 lux, za vozila vrsta L, M i N sa gasnim izvorom svetla - 35 lux nakon 4 sekunde od ukljuenja ali ne vie od - 180 lux, za vozila vrste M, N, T i C pri ukljuenom kratkom svetlu ne vie od - 4 lux.

lan 50.

Svetla za vonju unazad na motornim vozilima, osim vozila vrste L, T, S i K, koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. marta 2011. godine, moraju biti ugraena i izvedena tako da daju svetlost bele boje, prema jednoobraznim tehnikim uslovima.

Svetla za vonju unazad na prikljunim vozilima moraju biti ugraena i izvedena tako da daju svetlost bele boje, prema jednoobraznim tehnikim uslovima, osim na prikljunim vozilima vrste O1 na kojima mogu biti ugraena i izvedena tako da daju svetlost bele boje, prema jednoobraznim tehnikim uslovima.

Udaljenost gornje ivice svetlee povrine svetla za vonju unazad moe iznositi najvie 1,2 m, a udaljenost donje ivice svetlee povrine takvog svetla moe iznositi najmanje 0,25 m od povrine puta.

Svetlo za vonju unazad, mora imati prekida koji se automatski ukljuuje u momentu ukljuivanja hoda unazad, i to kad je u elektrinoj instalaciji omoguen rad motoru.

Odredba stava 4. ovog lana ne odnosi se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1983. godine.

lan 51.

Svetla za maglu na motornim vozilima na etiri ili vie tokova i na motornim vozilima na tri toka koja su ira od 1,3 m mogu biti ugraeni i izvedeni kao dva svetla za maglu, a na motociklima kao jedan ili dva simetrino postavljena svetla za maglu, tako da daju svetlost bele ili ute boje.

Svetla za maglu ne smeju se postavljati na visinu veu od visine na kojoj su postavljeni farovi kratkog svetla.

Udaljenost donje ivice svetlee povrine svetla za maglu od povrine puta ne sme biti manja od 0,25 m. Spoljna ivica svetlee povrine svetla za maglu ne sme biti udaljena vie od 0,4 m od bono najisturenije take vozila osim na vozilima vrste T i C.

Svetlo za maglu mora biti povezano tako da se moe ukljuiti nezavisno od dugih (kratkih) svetala vozila.

Svetla za maglu mogu biti povezani sa sistemom za dinamiko osvetljavanje puta pri skretanju, pri emu se automatski aktivira samo jedno od svetala.

Svetlo za maglu mora imati poseban prekida.

lan 52.

Svetlost dnevnog svetla mora biti bele boje. Dnevno svetlo moe biti ugraeno u druga svetla. Mesto ugradnje dnevnog svetla odgovara pravilima koja vae za glavne farove vozila.

Pri upotrebi dnevnog svetla nije obavezno da budu ukljuena prednja i zadnja poziciona svetla, gabaritna svetla ni svetlo zadnje registarske tablice.

Dnevno svetlo se upotrebljava samo po danu i dobroj vidljivosti.

Ukljuivanje glavnih farova umesto dnevnog svetla (i obrnuto) moe biti izvedeno i automatskim ureajem na vozilu.

lan 53.

Farovi i svetla za osvetljavanje mesta na kome se izvode radovi, mogu biti ugraeni i izvedeni na vozilu tako da daju svetlost bele boje i da ne ometaju ostale uesnike u saobraaju.

Vozila koja imaju dodatne farove i svetla koja su ugraena van prostora predvienih ovim pravilnikom (dodatni farovi na krovu i sl.) moraju posedovati pokrivku za ove farove i svetla.

lan 54.

Pokretni far (reflektor) sme se postaviti samo na vozilu organa unutranjih poslova, vozilu namenjenom za hitnu medicinsku pomo, vozilu saobraajne inspekcije, vatrogasnom vozilu, vozilu namenjenom za odravanje puteva i instalacija, kao i na vozilu namenjenom za pruanje pomoi na putu, i mora biti ugraen i izveden tako da daje svetlost bele ili ute boje i da se moe ukljuiti samo ako su ukljuena i poziciona svetla.

Odredbe ovog lana ne odnose se na vojna vozila.

b) Ureaji za oznaavanje vozila

lan 55.

Pod ureajima za oznaavanje motornih i prikljunih vozila, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) prednja poziciona svetla;

2) zadnja poziciona svetla;

3) zadnje svetlo za maglu;

4) parkirna svetla;

5) gabaritna svetla;

6) svetla zadnje registarske tablice;

7) rotaciona i trepua svetla;

8) katadiopteri;

9) svetla za oznaavanje vozila posebnih namena (taksi, javni gradski prevoz, obuka vozaa, vozila putne pomoi i sl.);

10) oznake dugih, tekih i sporih vozila kao i reflektivne povrine za oznaavanje konture vozila i reflektivni reklamni natpisi.

lan 56.

Ureaji za oznaavanje vozila moraju biti homologovani i ugraeni prema jednoobraznim tehnikim uslovima.

Izuzetno od stava 1. ovog lana svetla za oznaavanje vozila posebnih namena iz lana 55. stav 1. taka 9) i reflektivni reklamni natpisi iz lana 55. stav 1. taka 10) ne moraju biti homologovani prema jednoobraznim tehnikim uslovima.

lan 57.

Prednja poziciona svetla na motornom vozilu na etiri ili vie tokova i motornom vozilu na tri toka koja su ira od 1,3 m, kao i na prikljunom vozilu irine preko 1,6 m, moraju biti ugraena i izvedena kao dva prednja poziciona svetla, a na motornom vozilu na dva toka i motornom vozilu na tri toka koja nisu ira od 1,3 m kao jedno prednje poziciono svetlo tako da daju svetlost bele boje.

Ako je ugraeno jedno prednje poziciono svetlo, ono mora biti postavljeno u uzdunoj srednjoj ravni vozila.

Ako su ugraena dva prednja poziciona svetla, udaljenost spoljne ivice svetlee povrine od bono najisturenije take vozila ne sme biti vea od 0,4 m kod motornih vozila, odnosno 0,15 m kod prikljunih vozila osim kod vozila vrste T i C.

Udaljenost svetlee povrine prednjeg pozicionog svetla od povrine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni vea od 1,5 m, a za poluprikolice ne sme biti vea od 1,8 m.

Prednja poziciona svetla mogu biti ugraena u glavne farove.

Prednja poziociona svetla moraju da se ukljuuju istovremeno sa zadnjim pozicionim svetlima, gabaritnim svetlima i svetlom zadnje registarske tablice i moraju biti ukljuena kada su ukljuena svetla glavnih farova.

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1980. godine.

Odredba stava 3. ovog lana ne odnosi se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. aprila 1971. godine.

lan 58.

Zadnja poziciona svetla na motornom vozilu na etiri ili vie tokova, motornom vozilu na tri toka koja su ira od 1,3 m i na prikljunom vozilu moraju biti ugraena i izvedena kao dva zadnja poziciona svetla, a na motornom vozilu na dva toka i motornom vozilu na tri toka koja nisu ira od 1,3 m kao jedno ili dva zadnja poziciona svetla tako da daju svetlost crvene boje.

Ako je ugraeno jedno zadnje poziciono svetlo, ono mora biti postavljeno u uzdunoj srednjoj ravni vozila,

Ako su ugraena dva zadnja poziciona svetla, udaljenost spoljne ivice svetlee povrine ne sme biti vea od 0,4 m od bono najisturenije take vozila.

Udaljenost svetlee povrine zadnjeg svetla od povrine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni vea od 1,5 m. Na radnim i specijalnim vozilima i vozilima vrsta T i C, najvea dozvoljena udaljenost svetlee povrine zadnjeg pozicionog svetla od povrine puta moe iznositi 2,1 m.

Zadnja poziciona svetla moraju da se ukljuuju istovremeno sa prednjim pozicionim svetlima, gabaritnim svetlima i svetlom zadnje registarske tablice i moraju biti ukljuena kada su ukljuena svetla glavnih farova.

Jedno ili dva simetrino postavljena zadnja poziciona svetla crvene boje na biciklima i mopedima mora biti izvedeno i privreno na zadnjoj strani vozila. Motocikli s tri toka i etvorocikli koji su iri od 1,3 m moraju imati dva zadnja poziciona svetla simetrino rasporeena prema uzdunoj vertikalnoj ravni vozila.

Udaljenost svetlee povrine svetla iz stava 6. ovog lana, od povrine puta ne sme biti manja od 0,25 m ni vea od 0,9 m.

Svetlo iz stava 6. ovog lana moe biti izvedeno zajedno sa katadiopterom.

Odredba stava 6. ovog lana ne odnosi se na vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1978. godine.

lan 59.

Na vozilima prvi put registrovanim u Republici Srbiji nakon 1. marta 2011. godine moraju biti ugraena i izvedena zadnja svetla za maglu prema jednoobraznim tehnikim uslovima, osim za vozila vrsta L, T, C i K.

Zadnja svetla za maglu mogu biti izvedena kao jedno ili dva svetla. Ako je izvedeno kao jedno svetlo tada se mora nalaziti, u odnosu na uzdunu vertikalnu ravninu simetrije vozila, na levoj strani vozila.

Udaljenost svetlee povrine zadnjeg svetla za maglu od povrine puta ne sme biti manja od 0,25 m ni vea od 1,2 m.

Zadnje svetlo za maglu moe da se ukljui samo putem posebnog prekidaa.

Zadnje svetlo za maglu mora biti povezano tako da se moe ukljuiti samo ako su ukljuena poziciona svetla i bar jedno svetlo za osvetljavanje puta.

Kontrola ukljuenosti zadnjeg svetla za maglu mora biti obezbeena putem kontrolne lampe ute ili zelene boje.

lan 60.

Parkirna svetla na motornim i prikljunim vozilima mogu biti postavljena i izvedena na sledei nain, i to:

1) na bonoj strani vozila - u vidu posebnog svetla koje prema prednjoj strani vozila daje svetlost bele boje, a prema zadnjoj strani vozila svetlost crvene boje;

2) na prednjoj i zadnjoj strani vozila - u vidu svetla koja daju, i to: prednja svetla - svetlost bele boje usmerenu unapred, a zadnja svetla - svetlost crvene boje usmerenu unazad, s tim da prednje svetlo moe biti ugraeno zajedno sa prednjim pozicionim svetlom ili glavnim farom, a zadnje svetlo zajedno sa zadnjim pozicionim svetlom i sa stop svetlom, ili samo sa stop svetlom, ili samo sa zadnjim pozicionim svetlom.

Udaljenost svetlee povrine parkirnog svetla od povrine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni vea od 1,9 m.

lan 61.

Motorna i prikljuna vozila koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. jula 2011. godine, osim vozila vrsta T, C, K, R i S i ija irina iznosi vie od 2,1 m moraju imati gabaritna svetla.

Gabaritna svetla mogu biti postavljena i na vozilima ija irina iznosi od 1,8 m do 2,1 m.

Gabaritna svetla moraju biti ugraena i izvedena na sledei nain, i to tako da se:

1) na prednjem gornjem delu vozila iz st. 1. i 2. ovog lana postavljaju dva svetla koja daju svetlost bele boje usmerenu unapred;

2) na zadnjem gornjem delu vozila iz st. 1. i 2. ovog lana, osim na vunom vozilu koje je namenjeno za vuu poluprikolice, postavljaju dva svetla koja daju svetlost crvene boje usmerenu unazad;

Gabaritna svetla moraju biti homologovana i ugraena prema jednoobraznim tehnikim uslovima.

Gabaritna svetla na vozilima kojima se prevoze opasni tereti mogu biti postavljena i izvedena tako da zadovolje jedan od uslova iz stava 3. ovog lana.

Sva vozila dua od 6 m (prikolice - mere se zajedno sa rudom) osim turistikog voza, prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. jula 2011. godine, moraju imati uta bona svetla za oznaavanje u skladu sa jednoobraznim tehnikim uslovima.

Najmanje rastojanje od horizontalne podloge je 0,25 m, a najvee 1,5 m (2,1 m ukoliko oblik karoserije ne dozvoljava drugaije).

Mora postojati najmanje jedno bono svetlo u srednjoj treini vozila.

Prvo bono svetlo ne sme biti dalje od 3 m od prednjeg kraja vozila, a poslednje ne vie od 1 m od zadnjeg kraja vozila.

Meusobno rastojanje bonih svetala ne sme prei 3 m osim u sluaju da struktura vozila to ne dozvoljava, tada se rastojanje moe poveati do 4 m.

Odredbe ovog lana ne odnose se na vojna vozila.

lan 62.

Svetlo zadnje registarske tablice, mora biti ugraeno i izvedeno tako da daje svetlost bele boje i da se po tablici rasprostire ravnomerno, bez tamnih ili izrazito svetlih mesta osim na lakim etvorociklima i etvorociklima.

Svetlost koja se odbija od registarske tablice ne sme da bljeti, a izvor svetlosti ne sme da bude neposredno vidljiv za uesnike u saobraaju koji se kreu iza vozila.

Svetlost koja osvetljava zadnju registarsku tablicu mora biti takva da je nou, pri dobroj vidljivosti, mogue itati oznake i brojeve na tablici sa udaljenosti od najmanje 20 m.

Svetlo zadnje registarske tablice mora biti povezano na isti prekida kojim se ukljuuju i poziciona svetla.

lan 63.

Rotaciona i trepua svetla na vozilima mogu biti izvedena tako da daju samo svetlost ute, crvene ili plave boje i moraju biti postavljena na najviem mestu vozila i vidljiva sa svih strana.

lan 64.

Katadiopteri na motornim vozilima na etiri ili vie tokova i motornim vozilima na tri toka koja su ira od 1,3 m moraju biti ugraeni i izvedeni kao dva zadnja katadioptera crvene boje, a na motornim vozilima na dva toka i motornim vozilima na tri toka koja nisu ira od 1,3 m - kao jedan zadnji katadiopter crvene boje i ne smeju biti trouglastog oblika.

Jedan ili dva, simetrino rasporeena prema uzdunoj vertikalnoj ravni vozila, ne trouglasta katadioptera crvene boje moraju biti ugraena i izvedena na zadnjoj strani mopeda, motocikla, motocikla s tri toka i etverocikla, a po jedan katadiopter ute ili narandaste boje na svakoj strani pedale (s prednje i zadnje strane) za mopede sa pedalama.

Motocikli s tri toka i etvorocikli iri od 1 m moraju imati dva ne trouglasta katadioptera crvene boje, simetrino rasporeena prema uzdunoj vertikalnoj ravni vozila, maksimalno udaljena od bone ivice vozila 0,4 m.

Dva prednja bela katadioptera na prikljunom vozilu i motornom vozilu sa skrivajuim farovima moraju biti ugraena i izvedena tako da ne smeju biti trouglastog oblika. Sva ostala vozila mogu imati prednje katadioptere.

Dva zadnja crvena katadioptera na prikljunom vozilu moraju biti ugraena i izvedena u obliku ravnostranog trougla, sa vrhom okr