Pravilnik o Granicnim Vrednostima Emisije Nacinu i Rokovima Merenja i Evidentiranja Podataka 30

lan 1

Ovim pravilnikom odreuju se granine vrednosti emisije tetnih i opasnih materija u vazduhu na mestu izvora zagaivanja, nain i rokovi merenja i evidentiranja podataka o izvrenim merenjima emisije.

lan 2

Granina vrednost emisije u smislu ovog pravilnika, jeste najvii dozvoljeni nivo koliina i koncentracija tetnih i opasnih materija na mestu izvora zagaivanja (u daljem tekstu: GVE).

lan 3

Nivo koliina i koncentracija tetnih i opasnih materija na mestu izvora zagaivanja utvruje se merenjem.

Granina vrednost emisije izraava se u obliku:

1) masene koncentracije - kao mase emitovanih materija u odnosu na jedinicu zapremine (mg/m3 ili g/m3), u suvom otpadnom gasu na temperaturi od 0oC i pod pritiskom od 1013 mbara;

2) masenog protoka - kao mase emitovanih materija u odnosu na jedinicu vremena (mg/h ili g/h);

3) faktora emisije - kao mase emitovanih materija u odnosu na masu proizvedenog produkta (g/t ili kg/t);

4) stepen emitovanja - kao odnos emitovane koliine i koliine iste materije koja ulazi u proces (izraava se u procentima).

Meri se po pravilu koncentracija i koliina tetnih i opasnih materija u suvom otpadnom gasu, na temperaturi 0oC i pod pritiskom od 1013 mbara.

Ako se meri koncentracija i koliina tetnih i opasnih materija u vlanom otpadnom gasu, dodaje se oznaka VL.

Kada se meri masena koncentracija tetnih i opasnih materija u otpadnom gasu, ne uzimaju se u obzir koliine vazduha koje se uvode u sistem, odnosno postrojenje, da bi razredile ili ohladile otpadni gas.

I VRSTE TETNIH I OPASNIH MATERIJA lan 4

tetne i opasne materije, u smislu ovog pravilnika, jesu:

1) kancerogene materije;

2) ukupne prakaste materije;

3) prakaste neorganske materije;

PRAVILNIK

O GRANINIM VREDNOSTIMA EMISIJE, NAINU I ROKOVIMA MERENJA I EVIDENTIRANJA PODATAKA

("Sl. glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispr.)

Strana 1. (od 29)Paragraf Net

4) neorganska jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa i

5) organska jedinjenja.

1) Kancerogene materije lan 5

Vrste kancerogenih materija, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost masenog protoka za navedene materije dati su u sledeoj tabeli:

Tabela 1.

Ukupna masena koncentracija svih kancerogenih materija iste klase istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:

1) za materije I klase, 0,1 mg/m3 pri masenom protoku od 500 mg/h i veem;

Vrsta materije Klasa GVE (mg/m3) za maseni protok

iznad

1 2 3 4

Azbest (krizotil, krokidolit, amosit, antofilit, antionolit, tremolit) u vidu najsitnije praine I 0,1 500 mg/h Benzo (a) piren I 0,1 500 mg/h Berilijum i njegova jedinjenja u respirabilnom obliku - Be I 0,1 500 mg/h Dibenz (a.h) antracen I 0,1 500 mg/h Kadmijum i njegova jedinjenja - Cd I 0,1 500 mg/h 2-naftilamin I 0,1 500 mg/h Prirodni uran (U 238 + 0,7% U235) I 0,1 500 mg/h Arsen-trioksid i arsen-pentoksid, arsenasta kiselina, arsenitna kiselina i njihove soli - As II 1 5 g/h Jedinjenja hroma (VI), kao i kalcijum hromat, hrom (III), stroncijum hromat i cink hromat - Cr II 1 5 g/h Kobalt i njegova jedinjenja, aerosoli metalnog kobalta i teko rastvorljivih kobaltnih soli - Co II 1 5 g/h Olovo i njegova jedinjenja - Pb II 1 5 g/h 3,3-dihlorbenzidin II 1 5 g/h Dimetilsulfat II 1 5 g/h Etilenamin II 1 5 g/h Nikl i njegova jedinjenja, aerosoli metalnog nikla, nikl sulfida i sulfidne rude, nikloksida i niklkarbonata i nikltetrakarbonila - Ni II 1 5 g/h Akrilonitril III 5 25 g/h Benzen III 5 25 g/h Vinilhlorid III 5 25 g/h 1,2-dibrometan III 5 25 g/h 1,2-epoksipropan III 5 25 g/h 1.-hlor-2.3-epoksipropan (Epihlorhidrin) III 5 25 g/h Etilen oksid III 5 25 g/h Hidrazin III 5 25 g/h


2) za materije II klase, 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;

3) za materije III klase, 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.

Ukupna masena koncentracija svih kancerogenih materija iz vie klasa istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:

1) za materije I i II klase, 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;

2) za materije I i III klase, ili II i III klase, 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.

2) Ukupne prakaste materije lan 6

Masena koncentracija ukupnih prakastih materija u emisiji iznosi najvie:

1) 50 mg/m3 pri masenom protoku veem od 0,5 kg/h;

2) 150 mg/m3 pri masenom protoku od 0,5 kg/h i manjem.

3) Prakaste neorganske materije lan 7

Vrste prakastih neorganskih materija, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost masenog protoka za navedene materije dati su u sledeoj tabeli:

Tabela 2.

Vrsta materije Klasa GVE (mg/m3) za maseni protok iznad (g/h)

1 2 3 4

iva i njena jedinjenja izraena kao Hg I 0,2 1 Talijum i njegova jedinjenja izraena kao Tl I 0,2 1 Arsen i njegova jedinjenja izraena kao As II 1 5 Kobalt i njegova jedinjenja izraena kao CO II 1 5 Nikl i njegova jedinjenja izraena kao Ni II 1 5 Selen i njegova jedinjenja izraena kao Se II 1 5 Telur i njegova jedinjenja izraena kao Te II 1 5 Antimon i njegova jedinjenja izraena kao Sb III 5 25 Bakar i njegova jedinjenja izraena kao Cu III 5 25 Vanadijum i njegova jedinjenja izraena kao V III 5 25 Kalaj i njegova jedinjenja izraena kao Sn III 5 25 Mangan i njegova jedinjenja izraena kao Mn III 5 25 Paladijum i njegova jedinjenja izraena kao Pd III 5 25 Platina i njegova jedinjenja izraena kao Pt III 5 25 Rodijum i njegova jedinjenja izraena kao Rh III 5 25 Hrom i njegova jedinjenja izraena kao Cr III 5 25 Fluoridi i lako rastvorljivi (npr. NaF) izraena kao F III 5 25 Cijanidi i lako rastvorljivi (npr. NaCn) izraena kao CN III 5 25


Ukupna masena koncentracija svih prakastih neorganskih materija iste klase istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:

1) za materije I klase 0,2 mg/m3 pri masenom protoku od 1 g/h i veem;

2) za materije II klase 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;

3) za materije III klase 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.

Ukupna masena koncentracija svih prakastih neorganskih materija iz vie klasa istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:

1) za materije I i II klase 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;

2) za materije I i III klase, ili II i III klase 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.

4) Neorganska jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa lan 8

Vrste neorganskih jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost masenog protoka za navedene materije dati su u sledeoj tabeli:

Tabela 3.

Ukupna masena koncentracija neorganskih jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa iste klase istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:

1) za materije I klase 1 mg/m3 pri masenom protoku od 10 g/h i veem;

Vrsta jedinjenja Klasa GVE (mg/m3) za maseni protok

iznad

1 2 3 4

Arsen hidrid - AsH3 I 1 10 g/h Fosfin - PH3 I 1 10 g/h Fozgen - COCl2 I 1 10 g/h Hlorcijan - CNCl I 1 10 g/h Brom i njegova jedinjenja izraena kao vodonik bromid - HBR II 5 50 g/h Vodonik sulfid - H2S II 5 50 g/h Fluor i njegova jedinjenja izraena kao vodonik fluorid - HF II 5 50 g/h Hlor - Cl2 II 5 50 g/h Jedinjenja hlora, ukoliko nisu u klasi II, izraena kao hlorovodonik - HCl III 30 0,3 kg/h Oksidi azota (azot monoksid i azot dioksid) izraeni kao azotdioksid - NO2 IV 500 5 kg/h Oksidi sumpora (sumpordioksid i sumportrioksid) izraeni kao sumpor dioksid - SO2 IV 500 5 kg/h Amonijak ukupni u gasovitim, parnim i aerosolnim jedinjenjima - NH3 IV 500 5 kg/h


2) za materije II klase 5 mg/m3 pri masenom protoku od 50 g/h i veem;

3) za materije III klase 30 mg/m3 pri masenom protoku od 0,3 kg/h i veem;

4) za materije IV klase 500 mg/m3 pri masenom protoku od 5 kg/h i veem.

5) Organska jedinjenja lan 9

Vrste organskih jedinjenja, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost masenog protoka za navedene materije dati su u sledeoj tabeli:

Tabela 4.

Vrsta jedinjenja Klasa GVE (mg/m3) za maseni protok iznad (kg/h)

1 2 3 4

Akrilna kiselina - C3H4O2 I 20 0,1 Akrolein I 20 0,1 Alkilalkohol III 150 3 Alkilolovna jedinjenja I 20 0,1 Anilin - C6H7N I 20 0,1 Anhidrid maleinske kiseline - C4H2O3 I 20 0,1 Acetaldehid - C2H4O I 20 0,1 Aceton - C3H6O III 150 3 Benzilhlorid I 20 0,1 Bifenil - C12H10 I 20 0,1 2-Butanon - C4H8O III 150 3 Butilacetat - C6H12O2 III 150 3 Butilglikol II 100 2 Butilester siretne kiseline III 150 3 2-Butoksietanol - C6H14O2 II 100 2 Butilaldehid - C4H8O II 100 2 Vinilacetat - C4H6O2 II 100 2 Vinilester siretne kiseline II 100 2 Glikol III 150 3 Di-(2-etilmeksil)-ftalat - C24H38O4 II 100 2 Diacetonalkohol III 150 3 Dibutileter - C8H18O III 150 3 Dietanolamin II 100 2 Dietilamin - C4H11N I 20 0,1 Dietileter - C4H10O III 150 3 Diizobutilketon II 100 2 Diizopropileter - C6H14O III 150 3 Dimetilamin - C2H7N I 20 0,1 Dimetileter - C2H6O III 150 3 H,H-dimetilformamid - C3H7NO II 100 2


2,6-dimetilheptanon-4 - C7H14O II 100 2 1,4 Dioksan - C4H8O2 I 20 0,1 Dioktilftalat II 100 2 Difenil I 20 0,1 1,2 Dihlorbenzol - C6H4Cl2 I 20 0,1 1,4 Dihlorbenzol - C6H4Cl2 II 100 2 Dihlordifluormetan - CCl2F2 III 150 3 1,1-Dihloretan - C2H4Cl2 II 100 2 1,2-Dihloretan - C2H4Cl2 I 20 0,1 1,1-Dihloretilen - C2H2Cl2 I 20 0,1 1,2 Dihloretilen - C2H2Cl2 III 150 3 Dihlormetan - CH2Cl2 III 150 3 Dihlorefenol - C6H4Cl2O I 20 0,1 Ester siretne kiseline III 150 3 Etanol III 150 3 Eter III 150 3 Etilakrilat - C5H8O2 I 20 0,1 Etilamin - C2H7N I 20 0,1 Etilacetat - C4H8O2 III 150 3 Etilbenzol - C8H10 II 100 2 Etilglikol II 100 2 Etilenglikol - C2H6O2 III 150 3 Etilenglikolmonoetiletar II 100 2 Etilenglikolmonometiletar II 100 2 Etilesterakrilne kiseline I 20 0,1 Etilestersiretne kiseline III 150 3 Etilmetilketon III 150 3 Etilhlorid III 150 3 2-Etoksietanol - C4H10O2 II 100 2 Izobutilmetilketon III 150 3 Izopropenilbenzen - C9H10 II 100 2 Izopropilbenzen - C9H12 II 100 2 2,2 iminodietanol - C4H11NO2 II 100 2 Krezol - C7H8O I 20 0,1 Ksilenol (osim 2,4 ksilenola ) - C8H10O I 20 0,1 2,4 Ksilenol - C8H10O II 100 2 Ksilen - C8H10 II 100 2 Kumen II 100 2 Merkaptan I 20 0,1 Metanol III 150 3 Metilakrilat - C4H6O2 I 20 0,1 Metilamin - CH5N I 20 0,1 Metilacetat - C3H6O2 II 100 2 Metilbenzoat - C8H8O2 III 150 3 Metilglikol II 100 2 Metilenhlorid III 150 3 Metilestar mravlje kiseline II 100 2 Metilestar siretne kiseline II 100 2 Metilestar akrilne kiseline I 20 0,1


Metilestar metakrilne kiseline II 100 2 Metiletilketon III 150 3 Metilizobutilketon III 150 3 4-Metil-m-fenilendiizocijanat - C9H6N2O2 I 20 0,1 Metilmetakrilat - C5H8O2 II 100 2 4-Metil-2-pentanon - C6H12O III 150 3 N-metilpirolidon - C5H9NO III 150 3 Metilformijat - C2H4O2 II 100 2 Metilhlorid I 20 0,1 Metilhloroform II 100 2 Metilcikloheksanon - C7H12O II 100 2 2 Metoksietanol - C3H8O2 II 100 2 Mravlja kiselina - CH2O2 I 20 0,1 Naftalin - C10H8 II 100 2 Nitrobenzol - C6H5NO2 I 20 0,1 Nitrokrezol - C7H7NO3 I 20 0,1 Nitrotoluol - C7H7NO2 I 20 0,1 Nitrofenol - C6H5NO3 I 20 0,1 Olefinski ugljovodonici - (izuzev 1,3-butadiena) III 150 3 Parafinski ugljovodonici - (izuzev metana) III 150 3 Perhloretilen II 100 2 Pinen - C10H16 III 150 3 Piridin - C5H5N I 20 0,1 Praina drveta u respirabilnom obliku I 20 0,1 2-Propenal - C3H4O I 20 0,1 Propionaldehid - C3H6O II 100 2 Propionska kiselina - C3H6O2 II 100 2 Siretna kiselina - C2H4O2 II 100 2 Stirol - C8H8 II 100 2 Tetrahidrofuran - C4H8O II 100 2 1,1,2,2 Tetrahloretan - C2H2Cl4 I 20 0,1 Tetrahloretilen - C2Cl4 II 100 2 Tetrahlormetan - CCl4 I 20 0,1 Tetrahlorugljenik I 20 0,1 Tioalkohol I 20 0,1 Tioeter I 20 0,1 0-Toluidin - C7H9N I 20 0,1 Toluilen-2,4-diizocijanat I 20 0,1 Toluen - C7H8 II 100 2 Trietilamin - C6H15N I 20 0,1 Trimetilbenzol - C9H12 II 100 2 1,1,1 Trihloretan - C2H3Cl3 II 100 2 1,1,2 Trihloretan - C2H3Cl3 I 20 0,1 Trihloretilen - C2HCl3 II 100 2 Trihlormetan - CHCl3 I 20 0,1 Trihlorfluormetan - CCl3F III 150 3 Ugljen-disulfid - CS2 II 100 2 Fenol - C6H6O I 20 0,1


Ukupna masena koncentracija organskih jedinjenja iste klase istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:

1) za materije I klase 20 mg/m3 pri masenom protoku od 0,1 kg/h i veem;

2) za materije II klase 100 mg/m3 pri masenom protoku od 2 kg/h i veem;

3) za materije III klase 150 mg/m3 pri masenom protoku od 3 kg/h i veem.

Ukupna masena koncentracija organskih jedinjenja iz vie klasa istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie 150 mg/m3 pri masenom protoku od 3 kg/h i veem.

II GRANINA VREDNOST EMISIJE ZA ODREENE VRSTE LOITA lan 10

Masena koncentracija tetnih i opasnih materija u otpadnom gasu odreenih vrsta loita, meri se u jedinici zapremine suvog otpadnog gasa na temperaturi od 0oC i pod pritiskom od 1013 mbara.

Sadraj kiseonika u jedinici zapremine otpadnog gasa iz stava 1 ovog lana, u zavisnosti od vrste loita, iznosi:

1) za loita na ugalj, briket i koks:

(1) sa reetkom ili sa fludiziranim slojem - 7%,

(2) na prainu sa suvim odvoenjem praha - 6%,

(3) na prainu sa mokrim odvoenjem praha - 5%:

2) za loita na drvo, drveni briket i otpatke poljoprivrednih kultura - 11%;

3) za loita na tena i gasovita goriva - 3%.

lan 11

Formaldehid - CH2O I 20 0,1 2-Furaldehid - C5H4O2 I 20 0,1 Furfural, Furfurol I 20 0,1 Furfurilalkohol - C5H6O6 II 100 2 4-hidroksi-4-metil-2-pentanon - C6H12O2 III 150 3 Hloracetaldehid - C2H3ClO I 20 0,1 Hlorbenzol - C6H5Cl II 100 2 2-Hlor-1,3-butadien - C4H5Cl II 100 2 Hloretan - C2H5Cl III 150 3 Hlormetan - CH3Cl I 20 0,1 2-Hloropren II 100 2 Hloroform I 20 0,1 2-Hlorpropan - C3H7Cl II 100 2 Hlorsiretna kiselina - C2H3ClO2 I 20 0,1 Hlortoluol - C7H7Cl I 20 0,1 Cikloheksanon - C6H10O II 100 2


Granine vrednosti emisije za odreene vrste loita date su u tabelama 5, 6, 7 i 8 i to:

1) granina vrednost emisije za loita na ugalj, briket i koks data je u sledeoj tabeli:

Tabela 5.

Za loita na kameni ugalj toplotne snage iznad 50 MW granina vrednost emisije azotnih oksida izraenih kao NO2 iznosi 1800 mg/m3 u otpadnom gasu sa 5% kiseonika.

Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M.E6. 110 - 1987.

Dimnokatranski broj moe iznositi najvie 30, po JUS M.R.4. 020.

2) granina vrednost emisije za loita na drvo, drveni briket i otpatke poljoprivrednih kultura data je u sledeoj tabeli:

Tabela 6.

Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M.E6. 110.

Dimnokatranski broj moe iznositi najvie 30, po JUS M.R.4. 020.

3) granina vradnost emisije za loita na tena goriva data je u sledeoj tabeli:

Tabela 7.

Vrsta materije

Toplotna snaga loita (MW)

>1 - 50 >50 - 300 >300

GVE (mg/m3) GVE (mg/m3) GVE (mg/m3)

Prakaste materije 150 100 50 Ugljen monoksid - CO 250 250 250 Sumporni oksidi izraeni kao SO2 2000 1450 650 Azotni oksidi izraeni kao NO2 1.000 800 450 Gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao HF 30 30 15 Gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao HCl 200 200 100

Vrsta materije


>1 - 50 >50 - 300 >300


Prakaste materije 50 50 50 Ugljen monoksid - CO 250 250 250 Azotni oksidi izraeni kao NO2 500 400 200 Organske materije izraene kao ukupan ugljenik 50 50 50


Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M E6. 120.

Dimni broj za teko lo ulje moe iznositi najvie 2, a za sva ostala lo ulja 1, po JUS B.H8. 270.

4) granina vrednost emisije za loita na gasovita goriva data je u sledeoj tabeli:

Tabela 8.

Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M E6. 120.

Dimni broj za gasovita goriva moe iznositi najvie 0, po JUS B.H8. 270.

lan 12

Kod loita postrojenja sa vie pojedinanih loita, za ogranienje emisije svakog pojedinanog loita merodavna je ukupna toplotna snaga loinog postrojenja.

Ukupna toplotna snaga loinog postrojenja jeste zbir toplotnih snaga svih pojedinanih loita u sastavu loinog postrojenja.

III GRANINA VREDNOST EMISIJE MOTORA SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM lan 13

Granina vrednost emisije motora sa unutranjim sagorevanjem (u daljem tekstu: SUS motora) novih domaih i

Vrsta materije


>1 - 50 >50 - 300 >300


Ugljen monoksid - CO 250 175 175 Azotni oksidi izraeni kao NO2 450 450 350 Sumporni oksidi izraeni kao SO2 (za lo ulja prema JUS B.HO.500) 3.200 3.200 400 Gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao HF 5 5 5 Gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao HCl 30 30 30 Prakaste materije 100 100 80

Vrsta materije


>1 - 50 >50 - 300 >300


Prakaste materije 5 5 5 Ugljen monoksid - CO 100 100 100 Sumporni oksidi izraeni kao SO2 1700 1700 100 Azotni oksidi izraeni kao NO2 350 350 350


stranih vozila utvruju se prema propisima o homologaciji vozila i to:

1) za dizel motore:

(1) Naredbi o obaveznoj homologaciji vozila sa dizel motorima u pogledu emisije zagaujuih sastojaka iz motora ("Sl. list SFRJ", br. 11/85 i 1/87);

(2) Naredbi o obaveznoj homologaciji dizel motora u pogledu emisije gasovitih zagaivaa ("Sl. list SFRJ", br. 11/85 i 1/87);

2) za motore putnikih i lakih teretnih vozila - Naredbi o obaveznoj homologaciji vozila u odnosu na emisije gasnih zagaivaa iz motora u zavisnosti od goriva koje zahteva motor ("Sl. list SFRJ", broj 20/92);

3) za oto-motore:

(1) motocikla - Naredbi o obaveznoj homologaciji motocikla sa oto-motorima u pogledu emisija zagaujuih sastojaka iz motora ("Sl. list SFRJ", broj 60/86),

(2) mopeda - Naredbi o obaveznoj homologaciji bicikla sa oto-motorima u pogledu emisija zagaujuih sastojaka iz motora ("Sl. list SFRJ", broj 60/86).

lan 14

Granina vrednost emisije ugljenmonoksida (CO) benzinskih motora i dima dizel motora pri slobodnom ubrzanju korienih vozila u eksploataciji utvruje se prema Pravilniku o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju na putevima ("Sl. list SFRJ", br. 50/82, 4/85, 11/85, 65/85, 64/86 i 50/90).

IV GRANINA VREDNOST EMISIJE ZA ODREENE VRSTE POSTROJENJA

lan 15

Granina vrednost emisije za postrojenja za suvu destilaciju kamenog uglja (koksare) u otpadnom gasu sa 5% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:

Tabela 9.

Faktor emisije prakastih materija moe iznositi najvie 5 g/t.

Masena koncentracija prakastih materija pri suvom hlaenju koksa moe iznositi najvie 20 mg/m3.

lan 16

Granina vrednost emisije za postrojenja za briketiranje mrkog i kamenog uglja data je u sledeoj tabeli:

Tabela 10.

Vrsta materije Vrsta postrojenja GVE (mg/m3)

Jedinjenja sumpora izraena kao S koksara 800 Azotni oksidi izraeni kao NO2 koksara 500 Prakaste materije koksara 25


lan 17

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju cementa data je u sledeoj tabeli:

Tabela 11.

lan 18

Granina vrednost emisije za postrojenja za peenje boksita, dolomita, gipsa, krenjaka, kiselgura, magnezita, kvarcita ili amota data je u sledeoj tabeli:

Tabela 12.

Kod postrojenja za proizvodnju kalcijuma, odnosno dolomit hidrata emisione vrednosti mere se u vlanom otpadnom gasu.

lan 19

Granina vrednost emisije za postrojenja za tretiranje perlita, kriljaca i gline u vlanom otpadnom gasu sa 14% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:


Prakaste materije u emisiji briketiranja kamenog uglja jame 75 Prakaste materije u emisiji briketiranja kamenog uglja supare 100 Prakaste materije u emisiji briketiranja mrkog uglja otpraivai supare,

presa sa kalupima i odmagljivaa otvora presa 10

Prakaste materije u emisiji briketiranja mrkog uglja ostali otpraivai 75


Azotni oksidi izraeni kao NO2 cementne pei sa reetkastim predgrejaem 1.500 Azotni oksidi izraeni kao NO2

cementne pei sa ciklonskim predgrejaem i korienjem toplote otpadnih gasova 1.300

Azotni oksidi izraeni kao NO2

cementne pei sa ciklonskim predgrejaem bez korienja toplote otpadnih gasova 1.800

Sumporni oksidi izraeni kao SO2

sve vrste pei 400


Hrom i njegova jedinjenja izraena kao Cr kod svih vrsta pei 10 Azotni oksidi izraeni kao NO2 rotacione cevne pei 1.800 Azotni oksidi izraeni kao NO2 ostale pei 1.500 Fluor i njegova jedinjenja izraena kao HF kod svih vrsta pei 10


Tabela 13.

lan 20

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju stakla i staklenih vlakana u otpadnom gasu sa 8% (kod pei za topljenje stakla zagrevanih plamenom), odnosno 13% sadraja kiseonika (kod plamenom zagrevanih retortnih pei i dnevnih kadnih pei) data je u sledeoj tabeli:

Tabela 14.

U postupku nitratnog oplemenjavanja granina vrednost emisije azotnih oksida moe biti najvie dva puta vea od vrednosti masene koncentracije navedene u tabeli.

lan 21

Vrsta jedinjenja GVE (mg/m3) za maseni protok iznad (kg/h)

Sumporni oksidi izraeni kao SO2 1000 10

Vrsta materije Vrsta postrojenja Nain grejanja GVE

(mg/m3) za maseni protok

iznad (kg/h)

Azotni oksidi NO2 retortne pei ulje 1.200 - Azotni oksidi NO2 retortne pei gas 1.200 -

Azotni oksidi NO2 kadne pei sa rekuperativnim vraanjem otpadne toplote ulje 1.200 - Azotni oksidi NO2 kadne pei sa rekuperativnim vraanjem otpadne toplote gas 1.400 - Azotni oksidi NO2 dnevne kadne pei ulje 1.600 - Azotni oksidi NO2 dnevne kadne pei gas 1.600 -

Azotni oksidi NO2

kontinuirane kadne pei sa regenerativnim vraanjem otpadne toplote ulje 1.800 -

Azotni oksidi NO2

kontinuirane kadne pei sa regenerativnim vraanjem otpadne toplote gas 2.200 -

Azotni oksidi NO2

kadne pei sa popreno postavljenim gorionicima sa regenerativnim vraanjem otpadne toplote ulje 3.000 -

Azotni oksidi NO2

kadne pei sa popreno postavljenim gorionicima sa regenerativnim vraanjem otpadne toplote gas 3.500 -

Sumporni oksidi SO2 staklarske pei plamen 1.800 10

Sumporni oksidi SO2 retortne pei plamen 1.100 10

Sumporni oksidi SO2 dnevne kadne pei plamen 1.100 10


Granina vrednost emisije za postrojenja za peenje keramikih proizvoda na bazi gline u otpadnom gasu sa 18% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:

Tabela 15.

lan 22

Granina vrednost emisije za postrojenja za topljenje mineralnih materija (bazalta, dijabaza, ljake i slino) u otpadnom gasu sa 8% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:

Tabela 16.

lan 23

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju, odnosno topljenje meavine bitumena ili katrana sa mineralnim materijama, postrojenja za pripremanje bitumeniziranih materijala za izgradnju puteva (asfaltne baze) i postrojenja za katranisane kamene ukljuke, u otpadnom gasu sa 17% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:

Tabela 17.

lan 24

Granina vrednost emisije za postrojenja za sinterovanje gvozdene rude (aglomeracija) i postrojenja za dobijanje sirovog gvoa data je u sledeoj tabeli:

Tabela 18.

Vrsta materije Sadraj sumpora u sirovini (%) GVE (mg/m3) za maseni protok iznad (kg/h)

Sumporni oksidi SO2 12 1.500 10

Vrsta materije Vrsta postrojenja Nain grejanja GVE

(mg/m3) za maseni protok iznad

(kg/h)

Azotni oksidi NO2 kade sa rekuperativnim povratnim dobijanjem toplote ulje 1.200 -

Azotni oksidi NO2 kade sa rekuperativnim povratnim dobijanjem toplote gas 1.400 -

Azotni oksidi NO2 ahtne pei ulje 1.800 - Azotni oksidi NO2 ahtne pei gas 2.200 - Sumporni oksidi SO2 kod svih postrojenja ulje ili gas 1.800 10


Prakaste materije bubnjevi za suenje i meai 20


lan 25

Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje obojenih metala data je u sledeoj tabeli:

Tabela 19.

Maseni sadraj sumpora u tenom ili vrstom gorivu donje ogrevne moi od 29,3 MJ/kg moe iznositi najvie 1%.

lan 26

Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje ferolegura data je u sledeoj tabeli:

Tabela 20.

lan 27

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju elika u konvertorima, elektrolunim peima i vakuum postrojenjima za topljenje i postrojenjima za topljenje elika ili livenog gvoa data je u sledeoj tabeli:

Tabela 21.

lan 28

Granina vrednost emisije za postrojenja za elektroluno topljenje pod ljakom data je u sledeoj tabeli:

Vrsta materije GVE (mg/m3)

Azotnih oksida NO2 400

Vrsta materija Vrsta postrojenja GVE (mg/m3) za maseni protok iznad (kg/h)

Prakaste materije topionica bakra 20 - Prakaste materije topionice olova 10 - Sumporni oksidi SO2 topionica bakra 1200 5 Sumporni oksidi SO2 topionica olova 1000 5


Prakaste materije 20 Ugljenmonoksid - CO 1.000


Prakaste materije elektrolune indukcione ili kupolne pei sa odsisavanjem gasa pri vrhu 20 Prakaste materije kupolne pei sa odsisavanjem gasa pri dnu 50 Ugljenmonoksid - CO 1.000


Tabela 22.

lan 29

Granina vrednost emisije za postrojenja za topljenje aluminijuma data je u sledeoj tabeli:

Tabela 23.

lan 30

Granina vrednost emisije za postrojenja za topljenje i rafinaciju obojenih metala i njihovih legura, izuzev aluminijuma, data je u sledeoj tabeli:

Tabela 24.

lan 31

Granina vrednost emisije za livnice gvozdenog, elinog i temper liva i livnica za obojene metale data je u sledeoj tabeli:

Tabela 25.


Gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao fluorovodonik 1

Vrsta materije GVE (mg/m3) za maseni protok iznad (kg/h)

Prakaste materije 20 0,5 Hlor - Cl2 3 - Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik 50 -

Vrsta materije Vrsta postrojenja GVE (mg/m3) za maseni protok

iznad (kg/h)

Prakaste materije postrojenja za topljenje i rafinaciju olova i njegovih legura 10 0,2

Prakaste materije ostala postrojenja 20 0,2 Bakar i njegova jedinjenja Cu sva postrojenja 10 - Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C sva postrojenja 50 -


Prakaste materije 20 0,5 Amini(dietilamin, dimetilamin, etilamin, metilamin, trietilamin) 5 -


lan 32

Granina vrednost emisije za postrojenja za toplo cinkovanje data je u sledeoj tabeli:

Tabela 26.

lan 33

Granina vrednost emisije za postrojenja za povrinsku obradu metala uz upotrebu azotne kiseline data je u sledeoj tabeli:

Tabela 27.

lan 34

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju olovnih akumulatora data je u sledeoj tabeli:

Tabela 28.

lan 35

Granine vrednosti emisije za postrojenja za valjanje metala, pei za zagrevanje i termiku obradu u otpadnom gasu sa 5% sadraja kiseonika date su u sledeim tabelama (Tabela 29, 30. i 31.):

Tabela 29.


Prakaste materije 10 Gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao HCl 20


Azotni oksidi NO2 postrojenja za kontinualno nagrizanje - bajcovanje 1.500


Prakaste materije 0,5 5 Gasovita sumporna kiselina 1 -

Vrsta materije

Predgrevanje vazduha koji slui za sagorevanje (oC)

200-300 >300-400 >400-500 >500-600 >600-700

GVE GVE GVE GVE GVE


Tabela 30.

Tabela 31.

lan 36

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju azotne kiseline u obezbojenim otpadnim gasovima data je u sledeoj tabeli:

Tabela 32.

lan 37

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sumpordioksida, sumportrioksida i sumporne kiseline ili oleuma data je u sledeoj tabeli:

Tabela 33.

(mg/m3) (mg/m3) (mg/m3) (mg/m3) (mg/m3)

Azotni oksidi NO2 520 600 800 1100 1300

Vrsta materije

Zapreminski udeo gorivog gasa koksne pei (%)

0-20 >20-40 >40-60 >60-80 >50-100

GVE GVE GVE GVE GVE


Sumporni oksidi SO2 430 570 670 750 800

Vrsta materije

Zapreminski udeo gorivog gasa visoke pei (%)

0-20 >20-40 >40-60 >60-80 >80-100

GVE GVE GVE GVE GVE


Sumporni oksidi SO2 800 750 670 570 430


Azotni oksidi NO2 450 Amonijak 500


lan 38

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju aluminijuma data je u sledeoj tabeli:

Tabela 34.

lan 39

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju hlora data je u sledeoj tabeli:

Tabela 35.

U elektrolizi alkalnih hlorida amalgamskim postupkom, emisija ive moe iznositi najvie 1,5 g/t (godinji prosek).

lan 40

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sumpora (Klausova postrojenja) data je u sledeoj tabeli:

Tabela 36.

lan 41

Granina vrednost emisije za postrojenja za granulaciju i suenje kompleksnih vetakih ubriva koja sadre vie od 50% amonijum nitrata i vie od 10% sulfata data je u sledeoj tabeli:

Tabela 37.

Vrsta materije Uslovi za gas GVE (mg/m3)

Sumportrioksid nepromenjeni 60 Sumportrioksid ostali 120

Vrsta materije Vrsta postrojenja GVE (mg/m3) Najvii dnevni faktor emisije (kg/t Al)

Prakaste materije pei za elektrolizu 30 0,5 Gasovita neorganska jedinjenja fluora HF pei za elektrolizu 1,5 0,7


- Hlor - Cl2 1

Vrsta materije Kapacitet (t/dan) Stepen emitovanja (%) GVE (mg/m3)

Sumpor 60 0,5 - Vodoniksulfid - H2S - - 10


lan 42

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju fosfata data je u sledeoj tabeli:

Tabela 38.

lan 43

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju 1,2 - dihloretana ili vinilhlorida data je u sledeoj tabeli:

Tabela 39.

lan 44

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju akrilnitrila data je u sledeoj tabeli:

Tabela 40.

lan 45

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sredstava za zatitu bilja ili sredstava za borbu protiv tetoina data je u sledeoj tabeli:

Tabela 41.


Prakaste materije 75


Fluor - F za proizvodnju dikalcijum fosfata 50 Fluor - F za proizvodnju superfosfata 10


1,2 - dihloretan 5 Vinilhlorid 5


Akrilnitril postrojenja za spaljivanje 0,2

Vrsta materije GVE (mg/m3) za maseni protok iznad

(g/h)


lan 46

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju polivinilhlorida (PVC) na mestu prelaza iz zatvorenog sistema u otvoreni sistem data je u sledeoj tabeli:

Tabela 42.

lan 47

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju poliakrilnitrila (vetake materije) data je u sledeoj tabeli:

Tabela 43.

lan 48

Granina vrednost prosene dnevne emisije za postrojenja za proizvodnju i preradu viskoze data je u sledeoj tabeli:

Tabela 44.

Prakaste materije (u prisustvu azinfosetil, karbofuran, dinitro-o-krezol, paration-metil i dr) 5 25

Vrsta materije Najvii nivo mesenog faktora emisije (mgVC/kgPVC)

PVC 100 Suspenzija homopolimerizata 100 Suspenzija kopolimerizata 400 Mikrosuspenzija PVC i emulzija PVC 1.500


Akrilnitril iz proizvodnje poliakrilnitrila postrojenje za sagorevanje 0,2 Akrilnitril iz proizvodnje poliakrilnitrila postrojenja za pranje 5 Akrilnitril iz proizvodnje ABS vetakih masa postrojenja za suenje 25 Akrilnitril iz proizvodnje ABS vetakih masa postrojenja za meanje 10 Akrilnitril iz proizvodnje i prerade akrilnitril polimerizata i vlakana postrojenja za suenje 20 Akrilnitril iz proizvodnje i prerade akrilnitril polimerizata i vlakana postrojenja za apsorpciju 10 Akrilnitril iz proizvodnje i prerade akrilnitril polimerizata i vlakana

postrojenja za pranje postupkom mokrog preiavanja 10

Akrilnitril iz proizvodnje i prerade akrilnitril polimerizata i vlakana

postrojenja za pranje postupkom suvog preiavanja 35

Akrilnitril iz proizvodnje NBR-nitrilkauuka postrojenja za suenje 15

Vrsta materije Vrsta postrojenja Najvii nivo dnevne masene koncentracije


lan 49

Granina vrednost emisije za rafineriju nafte i ulja data je u sledeoj tabeli:

Tabela 45.

lan 50

Granina vrednost emisije za postrojenja za skladitenje, distribuciju i promet naftnih derivata (skladita, instalacije i benzinske pumpe) data je u sledeoj tabeli:

Tabela 46.

lan 51

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju peene ili plamene ai data je u sledeoj tabeli:

Tabela 47.

Otpadne gasove koji sadre vodonik-sulfid, ugljenmonoksid ili organska jedinjenja treba spaliti.

(mg/m3)/DAN

Vodoniksulfid - H2S proizvodnja tekstilne viskoze, celulozne vune i celuloznog stakla 5 Vodoniksulfid - H2S izrada viskoznih proizvoda 50 Ugljendisulfid - CS2 proizvodnja tekstilne viskoze, celulozne vune i celuloznog stakla 150 Ugljendisulfid - CS2 proizvodnja sunerastih krpa i vetakih creva 400 Ugljendisulfid - CS2 proizvodnja tehnike viskoze 600


Sumporvodonik H2S za sva postrojenja 10 Prakaste materije postrojenje za katalitiku razgradnju 100 Azotni oksidi NO2 postrojenje za katalitiku razgradnju 700 Sumporni oksidi SO2 postrojenje za katalitiku razgradnju 2500


Ukupni aromatini ugljovodonici poreklom iz nafte 8 Organska jedinjenja izraena kao ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte 100


Prakaste materije 20


lan 52

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju ugljenika ili elektrografita arenjem data je u sledeoj tabeli:

Tabela 48.

lan 53

Granina vrednost emisije za postrojenja za lakiranje data je u sledeoj tabeli:

Tabela 49.

Emisije organskih rastvaraa u emisiji iz celokupnog postrojenja, ukljuujui i konzervaciju, moe iznositi najvie do 60 g/m2 lakirane povrine, odnosno 120 g/m2 lakirane povrine sa metalnim efektom.

lan 54

Granina vrednost emisije za postrojenja za tampanje materijala bojama koje se razreuju vodom i organskim rastvaraem sa 25% sadraja etanola data je u sledeoj tabeli:

Tabela 50.

lan 55

Granina vrednost emisije za postrojenja za natapanje staklenih ili mineralnih vlakana vetakim smolama data je u sledeoj tabeli:

Tabela 51.


Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C postrojenja za meanje i oblikovanje 100 Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C komorne i tunelske pei 50 Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C krune pei 200 Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C postrojenja za impregnaciju 50


Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C postrojenja za suenje 50 Prakaste materije 3


Etanol 500

Vrsta materije Klasa GVE (mg/m3)


lan 56

Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju drvenih vlaknastih i vezanih ploa - lesonita, perploe, iverice i dr. data je u sledeoj tabeli:

Tabela 52.

lan 57

Granina vrednost emisije u vlanom otpadnom gasu za postrojenja za suenje rezanaca eerne repe, pri upotrebi tenog ili vrstog goriva sa najvie 1% sadraja sumpora i donjom ogrevnom moi od 29,3 MJ/kg kod vrstih goriva, data je u sledeoj tabeli:

Tabela 53.

lan 58

Granina vrednost emisije u vlanom otpadnom gasu za postrojenja za suenje trave, pri upotrebi tenog ili vrstog goriva sa najvie 1% sadraja sumpora i donjom ogrevnom moi od 29,3 MJ/kg kod vrstih goriva, data je u sledeoj tabeli:

Tabela 54.

lan 59

Granina vrednost emisije za postrojenja za prenje kafe data je u sledeoj tabeli:

Tabela 55.

Organska jedinjenja 1 40


Prakaste materije postrojenja za bruenje 10 Prakaste materije suare 50


Prakaste materije postrojenje za suenje rezanaca 75


Prakaste materije postrojenje za suenje trave 150



lan 60

Granina vrednost emisije u otpadnom gasu sa 11% sadraja kiseonika i najmanjem masenom protoku od 0,75 t/h, odnosno 17% sadraja kiseonika i najveem masenom protoku od 0,75 t/h postrojenja za spaljivanje otpadnih materija i granina vrednost emisije u otpadnom gasu sa 3% sadraja kiseonika za postrojenja za pirolizu spaljivanjem tehnolokog gasa data je u sledeoj tabeli:

Tabela 56.

III MERENJE EMISIJE

lan 61

Merenje emisije tetnih i opasnih materija na izvoru zagaivanja vri se mernim ureajima, na mernim mestima, primenom propisanih jugoslovenskih metoda merenja i standarda, ili ukoliko nisu doneti, primenom meunarodno priznatih standarda.

Merenja koja se vre u cilju odreivanja emisije, obavljaju se tako da rezultati merenja reprezentuju emisiju postrojenja i da se mogu meusobno uporeivati kod srodnih postrojenja i pogonskih uslova.

lan 62

Na izvoru emisije tetnih i opasnih materija u vazduh obezbeuju se merna mesta za bezbedno merenje emisije i uzimanje uzoraka i odgovarajui prostor za smetaj merne opreme.

Poloaj, oblik i opremljenost mernih mesta postojeih izvora emisije tetnih i opasnih materija u vazduh, utvruje struna organizacija ovlaena za merenje emisije, a kod novih izvora emisije utvruje se u fazi projektovanja.

Gasovita organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C postrojenje za prenje kafe 50


Prakaste materije 5 Sumporni oksidi SO2 40 Azotni oksidi NO2 70 Ugljen monoksid CO 50 Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik C 10 Gasovita neorganska jedinjenja hlora HCl 10 Gasovita neorganska jedinjenja fluora HF 1 Dioksini i difurani PCDD/PCDF ukupno 0,0000001 iva Hg 0,05 Kadmijum i njegova jedinjenja Cd i talijum i njegova jedinjenja Tl ukupno 0,05 Prakaste neorganske materije klase II ukupno 1 Antimon i njegova jedinjenja Sb 0,5 Olovo i njegova jedinjenja Pb 0,5 Hrom i njegova jedinjenja Cr 0,5 Bakar i njegova jedinjenja Cu 0,5 Mangan i njegova jedinjenja Mn 0,5 Vanadijum i njegova jedinjenja V 0,5 Kalaj i njegova jedinjenja Sn 0,5


lan 63

Merenje emisije moe se obavljati kao:

1) garancijsko merenje - merenje nakon izgradnje ili rekonstrukcije objekta, radi dobijanja dozvole za rad;

2) pojedinano merenje - merenje radi povremenih kontrola prema utvrenom planu merenja, a najmanje jednom u toku godine;

3) kontinualno merenje - merenje kod postrojenja i ureaja, odnosno objekata, kod kojih postoji mogunost prekoraenja granine vrednosti emisije odreene ovim pravilnikom;

4) godinje kontrolno merenje - merenje radi provere podataka o vrednostima emisija.

lan 64

Garancijsko merenje emisije svih tetnih i opasnih materija obavlja ovlaena organizacija po zavrenoj izgradnji ili rekonstrukciji objekta i postizanja ustaljenog rada postrojenja i ureaja.

lan 65

Sistematska pojedinana merenja emisije SUS motora obavljaju ovlaeni servisi u okviru tehnikog pregleda, saglasno uslovima za merenje koje utvruje nadleno ministarstvo.

lan 66

Kod postrojenja i ureaja sa preteno nepromenjivim uslovima rada, obavljaju se najmanje tri pojedinana merenja pri ustaljenom radu sa najviim stepenom emisije i najmanje jedno pojedinano merenje pri radnim uslovima sa promenjivom emisijom.

Kod postrojenja i ureaja sa preteno promenjivim uslovima rada obavlja se najmanje est pojedinanih merenja pri radnim uslovima koji mogu izazvati najvii stepen emisije.

lan 67

U pogledu emisije, postrojenja i ureaji mogu se smatrati ispravnim ako ni jedna pojedinana vrednost emisije ne prelazi propisanu graninu vrednost emisije iz ovog pravilnika.

lan 68

Kod postrojenja i ureaja sa masenim protokom emisije prakastih materija od 2 kg/h od 5 kg/h, merno mesto izvora emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju zatamnjenje otpadnog gasa.

Kod postrojenja i ureaja sa masenim protokom emisije prakastih materija iznad 5 kg/h, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju masenu koncentraciju prakastih materija.

Kod postrojenja i ureaja sa prakastim emisijama jedinjenja, u skladu sa odredbama ovog pravilnika o graninim vrednostima emisije za materije klase I, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju ukupnog praha, kada su maseni protoci emisija vei od petostruke vrednosti propisanih masenih protoka.

lan 69

Kod postrojenja i ureaja ije emisije gasovitih jedinjenja prekorauju jednom ili vie puta maseni protok emisije date u tabeli 57, merno mesto izvora emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju


navedenih jedinjenja.

Tabela 57.

Kod postrojenja i ureaja ije emisije organskih jedinjenja, izraenih kao ukupni ugljenik, imaju vee masene protoke od masenih protoka datih u tabeli 58. merno mesto izvora emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno mere sadraj ukupnog ugljenika.

Tabela 58.

lan 70

Postrojenja i ureaji kod kojih se kontinualno mere masene koncentracije emisije, merno mesto izvora emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju sve neophodne pogonske parametre, radi vrednovanja i ocene kontinualnog merenja.

lan 71

Emisije tetnih i opasnih materija ispitivanog postrojenja, odnosno ureaja, koje se kontinualno mere tokom jedne kalendarske godine kreu se u dozvoljenim granicama ako:

1) srednje dnevne vrednosti emisije u 95% merenja nisu prekoraile propisane granine vrednosti emisije za vie od 20%;

2) dvostruka granina vrednost emisije nije prekoraena vie od jednog dana u toku godine;

3) srednja mesena vrednost emisije nije prekoraila graninu vrednost emisije u toku godine.

lan 72

U pogledu emisije, postrojenja i ureaji mogu se smatrati ispravnim ako ni jedan dnevni prosek emisije ne prelazi propisanu graninu vrednost emisije za materije klase I odreenu ovim pravilnikom.

lan 73

Vrsta materije za maseni protok iznad (kg/h)

Sumpor dioksid 50 Azotni oksidi NO2 30 Ugljenmonoksid kao glavna materija za ocenu potpunog sagorevanja 5 Ugljenmonoksid u svim ostalim sluajevima 100 Fluor i gasovita neorganska jedinjenja fluora HF 0,5 Gasovita neorganska jedinjenja hlora HCl 3 Hlor Cl2 1 Vodonik - sulfid 1

Vrsta materije za maseni protok iznad (kg/h)

Organska jedinjenja klase I 1 Organska jedinjanja klase I, III 10


Pojedinana merenja emisije i praenje rada kontinualnih merenja obavljaju ovlaene organizacije.

lan 74

Merni ureaji kojima se vri merenje emisije badare se u odnosu na poluasovni prosek najmanje jednom godinje, a njihova funkcionalnost se ispituje od strane ovlaene organizacije posle svake znaajnije izmene na postrojenju ili izmene tehnologije.

lan 75

Izvetaj o merenju emisija opasnih i tetnih materija, dostavlja se Ministarstvu zatite ivotne sredine Republike Srbije, i to:

1) izvetaj o pojedinanom merenju - u roku od 30 dana od dana obavljanja merenja;

2) izvetaj o kontinualnom merenju - u roku od dva meseca po isteku kalendarske godine;

3) izvetaj o merenju emisije materija klase I - u roku od osam dana od dana izmerenog prekoraenja granine vrednosti emisije definisane ovim pravilnikom.

lan 76

Izvetaj o merenju emisije sadri:

1) plan, mesto i vreme merenja;

2) opis, tehnike podatke i kapacitet postrojenja, odnosno ureaja;

3) poloaj mernih mesta za sva izvrena merenja;

4) merne postupke i vrstu mernih ureaja;

5) primenjene standarde za merenje;

6) uslove rada postrojenja, odnosno ureaja, u toku merenja;

7) stanje postrojenja i ureaja za smanjenje emisije u toku merenja;

8) opis tehnolokog procesa postrojenja;

9) podatke o gorivu i sirovinama u tehnolokom procesu u toku merenja;

10) rezultate o svim pojedinanim vrednostima emisije;

11) analizu rezultata sa ocenom u odnosu na graninu vrednost emisije odreenu ovim pravilnikom.

IV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 77

Preduzea, druga pravna lica i preduzetnici koji imaju izvore zagaivanja vazduha obezbedie merenje emisije i odreivanje mernog mesta za kontinualna merenja emisije najkasnije u roku od est meseci, a ugraivanje ureaja za kontinualna merenja emisije najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 78


Postojei objekti, ureaji i postrojenja - zagaivai, koji isputaju tetne i opasne materije u vazduh iznad propisane granine vrednosti utvrene ovim pravilnikom, uskladie vrednost emisije sa odredbama ovog pravilnika u rokovima odreenim aktom Ministarstva zatite ivotne sredine, u skladu sa lanom 111 stav 2 Zakona o zatiti ivotne sredine.

Ministarstvo e odrediti objekte, postrojenja i ureaje i rokove u smislu stava 1 ovog lana zavisno od vrste, koliine i koncentracije tetnih i opasnih materija koje isputaju u vazduh.

lan 79

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".


Documents

Pravilnik o Granicnim Vrednostima Emisije Nacinu i Rokovima Merenja i Evidentiranja Podataka 30