PRAVILNIK - esn.edu.rsesn.edu.rs/.../11/PRAVILNIK-o-nastavnom-planu-i-progra… · Web viewO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU SREDNJEG STRUČNOG OBRAZOVANJA U PODRUČJU RADA EKONOMIJA,

PRAVILNIK

PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU SREDNJEG STRUNOG OBRAZOVANJA U PODRUJU RADA EKONOMIJA, PRAVO I ADMINISTRACIJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2012 i 1/2013 - ispr.)

lan 1

Ovim pravilnikom utvruje se nastavni plan i program srednjeg strunog obrazovanja u podruju rada ekonomija, pravo i administracija za obrazovne profile poslovni administrator i finansijski administrator.

Nastavni plan srednjeg strunog obrazovanja u podruju rada ekonomija, pravo i administracija za obrazovne profile poslovni administrator i finansijski administrator i nastavni programi za prvi, drugi, trei i etvrti razred za te obrazovne profile odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

lan 2

Program jezika nacionalne manjine ostvaruje se na osnovu Pravilnika o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajednike predmete u strunim i umetnikim kolama ("Slubeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).

lan 3

Program verske nastave ostvaruje se na osnovu Pravilnika o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje kole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i 9/05).

lan 4

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovne profile poslovni administrator i finansijski administrator ("Prosvetni glasnik", br. 14/04, 11/05, 17/06, 18/07 i 1/08).

lan 5

Uenici upisani u srednju kolu zakljuno sa kolskom 2011/2012. godinom, u podruju rada ekonomija, pravo i administracija za obrazovne profile poslovni administrator - ogled i finansijski administrator - ogled stiu obrazovanje po nastavnom planu i programima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog pravilnika - do kraja kolske 2016/2017. godine.

lan 6

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI

I. NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA OBRAZOVNI PROFIL FINANSIJSKI ADMINISTRATOR

1. STANDARD KVALIFIKACIJE, CILJEVI I ISHODI STRUNOG OBRAZOVANJA

1. Naziv kvalifikacije: Finansijski administrator

2. Podruje rada: Ekonomija, pravo i administracija

3. Nivo kvalifikacije: IV

4. Trajanje obrazovanja: etiri godine

5. Svrha kvalifikacije: Obavljanje finansijsko - raunovodstvenih poslova, sastavljanje i prezentacija finansijskih i poreskih izvetaja.

6. Strune kompetencije:

- Organizovanje sopstvenog rada u oblasti finansija i raunovodstva - Obavljanje poslova sa knjigovodstvenom dokumentacijom- Obavljanje poslova platnog prometa- Kontiranje i knjienje poslovnih promena kroz poslovne knjige - Obavljanje finansijskih poslova- Pripremanje i izrada obrauna - Pripremanje i izrada izvetaja

7. Opis rada

Struna kompetencija

Jedinice kompetencije

Organizovanje sopstvenog rada u oblasti finansija i raunovodstva

- Priprema i organizuje sopstveni rad- Priprema radno mesto- Prati i primenjuje promene u zakonskoj, profesionalnoj i internoj regulativi finansija i raunovodstva

Obavljanje poslova sa knjigovodstvenom dokumentacijom

- Prima i zavodi dokumentaciju- Klasifikuje knjigovodstvenu dokumentaciju prema imovinskim delovima- Sastavlja dokumentaciju- Izdaje dokumentaciju- Kontrolie ispravnost knjigovodstvene dokumentacije: formalnu, raunsku i sutinsku- Arhivira dokumentaciju- Unosi podatke u baze podataka i odrava bazu podataka

Obavljanje poslova platnog prometa

- Otvara i vodi poslovne raune- Priprema dokumentaciju za gotovinske uplate i isplate- Obavlja blagajnike poslove- Sastavlja blagajniki dnevnik- Priprema dokumentaciju za plaanja sa dinarskog tekueg rauna- Priprema dokumentaciju za plaanja sa deviznog tekueg rauna- Obavlja bezgotovinska i gotovinska plaanja- Obavlja obraunska plaanja- Utvruje stanje novanih sredstava na osnovu izvoda banke- Izvetava o stanju novanih sredstava na raunima preduzea

Kontiranje i knjienje poslovnih promena kroz poslovne knjige

- Otvara poslovne knjige- Kontira i knjii nastale poslovne promene na imovini, kapitalu i obavezama na osnovu raspoloive dokumentacije potujui knjigovodstvena pravila- Knjii poslovne promene hronoloki u dnevniku, sistematski na raunima glavne knjige i analitiki na raunima pomonih knjiga, prema vaeem Kontnom okviru, u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji- Zakljuuje poslovne knjige- Obezbeuje adekvatne informacije za poslovno odluivanje

Obavljanje finansijskih poslova

- Uestvuje u izradi finansijskih planova- Prati izvrenje finansijskog plana- Prati pribavljanje i troenje novanih sredstava- Priprema podatke za procenu finansijske situacije preduzea- Priprema podatke za analizu finansijskog poslovanja preduzea- Obavlja poslove sa hartijama od vrednosti- Priprema dokumentaciju za dobijanje bankarskih kredita- Vodi korespondenciju sa bankama- Priprema podatke za izradu platnog bilansa- Sastavlja i prezentuje periodine izvetaje o finansijskom poloaju i poslovanju preduzea

Pripremanje i izrada obrauna

- Priprema podatke za obraun zarada i drugih linih primanja- Obraunava zarade i naknade zarada- Obraunava poreze i doprinose na zarade- Obraunava PDV- Obraunava porez iz rezultata- Obraunava ostale poreze i doprinose- Priprema podatke i podnosi poreske prijave- Sastavlja obrasce o obraunatom i plaenom porezu- Obraunava amortizaciju- Obraunava trokove- Obraunava prihode, rashode i rezultat poslovanja- Obraunava kamate- Obraunava produktivnost, ekonominost i rentabilnost- Obraunava nivo zaliha- Rauna pokazatelje likvidnosti- Sastavlja kalkulaciju cene kotanja proizvoda- Sastavlja kalkulacije cena trgovinske robe i usluga

Pripremanje i izrada izvetaja

- Aurira podatke za izradu izvetaja- Usaglaava promet i stanje glavne knjige sa dnevnikom i pomonim knjigama pre popisa i pre sastavljanja godinjih finansijskih izvetaja- Izrauje statistike i druge izvetaje- Izrauje finansijske izvetaje (zavrni raun)- Prezentuje finansijske izvetaje- Izrauje poreski bilans- Analizira podatke o finansijskoj situaciji preduzea

8. Ciljevi strunog obrazovanja

Cilj strunog obrazovanja za obrazovni profil finansijski administrator je osposobljavanje uenika za obavljanje finansijsko - raunovodstvenih poslova, sastavljanje i prezentaciju finansijskih i poreskih izvetaja.

Neophodnost stalnog prilagoavanja promenljivim zahtevima trita rada, potreba kontinuiranog obrazovanja, strunog usavravanja, razvoja karijere, unapreenje mogunosti zaposlenja, usmerava uenike da se osposobljavaju za:

- primenu teorijskih znanja u praktinom kontekstu;- efikasan rad u timu;- preuzimanje odgovornosti za vlastito kontinuirano uenje i napredovanje u poslu i karijeri;- blagovremeno reagovanje na promene u radnoj sredini;- prepoznavanje poslovnih mogunosti u radnoj sredini i irem socijalnom okruenju;- primenu sigurnosnih i zdravstvenih mera u procesu rada;- primenu mera zatite ivotne sredine u skladu sa konceptom odrivog razvoja; - upotrebu informatike tehnologije u prikupljanju, organizovanju i korienju informacija u radu i svakodnevnom ivotu.

9. Ishodi strunog obrazovanja

Strune kompetencije

Znanja

Vetine

Stavovi

Po zavrenom programu obrazovanja za ovaj profil, uenik e biti osposobljen da:

organizuje sopstveni rad u oblasti finansija i raunovodstva

- opie pripremu i organizaciju procesa rada- definie podelu rada i specijalizaciju- razlikuje zakonsku, profesionalnu i internu regulativu u oblasti raunovodstva

- pripremi i organizuje rad na svom radnom mestu- prati i primeni promene u zakonskoj, profesionalnoj i internoj regulativi finansija i raunovodstva

- tano, aurno i sistematino izvrava radne zadatke- savesno, odgovorno, uredno i blagovremeno obavlja poverene poslove- efikasno organizuje vreme- ispolji pozitivan odnos prema znaaju funkcionalne i tehnike ispravnosti opreme i sredstava za rad- ispolji ljubaznost, komunikativnost, preduzimljivost, nenametljivost i fleksibilnost u odnosu prema klijentima i saradnicima - ispolji pozitivan odnos prema profesionalno-etikim normama i vrednostima- ispolji pozitivan odnos prema uenju i obrazovanju tokom celog ivota- ponaa se u skladu sa konceptom odrivog razvoja

obavlja poslove sa knjigovodstvenom dokumentacijom

- definie pojam knjigovodstvenog dokumenta - navede bitne elemente knjigovodstvenog dokumenta- klasifikuje knjigovodstvena dokumenta- razlikuje eksternu i internu knjigovodstvenu dokumentaciju- razlikuje ciljeve formalne, raunske i sutinske kontrole- navede razloge, naine i vreme uvanja knjigovodstvenih dokumenata- razlikuje baze podataka

- sastavi i izda knjigovodstvenu dokumentaciju- prikupi, klasifikuje i zavede knjigovodstvenu dokumentaciju- uoava formalne, raunske i sutinske nedostatke u knjigovodstvenoj dokumentaciji i ispravlja greke- arhivira dokumentaciju- upotrebljava softver za voenje baze podataka

obavlja poslove platnog prometa

- definie platni promet- navede i objasni vrste platnog prometa- objasni upotrebu instrumenta platnog prometa u zemlji i inostranstvu- razlikuje gotovinsko i bezgotovinsko plaanje- objasni blagajniko poslovanje- objasni ulogu i znaaj tekueg rauna- objasni ulogu i znaaj deviznog rauna- objasni ulogu i znaaj izvoda banke

- otvori i vodi poslovne raune- popuni instrumente platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom- sastavi blagajniku dokumentaciju i blagajniki dnevnik- pripremi dokumentaciju za plaanja sa dinarskog tekueg rauna- pripremi dokumentaciju za plaanja sa deviznog tekueg rauna- obavi bezgotovinska i gotovinska plaanja- obavi obraunska plaanja- utvrdi stanje novanih sredstava na osnovu izvoda banke i pripremi izvetaj na osnovu istog

kontira i knjii poslovne promene kroz poslovne knjige

- navede i objasni pravila i naela knjigovodstvene evidencije- objasni proces kontiranja- razlikuje poslovne knjige dvojnog knjigovodstva- objasni proces evidentiranja poslovnih promena kroz poslovne knjige

- otvara poslovne knjige - kontira i knjii poslovne promene na imovini, kapitalu i obavezama na osnovu raspoloive dokumentacije potujui knjigovodstvena pravila i naela- knjii poslovne promene kroz poslovne knjige- zakljui poslovne knjige- izrauje tekue izvetaje o stanju na knjigovodstvenim raunima

obavlja finansijske poslove

- objasni znaaj finansijskog plana- definie finansijsku analizu- navede i objasni pokazatelje finansijske situacije preduzea- objasni principe spoljnotrgovinskog poslovanja- definie platni bilans- objasni strukturu platnog bilansa- navede elemente izvetaja o finansijskom poslovanju preduzea- razlikuje mogua reenja za poboljanje finansijskog poloaja i finansijske situacije preduzea

- uestvuje u izradi finansijskih planova - prati izvrenje finansijskog plana- prati pribavljanje i troenje novanih sredstava- pripremi podatke za procenu finansijske situacije preduzea- pripremi podatke za analizu finansijskog poslovanja preduzea- obavi poslove sa hartijama od vrednosti- pripremi dokumentaciju za dobijanje bankarskih kredita- vodi korespondenciju sa bankama - pripremi podatke za izradu platnog bilansa- sastavi i prezentuje periodine izvetaje o finansijskom poloaju i poslovanju preduzea

priprema i izrauje obraune

- definie pojmove zarada i naknada zarade- objasni elemente zarade i naknade zarade- objasni postupak izrade obrauna zarada i naknade zarada- definie pojam poreza- navede vrste i karakteristike poreza- objasni nain izraunavanja poreza- objasni troenje elemenata procesa rada- navede vrste troenja- objasni naine izraunavanja amortizacije- definie pojam kalkulacije trokova- razlikuje vrste kalkulacija trokova- definie pojmove prihoda, rashoda i rezultata poslovanja- razlikuje vrste prihoda i rashoda- definie pojam profita preduzea- razlikuje parcijalne ekonomske principe poslovanja- objasni nain izraunavanja produktivnosti, ekonominosti, rentabilnosti i likvidnosti- objasni poloaj preduzea na osnovu parcijalnih ekonomskih principa- definie pojam cene proizvoda, robe i usluga- razlikuje vrste cena proizvoda, robe i usluga- objasni kalkulacije cena

- pripremi i obrauna podatke za zarade i naknade zarada- obrauna poreze i doprinose na zarade- obrauna PDV- obrauna porez iz rezultata- obrauna ostale poreze i doprinose- podnosi poreske prijave- sastavi obrasce o obraunatom i plaenom porezu- obrauna amortizaciju- obrauna trokove- obrauna prihode, rashode i rezultat poslovanja- obrauna kamate- obrauna produktivnost, ekonominost i rentabilnost- izrauna pokazatelje likvidnosti- sastavi kalkulaciju cene kotanja proizvoda- sastavi kalkulacije cena robe i usluga

priprema i izrauje izvetaje

- navede zadatke vezane za usaglaavanje stanja - navede pravila i objasni postupke izrade izvetaja- objasni znaaj i strukturu finansijskog izvetavanja- objasni znaaj poreskog bilansa- objasni znaaj i strukturu finansijskih i poreskih izvetaja

- aurira podatke za izradu izvetaja- usaglasi promet i stanje glavne knjige sa dnevnikom i pomonim knjigama pre popisa i pre sastavljanja godinjih finansijskih izvetaja- izradi statistike i druge izvetaje- uestvuje u izradi finansijskih izvetaja (zavrni raun)- prezentuje finansijske izvetaje- izradi poreski bilans- analizira podatke o finansijskoj situaciji preduzea

2. NASTAVNI PLAN

Nedeljni i godinji fond asova za obrazovni profil: FINANSIJSKI ADMINISTRATOR

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godinje

nedeljno

godinje

nedeljno

godinje

nedeljno

godinje

godinje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

A1: OBAVEZNI OPTEOBRAZOVNI PREDMETI

16

2

0

629

74

0

0

12

0

0

432

0

0

0

11

0

0

385

0

0

0

12

0

0

372

0

0

0

1818

74

0

0

1892

1.

Srpski jezik i knjievnost

3

111

3

108

3

105

3

93

417

417

1.1

Srpski kao nematernji jezik*

2

74

2

72

2

70

2

62

278

278

2.

__________ jezik i knjievnost*

3

111

3

108

3

105

3

93

417

417

3.

Strani jezik

2

74

2

72

2

70

2

62

278

278

4.

Fiziko vaspitanje

2

74

2

72

2

70

2

62

278

278

5.

Matematika

3

111

3

108

3

105

3

93

417

417

6.

Raunarstvo i informatika

2

74

74

74

7.

Istorija

2

74

2

72

183

183

8.

Likovna kultura

1

35

35

35

9.

Geografija

2

74

74

74

10.

Biologija

2

74

74

74

11.

Sociologija sa pravima graana

2

62

62

62

A2: OBAVEZNI STRUNI PREDMETI

8

5

0

296

185

0

0

10

9

0

360

324

0

30

12

6

0

420

210

0

60

6

11

0

186

341

0

90

1262

1060

0

180

2502

12.

Principi ekonomije

3

111

2

72

183

183

13.

Raunovodstvo

1

2

37

74

2

2

72

72

2

2

70

70

2

2

62

62

241

278

519

14.

Finansijsko poslovanje

2

74

2

72

2

70

2

62

278

278

15.

Kancelarijsko poslovanje

3

111

2

72

183

183

16.

Poslovna ekonomija

2

74

2

72

2

70

216

216

17.

Poslovna informatika

2

72

72

72

18.

Pravo

2

72

2

70

142

142

19.

Finansijsko raunovodstvena obuka

3

108

30

4

140

60

4

124

90

0

372

180

552

20.

Javne finansije

2

70

70

70

21.

Nacionalna ekonomija

2

70

70

70

22.

Statistika

3

93

0

93

93

23.

Preduzetnitvo

2

62

0

62

62

24.

Revizija

2

62

62

62

B: IZBORNI PREDMETI

1

37

1

36

3

105

3

93

271

271

1.

Graansko vaspitanje / Verska nastava

1

37

1

36

1

35

1

31

139

139

2.

Izborni predmeti prema programu obrazovnog profila

2

70

2

62

132

132

Ukupno A1+A2+B

25

7

0

962

259

0

0

23

9

0

828

324

0

30

26

6

0

910

210

0

60

21

11

0

651

341

0

90

3351

1134

0

180

4665

Ukupno

32

1221

32

1182

32

1180

32

1082

4665

Napomena:*Za uenike koji nastavu sluaju na maternjem jeziku nacionalne manjine

B: Lista izbornih predmeta prema programu obrazovnog profila

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

IV

Struni predmeti* - OBAVEZNO SE BIRA BAR U JEDNOM RAZREDU

1.

Poslovni engleski jezik

2

2.

Elektronsko poslovanje

2

3.

Raunovodstvo finansijskih organizacija i budetskih korisnika

2

4.

Marketing

2

Opteobrazovni predmeti

1.

Ekologija i zatita ivotne sredine

1

2.

Istorija (odabrane teme)

1

3.

Muzika kultura

1

4.

Izabrani sport

1

1

Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom kolske godine

I RAZREDasova

II RAZREDasova

III RAZREDasova

IV RAZREDasova

UKUPNOasova

as odeljenskog stareine

74

72

70

62

278

Dodatni rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunski rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremni rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

* Ako se ukae potreba za ovim oblicima rada

Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom kolske godine po razredima

I RAZREDasova

II RAZREDasova

III RAZREDasova

IV RAZREDasova

Ekskurzija

do 3 dana

do 5 dana

do 5 nastavnih dana

do 5 nastavnih dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 asa nedeljno

Trei strani jezik

2 asa nedeljno

Drugi predmeti *

1-2 asa nedeljno

Stvaralake i slobodne aktivnosti uenika (hor, sekcije i drugo)

30-60 asova godinje

Drutvene aktivnosti - ueniki parlament, uenike zadruge

15-30 asova godinje

Kulturna i javna delatnost kole

2 radna dana

* Pored navedenih predmeta kola moe da organizuje, u skladu sa opredeljenjima uenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvreni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog podruja rada, kao i u nastavnim planovima gimnazije, ili po programima koji su prethodno doneti.

Ostvarivanje kolskog programa po nedeljama

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

Razredno-asovna nastava

37

36

35

31

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

1

2

3

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

2

Maturski ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

39

Podela odeljenja u grupe

razred

predmet / modul

godinji fond asova

broj uenika u grupi - do

vebe

praktina nastava

nastava u bloku

I

Raunarstvo i informatika

74

15

Raunovodstvo

74

15


111

15

II

Raunovodstvo

72

15


72

15

Poslovna informatika

72

15


108

30

15

III

Raunovodstvo

70

15


140

60

15

IV

Raunovodstvo

62

15

Statistika

93

15

Preduzetnitvo

62

15


124

90

15

3. NASTAVNI PROGRAM

A1: OBAVEZNI OPTEOBRAZOVNI PREDMETI

SRPSKI JEZIK I KNJIEVNOST

Prvi razred

Naziv predmeta:


Godinji fond asova:

111

Razred:

prvi

Ciljevi predmeta

1. Proirivanje i produbljivanje znanja o srpskom knjievnom jeziku;2. Razvijanje i negovanje jezike kulture, potovanje pravila knjievnog (standardnog) jezika u usmenom i pisanom izraavanju;3. Podsticanje uenika na usavravanje govorenja, pisanja i itanja, kao i negovanje kulture dijaloga;4. Osposobljavanje za efikasno komuniciranje;5. Osposobljavanje uenika da koriste strunu literaturu i jezike prirunike;6. Produbljivanje i proirivanje znanja o srpskoj i svetskoj knjievnosti;7. Osposobljavanje za interpretaciju knjievnih tekstova;8. Unapreivanje knjievnih znanja i italakih vetina;9. Upoznavanje i prouavanje reprezentativnih dela srpske i opte knjievnosti, knjievnih anrova; knjievnoistorijskih pojava i procesa u knjievnosti; 10. Unapreivanje znanja o sopstvenoj kulturi i kulturama drugih naroda;11. Razvijanje humanistikog i knjievnog obrazovanja i vaspitanja na najboljim delima srpske i svetske kulturne batine;12. Upuivanje uenika na istraivaki i kritiki odnos prema knjievnosti;13. Obezbeivanje funkcionalnih znanja iz teorije i istorije knjievnosti;14. Razvijanje trajnog interesovanja za nova saznanja.

TEMA

CILJ

ISHODIPo zavretku teme uenik e biti u stanju da:

PREPORUENI SADRAJI PO TEMAMA

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u prouavanje knjievnog dela

Uvoenje uenika u svet knjievnog dela i knjievnost kao nauku i umetnost

razlikuje vrste umetnosti i njihova izraajna sredstva objasni pojam i funkciju knjievnosti kao umetnosti i odnos knjievnosti i drugih umetnosti navede naune discipline koje se bave prouavanjem knjievnosti poznaje knjievne rodove i vrste i razlikuje njihove osnovne odlike razlikuje knjievne rodove i vrste odredi temu, motiv, sie, fabulu, lik i ideju u knjievnom delu iznosi svoje utiske i zapaanja o knjievnom delu, tumai njegove bitne inioce i vrednuje ga

Vrste umetnosti, podela umetnosti Knjievnost kao umetnost, knjievnost i druge umetnosti Istorija knjievnosti, teorija knjievnosti, knjievna kritika Lirika kao knjievni rod: narodna lirska pesma i umetnika lirska pesma po izboru Epika kao knjievni rod: epska narodna pesma (predlog "Kneeva veera"), pripovetka po izboru i roman (predlog Dragoslav Mihailovi "Kad su cvetale tikve") Drama kao knjievni rod: drama po izboru Procena ostvarenosti ishoda - test

Na poetku teme uenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / uenja, planom rada i nainima ocenjivanja.

Oblici nastavePredmet se realizuje kroz sledee oblike nastave: teorijska nastava (111 asova)

Mesto realizacije nastave Teorijska nastava se realizuje u uionici

Preporuke za realizaciju nastave Prilikom obrade dramskog dela mogunost posete pozorinoj predstavi i gledanje snimka pozorine predstave, a nakon toga razgovor o dramskom tekstu i njegovoj pozorinoj realizaciji. Takoe je ovu nastavnu temu mogue obraivati tokom cele kolske godine, pa na primer strukturu i odlike dramskog dela obraditi na primeru "Romea i Julije", a strukturu i odlike lirske i epske narodne pesme obraditi tokom realizacije teme Narodna knjievnost Narodna knjievnost se moe obraditi po motivima (rad u grupama)

OcenjivanjeVrednovanje ostvarenosti ishoda vriti kroz:1. praenje ostvarenosti ishoda2. testove znanja

Okvirni broj asova po temama Uvod u prouavanje knjievnog dela (15 asova) Knjievnost starog veka (13 asova) Srednjovekovna knjievnost (12 asova) Narodna knjievnost (13 asova) Humanizam i renesansa (10 asova) Opti pojmovi o jeziku (6 asova) Fonetika (11 asova) Pravopis 1 (9 asova) Kultura izraavanja (22 asa)

Knjievnost starog veka

Upoznavanje uenika sa mitologijom, reprezentativnim delima starog veka i njihovim znaajem za razvoj evropske kulture

objasni znaaj mitologije za antiku knjievnost i razvoj evropske kulture navede imena autora, nazive obraenih dela i klasifikuje ih po kulturama kojima pripadaju, knjievnim rodovima i vrstama tumai i vrednuje umetnike inioce u obraenim delima objasni univerzalne poruke knjievnosti starog veka

Sumersko-vavilonska knjievnost: Ep o Gilgameu (analiza odlomka) Mitovi: o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip Helenska knjievnost: Homer: Ilijada (odlomak) Sofokle: Antigona Stari i Novi zavet (tekstovi po izboru) Procena ostvarenosti ishoda

Srednjovekovna knjievnost

Upoznavanje sa spomenicima junoslovenske kulture, razvojem pisma i jezika, delima srednjovekovne knjievnosti

navede najznaajnije spomenike junoslovenske kulture, jezik, pismo i vek u kom su nastali imenuje autore i dela razume poetiku anrova srednjovekovne knjievnosti locira obraene tekstove u istorijski kontekst objasni znaaj srednjovekovne knjievnosti za srpsku kulturu analizira izabrane tekstove uz prethodno pripremanje putem istraivakih zadataka

Poeci slovenske pismenosti: Crnorizac Hrabar: "Slovo o pismenima" Rad irila i Metodija Slovenska pisma i razvoj knjievnog jezika Najstariji spomenici junoslovenske kulture Sveti Sava: "itije svetog Simeona" (odlomak) Jefimija: "Pohvala knezu Lazaru" Despot Stefan Lazarevi; "Slovo ljubve" Procena ostvarenosti ishoda - test

Narodna knjievnost

Ukazivanje na narodnu knjievnost kao izraz kolektivnog miljenja i oseanja, riznicu narodnih obiaja, kodeks etikih normi

razlikuje lirske, epske i lirsko-epske pesme uoi odlike usmene umetnosti rei (kolektivnost, varijantnost, formulativnost) procenjuje etike vrednosti iznete u delima narodne knjievnosti tumai likove, bitne motive, fabulu, sie, kompoziciju i poruke u odabranim delima uporedi umetniku interpretaciju stvarnosti i istorijske injenice

Vrste narodne knjievnosti Lirska narodna pesma "Ovar i devojka", "Zao gospodar" (predlog) Epska narodna pesma "Banovi Strahinja", Marko pije uz Ramazan vino", "Boj na Miaru" Lirsko-epske pesme (po izboru) Narodne proza (bajka po izboru) Kratke narodne prozne vrste (izbor) Procena ostvarenosti ishoda

Humanizam i renesansa

Upoznavanje sa poetikom humanizma i renesanse, njenim najznaajnijim predstavnicima i knjievnim delima

navede najznaajnije predstavnike i njihova dela objasni znaenje pojmova humanizam i renesansa navodi i na obraenim delima obrazlae odlike epohe uporedi vrednosti srednjeg veka sa vrednostima humanizma i renesanse objasni znaaj umetnosti humanizma i renesanse za razvoj evropske kulture i civilizacije

Poetika humanizma i renesanse, najznaajniji predstavnici Franesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor soneta) ovani Bokao: "Dekameron" (pripovetka po izboru) ili Dante Aligijeri: "Pakao" (prikaz dela, odlomak) Vilijam ekspir: "Romeo i Julija" Servantes: "Don Kihot" (odlomak) Procena ostvarenosti ishoda

Opti pojmovi o jeziku

Ukazivanje na prouavanje jezika kao sistema, upoznavanje sa njegovom funkcijom, drutvenom uslovljenou i istorijskim razvojem

objasni funkciju jezika i pojam jezikog znaka razume prirodu modernog knjievnog (standardnog) jezika navede faze razvoja knjievnog jezika do 19. veka navede discipline koje se bave prouavanjem jezikog sistema

Mesto jezika u ljudskom drutvu, bitna svojstva jezika, jezik i komunikacija Knjievni jezik, jezika norma i standardizacija Jeziki sistem i nauke koje se njime bave Knjievni jezici kod Srba do 19. veka

Fonetika

Sticanje znanja iz oblasti fonetike (fonologije) i morfofonologije knjievnog jezika i sposobnosti da se ta znanja primene u govoru i pisanju.

ume da se slui pravopisom razlikuje glasovne alternacije vlada akcenatskim glasovnim sistemom knjievnog (standardnog) jezika i da ga primenjuje u govoru

Fonetika i fonologija Glasovi knjievnog jezika i njihov izgovor Glasovne alternacije suglasnika (zvunih i bezvunih; s:, z:, n:m; k,g,h:,, i k,g,h:c,z,s; alternacije nenepanih sa prednjonepanim suglasnicima), glasovne alternacije samoglasnika (promena o u e, nepostojano a, promena sonanta l u vokal o), i gubljenje suglasnika sa pravopisnim reenjima Akcenatski sistem knjievnog jezika, diferencijacija u odnosu na dijalekatsko okruenje Osnovna pravila akcentuacije srpskog knjievnog jezika Procena ostvarenosti ishoda - test

Pravopis

Osposobljavanje uenika da piu u skladu sa pravopisnom normom

primeni znanja o glasovnim alternacijama u skladu sa jezikom normom primeni upotrebu velikog i malog slova u skladu sa jezikom normom podeli rei na kraju reda u skladu sa jezikom normom

Glavne norme pisanja velikog i malog slova (na poetku reenice, naslovi i natpisi, vlastita imena, imena naroda, geografski pojmovi, nebeska tela, praznici, ustanove i organizacije, prisvojni pridevi na -ov i -in, kurtoazna upotreba velikog slova, vielana imena zemalja i ostala vielana imena, pomone rei u imenima, nazivi serijskih i apstraktnih pojmova, zvanja, titule) Podela rei na kraju reda

Kultura izraavanja

Osposobljavanje uenika da koriste razliite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

opie stanja, oseanja, raspoloenja, izrazi stavove, donese zakljuke u usmenom i pisanom izraavanju razlikuje funkcionalne stilove prepozna i primeni odlike razgovornog i knjievnoumetnikog funkcionalnog stila popunjava formulare, uplatnice, zahteve i slino u skladu sa jezikom normom

Jezike vebe Stilske vebe Vrste funkcionalnih stilova - osnovne odlike Razgovorni funkcionalni stil Knjievnoumetniki funkcionalni stil Popunjavanje formulara, zahteva, uplatnica i sl. kolski pismeni zadaci 4 x2+2 Domai zadaci

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

Istorija Likovna kultura Geografija Graansko vaspitanje/Verska nastava

Drugi razred

Naziv predmeta:


Godinji fond asova:

108

Razred:

drugi

TEMA

CILJ




Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo

Upoznavanje sa evropskim kulturnim, duhovnim i misaonim tendencijama 17. i 18. veka i njihovim uticajima na srpsku knjievnost

navede osobenosti baroka, klasicizma i prosvetiteljstva i njihove predstavnike u knjievnosti objasne znaaj Venclovia i Orfelina za razvoj jezika i knjievnosti kod Srba prepozna odlike prosvetiteljstva na obraenim delima objasni znaaj Dositejevog rada za srpsku kulturu i knjievnost napravi paralelu u obradi istih motiva u evropskoj i srpskoj knjievnosti navede osobine likova u obraenim delima i zauzme stav prema njihovim postupcima

Barok i klasicizam; poetika, glavni predstavnici u naoj i evropskoj knjievnosti Gavril Stefanovi Venclovi: "Pesme, besede, legende" Znaaj Venclovia i Orfelina za razvoj knjievnog jezika kod Srba Molijer: "Tvrdica" Prosvetiteljstvo u Evropi i kod nas Knjievno - prosvetiteljski rad Dositeja Obradovia Dositej Obradovi: "Pismo Haralampiju" Dositej Obradovi: "ivot i prikljuenija" (odlomci) Jovan Sterija Popovi: "Tvrdica" Procena ostvarenosti ishoda




Preporuke za realizaciju nastave Mogunost gledanja ekranizacije nekih od dela realistike knjievnosti

OcenjivanjeVrednovanje ostvarenosti ishoda vriti kroz:praenje ostvarenosti ishodatestove znanja

Okvirni broj asova po temama Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo (16 asova) Romantizam (25 asova) Realizam (28 asova) Morfologija (11 asova) Pravopis (6 asova) Kultura izraavanja (22 asa)

Romantizam

Upoznavanje sa poetikom romantizma, predstavnicima i delima evropske i srpske knjievnosti

navede predstavnike romantizma i njihova dela uoava i obrazlae odlike romantizma iznese svoj sud o knjievnim delima koristei steena znanja i sopstvena zapaanja prepozna i usvoji vrednosti nacionalne kulture i razume/potuje kulturne vrednosti drugih naroda tumai umetniki svet i stvaralake postupke u strukturi obraenih dela

Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, znaaj, predstavnici) A. S. Pukin: "Cigani" (odlomak) A. S. Pukin: "Evgenije Onjegin" (analiza Tatjaninog pisma Onjeginu i Onjeginovog odgovora i analiza Onjeginovog pisma Tatjani i Tatjaninog odgovora) H. Hajne: "Lorelaj" . Petefi: "Sloboda sveta" Vuk Karadi - rad na reformi jezika i pravopisa, rad na sakupljanju narodnih umotvorina, leksikografski rad, Vuk kao knjievni kritiar i polemiar, Vuk kao pisac, istoriar i biograf Znaaj 1847. godine Petar Petrovi Njego: "Gorski vijenac" Branko Radievi: "Kad mlidija` umreti" ura Jaki: "Na Liparu", "Otadbina" Jovan Jovanovi Zmaj: "ulii" i "ulii uveoci" (izbor), Zmajeva satirina poezija (izbor) Laza Kosti: "Meu javom i med snom", "Santa Maria della Salute" Procena ostvarenosti ishoda

Realizam

Upoznavanje sa poetikom realizma, predstavnicima i delima evropske i srpske knjievnosti

navede predstavnike pravca i njihova dela definie odlike realizma i prepozna ih na obraenim knjievnim delima tumai umetniki svet i stvaralake postupke u strukturi obraenih dela procenjuje drutvene pojave i probleme koje pokree knjievno delo razvije kritiki stav i miljenje pri proceni postupaka i ponaanja junaka u obraenim delima

Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, znaaj, predstavnici) Balzak: "ia Gorio" ili Tolstoj "Ana Karenjina" Gogolj: "Revizor" Milovan Glii: "Glava eera" Laza Lazarevi: "Vetar" Radoje Domanovi: "Danga" ili "Voa" Simo Matavulj: "Povareta" Branislav Nui: "Gospoa ministarka" Vojislav Ili: (izbor poezije) Procena ostvarenosti ishoda

Morfologija

Sistematizovanje znanja o vrstama rei i njihovim oblicima

odredi vrstu rei i gramatike kategorije upotrebi u usmenom i pisanom izraavanju oblike rei u skladu sa jezikom normom

Morfologija u uem smislu Promenljive i nepromenljive vrste rei Imenice, pridevi, zamenice (njihove gramatike kategorije), brojevi (ukljuujui brojne imenice i brojne prideve) Glagoli. Gramatike kategorije glagola Prilozi, predlozi, veznici, rece, uzvici Procena ostvarenosti ishoda

Pravopis

Osposobljavanje uenika da piu u skladu sa pravopisnom normom

primeni pravila odvojenog i sastavljenog pisanja rei u skladu sa jezikom normom

Spojeno i odvojeno pisanje rei (pisanje brojeva i izvedenica od njih, pisanje zamenica i zamenikih priloga, spojevi predloga i drugih reci, glagoli i rece, pisanje negacije)

Kultura izraavanja

Osposobljavanje uenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuje u usmenom i pisanom izraavanju u skladu sa jezikom normom, koriste razliite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

izraava razmiljanja i kritiki stav prema problemima i pojavama u knjievnim tekstovima i svakodnevnom ivotu prepozna odlike struno-naunog stila primeni odlike novinarskog stila

Leksike vebe Stilske vebe Domai zadaci kolski pismeni zadaci 4x2+2 Upoznavanje sa odlikama novinarskog stila Pisanje vesti, izvetaja, intervjua i drugih oblika novinarskog izraavanja Upoznavanje sa odlikama struno-naunog stila Milutin Milankovi: "Kroz vasionu i vekove"


Graansko vaspitanje/Verska nastava

Trei razred

Naziv predmeta:


Godinji fond asova:

105

Razred:

trei

TEMA

CILJ




Moderna

Upoznavanje sa osnovnim odlikama pravca, predstavnicima i njihovim delima

navede odlike pravca, predstavnike i njihova dela prepozna moderne elemente u izrazu i formi knjievnog dela analizira odabrana dela, iznosi zapaanja i stavove

Moderna u evropskoj i srpskoj knjievnosti. Odlike simbolizma i impresionizma arl Bodler: "Albatros" A. P. ehov: "Ujka Vanja" Bogdan Popovi: "Predgovor Antologiji novije srpske lirike" Aleksa anti: "Pretprazniko vee", "Vee na kolju" Jovan Dui: "Blago cara Radovana" (izbor), "Jablanovi" Milan Raki: "Dolap", "Iskrena pesma" V. P. Dis: "Tamnica", "Moda spava" Sima Pandurovi: "Svetkovina" Bora Stankovi: "Neista krv", "Kotana" ili "Boji ljudi" (pripovetka po izboru) Jovan Skerli: "O Kotani" ili "Boji ljudi" Petar Koi: "Mraajski proto" ili pripovetka po izboru Procena ostvarenosti ishoda




Preporuke za realizaciju nastave


Okvirni broj asova po temama Moderna (30) Meuratna knjievnost (35) Leksikologija (10) Pravopis 3 (5) Kultura izraavanja (25)

Knjievnost izmeu dva rata

Upoznavanje uenika sa odlikama meuratne knjievnosti, predstavnicima i delima

navede odlike pravaca, predstavnike i njihova dela navede manifeste, knjievne pokrete i struje u knjievnosti izmeu dva svetska rata uspostavi uzajamni odnos knjievnih dela i vremena u kome su nastala analizira odabrana dela, iznosi zapaanja i stavove

Evropska knjievnost izmeu dva rata Odlike ekspresionizma, futurizma, nadrealizma V. Majakovski: "Oblak u pantalonama" F. Kafka: "Preobraaj" ili H. Hese: roman po izboru ili E. Hemingvej: "Starac i more" R. Tagora: "Gradinar" (izbor) Srpska meuratna knjievnost M. Boji: "Plava grobnica" D. Vasiljev: "ovek peva posle rata" M. Crnjanski: "Sumatra" M. Crnjanski: "Seobe I" I. Andri: "Ex Ponto" I. Andri: "Most na epi" I. Andri: "Na Drini uprija" M. Nastasijevi: "Tuga u kamenu" ili T. Ujevi: "Svakidanja jadikovka" R. Petrovi: "Ljudi govore" (izbor) I. Sekuli: "Gospa Nola" Procena ostvarenosti ishoda

Tvorba rei

Sistematizovanje znanja o osnovnim pravilima graenja rei

prepozna proste, izvedene i sloene rei primeni osnovne principe tvorbe rei

Proste, izvedene i sloene rei Osnovni pojmovi o izvoenju rei Vaniji modeli za izvoenje imenica, prideva i glagola Osnovni pojmovi o tvorbi sloenica i polusloenica Procena ostvarenosti ishoda

Leksikologija

Upoznavanje uenika sa osnovama leksikologije

prepozna i odredi vrednost lekseme ume da se slui renicima navede primere sinonima, antonima, homonima, argona

Osnovni pojmovi iz leksikologije (leksema, njeno znaenje) Polisemija i homonimija Sinonimija i antonimija Sastav leksike srpskog knjievnog (standardnog) jezika Dijalektizmi, arhaizmi i istorizmi, neologizmi, argonizmi, vulgarizmi Frazeologizmi Termini Renici i sluenje njima Procena ostvarenosti ishoda - test

Pravopis

Osposobljavanje uenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezikom normom

primeni pravopisna pravila u pisanju sloenica, polusloenica i sintagmi skrauje rei u skladu sa propisanim pravilima

Osnovna pravila spojenog, polusloenikog i odvojenog pisanja Skraenice

Kultura izraavanja

Osposobljavanje uenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuju u usmenom i pisanom izraavanju

iznosi stav, koristi argumente i procenjuje opte i sopstvene vrednosti u usmenom i pisanom izraavanju

Leksike vebe Stilske vebe Domai zadaci Govorne vebe kolski pismeni zadaci 4x2+2


Graansko vaspitanje/Verska nastava Muzika kultura

etvrti razred

Naziv predmeta:


Godinji fond asova:

93

Razred:

etvrti

TEMA

CILJ




Savremena poezija

Upoznavanje sa odlikama savremene poezije, njenim predstavnicima i delima

navede obeleja savremene poezije tumai pesnika dela iznosei doivljaje, zapaanja i obrazloenja o njima izvede zakljuak o karakteristikama pesnikog jezika, motivima i formi u obraenim pesmama

Odlike savremene poezije Izbor iz svetske lirike 20. veka (Prever, Ahmatova, Cvetajeva, Brodski) Vasko Popa: "Kaleni", "Manasija", "Kora" (izbor iz ciklusa Spisak) Miodrag Pavlovi: "Nauite pjesan", "Rekvijem" (ili dve pesme po izboru) Desanka Maksimovi: "Traim pomilovanje" (izbor) Branko Miljkovi: "Poeziju e svi pisati" Stevan Raikovi: "Kamena uspavanka" (izbor) Procena ostvarenosti ishoda


Oblici nastavePredmet se realizuje kroz sledee oblike nastave: teorijska nastava (93 asa)


Preporuke za realizaciju nastave Mogunost obrade savremene drame kroz povezivanje sa drugim medijima - dramski tekst kao pozorina predstava, radio drama ili TV drama


Okvirni broj asova po temama Savremena poezija (14 asova) Savremena proza (29 asova) Savremena drama (8 asova) Klasici svetske knjievnosti (7 asova) Sintaksa (8 asova) Pravopis (5 asova) Kultura izraavanja (22 asa)

Savremena proza

Upoznavanje sa knjievnoteorijskim pojmovima, specifinostima savremene proze, njenim predstavnicima i delima

imenuje razliite prozne vrste i pripovedne postupke tumai delo u skladu sa njegovim anrovskim osobenostima integrie lino iskustvo tokom itanja i tumaenja dela vrednuje delo iznosei argumente

Strukturni inioci proznog knjievnoumetnikog dela i tipologija romana Esej. Isidora Sekuli: "O kulturi", Ivo Andri: "Razgovor s Gojom" ili "O prii i prianju" Pripovetka. Branko opi: "Bata sljezove boje" (izbor) Danilo Ki: "Enciklopedija mrtvih" Borhes: "ekanje" Roman. Alber Kami: "Stranac" Ivo Andri: "Prokleta avlija" Vladan Desnica: "Proljea Ivana Galeba" (odlomak po izboru kao primer za roman-esej) Mea Selimovi: "Dervi i smrt" Dobrica osi: "Koreni" Dobrica osi: "Vreme smrti" (izbor odlomaka) Knjievna kritika. Petar Dadi: "O Prokletoj avliji" Procena ostvarenosti ishoda

Savremena drama

Upoznavanje sa osnovnim odlikama savremene drame, predstavnicima i delima

uvidi razliku izmeu tradicionalne i savremene drame uporedi dramski knjievni tekst sa drugim oblicima njegove interpretacije formulie line utiske i zapaanja o dramskom delu

Odlike savremene drame S. Beket: "ekajui Godoa" Duan Kovaevi: "Balkanski pijun" Dramska knjievnost i drugi mediji - B. Peki: "aj u pet" ili A. Popovi: "Razvojni put Bore najdera" ili LJ. Simovi: "Putujue pozorite opalovi" Procena ostvarenosti ishoda

Klasici svetske knjievnosti

Upoznavanje sa piscima i delima svetske knjievne batine

prepozna svevremenost obraenih tema tumai dela iznosei svoja zapaanja i utiske i obrazloenja o njima

V: ekspir: "Hamlet" E. A. Po: "Gavran" F. M: Dostojevski: "Zloin i kazna" Procena ostvarenosti ishoda

Sintaksa

Sistematizovanje znanja iz sintakse

odredi sintaksike jedinice i njihovu funkciju odredi tipove nezavisnih i zavisnih reenica, tipove sintagmi i tipove naporednih konstrukcija razume pojam kongruencije poznaje sistem glagolskih oblika

Sintaksike jedinice (komunikativna reenica, predikatska reenica, sintagma, re) Osnovne reenine i sintagmatske konstrukcije Padeni sistem i njegova upotreba. Predloko-padene konstrukcije Kongruencija. Sintaksa glagolskih oblika. Sistem zavisnih reenica, Sistem nezavisnih reenica (obavetajne, upitne, uzvine, zapovedne i eljne) Naporedne konstrukcije. Pojam naporednog odnosa. Glavni tipovi naporednih konstrukcija (sastavne, rastavne, suprotne, iskljune, zakljune i gradacione) Procena ostvarenosti ishoda

Pravopis

Osposobljavanje uenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezikom normom

primeni pravopisne znake u skladu sa jezikom normom upotrebi znake interpunkcije u skladu sa jezikom normom

Pravopisni znaci Opta pravila interpunkcije u reenici

Kultura izraavanja

Usavravanje kulture izraavanja i negovanje interesovanja za praenje kulturnih sadraja i kritiki odnos prema njima, kao i osposobljavanje za operacionalizaciju funkcionalnih stilova

napie esej potujui strukturu ove knjievne vrste sastavi biografiju, molbu, albu, prigovor procenjuje vrednost ponuenih kulturnih sadraja

Leksike vebe Stilske vebe Pisanje eseja Govorne vebe kolski pismeni zadaci 4x2+2 Administrativni funkcionalni stil (pisanje molbe, albe, biografije)


Graansko vaspitanje/Verska nastava Sociologija sa pravima graana

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog kao nematernjeg jezika jeste obrazovanje i vaspitanje uenika kao slobodne, kreativne i kulturne linosti; da uenici ovladaju ovim jezikom u okviru predvienih jezikih sadraja i leksike; steknu vetine, umenja i sposobnosti njegovog korienja u optenju sa drugima, u pismenom i usmenom izraavanju, prilikom uenja, obrazovanja; da upoznaju elemente kulture naroda koji govore srpskim jezikom i da se tako osposobe za zajedniko uee u raznim vidovima drutvenog i kulturnog ivota.

Zadaci nastave srpskog kao nematernjeg jezika su da uenici:

- ovladaju standardnim jezikom u okviru 1300/1700/ novih rei i izraza ukljuujui i najferkventniju strunu terminologiju;- dalje razvijaju sposobnosti za razumevanje usmenog izlaganja;- razviju sposobnost za samostalno usmeno izraavanje u skladu sa gramatikim pravilima standardnog srpskog jezika;- razviju sposobnost za razumevanje tekstova razliitog anra pisanih jezikom i stilom na viem nivou u odnosu na prethodni stepen;- dalje usavravaju sposobnost za korektno (pravilno) pismeno izraavanje;- upoznaju dela pisana na srpskom jeziku iz savremene knjievnosti, kao i jeziki pristupana dela iz ranijih epoha;- razvijaju interesovanja za dalje uenje ovog jezika;- usaglaeno sa ishodima uenja, kao i usklaeno sa uzrastom i sposobnostima uenika, razvijaju znanja i funkcionalne vetine koje e moi da koriste u daljem obrazovanju, u profesionalnom radu i u svakodnevnom ivotu;- razvijaju sposobnosti verbalnog komuniciranja na srpskom jeziku, kao i neverbalnog komuniciranja, sa ciljem da se osposobe za timski rad;- steknu sposobnost za upotrebu savremenih komunikacionih tehnologija na srpskom jeziku;- steknu sposobnost za praenje i razumevanje medija (radio, televizija, film) na srpskom jeziku.

I razred

(2 asa nedeljno, 74 asova godinje)

TEMATIKA

kola: iz ivota i rada uenika; novi nastavni predmeti, osnovna terminologija iz drutvenih nauka.

Iz ivota mladih: zabavni i sportski ivot.

Kulturni ivot: iz kulture (sadanjost, prolost); karakteristini obiaji u blioj okolini; o ivotu i radu najistaknutijih srpskih naunika i umetnika sa podruja Srbije; radio i TV-emisije iz kulture; znaajnije kulturne manifestacije.

Drutveni i privredni ivot: aktuelna zbivanja u zemlji; savremena otkria.

Komunikativne funkcije: iskazivanje (ne)raspoloenja, iznenaenja, zabrinutosti, (ne)zadovoljstva, razoarenja, uenja, prekora, fizikih tegoba, (ne)poeljnosti i prisustva neke osobe na nekom mestu; ubeivanje, opratanje.

JEZIK

Fonetika

Vokalski i konsonantski sistem standardnog jezika. (Distribucija fonema).

Akcenti: kvantitet i kvalitet akcentovanih slogova; distribucija akcenta; akcentogene rei, enklitike i proklitike.

Morfologija

Osnovni pojmovi iz morfologije: morfema; korenske i afiksalne morfeme, alomorfi, supletivni alomorfi. Vrste rei; kriterijumi za podelu rei na vrste; rei sa deklinacijom, rei sa konjugacijom.

Obeleavanje roda u standardnom jeziku kod imenica i ostalih vrsta koje imaju obeleje roda.

Deklinacioni oblici: promena imenica, singularija i pluralija tantum, promena linih zamenica, zameniko-pridevska promena, promena brojeva. Diferencijalna uloga prozodije u deklinaciji.

Glagoli. Ukazivanje na najkarakteristinije morfoloke osobenosti: obeleavanje lica, broja i roda. Glagolski vid. Glagolski rod. Glagoli s morfemom SE.

Glagolske osnove: prezentska i infinitivna.

Nepravilni glagoli.

Bezlini (infinitni) glagolski oblici.

Sistem linih (finitnih) glagolskih oblika. (Diferencijalna uloga prozodije u konjugaciji).

Pravopis

Utvrivanje pravopisnih pravila u promeni i tvorbi rei.

RAD NA TEKSTU

(11 tekstova u toku kolske godine)

Vuk Stefanovi Karadi: O narodnim pevaima

Stevan Raikovi: Prva zarada drvene Marije

B. Nui: Sumnjivo lice (odlomak)

Laza Lazarevi: Na bunaru

Jovan Jovanovi Zmaj: O, pogledaj zvezde jasne (iz ulia)

Vojislav Ili: Zimsko jutro

Miroslav Anti: Rasejani deaci

ura Jaki: Na Liparu

Ivo Andri: Most na epi

Borislav Mihajlovi Mihiz: Faul

Mihajlo Pupin: Od panjaka do naunika

Po Dejanu Medakoviu: Paja Jovanovi

Izbor iz narodne proze (poslovice, zagonetke, pitalice)

Ero i kadija

Nemuti jezik

Koristiti i tekstove drugih anrova u skladu sa tematikom.

Izbor iz savremene proze, nauno-popularne literature, omladinske tampe.

GOVORNO I PISMENO IZRAAVANJE

Vebe razumevanja sasluanog ili proitanog teksta, dijaloga.

Davanje kompleksnijih odgovora na postavljeno pitanje i postavljanje pitanja.

Reprodukovanje u osnovnim crtama sasluanog ili napisanog teksta, dijaloga.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadrine; analiza teme, mesta i vremena dogaaja, likova, opisa, ideje i dr; jeziko-stilska analiza.

Prianje o samostalno odabranoj temi na osnovu sainjenog plana. Obavetavanje i izvetavanje o aktuelnim dogaajima i zbivanjima uz davanje najosnovnijih podataka.

Razgovor o proitanim tekstovima, TV-emisijama i drugim temama u okviru predviene tematike.

Opisivanje slike, fotografije i sl.

Posle usmenog savladavanja predvienih oblika izraavanja uvebavati odgovarajue oblike u pisanoj formi.

Jedan pismeni zadatak u toku kolske godine.

II razred


TEMATIKA

kola: razliita zanimanja, osnovne informacije o odreenim zanimanjima; osnovna terminologija iz prirodnih nauka; vannastavne aktivnosti uenika.

Iz ivota mladih: mladi kod nas i u svetu; dostignua mladih (mladi talenti i dr.); naunopopularne teme; slobodno vreme mladih.

Kulturni ivot: iz kulture (sadanjost i prolost), narodno i umetniko stvaralatvo; karakteristini obiaji ue i ire sredine; znaajni kulturni spomenici; naune institucije; tampa (vrste, rubrike).

Drutveni i privredni ivot: aktuelna zbivanja kod nas i u svetu; najznaajniji dogaaji iz istorije.

Komunikativne funkcije: iskazivanje simpatije, komplimenta, zahvalnosti, saveta, (ne)dopadanja, oduevljenja, pretpostavke, nade, saoseanja i dr.; izraavanje i usaglaavanje stavova; upozorenje, podsticanje, dokazivanje.

JEZIK

Sintaksa

Padeni sistem. Nezavisni i zavisni padei. Nezavisni padei, padene konstrukcije s predlozima, padei obavezno praeni determinatorima.

Subjekat - jedna re, subjekatski skup. Predikat - jedna re, predikatski skup. Objekat - jedna re, objekatski skup, objekatska reenica. Atribut - jedna re, skup rei, atributska reenica. Iskazivanje mesta, vremena, naina, uzroka, namere/uslova/.

Osnovna znaenja glagolskih oblika: prezent, perfekat/aorist, imperfekat, pluskvamperfekat, futur I, futur II, imperativ, potencijal, infinitiv, glagolski pridevi, glagolski prilozi.

Pravopis

Pisanje zareza.

RAD NA TEKSTU


Ivo Andri: Na Drini uprija (odlomci)

Stevan Sremac: Pop ira i pop Spira (odlomak)

Branislav Nui: Gospoa ministarka (odlomak)

Milutin Boji: Plava grobnica

Milovan Glii: Prva brazda

Desanka Maksimovi: Traim pomilovanje (pesma po izboru)

Branko Radievi: aki rastanak (odlomak)

Simo Matavulj: Pilipenda

Borisav Stankovi: U noi

Narodna balada: Smrt Omera i Merime

Narodne pripovetke: Devojka i knez Jovo, Devojka cara nadmudrila

Aleksandar Popovi: Razvojni put Bore najdera

Izbor iz savremene poezije, nauno-popularne literature, tampe za mlade



Vebe razumevanja sasluanog/proitanog teksta ili dijaloga. Postavljanje pitanja (nastavnik-uenik; uenik-uenik) radi provere razumevanja proitanog ili sasluanog teksta, dijaloga. Reprodukovanje sasluanog/proitanog teksta ili dijaloga. Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadrine; analiza teme, mesta i vremena dogaaja, likova, opisa, ideje i dr; jeziko-stilska analiza.

Obavetavanje i izvetavanje o aktuelnim dogaajima i zbivanjima.

Razgovor i diskusija o proitanim tekstovima, zajedniki pogledanim TV emisijama, filmskim i pozorinim predstavama i drugim temama u okviru tematike predviene u programu.

Komentarisanje lanaka iz omladinske, dnevne i nedeljne tampe.

Komentarisanje i analiza kvaliteta izraavanja uenika. Reportaa u vezi sa predvienim temama.

Voenje sastanka na osnovu pripreme.

Posle usmenog ovladavanja predvienim oblicima izraavanja uvebavati odgovarajue oblike u pisanoj formi, kao i pisanje rezimea proitanog/odsluanog teksta, pisanje molbe, zapisnika.


III razred


TEMATIKA

kola: obrazovni sistem i mogunosti daljeg kolovanja; struni predmeti, praksa u koli, u privredi i dr.; osnovna struna terminologija.

Iz ivota mladih: slobodno vreme (hobi, sport) i svakodnevni ivot mladih.

Kulturni ivot: iz kulture (sadanjost i prolost), najznaajnije kulturne institucije ue i ire sredine (pozorita, muzeji, biblioteke, galerije); novinsko-izdavake kue (redakcija, priprema novina); pozorine i bioskopske predstave, koncerti, izlobe; aktuelna zbivanja iz oblasti kulture.

Drutveni i privredni ivot: aktuelna zbivanja u zemlji i svetu; savremeni problemi sveta (ishrana, ouvanje ivotne okoline, obrazovanje); savremena sredstva komuniciranja i nain komuniciranja.

JEZIK

Fonetika

Melodija reenice. Uloga intonacije u izraavanju. Emocionalna obojenost iskaza.

Tvorba rei

Osnovni tvorbeni modeli. Derivacija: sufiksalna, prefiksalna, sufiksalno-prefiksalna tvorba rei, tvorba sloenica. Kompozicija.

Deminutivi, hipokristici, pejorativi, augmentativi.

Sintaksa

Iskazivanje poreenja (komparativ +... superlativ i druge konstrukcije).

Iskazivanje koliine (prilozi, brojevi, prilog + prilog, imenica + imenica; neutralizacija preciznosti: dva-tri, desetak; predlog + broj i dr.

Sinoniminost glagolskih vremena. Sinoniminost glagolskih naina.

Kongruencija u rodu i broju (gramatika). Logika kongruencija u rodu i broju.

Struktura sintaksikih jedinica (sintagma i reenica; prosta reenica; sloena reenica). Nepotpune reenice.

Leksikologija

Osnovne karakteristike leksike standardnog jezika. Sinonimi, homonimi, antonimi.

Jezici u kontaktu

Jeziki kontakti i meujeziki uticaji srpskog i jezika nacionalnih manjina u oblasti leksike, kalkiranje.

RAD NA TEKSTU


Radoje Domanovi: Mrtvo more (odlomak)

Ivo Andri: Pria o kmetu Simanu (odlomak)

Milorad Pavi: Predeo slikan ajem (odlomak)

Danilo Ki: Bata, pepeo (odlomak)

Petar Koi: Kroz meavu (odlomak)

Aleksandar Tima: Vere i zavere (odlomak)

Rastko Petrovi: Ljudi govore (po izboru)

Narodna pesma: Smrt vojvode Prijezde

Desanka Maksimovi: Slovo o ljubavi (po izboru)

Aleksa anti: Moja otadbina

Milan Raki: Dolap

Narodna pesma: Ropstvo Jankovi Stojana


Izbor iz savremene poezije i proze, nauno-popularie literature, omladinske tampe.


Razgovor o proitanim tekstovima, o aktuelnim dogaajima u okviru predviene tematike uz ukljuivanje vie uenika u dijalog.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadrine: analiza teme, mesta i vremena dogaaja, likova, opisa, ideje i dr., jeziko-stilska analiza.

Krai prikaz samostalno pogledane bioskopske i pozorine predstave.

Reportaa u vezi sa predvienim temama.

Analiza kvaliteta izlaganja uenika.

Voenje sastanka, diskusije.

Posle usmenog ovladavanja predvienim oblicima izraavanja uvebavati odgovarajue oblike u pisanoj formi, kao i pisanje autobiografije, teza za diskusiju, rezimea sasluanog monologa.


IV razred


TEMATIKA

kola: aktuelne teme iz ivota i rada uenika; rad sa darovitim uenicima; uenika praksa i struka; najznaajnija ostvarenja iz struke kod nas i u svetu; struna terminologija; mogunosti daljeg kolovanja i rada u struci.

Iz ivota mladih: vankolske aktivnosti mladih i njihovo uee u drutvenom ivotu; lina interesovanja.

Kulturni ivot: savremena porodica; najznaajnije kulturne institucije iz ue i ire zajednice; znaajni kulturni dogaaji godine; naunici i umetnici dobitnici znaajnih priznanja iz Srbije; znaajniji dogaaji iz kulturne prolosti Srbije.

Drutveni i privredni ivot: ekologija, znaajna turistika mesta; nove tehnologije.

JEZIK

Sintaksa

Personalna i impersonalna reenica /Tipovi impersonalnih reenica./

Sloena reenica. Zavisna i nezavisna reenica.

Sloene reenice (odredbene, dopunske, atributske).

Umetnute reenice.

Poredak reenica.

Pasivne konstrukcije (s trpnim pridevom i morfemom se).

Leksikologija

Jednoznane i vieznane rei.

Pozajmljivanje rei iz stranih jezika i njihova adaptacija /sufiksi i prefiksi stranog porekla/.

Arhaizmi. Istoricizmi. Dijalektizmi. Provincijalizmi. Neologizmi. Varvarizmi. Profesionalizmi.

Frazeoloki izrazi.

Jezici u kontaktu

Jeziki kontakti i meujeziki uticaji srpskog i jezika nacionalnih manjina u oblasti sintakse.

Pravopis

Upravni i neupravni govor. (Dosledno ukazivanje na pravopisna reenja.)

RAD NA TEKSTU


Veljko Petrovi: Salaar

Ivo Andri: Travnika hronika (odlomak)

Milo Crnjanski: Seobe 1 (odlomak)

Mea Selimovi: Sjeanja (odlomak o nastavnicima)

Isidora Sekuli: Rastanak (odlomak)

Milovan Vitezovi: eir gospodina Vujia (odlomak)

Vlada Bulatovia-VIB: iz Budilnika

Vojislav Lubarda: Vaznesenje (odlomak)

Slobodan Seleni: izbor iz proze

Vasko Popa: Vrati mi moje krpice

Isak Samokovlija: Nosa Samuel (odlomak)

Duko Radovi: aforizmi

Dobrica osi: Koreni

Duan Kovaevi: Balkanski pijun

Savremeni roman (po izboru)

Izbor iz nauno-popularne literature i omladinske tampe.



Izlaganje u duoj monolokoj formi o TV-emisiji, bioskopskoj, pozorinoj predstavi i drugim temama u okviru predviene tematike.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadrine: analiza teme, mesta i vremena dogaaja, likova, opisa, ideje i dr.; jeziko-stilska analiza.

Diskusija kojom se reava aktuelan problem. /Kritiki osvrt na diskusiju./

Analiza kvaliteta izlaganja uenika.

Posle usmenog ovladavanja predvienih oblika izraavanja uvebavati odgovarajue oblike u pisanoj formi.



Aktivno vladanje srpskim jezikom izuzetno je znaajno za ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja, odnosno za postizanje njegovih optih ishoda. U tom smislu, u celokupnom procesu obrazovanja i vaspitanja uenika iji maternji jezik nije srpski, posebnu ulogu ima nastava srpskog kao nematernjeg jezika. Od uspenosti ove nastave u velikoj meri zavisi sposobnost uenika da se ukljue u iru drutvenu zajednicu, njihova efikasna komunikacija s govornim predstavnicima veinskog jezika, motivacija za uenje i mogunost daljeg kolovanja, strunog usavravanja, zapoljavanja, kao i formiranje stava prema veinskom narodu i drugim narodima i njihovim kulturnim osobenostima. U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika tei se postizanju aditivne dvojezinosti, koja neposredno doprinosi razvoju i potovanju jezike i kulturne ravnopravnosti, tolerancije i uvaavanju razliitosti.

Nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika za srednju kolu predstavlja produetak programa osnovne kole i obezbeuje kontinuitet nastave ovog predmeta. Stoga je neophodno da se nastavnik upozna sa sadrajem programa predmeta srpski kao nematernji jezik za osnovnu kolu.

Koncepcija programa srpskog kao nematernjeg jezika zasniva se na sintezi relevantnih naunih saznanja iz lingvistike, psiholingvistike, sociolingvistike, teorije komunikacije i drugih naunih disciplina koje su u vezi sa uenjem jezika. Za uspenu primenu ovog programa neophodno je da nastavnik bude upoznat sa savremenim pristupima i dostignuima i metodike nastave stranog jezika i metodike nastave maternjeg jezika.

S obzirom na to da je osnovni cilj nastave ovoga predmeta produktivno ovladavanje srpskim jezikom i osposobljavanje uenika za komunikaciju u svakodnevnim situacijama, organizacija ove nastave treba da se, prvenstveno, bazira na principima komunikativnog pristupa u usvajanju i uenju jezika. S tim u skladu, prioritet ima praktina upotreba jezika i ovladavanje funkcionalnim znanjima. Osim opteg registra elemenata srpskog jezika (leksikog, gramatikog i komunikativnog), potrebno je u nastavu ukljuiti i specifinosti jezika struke (strunu terminologiju, elemente funkcionalnog stila struke i specifine komunikativne jedinice) da bi se uenici osposobili za komunikaciju o temama u okvirima odabranog strunog profila.

Program za srpski kao nematernji jezik rasporeen je u etiri osnovne oblasti: tematika, rad na tekstu, govorno i pismeno izraavanje i jezik. One se meusobno dopunjuju i proimaju. Predviene tematske oblasti, date u odeljku tematika, realizuju se i prilikom obrade tekstova iz lektire, na asovima govornog i pismenog izraavanja, a mogu biti ukljuene i na asovima jezika. Optimalno je da se ukupan fond asova ravnomerno rasporedi na asove rada na tekstu (18 - 22), govornog i pismenog izraavanja (18 - 22), jezika (18 - 22), ponavljanja, sistematizacije i provere znanja (5 - 10 asova).

U nastavi je potrebno adekvatnu panju posvetiti razvijanju sva etiri osnovna vida jezike delatnosti: razumevanju govora, govorenju, itanju i pisanju. Usmene delatnosti (razumevanje govora i govorenje), kao primarne i prisutne u svakom aktu jezike delatnosti, treba da prethode pismenim delatnostima (itanju i pisanju) i treba im posvetiti vie vremena. Meu kompleksnim jezikim delatnostima najvei akcenat stavlja se na osposobljavanje za dijalog, odnosno interakciju u kojoj se smenjuju iniciranje i reakcija u okviru komunikativnog ina.

Nastavu jezika (gramatike) treba organizovati kao sredstvo uenja upotrebe jezika, bez nefunkcionalnog uenja gramatikih pravila i paradigmi. Gramatike elemente treba prezentovati i uvebavati u kontekstu, u realnim govornim situacijama. Da bi se postigla oekivana jezika kompetencija, neophodno je organizovati razliite tipove jezikih vebi usmerenih na stvaranje navika pravilne upotrebe gramatikih kategorija. Kategorijama koje uenici nemaju u svom maternjem jeziku, ili koje predstavljaju razliku u odnosu na situaciju u njihovom jeziku, treba posvetiti vie vebi i vie vremena. Uenike treba podsticati i na uoavanje slinosti i razlika srpskog i maternjeg jezika, ali i irih, kulturolokih karakteristika, koje se odraavaju i u jeziku.

tivo u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika ima viestruku funkciju. Ono daje osnovu za razgovor o raznovrsnim temama kroz koji se uvebava novo jeziko gradivo i nova leksika, ime se kultura izraavanja uenika podie na vii nivo. Tekstovi su osnov i za upoznavanje kulture naroda koji govore ovim jezikom. Nastavnik ima mogunost da pravi izbor u skladu sa potrebama, mogunostima i interesovanjima uenika. Odabrani tekstovi treba da obuhvate celokupnu tematiku predvienu programom. Pored autentinih knjievnih tekstova, u nastavi treba da budu zastupljeni i tekstovi drugih funkcionalnih stilova (razgovorni, naunopopularni, novinarski, administrativni...) da bi uenici stekli sposobnost razlikovanja i adekvatne primene odgovarajuih formi izraavanja. U skladu sa strunim profilom, nastavnik treba da obezbedi i adekvatne tekstove s tematikom iz struke. Za potrebe obrade sadraja iz gramatike treba predvideti i tekstove ija je osnovna svrha ilustrovanje pojedinanih delova jezikog sistema. Ti tekstovi mogu biti konstruisani ili autentini i moraju biti zasieni jezikom pojavom koja se uvebava ili izuava.

U svakom segmentu nastave treba teiti tome da uenici budu aktivni i motivisani za rad. Ovome doprinosi pravilan odabir metoda i metodskih postupaka, usklaenih s nastavnim sadrajem, temom, uzrastom, interesovanjima i predznanjem uenika. Uenike treba stavljati u situaciju da pitaju, zakljuuju, otkrivaju, analiziraju, sistematizuju, odnosno treba ih podsticati na samostalnost u sticanju znanja i vetina. Uloga nastavnika u nastavnom procesu i dalje je veoma bitna, ali je ona u veoj meri usmerena na pripremu, organizaciju nastavnog procesa i koordiniranje rada uenika. Pripremajui se za as nastavnik osmiljava pristup gradivu, odabira i konstruie vebe u skladu sa ciljem i zadacima asa, opredeljuje se za primenu odgovarajuih nastavnih sredstava, priprema didaktiki materijal. Raspoloivo vreme rasporeuje ekonomino i racionalno, vodei rauna o tome da teorijsku stranu obrade gradiva svede na meru koja obezbeuje njegovu praktinu primenu. Vei deo vremena treba odvojiti za uvebavanje predvienih sadraja putem raznovrsnih gramatikih, leksikih i komunikativnih vebi, a potrebno je, periodino, organizovati i posebne asove obnavljanja i sistematizacije gradiva.

Nivo znanja uenika iz osnovne kole, u pogledu ovladanosti srpskim jezikom, veoma je razliit. Zato nastava srpskog kao nematernjeg jezika ne moe biti jednoobrazna i u njoj se moraju uvaavati razliite mogunosti i potrebe uenika razliitih sredina i razliitih maternjih jezika. Ona mora obezbediti individualno napredovanje uenika u savladavanju jezikih i komunikativnih vetina, to podrazumeva dostizanje razliitih nivoa ishoda zavisno od konkretnih mogunosti. Ovo se postie diferencijacijom i inidividualizacijom nastave putem razliitih oblika rada, kao to su individualni, grupni, i rad u parovima. Ovakav pristup podrazumeva da se razliitim uenicima mogu zadavati razliita zaduenja i zadaci.

Domai zadaci u nastavi ovog predmeta imaju znaajnu ulogu jer omoguavaju uenicima vie kontakta sa srpskim jezikom, to je naroito vano u homogenim sredinama gde srpski jezik nije prisutan u svakodnevnom ivotu. Cilj domaih zadataka najee je uvebavanje i utvrivanje gradiva obraenog na asu, pogodni su za pismeno vebanje usmeno obraenog sadraja, ali povremeno treba zadati i zadatak koji e biti priprema za obradu novog gradiva. Mogue je, i preporuljivo, da se individualizacija i diferencijacija ostvaruje i zadavanjem razliitih domaih zadataka razliitim uenicima.

Nastavu nematernjeg jezika treba povezati sa nastavom jezika uenika, ali i sa svim drugim predmetima. Poseban znaaj ima povezivanje sa strunim predmetima. Uspostavljanje korelacije meu predmetima i korienje iskustava i znanja koja su uenici stekli na maternjem jeziku doprinose ekonominosti i efikasnosti ove nastave. Uenike treba sistematski navikavati i na samostalno dolaenje do informacija, korienje gramatikih prirunika, renika i drugih izvora.

Redovno praenje i vrednovanje napredovanja uenika omoguava uvid u stepen usvojenosti gradiva i skree panju na eventualne probleme i praznine u znanju. Na osnovu tih saznanja nastavnik usmerava dalji rad i planira nastavu. Oblici proveravanja i ocenjivanja uenikih postignua zavise od prirode gradiva na koje je usmereno. S obzirom na komunikativnu usmerenost nastave ovog predmeta, proveravanje i ocenjivanje znanja, umenja i navika ne sme da se svede na testove i pismene zadatke. Akcenat mora biti stavljen na govornu delatnost pri emu se ne smeju zanemariti ni receptivne delatnosti (razumevanje govora i razumevanje proitanog teksta). Uenike treba osposobljavati i za objektivno vrednovanje sopstvenog rada i rada drugih uenika. Ocena treba da bude odraz steenih znanja, sposobnosti i formiranih navika, ali i aktivnosti i zalaganja uenika. Objektivno i realno ocenjivanje ima znaajnu vaspitnu i podsticajnu ulogu i doprinosi ostvarivanju kako ciljeva nastave ovog predmeta, tako i optih ciljeva obrazovanja i vaspitanja.

STRANI JEZIK

Prvi razred

Naziv predmeta:

STRANI JEZIK

Godinji fond asova:

74

Razred:

prvi

Ciljevi predmeta:

Razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti i sticanje pozitivnog odnosa prema drugim kulturama uz uvaavanje razliitosti i usvajanje znanja i umenja potrebnih u komunikaciji na stranom jeziku u usmenom i pisanom obliku, kako u svakodnevnom ivotu tako i u poslovnom okruenju.

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA Uenik e biti u stanju da:

PREPORUENE TEMEOPTE I STRUNE IGRAMATIKI SADRAJI(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE


SLUANJE

Osposobljavanje uenika za razumevanje usmenog govora

razume reenice, pitanja i uputstva iz svakodnevnog govora (kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno) razume opti sadraj kraih, prilagoenih tekstova (raunajui i strune) posle nekoliko sluanja ili uz pomo vizuelnih efekata (na uputstvima, formularima, oznakama, etiketama) razume brojeve (cene, raune, tano vreme)

Svakodnevni ivot (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme) Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristina jela i pia u zemljama sveta) Poznati gradovi i njihove znamenitosti Sportovi i poznata sportska takmienja ivot i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke i kulture) Mediji (tampa, televizija) Interesantne ivotne prie i dogaaji Svet kompjutera (rasprostranjenost i primena)

1. Predstavljanje sebe i drugih2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifino po regionima)3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi5. Izraavanje molbi i zahvalnosti6. Izraavanje izvinjenja7. Izraavanje potvrde i negiranje8. Izraavanje dopadanja i nedopadanja9. Izraavanje fizikih senzacija i potreba10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa 11. Davanje i traenje informacija i obavetenja12. Opisivanje i uporeivanje lica i predmeta13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu14. Izraavanje pripadanja i posedovanja15. Skretanje panje16. Traenje miljenja i izraavanje slaganja i neslaganja17. Traenje i davanje dozvole18. Iskazivanje estitki19. Iskazivanje preporuke20. Izraavanje hitnosti i obaveznosti21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti


Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u uionici u dobro osmiljenim kontekstima od interesa za uenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagoavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima uenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na znaenju jezike poruke, a ne toliko na gramatinoj preciznosti iskaza;

pretpostavlja da se znanja uenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tanosti. Jedan od kljunih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u uionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom reavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili vie kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno odreeni kontekst, procedura i cilj, ime se unapreuje kvantitet jezikog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje uenje jezika. Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, izmeu ostalog, ukljuuje i sledee komponente: usvajanje jezikog sadraja kroz ciljano i osmiljeno uestvovanje u drutvenom inu poimanje nastavnog programa kao dinamine, zajedniki pripremljene i aurirane liste zadataka i aktivnosti nastavnik je tu da omogui pristup i prihvatanje novih ideja uenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uesnici u drutvenom inu udbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporuuje se i primena drugih izvora informacija i didaktikih materijala, pogotovu kad je re o strunim temama uionica postaje prostor koji je mogue restrukturirati iz dana u dan

Vaan cilj u uenju stranog jezika u srednjim strunim kolama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uveava od 20 do 50% tokom etvorogodinjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke. Neophodno je da struna tematika koja se obrauje na stranom jeziku prati ishode pojedinih strunih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo vie ogleda u razvijanju receptivnih vetina nego produktivnih jer je svrha uenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se uenici osposobe da prate odreenu strunu literaturu u cilju informisanja, praenja inovacija i dostignua u oblasti struke, usavravanja i napredovanja.

Stoga je spektar tekstova koji se preporuuju veliki: ematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, krai struni tekstovi iji je sadraj relevantan za tematske sadraje strunih predmeta, izvetaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktiku podrku. Dobro osmiljeni nalozi upuuju na to da odreene tekstove, u zavisnosti od teine i vanosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne vetine treba ograniiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije, popunjavanje formulara, rauna i dr. administrativnih papira (porudbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i voenje usmene komunikacije koja omoguava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

Predvien je po jedan pismeni zadatak u svakom polugoditu.

ITANJE

Osposobljavanje uenika za razumevanje proitanih tekstova

u nepoznatom tekstu prepoznaje poznate rei, izraze i reenice (npr. u oglasima, na plakatima) razume opti sadraj i smisao kraih tekstova (saoptenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mainama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i primenu)

STRUNE TEME

Osnovna terminologija iz domena platnog prometa, voenja knjigovodstva i sastavljanja finansijskih i poreskih izvetaja Primena informacionih tehnologija u domenu struke Osiguranje i kontrola kvaliteta u obavljanju finansijsko-administrativnih poslova Praenje novina u oblasti meunarodnih finansijsko-administrativnih poslova i primene meunarodnih standarda i zakonske regulative Osnove poslovne komunikacije i korespodencije (poslovna prepiska i komunikacija u pisanoj i usmenoj formi)

ENGLESKI JEZIK

I. REENICAObnoviti reenine model obuhvaene programom za osnovnu kolu.- Red rei u reenici. Mesto priloga i prilokih odredbi.- Tag questions- Indirektni govora) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne reenice u jednom od sadanjih vremena)b) molbe, zahtevi, naredbev) pitanja sa promenom reda rei - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne reenice u jednom od sadanjih vremena)Yes/No pitanja- "WH" pitanja- Direktna i indirektna pitanja

II. IMENIKA GRUPA

1. lan

- Obnoviti upotrebu odreenog i neodreenog lana- Nulti lan uz gradivne i apstraktne imenice

1. Imenice

- Mnoina imenica - obnoviti- Izraavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv- Brojive i nebrojive imenice

2. Zameniki oblici

a) Zamenice

- Line zamenice u funkciji subjekta i objekta- Pokazne zamenice- Odnosne zameniceb) determinatori- Pokazni determinaotri- Neodreeni determinatori- Prisvojni determinatori4. Pridevi- Obnoviti komparaciju prideva- too/notenough/not as(as)/than5. Brojevi- Obnoviti proste i redne brojeve6. Kvanitifikatori

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli- Obnoviti glagolske oblike predviene programom za osnovnu kolu- Modalni glagoli: may can, must- Pasivne konstrukcije - sadanje vreme/prolo - the Simple present/past (prolo vreme receptivno)- going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za budua predvianja)- used to

2. Prilozi, izvoenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoe sa may, might i will3. Predlozi, najei predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.4. Kondicional prvi

ITALIJANSKI JEZIK

Morfosintaksiki i fonetski sadraji

lanOdreeni i neodreeni lan. Osnovna upotreba.lan spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con.Odreeni lan uz osnovne i redne brojeve.

ImenicaRod imenica. Pravilna mnoina imenica.Mnoina imenica na: -co, -go, -ca, -ga.Najei primeri nepravilne mnoine: imenice koje se zavravaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se zavravajuna naglaeni vokal (la citt, le citt), skraene imenice (la foto, le foto), jednoslone imenice (il re, i re), imenice koje se zavravaju na i (la tesi, le tesi).

ZameniceLine zamenice u slubi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).Naglaene line zamenice u slubi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).Pokazne zamenice (questo, quello).Upitne zamenice (chi? i che?/ che cosa?)Neodreene zamenice (ognuno i qualcuno).

PrideviOpisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodreeni pridev tutto.Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba lana uz prisvojne prideve.Morfoloke odlike prideva questo, quello, bello i buono.Neodreeni pridevi ogni i qualche.Naziv boja, morfoloke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi. Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri oznaavanju datuma.

GlagolSadanje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadanje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.Sadanje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.Upotreba glagola piacere.Particip proli i prolo svreno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.Budue vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.Predbudue vreme (Futuro anteriore).

PriloziVrste priloga: za nain, mesto i vremePriloke rece ci i vu.

PredloziProsti predlozi du, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti,dietro.

SintaksaProsta reenica: potvrdna, upitna, odrina. Tu sei utaluano. No, uo non sono utaluano. (Tu) seu utaluano?Sloena reenica:Adesso non lavoro pu, ma ho pu tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu.Red rei u reenici. Mesto priloga i prilokih odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre unformazuonu utulu.

LeksikografijaStruktura i korienje dvojezinih renika.Ueniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korienje renika (dvojezinog i, kasnije, jednojezinog), dati osnovne podatke o renikoj literaturi odgovarajueg kvaliteta. Podsticati ga na kontakt zapisanom literaturom, elektronskim sadrajima i sl.

NEMAKI JEZIK

ImeniceUsvajanje roda, broja i padea imenica uz pomo determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i mnoine sa odgovarajuim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

DeterminativiUsvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padea imenica (odreeni neodreeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodreeni)ZameniceLine zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i mnoine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodreene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

PrideviPridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (vie receptivno nego produktivno). Poreenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so.....wie

PISANJE

Osposobljavanje uenika za pisanje kraih tekstova razliitog sadraja

sastavlja kratak tekst (mejl, pismo) o odgovarajuoj temi pie kratke poruke relevantne za posao (mesto i termini sastanka) pie krai tekst o sebi i svom okruenju popunjava formular gde se trae opirniji lini i poslovni podaci

INTERAKCIJA

Osposobljavanje uenika za uee u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraih pisanih poruka

na jednostavan nain se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz ivota i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o koliinama, vreme, datum) napie kratko lino pismo, poruku, razglednicu,

MEDIJACIJA

Osposobljavanje uenika da prevodi, saima i prepriava sadraj kraih usmenih i pisanih tekstova

na jednostavan nain same i prepria sadraj kraih tekstova

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje uenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritiko miljenje u vezi sa njima

prepoznaje i pravilno koristiosnovne fonoloke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksike kategorije(imeniki i glagolski nastavci, osnovni red rei) koristi sadraje medijske produkcije namenjene uenju stranih jezika (tampani mediji, audio/video zapisi, kompakt disk, internet itd.)

BrojeviOsnovni i redni brojevi

PredloziPredlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

GlagoliPrezent i futur jakih, slabih, pomonih, refleksivnih, sloenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

ReeniceNezavisno sloene reenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)Zavisno sloene - uzrone (weil), vremenske (wenn, als, whrend, bis), koncesivne (obwohl), relativne.

RUSKI JEZIK

ReenicaOdnos reenica u sloenoj reenici: nezavisno sloene i zavisno sloene reenice. Upravni i neupravni govor.

ImeniceVarijante padenih nastavaka: lokativ jednine na -; / , / , / ; nominativmnoine na -a, -, -, -e: , , , .Imenice kojima se oznaavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -, -e, -.Imenice pluralia tantum (receptivno).Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imenikih promena.

ZameniceObnavljanje i sistematizacija zamenica obraenih u osnovnoj koli: line, upitne (kto, to, kako, kakoe, kakie).Odrine zamenice: , , , , : -, -, , obraivati kao leksiku.

PrideviPromena pridevaPoreenje prideva tipa: , ; : , , .Rekcija prideva: uoavanje razlika izmeu ruskog i maternjeg jezika (, ; : , , . i sl).

BrojeviPrincipi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najeim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: - , - , - , idr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i slubenom stilu.

GlagoliNajee alternacije osnove u prezentu i prostom i buduem vremenu. Tvorbs vida pomou prefiksa, sufiksa i osnove.

Glagoli kretanja: kretanje u odreenom pravcu, neodreeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada ne obraenih glagola kretanja ( - , - , - , - , - , -, - , - ).

Rekcija glagola: uoavanje razlika izmeu ruskog i maternjeg jezika ( , - , isl).

PriloziPrilozi i priloke odredbe za mesto, vreme, nain i koliinu. Poreenje priloga.

PredloziNajfrekventniji predlozi ija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik ( s genitivom, - s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, iz-pod s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, k s dativom u vremenskoj odredbi, po s dativom u atributskoj, prostornoj i uzronoj odredbi isl).

VezniciNajfrekventniji prosti veznici u nezavisno sloenim i zavisno sloenim reenicama (, , , , , , , , , isl).

Reenini modeliSubjekatsko - predikatski odnosiReenice sa imenskim predikatom1) kopule: , , , . .2) otsutstvo kopule . . .

Objekatski odnosi1) direktnim objektom . .2) indirektnim objektom . .3) Zavisnom reenicom , .

Vremenski odnosiReenice s odredbom1) izraene prilogom .2) izraene zavisnim padeom ( ). .

Nainski odnosiReenice sa odredbom izraenom prilogom -. , . .

Uzroni odnosiReenice sa odredbom izraenomzavisnim padeom. .Atributivni odnosiReenice s atributom1) u superlativu.. .2) u zavisnom padeu .

FRANCUSKI JEZIK

Pasivne konstrukcijeest + particip perfektaFinalne reenice sa upotrebom pour + inf.

Pitanja:Qui est-ce qui/queQu'est-ce qui/queQue;Indirektna pitanjaNegacijapas du tout, non plus, personneKazivanje pretpostavkesi + imperfekt/kondicionalKazivanje vremenaavant de, quandKazivanje elje, volje, namerea) subjunktivom b) infinitivomOdredbe za vreme- dani u nedelji, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;

Poreenje pridevaOdredbe za nainIzrazi za meru i koliinuune douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... i sl.Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:prsent - prsent (istovremena radnja); prsent - pass compos (pre); prsent - futur (posle)Imenika grupaSlaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.les dterminants interrogatifs - exclamatifs -relatifs; les dterminants indfinis Nastavci imenica i pridevateur/trice; al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/xGlagolska grupaSubjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim reeninim modelima.Slaganje participa perfekta sa subjektom

PANSKI JEZIK

Imenika grupaSlaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodreeni determinativi (alguno, ninguno, todo, cualquiera) u razliitim znaenjima.

Treme algn libro de Garca Mrquez.Todas las maanas, todo el mundoUn muchacho cualquieraMorfeme tipine za muki i enski rod imenica i prideva muchacho/muchachaactor/actriztrabajador/trabajadorageneroso/generosakao i imenice i pridevi koji nemaju morfoloku oznaku roda,violinista, cantante, interesante, verde

Glagolska grupaOblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj koli primenjivati i pre

Documents

PRAVILNIK - esn.edu.rsesn.edu.rs/.../11/PRAVILNIK-o-nastavnom-planu-i-progra… · Web viewO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU SREDNJEG STRUČNOG OBRAZOVANJA U PODRUČJU RADA EKONOMIJA,