FRENK MILER FRENK MILER

PRIČA IZ

gRAda Greha

Porodične vrednostiPorodične vrednosti

„naBAVićEmO TI dobRa KOLA za ovAj POSao”, kAZalA Mi Je. gEjL Je zaIstA TaKO rEklA. „BaŠ KAkVa voLiš. tI, ONo beŠE, VOliš nemAčKa koLA, ZaR NE?”

tRebalo jE dA preTPOstavim šTA JE poD tIMe mislila.

6

JEBeM JEBeM Ti!Ti!

ALI nEmaM PrAva dA zaNoVe-TAm. Ovaj MAli ZaDAtak KoJI sAm pRihVaTIO nAjMaNJE je Što mOgu dA učinim.

IMA DugOVa kojE čOveK nikAd NE može Da OtPLATI – nE U potPuNOsTi. GeJl SaM UpRAVo taKO dužan.

pOReD toGA, ImaM i SvOJE rAZloge zbOG kojIH sam PRihVATIO ovU šLJaKu. dOđAVola, DA ME niSU samI pOZvALi, doBrO-VoljNO bIH Se Javio.

samO bih VoLEO KAd BI ova DRAGa MAtOra buBA mogla dA PReĐE U Treću bRzinU a DA MI Od DrmaNjA nE iSpadNu sVe PLoMBE...

UuUf!...i kad bI moglA Da pređE dvADe-sEt MeTaRA a dA KarBuRAtOr nE PRDNe kao slon.

7

ovde sE SVe ODIgralo.

koliKO sinoć.

8

PosaO JE odRA-đen aLjKAvO, alI temeljno.

ništa Im Nije proMAklO.

9

Ne, baš nIŠtA.

niŠTa, u VrAžJU mater.

ništa Im NijE proMAklO, KRv Im njihovu.

10

led KrckA I pUCa.

ČuJEM ZvUK V-8 moTORa kAKo MI se priblIŽavA, PREDuĆi kaO Lav.

zAKorači NA sveTLO, kao ŠtO BI SVAKi PokORnI GrađANin uradio.

pokUšAj Da dIŠEš nORmalno.

prsti mI Se skla-PAju oKO hLadnE TvRDe StVAri U džEpu. U sebI SE Molim BOgu Da NećU MoRATI da JE uPOtrebim.

11

Pa, vREMe lEti.

MIhO morA Da jE Već nA položaju.

poLaZi- mO nA da- lekE PuTe, pLEMeNIti

moJ ate!

UuUf!

jEBeM TI!

UKOčio SAM IsprEd lOkaLNog biRcuzA taKO DA SU ĆelavE Gume zaškripale.

ako se uOpštE mogU nAći Ne-KakvI TrAGOVi, PRonaĆI ću ih.

12

Jao, ne. JaO,

MAjKu mU.

Ne oPEt.

izvINiTe, stRančE. NAmera-VALa SAM samO DA naSTAvIM sVoJim PUtEM NaKOn šTo SAm vas ugledALa tAMO koD RE-STOraNA... naposletKU, NIjE ZABRanJeNO dA ČoVEk bLenE u meSTO UBistva... AlI NE MoGu Da POdneSEm NerAzREŠenU MisTErIju.

U Čemu jE PRobleM, pOZornIcE?

nEŠto u VezI s vaMA

jEdNOSTaVno NiJe KAkO trEba.

ONa KrntiJA kojU vOZITe – to NiJE KakO

TReBA.

tAKo kRUpan I ZGODAN bajA ŠTo Se šEPuri U KaputU Od osAmSTO Do-LaRA, a vOzI onA- kVu kantu!

PRijATelJ mI jE pozaJMiO tAj aUTomOBIL.

MoJ kAdilaK je kOD mAJsto-ra. bAš TREBa dA Se NađEM s PrIjAteLJEm u Onoj TaMO

KAfaNi DA mU daM klJučeVE.

bIĆE gAdno aKO Mi zAtražI DoZvOlu.

ako pOčne dA mE PretREsa, NASTaće ČuDo i pOkor.

13

PokOr u vidU MAJSToRa-ubIcE OD metAr i žilet.

SMRtoNO-snE malemiho.

ako POlICAjKa NAČinI saMo JEDAN pOGreŠan PotEZ... AkO doĐe DO ma KAkVog NaGOvEšTAja dA SaM, mAKaR i nA treN, U naJMANjoJ OpasnoSTI... miHO ĆE se SRučIti NA njU kao DžELATOVa seKIrA.

...I kaKAV vas To PRiJatElj čekA? NEKa

dama?

SaMO jeDAN sTa-rI dRUgAr. niKo pO-SEban.

O’LADi, mIho. Pusti da JA Ovo rešim.

sećaš li SE ŠtA se SvE IzdešaVALo kaD si pOSlEd-njI PuT UbiLA polIcajca?

pOREd toGA, akO IsPrAVNo TUmačiM pOZoRnIČiNe SIgnAlE, NOćas je nE zANima hapšenje.

KAkO bIH ja to sLUžilA

narODu KAd BIh VaS Tek tAKo

OsTaviLA oVDE? HaJde DA vaS povezem.

IMam NeŠto SLOBodnOg VRE-

MeNA. upravo mi sE zAVRšavA SMena –

A NOĆ JE Tek PoČEla.

BaŠ sTe VELIKodUšNi, GOSPođO. AlI ne bih Da vAm

sE name-ćem.

oH, NijETO nIKakvo

NAmetanJE, frA-jeRU. KOd kućE Me NE ČeKa nišTA SEm DVe MačkE I rAzdRNDanog

telEviZOrA.

izGLEdAŠ MI raZDRAŽenO.

žiVČan sAm Ja čovEk. IZViNIte.

To je zBOg ZNačkE, zAr ne? NIšta sE Ti ne bRINi.

SKIDA se.

A I unifOrma. e, to bih

vOlEo da vidim.

15

ALI naJpre moRATE

NeštO Da Mi obećate.

MoRATE mi ObeĆatI dA ćETe Mi stavITi tE

lisice.

OPa! nAGaZio

sI Od NulE Do STOtke,

čoveče!

mADa, niŠtA Ne ISKLju-čujem.

MoRaTE DA mi stavITe LiSIcE!

A Onda MorAte Da mE šljepkate i da Me

zOVEte „BELINDA”! Tako dAglas radi! Uf, MAJKoViću,

alA UmeM Da Ih OdAbErem!

IzviNITE Što SaM VAm

OduZeLa vREme.

jesam li rEkAo neštO pogrešno?

16

ponEKad OČAJavAm NaD SAMom sOBoM.

gRC!

Gle, gLE. ViDI ti kO je

ovde.

dobrO večE, gospodo.

17

GosPOdINe KLampE... jeDvA Mi

PolazI ZA rUkOm da SuspREgneM USKomE-

ŠANe POriVE što se IzRODiŠE uSLed ovE kraJnje NEOČeKI-

VAnE poseTE!

ONAj KRaJnjE tAJaNSTVen NEzGo-

dAn igrač NAneO Nam jE nAJoZBILjNiJU šteTu, I pROFEsionalNe I Ana-

tOMSkE PriRoDe...

A opeT, POmEnutI Nezgodni IGraČ sADa

bi – I NE ZnAjUći – MOgao dA Nam pRuŽI PrilIkU DA STeKnEMO zaHvALNost

lOkaLnih AdmINiSTRatorA VanZAKONskIH piTanJA, Što

BI NaM DOnelo KRAjNJE POTrebnu LakU lovu.

RAZmIšLja-Mo KAO Jedan,

GoSPODiNE Šlabe.

kReNimO S nAj-UsrEdSReđENIJoM namerOM, gospO-

DiNE Klampe.

i s NAjVe-ĆOm dISKrEciJoM,

GOsPoDIne ŠlaBE.

prOŠli sU MeSE-CI oTKAd sam PO-SLeDNji put vIdEo OVU DvoJicu BUdAla – jOš oTkAD saM Ih OboJiCu UStRe-LIO u nogE.

pOSlužiLa ME Je srEćA ŠTo SU me tE DVe PROTuvE prIMetilE. saVRše-no mI SE UkLAPa u plan.

sad MI SAmo treBa JOš jEDnA pRoTUVa. čOveK koJi IMA iNfOrmacIjE iz PRVe ruKE I koJi se dA UbEDIti da RAZveŽE jezIK.

ON... ILi ona.

PržENa piCA. DuPlI feFERoni.

Inćuni.

OlabAvI MaLo, OTo.

sAmO NoĆaS. RAspadAM Se na kOmAde.

Nema ŠAnsE. vLaSNik Je VIDEO

tvoju recKU. POBEnAVio

je.

ako niKO Ne plAća... nE dobIjAš

ništa.

A OpET...

18

niJE BILO tako dAVNO KaD je ovdE sTAJaOkiloMetARSKI rED fRa-jerA kOJi sU žELelI da mE ČASTe pićem.

tI Bi dAo DESnIcu RUKu, OTo, za tU Pri-LIku. Nije bIlO TAKo davno.

biLO JE to pRe

mIliON TUra, Pegi.

neŠTo Mi GOVorI dA ćU SE Ose-Ćati kAo ĐuBRE Pre NEgO šTo Ovoj nOćI Dođe kraj.

Ma, nek sE SVe NOsi u tRI lEpe. vEć Se osEĆAm KaO đubre.

NaSpI Joj. JA

PLaćam. čArObnE reči. šTA lI,

kog đaVOLA, ovaj liK smera?

negO... hvalA,

GoSpODiNE! sPaSLI ste mi život!

sAlut.

o, da. DOđi mAMIci. doĐI maMiCI.

MrTAV

vOjnik.

gOSpodINe...

i DaLJE

boli...

ŠankE-

RU, SAmo tI

siPaJ. jA ću

viski.

MOj

heroj.

istRESA jOš JedNo PIĆE

i laGAnO presTajE DA

Se tREse. gLaS Joj vIŠE

Ne zVuČi KAO smrvlJEna

BocA kOLe I PoSTajE

bARšUNast i KreMAST Od

laŽnoG sAmOpouZDaNJA.

na PutU jE dA

pRIĐe NaDOMAk

SrEći naJbLIže

ŠTo ume.

saMO BI miLoSTIvi AnđEO

sVoJevOljNo ušaO U oVAJ bircuz.

znači, sAm bog te jE pOSlao,

ZAr Ne?

niSaM JA NI-kaKAV anđEO. sAmo čOvek u

PoTrazi ZA MalO uzbuđenja.

srce, oNDA JE TReBalO dA Sinoć buDEŠ OVde. CELa

BIrtijA Je bIla DUpkE PuNA. čoveK nijE

MOgao NI dA se OkRE-ne a DA SE Ne oČEše dUpETOm o neKOG

NoVinarA... a NE DA su davALI

tURe!

CEdiLI su Sve žiVE U veZI

s bRuNOm i onIM štO mU SE

desilo.

AlI niJEdaN nIje MOGAo Da SvAri

pRaVu PrIČU.

sad Bi bIo PrAVi TRENu-taK DA začepIŠ TU GLuPU

guBicU, Pegi.

OdJEDNom je buKnUla kAO vulkan.

nEMoj tI meNi DA gOVoRIš da

UMuknEm! KOLiko zNAM, ŽIvimO U SloBODnoJ

ZeMLjI!

dabome, jEste, A MOžDa JE ovAj Tip Pandur. JeSI li pOmIsLilA

Na to?

BIće OVo PrOSTo kô pasuLJ, SvE dOK je NAliVaM pićem.

DAboMe, Baš sAm ĐUbRE.

a trebalo bi da šankeri dobročitaju ljude.

JOk, otO. Moj anđeO NiJE PAndur. poGleDaj mU sAMO

oČI. VidEO Je Taj SmRtI KoLikO volIš,

ALi NIJE pandur.

mOJ De- čKo NIjE pandur. SIPAj Joj JOŠ jedno piĆE, Oto.

...

To NIJE bila MOLba.

hmpH!

to Ti je hvAla štO

HoćEŠ DA POMogneš nekome.

Baš Je LE-

pO kAd ImaŠ

deč... šta je bilo? ŠTA sE

desilo?

jA SaM đubre.

ja sAm gnJida.

23

lePO. LEpo. TO Je

Bilo baš lepo.

NegO, Šta TI trEbA oD menE,

dušo?ZAR NIje

OČiGLEdno?ma JoK. BAŠ Si

sLaDAk, alI šuGAVO gLUMiŠ. PalIš CiGA-rETe KojE Ne puŠIš, naRUčuJEŠ viSkI, A i

Ne srKnEš ga.

anĐeLi sU bAŠ lOšI lažovi.

nISAM ja ANđEo. SRce, sTAni.

Samo stANI. nikOga NEćeš

zavarati.

AKo frajER kAO Ti tražI DRuŠTVo ZA

NOć, ne mora dA SE zaDOvolJi IZANĐaLOM

loKALnOm CURoM. zatO sAmo Napred. nEMA ljuTNJe. šta

hOĆEŠ?

HoĆu dA ČUjEM šta Je BILO s

Brunom.

nEma pRobleMA, čOvEČe. IsPričaću TI SVE što imA Da se KAŽE U vezI S NjiM.

makAR Ono ŠTO Ja znam.

otO! crkoh Od

žeđi!

24