Poslednji Sud je zavr{en

POSLEDNJI SUD

Naslov originalaTHE LAST JUDGEMENT

Emanuel Swedenborg

THE SWEDENBORG SOCIETYLondon1961

Poslednji Sud i

Razoreni Vavilon

Nastavak oPoslednjem Sudu

i oDuhovnom Svetu

od

EMANUELA S V EDENBORGA

S engleskog preveoRisto Rundo

Beograd2009.

BIOGRAFSKA BELE[KA O AUTORUI UVODNE REÎ PREVODIOCA

Emanuel Svedenborg ro|en je u [tokholmu 29. jan-uara 1688. Pobo`ni dom (otac je bio luteranski sve{teniki prevodilac Sv. Pisma, a docnije i vladika od Skare) pro-budio je u de~aku zanimanje za veru. Univerzitetsko obrazo-vanje je zavr{io u Upsali, a zatim je proveo pet godina nastudijskim putovanjima, kada je obi{ao Englesku, Francu-sku, Holandiju i Nema~ku. Prvo se zanimao za matematikui astronomiju, i tada se upoznao s Flemstidom i Halejem.Njegovo interesovanje za prakti~nu stranu nauke odveloga je dalje, u metalurgiju, geologiju, hemiju, te je postaoasesor u Odboru za rudarstvo, tada najva`nijoj industrijiu [vedskoj. I kao rudar i kao ~lan zakonodavnog Doma,neumorno je radio za dobro svoje zemlje, i zasluìo po{tova-nje i sugra|ana i kraljevskog doma. Objavio je Principia(Na~ela Prirodnih nauka), i postao ~lan Akademija nauka,kod ku}e i u inostranstvu.

U svojim mislima, video je rano da sva priroda imai duhovnu stranu. Kad se posvetio prou~avanju ljudskogorganizma, objavio je dela u kojima je izneo teorije kojesu dobile priznanje mnogo godina kasnije. Tako je objavioEkomoniju ìvotinjskog Carstva i delo O ljudskom mozgu.

Postupno je uvo|en u duhovni svet, da bi primio obja-vu po kojoj je dobio vo|stvo an|ela (savr{enih ljudi), koji}e mu pokazati tajne Nevidljivog sveta, i otkriti unutarnje zna-~enje Sv. Pisma, koje je slojevito, a koje je poznato u nebi-

5

ma, i kroz koje se odràva misaona i emotivna veza izme|uljudi na zemlji, i duhova i an|ela u nevidljivom svetu. Najavioje Novu epohu u Hri{}anskoj Univerzalnoj Crkvi, koja jepredskazana u Otkrivenju Jovanovom pod imenom NoviJerusalim.

Ovome zadatku se posvetio poslednjih tridesetak go-dina ìvota, objavljuju}i dela na latinskom, o svom tro-{ku i {alju}i ih sve{tenicma, bibliotekama, a da pri tomenije gubio dodir s ovozemaljskom stvarno{}u. Naime, ì-veo je mirno u letnjoj ku}ici u [tokholmu (sada mali mu-zej), da bi odlazio povremeno u Holandiju ili Englesku gdeje objavljivao svoja dela, po{to se ona nisu mogla objavi-ti u [vedskoj. Nije ih potpisivao svojim imenom, nego jestajalo „sluga Gospoda Isusa Hrista“.

Opisao je Poslednji Sud nad Prvom Hri{}anskomCrkvom, koji se po njemu odigrao u nevidljivom svetu1757. Umro je u Londonu 29. marta 1788, po{to je pri-mio u posetu {vedskog luteranskog sve{tenika koji mu jedao svetu pri~est, i kome je obe}ao nastavak razgovorakada se na|u ponovo u duhovnom svetu.

Svedenborgova dela su izvr{ila veliki uticaj u knji-èvnosti, umetnosti i teologiji. Po mi{ljenju na{eg eminent-nog teologa, Justina Popovi}a, Svedenborg je monarhistau odnosu na Sv. Trojstvo, a {to zna~i da je drào da je Go-spodovo Boànsko ôve{tvo (a to je ono koje je pro-slavio odbaciv{i sve {to je primio od majke Marije), akoje je potpuno sjedinjeno s „Ocem“ koji je ApsolutnaSvarala~ka Ljubav, i da kao takav On vlada vidljivim inevidljivim svetom kroz Svoje Boànsko Provi|enje. Onvidi Trojnost u Jedinstvu, gde je Centar nedostiàn ~ove-ku osim kroz Mudrost i Boànsku Istinu, „Otac“, a bes-krajna Mudrost ili Istina je „Sin“, dok je Svestvarala~kaMo} i „Oca“ i „Sina“, „Duh Sveti“. Svedenborg se obarasvom snagom na dogmu po kojoj je Gospod preneo svo-ju Duhovnu vlast na bilo kojeg ~oveka, a ta dogma jezasnovana na doslovnom tuma~enju i iskrivljavanju je-

Emanuel Svedenborg

6

dnog mesta kod Mateja (glava 16, stih 18). To je, ponjemu, posledica ~ovekove gre{ne te`nje da upotrebi sve-te stvari vere da bi vladao ljudima. Taj „Vavilon“ je sru-{en u Poslednjem sudu, i nikad se nije obnovio, baremne u onoj snazi u kojoj je do tada postojao.

Svedenborg je dao apstraktne izraze idejama koje susadràne u Jevan|eljima, osobito u Jovanovom, zbog ~e-ga se Jovan i smatra prvim hri{}anskim „teologom“...

Dostojevski je ~itao dela Svedenborga, i zabeleìo uDnevniku da se slaè sa Svedenborgom da ne postoji So-tona kao li~nost supotstavljena Bogu, ve} da je to generi-~ko ime...

Dela Svedenborga prevo|ena su na vi{e jezika, naj-vi{e na engleski i francuski, a neka i na srpsko-hrvatski.

Mnoge navode u Svedenborgovim delima primamo s~u|enjem, neke s odobravanjem, a poneke s nevericom...Za trideset godina beleìo je sve {to je stigao, ali je osta-lo mnogo toga nedore~eno, pa je napisao da „je mogao dakaè i vi{e, da mu je bilo dozvoljeno“...

[ta je to bilo, ostaje nam da naga|amo.Najva`niji doprinos je u tome {to je pokazao u ~e-

mu je dubina i svetost Sv. Pisma uprkos svim gre{kamau prepisivanju i neta~nosti doslovnog smisla, kao i vezuSv. Pisma s nevidljivim svetom i sa ljudskom du{om.

Predaju}i na{oj ~itala~koj publici ovo delo, o~ekuje-mo i povoljne i nepovoljne reakcije. Ali treba dràti naumu da je u ovome delu Svedenborg opisao situaciju uduhovnom svetu u doba kada se odigravao Poslednji sud,i da se taj sud nije vr{io nad onima koji su ve} bili ili uNebima ili u Paklovima, ve} nad onim du{ama koje suìvele u zami{ljenim nebima, to jest u svetu koji su sameizmislile i stvorile, a ti su „svetovi“ bili prepreka za nor-malnu duhovnu vezu izme|u ljudskog roda s jedne stra-ne, i Nebesa i Gospoda s druge strane... Tako je moralodo}i do „~i{}enja i ru{enja“ ili, kako on pi{e, „vastacije“

Poslednji Sud

7

ili odstranjivanja onoga {to je bilo vanjsko i nebitno odonoga {to je bilo unutarnje i bitno.

Eto, ~itao~e, sam sudi, ali odloì kona~ni svoj suddok jo{ malo vi{e ne upozna{ poneko delo istoga autora.Ponekad je traènje istine zanimljivije od samog nala-ènja. Naime, kada je Pol Valeri, francuski pesnik, pisaoesej o Svedenborgu po nalogu Francuske Akademije, onje naveo re~i Lesinga, osniva~a knjièvne kritike, koji jenapisao, „Ako treba da biram izme|u lova na zeca i sa-moga zeca, ja biram ono prvo“.

Kolumbo je traè}i put za Indiju otkrio Ameriku. Tra-è}i jedno uzvi{eno re{enje, mi ponekad ne nalazimo tore{enje koje smo traìli, ali na|emo ono koje nam je naj-potrebnije.

S tom nadom, ostavljam ~itaoca da sam donese sudo ovom delu E. Svedenborga, pa neka mi se javi prekoe-mail-a, ili na ozna~eni na~in. Svaki razgovor je kori-stan.

Delo O Poslednjem Sudu prvo je objavljeno u Lon-donu 1758, Iste godine iz pera E. Svedenborga iza{lo jepet dela na latinskom, ovim redom: Zemlje u Svemiru,Nebo i Pakao, Poslednji Sud, Novi Jerusalim i njegovonebesko u~enje, i Beli Konj.

Pet godina kasnije, u Amsterdamu objavljeno je de-lo Nastavak o Poslednjem Sudu i o Duhovnom Svetu. Ovomalo delo zasnovano je na rukopisu koji je posmrtnoobjavljen kao Deo VII, odeljak I Duhovnog Dnevnika dabi taj Deo kasnije posebno objavio na engleskom podnaslovom Poslednji Sud (posthumno).

Mo`da ~itaocu nije poznato da je E. Svedenborgtvrdio da je bio prisutan u Duhovnom Svetu od 1744.pa do smrti 1782, i da je bio svedok doga|aja koji su ve-zani za Poslednji Sud predskazan u Otkrovenju po Jovanu.Po njemu, Poslednji Sudovi se odigravaju na kraju svakeDuhovne epohe, ili Univerzalne Crkve. Kada se uklanja-

Emanuel Svedenborg

8

ju smetnje koje su nastale u komunikaciji izme|u Nebai zemlje, tj. ~ove~anstva.

Risto Rundo

Poslednji Sud

9

Sad r ` a j

POSLEDNJI SUD I RAZORENI VAVILON

Dan Poslednjeg Suda ne zna~i Razaranje Sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .n. 1-5

Razmnoàvanje Ljudskog Roda na Zemlji ne}e nikada prestati . . . . . . . . . . . . . . . . . ..n. 6-13

Nebo i Pakao su od Ljudskog Roda . . . . . . .n. 14-22

Svi ljudi, ma koliko da ih je od Po~etka Stvaranja, a koji su umrli su ili u Nebu ili u Paklu . . . . . . . . . . . . . . . .n. 23-27

Poslednji Sud mora da bude tamo gde su svi skupa, dakle u Duhovnom Svetu, a ne na Zemlji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .n. 28-32

Poslednji Sud se izvr{ava kada je Crkva na kraju, a Crkva je na kraju kada u njoj nema vi{e vere jer nema ljubavi prema bli`njemu . . . . . . . . . . . . . . .n. 33-39.

O Veri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .strana 54

O Ljubavi prema Bli`njem . . . . . . . . . .strana 58

O Volji i Razumu . . . . . . . . . . . . . . .strana 61

Sve ono {to je predskazano u Otkrivenju ispunjava se ovih dana . . . . . . . . . . . . . . . .n 40-44

11

Poslednji Sud je zavr{en . . . . . . . . . . . . . . .n. 45-52

Vavilon i njegovo Uklanjanje . . . . . . . . . . ..n. 53-64

Prvo nebo i njegovo Obaranje . . . . . . . . . . ..n. 65-72

Stanje Sveta i Crkve odsada . . . . . . . . . . . .n. 73-74

NASTAVAK O POSLEDNJEM SUDU

Poslednji Sud je zavr{en . . . . . . . . . . . . . . . ..n.1-7

Stanje u Svetu i u Crkve pre Poslednjeg Suda, i posle . . . . . . . . . . . . . . .n. 8-13

Poslednji Sud nad Reformisanim . . . . . . . . .n. 14-31

NASTAVAK O DUHOVNOM SVETU

Duhovni Svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..n. 32-38

Englezi u Duhovnom Svetu . . . . . . . . . . . . .n. 39-47

Holan|ani u Duhovnom Svetu . . . . . . . . . . .n. 48-55

Papisti u Duhovnom Svetu . . . . . . . . . . . . .n. 56-60

Papski Sveci u Duhovnom Svetu . . . . . . . . .n. 61-67

Muhamedanci u Duhovnom Svetu, i Muhamed . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .n. 68-72

Afrikanci i Neznabo{ci u Duhovnom Svetu . . .n. 73-78Jevreji u Duhovnom Svetu . . . . . . . . . . . . .n. 79-82

12

Kvekeri u Duhovnom Svetu . . . . . . . . . . . .n. 83-85

Moravijanci u Duhovnom Svetu . . . . . . . . ..n. 86-90

BELE[KE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .strana 162

Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .strana 168

13

Poslednji Sud i

Razoreni Vavilon

TAKO I O ISPUNJENJU U DANA[NJE VREME SVEGA

ONOGA [TO JE PREDSKAZANO UOTKROVENJU

Prema onome {to sam ~uo i video

EMANUEL S V EDENBORG

Dan Sudnjeg dana ne zna~i Razaranje Sveta

1. Oni koji ne znaju duhovni smisao Re~i shvatajusamo to da }e sve na vidljivom svetu biti razru{eno naposlednjem sudu. Jer se tamo kaè da }e vidljivo neboda nestane skupa sa zemljom, i da }e Bog stvoriti novonebo i novu zemlju. Utvrdili su se u mi{ljenju da }e tadasvi ustati iz grobova, te da }e dobri biti odvojeni od zlih,i tako dalje. No ovako je re~eno u slovu Re~i, jer je ovajsmisao prirodan i poslednje u Boànskom redu, u koje-mu sve i svaki deo sadrì u sebi duhovni smisao. Zbogtoga onaj koji shvata Re~ samo prema slovu Pisma moèda ima razna mi{ljenja, kao i {to se de{ava u Hri{}an-skom svetu gde su se javljale razne jeresi, pri ~emu jesvaka nalazila potvrdu u Re~i.

Ali svima je to opro{teno jer nije bilo poznato dasve i svaki deo Re~i sadrì duhovni smisao, niti su znali{ta je taj duhovni smisao. No sada mogu da znaju da vi-dljivo nebo ne}e nestati, ni nastanjena zemlja, nego da}e i jedno i drugo da ostanu; i da se „novim nebom i no-vom zemljom“ ozna~ava jedna nova Crkva, kako u nebutako i na zemlji; jer i tamo ima Re~, i besede, i sli~no Bo-go{tovanje kao na zemlji, s tom razlikom {to je tamo svesavr{enije, jer to nije u prirodnom ve} u duhovnom sve-tu. Stoga su tamo svi duhovni ljudi, a ne prirodni kao {tosu ljudi na svetu. Da je ovako, moè se videti iz delaNebo i Pakao, posebno u odeljku o Povezivanju Neba saôvekom preko Re~i (n. 303-310) i tamo gde je re~ oBoànskoj Slu`bi u Nebu (n. 221-227).

2. Evo odlomaka u Re~i gde se govori o razaranju ne-ba i zemlje:

17

Podignite o~i svoje i pogledajte dole na zemlju, jer}e nebesa i{~eznuti kao dim i zemlja }e kao halji-na ove{tati (Isa.51: 6).Jer, gle, ja }u stvoriti nova nebesa i novu zemlju, i{to je pre bilo ne}e se pominjati (Isa 65: 17).Na~ini}u novo nebo i novu zemlju (Isa 66:22).I zvezde nebeske pado{e na zemlju, i nebo se izma~ekao svitak kad se savije (Otkr. 6: 13, 14) I videh veliki, beli presto, i Onoga {to se|a{e nanjemu, i od ~ijeg lica pobeè zemlja i nebo, i mestaim se vi{e ne na|e (Otkr. 20: 11).I videh novo nebo i novu zemlju, i jer prvo nebo izemlja pro|o{e, i mora nema vi{e (Otkr, 21: 1).

U ovim odlomcima, pod „novim nebom“ ne ozna-~ava se vidljivo nebo pred o~ima, nego samo Nebo gdeje sakupljen ljudski rod. Jer se nebo sakuplja od celog ljud-skog roda od po~etka Hri{}anske Crkve, samo {to to nisubili an|eli ve} duhovi iz raznih religija. Na ovo nebo semisli pod „prvim nebom“ koje }e nestati. No o onome {tose desilo s njima bi}e re~i u onome {to sledi. Ovo smopomenuli samo da bi se znalo na {ta se misli pod „prvimnebom“. Uostalom, svako ko misli prosvetljenim umommoè da vidi da se ovde ne govori o zvezdanom nebu,pod kojim se razume ogromni nebeski svod od postanja,nego o Nebu u duhovnom smislu gde su an|eli i duhovi.

3. Do sada je bilo nepoznato da se pod „novom ze-mljom“ razume jedna nova Crkva na zemlji, jer „zemlja“u Re~i ozna~ava Crkvu. U prirodnom smislu „zemlja“ jezemlja, ali u duhovnom to je Crkva. To je stoga {to onikoji su u duhovnom smislu, to jest, koji su duhovni kao{to su an|eli duhovni, ne misle na zemlju samu kad seona pominje u Re~i nego na narod koji je tamo i na njego-vu Boànsku slu`bu. Odatle to da se „zemljom“ ozna~ava

Emanuel Svedenborg

Crkva. A da je ovako, vidi se iz dela Nebeske Tajne (n.662, 1066, 1262, itd). Izne}u neke odlomke iz Re~i izkojih se moè razumeti donekle da se „zemljom“ ozna-~ava Crkva:

I ko ute~e ~uv{i tu strahotu, pa{}e u jamu, a ko iz-lazi iz jame, uhvati}e se u zamku, jer }e se ustave navisini otvoriti i zatre{}e se temelji zemlji. Sva }e sezemlja razbiti ,sva }e se zemlja uskolebati. Sva }e sezemlja ljuljati kao pijan ~ovek, i premesti}e se kao ko-liba, jer }e joj oteàti bezakonje njeno (Isa. 24: 18-20).U~ini}u da }e ~ovek vredeti vi{e nego ~isto zlato...Izato }e nestati nebo, i zemlja }e se pokrenuti sa svo-ga mesta od jarosti Gospoda nad vojskama (Isa 13:12,13).Pred njima }e se zemlja tresti, nebesa }e se pokole-bati, sunce }e i mesec pomrknuti i zvezde }e usteg-nuti svetlost svoju (Joilo 2: 10).Zatrese i pokoleba se zemlja, zadrma{e i pomeri{ese temelji gore (Psalam 18:7,8).

I mnogi drugi odlomci.

4. Isto tako, pod „stvoriti“ treba razumeti u du-hovnom smislu „oblikovati“, uspostaviti i „preporoditi“.Tako, pod „stvoriti novo nebo i novu zemlju“ ozna~avase ustanoviti novu Crkvu u Nebu i na zemlji, a {to semoè videti iz ovih odlomaka:

I narod nanovo stvoreni hvali}e Gospoda (Psalam102: 18). Po{alje{ duh svoj, i postaju, i obnavlja{ lice zemlje(Psalam 104: 30).Ali sada veli ovako Gospod koji te je stvorio, Ja-kove, i koji te je sazidao, Izrailju: „Ne boj se, jer teotkupih, pozvah te po imenu tvom, moj si. Sve, koji

Poslednji Sud

19

se zovu imenom mojim i koje stvorih na slavu sebi,sazdah i na~inih“ (Isa. 1, 7).

Pored ostalih odlomaka.

Otuda se pod „novim stvorenjem“ razume ~ovekovaobnova, jer on tada postaje nov, odnosno, od prirodnogpostaje duhovan; otuda „novo stvaranje“ ozna~ava „obnov-ljenog ~oveka“.

5. O duhovnom smislu Re~i, vidi malo delo O Be-lom Konju koji se pominje u Otkrivenju.

Emanuel Svedenborg

20

Mnoènje Ljudskog Roda na Zemlji ne}e nikada prestati

6. Oni koji veruju da }e sa poslednjim sudom danestane nebo i zemlja i da }e se pojaviti novo nebo i no-va zemlja, oni isto tako veruju da }e nestati i ljudski rod.Jer misle da }e se tada sve ispuniti i da vi{e ne}e biti ljudikao pre. Kao {to je ve} pokazano, pod poslednjim sudomse ne misli na ru{enje sveta, a iz toga sledi da }e ljud-ska rasa i dalje postojati i da }e se ljudi mnoìti i dalje.

7. Ljudski rod }e i dalje postojati kroz ve~nost {tose moè zaklju~iti iz ovoga, a {to je pokazano u delu Ne-bo i Pakao:1. Ljudski rod je temelj na kojem po~iva nebo.2. Ljudski rod je rasadnik (semeni{te) neba.3. [irina neba koje je pripremljeno za an|ele je tako veli-ka da se ono ne moè nikada ispuniti.4. Broj onih koji sa~injavaju nebo je mali, u upore|enjusa njegovom {irinom.5. Nebo postaje savr{enije s pove}anjem broja onih kojiu njega ulaze.6. Svako Boànsko delo se odnosi na beskraj i ve~nost.

9.* Ljudski rod je temelj na kome po~iva nebo.To je zato {to je ~ovek stvoren poslednji (na kraju

stvaranja), a ono {to je poslednje, to je temelj onome {toprethodi. Stvaranje po~inje od najvi{eg ili najunutarnji-jeg, jer je to iz Boànskog, pa onda te~e do poslednjegili najvi{e vanjskog, i tada se prvo zaustavlja. Poslednje ustvaranju je prirodni svet, a to je zemljina kugla sa svim

21

* U prvom latinskom izdanju izostavljen je broj 8

{to je na njoj. Kada je to zavr{eno, tada je ~ovek stvorena u njemu su sakupljene sve stvari Boànskog reda odprvih do poslednjih; u njegovim najve}im dubinama suprve stvari toga reda; u njegovim poslednjim su one kojesu poslednje stvari toga reda tako da je ~ovek postaoBoànski red po svom obliku. Stoga sve ono kod ~oveka{to je kako u nebu tako i na zemlji, iz neba je ono {toje u njegovom umu a iz zemlje ono {to je u njegovomtelu. Jer ono {to je u nebu, to se uliva u njegove mislii ose}anja, i pokazuje se onako kako to njegov duh pri-ma, dok ono iz sveta se uliva u njegova ~ula i èlje i po-kazuje se onako kako to njegovo telo prima, ali u skladusa mislima i ose}anjima njegovog duha. Da je ovako, mo-è da se vidi iz odeljaka u delu Nebo i Pakao gde se otome govori, a posebno u ovim:

Nebo kao celina sli~no je ~oveku (n. 59-67).A to je oblik Gospodovog Boànskog Ljudskog (n.73-77).I dalje o saglasju (korespondenciji) svega {to je unebu sa svim {to je u ~oveku (n. 87-102).O saglasnosti izme|u neba sa svim onim {to je nazemlji (n. 103-115).I o obliku neba (n. 200-212).

Iz ovoga reda stvaranja moè se ustanoviti da po-stoji uska povezanost prvih s poslednjim stvarima, i kadase posmatraju skupa, one ~ine jedinstvo u kome se prvene mogu odvojiti od poslednjih stvari, kao {to se uzrokne moè odvojiti od posledice. Tako se duhovni svet nemoè odvoji od prirodnog sveta, pa stoga se an|eosko ne-bo ne moè odvojiti od ljudskog roda, niti ljudski rod odan|eoskog neba. Tako je odredio Gospod da jedno sluìdrugome, naime, da an|eosko nebo sluì ljudskom rodu,a ljudski rod an|eoskom nebu. Stoga su stani{ta an|elau nebu samo po izgledu odvojena od stani{ta ljudi, ali su

Emanuel Svedenborg

22

u stvari (neba) u ~oveku u njegovim ose}anjima za ono{to je dobro i istinito. Oni izgledaju ljudskom vidu odvo-jeni kao {to je pokazano u delu Nebo i Pakao gde se go-vori o Prostoru u nebu (n. 191-199). Da an|eli obitava-ju kod ~oveka u njegovim ose}anjima za dobro i istinu,vidi se iz Gospodovih re~i:

Onaj koji Me ljubi, taj drì Moje zapovesti, i MojOtac ga ljubi, i Mi }emo do}i njemu, i nastaniti seu njemu (Jovan 14, 23).

Pod „Ocem“ i pod „Gospodom“ misli se na nebo,jer tamo gde je Gospod, tamo je i nebo, jer Boànskokoje proizilazi od Gospoda sa~injava nebo (vidi N i P n.7-12, i 116-125); a to se vidi i iz ovih Gospodovih re~i:

Ute{itelj, Duh Istine prebiva u vama i u vama je(Jovan 14, 17).

Ute{itelj je Duh Istine koji proizilazi iz Gospoda, iotuda se zove „Duh Istine“; a Duh Istine ~ini nebo i an-|ele jer su oni prijemnici (Duha istine). (Da je Boànskoproisti~u}e od Gospoda Boànska Istina i an|eosko nebo,moè se videti u delu Nebo i Pakao n. 126-140). Isto seovo razume pod Gospodovim re~ima:

Carstvo Boìje je u vama (Luka 17, 21).

„Carstvo Boìje“ je Boànsko Dobro i Istina u koji-ma su an|eli. Da su an|eli i duhovi kod ~oveka u nje-govim ose}anjima, bilo mi je dato da vidim po njihovomprisustvu kod mene. Ali an|eli i duhovi ne znaju kod ko-jega su ~oveka, niti ljudi znaju koji an|eli i duhovi obi-tavaju u njima, jer samo Gospod ovo zna i to odre|uje.Jednom re~ju, postoji prostiranje u nebo svih ose}anja zadobro i istinu, i povezanost i saobra}aj s onima koji su

Poslednji Sud

23

u sli~nim ose}anjima. A tako isto postoji i prostiranje upaklove svih ose}anja za zlo i obmanu, i povezivanje i sa-obra}aj s onima koji su u sli~nim ose}anjima. Prostiranjeose}anja u duhovni svet je sli~no takvom prostiranju uprirodnom svetu. Komunikacija je u oba slu~aja sli~na, stom razlikom {to u prirodnom svetu postoje predmeti au duhovnom svetu an|eoska dru{tva.* Iz ovoga je o~itoda je povezivanje an|eoskog neba sa ljudskim rodom ta-kvo da jedno po~iva na drugom, te da bi an|eosko dru-{tvo bez ljudskog roda bilo kao ku}a bez temelja, jer senebo zavr{ava i po~iva na njemu (ljudskom rodu). Takvoje stanje i u pojedina~nom ~oveku. Njegove duhovne (stva-ri), a to su njegove misli i ose}anja, ulivaju se u njegoveprirodne (stvari), a to su njegova ~ula i njegovi pokreti,na kojima i po~ivaju i u kojima se zavr{avaju. Bez ovih ~o-vek bi bio kao bez temelja, te bi njegove misli i ose}anjanestali kao ne{to nezavr{eno ili ne{to bez temelja. Sli~noje sa ~ovekom kada pre|e iz prirodnog u duhovni svet, ato je kada umre. Tada on, po{to je duh, ne po~iva na sebisamom ve} na op{toj osnovi, a to je ljudski rod. Onaj kone zna nebeske tajne, veruje da an|eli postoje bez ljudi,i ljudi bez an|ela; no ja mogu da posvedo~im iz mnogogiskustva u nebu i iz razgovora s an|elima da nijedan an-|eo ili duh ne postoje bez ~oveka, a ni ~ovek bez an|elaili duha, nego da postoji uzajamna povezanost. Iz ovogase moè zaklju~iti, prvo, da ljudski rod i an|eosko nebo ~i-ne jedinstvo i uzajamno ga odràvaju, a zatim da jedno nemoè da se oduzme od drugoga.

10. Ljudski rod je rasadnik (semeni{te) neba. Ovo}emo pokazati u slede}em odeljku kada budemo pokazi-vali da i nebo i pakao poti~u od ljudskog roda, i da je

Emanuel Svedenborg

24

* Autor pod komunikacijom misli na to da an|eli ili duhovi ose}ajuono {to ose}aju ljudi sa sli~nim ose}anjima na svetu; i obratno, ljud-ska ose}anja na zemlji su povezana sa sli~nim ose}anjima duhova ian|ela u duhovnom svetu – (prim. prev.).

ljudski rod rasadnik neba. Odmah da napomenemo, da jenebo kako od stvaranja tako i sada iz ljudskog roda, i da}e tako biti i ubudu}e. Me|utim, moè se desiti da ljud-ski rod na zemlji nestane kada se potpuno odvoji od Bo-ànskog (od Boga). Jer tad ~ovek ne bi imao nikakvogduhovnog ìvota ve} bi imao samo prirodni ìvot kao zve-ri. Kad je ~ovek u takvom stanju, njega ne mogu da obuz-daju nikakvi zakoni, jer bez uticaja iz neba, i bez Bo-ànskog vo|stva, on bi bio bezuman, te bi srljao u svakizlo~in, jedan ~ovek protivu drugoga. No, iako bi tadaljudski rod nestao na zemlji zbog odvajanja od Boàn-skog (od Boga), do toga ne moè do}i jer je Gospod topredvideo da postoje ljudski rodovi na drugim zemljama,a kojih ima na stotine hiljada u svemiru, o ~emu vidimalo delo Zemlje u na{em Sun~evom sistemu koje se zo-vu Planete; i Zemlje u Zvezdanom nebu*

Meni je re~eno u nebu da bi ljudski rod na ovojplaneti nestao da Gospod nije si{ao u svet, i na njoj uzeona Sebe Ljudsko koje je na~inio Boànskim; isto tako,da Gospod nije dao Re~ takvu da ona moè da bude te-melj an|eoskog neba i sredstvo za povezivanje**. Ovo semoè videti iz dela Nebo i Pakao (n. 303-310) to jest dapostoji povezanost neba s ~ovekom kroz Re~. Ali ovo mo-gu da shvate samo oni koji misle duhovno, a to su onikoji su kroz priznavanje Gospoda povezani s Nebom, jersamo ovi ljudi misle duhovno.

Poslednji Sud

25

* Autor opisuje u tome delu duhovne odnosno mentalne osobine ljudina planetama na{eg Sun~evog sistema. Kako se pokazalo da nema ljudina planetama, misli se da je autor „pose}ivao“ svojim duhovnim telomne planete ve} oblasti u Ogromnom ôveku, to jest Makrokosmosu.Naime, autor ~esto govori o oblastima u Makrokosmosu, pa je imeni-ma planeta nazvao jednom i oblasti u Makrokosmosu. – (prim. prev.)Na svim plnetama na{eg sun~evog sistema postoji ìvot i civilizacije mi-sle}ih bi}a, samo na razli~itoj, vi{oj frekvenciji od na{e. Tako|e i u unu-tra{njosti Zemlje, u predelu Himalaja, postoji civilzacija [ambale –(prim. urednika)** S ljudskim rodom – (prim. prev.)

11. [irina neba koje je odre|eno za an|ele tako jevelika da se ono ne moè ispuniti ni kroz ve~nost. Ovosmo pokazali u delu Nebo i Pakao u odeljku gde se go-vori o Ogromnosti neba (n. 415-420), i da su oni koji susada u nebu relativno malobrojni. (U delu Zemlje u Sve-miru n. 126).

12. Savr{enost neba raste proporcijalno broju onihkoji u njega ulaze. Ovo dolazi od oblika (neba) premaudruìvanjima njegovih stanovnika i komunikaciji kojapostoji me|u njima, jer je to najsavr{eniji od svih obli-ka. [to je vi{e takvih (udruìvanja) u savr{enom obliku,to sve vi{e ide ka ve}em slaganju, uèm povezivanju ive}oj harmoniji. Slaganje i povezivanje raste shodno ra-stu broja onih koji stiù, jer svaka pojedina~na stvar seuvodi kao ne{to {to se odnosi na prethodne dve ili vi{e stva-ri, tako da ono {to se uvodi, to potvr|uje i povezuje ono{to ve} postoji. Oblik neba je kao oblik ljudskog uma,~ije savr{enstvo raste u zavisnosti od dobra i istine od ko-jih poti~e inteligencija i mudrost. Ljudski um koji je u ne-beskoj inteligenciji i mudrosti sli~an je nebu, jer je slikaneba u najmanjem. Odatle postoji sveop{ta komunikacijamisli i ose}anja za dobro i istinu izme|u takvih ljudi ian|ela sa dru{tvima svuda u nebu. [irenje raste prema ra-stu mudrosti, a to je prema pove}anju broja saznanja oonome {to je istinito, koja se usa|uju u razum, i premaobilju ose}anja. Ljudski um i an|eoski su takvi da se bo-gate kroz ve~nost, a sa tim raste i njihovo savr{enstvo. Ovose de{ava osobito onda kada Gospod vodi ~oveka, jer seon tada uvodi u prave istine koje se usa|uju u razum iu prava dobra koja se usa|uju u volju, jer tada Gospodure|uje ~ovekov um po obliku neba, dok (~ovekov um)ne postane na kraju nebo u najmanjem obliku. Iz ovogaupore|enja je jasno da se savr{enstvo neba pove}ava spove}anjem broja an|ela. Zaista, svaki oblik ima vi{edelova. Oblik koji nema delova nije oblik jer takav nema

Emanuel Svedenborg

26

osobine ni promene stanja. Osobina (kvalitet) svakog obli-ka (forme) dolazi od rasporeda raznih delova u njemu, iod njihovog uzajamnog po{tovanja i slaganja koje vodijedinstvu, po kojem se ceo oblik smatra jednim (oblikom).Takav oblik je utoliko savr{eniji koliko je vi{e delovaraspore|eno u njemu, jer – kao {to je ve} re~eno – svakapojedina~na stvar potvr|uje, poja~ava, spaja i tako ~inisavr{enijim. No ovo se moè videti jo{ jasnije iz onoga{to je izneseno u delu Nebo i Pakao, gde se navodi,

da je svako dru{tvo nebo u manjem obliku, a svakian|eo u najmanjem (n. 50-58); i gde se govori o obliku neba prema udruìvanjima ikomunikaciji u nebu (200-212), i gde se govori o mudrosti nebeskih an|ela (n. 265-275).

13. Svako Boànsko delo je beskrajno i ve~no. Ovose moè zaklju~iti iz mnogo toga {to je i u nebu i na sve-tu. Ni u jednom od ova dva jedna stvar nije nikad istakao druga. Ne postoji ni jedno lice koje je istovetno sdrugim licem, niti }e ga biti kroz ve~nost. Na isti na~in,niko nema um koji je isti s nekim drugim umom. Dakle,ima onoliko lica i umova koliko i ljudi i an|ela. Nema nijednog ~oveka koji je sastavljen od istih delova tela dabi bio isti kao neki drugi ~ovek, to se odnosi i na ose-}anja koja ~ine um; stoga svaki ~ovek vodi ìvot koji serazlikuje od svih ostalih. To se odnosi i na Prirodu i nasvaki njen deo. Da postoji ovakva beskrajna razlika usvemu, tome je uzrok Boànsko koje je beskrajno. Otudase beskona~no odslikava u svemu, sa ciljem da Boànskovidi sve kao Svoje delo, a isto tako da bi sve {to postojismatralo sebe Boànskim delom. Evo dokaza kao ilustra-cije koja pokazuje kako se sve u prirodi odnosi na Bes-krajno i na Ve~no. Svako pojedino seme, bilo vo}ke ilistabla, ìta ili cveta, tako je stvoreno da se moè mnoìtibeskona~no, to jest da traje u ve~nosti, jer iz jednog seme-

Poslednji Sud

27

na izni~u i po pet, deset, dvadeset ili stotinu (semenki), aiz ovih opet toliko. Ovakvo oplo|avanje iz jednog seme-na moè, ako bi trajalo stotine godina, da dovede do togada se pokrije semenkama ne samo na{a planeta ve} i mi-rijade drugih planeta; a sve semenke su tako stvorene damogu da traju kroz ve~nost. Otuda je jasno da u ovim (se-menkama) postoji ideja beskona~nog i ve~nog (postojanja);sli~no je i s ostalim. An|eosko nebo je svrha radi kojeje sve u svemiru stvoreno; jer je an|eosko nebo cilj radikojega postoji ljudski rod, a tako isto ljudski rod je svrharadi koje postoji vidljivo nebo (nebeski svod) i zemlje natome nebu. Na taj na~in, Boànsko delovanje usmereno jekao onome {to je Beskrajno i Ve~no, a to je umnoàva-nje bez kraja, jer u tome je samo Boànsko. Iz toga semoè zaklju~iti da ne}e nikada nestati ljudi, jer ako bise to dogodilo, tada bi se Boànsko ograni~ilo na odre|e-ni broj, pa bi tako u njemu nestalo ono {to je beskrajno.

Emanuel Svedenborg

28

Nebo i Pakao suod Ljudskog Roda

14. U Hri{}anskom svetu je potpuno nepoznato dasu i Nebo i Pakao stvoreni od ljudskog roda. Jer se veru-je da su an|eli stvoreni od po~etka, a da je nebo stvorenoposle toga*; da je |avo ili satana bio an|eo svetlosti alida je zbog pobune ba~en sa svojim sledbenicima i da jetako stvoren pakao. Ovome se vrlo ~ude an|eli da se ta-ko veruje u Hri{}anskom svetu, a jo{ ih vi{e ~udi da seni{ta ne zna o nebu dok je to prva stvar nauka Crkve. Izato {to takvo neznanje vlada, oni se raduju da je Gospodblagoizvoleo da otkrije takvima u Hri{}anskom svetu mno-go toga o nebu i paklu, i da tako razagna tamu koja se{iri svakoga dana jer se Crkvi bliì kraj**. Stoga je nji-hova ̀ elja da ja izjavim kao s njihovih usana da ne posto-ji ni jedan jedini an|eo koji je stvoren takav u po~etku,niti u paklu nijedan |avo koji je bio stvoren kao an|eosvetla a koji je ba~en dole; nego da su svi, kako u nebutako i u paklu, od ljudskog roda, u nebu oni koji su ì-veli na svetu u nebeskoj ljubavi i veri, a u paklu oni kojisu ìveli u paklenoj ljubavi i veri; isto tako da se pakao ucelini naziva |avolom i satanom – gde je ime |avo dato ono-me paklu koji je iza, a gde su oni koje se nazivaju geniji,

29

* Ovde kao da autor protivure~i sebi, jer drugde kaè da sve po~injeod unutarnjeg (duhovnog) a zavr{ava se u prirodnom ili poslednjem,{to se vidi iz prethodnog teksta. Ovo treba razumeti tako, da sve {topostoji kao stvaranje i razvoj, postoji u Boànskom Umu od ve~nosti,to jest, da su svi oblici ìvota i postojanja po~eli od Samog Boga kojiostvaruje svoje ideje u vremenu i prostoru a koji su prividi, iluzije, ilipojavni svet, to jest fenomenalni svet, ili maja u indijskoj filozofiji –(prim. prev.)** Ovde autor misli na Poslednji Sud koji se odigrao u duhovnomsvetu u njegovo vreme – (prim. prev.)

dok se ime satana daje onome paklu koji je ispred gdesu oni koji se nazivaju zlim duhovima. Karakter ovih pa-klova se vidi iz dela Nebo i Pakao, pri kraju. An|eli reko-{e da su Hri{}ani zasnovali ovakvo verovanje oslanjaju}ise na neke odlomke o nebu i paklu u Re~i koji su shva-}eni prema pravom nauku. Jer zaista, ako slovo nije rasvet-ljeno pravim naukom Crkve, ono vu~e um u pogre{nompravcu, a otuda se ra|aju neznala~ka mi{ljenja, jeresi i za-blude.

15. Drugi razlog da crkveni ~ovek ovako veruje jeu tome {to on misli da niko ne moè da u|e u nebo preposlednjeg suda; a o kojem on veruje da }e sve {to vidio~ima biti razru{eno, da }e se tada pojaviti novi svet, ida }e se tada du{a vratiti u telo, te da }e tako ~ovek, ukome }e du{a biti spojena s telom, ponovo ìveti. Uz toide i verovanje da su an|eli bili stvoreni u po~etku. Jerje nemogu}e verovati da nebo i pakao poti~u od ljudskogroda kada se veruje da niko ne moè u nebo pre krajasveta. Da bi se ~ovek uverio da nije ovako, meni je bilodato da budem u dru{tvu s an|elima, a ako isto i da raz-govaram s onima (duhovima) koji su u paklu, i to zamnogo godina, ponekad od jutra do ve~eri, i da se takoupoznam i s nebom i s paklom. Cilj je ovome u tomeda crkveni ~ovek ne ostane u ovoj zabludi o uskrsnu}u(tela) u vreme suda, i o stanju du{e u me|uvremenu, kao io an|elima i o |avolu. Ovakvo pogre{no verovanje zatam-njuje um, a kod onih koji misle iz vlastite inteligencije,vodi u sumnju, a kasnije i u odricanje. Jer oni kaù u svomsrcu: Kako moè ovako prostrano nebo s toliko zvezda,sa suncem i mesecom, da se raspadne i da se raspr{i; ikako mogu zvezde koje su ve}e od zemlje da padnu s ne-ba na zemlju i kako mogu tela koja su pojeli crvi, kojasu se raspala i koja su razbacana svuda po svetu daprime ponovo du{u; i gde je du{a u me|uvremenu, i {taje ona kad je li{ena ~ula koja je imala u telu?, i mnogo

Emanuel Svedenborg

30

toga {to se ne moè poverovati jer je neshvatljivo; sveto ru{i veru u ~ovekov ve~ni ìvot, u nebo i pakao, kaoi u sve ono u {to veruje Crkva. Da je ova vera uni{tena,vidi se iz pitanja: Ko nam je do{ao iz Neba i rekao daima Nebo? [ta je pakao? Da li ga ima? [ta je s ve~nimmukama ~ovekovim u paklu? [ta je dan suda? Zar se nanjega ne ~eka kroz vekove? – pored ostalih pitanja kojavode poricanju svega. Stoga da ovi koji ovako misle – a{to je ~esto slu~aj s onima koji su u~eni i misle svet-skom mudro{}u – da ne bi zbunjivali i zavodili proste uveri i u srcu, i da ne bi unosili (u njihove umove) tmineu pogledu Boga, neba i ve~nog ìvota, i u ono {to odovoga zavisi, Gospod je otvorio unutarnjost moga duha,pa mi je tako bilo dopu{teno da razgovaram posle nji-hove smrti sa svima onima koje sam poznavao u ìvotutela. S nekima sam razgovarao danima, s nekima mesec-ima, a s nekima i godinama, a isto tako i s onima kojenisam poznavao u telu a kojih je bilo oko sto hiljada bezpreterivanja, od kojih su mnogi bili u nebima a mnogi upaklovima. S nekima sam razgovarao i par dana poslesmrti, i rekao im o njihovom pogrebu i pripremama za nji-hov ukop. Na ovo su odgovarali da je to bilo dobro {tosu odbacili ono {to je sluìlo telu kao i telesne funkcijeu svetu, i èleli su da kaèm da oni nisu mrtvi nego daìve kao ljudi isto kao i pre, i da su samo zakora~ili izjednog u drugi svet. Nisu ni{ta izgubili, jer su u telu ida imaju ~ula kao i pre, da imaju i razum i volju kao pre,da misle i ose}aju, da im rade ~ula i da ose}aju zadovolj-stvo, i da imaju èlje kao {to su imali na svetu. Mnogikoji su bili skoro umrli, kada su se videli da ìve kao ipre, i da su u sli~nom stanju (jer posle smrti svako se ona-ko ose}a kao {to se ose}ao na svetu, ali se to menja kakose postupno pribliàva nebu ili paklu), bili su radosni {tosu ìvi, govore}i da nisu verovali da }e biti tako. I ~udilisu se da su bili u takvom neznanju i slepilu o ìvotuposle smrti, a jo{ su se vi{e ~udili da su i crkveni ljudi u

Poslednji Sud

31

takvom neznanju i slepilu kad bi upravo oni trebalo dabudu rasvetljeni o ovim stvarima. Tada su po prvi put shva-tili da je uzrok toga neznanja i slepila bio u tome {to suih izvanjske stvari, koje se odnose na ìvot u svetu i u te-lu, toliko zaokupljale da nisu bili u stanju da se uzdignuu svetlost neba niti da misle o crkvenim stvarima vi{e odonoga {to se zvani~no nau~ava. Jer kada se ono {to pri-pada telu i svetu toliko voli kao {to je to slu~aj u na{evreme, um se ispunjava tamom kada ~ovek zaèli da raz-mi{lja o onome {to se odnosi na nebo, a {to je iznadonoga {to nalaè verska nauka njegove vlastite Crkve.

16. Mnogi u~eni ljudi iz Hri{}anskog sveta za~u|enisu kada se posle smrti vide u telu, u ode}i i u ku}ama, kaona svetu. I kada se sete {ta su mislili o ìvotu posle smr-ti, o du{i, o duhovima, o nebu i o paklu, posrame se i kaùda su mislili ludo, i da su prosti verom mislili mudrije odnjih. Oni u~eni ljudi koji su se bili utvrdili u ovim ideja-ma, i sve pripisivali Prirodi, bili su ispitani i na{lo se dasu unutarnji delovi njihovog uma bili zatvoreni, a spolja-{nji otvoreni, tako da nisu gledali prema nebu nego pre-ma svetu a, shodno tome, i prema paklu. Jer koliko jeunutarnje uma otvoreno, toliko ~ovek gleda prema nebu; aonoliko koliko je zatvoreno, toliko gleda prema paklu. Jerje unutarnje ~ovekovo oblikovano da prima ono {to je izneba, a spolja{nje da prima ono {to je iz sveta; a oni kojiprimaju svet ali ne u isto vreme i nebo, ti primaju pakao.

17. Iz svakodnevnog iskustva kroz mnogo godinadokazano mi je da je ~ovekov duh, kada se oslobodi tela,i dalje ~ovek sli~nog oblika. Video sam ih, ~uo i s njimarazgovarao hiljadama puta, pa i o tome kako ljudi na sve-tu ne veruju da su duhovi ljudi, a oni koji veruju, za teda se misli da su prosti (ni{~i). Duhovi su bili u srcu à-losni da takvo neznanje i dalje vlada u svetu, a najvi{eba{ u Crkvi. Ali kaù da ovakvo verovanje dolazi uglav-

Emanuel Svedenborg

32

nom od u~enih koji o duhu misle prema telesnim ~ulima.Tako, (misle) da je (~ovekov duh) samo neka misao, kojase ne opaà ni u kojem predmetu, kao ne{to {to od eteraa {to leti i {to se ne moè raspasti kada telo umire. Alipo{to Crkva, prema Re~i, veruje u besmrtnost du{e, mo-rali su da pripi{u du{i neki ìvot koji kao da je misao, alijoj nisu pripisivali ~ulne osobine kao {to su kod ~oveka,sva dok se du{a ne sjedini ponovo s telom. Na ovomemi{ljenju zasnovano je u~enje o uskrsnu}u, i verovanje da}e do ovoga sjedinjenja do}i kada do|e poslednji sud. Dotakvog se zaklju~ka mora do}i kada se pretpostavka o du-{i poveè s verom Crkve o ~ovekovom ve~nom ìvotu. Akada neko ovako misli, ne moè da shvati da je ~ovekduh u ljudskom obliku. Ovome treba dodati to da malo kodanas zna {ta je to duhovno, i da su svi an|eli i duhovitakvi (da su duhovni) te da imaju ljudski oblik. Stoga suskoro svi oni koji stiù sa sveta za~u|eni da jo{ uvek ì-ve i da su ljudi kao i pre, bez ikakve razlike. A kad pre-stanu da se tome ~ude, onda se pitaju kako to da Crkvane zna ni{ta o stanju ljudi posle smrti, kada, eto, svi kojisu ìveli na svetu u drugom ìvotu ìve i dalje kao ljudi.A po{to su se pitali za{to ovo nije bilo otkriveno ~ovekuu viziji (duhovnom vi|enju), njima je iz neba odgovo-reno da je to bilo mogu}e i da ni{ta nije lak{e Gospodunego to, kada On to ho}e; ali da oni koji su se utvrdiliu obmanama koje se protive ovakvom verovanju, da onine bi verovali i kad bi im se to pokazalo vizijama. Dalje,bilo im je re~eno da je vrlo opasno otkriti ne{to iz nebaonima koji su zaokupljeni svetskim i telesnim stvarima,jer u tom slu~aju bi prvo verovali a potom odricali, te bitako profanisali (obesvetili) samu istinu: a oni koji pro-fani{u, bivaju ba~eni u najdublje paklove*. Na ovu opas-nost se misli u Gospodovim re~ima,

Poslednji Sud

33

* Biti ba~en je samo izgled ili privid kako se to pokazuje onima kojivide taj proces, dok u stvari zao duh sam od sebe se „baca“ ili kre}eprema paklu – (prim. prev.)

Zaslepio je o~i njihove i okamenio srca njihova, dane vide o~ima i srcem ne razumeju, i ne pokaju seda ih iscelim (Jovan 12: 40).

A da oni koji vole svetske i telesne stvari ne biverovali, Gospod kaè ovim re~ima:

Re~e mu Avram, Imaju Mojsija i proroke, neka njihslu{aju. A on re~e, Ne, o~e Avrame, nego ako imdo|e neko iz mrtvih, pokaja}e se. A on mu re~e,Ako ne slu{aju Mojsija i proroke, ako neko i iz mr-tvih vaskrsne, ne}e mu verovati (Luka 16: 29-31).

18. Da je nebo nastalo od ljudskog roda, moè sezaklju~iti iz toga {to su umovi i an|ela i ljudi sli~ni, po-{to i jedni i drugi imaju mo} razumevanja, opaànja, ihtenja. I jedni i drugi su tako oblikovani da mogu da pri-me nebo. Jer ljudski um je mudar kao i an|eoski, samo{to ljudski um nije mudar toliko koliko je kada je u an-|eoskom obliku, jer je u zemaljskom telu, i u tome telunjegov duhovni um misli prirodno, jer se tada njegovaduhovna misao uliva u prirodne ideje koje su saobrazneduhovnim (idejama), a koje se kao takve opaàju tamo*.Ali nije tako kada se ~ovekov um oslobodi ropstva tometelu. Tada on vi{e ne misli prirodno nego duhovno, a ka-da misli duhovno, tada misli ono {to je neshvatljivo i ne-izrecivo prirodnom ~oveku, kao kad to an|eo radi. Izovoga se moè ustanoviti da je ~ovekovo unutarnje, kojese naziva duh, u su{tini an|eo. Da an|eo ima u svemuljudski oblik, moè se videti iz dela Nebo i Pakao n. 73-77. Me|utim, ako se ~ovekovo unutarnje ne otvori premagore nego samo prema dole, ono (unutarnje) jo{ uvek imaljudski oblik kada se oslobodi tela, ali ima uàsan i |a-volski oblik, jer nije u stanju da gleda prema nebu negosamo prema paklu.

Emanuel Svedenborg

34

* U duhovnom svetu – (prim. prev.)

19. Crkva je mogla znati iz Re~i da su nebo i pakaonastali od ljudskog roda, i mogla je od toga na~initi stavaksvoga Veruju, da je primila rasvetljenje iz neba i da je po-slu{ala Gospodove re~i razbojniku, da }e danas biti s Njimu raju (Luka 23: 43); kao i ono {to je Gospod rekao obogata{u i Lazaru, da je naime pre|a{nji oti{ao u pakao,i tamo razgovarao s Avramom, i da je onaj drugi oti{aou nebo (Luka 16: 19-31). Kao i ono {to je Gospod rekaoSadukejima o uskrsnu}u,

Bog nije Bog mrtvih, nego Bog ìvih (Matija 22: 32)

A to su mogli saznati i iz verovanja svih onih kojivode dobar ìvot, osobito kada su na samrti. Kada vi{ene misle o svetskim i telesnim stvarima, a kada verujuda }e sti}i u nebo ~im ìvot iza|e iz njihovog tela. Ovoverovanje vlada samo dok ne misle prema nauku Crkveo uskrsnu}u na poslednjem sudu. Raspitaj se da li je ova-ko ili nije, pa }e{ se uveriti.

20. [tavi{e, svaki onaj kojega su u~ili o Boànskomredu, moè razumeti da je ~ovek stvoren da bi postaoan|eo, jer je u njemu sve ono {to je poslednjeg reda (vidiiznad n. 9), u kojem (poslednjem) se moè oblikovationo {to pripada nebeskoj i an|eoskoj mudrosti, da se tu~uva i umnoàva. Boànski red se nikad ne zaustavlja ne-gde na pola puta da bi oblikovao ne{to odvojeno od po-slednjeg, jer tada (Boànski red) ne bi u tome bio u puninii potpunosti, ve} ide do poslednjih*. A kada je u posled-njem, tada prima oblik, i pomo}u onoga {to tu sabere,obnavlja se i dalje stvara, {to se de{ava kroz razmnoàva-nje**. Dakle, ljudski rod je rasadnik (semeni{te) neba u

Poslednji Sud

35

* Stvari Boànskog reda – to je ~ovek u kome se zavr{ava sve ono{to silazi u njega iz neba i u kojem se tada to kao seme umnoàva iusavr{ava, kako bi iz toga nastao novi an|eo – (prim. prev.)** (ovde se misli na razmnoàvanje i u prirodnom i u duhovnom smis-lu – prim. prev.)

poslednjem (Boànskog reda). Na to se misli pod onim{to je re~eno o ~oveku i njegovom stvaranju u prvoj gla-vi knjige Postanja.

Potom re~e Bog, Na~inimo ~oveka po Na{em liku ina Na{u priliku – i Bog stvori ~oveka po Svojoj slicii po Svojoj prilici stvori ga. Mu{ko i ènsko stvoriih; i blagoslovi ih Bog, i Bog im re~e, ra|ajte se imnoìte se (Postanje 1. 26-28).

Stvoriti na sliku Boìju i na priliku Boìju jeste pre-dati ~oveku sve od prvih do poslednjih stvari, i na tajna~in na~initi ga, u pogledu njegovog unutrarnjeg uma –an|elom.

21. Gospod je ustao (iz mrtvih) ne samo Svojim du-hom ve} i Svojim telom, zato {to je, dok je bio na sve-tu, proslavio celo Ljudsko, to jest, na~inio ga Boànskim.Jer je Njegova du{a, koju je imao od Oca, bila po Sebisamo Boànsko, a Njegovo telo je postalo slika du{e, tojest, slika Oca, a to zna~i slika Boànskog*. To je bio ra-zlog da je On, za razliku od svakog ~oveka, ustao telom(vidi delo Nebeske tajne n. 10593-4); i ovo (telo) je po-kazao u~enicima koji su videv{i Ga pomislili da vide du-ha, rekav{i:

Vidite ruke moje i noge moje da sam Ja glavom;jer duh nema tela i kostiju kao {to vidite da jaimam (Luka 24: 36-39)

Ovim re~ima pokazao je da je ôvek ne samo du-hom ve} i telom.

22. U mnogo odeljaka dela Nebo i Pakao pokazanoje da nebo i pakao postaju od ljudskog roda, kao u ovim:

Emanuel Svedenborg

36

* Nadamo se da se ~italac do sada navikao na autorovo kori{}enjesubstantiva umesto imenica, tako Boànsko zna~i Bog itd. – (prim. prev.)

Neznabo{ci ili narodi izvan Crkve (n. 318-328);Deca u nebu (n. 329-345);Mudri i prosti u nebu (n. 346-356);Bogati i siroma{ni u nebu (n. 357-365);U pogledu svog unutarnjeg, svaki ~ovek je duh (n.432-444);ôvek posle smrti je u potpuno ljudskom obliku (n.453-460); ose}anje koje je imao i na svetu, ostavl-jaju}i iza sebePosle smrti ~ovek ima svako ~ulo, celo se}anje,misao, i samo svoje zemaljsko telo (n. 461-469);Prva faza ~oveka posle smrti (n. 491-511);Druga faza ~oveka posle smrti (n. 499-511);Njegova tre}a faza (n. 512-517);I dalje, o onome {to je u paklovima (n. 536-588);

Iz ~ega se moè ustanoviti da se nebo ne sastoji ododre|enih an|ela koji su stvoreni u po~etku, niti pakaood odre|enih |avola i njegove ~ete, ve} samo od onihkoji su ro|eni kao ljudi.

Poslednji Sud

37

Svi ljudi, ma koliko da ih je odPo~etka Stvaranja a koji su umrli, su

ili u Nebu ili u Paklu

23. Kao prvo, ovo sledi iz onoga {to je re~eno i po-kazano u prethodnom odeljku, naime, da su nebo i pakaood ljudskog roda.

Drugo, da svaki ~ovek posle smrti ìvi u ve~nosti.Tre}e, da sva ljudska bi}a od stvaranja sveta a koja

su umrla, da su u nebu ili paklu.êtvrto, po{to }e svi koji }e odsada biti ro|eni tako

isto do}i u duhovni svet, to taj svet ne moè da se upore-di s prirodnim svetom u kome ljudi ìve na zemlji.

No da bi se ovo uo~ilo jasnije i uverljivije, izloì}usve ovo i opisati jedno po jedno.

24. Iz ovoga {to je do sada re~eno i pokazano, a toje da su nebo i pakao od ljudskog roda, vidi se da su svioni koji su ikada bili ro|eni kao ljudska bi}a od po~etkastvaranja a koji su umrli, da su ili u nebu ili u paklu. Ovoje jasno bez obja{njavanja. Op{te je verovanje do sada bi-lo da ljudi ne}e do}i u nebo ili pakao pre poslednjeg suda,kada }e se du{e vratiti u svoja tela, i kada }e uìvati u ono-me u ~emu su uìvali dok su bili u telu. Proste (neuke)su u ovome vodili oni koji se smatraju mudrima, a kojisu ispitivali ~oveka iznutra. Ovi poslednji, po{to nisu mi-slili o duhovnom svetu ve} samo o prirodnom, pa prematome ni o duhovnom ~oveku, nisu znali da duhovni ~o-vek, a koji je u svakom prirodnom ~oveku, ima isto takoljudski oblik kao i prirodni ~ovek. Na taj na~in nije impadalo na pamet da prirodni ~ovek izvodi svoj oblik izduhovnog ~oveka, iako su mogli da vide da duhovni ~o-vek sledi njega (prirodnog ~oveka) u svemu, i da samprirodni ~ovek ne radi ni{ta sam od sebe.

38

Duhovni ~ovek je taj koji misli i ho}e, i govori onakokako prirodni misli, i to tako da je delo u stvari volja, agovor je misao. Jer, ako oduzmete misao i volju, nema vi-{e ni govora ni dela. Iz ovoga se jasno vidi da je duhovni~ovek istinski ~ovek, da je on u svemu {to pripada prirod-nom ~oveku, i da su sli~ni po obliku, jer nema nijednogdela u prirodnom ~oveku u kojem ne ìvi i duhovni ~ovek.Pa ipak, duhovni se ne pokazuje o~ima prirodnog ~oveka,jer ono {to je prirodno ne moè videti ono {to je duhovno,ali zato duhovno moè da vidi prirodno, jer ovo poslednjeje po redu (Boànskom), a ono prvo je protivnom tomeredu*. Jer postoji uticaj (influks) iz duhovnog u prirodno,pa tako je i mo} vida iz duhovnog (sveta). Ali nema obrat-nog uticaja. Duhovni se ~ovek naziva ~ovekovim duhom,a taj se pojavljuje u duhovnom svetu potpuno u ljudskomobliku i ìvi posle smrti. Jer, kao {to je re~eno, inteligent-ni (u~eni) ne znaju ni{ta o duhovnom svetu, pa tako ni{tani o ~ovekovom duhu, pa su tako lako usvojili ideju po ko-joj ~ovek posle smrti ne moè da ìvi dok se njegova du-{a ne vrati u telo i ne stekne ponovo telesna ~ula. Otudasu potekle besmislene ideje o ~ovekovom uskrsavanju,tako na primer, da }e se tela, koja su pojeli crvi ili ribe, ilikoja su se raspala u prah, sakupiti Boànskom Svemo}i ispojiti s du{ama, ali da }e se to desiti tek na kraju svetakada }e da nestane ceo svemir; kao i mnoge druge ideje ko-je su neshvatljive, a koje ~ovek intuicijom ocenjuje kao

Poslednji Sud

39

* Ovde treba napomenuti da kada autor govori o sli~nosti izme|u duhai ~oveka, on na drugim mestima pi{e da ima razlike utoliko {to na sve-tu ~ovek moè da bude star i ruàn, ali on je u duhovnom svet onakavkakav je i njegov duh, s tom malom razlikom {to svak tamo prepoznajesebe u po~etku jer je sli~an sebi kako sebe pamti; tako isto, njega videostali duhovi i prepoznaju onako kako ga se se}aju, ali se taj izgled po-stupno menja, i ~ovek duh poprima oblik koji je njegov duhovni karak-ter; tako su plemeniti i duhovno izgra|eni ljudi lepi i prelepi a ène jo{lep{e, ako je to mogu}e. Treba ~itati delo Bra~na Ljubav, i zamisliti senad lepotom bra~nih drugova koji se isprva vide kao jedan duh-an|eo– (prim. prev.)

nemogu}im i protivnim Boànskom redu. Ovakve ideje sa-mo slabe veru mnogih, jer oni koji su imalo mudri ne moguda veruju ako ne mogu da donekle shvate, te ne mogu daveruju ono {to je nemogu}e. Otuda oni koji ne veruju u ì-vot posle smrti nalaze dokaze da ga poreknu. No da ~ovekustaje neposredno posle smrti i da je u potpuno u ljudskomobliku, to moè da se vidi u delu Nebo i Pakao u mnogimodeljcima. Ovo smo rekli da bi se ponovo utvrdilo da neboi pakao poti~u od ljudskog roda, a to zna~i da svi oni kojisu ikada bili ro|eni i koji su umrli, da su u nebu ili paklu.

25. Da svaki ~ovek posle ìvota na svetu ìvi uve~nosti, moè se zaklju~iti iz toga {to je tada ~ovek du-hovan, to jest nije vi{e prirodan, i da duhovni ~ovek, ka-da se odvoji od prirodnog, ostaje takav kroz ve~nost, jerse stanje ~ovekovo ne moè promeniti posle smrti*. Uzto, treba znati da je duhovno svakoga ~oveka povezanos Boànskim, i da ono voli Boànsko (Boga), i da nanjega uti~e sve ono {to dolazi od Boànskog (od Boga),a to je ono {to Crkva nau~ava**. Otuda to da je ~oveko-vo duhovno telo povezano s Bogom kroz misao i volju,a ovo su dve sposobnosti koje pripadaju duhovnom ~o-veku i koje ~ine njegov ìvot. Ono {to se moè poveza-ti s Boànskim, to ne moè nikada umreti jer Boànskoje u njemu i povezuje ga sa Sobom. Pored toga, ~ovekje tako stvoren da je u pogledu uma stvoren po oblikuneba, a oblik neba je od samog Boànskog (Boga), {tose vidi u delu Nebo i Pakao.

Emanuel Svedenborg

40

* Ovde treba primetiti da autor govori o promenama ~ovekovog duha uto-liko {to ~ovek postepeno odbacuje ono {to je bilo la`no kod njega a toje ono {to se nije slagalo s njegovom pravom voljom i misli, te takopostaje ono {to je on istinski, a to je proces koji se odvija u Svetuduhova koji je stanje izme|u Neba koji izgleda da je iznad, i Paklakoji izgleda da je ispod Sveta duhova – (prim. prev.)** Ovde treba primetiti da Crkva nau~ava zakone ~ovekoljublja i pokor-nosti volji Boìjoj, izme|u ostalog, a to ostavlja duboki trag na svakojdu{i dok je u telu i posle – (prim. prev.)

Boànsko Gospodovo sa~injava i oblikuje nebo (n.7-12, i n. 78-86);ôvek je tako stvoren da bude nebo u najmanjemobliku (n. 57);Celo nebo kao jedno li~i ~oveku (n. 59-66).Stoga an|eo ima potpuno ljudski oblik (n. 73-77).

A an|eo je ~ovek u pogledu svoga duhovnog (tela).O ovome sam ponekad razgovarao s an|elima. Vrlo su se~udili da me|u u~enima u Hri{}anskom svetu ima mnogoonih koji potpuno odbacuju svako verovanje u svoju vla-stitu besmrtnost, veruju}i da se ~ovekova du{a rasipa poslesmrti kao i du{a ìvotinje. Oni ne opaàju razliku izme|u~oveka i ìvotinje, a ta je u tome da se ~ovek moè uzdi-}i iznad samog sebe i misliti o Bogu, nebu, veri, duhov-nom i moralnom dobru, o istini i sli~nim stvarima, i da semoè uzdi}i do Samog Boànskog, i biti povezan s Njim kro-za sve ovo. A ìvotinje ne mogu da se uzdignu iznad svogprirodnog stanja da bi mislile o ovim stvarima, pa stogase njihovo duhovno ne odvaja od njihovog prirodnog; po-stoji i uticaj iz duhovnog sveta i u ìvotinje, samo taj je op-{teg a ne posebnog karaktera, vidi Nebeske Tajne n. 1633,3646, a i 4525, 6323, 9231. To je razlog da se ìvot ìvo-tinja rasipa s prirodnim ìvotom*. An|eli su dalje rekli daje razlog da u hri{}anskom svetu mnogi takozvani u~enine veruju u svoju besmrtnost, u tome {to u srcu pori~u Bo-ànsko (Boga) a priznaju Prirodu umesto Boga. Ovi kojipolaze od ovakvih na~ela ne mogu da misle o ve~nosti kojadolazi od povezivanja s Bogom, pa tako misle o ~ovekusamo kao o ìvotinji, jer kada izbace iz svojih misli Bo-ànsko, oni u isto vreme odbacuju i ono {to je ve~no.

Poslednji Sud

41

* Me|utim, ìvotinje postoje i u duhovnom svetu; prvo stoga {to sve{to je u ~ovekovom se}anju moè da se vidi i da postoji dokle to~ovek ho}e, a drugo, ìvotinje predstavljaju ose}anja duhova, pa suduhovi an|eli okruèni onim stvarima koje predstavljaju njihove mislii ose}anja – (prim. prev.)

Zatim reko{e da u svakom ~oveku ima najdublji ilinajvi{i stepen ìvota, odnosno ne{to najvi{e u {to se prvoGospod uliva, da bi onda iz toga sre|ivao ostale unutarn-je stvari koje pripadaju duhovnom i prirodnom ~oveku,a koje slede prema stepenima reda u ~oveku. Ovo najdu-blje ili navi{e oni nazivaju Gospodovim ulazom kod ~o-veka, i Njegovim stani{tem kod ~oveka. Onda nastavi{eda je po ovome najdubljem ili najvi{em ~ovek ~ovek, ida se po tome razlikuje od ìvotinja koje to nemaju; otu-da dolazi da se ovim unutarnjim on moè uzdi}i, za raz-liku od ìvotinja, do Samoga Gospoda, da moè da uNjega veruje, da Ga voli, da primi inteligenciju i mudrost,i da moè govoriti razumno. Upitani o onima koji ospora-vaju Boànsko i Boànske istine kroz koje se ~ovekov ì-vot povezuje sa Samim Boànskim (ìvotom), naime kakoovi ìve kroz ve~nost, na to reko{e da i ovi imaju mo} mi-{ljenja i htenja, kao i to da mogu da vole ono {to dolaziod Boànskog isto kao i oni koji priznaju Boànsko; i potoj mo}i i oni su besmrtni. Reko{e da ovakvi ima istu mo}iz gorepomenutog stepena koji postoji kod svakog ~ove-ka; da ~ak i oni u paklu imaju tu mo}, a bilo je i pokaza-no da oni i misle i govore protivu Boànskih istina. Otudasvaki ~ovek, bez obzira na karakter, ìvi uvek. I zato {tosvaki ~ovek posle smrti uvek ìvi, nijedan an|eo ili duhnikad ne misle o smrti, niti znaju {to je to „umreti“. Sto-ga, kada se u Re~i pominje „smrt“, an|eli to shvataju kaoprokletstvo koje je u duhovnom smislu smrt, ili to razu-meju kao nastavak ìvota i uskrsnu}e (vidi Nebeske Taj-ne . 5407, 6119, 9008 – prim. prev.). Ovo je re~eno da bise potvrdilo da svi ljudi koliko god da ih je od po~etkastvaranja a koji su umrli, da svi ìve u nebu ili paklu.

26. Svi ljudi ro|eni od po~etka stvaranja a koji suumrli, jesu ili u nebu ili paklu. Da bih se u ovo uverio,bilo mi je dato da razgovam s nekima koji su bili ro|enipre Potopa, a i s nekima koji su ìveli posle Potopa, i sa

Emanuel Svedenborg

42

nekima iz Jevrejskog naroda, koji su poznati iz Re~i Sta-rog Zaveta, pa s nekima koji su ìveli u Gospodovo vre-me, pa i s mnogima koji su ìveli u slede}im vekovimasve do dana{njih dana, a i sa svima nakon smrti a koje sampoznavao u njihovom zemaljskom ìvotu, Pored ovih, raz-govarao sam s malom decom, kao i sa neznabo{cima, Izovih iskustava potpuno sam se uverio da nema nijednogljudskog bi}a ro|enog od postanka Zemlje koje nije ili unebu ili u paklu.*

27. Po{to }e svi oni koji odsada budu ro|eni takoisto do}i u duhovni svet, taj svet mora da je takvog obi-ma i prirode, da se ne moè uporediti s prirodnim sve-tom u kome ljudi ìve na zemlji. Ovo je o~ito po tome{to su ljudi u gomilama od po~etka stvaranja pre{li u du-hovni svet i tamo se nalaze zajedno. Zatim, pove}ava se (du-hovni svet) onima koji odsada tamo idu, i to beskona~no,kako je pokazano u n. 6-13. Naime, da se {irenje ljudskogroda ne zaustavlja. Bilo mi je dato, kad su mi (unutarnje)o~i bile otvorene, da vidim koje je mno{tvo ljudi tamo;bilo ih je toliko da bi se te{ko izbrojali. Bilo ih je na de-setine hiljada, i to samo u jednoj oblasti, a koliko li ihje u drugim oblastima? Tamo su svi okupljeni u dru{tva,a dru{tava je veliki broj, a svako dru{tvo oblikuje trineba, ispod kojih su paklovi. Tako, neki (duhovi) su na vi-sini, neki u sredini, a oni koji su ispod ti su u dubinamaili u paklovima. Oni koji su na visinama, oni ìve kaoljudi u gradovima u kojima ih je ponekad na stotine hilja-da. Otuda je jasno da se prirodni svet u kome ìve ljudina zemlji ne moè uporediti s tim svetom po broju ljudi;a kada ~ovek pre|e iz prirodnog u duhovni svet, to je kaoda iz nekog sela prelazi u veliki grad**.

Poslednji Sud

43

* Autor je za 15 godina vodio Dnevnik svojih susreta i iskustava uDuhovnom svetu – (prim. prev.)** Autor na drugim mestima pi{e da je {etao ulicama Londona,Amsterdama i [tokholma, jer postoje replike gradova u duhovnom svetu

Isto se tako moè ustvrditi da se prirodni svet ne mo-è po svojim osobinama uporediti s duhovnim svetom, jertamo postoje ne samo sve one stvari kao i u prirodnom sve-tu, ve} i bezbroj drugih koje se nikad nisu videle u pri-rodnom svetu niti se mogu pokazati vidu. Jer tamo, duhov-ne stvari su pokazane svaka u svome tipu, po izgledu kaoprirodne ali s bezbroj varijacija. Jer duhovno toliko nadi-lazi prirodno po osobinama da se to ne moè uporediti nisa ~im u prirodnom svetu. Jer prirodna ~ula ne mogu daprime (shvate) ni hiljaditi deo onoga {to duhovni um prima,a sve stvari duhovnog uma pokazuju se u njihovim oblici-ma, vidu. Otuda se duhovni svet u svojim divotama i~udima ne moè opisati. Da dodam to da {to neba vi{erastu, sve se stvari u njima pretvaraju u oblike koji su sao-brazni stanjima ljubavi i vere, pa stoga i stanjima inteligen-cije i mudrosti; tako, razlike su sve brojnije s pove}a-njem broja onih koji ulaze u duhovni svet. Stoga su onikoji su bili uzdignuti u nebo rekli da su videli {to oko ni-je videlo i ~uli {to uho nije ~ulo (ovde autor besumnjemisli na apostola Pavla koji je to napisao u Poslanici IKorin}anima gl. 2, stih 9, {to oko ne vide i uho ne ~u –prim. prev.). Iz ovoga se vidi da nema upore|enja izme-|u duhovnog i prirodnog sveta. O prirodi duhovnog svetamoè da se vidi vi{e u delu Nebo i Pakao gde se pi{e –

O dva carstva u nebu (n. 20-28);O dru{tvima u nebu (n. 41-50);O predstavama i o izgledima u nebu (n. 170-176); O mudrosti an|ela u nebu (n. 265-275).

Treba re}i da je ono {to je opisano samo mali deoonoga {to tamo postoji.

Emanuel Svedenborg

44

gde ìve oni koji su navikli i vole da tamo ìve... Ali zato postoje iposebna naselja, palate, ku}e, vrtovi, sve {to ~ovek zamisli, to i stvaraili se to samo pojavljuje kao odraz ~ovekovog uma. Stoga je Gete,rekao da se slaè sa Svedenborgom da je ìvot posle smrti eksterio-rizacija ~ovekovog umnog ìvota – (prim. prev.)** (duhova i an|ela – prim. prev)

Poslednji Sud se mora izvr{iti tamo gde su svi skupa, dakle u Duhovnom

Svetu, a ne na Zemlji

28. O Poslednjem Sudu se veruje da }e se tadaGospod pojaviti na nebeskim oblacima s an|elima u sla-vi, i da }e probuditi iz grobova sve one koji su ikadaìveli od po~etka stvaranja, i da }e se njihove du{e obu}iu tela, i da }e svima suditi, {alju}i one koji su ~inili do-bro u nebo, a one koji su ~inili zlo u ve~nu smrt ili pakao.Ove se verovanje u Crkvi izvodi iz doslovnog smislaRe~i, a nije se moglo ukloniti takvo verovanje sve dok senije znalo da postoji duhovni smisao u svemu {to se po-minje u Re~i, i da je taj smisao sama Re~, gde doslovnismisao sluì kao temelj ili baza, bez kojega slova Re~ne bi mogla biti Boànska niti bi mogla sluìti i nebu i ze-mlji kao sredstvo pouke i povezivanja. Stoga onaj koji znaduhovne stvari koje su saobrazne prirodnim stvarima u Re-~i, taj zna da „Gospod koji dolazi na nebeskim oblacima“ozna~ava Njegovu pojavu u Re~i. Naime, „Gospod“ je u Re-~i Boànska Istina. „Nebeski oblaci“, na kojima }e do}i,su doslovni smisao Re~i; dok je „slava“ njen duhovni smi-sao. „An|eli“ su nebo iz kojeg dolazi taj izgled*, ali su oniisto tako i Boànske Istine (vidi Nebeske Tajne n. 2533,1873). Iz ovoga je jasno {ta se ozna~ava ovim re~ima,naime to da kada do|e kraj Crkve, Gospod }e otkriti du-hovni smisao Re~i, a tako i Boànsku istinu onakva ka-kva je u sebi; a to je znak da se poslednji sud pribliìo.Da postoji duhovni smisao u svemu o ~emu se govori uRe~i, i u svakoj re~i pojedina~no, i {ta je taj smisao, mo-è se videti u delu Nebeske Tajne, u kojem su obja{njeni

45

* (nebeski oblaci – prim. prev.)

sadràji i pojedinosti pomenute u knjizi Postanja i knjiziIzlaska, a {to se moè na}i i u malom delu O BelomKonju koji se pominje u Otkrivenju.

29. Moè se zaklju~iti iz onoga {to je ve} re~eno,a i iz onoga {to sledi, da se poslednji sud odigrava uduhovnom svetu, a ne u prirodnom svetu, odnosno na ze-mlji. U prethodna dva odeljka pokazano je da su i neboi pakao od ljudskog roda, kao i to da su svi ljudi kojisu ro|eni od po~etka stvaranja a koji su umrli, svi ili unebu ili u paklu, a to zna~i da su tamo zajedno. Me|u-tim, u onome {to sledi, bi}e pokazano da je poslednji sudve} zavr{en.

30. Pored toga, treba znati da se nikome ne sudi dokjo{ ìvi u prirodnom svetu, jer je ~ovek tada u prirod-nom telu. Ali mu se sudi kad postane duh, to jest kadastigne u duhovni svet, jer je tada u duhovnom telu. Sudise duhovnom a ne prirodnom ~oveku, jer ovaj poslednjinije kriv ni za {ta, jer on ne ìvi od sebe, jer je on samoagent ili oru|e kroz koje deluje duhovni ~ovek (vidi n. 24).To je razlog da se sud izvr{ava kad se odbaci prirodnotelo, a kada se ~ovek obu~e u duhovno. U duhovnomtelu ~ovek izgleda onakav kakav je u pogledu ljubavi ivere, jer je svako u duhovnom svetu slika svoje ljubavi,ne samo u licu i telu, ve} i u govoru i pokretima (vidiNebo i Pakao n. 481). Tako se pokazuju sve njegoveosobine, pa se prema tome (ljudi duhovi) odvajaju, kadase to svidi Gospodu. Isto tako je jasno iz onoga {to smorekli, da se sud izvr{ava u duhovnom a ne u prirodnomsvetu, ili na zemlji*.

Emanuel Svedenborg

46

* Na drugim mestima, autor govori o razlici izme|u istorijskog i za-jedni~kog suda nad Crkvom kada u njoj nestanu istine, i pojedina~nogsuda kojem se podvrgava svaki duh ~ovek kratko posle ulaska u du-hovni svet, kada on vidi uìvo ceo svoj ìvot, i ne moè da obmaneni sebe ni svoje sudije – (prim. prev.)

31. U delu Nebo i Pakao u odeljku naslovljenom

ôvek je posle smrti onakav kakav je bio njegovìvot na svetu (n. 470-484),

pokazuje se da prirodni ìvot ne ostavlja posledice(na duhovni), ve} da duhovni deluje na prirodni, jer pri-rodno nema ìvota od sebe, jer onaj pojavni ìvot u njemuje od ìvota duhovnog ~oveka; stoga se sudi duhovnom~oveku, a „suditi po njegovim delima“ odnosi se na duhov-nog ~oveka*.

32. Ovde }u dodati jedan nebeski arkanum (tajnu),koja je pomenuta u delu Nebo i Pakao, ali nije bilaopisana. Odmah posle smrti, ~ovek se pridruùje nekomdru{tvu, a to se doga|a ~im u|e u duhovni svet (vidi n.427 i 497). Ali duh ovoga nije svestan jer tada je jo{ uvanjskom (svesti ili uma) a ne u unutarnjem. I dok je uovome stanju, on ide tamo amo, gde god ga vu~e njego-va èlja i du{a; ali u stvari on je tamo gde je i njegovaljubav, a to zna~i u dru{tvu onih koji su u sli~noj ljubavi**.Kad je u ovom stanju, on se pojavljuje na mnogim mes-tima, gde je prisutan kao da je u telu, ali ovo je samoprivid (izgled). Stoga, ~im ga Gospod uvede u njegovuvladaju}u ljubav, on nestaje iz vida ostalih (duhova u dru-gim dru{tvima), te ostaje me|u onima koji su njegovi iu dru{tvu kojemu je pridodat. Ovo je ne{to ~udnovato uduhovnom svetu i stvar divljenja za one koji ne znaju {taje tome uzrok. Stoga sada, ~im se duhovi okupe, i kadase potom izdvoje, njima se sudi, tako da je trenutno sva-ki na svome mestu, dobri u nebu u dru{tvu me|u sebi

Poslednji Sud

47

* Kad autor govori o „prirodnom ~oveku“ on na ovome mestu mislina fizi~ki i biolo{ki sklop koji je samo nosilac duhovnog ~oveka,sli~no automobilu dok je voza~ i upravlja~ ~ovek – (prim. prev.)** U kojima preovla|uje sli~no ose}anje odnosno ljubav prema ne-~emu – (prim. prev.)

sli~nima, a r|avi u paklu u dru{tvu gde su me|u sebi sli-~nima. Iz ovoga se vidi da se poslednji sud moè izvr{itisamo u duhovnom svetu, jer tamo je svak slika svoga vla-stitog ìvota, tako je svak u svom (dru{tvu). A tako nije uprirodnom svetu. Tamo dobri i r|avi mogu da budu zajed-no, gde jedni ne znaju prirodu drugih, niti se odvajaju pre-ma prirodi njihovih ljubavi. Zaista, nije mogu}e nijednom~oveku da bude u nebu ili paklu sve dok ìvi na svetu. Sto-ga, da bi do{ao u jedno ili u drugo, on mora da otkloniprirodno telo, i da posle toga ide na sud u duhovnom te-lu. Stoga se, eto, sudi duhovnom a ne prirodnom ~oveku*.

Emanuel Svedenborg

48

* Autor, me|utim, tvrdi da ~ovek prima uticaj ili iz neba ili iz pakladok je u prirodnom svetu, i da je taj uticaj, to jest blizina neba ili pa-kla, vidljiva duhovima i an|elima iz duhovnog sveta. Naime, ~ovek kojigleda prema nebu, metafori~no re~eno, vidi se kao da je iznad zemlje,a onaj koji gleda prema paklu, to jest koji prima uticaj iz pakla, vidise kao da je utonuo u zemlju – (prim. prev.)

Poslednji Sud se izvr{ava kada je Crkvana kraju; a Crkva je na kraju kada u njoj

nema vi{e vere jer nema ljubavi prema bli`njemu

33. Ima vi{e razloga da se poslednji sud izvr{avaonda kada je Crkva na kraju. Prvi je u tome {to tada po-~inje da se gubi ravnoteà izme|u neba i pakla, a s njomi ~ovekova sloboda. A kada ~ovek nije slobodan, on nemoè da se spasi. Jer tada je kao no{en prema paklu, ine moè da se okrene prema nebu. Bez slobode niko nemoè da se popravi, jer je sva ~ovekova sloboda zasno-vana na ravnoteì izme|u neba i pakla. Da je ovako, mo-è se videti iz dva odeljka u delu Nebo i Pakao gde segovori o

Ravnoteì izme|u neba i pakla (n. 589-596). i da je ôvek u slobodi zato {to postoji ravnoteà izme|uneba i pakla (n. 597-603);

I da se niko ne moè popraviti ako nije slobodan.

34. Da ravnoteà izme|u neba i pakla po~inje da segubi na kraju Crkve, to se moè utvrditi iz toga {to neboi pakao poti~u od ljudskog roda, o ~emu se vidi u odgo-varaju}em odeljku; jer kada malo ljudi stiù u nebo a mno-go u pakao, tada zlo s jedne raste na ra~un dobra s drugestrane. Jer kako raste pakao, tako raste i zlo, a sve zlokod ~oveka je iz pakla, dok je sve dobro iz neba. Stoga{to zlo nadja~ava dobro na kraju Crkve, tada Gospod svi-ma sudi, te se zli odvajaju od dobrih, i sve se vra}a u red.Novo nebo i nova Crkva se tada uspostavljaju. Ovo se na-

49

ziva poslednjim sudom o kojem }e mnogo toga biti re~enou onome {to sledi*.

35. Poznato je iz Re~i da je Crkva na kraju onda ka-da u njoj vi{e nema vere, ali nije poznato jo{ uvek da ne-ma vere kada nema ljubavi prema bli`njemu. Stoga }e ne{too tome biti re~eno u onome {to sledi. Gospod je pred-skazao da }e kraj Crkve biti onda kad ne bude vi{e vere,

Kada Sin ~ove~ji do|e, ho}e li na}i vere na zemlji?Luka 18: 8.

A tako isto da tada ne}e biti ni ljubavi prema bli-`njemu,

I zato }e se umnoìti bezakonje, ohladi}e se veramnogih... I propoveda}e se ovo jevan|elje po celomsvetu – i tada }e do}i kraj. Mateja 24: 12, 14.

Kraj veka je poslednje vreme Crkve. U tome po-glavlju kod Mateje Gospod opisuje postupno opadanje lju-bavi i vere, ali u ~istim saobraznostima. Stoga se ono {toje Gospod predskazao ne moè razumeti ako se ne poz-naje duhovno zna~enje. Stoga je Gospod meni naloìo daja objasnim ove stvari o kojima se govori u tome poglav-lju i u slede}im, a koje se odnose na kraj veka (vremena),na Njegov Dolazak, i postupno pusto{enje Crkve, kao ina poslednji sud, i to u Nebeskim Tajnama (n. 3353-3356,3486-3489, 3650-3655, 3751-3757, 3897-3901, 4056-4060,4229-4231, 4332-4335, 4422-4424, 4635-4638, 4661-4664,4807-4810, 4954-4959, 5063-5071).

36. Jo{ }e ne{to biti re~eno o veri kad nema ljubaviprema bli`njemu. Kaè se da ima vere sve dok se veruje unauk Crkve, to jest da veru imaju oni koji veruju. No samo

Emanuel Svedenborg

50

* Autor razlikuje izme|u poslednjeg suda nad celom Crkvom, i posled-njeg suda nad svakim pojedina~nim ~ovekom-duhom nakon negovogulaska u duhovni svet – (prim. prev).

verovanje nije vera, jer vera je hteti i ~initi ono {to se ve-ruje. Kada se u nauk Crkve samo veruje, on nije u ~ove-kovom ìvotu ve} samo u njegovoj memoriji, a to zna~isamo u misli spolja{njeg ~oveka; naime, vera ne ulazi u ~o-vekov ìvot pre nego li u|e u njegovu volju i njegova dela.Tek tad je vera u ~ovekovom duhu, jer se ~ovekov duh, ~i-ji je ìvot sami njegov ìvot, oblikuje iz njegove volje, aiz misli samo onoliko koliko ta misao proisti~e iz volje. ̂ o-vekova memorija i misao samo su ulazna vrata. Bilo da ka-è{ volja ili da kaè{ ljubav, to je isto jer svak voli ono {toho}e, a ho}e ono {to voli. Tako je volja prijemnik ljubavi,a intelekt je prijemnik vere. ̂ ovek moè da zna, da razma-tra, i da razume mnogo toga, ali kada je sam sa sobom,tada misli iz svoje volje ili svoje ljubavi. Tako on odbacu-je sve to posle ìvota u telu, kad ìvi u duhu. Jer, kao {toje re~eno, samo ono ostaje u ~ovekovom duhu {to je u{lo unjegovu volju ili ljubav. Na ostalo on gleda posle smrti kaona ne{to strano, i po{to to ne pripada njegovoj ljubavi, onto izbacuje iz ku}e i odvra}a se od toga. Druga~ije je kada~ovek ne samo da veruje u nauk Crkve koji je iz Re~i,ve} to voli i ~ini, jer tek tada vera oìvljava. Jer vera jeose}anje za ono {to je istinito kad se to ho}e ba{ zato {toje istinito, jer hteti istinu zato {to je istina, to je ono {to jeduhovno u ~oveku. A ovo se razlikuje od prirodnog (~ove-ka) koji ho}e ono {to je istinito ne zato {to je to istinito ve}radi svoje slave, ugleda ili dobiti. Ono {to je istinito u su-{tini je Boànsko. Stoga priznavati ono {to je istinito zato{to je istinito, to je priznavati i voleti Boànsko (Boga). Ovodvoje je povezano, i u nebu se smatra jednim. Jer Boànskokoje proisti~e od Gospoda u nebu je Boànska istina (vididelo Nebo i Pakao, n. 128-132), te oni koji to primaju i pre-tvore u svoj ̀ ivot, oni su an|eli u nebima. Ovo je sve re~enokako bi se znalo da samo verovanje nije vera, ve} htenje i~injenje. Ljubav prema bli`njemu (karitas) jeste hteti i ~initi *.

Poslednji Sud

51

* Istinu i dobro – (prim. prev.).

37. U dana{nje vreme vera je tako retka u Crkvi daje skoro ni nema. To je postalo jasno kada su kako pro-sti, tako i u~eni posle smrti bili ispitani kao duhovi otome u {ta su verovali dok su bili na svetu. Na|eno je dasu svi do jednoga pretpostavljali da je vera samo vero-vanje i ube|enje da je ne{to tako, i to je bio slu~aj oso-bito s u~enima koji su smatrali da je vera u tome da severuje i da se ima poverenje u to da su oni spaseni Gospo-dovom mukom i Njegovim posredovanjem. Na|eno je daje malo koji od njih znao da nema vere ako u njoj nemaljubavi prema bli`njemu. [tavi{e, nisu znali {ta je ljubavprema bli`njemu, niti su znali razliku izme|u mi{ljenja ihtenja. Ve}ina odbacuje ljubav prema bli`njemu, govo-re}i da ona ni{ta ne doprinosi, ve} samo vera. Kad im jebilo re~eno da su ljubav ka bli`njem i vera jedno, kao {tosu jedno volja i razum, i da ljubav ka bli`njem ima svojemesto u volji a vera u razumu, i da ako bi se oni razdvo-jili, da bi to bilo kao da se odvaja volja i razum, videlose ovo da oni nisu shvatili. Iz ovoga je jasno da u dana-{nje vreme skoro i da nema vere. Ovo je pokazano i naìvim primerima. Naime, oni koji su bili ube|eni da ima-ju veru, bili su uvedeni u jedno an|eosko dru{tvo u komeje vladala prava vera, i kada im je bilo dato da me|usob-no razgovaraju (komuniciraju), jasno su videli da nemajuvere, {to su kasnije i priznali pred mnogima. Isto je bilopokazano drugim koji su isto tako verovali da imaju ve-ru, ali se pokazalo da nemaju ni vere ni ljubavi premabli`njemu. Svaki od njih je na kraju priznao da nema ve-re, jer ni{ta od vere nije bilo u njihovom duhu, ve} samou mislima dok su ìveli u prirodnom svetu.

38. Takvo je danas stanje Crkve; naime, nema u njojvere jer nema ljubavi prema bli`njem; a gde nema ljuba-vi prema bli`njem, tu nema duhovnog dobra, jer onodolazi samo od ljubavi prema bli`njemu. Iz neba je re-~eno da jo{ uvek ima dobra, ali ono se ne moè nazvati

Emanuel Svedenborg

52

duhovnim dobrom, ve} samo prirodnim dobrom, iz razlo-ga {to je Boànska istina zatamnjena. A Boànska istinaje ta koja vodi ka ljubavi prema bli`njemu, jer ona u~ito i gleda na njega kao na svoj cilj kojem ona vodi (~o-veka). Dakle, ljubav ka bli`njemu postoji srazmerno isti-nama na kojima se zasniva. Boànske istine, iz kojih seizvode u~enja Crkve, uzimaju u obzir veru samu, pa se sto-ga nazivaju naukom vere, a ne obaziru se na ìvot. Tako,istine koje se samo odnose na veru a ne na ìvot, ne mo-gu ~oveka da u~ine duhovnim: i sve dokle su izvan nje-govog ìvota, one su samo prirodne, jer se smatraju samospolja{njim u odnosu na ~oveka*. Otuda to da danas ne-ma duhovnog dobra, ve} samo prirodnog dobra. No trebadodati da je svaka crkva duhovna u po~etku jer izvire izljubavi prema bli`njemu; ali s vremenom, kako se okre}eod ljubavi prema veri, ona od unutarnje postaje spolja{-nja crkva. A kada postane spolja{nja, tada je na kraju, jertada pridaje svu va`nost znanju, a skoro nimalo ìvotu.I tako u toj meri ~ovek od unutarnjeg postaje spolja{nji,i tako se u njemu duhovno svetlo gasi, i na Boànske isti-ne vi{e ne gleda od njih samih, to jest od nebeske svet-losti, ve} samo od prirodne svetlosti. A to svetlo (prirodno)je takvo da je po sebi bez duhovne svetlosti, vidi Boàn-sku istinu kao da je no}, i ne zna odakle dolazi to da jene{to istina osim iz izjave nekog crkvenog veledostojni-ka, a {to zajednica uglavnom prihvata (kao istinu). StogaGospod ne moè da rasvetli njihov intelekt, jer onolikokoliko prirodna svetlost sija u intelektu, toliko duhovnasvetlost tamni. A prirodna svetlost sija u intelektu ondakada se vole svetske, telesne i zemaljske stvari vi{e negoduhovne, nebeske i Boànske. I toliko je ~ovek spolja{nji.

Poslednji Sud

53

* (Kada autor govori o „prirodnom u ~oveku ili kod ~oveka“, on mislina ose}anja, misli i dela koja sluè prirodnom ~oveku u svetu da ost-vari svoje prirodne ili sebi~ne ciljeve bez obzira na veru u Boga iljubav prema bli`njemu – prim. prev.)

39. Zato {to se u Hri{}anskom svetu ne zna da nemavere tamo gde nema ljubavi prema bli`njem, niti se zna {taje to ljubav ka bli`njemu, niti da volja ~ini ~oveka, a mi-sli samo onoliko koliko poti~u iz njegove volje, i kako bise ovo videlo u svetlosti intelekta, sakupi}u odlomke iz Nebe-skih Tajni koje }e biti ilustracija onoga o ~emu je sada re~.

I Z NEBESK IH TAJN I

O V E R I

Oni koji ne znaju da se sve u svemiru odnosi naistinito i na dobro, kao i na povezivanje ovih kako bi svenastalo, oni ne znaju da se i sve stvari u Crkvi odnose naveru i na ljubav, i na njihovo povezivanje (n. 7752-7762,9186, 9224).

Sve stvari u svemiru odnose se na ono {to je istini-to i dobro, i na njihovo povezivanje (n. 2452, 3166, 4390,4409, 5232, 7256, 10122, 10555).

Istine su od vere, a dobra su od ljubavi (n. 4352,4997, 7178, 10367).

Oni koji nisu svesni da se sve stvari kod ~oveka od-nose na razum i volju, i na njihovo povezivanje, kako bi~ovek bio ~ovek, oni tako isto ne znaju da se sve stvariCrkve odnose na veru i ljubav, i na njihovo povezivanjetako da bi se izgradila crkva u ~oveku (n. 2231, 7752-4,9224, 9995, 10122).

ôvek ima dve sposobnosti, jednu koja se naziva ra-zum, i drugu koja se naziva volja (n. 641, 803, 3623, 3539).

Otuda sledi da ljubav ili karitas ~ine Crkvu, a nevera sama, ili vera odvojena od njih (od ljubavi ili kari-tasa) (n. 809, 916, 1798-9, 1834, 1844, 4766, 5826).

Vera odvojena od ljubavi nije vera (n. 654, 724,1162, 1176, 2049, 2116, 2343, 2349, 2417, 3419, 3849,3868, 6348, 7039, 9783).

Emanuel Svedenborg

54

Ovakva vera se gubi u drugom ̀ ivotu (n. 2228, 5820).Sami nauk bez vere razara ljubav (karitas) (n. 6353,

8094).Oni kod kojih je vera odvojena od ljubavi predstavlje-

ni su u Re~i „Kainom“, „Hamom“, „Ruvimom“, „prvoro-|encima od Egip}ana“, kao i „Filistejima“(n. 3325, 7097,7317, 8093).

Koliko se ljubav k bli`njemu udaljava, toliko pre-ovla|uje religija vere same (n. 2231).

Tokom vremena Crkva se okre}e od ljubavi i kre}ese prema veri, te na kraju prema samoj veri (4683, 8094)*.

Na kraju Crkve nema vere zato {to nema ni ljubavi(n. 1843, 3488, 4689).

Oni koji smatraju da spasenje dolazi od vere same,oni time opravdavaju zao ìvot; a oni koji ìve zlim ìvo-tom, nemaju veru, jer nemaju ljubavi ka bli`njem (n. 3865,7766, 7778, 7950, 8094).

Ovi su iznutra u obmanama koje poti~u iz njihovogzla, iako nisu toga svesni (n. 7790, 7950).

S njima se ne moè povezati ono {to je dobro (n. 8981,8983).

U drugom ìvotu, oni su protivni onome {to je do-bro, i protive se onima koji su u dobru (n. 7097, 7127, 7317,7502, 7545, 8096, 8313).

Poslednji Sud

55

* Autor je primetno pobu|en da se usprotivi nauku da vera sama spa-sava. Taj krivi nauk je bio usvojen zvani~no u Protestantskim crkva-ma, osobito u onoj koju je teolo{ki predvodio @an Kalvin. No trebaznati da je umnogom krivica prvog prevodioca Sv. Pisma na nema~ki,Martina Lutera, koji je dodao re~ „samo“, jer ona ne postoji u Poslani-ci apostola Pavla Rimljanima 1: 17 gde stoji: „A pravednik }e od vereìveti“, a ne stoji „samo od vere“. Ovo je Luter uradio mo`da da bi na-glasio zna~aj poznavanja Sv. Pisma, ono {to je Katoli~ka crkva smatra-la opasnim zato {to se slovo Pisma moè razumeti tako da se crkva delii uznemirava. Svedenborg je bio sin Luteranskog vladike i prevodiocaSv. Pisma na {vedski, ali izgleda nije nikada obratio pa`nju na ovaj detalj.– prim. prev.)

Prosti srcem znaju bolje od u~enih {ta je dobro ì-vota, te {ta je ljubav ka bli`njem, ali ne zanju {to je tovera odvojena od ljubavi (n. 4741, 4754).

Ono {to je dobro, to je bi}e (esse) a ono {to je isti-nito, to je postojanje (existere) izvedeno iz dobra, tako daistina vere prima ìvot od dobra ljubavi prema bli`njem(n. 3049, 3180, 4574, 5002, 9154).

Otuda to da istina vere ìvi od dobra ljubavi, te jeljubav prema bli`njemu izvor vere (n. 1589, 1947, 1197).

Vera kod ~oveka ne ìvi kada je on samo zna i kadamisli na stvari vere, ve} samo onda kada ih on ho}e i ka-da ih ~ini (n. 9224).

Povezivanje Gospoda sa ~ovekom nije kroz veru,nego kroz ̀ ivot po veri, a to je ljubav ka bli`njemu (n. 9380,10143, 10153 itd).

[tovati (Boga) iz dobra ljubavi je istinsko {tovanje,ali ako je iz istine vere bez dobra ljubavi, tada je ono tosamo spolja{nje (izvanjsko) {tovanje (n. 7724).

Vera sama, ili vera odvojena od ljubavi, je kao svet-lo zimi kada se u zemlji ni{ta ne de{ava i kada ni{ta ne ra-ste; a vera sa ljubavlju je kao svetlo u prole}e i leto kadasve cvate i daje plodove (n. 2231, 3146, 3412-3).

Zimska svetlost, a to je vera odvojena od ljubavi, udrugom ìvotu pretvara se u gusti mrak, tada se, uistinu,nebeska svetlost uliva u njega (gusti mrak), ali se kod ovihkoji su u samoj veri pretvara u slepilo i zaglupljenost (du-hovnu) (n. 3412-3).

Oni koji odvajaju veru od ljubavi, oni su u tami, ato zna~i ne znaju {ta je istinito, ni {ta obmana, jer obma-na je tama (n. 9186).

Oni se bacaju sami od sebe u obmanu, a odatle i uzlo (n. 3325, 8094).

O zabludama i obmanama u koje se oni bacaju (n.4721, 4730, 4776, 4783, 4925, 7779 itd).

Emanuel Svedenborg

56

Za njih Re~ je zatvorena (n. 3773, 4783, 8780).Oni ne vide niti ~uju ni{ta od onoga {to je Gospod

~esto govorio o ljubavi i dobrim delima (n. 1017, 3416). Oni ne znaju {ta je dobro, ni {ta je nebeska ljubav,

ni {ta je ljubav ka bli`njemu (n. 2517, 3603, 4136, 9995).Ljubav ka bli`njemu ~ini Crkvu, a ne vera odvoje-

na od ljubavi (n. 809, 916, 1798-9).Koliko bi bilo dobra u Crkvi ako bi se ljubav ka

bli`njemu smatrala najva`nijom (n. 6269, 6272),Bila bi jedna Crkva, i ne bi bila izdeljena kada bi

ljubav ka bli`njem bila njena su{tina, tada ne bi bilo va-`no kakva su crkvena u~enja i kakvi su oblici bogo{tovlja(n. 1285, 1316, 2385, 2853).

Na sve (duhove i an|ele) u nebu se gleda kakvi supo ljubavi ka bli`njemu a niko po tome {ta veruje odvoje-no od ljubavi (n. 1258, 1394, 2364).

Dvanaest u~enika Gospodovih predstavljali su crkvuu odnosu na sve ono {to je u veri i u ljubavi kao celina,a to su predstavljala i dvanaest plemena Izrailjevih (n.2129, 3354, 3488, 3858).

Petar, Jakov, i Jovan predstavljali su veru, ljubav ka bli-`njemu i dobra ljubavi ka bli`njemu, ovim redom (n. 3750).

Petar je predstavljao veru* (n. 4738, 6000, 6073).Jovan je predstavljao dobra ljubavi prema bli`njemu

(Predgovor poglavlju 18, i 17 knjizi Postanja). Da na kraju vremena ne}e biti vere u Gospoda zato {to

ne}e biti ljubavi prema bli`njem, predstavljeno je Petro-vim trostrukim odricanjem Gospoda pre nego je petaozapevao dva puta; jer je Petar vera u reprezentativnom smi-slu (n. 6000, 6073).

Kukurikanje, kao i polutama, u Re~i ozna~avaju po-slednje vreme Crkve (n. 10134).

Tri, ili triput, zna~i puninu kraja (n. 2788, 4495, 5159,9198).

Poslednji Sud

57

* Veru zasnovanu na dobrim delima – (prim. prev.)

Sli~no zna~enje ima i ono {to je Gospod rekao Pe-tru: „[ta je tebi do toga, Petre? Do Jovana, ide za mnom.“(po Jovanu gl. 21, stih 21; n. 10087).

Jovan se naslonio na Gospodove grudi zato {to jepredstavljao ljubav ka bli`njem (n. 3934, 10081).

Sva imena osoba i mesta u Re~i ozna~avaju ne{to{to stoji iza njih (n. 768, 1888, 4310).

O L J U B A V I P R E M A B L I ` N J E M U

Nebo se deli u dva carstva od kojih se jedno nazivanebesko carstvo, a drugo duhovno carstvo; ljubav u ne-beskom carstvu je ljubav prema Gospodu koja se nazivanebeskom ljubavi; a ljubav u duhovnom carstvu je milo-srdna ljubav prema bli`njemu, a koja se naziva duhov-nom ljubavlju (n. 3326, 3653, 7257, 9002)*.

Da se Nebo deli u dva carstva, moè se videti i udelu Nebo i Pakao (n. 20-28); i da je Gospodovo Boàn-sko u nebima ljubav prema Njemu i milosr|e premabli`njemu – vidi u istom delu (n. 13-19).

[ta je dobro a {ta istina moè se znati samo ako sezna {ta je ljubav ka Gospodu a {ta milosr|e prema bli-`njemu, po{to je sve dobro od ljubavi, a sva istina je oddobra (n. 7255, 7366).

Emanuel Svedenborg

58

* Treba pomenuti da je, po mi{ljenju autora, nebo univerzalno, to jest,ne pripada samo Hri{}anima, iako su oni u centru neba i imaju vi{esvetla od ostalih. Postoji i tzv. Carstvo Boìje, ili Univerzalno nebo, ukome su svi koji priznaju Boànsko i koji ìve ìvotom ljubavi premabli`njemu. Drugim re~ima, u Carstvu Boìjem su svi koji ~ine dobroiz ljubavi prema dobru, jer je Dobro tj. ljubav ka bli`njem BoànskaLjubav i Su{tina – vidi ono u Jevan|elju „Carstvo Boìje je u vama“,re~i upu}ene onima koji nisu znali svu istinu ali su ìveli ìvot dobra,kako su najbolje znali; ponekad se Carstvom Boìjim naziva najniènebo gde su svi oni koji nisu bili pobo`ni u vanjskom smislu, ali supostupali savesno po na~elima koja nisu bila sebi~na i protivna javnomdobru – vidi n. 6389, a o Univerzalnoj Crkvi u delu Nebo i Pakao n.308, i u Istinskoj Hri{}anskoj Religiji n. 4 gde se kaè da je Gospodposlao sve apostole u Univerzalni Duhovni Svet kad je najavio po~etakUniverzalne Nove Crkve, Novog Jerusalima, godine 1772. – (prim. prev.)

Ljubav prema bli`njemu je znati istine, hteti istine ivoleti ih zato {to su istine, dakle radi njih samih (n. 3867-7).

Ljubav ka bli`njemu sadràna je u unutarnjem ose-}anju prema primeni istina (u ̀ ivot), a ne u povr{nom ose-}anju bez unutarnjeg (n. 2429, 2442, 3776).

Ljubav ka bli`njemu je u vr{enju slu`bi radi njih sa-mih, a ona je onakva kakve su i te slu`be (usluge, kori-sti) (n. 7038, 8253).

Ljubav ka bli`njemu je ~ovekov duhovni ìvot (n.7081).

Celokupna Re~ je nauk o ljubavi i milosr|u (n. 6632,7262).

U dana{nje vreme ne zna se {ta je ljubav ka bli`nje-mu (n. 2417, 3398, 4776).

Pa ipak ~ovek moè znati i po svetlu svog razuma(lumen) da ljubav i milosr|e ~ine ~oveka (n. 3957, 6273).

A tako isto (moè znati) da se dobro i istina slaù,i da jedno pripada drugome; a to je tako i sa milosr|emi verom (n. 7627).

U najvi{em smislu Gospod je bli`nji, jer Njega trebavoleti iznad svega; otuda je bli`nji sve ono {to je odNjega, u ~emu je On Sam, pa su tako dobro i istinabli`nji (~oveku) (n. 2425, 3419, 6706, 6832, 8124).

U kojem stepenu je neko bli`nji, to zavisi od togakakvo je njegovo dobro, a to zna~i od toga da li i kakoje Gospod prisutan (n. 6707-10).*

Poslednji Sud

59

* Ovde je korisno kazati da postoje uglavnom tri stupnja dobra: pri-rodno dobro, koje je zastupljeno u prvom nebu ili carstvu Boìjem, akoje se sastoji u tome da neko ~ini dobro i s pravom o~ekuje da se injemu ~ini dobro, premo onome latinskom „Do ut des“ ili „Dajem da bimi ti dao“; drugog stupnja je duhovno dobro koje vlada u duhovnomnebu, a to je dobro koje se ~ini iz poslu{nosti duhovnom zakonu, kojikaè „~ini dobro svakome i ne sveti se, jer sam Ja taj koji ~ini dobroi tebi, i koji se sveti na duhovan na~in“; tre}i stupanj je nebesko dobrokoje se ~ini iz ljubavi prema samom dobru a to je uìvanje u ~injenjudobra bez obzira na uzvra}anje ili na poslu{nost duhovnim zakonima; ato dobro vlada u najvi{em nebu – (prim. prev.)

Tako isto bli`nji su svako dru{tvo, a i otad`bina i Cr-kva, a u naj{irem smislu i carstvo Gospodnje; a voleti bli-`njega je ~initi mu dobro iz ljubavi prema dobru a premastanju u kome je bli`nji; tako, bli`nji je dobro onih koji-ma se ono ~ini (n. 6818, 6824, 8123).*

Dalje, bli`nji je i gra|ansko (civilno) dobro, a to jeono {to je pravedno; moralno dobro je dobrobit dru{tva(n. 2915, 4730, 8120).

Voleti bli`njega nije voleti osobu, nego voleti onou njoj {to je ~ini bli`njim, a to je dobro i istina (n. 5028,10336).

Oni koji vole osobu a ne ono {to je ~ini bli`njim,ti vole kako dobro tako i zlo u toj osobi (n. 3820).

Na taj na~in, oni ~ine dobro i zlima i dobrima pod-jednako, iako ~initi dobro zlima zna~i ~initi zlo dobrima,a to je ne voleti bli`njega (n. 3820, 6703, 8120).

Sudija koji ka`njava zloga radi njegovog popravka,on je taj koji voli bli`njega (n. 3820, 8120).

Voleti bli`njega je ~initi ono {to je dobro, pravo ipravedno u svakom zadatku i svakoj slu`bi (n. 8120-2).

Voleti bli`njega prostire se i u ono {to ~ovek misli,ose}a i radi (n. 8124).

îniti dobro i istinito radi dobra i istine, to je voletibli`njega (n. 10310, 10336).

Oni koji ovako postupaju, ti vole Gospoda Koji jeBli`nji u najvi{em smislu (n. 9210).

@ivot ljubavi prema bli`njemu je ̀ ivot prema Gospod-njim zapovestima, tako da je ìveti po Boànskim istina-ma isto {to i voleti Gospoda (n. 10143, 1053).

Emanuel Svedenborg

60

* Prema ovom tuma~enju, dobri Samarjanin nije dobar sam po sebi ne-go po Gospodu koji ìvi u njemu a koji je Dobar. Samarjanin, tj. Gospod~ini dobro ~oveku kojega su razbojnici ranili, ali on to ~ini Gospodukoji ìvi u ranjeniku. Tako je Gospod Bog i Gospodar svega Dobra, a~ovek je dobar u najvi{em stepenu samo onda kada tu istinu priznaje,ìvi po njoj i voli je. Ovakvo shvatanje se ponekad naziva „panta teizmom“za razliku od ateizma, teizma i panteizma – (prim prev.).

Istinska ljubav ka bli`njemu ne traì priznanje (n.2027, 2343, 2400); jer ona je iz unutarnjeg ose}anja, da-kle iz radosti kada se ~ini dobro (n. 2373, 2400, 3887).

Oni koji odvajaju veru od ljubavi, ti u drugom ìvo-tu smatraju da se za veru nagra|uje (n. 2373).

Nauk Drevne Crkve bio je nauk ìvota, a to je nauko ljubavi ka bli`njemu (n. 2385, 2417, 3419, 3420).

Drevni ljudi, koji su pripadali Crkvi, razvrstavali sudobra milosr|a po redu, razlikuju}i njihove klase, i daju}iim imena; to je bio izvor njihove mudrosti (n. 2417, 6629,7259).

U drugom ìvotu mudrost i razumevanje rastu neiz-merno kod onih koji su ìveli ìvotom ljubavi prema bli-`njem na svetu (n. 1941, 5859).

Gospod se uliva u ljubav ka bli`njem Boànskomistinom, zato {to se On uliva u sam ~ovekov ̀ ivot (n. 2363).

Kada se ljubav i vera spoje kod ~oveka, on postajekao vrt, ali ako se ne spoje, on je kao pustinja (n. 7626).

Onoliko koliko se ~ovek udaljava od mudrosti, to-liko se udaljava i od ljubavi ka bli`njemu (n. 6630).

Oni koji nisu u ljubavi ka bli`njem, oni ne znaju Bo-ànsku istinu, ma koliko mislili da je znaju (n. 2417, 2435).

An|eoski ìvot je u vr{enju dobara ljubavi premabli`njemu, a to su slu`be (n. 454).

Duhovni an|eli su oblici ljubavi prema bli`njemu(n. 553, 3804, 4735).

O VOLJ I I RAZUMU

ôvek ima dve sposobnosti, jedna je razumevanje, adruga je volja (n. 35, 641, 3539, 5969, 10122).

Ove dve sposobnosti ~ine samog ~oveka (n. 10076,10109, 10110).

ôvek je onakav kakve su ove dve njegove sposob-nosti (n. 7342, 8885, 9282).

Po ovima ~ovek se razlikuje od zveri, jer se ~ove-kov razum moè izdignuti po Gospodu da vidi Boànske

Poslednji Sud

61

istine, a njegova volja da oseti Boànska dobra; tako se~ovek povezuje s Gospodom kroz ove dve sposobnostikoje ga ~ine ~ovekom, a to nije tako sa zverima (n. 4525,5114, 5301, 6323).

Zato {to je iznad zveri po ovome, on ne umire u po-gledu unutarnjeg, ve} ìvi u ve~nosti (n. 5302).

Sve u svemiru se odnosi na dobro i istinito, pa se ta-ko u ~oveku odnose volja i razum (n. 803, 10122).

A to je stoga {to je razum prijemnik istinitog, a vo-lja prijemnik dobrog (n. 3332, 4623, 5835, 6965).

Ispada isto bilo da govori{ o istini ili o veri, jer jevera od istine, a istina od vere; tako isto, bilo da govori{o dobru ili o ljubavi, jer je ljubav od dobra a dobro je odljubavi; jer ono {to ~ovek veruje, to naziva istinom, a ono{to voli, to naziva dobrom (n. 4353, 4997, 7178, 10122).Otuda sledi da je razum prijemnik vere, a volja prijem-nik ljubavi (n. 7179, 10122, 1367).

Stoga {to ~ovekov razum moè da primi veru u Bo-ga, a njegova volja (moè da primi) ljubav ka Bogu, ~o-vek moè da se poveè s Bogom kroz veru i ljubav, a onajkoji je povezan s Bogom kroz veru i ljubav, taj ne moèumreti (n. 4525, 6323, 9231).

ôvekova volja je bi}e (esse) njegovog ìvota, jerona je prijemnik ljubavi, odnosno dobra; a razum je po-stojanje (existere) od ljubavi, jer on je prijemnik vere iliistine (n. 3619, 5002, 9282).

Tako je ìvot volje primarni ~ovekov ìvot, a ìvotrazuma proisti~e iz pre|a{njeg (n. 585, 590, 3619, 7342),isto onako kao {to svetlost proisti~e iz plamena (n. 6032,6314).

Ono {to u|e u razum a u isto vreme i u volju, samo topostaje kao vlasni{tvo ~ovekovo (n. 9009, 9069, 9071, 9182).

Ono {to primi volja, to postaje deo ~oveka (n. 3161,9386, 9393).

Iz toga je da je ~ovek ~ovek zato {to ima volju, ai razum koji proisti~e iz volje (n. 8911, 9069, 9071, 10076).

Emanuel Svedenborg

62

Svaki ~ovek je po{tovan od drugih ljudi prema do-bru njegove volje i razumu koji poti~e iz te volje, jer onajkoji èli i ~ini dobro, toga ljudi vole i po{tuju, dok one ko-ji razumeju ali ne ~ine dobro, njih odbacuju i preziru (n.8011, 10076).

ôvek posle smrti ostaje onakav kakvi su njegovavolja i razum bili (n. 9069, 9071, 9386, 10153).

[ta god da pripada njegovom razumu ali nije bilo i unjegovoj volji, to nestaje, jer nije bilo u ~oveku (n. 9282).

Druga~ije re~eno, ~ovek ostaje posle smrti onakav ka-kvi su njegova ljubav i vera bili, odnosno njegovo dobroi istina, a ono {to je bilo od vere ali nije bilo i u ljubavi,to nestaje, jer to ne pripada samom ~oveku (n. 553,2363, 10153).

ôvek moè primiti u razum i ono {to ne}e da pri-mi i u volju, ili, moè razumeti ono {to mu nije po volji ka-da se to protivi njegovoj ljubavi (n. 3539).

ôvek nalazi da je te{ko razlikovati mi{ljenje od hte-nja; razlog za ovo vidi n. 9995.

Izvrnuto (pervertizirano) stanje onih kod kojih razu-mevanje i htenje ne deluju kao jedno (n. 9075).

Takvi su licemeri, pretvornici, laskavci i varalice (n.2426, 3573, 4799).

Volja za ono {to je dobro i razumevanje onoga {toje istinito, to se dobija od Gospoda, ali ovo nije tako kodonih kod kojih je htenje odvojeno od razumevanja onog{to je dobro (n. 1831, 3514, 5449, 6027).

Gospod rasvetljava razum (n. 6222, 6608, 10659).Razum prima svetlo iz neba onako kao {to vid pri-

ma svetlo iz sveta (n. 1524, 5114, 6608).Razum je onakav kakve su istine iz dobara iz kojih

je razum sa~injen (n. 10064).Razumevanje je ono {to je iz istina izvedeno od do-

bra, ali ne ono {to je iz obmana izvedenih od zla (n. 10675).

Poslednji Sud

63

Razumevanje je u tome da se vide, iz iskustva i izznanja, istine, uzroci stvari, njihova povezivanja i njihoviishodi (n. 6125).

Razumeti zna~i videti i opaàti da li je ne{to istini-to pre nego se to potvrdi, ali nije u tome da se potvr|ujebilo {ta (n. 4741, 7012, 7680, 8521, 8780).

Videti i opaziti da li je ne{to istinito, pre nego seto potvrdi, to je dato samo onima koji su naklonjeni isti-nitom radi samog istinitog, a to zna~i onima koji su u du-hovnoj svetlosti (n. 8521).

Svetlost potvr|ivanja je prirodna svetlost, koju imajui r|avi (n. 8780).

Sve se dogme, i one koje su la`ne, mogu potvrditisve dok se ne pojave istine (n. 2243, 2385, 6865, 7950).

Emanuel Svedenborg

64

Sve {to je predskazano u Otkrivenjuizvr{ava se ovih dana

40. Niko ne zna {ta je zna~enje Otkrivenja ko nezna duhovni ili unutarnji smisao Re~i. Jer tamo je sve na-pisano u istom stilu u kome su pisani proro~ki spisi Sta-rog Zaveta, u kojima svaka pojedina stvar ozna~ava ne{toduhovno {to se ne vidi u doslovnom smislu.*

Osim toga, Otkrivenje moè da objasni samo onajkoji zna kako i kada je do{lo do kraja Crkve, a to se mo-è znati samo u nebu, a to je upravo opisano u Otkrivenju.

Jer duhovni smisao Re~i govori o stanju Crkve kakou nebima tako i na zemlji. Otuda je Re~ duhovna i Boàn-ska. Upravo to stanje Crkve je izloèno (u Re~i) posebnimredom. Iz ovoga je shvatljivo da je unutarnje zna~enje Ot-krivenja mogao da izloì samo onaj kome su otkrivenapostupna stanja Crkve u nebima. Jer Crkva postoji u ne-bima kao {to postoji i na zemlji, a o ~emu }e ne{to bitire~eno u onome {to sledi.

41. Sve dok ìvi na svetu, ~ovek ne moè da vidikakva je Gospodnja crkva na zemlji, a jo{ manje kako seod dobra okrenula prema zlu. Razlog je tome to {to sve dokìvi na svetu, ~ovek je u spolja{njim stvarima pa vidisamo ono {to je otvoreno njegovom prirodnom ~oveku;a kakva je Crkva u duhovnim stvarima koje su unutarnje,

65

* Ovde valja napomenuti da, po mi{ljenju autora, proro~ki i drugi spisiSv. Pisma imaju, pored doslovnog i istorijskog zna~enja, i duhovno i ne-besko zna~enje koje se razume u nebima na duhovan na~in kada ~ovekna svetu ~ita Sv. Pismo, te se na taj na~in odràva veza izme|u prirod-nog i duhovnog sveta, veza koja je od izvanrednog zna~aja za duhovni ì-vot i ljudske rase i stanovnika nebeskih regiona – (prim. prev.)

to se ne pokazuje na svetu. Me|utim, u nebu se to po-kazuje jasno kao dan po{to an|eli misle duhovno i imajuduhovni vid, tako da vide duhovne stvari. A treba napo-menuti, da su svi ljudi koji su ro|eni od po~etka stvaranjatamo skupa, kako je ve} pokazano, i tamo su izdeljeni udru{tva ve} prema dobrima ljubavi i vere (vidi delo Neboi Pakao n. 41-50).

Na taj na~in stanje Crkve i promene tih stanja po-kazuju se jasno an|elima u nebu. Po{to je stanje Crkveu pogledu ljubavi i vere opisano u Otkrivenju u duhov-nom zna~enju, stoga to moè to da zna samo onaj komeje otkriveno iz neba i kome je dato da zna unutarnji iliduhovni smisao Re~i. Ovo mogu da izjavim, da svakastvar i svaka re~ sadrì duhovni smisao, i da su u tomesmislu opisane sve stvari koje se odnose na Crkvu. Stoga{to sve tamo ima duhovni smisao, ne sme da nedostajeni jedna re~ jer bi se tako izmenio niz stvari unutarnjegsmisla. Stoga se i kaè na kraju Knjige:

I ako ko oduzme od re~i knjige proro{tva ovoga, Bog}e oduzeti njegov deo od Drveta ìvota, i od Gradasvetoga, {to je napisano u knjizi ovoj (Otkr. 22: 19).

Isto je i sa knjigama Re~i Starog Zaveta. I u njimasvaka pojedina~na re~ sadrì unutarnje ili duhovno zna-~enje; stoga se ne moè oduzeti nijedna re~. Po Boàn-skom Provi|enju Gospodovom, ove Knige su sa~uvaneod vremena kad su napisane u potpunosti, do poslednjejote, tako {to su se mnogi starali da u njima nabroje sveu najmanje stvari. Za ovo se starao Gospod zato {to suone svete do svake jote, slova i re~i u njima.

42. Zato {to postoji unutarnji ili duhovni smisao uOtkrivenju, i zato {to taj smisao sadrì tajne o stanju Cr-kve u nebima i na zemlji, i zato {to se one mogu otkritisamo onom koji zna taj smisao, i kome je dato da se druì

Emanuel Svedenborg

66

s an|elima i s njima duhovno razgovara, a da se ne bi ono{to je u njima napisano odbacilo zato {to je nerazumlji-vo, s toga razloga mi je sve ovo bilo otkriveno. Ne moèse sve izloìti u malom delu, jer toga ima tako mnogo. Sto-ga }u objasniti celu Knjigu od po~etka do kraja, i izloìtitajne sadràne u njoj. Ovo obja{njenje bi}e predstavljenojavnosti kroz dve godine, kada }u objasniti ne{to iz pro-roka Danila, ne{to {to je do sada bilo skriveno zato {tonije bio poznat duhovni smisao*.

43. Onaj kome je nepoznat duhovni ili unutarnjismisao, nikada ne bi pogodio {ta je ozna~eno u Otkri-venju „a`dajom“, ili „ratom Mihaila i njegovih an|ela sa`dajom“, {ta je zna~enje „repa“ kojim je a`daja sru{ilas neba tre}inu zvezda, ili {ta zna~i „èna“ koja je rodilamu{ko dete koje je bilo sklonjeno kod Boga, a koje jea`daja proganjala; {ta je ozna~eno „zveri koja ustaje izmora“, a {ta sa „zveri koja se podiè sa zemlje“ s tolikorogova, {ta s „kurvom“ s kojom su se kraljevi zemaljskikurvali, a {ta se misli pod „prvim i drugim uskrsnu}em“,{ta sa „hiljadu godina“; {ta sa „sumpornim i ognjenim je-zerom“ u koje su ba~eni a`daja, zver, i la`ni prorok, a{ta sa „belim konjem“, a {ta sa „prvim nebom i prvomzemljom“ koji pro|o{e, a {ta s „novim nebom i novomzemljom“ koji nasta{e, a {ta s „morem“ koje nestade, a{ta s „ gradom novim Jerusalimom koji silazi s neba“, {tas „merama“, „zidom“, „dverima“, „temeljima od dragog ka-menja“; {ta su zna~enja raznih „brojeva“, i ostalih stvarikoje se pominju; sve su to najdublje tajne o kojima neznaju ni{ta oni koji nisu upoznati s duhovnim smislom.Ali, sve }e one, jedna po jedna, biti otkrivene u obe}a-nom obja{njenju te Knjige.

Poslednji Sud

67

* Autor je napisao dve knjige izlaù}i unutarnji smisao knjige Otkri-venje, ali je samo jednu objavio, Apocalypsis Revelata, dok je drugabila objavljena posthumno, Apocalypsis Explicata – (prim. prev.).

44. Ve} je pomenuto da je sve ono {to je sadrànou nebeskom smislu bilo do sada ispunjeno*. Ali u ovommalom delu, govori}u o poslednjem sudu uop{teno, o ra-zorenom Vavilonu, o prvom nebu i prvoj zemlji koji pro-|o{e, o novom nebu i novoj zemlji, o Novom Jerusalimu,s namerom da objavim sve {to je bilo izvr{eno; me|utim,pojedinosti mogu da iznesem samo kada budem opisivaosve to u Knjizi Otkrivenja (ovaj naslov autor najavljuje,ali je delo dobilo naslov Apocalypsis Revelata, Otkrive-nje Otkriveno – prim. prev.)

Emanuel Svedenborg

68

* U slede}em broju 45, autor pi{e da je Poslednji sud izvr{en godine1757. i da je on bio svedok – (prim. prev.)

Poslednji Sud je zavr{en

45. Bilo je pokazano da se poslednji sud ne izvr{avana zemlji, ve} u duhovnom svetu, gde su sakupljeni sviod po~etka stvaranja. I po{to je tako, niko ne moè dazna kada je izvr{en, jer svako ga o~ekuje na zemlji; da}e biti promena na nebu koje gledamo o~ima, kao i nazemlji nad ljudskim rodom. Stoga da ne bi ~ovek Crkvei dalje to verovao iz neznanja, da se zbog toga {to ne}edo}i do suda na taj na~in izgubila vera u doslovni smisaoRe~i, i da mnogi ne bi odstupili od vere u Re~, dato jemeni da svojim o~ima vidim da je poslednji sud zavr{en,da su r|avi ba~eni u pakao, a dobri uzdignuti u nebo,tako se sve vratilo u red, i da je uspostavljena ravnoteàizme|u dobra i zla, to jest izme|u neba i pakla. A kako seizvr{avao poslednji sud, bilo mi je dato da vidim od po-~etka do kraja; kako je razru{en Vavilon, kako su oni kojisu predstavljeni „a`dajom“ ba~eni u provaliju, te kako jeoblikovano novo nebo i nova crkva u nebima, koja se na-ziva „Novi Jerusalim“. Bilo mi je dato da sve ovo vidimdo kraja kako bih o tome svedo~io. Ovaj poslednji sudzapo~et je u po~etku godine 1757, i potpuno zavr{en nakraju te godine.

46. No treba znati da je poslednji sud izvr{en samonad onima koji su ìveli od vremena Gospoda do sada-{njeg dana, ali ne nad onima koji su ìveli pre toga. Jerposlednji sud se odigrao dva puta na ovoj zemlji; prvi jeu Re~i opisan „potopom“, a drugi je izveo Gospod Samkad je bio na svetu, a {to je zabeleèno u ovim re~ima:

Sad je sud ovome svetu; sad }e knez ovoga svetabiti izba~en napolje (Jovan 12: 31).

69

I drugde:

Ovo sam vam kazao, da u meni imate mir. U svetu}ete imati àlost, ali ne bojte se, ja sam pobediosvet (Jovan 16: 33).

A isto tako ovim re~ima kod Isaije:

Ko je ono {to ide iz Edoma....kora~aju}i u veli~inisile svoje? Gazim ih u kaci.....i izagnah ih u gnevusvome, i krv njihova poprska Mi haljine, jer je danod osvete u srcu Mome, i do|e godina da se Mojiotkupe, tako im postade Spasitelj (Isaija 63: 1-8).

I na mnogi drugim mestima.

Uzrok da se poslednji sud odigrao na ovoj zemlji jeu tome {to se svaki poslednji sud izvr{ava na kraju Cr-kve (kao {to je prethodno pokazano), a na zemlji su biledve crkve; prva pre potopa, a druga posle potopa. Crkvapre potopa opisana je u ranim poglavljima knjige Posta-nja stvaranjem novog neba i zemlje, i rajskim vrtom, anjen kraj je opisan jedenjem s drveta poznanja, i onim {tosledi. Njen kraj je opisan potopom, a sve je opisano sti-lom u Re~i kroz ~iste saobraznosti (korespondencije). Uduhovnom ili unutarnjem smislu pod „stvaranjem neba izemlje“ misli se na uspostavljanje jedne nove Crkve (vidiprethodni odeljak); pod „Edenskim vrtom“ misli se na ne-besku Mudrost te crkve; pod „drvetom poznanja“ i pod „zmi-jom“, poznanje koje je razorilo Crkvu; pod „potopom“ semisli na poslednji sud nad onima koji su bili iz te crkve.Me|utim, druga crkva, koja je bila posle potopa, ta je opi-sana na nekoliko mesta u Re~i kao u Zakoni Ponovljeni32: 7-14, i drugde. Ona se prostirala {irom Azije, a na-stavila se me|u Jakovljevim potomcima. Njen kraj je bioizveden kad je Gospod do{ao na svet. Tada je On izvr{ioposlednji sud nad svima onima koji su od te crkve od

Emanuel Svedenborg

70

njenog po~etka, a u isto vreme i nad onim koji su ostaliod prve Crkve. S ovim ciljem je Gospod i do{ao da us-postavi red u nebima, a kroz neba, i na zemlji, i da biu isto vreme u~inio Svoje Ljudsko Boànskim* Da nijeovo uradio, niko ne bi bio spasen. Da su bile dve crkvena ovoj zemlji pre Gospodovog dolaska, bilo je pokazanona mnogo mesta u Nebeskim Tajnama, a izvaci se moguvideti na kraju ovoga odeljka; i isto tako da je Gospoddo{ao na svet da bi ponovo uspostavio red u nebima akroz njih i na zemlji, i da je u~inio Svoje LjudskoBoànskim. Tre}a crkva na ovoj zemlji je Hri{}anskaCrkva. Poslednji sud je izveden nad ovom Crkvom kaoi nad svima onima koji su bili u prvom nebu u vremeGospoda**

1)(iz Nebeskih Tajni): Na zemlji je bila prva ili Pra-drevna crkva koja je opisana u ranim poglavljima knji-ge Postanja, a koja je bila nebeska Crkva, najva`nijaod svih crkava (n. 697, 895, 920, 1121-1124, 2896).Nebeski karakter onih koji su pripadali toj Crkvi (n.1114, 1125).Oni su tamo u najve}oj svetlosti (n. 1117).Bilo je raznih crkava posle potopa, a koje idu pod za-jedni~kim imenom Drevna crkva (n. 1125-1127, 1327,1035). Kroz koja je kraljevstva u Aziji ona bila ra{irena(n. 1238, 2385).Kakvi su bili ljudi Drevne Crkve (n. 609, 895).Drevna crkva je bila reprezentativna crkva (n. 519,521, 2896).

Poslednji Sud

71

* Da bi oboìo svoje ljudsko – (prim. prev.).** Ovde autor misli na Poslednji sud, tre}i po redu, koji se odigrao1757; pod „prvim nebom“ autor misli na one duhove u kojima se nijejo{ bio zavr{io proces duhovnog ro|enja; vi{e o tome u NebeskimTajnama – (prim. prev.).

Karakter te Crkve kad je bila u opadanju (n. 1128).Razlika izme|u Pradrevne i Drevne Crkve (n. 597,607, 640, 641, 765, 784).O Crkvi koju je po~eo Eber, poznatoj kao HebrejskaCrkva (n.1343, 4874).O Crkvi ustanovljenoj me|u Jakovljevim potomcima,to jest sinovima Izrailjevim (n. 4281, 4288, 4310,4500, 4899, 4912, 6304).Statuti, sudovi, i zakoni kod sinova Izrailjevih bili sudonekle sli~ni onima u Drevnoj Crkvi (n. 4449).Reprezentativni obredi (rituali) Crkve me|u Izrailj-cima u ne~emu su se razlikovali od onih u DrevnojCrkvi (n. 4288, 10149).U Pradrevnoj Crkvi postojalo je neposredno otkri-venje iz neba; u Drevnoj ono je bilo kroz saobra-znosti; u Crkvi kod Izrailjaca, glasom koji se mogao~uti; a u Hri{}anskoj crkvi, kroz Re~ (n. 10355).Gospod je bio Bog Pradrevne Crkve, a isto tako i Dre-vne Crkve, i zvao se Jehova (n. 1343, 6846).Dok je bio na svetu, Gospod je sve doveo u red ka-ko u nebima tako i u paklovima (n. 4075, 4287, 9937).Tada je Gospod (kod poslednjeg suda) oslobodio du-hovni svet od prepotopnih, n. 1266; (naime, autor govo-ri o Pradrevnoj Crkvi u kojoj je mi{ljenje i ose}anjebilo jedno, pa kad su oni duhovno padali, oni su po-stajali gori od svih, oni su „kvarili red“i „zaga|ivali“duhovni svet sve dok nisu sru{eni – prim. prev.).Priroda tih duhova (n. 310, 311, 560, 562, 570).Gospod je pokorio paklove isku{enjima i pobedama,i tako sve doveo u red, a u isto vreme je proslaviosvoje Ljudsko (n. 4287, 9937).Ovo je Gospod postigao Sam to jest Svojom mo}i(n. 1692, 9937).Gospod se borio sam (n. 8273).Tako je jedino Gospod postao Pravda i Zasluga (n.1813, 2025-27, 9715, 9809, 10019).

Emanuel Svedenborg

72

Tako je Gospod ujedinio Svoje Ljudsko s Boànskim(n. 1725, 1729, 1733, 1737, 3381).Stradanje na krstu je bilo poslednje isku{enje i punapobeda kroz koju je proslavio Sebe, a to zna~i u~i-nio svoje Ljudsko Boànskim, i tako je pokorio pa-klove (n. 2776, 10655, 10659, 10828).Gospod nije mogao biti isku{avan u samom Boàn-skom (n. 2795, 2803, 2813).Zato se obukao u ljudsko od majke na kome je pri-mio isku{enja (n. 1414, 1444, 1573),Tako je odstranio sve ono {to je nasledio preko maj-ke, a obukao se u ljudsko koje je od nje nasledio,tako da na kraju nije vi{e bio njen sin, te se obukaou Boànsko Ljudsko (n. 2159, 2574, 2649, 3036).Time {to je pot~inio paklove, i {to je proslavio SvojeLjudsko, Gospod je spasio ~ove~anstvo (n.4180,10019, 10152)...

47. U ovome malom delu ne mogu se opisati svepojedinosti o poslednjem sudu, ali to }e biti opisano uObja{njenju Otkrivenja. Jer sud nije izvr{en samo nad oni-ma iz Hri{}anske Crkve, ve} i nad Muhamedancima, kaoi nad svim rasama sveta. I to je izvedeno ovako: prvo nadonima iz Papske religije, zatim nad Muhamedancima, aposle toga nad Narodima (Neznabo{cima), i na kraju, nadReformisanima*. O sudu nad onima iz Papske religije, uslede}em odeljku – o Razru{enom Vavilonu; o sudu nadReformisanima, u odeljku o prvom nebu koje je pro{lo;ali u ovom odeljku bi}e ne{to re~eno i o sudu nad Muha-medancima i nad Narodima.

48. Ovako je izgledao raspored nacija i naroda nadkojima je izvr{en sud u duhovnom svetu: U sredini subili okupljeni oni koji se nazivaju Reformisani, i tu su serazlikovali prema zemljama; Nemci prema severu, [ve|ani

Poslednji Sud

73

* Protestantima – (prim. prev.)

prema zapadu, Danci na zapadu, Holan|ani prema istokui jugu, Englezi u sredini. Okolo Reformisanih bili su svu-da oni iz Papske religije, uglavnom na zapadnoj strani, aneki na jugu. Izvan (okolo) ovih bili su Muhamedanci, ioni podeljeni prema zemljama; u to vreme su se pokaza-li na zapadu blizu juga. Izvan ovih bili su Narodi (Ne-znabo{ci) u velikom broju, koji su bili na samom obodu.Dalje od njih, videlo se more, kao granica. Ovakav ras-pored je bio prema tome kako primaju Boànske istine.Naime, svako je u duhovnom svetu poznat po tome nakojoj je strani i koji je poloàj (mesta) u kome obitava, aisto je tako i sa grupama (udru`bama) koje su raspore|e-ne kao po busoli (kompasu), o ~emu vidi u delu Nebo iPakao (n. 148, 149). Isto se de{ava s onima koji lutaju od me-sta do mesta; oni se kre}u prema stranama (sveta?), a pre-ma promenama u njihovim mislima i ose}anjima koji sunjihov sami ìvot, a po kojima se oni vode do njihovogpravog mesta, o ~emu }e biti vi{e re~i u onome {to sledi.Re~ju, putevi kojima hoda svak u duhovnom svetu su gra-nice njegovih misli. Stoga „putevi“ i „hodati“ kao i sli~niizrazi u Re~i zna~e granice i kretanja u duhovnom ìvotu.

49. êtiri strane sveta se u Re~i nazivaju „~etiri ve-tra“, a kada se oni sakupe, to se zove „sabiranje ~etiri vetra“:

I posla}e an|ele Svoje – i sabra}e izabrane svoje od~etiri vetra, od kraja do kraja nebesa. Matija (24: 31).

I dalje:

I sabra}e se pred Sinom ôve~jim svi narodi, irazlu~i}e ih jedne od drugih kao {to pastir razlu~ujeovce od jaradi: i postavi}e ovce s desne strane Sebi,a jarad sa leve. Matija 25: 32, 33).

To zna~i da }e Gospod razlu~iti one koji su u istina-ma a u isto vreme i u dobrom, od onih koji su u istinama

Emanuel Svedenborg

74

ali ne i u dobrom, jer u duhovnom smislu Re~i, dobroje ozna~eno „desnom rukom“ a istina „levom rukom“. Istoje i zna~enje „ovce“ i „jaradi“. Sud je izvr{en samo nad ovi-ma. Jer oni koji nisu bili ni u istinama, oni su ve} davnobili u paklovima. Jer tamo se bacaju pre suda oni koji suzli, i koji u srcu pori~u Boànsko (Boga), i odbacuju izsvog verovanja istine crkve. „Prva Crkva koja pro|e“, taje bila sastavljena od onih koji su u istinama ali ne i udobrom*, a „novo nebo“ je sastavljeno od onih koji su bi-li u istinama a u isto vreme i u dobrom.

50. Sud nad Muhamedancima i Narodima, a o komese govori u ovom odeljku, izveden je ovako. Muhamedan-ci su bili vo|eni sa mesta gde su tada bili, a to je biojugozapad, okolo Hri{}ana, od zapada preko severa ka isto-ku, sve do ju`ne granice; uz put, zli su odvajani od dobrih.Zli su ba~eni u mo~vare i smrdljive bare, a mnogi surazasuti po pustinji okolo. Me|utim, dobri su bili vo|eni pre-ko istoka u prostranu zemlju prema jugu, i tamo su im da-te nastambe. A to su bili oni koji su na svetu priznavaliGospoda kao najve}eg proroka i Sina Boìjeg, i koji suverovali da ga je poslao Otac da pou~i ljudski rod, a kojije u isto vreme ìveo moralno-duhovnim ìvotom. Kad supou~eni, mnogi od njih prime veru u Gospoda, i prizna-ju da je On jedno s Ocem. Od Gospoda im je dato da ima-ju dodir sa Hri{}anskim nebom, ali se s njima ne me{ajujer ih odvaja religija. Ovi, ~im stignu u duhovni svet, tra-è Muhameda, ali on se ne pojavljuje; umesto njega, ja-vljaju se dva druga koji se nazivaju Muhamedom. Ova dvaimaju mesto u sredini ispod Hri{}anskog neba, na levo.Razlog ovome je to {to svi ljudi posle smrti vode se oni-ma koje su oboàvali u ìvotu, jer se svako drì svoje re-ligije. Ali kad opaze da im ovi ne mogu pomo}i, oni ihostavljaju i traè pomo} na drugoj strani. A {to se ti~e

Poslednji Sud

75

* Priznavali su istine ali nisu po njima ìveli, to jest nisu bili dobri uduhovnom smislu – (prim. prev.)

Muhameda samog, gde je i {ta je s njim, to }e biti re~e-no u knjizi u kojoj }e biti Obja{njeno Otkrivenje.

51. Sud nad Narodima izveden je na skoro isti na~inkao i nad Muhamedancima. Ali oni nisu vo|eni okolnimputem, nego preko zapadne strane, gde su zli odvojeni oddobrih. Zli su ba~eni u dve provalije koje su i{le u dubi-nu, a dobri su odvedeni u sredinu gde su bili i Hri{}ani,prema jednoj zemlji na sli~nu stranu gde je bilo Muhame-danaca, i gde su im bila data stani{ta iza njih, pruàju}ise daleko na ju`nu stranu. Ali oni me|u Narodima koji suse klanjali Bogu u Ljudskom obliku, a koji su ìveli ì-votom ljubavi prema bli`njem u skladu sa svojom religi-ozno{}u, oni su se pridruìli Hri{}anima u nebu, jer onioboàvaju i priznaju Gospoda vi{e od ostalih. Najpamet-niji me|u njima su iz Afrike. Toliko je bilo Neznaboàca(Naroda) i Muhamedanaca, da su se brojali na mirijade. Sudnad takvim brojem izvr{en je kroz nekoliko dana; jer sesvaki me|u njima {alje u svoju ljubav i veru, i biva no{enprema onima koji su kao on.

52. Iz ovih pojedinosti se vidi da je istinito Gospo-dovo predskazanje o poslednjem sudu, naime:

Do}i }e s istoka i zapada, sa severa i juga, iodmori}e se u carstvu Boìjem. (Luka 13: 29)

Emanuel Svedenborg

76

* Ovde se vidi da je carstvo Boìje {ire od neba jer u njega ulaze svioni koji vole dobro radi dobra bez obzira na poznavanje istina – (prim.prev.).

O Vavilonu i njegovom Ru{enju

53. Da je ispunjeno sve {to je predskazano u Otkri-venju, vidi se iz prethodnog (n. 40-44); i da je poslednjisud ve} zavr{en, vidi se iz onoga odeljka u kome se gov-ori o sudu na Muhamedancima i nad Neznabo{cima. A sa-da }emo re}i kako je sud izvr{en nad Papistima koji sepodrazumevaju pod „Vavilonom“ koji se pominje u Otkri-venju, o njegovom ru{enju, posebno u poglavlju 18, a {toje ovako opisano:

I an|eo poveka sna`nim glasom: Pade, padeVavilon veliki, i postade stan demonima i tamnicasvakome duhu ne~istome, i tamnica ptica ne~istih imrskih (Otkr. 18:2)

Pre nego opi{emo samo ru{enje, ̀ elimo da ovo istak-nemo,

1. Na {ta se misli pod Vavilonom, i kakva je njegovapriroda.2. Priroda onih u drugom ìvotu koji su iz Vavilona.3. Gde su do sada bile njihove nastambe.4. Za{to su se trpeli sve do dana poslednjeg suda.5. Kako su sru{eni i kako su njihove naseobine opustele.6. Oni me|u njima koji su voleli istinu iz dobra (ljubaviprema dobru) bili su po{te|eni. 7. Stanje onih koji od sada dolaze odatle (koji dolaze uduhovni svet iz Katoli~ke crkve – prim. prev.).

54. Na {ta se misli pod Vavilonom, i kakva je nje-gova priroda. Pod „Vavilonom“ se misli na one koji èleda vladaju preko religije. Vladati pomo}u religije zna~ivladati nad ljudskim du{ama, zna~i nad njihovim duhovnim

77

ìvotom, koriste}i za to religiju kao sredstvo. Svi oni ko-jima je vladanje cilj, a religija sredstvo da se to postigne,jesu uop{teno „Vavilon“. Zovu se „Vavilon“ jer je takvovladanje po~elo u drevna vremena, ali je bilo uni{teno usamom po~etku. Njegov po~etak je opisan kao „grad“, ikao „kula“, ~ija je glava bila na nebu, a njegovo ru{enjekao „zbrka jezika“, pa otuda Vavel (Postanje 11: 1-9). [taje duhovno ili unutarnje zna~enje pojedinosti u tome, mo-è se videti u Nebeskim Tajnama (n. 1283-1328). Da jetakvo vladanje po~elo i ustalilo se, vidi se iz knjige pro-roka Danila, gde se kaè za Nabukodonosora:

Postavi lik kojemu su svi morali da se klanjaju(Danilo 3: 1 do kraja)

A tako|e i iz ovih re~i,

I car Valtazar u~ini veliku gozbu hiljadama knezo-va svojih, i pija{e vino iz zlatnih i srebrnih sudova kojebe{e doneo iz hrama u Jerusalimu, te se klanja{e zlat-nim bogovima, srebrnim, bakrenim i gvozdenim; stoga binapisano na zidu, Bog je izbrojao tvoje carstvo, On gaje izmerio, i na{ao da je podeljeno, i te no}i bi carumoren (Danilo 5: i do kraja glave)*.

Pod „zlatnim i srebrnim sudovima iz hrama u Jeru-salimu“ misli se na dobra i istine Crkve. „Pijenjem iz njihi klanjanjem zlatnim, srebrnim, bakrenim i gvozdenim bo-govima“ ozna~ava se svetogr|e (profanacija); a „pisanjemna zidu“ i „carevom smr}u“ ozna~ava se pohod i razara-nje koje preti onim koji koriste Boànska dobra i istinekao sredstva (za vlastite ciljeve). A {ta su ti koji su nazva-ni „Vavilonom“, opisano je na vi{e mesta u Prorocima.Kao kod Isaije:

Emanuel Svedenborg

78

* Ovo je skra}eno poglavlje iz knjige proroka Danila – (prim. prev.).

Tada }e{ s podsmehom izvoditi ovu rugalicu o caruVavilonskom i re}i }e{: Kako nesta silnika? Kakonesta plja~ke? Slomi Gospod {tap bezbo`nicima, pa-licu vladaocima. – O Lu~ono{o (Luciferu), kako pades neba – bio si oboren na zemlju – a re~e u srcu:Podignu}u se do neba, postavi}u prestolje svoje iz-nad zvezda Boìjih, i sede}u na brdu sastanka, na se-vernoj strani – bi}u kao Svevi{nji. Ali bi}e{ ba~en upakao, i ponor: izbrisa}u ime i ostatak Vavilona –i na~ini}u od njega stan }ukovima (Isaija 14: 4, 5,12-15, 22, 23).

I kod istog proroka:

I lav povika: Pade Vavilon, pade, i svi rezani likovibogova behu sru{eni (Isa. 21:9).

I dalje kod istog proroka gl. 47: 1 do kraja, glava48 14-20; i kod Jeremije gl. 1: 1-3.

Iz ovih odlomaka jasno je {ta je ozna~eno „Va-vilonom“. Treba da se zna da Crkva postaje „Vavilon“kada nestane ljubavi i vere, i kada umesto njih vlada sa-moljublje. Jer ova ljubav, ako se ne obuzda, ona kao dajuri da bi vladala ne samo na zemlji, ve} i u nebu. A nitamo se ne zaustavlja. Ona se penje do Boìjeg prestol-ja, i pripisuje sebi Boànsku mo}. Da se ovo doga|alopre Gospodovog Dolaska, pokazano je u odlomcima kojisu navedeni iz Re~i. Ali taj Vavilon je bio razru{en kadaje Gospod bio na svetu, a odsele su takvi* postali idolo-poklonici, nad kojima je izvr{en poslednji sud uduhovnom svetu**. To je sve ozna~eno u proro{tvima,pod Lu~ono{om koji je kao Vavilon bio ba~en u pakao,kao i pod padom Vavilona; kao i pisanjem na zidu i smr}u

Poslednji Sud

79

* Koji su postali deo Vavilona u duhovnom smislu – (prim. prev.)** Sud koji se odigrao 1757. – (prim. prev.)

Valtazara, kao i „kamenom stenom“ koja je sru{ila lik Na-bukodonosorov u snu.

55. No Vavilon o kome se govori u Otkrivenju je da-na{nji Vavilon, koji je po~eo posle Gospodnjeg dolaska,a koji je me|u Papistima. Ovaj Vavilon je gori i opasni-ji od onoga koji je postojao pre Gospodovog dolaska, jeron svetogrdi (profani{e) unutarnja dobra i istine crkvekoju je Gospod sam otkrio svetu. Koliko je r|av i opasan,moè se ukratko utvrditi iz slede}ega. Oni priznaju iklanjaju se Gospodu koji je, po njihovom mi{ljenju, li{enmo}i da spasava; potpuno odvajaju Njegovo Boànsko odNjegovog Ljudskog, prenose}i na sebe njegovu Boànskumo} koja pripada Njegovom Ljudskom, jer pra{taju gre-hove, pu{taju u nebo, bacaju u pakao, spasavaju kogaho}e, prodaju spasenje dakle pripisuju sebi ono {to pripadasamoj Boànskoj mo}i. (u Nebeskim Tajnama autor pi{e:Bilo je otkriveno iz neba da je crkva pripisala Gospodudve prirode, i da je stoga odvojila Njegovo Boànsko odNjegovog Ljudskog, da je to u~injeno na jednom saboru,radi pape, kako bi on bio priznat kao zastupnik, vikar, Go-spodov*. Po{to ovako i postupaju, to sledi da oni sebe pra-ve bogovima, svaki na svom poloàju, prenose}i (ovu mo})od najvi{e vlasti (autoriteta) koju zovu Zamenik ili VikarHristov sve do najniè vlasti. Tako gledaju na njega (papu)kao na Gospoda i klanjaju mu se, ne radi Njega (Gospo-da) ve} radi sebe samih. Ne samo da preljubo~ine i iskriv-ljuju Re~, nego je oduzimaju od ljudi kako ovi ne bi vi-deli nimalo istine. A ni to nije dovoljno; oni razaraju Re~tako {to statutima iz Rima daju ve}i zna~aj od Boàn-skog (Boga) u Re~i. Tako oni zatvaraju svima put u ne-bo, jer put u nebo je u priznavanju Gospoda, u veri uNjega, u ljubavi prema Njemu, i u Re~i koja to u~i. Na-ime, bez Gospoda, kroz Re~, nema spasenja. Trude se svom

Emanuel Svedenborg

80

* Nebeske Tajne, n. 4738 – (prim. prev.)

silom da se ugasi svelost neba koja dolazi od Boànskeistine, te da umesto nje bude neznanje. Oni gase svetloiz neba zabranjuju}i da se ~ita Re~, uvode}i bogo{tovljekroz mise na jeziku koji obi~an svet ne razume, i u komenema Boànske istine. Pored toga, pune svoj svet obma-nama, koje su tmine koje uklanjaju i rasipaju svetlost.Ube|uju svet da njihovo spasenje zavisi od vere u njih,ne od vere samih ljudi, ve} od njihove vere*. I povrh svega,oni vide bogo{tovlje u spolja{njoj a ne u unutarnjoj sve-tosti, i tako ~ine te je unutarnje bogo{tovanje prazno, jeru njemu nema spoznaje dobra i istine, dok izvanjsko obo-àvanje ima duhovnu vrednost samo onoliko koliko u nje-mu postoji i unutarnje (oboàvanje), jer prvo proizilazi izpre|a{njeg. Osim toga, oni ih vode u idolopoklonstvo raz-nih vrsta; oni prave i umnoàvaju svece, ~ije oboàvanjeoni dopu{taju, kao i molitve njima kao da su bogovi. Po-stavljaju njihove slike na sve strane, hvali{u se ~udima kojaovi izvode u velikom broju, i svece postavljaju nad grado-vima, hramovima, i manastirima, gde pokazuju kao svetetakve ni{tavne stvari kao {to su kosti izva|ene iz grobova.Na taj na~in odvra}aju um ljudi od klanjanja Bogu ka kla-njanju ljudima. Pored svega, sve ~ine da bi osujetili da biloko iza|e iz tame u svetlo, to jest od oboàvanja mrtvih kipo-va u oboàvanje Boga. Jer umnoàvaju manastire gde postav-ljaju {pijune i straàre svuda. Iznu|avaju ispovesti srca,a to su ispovesti misli i namera, a ako ovi to ne ispove-de, onda ih stra{e paklenim ognjem i mukama u ~istili-{tu; a oni koji govore protivu Papskog prestola i njegovevlasti, takve zatvaraju u uàsne zatvore koji se zovu tam-nice Inkvizicije. Ovo sve rade s namerom da vladaju sve-tom i njegovim bogatstvima, kako bi ìveli kako im se svi-|a, gde su oni veliki a ostali robovi. Me|utim, ovakva vlastnije vlast neba nad paklom nego vlast pakla nad nebom.Jer onoliko kolko ljubav ka vlasti ja~a u ~oveku, osobito

Poslednji Sud

81

* Vere sve{tenika – (prim. prev.)

u ~oveku Crkve, toliko pakao vlada. U delu Nebo i Pakao(n. 551-565), moè da se vidi da ta ljubav vlada u paklu,i ~ini ga paklom. Iz ovoga se moè zaklju~iti da tu nemaCrkve nego da je to Vavilon; jer Crkva je tamo gde se klan-ja Gospodu i gde se ~ita Re~.

56. Priroda onih iz Vavilona u drugom ìvotu. Ovone moè znati niko kome nije dato od Gospoda da se sa-staje s onima koji ìve u duhovnom svetu. Stoga {to jeto bilo dato meni, mogu da govorim iz iskustva, jer samih video, ~uo, i s njima razgovarao. Svaki ~ovek je u dru-gom ̀ ivotu onakav kakav je bio na svetu. Promena je samou tome {to se ono u ~emu on uìva pretvara u stvari kojesu tome saobrazne, kao {to se moè videti iz odeljaka udelu Nebo i Pakao (n. 470-484, i n. 485-490). Njihov jeìvot isti kao {to je bio na svetu, osim {to je sada otkri-veno sve ono {to je bilo skriveno u njihovom srcu, jersu sada oni u duhu u kome postoji ono {to je u misli-ma i u namerama, stvari koje oni prikrivaju dok su nasvetu, i pokrivaju ih spolja{njom svetosti. I zato {to je tosada otvoreno – primetilo se da su njih vi{e od pola biliateisti. Me|utim, zbog toga {to je uìvanje u vladanju du-boko ukorenjeno u njihovom duhu jer veruju da Gospodima svu mo} od Oca, a koju je preneo na Petra i potomna ostale Prvake Crkve, to je njihovom ateizmu dodatoustima ispovedanje Gospoda. Ali i ovo ostaje u njima samodotle dok im to daje neku vlast*. A oni koji nisu ateisti,oni su tako prazni da ne znaju ni{ta o ~ovekovom duhov-nom ìvotu, niti kako se ~ovek spasava, ni o Boànskimistinama koje uvode u nebo, niti bilo {ta o nebeskoj verii ljubavi, veruju}i da se nebo moè dati bilo kome, bezobzira na karakter, po milosti pape. A {to se ti~e njihovogmoralnog i gra|anskog ìvota, i on ostaje onakav kakav jebio na svetu, jer svak u duhovnom svetu vodi ìvot sli~an

Emanuel Svedenborg

82

* Koja je privremena i prividna – (prim. prev.)

onom koji je vodio na svetu sve dok nije ni u nebu niu paklu, kao {to se vidi iz dela Nebo i Pakao (n. 453-480); naime, {to se ti~e izvanjskog izgleda, duhovni svetje upravo onakav kakav je i prirodni svet (n. 170-176)*.Ovo se posebno odnosi na bogo{tovlje, jer je ono dubokoukorenjeno u unutarnjosti ~oveka, i prionulo uz njega, takoda se niko ne moè od toga odvojiti posle smrti, osimkada je u dobru od istine, i u istini od dobra. Ovi o koji-ma se ovde govori, jo{ se teè odvajaju od njihovogbogo{tovlja, jer nisu u dobru od istina, a jo{ manje u isti-nama od dobra. Njihove istine nisu iz Re~i, osim ponekekoje su izokrenute da bi sluìle njihovoj tiraniji. Tako imajusamo la`no dobro, jer kakve su istine, takva su i dobra.Ovo sve je re~eno da bi se znalo da je njihovo bogo{to-vlje u duhovnom svetu isto onakvo kakvo je i u prirod-nom svetu. Ovo je navedeno da bih sada ne{to podrobnijekazao o njihovom bogo{tovlju i na~inu ìvota tamo (u du-hovnom svetu). Imaju kao senat-ku}u, umesto senat-ku}eili konzistorije u Rimu, gde se sastaju njihovi vo|e i save-tuju o onome {to se odnosi na njihovu religiju, osobitokako da se obi~an narod drì u posluhu, i kako da se nji-hova tiranija pove}a. Ova senat-ku}a se nalazi na jugu pre-ma istoku, ali tamo se ne usu|uje da u|e niko ko je biopapa ili kardinal, jer je sli~nost s Boànskim autoritetomtako prionula u njihov um zbog toga {to su svojatali Go-spodovu mo} dok su bili na svetu. Stoga, ~im se ovi (papaili kardinali) tu pokaù, oni bivaju odneseni i izagnani me|uone koji ìve u pustom mestu. Ali oni koji su bili praved-ni u du{i i nisu pripisivali sebi takvu mo} a jo{ manje se unjoj utvrdili, ti su u jednoj polutamnoj sobi iza senat-ku}e.Ima jo{ jedno mesto sastanka na zapadu prema severu. Ta-mo je njihov posao u tome da lakovernu gomilu uvode u

Poslednji Sud

83

* Ovde autor govori o Svetu duhova koji je izme|u Neba i Pakla,nazivaju}i ga duhovnim svetom; jer u drugom smislu, pod duhovnimsvetom se razume sve ono {to nije prirodni svet, dakle i nebo i pakaoi Svet duhova – (prim. prev.)

nebo. Tu okuplajju oko sebe razna dru{tva koja nalaze za-dovoljstvo u izvanjskim igrama; u nekim, igraju igre, unekima ple{u, u nekima prave {aljiva i sme{na lica (ma-ske), u nekima razgovaraju kao prijatelji, negde o gra|an-skim stvarima, u drugima o religioznim, a ponegde voderaskala{ne razgovore, i tako dalje. U ponekim dru{tvima,svak po svojoj èlji, oni dovode svoje sledbenike, i to na-zivaju nebom. Ali po{to tu provedu nekoliko sati, ose}ajudosadu te se razilaze, jer su to izvanjska a ne unutarnjazadovoljstva. Mnogi tada gube veru da }e biti uvedeni unebo. A {to se ti~e bogo{tovlja, ono je skoro isto kao {toje bilo na svetu. Kao i na svetu, to su mise koje se slavene na jeziku svih duhova, ve} na jeziku koji se sastoji odvisoko zvu~nih re~i koje pobu|uju izvanjsku svetost i pre-tvaranje, ali koji je sasvim nerazumljiv. Sli~no kao na sve-tu, klanjaju se svecima, i pokazuju kipove. No njihovi svecise ne pojavljuju nigde, jer svi oni koji su hodali okolo i~ekali da im se klanja kao bogovima, oni su u paklu; a onikoji nisu i{li okolo o~ekuju}i da im se klanja, oni su me|uobi~nim duhovima. Njihovi prelati (prvaci) ovo znaju, jerih (svece) traè i nalaze ih, i stoga ih preziru. Ali ovo skri-vaju pred svetom, tako da mogu da se klanjaju njima kaoan|elima ~uvarima, a sebe i dalje smatraju}i vo|ama na-roda i glavarima neba. Isto tako, umnoàvaju hramove i ma-nastire; zgr}u bogatstva i gomilaju dragocene predmete,te ih skrivaju u podrumima. I u duhovnom svetu ima dra-gocenih predmeta isto kao i u prirodnom svetu, i jo{ vi{e.Sli~no kao i na svetu, {alju monahe da bi neznabo{ce pri-veli svojoj religiji, kako bi ih podvrgli svojoj vlasti. Za njihje obi~na stvar podignuti kule posmatra~nice po sred skup-{tine iz kojih posmatraju okolinu. Uspostavljaju vezu s oni-ma koji su daleko i blizu na razne na~ine, prave sporazumes njima i privla~e ih u svoju sektu. Takvo je njihovo sta-nje uglavnom, ali neke njihove vo|e u toj religiji odri~umo} Gospodu i pripisuju je sebi, pa tako ne priznaju ni{ta{to je Boànsko. Na ovaj na~in oni krivotvore svetost u

Emanuel Svedenborg

84

spolja{njim stvarima, svetost koja je u sebi svetogrdna,jer oni u sebi ne priznaju ni{ta Boànsko. Zbog toga su,kroz ovu izvanjsku svetost, u vezi s odre|enim dru{tvimau najnièm nebu, a u isto vreme su u vezi i sa paklovima,tako da su i u jednom i u drugom. Pored toga, oni prido-bijaju proste a dobre duhove i daju im stani{ta u svojoj bli-zini, a isto tako skupljaju zlobne duhove koje postavljajuoko skup{tine. Na taj na~in, oni se, preko prostih a dobrihduhova, prilepe uz nebo, a preko zlobnih za pakao. Na tajna~in su u stanju da izvode nevaljale rabote kao iz pakla.A prosti i dobri u najnièm nebu ne vide dalje od izvanj-ske svetosti i njihovog (papisti~koig) oboàvanja Gospodakoje je samo izvana, i po{to tako ne vide njihove zlo~ine,oni se odnose prijateljski prema njima. I to je ono {to ihnajvi{e brani. Ali s vremenom oni odstupe od spolja{njesvetosti, i tada, odvojeni od neba, bivaju ba~eni u pakao.Iz ovoga se donekle moè znati kakvi su u drugom svetuoni iz „Vavilona“. Ali znam da }e se ljudi na svetu ~uditida ovo sve postoji tamo (u drugom ìvotu), ali znam i toda oni nemaju nikakvu ideju o stanju ~oveka posle smrti,u nebu ili u paklu. Ali iz onoga {to je pokazano u deluNebo i Pakao, iz onoga {to sam video i ~uo, moè se vi-deti da je ~ovek isto tako ~ovek i posle smrti, da ìvi uzajednicama isto kao na svetu, stanuje u ku}ama, slu{a be-sede u crkvama, ulazi u poslove, i vidi u tome svetu sli~nestvari onima koje je video na svetu koji je ostavio iza sebe.*

57. Razgovarao sam s nekima iz te nacije o klju~e-vima koji su dati Petru, pitaju}i ih da li veruju da je Gospo-

Poslednji Sud

85

* Ovo je autorov opis onih Katolika koji su po svom unutarnjem „Va-vilon“, me|utim, po autoru, situacija se promenila za katolike posle usta-novljenja Nove crkve u nebu posle Poslednjeg suda 1757; naime, katolicilak{e ulaze u Novu Univerzalnu crkvu nego Protestanti koji su predstav-ljeni „A`dajom“, to jest verom u kojoj ljubav prema bli`njemu ne zna~iskoro ni{ta. Vidi kratko delo Kratko Izlaganje n. 105, 108, i OtkrivenjeOtkriveno n. 631 (dela koja jo{ nisu prevedena na na{ jezik – (prim. prev.)

dova mo} prenesena na njega. Po{to je to osnovno pitanjenjihove religije, oni su ~vrsto stajali na stanovi{tu da u tonema nimalo sumnje, jer je re~eno jasno. Ali na pitanje dali znaju da ima duhovni smisao unutar svakog detalja uRe~i, a koji je smisao Re~i u nebu, na to su prvo reklida to nisu znali, a posle da }e se raspitati, a kada su se ras-pitali, bili su pou~eni da u svakoj pojedinosti Re~i ima du-hovni smisao koji se razlikuje od smisla slova kao {to seduhovno razlikuje od prirodnog, Jo{ su bili pou~eni da sepod imenima osoba u Re~i ne misli u nebu na te osobeve} na duhovne stvari. Na kraju, saznali su da se pod „Pe-trom“ u Re~i podrazumeva istina koja je od dobra ljubaviprema bli`njem, a da se pod „stenom“ u re~enici

Ti si Petar, na kojoj steni }u sazidati Moju Crkvu(Matija 16:18),

da se tu ne misli na neku mo} koja je data Petru,ve} na mo} koja je data istini od dobra, jer sva mo} u ne-bima pripada istini od dobra, ili dobru od istine, jer svedobro i istina su od Gospoda, a ni{ta od ~oveka, te svamo} pripada Gospodu. Kad su ovo saslu{ali, bili su ljuti-ti, i rekli da èle znati da li je ovo ozna~eno tim re~ima.Na to im je data Re~ kao {to je u nebu, u kojoj smisaonije prirodan ve} duhovan, jer je ona za an|ele koji suduhovni. Ovo se moè videti u delu Nebo i Pakao n.259-261. da je Re~ u nebu takva. Kada su je ~itali, videlisu jasno da se Petar ne pominje, a da se umesto togapominje istina od dobra koje je od Gospoda1. îm suovo videli, odbacili su knjigu s ljutnjom. Rastrgli bi jezubima, da nije bila uzeta od njih. Na taj na~in su se

Emanuel Svedenborg

86

1 Umetak iz Nebeskih Tajni, o pojedinostima pomenutim u n. 57:Dvanaest apostola predstavljaju crkvu u odnosu na sve {to je od istinei dobra, ili od vere i ljubavi, kao {to je to isto bilo predstavljeno sdvanaest plemena Izrailjevih (n. 2129, 3354, 3488, 3858, 6397).

uverili, iako su se tome protivili, da sva mo} pripada Go-spodu, nikako nekom ~oveku, jer se radi o Boànskojmo}i.*

58. Gde su bile do sada njihove nastambe u du-hovnom svetu. Bilo je re~eno u n. 48 da je raspored svihnacija i naroda u duhovnom svetu bio ovakav: U sredi-ni su bili okupljeni oni koji se nazivaju Reformisanim**,okolo njih su bili oni od papske religije, iza njih Mu-hamedanci, i na kraju, neznabo{ci. Iz toga se vidi da supapisti formirali najbliì krug oko Reformisanih koji subili u sredi{tu. Razlog za ovo je u tome {to su u sredi{tuoni koji su u svetlosti istine iz Re~i, jer oni koji su usvetlosti istine iz Re~i, ti su u svetlosti neba, jer je svet-lost neba od Boànske istine, a ona je sadràna u Re~i.Da je svetlo neba od Boànske istine, vidi se u delu Ne-bo i Pakao n. 126-140, a da je Re~ Boànska istina u n.303-310. Osim toga, svetlost ide od sredi{ta prema obodui daje svetlo. Stoga su najbliì oko sredi{ta oni iz papskereligije, jer oni imaju Re~, koju ~itaju oni koji su u cr-

Poslednji Sud

87

Petar, Jakov i Jovan predstavljaju veru, dobra dela i dobra ljubaviprema bli`njemu (n. 4738, 6000, 6073, 6344, 10087, 10580).

Petar predstavlja veru (n. 4738, 6000, 6078, 6344, 10087, 10580).Klju~evi dati Petru – svu mo} koja je data veri od ljubavi prema

bli`njem koja je od Gospoda, n. 6344.Sva mo} pripada dobru kroz istine, ili istinama kroz dobro koje je od

Gospoda (n. 3091, 3563, 6344, 6422, 6948 itd).Stena u Re~i, to je Gospod kao Boànska istina (n. 8581, 10580).Da imena ne ulaze u nebo, i da se ona menjaju u ono {to ona pred-

stavljaju, i da se imena ne mogu izgovoriti u nebu (n. 1876, 5225,6516).

Ilustracijama iz Re~i pokazuje se kako je izvanredan unutarnji smisaoi kada se u slovu sastoji od samih imena (n. 1224, 1264, 1888).

* Autor kaè u delu Nauk o Svetom Pismu n. 55, da se u doslovnomsmislu vidi sve ono {to je potrebno za Spasenje, kao {to se na ~ovekuvide lice i ruke – (prim. prev.)** Protestanti – (prim. prev.)

kvenoj upravi, dok je narod ne ~ita. To je razlog da suPapisti na{li nastambe u duhovnom svetu okolo onih kojisu u svetlosti istine iz Re~i. Sada }emo re}i kako su tuobitavali pre nego li su sve njihove nastambe bile potpu-no razru{ene i pretvorene u pustinju.

Ve}ina njih je obitavala na jugu i na zapadu, a samomali deo na severu i istoku. Na jugu su bili oni koji suse na svetu isticali bistrinom i koji su se utvrdili u svo-joj religioznosti; s njima su bili plemi}i i bogata{i u ve-likom broju. Oni nisu ìveli na tlu ve} ispod tla boje}ise lopova i zato su postavili straè na ulazima. U toj obla-sti bio je jedan prostrani grad, pruàju}i se od istoka dozapada, a negde na zapad, blizu sredine gde su bili Re-formisani. U tome gradu obitavale su na desetine hiljadaljudi ili duhova zajedno; (grad) je bio ispunjen hramovimai manastirima. U taj grad su sve{tenici sakupili drago-cenosti koje su uspeli da prigrabe raznim ve{tinama, a ko-je su skrili u svojim }elijama i u podzemnim voltovima.Ovi voltovi su bili tako ve{to napravljeni da su samo onimogli u njih da u|u. A bili su raspore|eni kao u lavirin-tu. Njihova srca su bila prionula za ta blaga tamo nago-milana, a verovali su da ona ne}e nikada biti uni{tena.Video sam ih (voltove) i divio se kako se ve{to grade i kakose neprestano {ire. Mnogi od onih koji se nazivaju ~lano-vima „Isusovog dru{tva“ bili su tamo, gde su odràvali do-bre odnose s bogatim koji su tu stanovali. Prema istokutoga kraja bila je senat-ku}a gde su se dogovarali kakoda pro{ire svoju vlast, i kako da drè svet u slepoj poslu-{nosti (vidi n. 56). Toliko o nastambama u ju`nom kraju.

Na severu su bili oni koji su u manjem stepenu bili bi-stri i u manjem stepenu se utvrdili u svojoj religioznosti,zato {to je njihovo opaànje bilo zatamnjeno pa su takobili u slepoj veri. Nije ih bilo mnogo na ju`noj strani. Ve-}ina ih je bila u prostranom gradu koji se protezao duìsto~nog ugla do zapada a malo i na zapad. I taj grad bioje pun hramova i manastira. A najdalje, blizu istoka, su bi-

Emanuel Svedenborg

88

li iz raznih religija, a i neki od Reformisanih. Tako isto,u tome delu bilo je nekoliko mesta izvan grada koja suzaposeli Papisti.

Na istoku su stanovali oni koji su u svetu nalazilinajve}e uìvanje u vladanju, a koji su imali ne{to prirod-ne pameti (lumen). Tamo su se videli na planinama, alisamo u onom delu koji gleda prema severu, a nikako udelovima koji gledaju prema jugu. U uglu prema severubila je jedna planina na ~iji su vrh postavili jednog kojije bio bolesnog uma kojega su mogli da nadahnu da onzapoveda sve ono {to su oni sami èleli, prenose}i musvoje misli, a to je sredstvo vrlo poznato u duhovnom sa-vetu, ali ne i u prirodnom svetu, koji je {irio oko sebe glasda je on Bog neba u ljudskom obliku; tako su mu se kla-njali kao Bogu. Ovo su uradili jer su primetili da je svetèleo da se udalji od njihovog idolopoklonstva, pa su ova-ko poku{ali da drè narod u poslu{nosti. To je brdo nakoje se misli kod Isaije 16: 13, pod „brdom od sastankana severu“, a oni na tome brdu su predstavljeni „Luci-ferom“ (Lu~ono{om) – stih 12. To je bilo zato {to su oniiz Vavilonske gomile koji su bili na isto~noj strani bilibistriji od ostalih, jer su tu svetlost pribavili sebi svojimve{tinama; jer, u duhovnom svetu, ove ve{tine (obmanji-vanja) se vide pred o~ima onih koji stoje na odstojanju,ali koje u stvari ne postoje me|u onima koji su u timve{tinama*. Ovo je tamo obi~na pojava. A ova posebnapojava je predstavljena na ovome mestu u knjizi Postanja11: 1-10,

Poslednji Sud

89

* Autor ovde govori o tome kako se obmane koje smi{ljaju lukavi izli duhovi VIDE o~ima onih koji su van doma{aja tih obmana, ali suone u stvari samo zami{ljanja koja postoje i ne postoje kao stvarnost.Na primer, vide se scene silovanja, ali niko nikoga ne siluje nego jesilovanje reprezentacija nasilnih i agresinih misli jednog duha premadrugom. Tako, „{krgut zuba i oganj“ postoje kao reprezentacije stanjazlih duhova koji se mrze uzajamno a vole samo sebe – (prim. prev.)

Kula ~iji je vrh dosezao do neba otkuda se to mestozove Vavelj.

Toliko o njihovim nastambama na isto~noj strani.

Na zapadnoj strani napred stanovali su oni iz te re-ligije koji su ìveli u mra~no doba*, skoro svi ispod ze-mlje, jedno pokolenje ispod drugoga. Jedna cela oblastkoja gleda na sever, bila je iskopana i ispunjena manas-tirima. Ulazi njihovi su bili kroz pe}ine nad kojima jebio krov zatvoren. Ulazili su i izlazili kroz ove pe}ine. Alisu retko razgovarali s onima koji su ìveli u slede}im ve-kovima, jer su bili razli~itoga genija, i nisu bili tako zlo-bni, jer u to vreme nije bilo sukoba sa Reformisanima,pa je stoga bilo i manje lukavstva i zlobe koja je dolazi-la od mr`nje i èlje za osvetom. Na zapadnoj strani izate oblasti bilo je mnogo brda na kojima su bili oni naj-zlobniji iz toga naroda, a to su oni koji su u srcu ospo-ravali Boànsko (Boga), a koji su usnama utoliko vi{eispovedali (Boga), i koji su se klanjali pokretima jo{ sve-tijim naizgled. Tu su bili oni koji su stvarali razne plano-ve kako da drè obi~an narod pod jarmom vlasti i kakoda podvrgnu tome jarmu i druge. Nije dopu{teno opisati teve{tine jer su odvratne, ali o njima se govori pone{to udelu Nebo i Pakao n. 580. Planine na kojima su ovi bili,pominju se u Otkrivenju kao „sedam gora“ a oni na njimase opisuju kao „èna koja sedi na crvenoj zveri“ ovim re-~ima:

I videh ènu koja sedi na crvenoj zveri puna hulnihimena, sa sedam glava i sedam rogova: – i na ~elujoj pisa{e ime, Tajna, Vavilon veliki, majka svegakurvarstva i gadosti na zemlji; – sedam glava susedam gora na kojima èna se|a{e (Otkr. 17: 3,5,9).

Emanuel Svedenborg

90

* Srednji vek – (prim. prev.)

Pod „ènom“ se u unutarnjem smislu razume Crkva,ali ovde, u obrnutom smislu, profanisana religioznost. Pod„crvenom zveri“ misli se na profanaciju nebeske ljubavi;pod „sedam gora“ – na svetogrdnu ljubav ka vladanju.Toliko o njihovim nastambama u zapadnom delu. Razlogda obitavaju odvojeno, u posebnim ~etvrtima, je u tome{to je svak u duhovnom svetu no{en u onu ~etvrt i mestokoje je saobrazno njegovim ose}anjima i ljubavima, o ~e-mu je bilo re~i u delu Nebo i Pakao 141-153. Uop{tenogovore}i, sva dogovaranja me|u Vavilonjanima usmere-na su na to kako da vladaju ne samo nad nebom, ve} i nadcelom zemljom, kako bi posedovali i nebo i zemlju, jednopomo}u drugoga. Da bi ovo postigli, oni neprekino raz-mi{ljaju i iznalaze nove statute i nova u~enja. Oni ka to-me streme isto kao {to su to radili na svetu, jer svako jeposle smrti onakav kakav je bio na svetu, osobito u po-gledu religije. Dato mi je bilo da slu{am neke njihove vo-|e dok raspravljaju o nekom u~enju koje treba da bude nekopravilo za narod. Bilo je toliko ~lanova, a svi su imaliza cilj da osvoje vlast nad nebom i zemljom, i kako bi svamo} bila njihova, tako da Gospodu ne bi ostalo ni{ta. Ovau~enja su posle toga pro~itana u prisustvu onih koji suse na{li u blizini, i dok su ih ~itali, ~uo se glas iz nebada je sve to bilo diktirano iz najdubljeg pakla, iako tooni nisu znali. To je bilo potvr|eno tako {to je |avolska~eta, najcrnjeg i najgadnijeg izgleda, do{la i otela im to,i to ne rukama nego zubima, i odnela to u njihov pakao.Narod koji je to gledao ostao je zabezeknut.

59. Za{to su bili tolerisani (podno{eni) do dana po-slednjeg suda. Razlog za ovo je to {to je prema Boàn-skom redu da se svak spasi ako je mogu}e, sve dok moèda bude me|u dobrima. Stoga se ~uvaju svi oni koji setrude da ìve duhovnim ìvotom makar samo izvana, ikoji su u stanju da ìve moralnim ìvotom kao da je toiznutra, bez obzira da li imaju prave vere i ljubavi. Tako|e

Poslednji Sud

91

se ~uvaju (toleri{u) i oni koji su sveti samo izvana. Ta-kvih je bilo mnogo u tome narodu, jer su bili u stanjuda govore pobo`no s obi~nim svetom, da unose religi-oznost u du{e, da ih vode da razmi{ljaju o nebu i paklu ida ih ohrabruju da ìve dobrim ìvotom tako {to su bese-dili o dobrim delima. Na taj na~in, bili su u stanju da vodeljude u dobro ìvota, i na put ka nebu. Tako su mnogi izte religije bili spaseni, iako samo malo onih koji su bili nji-hove vo|e. Na ove je mislio Gospod kad je rekao:

Na Mojsijevu stolicu sedo{e. – Sve {to vam kaù dadrìte, drìte i ~inite, ali po delima njihovim ne postu-pajte, jer govore a ne ~ine. A sva dela svoja ~ine daih vide ljudi – a zatvaraju carstvo ljudima, a samiu njega ne ulaze; pro`diru ku}e udovi~ke, i la`no sedugo Bogu mole. Te{ko vama, licemeri, ~istite ~a{u i~iniju izvana, a iznutra je puna grabeà i nepravde –o~istite prvo ~a{u i ~iniju iznutra, pa }e biti ~ista iizvana – vi okre~eni grobovi puni mrtvih kostiju – ta-ko se spolja pokazujete ljudima kao pravedni, a unu-tra ste puni pretvorstva i nepravde (Matija 23: 1-34).

Drugi razlog da su tolerisani je u tome {to, poslesmrti, svak zadràva svoju religioznost koju je stekao dokje bio na svetu.

Tako se njima dozvoljava da budu takvi ~im u|u udrugi ìvot. A kod ovoga naroda, ovakvu religioznost suusadili oni koji su ustima pokazivali svetost, a i pokreti-ma tela, i koji su u isto vreme navodli ove da veruju dase na taj na~in ~ovek spasava. To je, dakle, bio razlog daovakvi nisu bili odvojeni, nego im je bilo dopu{teno daostanu s onima s kojima dele istu religioznost. Glavni jerazlog da se ovi trpe, dakle, u tome {to su oni po spolja-{njem ìvotu duhovni, i {to se nadme}u u onome {to jepobo`no i sveto, iako je to samo izvana, jer to kao pri-mer pou~ava i vodi proste. Jer oni koji su prosti u veri i

Emanuel Svedenborg

92

u srcu, oni ne gledaju dalje od onoga {to vide o~ima. Etoza{to su svi ovakvi tolerisani od vremena osnivanja Hri{-}anske Crkve pa do dana suda. Ve} je pokazano da su seu pro{losti izvr{ila dva suda, a ovo je tre}i. Svi ovi sa-~injavaju „prvo nebo“, i o njima se govori u Otkrivenju 20:5,6, kao o onima koji nisu od prvog vaskrsenja (uskrsnu-}a). Naime, po{to su bili onakvi kako su opisani, to jenebo bilo razru{eno, a oni od drugog vaskrsenja su biliisterani napolje. Ali treba znati da su bili tolerisani samooni koji su mogli da se obuzdaju gra|anskim i duhovnimzakonima, jer ovi mogu da ̀ ive zajedno u jednom dru{tvu;me|utim, oni koji se nisu mogli obuzdati, ti nisu bili to-lerisani. Ovi poslednji bili su ba~eni u pakao davno pre danaposlednjeg suda, jer su se dru{tva neprestano ~istila od ova-kvih. Naime, oni koji su vodili zao ìvot i navodili obi~-ne ljude na zlodela, i koji su u~estvovali u prevarama, onisu sli~ni onima u paklovima pa su, kao {to se vidi u deluNebo i Pakao n. 580, bili isterani iz tih dru{tava; i to, izjednog pa onda drugog dru{tva. S druge strane, oni kojisu bili iznutra dobri, ti su bili odvedeni iz ovih dru{tavakako se ne bi zarazili od onih koji su iznutra bili zli. Jerdobri opaàju unutarnje stvari pa stoga obra}aju pa`njuspolja{njim stvarima samo onoliko koliko se one slaù sunutarnjim. Takvi su redom bili slani pre suda na mestaza pouku (vidi o tome u delu Nebo i Pakao n. 512-520),odakle su uvedeni u nebo. Na njih se misli pod „novimnebom“, i oni su od „prvog vaskrsenja“. Sve je ovo re~enokako bi se znalo za{to je toliko Papista bilo tolerisano svedo dana poslednjeg suda; no o ovome }e biti vi{e re~i uslede}em odeljku gde je re~ o „prvom“ nebu koje je pro{lo.

60. Kako su bili razru{eni a njihova stani{ta posta-la pustinja. Ovo }u opisati ovde u malo re~i, a na{iroko uObja{njenju Otkrivenja. Samo onaj koji je to video mo-è da opi{e kako je razoren Vavilon. Meni je bilo dato davidim kako je poslednji sud izvr{en nad svim ljudima, a

Poslednji Sud

93

osobito nad onima iz Vavilona. Stoga }u to i opisati. Ovomi je dato sa ciljem da se otkrije svetu da je sve ono {toje predskazano u Otkrivenju bilo Boànski nadahnuto, ida je to jedna od proro~kih knjiga. Jer, ako se to ne biotkrilo a sa tim i unutarnji smisao sveke pojedinosti, oso-bito onih kod Proroka u Starom Zavetu, moglo se dogo-diti da se ta knjiga odbaci jer je nerazumljiva. Takvo od-bacivanje bi dovelo u sumnju veru u ono {to se tamotvrdi, pa i veru u poslednji sud, a sve bi to samo utvrdi-lo Vavilon u uverenju da ne}e biti poslednjeg suda. Dase ovo ne bi desilo, Gospodu se svidelo da otvori moje o~i.Ali sve {to se dogodilo Vavilonu tokom poslednjeg sudane moè se ovde izloìti, jer bi to ispunilo celu jednu knji-gu. Stoga }u izneti samo nekoliko doga|aja, ostavljaju}iostalo za Obja{njenje Otkrivenja. Po{to se Vavilonski narodbio rasprostro po mnogim delovima duhovnog sveta, i for-mirao dru{tva u svakom delu (vidi n. 58), opisa}u kakoje bio razru{en u svakom pojedinom delu.

61. Ru{enje je usledilo posle pohoda (vizitacije). Po-ho|enje je iznalaènje (duhovnih) osobina ljudi, kao i od-vajanje dobrih od zlih; tada se dobri odvajaju, a zli ostaju.Kad je ovo zavr{eno, nastaju sna`ni zemljotresi. Iz ovogaim je jasno da se poslednji sud pribliìo. Ova tre{nja ostav-lja dubok utisak na njih. Tada sam ih video na ju`nojstrani (vidi n. 58), osobito u tamo{njem velikom gradu, ka-ko tr~e tamo amo, neki traè}i spas u beànju, neki tako{to su se skrivali u voltovima, neki u }elijama i provali-jama gde su bila njihova blaga, a neki su iznosili iz tihsve {to su dohvatali rukama. Posle zemljotresa, sledila jeerupcija* ispod zemlje koja je oborila sve u gradu i oko-lini. Posle erupcije (izbijanja), usledio je s istoka snaànvetar koji je sravnio, potresao i isprevrtao sve iz temelja.A tada su svi dovedeni iz svakog mesta i skloni{ta da bi

Emanuel Svedenborg

94

* Vulkana? – (prim. prev.)

zatim bili ba~eni u more, ~ija su vode bile crne. Tih kojisu bili ba~eni, bilo je na desetine hiljada. Iza toga, poceloj toj oblasti dizao se dim kao posle poàra, a kao po-slednje video se gusti oblak pra{ine no{en isto~nim ve-trom u more nad kojim je taj oblak praha bio raspr{en.Njihova blaga su se pretvorila u prah, sa svim onim pred-metima koje su smatrali svetima a koja su oni posedova-li. Ovaj prah bio je razasut po moru zato {to prah zna~iosudu. Na kraju, videlo se crnilo kao da lebdi nad celomoblasti, koje je izbliza izgledalo kao a`daja (zmaj). To jebio znak da su ceo taj prostrani grad i cela oblast pre-tvoreni u pustinju. Ovo se ovako videlo zato {to „a`daja“ozna~ava obmane te religije, dok „obitavali{te a`daja“ zna-~i pustinju posle ru{enja (kao kod Jer. 9: 11; 10: 22; 19:33; Mal. 1: 3). Isto tako videlo se da su neki imali kao „vo-deni~ni kamen“ preko leve ruke, {to je bila slika koja pred-stavlja njihovo utvr|ivanje u {tetnim tuma~enjima izvedenimiz Re~i. Naime, „vodeni~ni kamen“ ozna~ava utvr|ivanje (po-tvr|ivanje). Stoga je jasno {ta se ozna~ava ovim re~ima uOtkrivenju:

I jedan an|eo uze kamen veliki kao vodeni~ni, i baciga u more govore}i, Tako }e sa hukom biti ba~engrad veliki Vavilon, i ne}e se vi{e na}i (Otkr. 18: 21).

Me|utim, oni koji su bili u senat-ku}i, kao i u tomdelu bliè istoku, gde su se dogovarali kako da pro{iresvoju vlast i kako da drè svet u neznanju i slepoj po-slu{nosti, ti nisu bili ba~eni u crno more ve} u provalijukoja se otvorila u dubinu okolo njih. Tako je poslednjisud izvr{en nad Vavilonom u ju`nom delu. No poslednjisud nad onima ispred i u zapadnom delu, i nad onim u se-vernom delu gde je tako|e bio veliki grad, taj se odigraona ovaj na~in. Kada su sna`ni zemljotresi potresli sve iztemelja, sve ono {to je tamo bilo (vidi o zemljotresu kodMat. 24:7, Luke 21: 11, i u Otkr. 6:12, 8: 5, kao i u

Poslednji Sud

95

Prorocima), svuda je tamo dunuo snaàn isto~ni vetar odjuga ka zapadu te ispred zapadne strane, gde su pod zem-ljom obitavali oni koji su ìveli u mra~no doba, i tada jeizloèn pogledu veliki grad koji se {irio preko severa doistoka, a koji je bio opusto{en. Ali po{to u njemu nije bi-lo mnogo bogatstva, nije bilo ni erupcije ni ognjene jamekoja bi progutala blaga, ve} se videlo samo ru{enje i raza-ranje, a potom kao izbijanje dima; a isto~ni vetar je duvaoi obarao ru{e}i, i odnose}i sve. Monasi zajedno s narodomizvedeni su napolje na destine hiljada; neki su bili ba~eniu crno more na onoj strani koja gleda na zapad, neki uveliku provaliju na jugu, neki u zapadni zaliv, a neki me-|u paklove neznaboàca; jer su neki u mra~no doba biliidolopoklonici kao neznabo{ci. Odavde se dizao dim i kre-tao prema moru, i lebdeo nad njim, stvaraju}i debelu crnukoru. Taj deo mora u koji su oni bili ba~eni bio je pokri-ven korom od praha i dima u koji su se njihove nastam-be i njihova bogatstva razasula. Tako da se to more nijevi{e videlo, a umesto njega videlo se crno zemlji{te ispodkojega je bio njihov pakao. A poslednji sud nad onima ko-ji su bili na brdima na isto~noj strani (o ~emu u n. 58),izvr{en je ovako: oni koji su obitavali na tim brdima uto-nuli su u dubinu, te su svi bili progutani. A onaj koji jebio postavljen na jednu planinu gde su ga proglasili bo-gom, on je prvo postao crn pa onda kao ognjen, taj jebio glava~ke ba~en u pakao. Jer monasi koji su naselja-vali te planine govorili su da je taj ~ovek bio Bog a onida su bili Hristos, pa su svuda gde su i{li nosili sa sobomto {tetno ube|enje da su Hristos. Na kraju, sud je izvr{eni nad onima koji su obitavali dalje na zapadnoj strani nabrdima na koje se misli pod „ènom koja sedi na crvenojzveri sa sedam glava koje su sedam brda“ (vidi ne{to otome u n. 58), I njihova brda su se videla. Neka su bilaotvorena u sredini, a u njima je bio {iroki otvor koji je vo-dio okolo kao u spirali, pa su oni koji su obitavali na tombrdu bili u njega ba~eni. Neka brda su bila izvrnuta iz

Emanuel Svedenborg

96

temelja tako da su njihovi vrhovi bili dole, a temelji go-re. Rezultat je bio to da su oni koji su bili u dolinamabili potopljeni i potpuno pokriveni, a oni koji su bili iz dru-gih strana, ti su bili ba~eni u raspukline. Me|utim, ovo{to sam izneo samo je mali deo onoga {to sam video; vi-{e o tome o Obja{njenju Otkrivenja. Ovi doga|aji su se odi-grali i bili zavr{eni po~etkom 1757. godine. [to se ti~eraspuklina u koje su ba~eni, bilo ih je mnogo. êtiri su mipokazane; {iroka je bilo na ju`noj strani prema moru; dru-ga na zapadnoj strani prema jugu; tre}a na zapadnoj stra-ni prema severu; a ~etvrta dalje u uglu izme|u zapada isevera; ove raspukline i more, to su bili njihovi paklovi. Ovosu one (raspukline) koje su bile vi|ene, a bilo ih je mnogokoje nisu bili vi|ene. To je stoga {to se paklovi Vavilonskenacije razlikuju prema razli~itim obesve}enjima duhovnihstvari koje pripadaju dobru i istini Crkve.

62. Tako je sada duhovni svet oslobo|en od takvihduhova, i an|eli se raduju {to su se njih oslobodili, po{tosu ovi iz Vavilona uznemiravali i zavodili {to su vi{e mo-gli, vi{e nego li na svetu. Jer njihove ve{tine su tamo (uduhovnom svetu) zlo}udnije, jer su tamo duhovi, a u sva-kom duhu je skrivena njegova zlo}a. Jer kod ~oveka, toje njegov duh koji misli, ho}e, namerava i smi{lja. Mno-gi od njih bili su ispitani, i na|eno je da ni u {ta ne veru-ju, a da je {tetna ùdnja da zavedu bogate zbog njihovogblaga a siroma{ne da bi nad njima gospodarili bila potpu-no obuzela njihov um. S ovim ciljem, oni su sve dràliu najmra~nijem neznanju, spre~avaju}i njihov put ka sve-tlu i ka nebu. Jer put ka svetlu i nebu je zatvoren kada suznanja o duhovnim stvarima preplavljena idolopoklonstvom,i kada je Re~ izneverena, oslabljena i oduzeta.

63. Me|u njima su sa~uvani oni koji su imali ose-}anje za istinu od dobra. Oni me|u Papistima koji su ì-veli pobo`no, i koji su bili u dobru, iako ne i u istinama,

Poslednji Sud

97

ali su èleli da znaju istine iz ose}anja za dobro, ti subili oslobo|eni i odneseni u jednu oblast ispred zapadnogdela blizu severa; tamo su im date nastambe, pa su us-postavljena i dru{tva. Tada su sve{tenici iz Reformisanihbili njima poslati da ih pou~e iz Re~i: a kada su bili po-u~eni – primljeni su u nebo.

64. Stanje onih koji od sada dolaze sa zemlje. Odposlednjeg suda koji je izvr{en, i otkako je Gospod svedoveo u red, a svi koji su iznutra bili dobri uzdignuti u ne-bo a koji su bili iznutra lo{i bili ba~eni u pakao, ovima*nije vi{e dozvoljeno kao pre da se udruùju ispod nebaili iznad pakla, ili da imaju neku vezu s takvima. Sada, ~imstignu ovamo, {to se doga|a posle sva~ije smrti, oni sesasvim odvajaju, a kada se njihovo vreme u svetu duho-va zavr{i, oni su no{eni svaki na svoje mesto**. Stogaoni koji obesve}uju svetinje, kao i oni koji smatraju daimaju mo} da otvaraju i zatvaraju nebo, i da otpu{taju gre-hove – a to je mo} koja pripada samo Gospodu – kao i onikoji Papske bule ~ine ravnima Re~i, a ~iji cilj je vlada-nje, ti se od sada bacaju u mra~no more ili u raspuklinegde su paklovi onih koji svetogrde. Ali iz neba mi je re~e-no da takvi iz te religioznosti ne obra}aju pa`nju na ìvotposle smrti, jer da oni u njega ne veruju. I tako, oni nehaju ni malo {ta }e biti s njima posle smrti iako taj ìvottraje u ve~nost, ve} ga ismevaju kao ne{to neva`no.

Emanuel Svedenborg

98

* Koji dolaze sa zemlje – (prim. prev.)** Po mi{ljenju autora, cela svrha poslednjeg suda je bila u tome dase ova me{avina dobrih i lo{ih duhova, koja je stvarala zami{ljena nebakoja su spre~avala normalan uliv uticaja iz neba i od Gospoda u ljud-ski rod na zemlji, da se to raspr{i i da odsada niko ne moè da formi-ra takve ve{ta~ke i {kodljive tvorevine – (prim. prev.)

Prvo nebo i njegovo Uklanjanje

65. Kaè se u Otkrivenju:

I videh veliki – presto i Onoga koji se|a{e na nje-mu, od ~ijeg lica pobeè i zemlja i nebo, i mesta imse ne na|e (Otkr. 20: 11).

A iza toga:

I videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo iprva zemlja pro|o{e (Otkr. 21: 1).

Bilo je pokazano u prvom odeljku, kao i u slede}im,da se pod „novim nebom i novom zemljom“, kao i pod„prvim nebom i prvom zemljom“ ne misli na vidljivo ne-bo i na{u nastanjenu zemlju, ve} na an|eosko nebo i naCrkvu. Jer Re~ je u sebi duhovna i prema tome govori oduhovnim stvarima, a duhovne stvari su te koje pripada-ju nebu i Crkvi. Ove se izraàvaju u smislu slova krozprirodne stvari, jer prirodne stvari sluè kao temelj zaduhovne stvari, i za Re~ koja bez ovoga temelja ne bibila Boànsko delo, jer ne bi bila celokupna. Prirodno, ko-je je poslednje u Boànskom redu, upotpunjuje i ~ini dase unutarnje stvari koje su duhovne i nebeske nastavljajuna njima (prirodnim stvarima), kao ku}a na njenom te-melju. Me|utim, ~ovek je mislio iz prirodnog a ne iz duhov-nog o onome {to se tvrdi u Re~i, pa je stoga pod „nebomi zemljom“ u ovim odlomcima, ako i u drugima, razumeosamo nebo i zemlju koje postoje u svetu prirode. Stogasvak o~ekuje da }e oni nestati i biti razru{eni, i da }e no-vi biti stvoreni. No, da ne bi to o~ekivali iz veka u vekuzalud, duhovni smisao Re~i je bio otvoren, tako da se

99

moè znati na {ta se misli u Re~i pod mnogim stvarimakoje se ne mogu razumeti sve dotle dok se samo na pri-rodan na~in razume ono da }e „nebo i zemlja“ pro}i.

66. Pre nego {to pokaèmo na {ta se misli pod „pr-vim nebom i prvom zemljom“, treba znati da se pod „pr-vim nebom“ ne misli na ono nebo koje je stvoreno odonih koji su postali an|eli od stvaranja ovoga sveta dosada{njeg vremena, jer to nebo je stabilno i ostaje za-uvek; jer svi koji dolaze u nebo uìvaju Gospodovu za{ti-tu, i niko koga je Gospod primio, ne moè se odstraniti.Nego se pod „prvim nebom“ misli na ono nebo koje sustvorili drugi, uglavnom oni koji nisu mogli postati an|e-li. Koji su to bili i kakav je bio njihov karakter, bi}e po-kazano u slede}em odeljku; to je nebo za koje je pisanoda }e pro}i. A zove se nebo zato {to su oni koji su biliu njemu bili zajedno na visini, na stenama i na brdima,u zabavama sli~nim prirodnim, od kojih nijedna nije biladuhovna. Jer ve}ina onih koji dolaze u duhovni svet, ka-da su na visini, veruju da su u nebu jer su visoko, i dasu u nebeskoj radosti kada su u istim zadovoljstvima kao{to su bili na svetu. To je razlog da se to (stanje) naziva „ne-bo“, ali „prvo nebo je pro{lo“.

67. Opet, treba da se zna da ovo nebo, nazvano „pr-vo“, nije od onih koji su ìveli pre Gospodovog Dolaskana svet, ve} da su svi (u ovom nebu) od onih koji su ìve-li posle Njegovog Dolaska; kao {to je pokazano u n. 33-39, poslednji sud se izvr{ava na kraju svake Crkve, i tadase pre|a{nje nebo ru{i*, a novo** se stvara. Jer se odpo~etka do kraja Crkve trpe svi oni koji su izvana ìvelimoralnim ìvotom i bili izvana pobo`ni i sveti, ali ne iznu-tra, samo ako su mogli svoje unutarnje, to jest svoje mislii namere, da usaglase s moralnim i gra|anskim zakonima

Emanuel Svedenborg

100

* Zami{ljeno nebo – (prim. prev.)** Pravo, istinsko – (prim. prev.)

dru{tva. Me|utim, na kraju Crkve unutarnje stvari se ot-krivaju, i tada se nad njima (tim ljudima ili duhovima)izvr{ava sud. Tako je poslednji sud izvr{en dva puta nadstanovnicima ove zemlje, a ovo sada je tre}i put (vidi n.46). Tako isto, do sada su dva puta nebo i zemlja nestali,a novo nebo i stvoreni zajedno s novom zemljom, jernebo i zemlja su Crkva u oba sveta (vidi n. 1-5). Iz ovo-ga je jasno da novo nebo i nova zemlja pomenuti kodProroka Starog Zaveta nisu novo nebo i nova zemlja kojise pominju u Otkrivenju jer je ono prethodno stvorio Go-spod kad je bio na svetu, a ono drugo On sada stvara.

Evo {ta kaù o prethodnom Proroci Starog Zaveta:

Evo, stvaram novo nebo i novu zemlju; a prvo sevi{e ne}e pominjati (Isa. 56: 17),

I na drugome mestu,

Evo }u stvoriti novo nebo i novu zemlju (Isa. 56:22).

I jo{ ono {to se kaè kod Danila.

68. Po{to }e sada biti re~i o „prvom nebu koje pro-lazi“, i po{to o tome niko ni{ta ne zna, opisa}u ga ovimredom.

1. Od kojih (duhova) je bilo sastavljeno prvo nebo,

2. Kakvo je ono bilo,

3. Kako je nestalo.

69. Od kojih (duhova) je bilo sastavljeno prvo nebo.Prvo nebo je bilo sastavljeno od onih nad kojima je izvr-{en poslednji sud, a on nije bio nad onima u paklu nitinad onima u nebu, ni nad onima u svetu duhova, a o ~e-mu vidi u delu Nebo i Pakao n. 421-520. A nije izvr{en

Poslednji Sud

101

ni nad jednim ~ovekom koji jo{ ìvi (na zemlji), ve}samo nad onim koji su napravili sami sebi ne{to {to jeli~ilo na nebo, a najve}i broj takvih je bio na brdima ina stenama. Na ove se misli pod „jarcima“ koji }e i}i nalevu stranu (Mat. 24: 32, 33). Iz ovoga se moè zaklju~itida je to prvo nebo bilo sastavljeno ne samo od Hri{}ana,ve} i od Muhamedanaca i Neznaboàca, koji su svi na~i-nili sebi takva neba. Ukratko }e biti re~eno kakva su onabila. Bila su sastavljena od onih koji su na svetu bili sve-ti samo izvana, a ne iznutra, ali koji su, u skladu s mo-ralnim i gra|anskim zakonima, bili pravedni i iskreni, aline iz poslu{nosti Boànskim zakonima. Tako, oni su zna-li nauk Crkve i mogli da ga propovedaju, a vr{ili su ra-zne slu`be i bili korisni, ali ne radi samih slu`bi i koristi.Ovi, i svi kao ovi po celom svetu koji su ìveli posle Go-spodovog Dolaska, svi su ti sa~injavali „prvo nebo“. Ovonebo je prema tome bili sli~no onome svetu i onoj Crkvina svetu koja se sastoji od onih koji ~ine dobro ne radisamog dobra, ve} iz straha od zakona i gubitka ugleda, ~astii bogatstva. Oni koji su takvi iz tih poriva (motiva), ti sene pla{e Boga ve} ljudi, i takvi nemaju savesti. Od Refor-misanih u prvom nebu je bilo najvi{e onih koji su ve-rovali da sama vera spasava, i koji nisu ̀ iveli ̀ ivotom verei ljubavi prema bli`njemu, a koji su voleli da ih ljudi vi-de. Kod svih ovih, sve dok su bili skupa, njihovo unu-tarnje je bilo zatvoreno kako se ono ne bi izloìlo*, alise otvorilo kada se pribliìo poslednji sud. Tada se otkri-lo da su iznutra bili obuzeti zlo}om i obmanama svakevrste, i da su se protivili Bogu, i da su u stvari bili u pa-klu. Jer, neposredno po smrti, svako se priklanja (svojimunutarnjim bi}em) sebi sli~nom, dobri njima sli~nim unebu, a r|avi njihovima u paklu. Ali tamo ne odlaze dokse njihovo unutarnje ne otvori. Sve dotle oni se druè sonima koji su im sli~ni. Treba, me|utim, znati da oni koji

Emanuel Svedenborg

102

* Pogledu drugih – (prim. prev.)

su iznutra dobri, to jest koji su duhovni, oni se odvaja-ju i podiù u nebo, a to se de{ava i s onima koji su bilizli ne samo iznutra ve} i izvana, i oni se odvajaju od pret-hodnih i bacaju u pakao. Ovo je sve trajalo od vremena Go-spodovog Dolaska pa sve dok se poslednji sud nije izvr{io.Samo od onih koji su ostali oblikovana su dru{tva me|u nji-ma, od kojih je bilo sastavljeno „prvo nebo“.

70. Ima puno razloga da se ovakva dru{tva podnose.Glavni je u tome {to su ovi (duhovi), kroz izvanjsku sve-tost, iskrenost i pravednost, povezani s prostim dobrim(duhovima) u najnièm nebu, a koji – budu}i jo{ uvek usvetu duhova – nisu jo{ uvedeni u nebo. Jer u duhovnomsvetu postoji saobra}aj i povezivanje svih koji su sli~ni.A prosti dobri u poslednjem nebu i oni u svetu duhova,njima su pogledi upereni na izvan, ali iznutra nisu r|avi.Stoga, ako bi se ovi duhovi odvojili od onih pre odre|e-nog vremena, nebo bi stradalo u najniìm delovima, a vi-{e neba po~ivaju na niìm kao na temelju. Da je ovo biorazlog da ih se trpelo, Gospod u~i ovim re~ima:

Tada do|o{e sluge doma}inove i reko{e mu: „Go-spodare, nisi li ti dobro seme sejao na njivi svojoj?Otkuda, dakle, kukolj?“ A on im re~e: „ Neprijatelj~oveku to u~ini.“. A sluge mu reko{e: „Ho}e{ li, da-kle, da idemo da ga po~upamo?“ A on re~e: „Ne, dane bi ~upaju}i kukolj po~upali zajedno s njime i p{e-nicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do ètve; au vreme ètve re}i }u èteocima:– Saberite najprekukolj i sveìte ga u snoplje da se saèè, a p{enicuodvezite u ìtnicu moju“; – „ koji seje dobro seme,to je Sin ôve~ji, a njiva je svet; a dobro seme si-novi su Carstva¸ a kukolj sinovi su zla. A neprijateljkoji ga je posejao jeste |avo; a èteoci su an|eli.Kao {to se kukolj sabira i saìè ognjem, tako }ebiti na posletku ovoga veka (Mat. 13: 27-30, 37-42).

Poslednji Sud

103

„Posledak ovoga veka“ je poslednje vreme Crkve; „ku-kolj“ su oni koji su r|avi iznutra; „p{enica“ su oni koji suiznutra dobri; „sabiranje kukolja u snopove za oganj“ jeposlednji sud. Isto treba razumeti pod ribama svake vrstekoje se sabiraju, od kojih se dobre ostavljaju u ~amcu, alo{e se odbacuju, pa se o ovima kaè:

Jo{ je Carstvo nebesko kao mreà koja se baci umore i sabere riba od svake vrste. Kada se napuni,izvuku je na obalu i, posedav{i, izaberu dobre u su-dove, a lo{e izbace napolje (Mat. 13: 47-49).

Upore|uju se s ribom, jer „riba“ u duhovnom smislu Re~iozna~ava one koji su prirodni i spolja{nji, kako dobri tako ilo{i. A {ta se ozna~ava s „pravednima“, vidi na dnu stranice1*.

Emanuel Svedenborg

104

1 Napomene o zna~enjima pojedinih re~i i mestima gde se o tome pi-{e u autorovom op{irnom delu Nebeske Tajne): „Snopovi“ u Re~i ozna-~avaju sre|ivanje ~ovekovih istina i dobara, a tako isto i sre|ivanje uljudima istina i obmana (n. 4686, 4687, 5339, 5530, 7408).„Sin ôve~ji“ jeste Gospod kao Boànska istina (n. 1729, 1733, 2159,

2628, 2803).„Sinovi“ su ose}anja istine od dobra (n. 489, 491, 533, 2623, 3373).Stoga „sinovi carstva“ su oni koji su u ose}anjima istine od dobra, a

„sinovi zloga“ su r|avi koji su u ose}anju obmane od zla; stoga sepotonji zovu „kukolj“, a prvo{nji „dobro seme“, jer „kukolj“ozna~ava obmanu od zla.(n. 1940, 3038, 3310, 3373, 10248).

„Seme“ u obratnom smislu zna~i obmanu od zla (n. 10249). „Seme poljsko“ je hranjenje uma kroz Boànsku istinu iz Re~i, a

„sejati“ je pou~avanje (n. 6158, 9272). „Kraj veka“ je poslednje vreme Crkve (n. 4535, 10622). „Ribe“ u duhovnom smislu Re~i ozna~avaju znanja koja pripadaju

prirodnom ili spolja{njem ~oveku, a isto tako i one ljude koji suprirodni i spolja{nji, kako dobri tako i lo{i (n. 40, 991).

„@iva stvorenja svake vrste“ su saobrazna takvim stvarima kod ~oveka(n. 45, 46, 246, 714, 716, 719, 2180)

Pravednima se u Re~i nazivaju oni kojima se pripisuje pravda i zaslu-ga Gospodova, a „nepravedni“ su oni kojima se pripisuje njihovosamo-opravdanje i njihova vlastita zasluga (n. 5069, 9263, 9486).

* Autor je naveo mnoga mesta da bi olak{ao novom ~itaocu. Pa ipak,njegov na~in izraàvanja traì obja{njenje. Ovde }u dati samo jedno.„Istina od dobra“ je ona mudrost koju dobija ~ovek koji voli bli`nje-ga i ~ini dobro od Gospoda, a „dobro od istine“ je dobro koje ~ovek ~inislede}i istinu iz Re~i Boìje. Od svih Jevan|elja, autorovom stilu je naj-bliè Jovanovo, koje se s pravom naziva „teolo{kim“ – (prim. prev.).

71. Kakvo je bilo ono (prvo nebo). Ovo se moèzaklju~iti iz ovog {to je do sada re~eno, a i iz toga {to onikoji nisu duhovni jer ne i potvr|uju svoje priznavanjeBoga svojim dobrim ìvotom i ljubavlju ka istini, ve} sa-mo izgledaju duhovni opona{aju}i svetost i razgovaraju}io Boànskim stvarima, i koji su po{teni sebe radi i sve-ta radi, takvi ~ine svakojaka nedela kada su prepu{teni svomunutarnjem nagonu. Jer tada ih ni{ta ne sputava, ni strahod Boga, ni vera, ni savest. I tako se dogodilo da kadasu ti iz prvog neba bili prepu{teni svom unutarnjem, onisu se povezali s paklovima.

72. Kako je nestalo (prvo nebo). Ovo je opisano ve}onda kada je bilo govora o poslednjem sudu nad Muhame-dancima i Neznabo{cima, kao i nad Papistima (n. 61-63),jer su ovi bili deo prvog neba. Me|utim, ne{to treba do-dati o poslednjem sudu nad Reformisanima, koji se zovu iProtestanti i Evangelisti, to jest kako je nestalo prvo nebosastavljeno od ovih. Dakle, i oni su prepu{teni svom unutar-njem, te su bili odvojeni i podeljeni u vrste prema njiho-vim nedelima i zabludama koje poti~u od nedela, i premanedelima koja poti~u od zabluda, u paklove koji odgovara-ju njihovim ljubavima*. Njihovi paklovi su bili u sredinina svakoj strani, jer su Reformisani bili u sredini, okolo njihPapisti, a okolo ovih Muhamedanci, a u najudaljenijem kru-gu su bili Neznabo{ci (vidi n. 48). Oni koji nisu poslati upaklove, ti su bili ba~eni u pustare. Ali su neki poslati ni-è da bi stvorili dru{tva, u kojima bi se pou~ili i pripre-mili za nebo. To su bili oni koji su bili po{te|eni. No svekako se ovo dogodilo u pojedinostima, to se ovde ne moèopisati, jer je sud nad Reformisanima mnogo duè trajao,kroz nekoliko uzastopnih promena. Ali po{to su se tadadogodile stvari koje sam video i ~uo a koje su vrednepomena, izloì}u ih redom u Obja{njenju Otkrivenja.

Poslednji Sud

105

* Zlim ljubavima – (prim. prev.)

Stanje Sveta i Crkve odsada

73. Svet }e odsada biti onakav kakav je bio i do sa-da, jer velika promena koja se odigrala u duhovnom sve-tu ne}e doneti promene u prirodnom svetu u izvanjskomobliku. Tako, i dalje }e postojati gra|anske ustanove, ugo-vori i ratovi kao i pre, kao i ostalo {to se odnosi na dru{tvouop{te i posebno. Ono {to je Gospod rekao da u poslednjevreme,

Bi}e ratova, i narod }e ustati na narod, i carstvo nacarstvo, i bi}e glad, pomor, i zemlja }e se tresti (Mat.24:6,7),

Tu se ne govori o ovakvim doga|ajima u prirodnimsvetu, ve} o stvarima tome saobraznim u duhovnom sve-tu. Jer Re~ u proro~kim delovima ne govori o carstvimana zemlji, niti o narodima, ni o ratovima, ni o gladi, po-moru i tre{njama na zemlji, ve} o stvarima koje su saobra-zne tome u duhovnom svetu. A to je obja{njeno u NebeskimTajnama, iz kojih smo izvadili pojedine odlomke na kra-ju ove stranice1.

106

1 (Iz Nebeskih Tajni): Ratovi u Re~i zna~e duhovne borbe (n. 1659,1664, 8285).Sva „ratna oru`ja“ kao „luk, ma~ i {lem“ – ne{to vezano za duhovne

borbe (n. 1788, 2686).„Carstva“ ozna~avaju Crkve u pogledu istina, ili obmana (n. 1672,

2547).„Neznabo{ci“ su oni koji su u dobru, ili u zlu (n. 1059, 1159, 1205,

1260).„Glad“ zna~i manjak znanja o dobru i istini (n. 1460, 3364, 5277,

5281, 5300).„Pomor“ (po{ast) zna~i ~i{}enje i kraj dobra i istine (n. 7102, 7505,

7507).„Zemljotresi“ (tre{nje) zna~e promene stanja Crkve (n. 3355).

Ali stanje Crkve ne}e biti isto odsada. Po spolja{njembi}e sli~no, ali po unutarnjem bi}e razli~ito. Izvana gle-dano, one }e i dalje biti podeljene kao i pre, njihovi nauci}e se {iriti kao i pre, a postoja}e i religioznost kao i prekod Neznaboàca. Ali odsada ~ovek Crkve misli}e slobod-nije o stvarima vere, pa tako i o duhovnim stvarima kojese odnose na nebo, jer }e duhovna sloboda biti ponovo uspo-stavljena. Jer sada su sve stvari u nebima i u paklovimavra}ene u red, a otuda se ulivaju sve misli o Boànskimstvarima, tako i Boànske stvari neba protivu onoga {touti~e iz paklova. Ipak, ~ovek tu promenu ne}e osetiti usebi, jer on o tome ne misli, niti zna bilo {ta o duhovnojslobodi, niti o uticaju (influksu). Ali u nebu ova se istinaopaà, a nju vidi ~ovek posle smrti. I stoga {to je vra}e-na duhovna sloboda, otkriven je i duhovni smisao Re~i, akroz njega i unutarnje Boànske istine (su otkrivene). Jer usvom prethodnom stanju, ~ovek nije mogao da razume oveistine, a da ih je i razumeo, on bi ih obesvetio (profanisao).U delu Nebo i Pakao n. 597 moè se videti da ~oveku slo-boda dolazi od ravnoteè izme|u neba i pakla, i da se ~o-vek moè popraviti samo ako je u slobodi.

74. Razgovarao sam s an|elima o promenama stan-ja Crkve odsada. Rekli su da ne znaju o budu}nosti, jerto zna samo Gospod. Ali reko{e da znaju da je uklonje-na pot~injenost i ropstvo u kome je dràn ~ovek Crkve,da je uspostavljena sloboda, i da on odsada, samo ako ho-}e, moè lak{e da opaà unutarnje istine i tako da posta-ne unutarnji (~ovek), ako to ̀ eli. Ali reko{e i to da se malonadaju za ~oveka iz Hri{}anskih Crkava, a vi{e za naro-de koji su otcepljeni od Hri{}anskog sveta, i odvojeni odnjihovih nereda, da }e tako mo}i da prime duhovno svet-lo i da postanu nebesko-duhovni ljudi. Tako isto su mirekli da se danas toj rasi otkrivaju Boànske istine te daprimaju duhovnu veru, to jest, u ìvot i u srce, i da se tajnarod klanja Gospodu.

Poslednji Sud

107

Nastavako

Poslednjem Sudui o

Duhovnom Svetuod

EMANUELA S V EDENBORGA

1. U prethodnom malom delu o Poslednjem Sudubilo je re~i o slede}em:

Dan Poslednjeg Suda ne zna~i da razaranje sveta, vidin. 1 do 5.

Mnoènje ljudskog roda ne}e nikada prestati, vidi, n.6 do 13.

Nebo i pakao poti~u od ljudskog roda, vidi n. 14 do 22.

Svi su ljudi koji su bili ro|eni od po~etka sveta, a ko-ji su umrli, bilo u nebo ili u paklu, vidi n. 23 do 27.

Poslednji Sud se mora odigrati tamo gde su svi zajed-no, te stoga u duhovnom svetu, a ne na zemlji, vidin. 28 do 32.

Poslednji Sud se izvr{ava na kraju crkve, a kraj crkveje onda kada vi{e nema vere, jer tada nema vi{e niljubavi prema bli`njemu, vidi n. 33 do 39.

Sve {to je pretskazano u Otkrivenju ispunjava se ovihdana vidi n. 40 do 44. Poslednji Sud je izvr{en, vidin. 45 do 52.

Vavilon i njegovo razaranje, vidi n. 53 do 64.

Prvo nebo i njegovo ukidanje abolicija, vidi n. 65 do 72.Stanje u svetu i u crkvi otsada, vidi n. 7 do 74.

2. Razlog za Nastavak o Poslednjem Sudu jeuglavnom u tome da se kaè kakvo je stanje Crkve bilopre a kakvo posle Poslednjeg Suda u Crkvi; i da se opi{ekako se odigrao poslednji sud na Reformisanima.

111

3. U Hri{}anskom svetu vlada mi{ljenje da }e svovidljivo nebo i sva nastanjena zemlja biti razoreni na danposlednjeg suda i da }e se umesto njih pojaviti novo ne-bo i nova zemlja, a da }e se du{e ljudi obu}i u njihovatela, te da }e ~ovek biti kao {to je i pre bio. Ovaj stavakvere je nastao zato {to se Re~ razumevala samo u njenomdoslovnom zna~enju, i zaista, nije se ni mogla druga~ijerazumeti sve dok njen duhovni smisao nije otkriven. Izistog izvora je izvedeno verovanje da je ~ovekova du{asamo njegov izdah, a da su duhovi i an|eli sli~ni vetrupo sastavu. Sve dotle dok se tako mislilo o du{ama, du-hovima i an|elima, i poslednjem sudu, nije se ni moglodruga~ije verovati. Ali kada se saznalo da je ~ovek poslesmrti isto ~ovek kao {to je bio na svetu, s tom razlikom{to nije obu~en u prirodno ve} u duhovno telo, i {to totelo onima u duhovnom svetu izgleda isto kao i telo u pri-rodnom svetu, tada se moè razumeti i to da se poslednjisud ne odigrava u prirodnom nego u duhovnom svetu. Jersu u tome svetu su svi ljudi zajedno, svi koji su ikada bi-li ro|eni i umrli.

4. Kada se ovo bude razumelo, tada }e se mo}i raspr-{iti paradoksi kojih se ~ovek drì o stanju du{a posle smrti,njihovom sjedinjenju s telom koje se raspalo, i o razaranju stvo-renog svemira, pa i o poslednjem sudu. Po ovim paradok-sima, ~ovek bi bio kao dah ili kao vetar, ili kao eter, ili kaone{to {to lebdi u zraku, nikad na istom mestu, ve} Negde(Ubi) koje oni nazivaju Gde (Pou)*; da ne bi ni{ta videojer nema o~i, niti bi ~uo jer da nema u{i, ne bi ni govo-rio jer nema usta, te bi bio slep, gluv i nem, u neprekidnomi{~ekivanju koje bi bilo uvek tu`no, jer bi bio bez onih spo-sobnosti du{e koje ~ine radost njegovog ìvota. Isto takose smatralo da su sve du{e od stvaranja nesre}ne, i daone koje su ro|ene pre vi{e hiljada godina, da jo{ leteokolo u Pou, ~ekaju}i sud, uz ostale àlosne ideje.

Emanuel Svedenborg

112

* Ovo su latinske i gr~ke re~i za Gde – (prim. prev.

5. Ne}u nabrajati ostale brojne paradokse kojih sedrì ~ovek koji je u neznanju istine. A kada ~ovek saznada nije posle smrti da{ak ili vetar, ve} da je duh i da, akoje ìveo dobro, da je an|eo u nebu, i da su duhovi i an|e-li ljudi u savr{enom obliku, tada moè da razmi{lja o sta-nju ljudi posle smrti. I moè da razume {ta je poslednjisud, kada njegova vera nije vi{e odvojena od razuma, otku-da su dolazile samo predaje (tradicije). Tada moè po ra-zumu da se uveri da se sud o kome se govori u Re~i ne}eodigrati u prirodnom svetu, nego u duhovnom svetu gdesu svi ljudi zajedno, i tada }e razumeti za{to mora do}i doposlednjeg suda, naime da bi se sa~uvala vera u Re~.

6. Stavi na stranu ideju o du{i kao o dahu, i tadapomisli o tome kakvo je tvoje stanje posle smrti, ili tvo-jih prijatelja, ili tvoje dece, zar ne}e{ tada misliti o sebi daìvi{ i dalje kao ~ovek, i sa njima? I po{to bez ~ula nemapravog ìvota, moè{ samo da misli{ da tada vidi{, ~uje{,i govori{. A tako se pi{e i na nadgrobnim spomenicima (epi-tafima)*. Dok pi{u, misle o sebi kao da su u nebu me|uan|elima u belim haljinama i u vrtovima. A tada ako tise vrati misao da je du{a samo da{ak, i da ne ose}a ni{ta svedo poslednjeg suda, zar se ne}e{ osetiti kao da si lud mi-sle}i: „Kakav }u biti? I gde u me|uvremenu? Da li }u le-teti zrakom, ili }u ostati u Pou? A besednik je govorio daako ìvim dobrim ìvotom i ako verujem, da }u biti me-|u blaènima“. Dakle, veruj da si posle smrti ~ovek kaoi pre, a sva je razlika izme|u onoga {to je prirodno i ono-ga {to je duhovno.** A tako i misle svi koji veruju uve~ni ìvot, odbacuju}i sve ono {to dolazi predajom ipretpostavkom o stanju du{e.


113

* Epitaf je napis koji je ~esto duhovit i u kome se pisac, pokojnk,obra}a prolaznicima, rodbini i prijateljima kao da je jo{ uvek ìv –(prim. prev.)** U novije vreme, o toj razlici se govori kao o drugoj dimenziji, ilidrugoj elektro-magnetskoj vibraciji – (prim. prev.)

7. Iz ovoga {to je dosad re~eno vidi se da PoslednjiSud ne moè da se izvr{i u prirodnom, ve} u duhovnomsvetu. A da je on izvr{en u tome svetu, moè da se vidiiz onoga {to sam video a {to sam zabeleìo u prethod-nom malom delu Poslednji Sud (n. 45-72). A iz onoga {tosledi vide}e se ono {to sam zabeleìo o poslednjem suduna Reformisanima. Onaj koji obra}a pa`nju, moè vide-ti nove stvari koje su otkrivene o nebu, Re~i i Crkvi. Ko-ji bi ~ovek mogao da ovo sve iznese sam od sebe?

Emanuel Svedenborg

114

Stanje Sveta i Crkve pre PoslednjegSuda, i posle

8. Iz onoga {to je ve} re~eno, moè se ustvrditi dase poslednji sud ve} odigrao u duhovnom svetu, ali oonome {to dolazi posle toga, o tome treba znati slede}e:

1. [ta je ozna~eno „prvim nebom i prvom zemljom ko-ji su pro{li“ (Otkr. 21: 1).

2. Koji, i kakvi su bili ljudi u prvom nebu i prvoj zemlji.3. Pre poslednjeg suda nad njima, skoro sva veza (ko-

munikacija) izme|u neba i zemlje bila je pokidana.4. Posle poslednjeg suda, ova je veza (komunikacija) po-

novo uspostavljena.5. Iz toga razloga otkrivenje o Novoj Crkvi je dato po-

sle poslednjeg suda, a ne pre.6. Stanje sveta i Crkve pre poslednjeg suda bilo je kao

ve~e i no}, a posle njega, kao jutro i dan.

9. (1) [ta se ozna~ava „novim nebom i novom zem-ljom koji su pro{li“, kako se kaè u Otkr. 21:1. Pod „no-vim nebom i novom zemljom“ ne misli se na nebo koje~ovek vidi o~ima na svetu, niti na nastanjenu zemlju, nitise pak misli na prethodno nebo u kome su svi od po-~etka sveta koji su ìveli dobrim ìvotom. Nego su tamoskupine duhova, koje su same sebi napravile ne{to {to jenjima li~ilo na neba izme|u neba i pakla*. Stoga {toduhovi i an|eli nastavaju zemlje kao {to to rade i ljudi,pod „prvim nebom i prvom zemljom“ se misli na njih.Nestajanje toga neba i te zemlje video sam i opisao umalom delu Poslednji Sud (n. 45-72).

115

* Pravog neba i pravog pakla – (prim. prev.)

10. (2) Koji i kakvi su bili ljudi u prvom nebu i pr-voj zemlji. Ovo je opisano u malom delu Poslednji Sud.Ali da bi se razumelo ono {to sledi, treba znati koji i ka-kvi su bili ti ljudi. Svi oni koji su se bili sakupili ispodneba, i koji su sebi napravili ne{to {to im je li~ilo na ne-ba, koja su tako i zvali, svi su ti bili povezani s an|elimanajnièg neba, ali samo preko svog izvanjskog a ne i unu-tarnjeg (~oveka). Ve}ina njih bili su „jarci“ a njihova po-vezivanja su opisana kod Mateje 25: 41-45. To su oni kojina svetu nisu ~inili zlo jer su ìveli moralnim ìvotom,ali nisu ~inili dobro iz dobra kao izvora, jer su odvajali ve-ru od ljubavi prema bli`njem, pa stoga nisu smatrali daje zlo greh. Po{to su izvana ìveli kao Hri{}ani, oni subili povezani s an|elima najnièg neba koji su isto takoizvanjski (an|eli), ali ne i iznutra. A ovi (an|eli najniègneba) su „ovce“, to zna~i da su u veri, ali u veri od delaljubavi prema bli`njem. Njih se podnosilo (trpelo) zbogove veze, jer da su bili odvojeni, to bi bilo izazvalo njiho-vu osudu, jer bi potonji povukli sa sobom pre|a{nje. To jepredskazao Gospod kod Mateje:

Drugu pri~u kaza im govore}i: Carstvo nebesko jekao ~ovek koji poseja dobro seme na njivi svojoj. Akad ljudi pospa{e, do|e neprijatelj njegov i posejakukolj po p{enici, pa otide. A kada ni~e usev i rod do-nese, onda se pokaza kukolj. Tada do|o{e sluge do-ma}inove i reko{e mu: „Gospodare, nisi li ti dobro se-me posejao na njivi svojoj? Otkuda, dakle, kukolj? Aon im re~e: „Neprijatelj ~oveka to u~ini“. A sluge mureko{e: „Ho}e{ li, dakle, da idemo da ga po~upamo?“A on re~e: „Ne, da ne bi ~upaju}i kukolj po~upalis njime zajedno i p{enicu. Ostavite da raste oboje za-jedno do ètve, a u vreme ètve re}i }u èteocima: –Saberite najpre kukolj i sveìte ga u snoplje da se saè-è, a p{enicu odvezite u ìtnicu moju.,,Koji seje dobroseme je Sin ~ove~ji; polje je svet; sinovi carstva su

Emanuel Svedenborg

116

seme, sinovi pogibli su kukolj; – setva je kraj veka– Kao {to se kukolj skuplja i saìè, tako }e i bitina kraju veka (Mat. 13: 24-30, 37-40).

„Kraj veka“ je poslednje vreme jedne Crkve, „kukolj“su oni koji su lo{i iznutra; „p{enica“ su oni koji su iznutradobri. „Skupljanje“ prvih „u snoplje za oganj“ je poslednjisud nad njima; da se ne bi odvajaju}i navuklo prokletstvoi na dobre ozna~eno je re~ima „da ne bi ~upaju}i kukolj po-kvarili i p{enicu pa zato neka rastu zajedno do ètve“.

11. (3) Pre nego je izvr{en poslednji sud nad njima,skoro svaka veza izme|u neba i zemlje, a to je izme|u Go-spoda i Crkve, bila je pokidana. Svo rasvetljenje ~ovekudolazi od Gospoda kroz nebo, i to unutarnjim putem, Svedok su postojale takve skupine koje su spre~avale vezu iz-me|u neba i zemlje, to jest izme|u Gospoda i Crkve, ~oveknije mogao da bude rasvetljen. To je bilo kao sun~ani zrakkoji je bio prekinut tamnim oblakom, ili kao pomra~enjesunca kada mesec spre~ava prolazak svetlosti. Stoga, i daje Gospod tada bilo {ta otkrio, to ne bi bilo shva}eno, iako bi bilo (shva}eno), ne bi se primilo, nego bi bilo kaougu{eno. Sada, kada su sve te me|u-skupine bile ras-pr{ene kod poslednjeg suda, jasno je da (4) je veza (ko-munikacija) izme|u neba i zemlje, to jest Gospoda i Crkve,ponovo uspostavljena.

12. (5) Ovo je razlog da se tek posle poslednjeg su-da daje otkrivenje o Novoj Crkvi. Jer posle uspostavljanjaveze kroz poslednji sud, ~ovek moè primiti rasvetljenjei moè se popraviti (preporoditi), a to zna~i moè razume-ti Boànsku istinu iz Re~i, razumeti je, i primiti je, i takozadràti, jer su prepreke otklonjene. I tako je Jovan, kadasu prvo nebo i prva zemlja pro{li, rekao da je video novonebo i novu zemlju, ukra{enu kao nevesta za ènika, i daje ~uo Onoga koji sedi na prestolu da kaè, „Eto, ~inim


117

sve novo“ (Otkr. 21: 1, 2, 5). Da „Jerusalim“ ozna~avaCrkvu, vidi se u Nauku o Gospodu (n. 62-64); a o njenimu~enjima u n. 65.

13. (6) Stanje sveta i Crkve pre poslednjeg suda jekao ve~e i no}, a posle, kao jutro i dan. Kad se svetloistine ne javlja, i kada se istina ne prima, stanje Crkvena svetu je kao ve~e i no}. A da je takvo bilo stanje, mo-è se zaklju~iti iz prethodnoga (n. 11). A kada se svetloistine pojavi, i kada se istina prima, stanje Crkve na sve-tu je kao jutro i dan. Otuda se ova dva stanja Crkve uRe~i nazivaju „ve~e i jutro“, a tako isto i „no} i dan“, kaou ovim odlomcima:

I re~e mi: „Do dve hiljade i tri stotine dana i no}i,i onda }e se svetinja o~istiti“ (Dan. 8: 14) i„I re~eno ukazanje o danu i no}i istina je (Dan.8:26).„I bi}e jedan dan, koji zna Jehova, ni dan ni no},jer }e u vreme ve~eri biti svetlo“ (Zah. 14:7). „Vi~e ka meni neko iz Seira, Straàru, {ta }e bitino}as? Straàr re~e, Do}i }e jutro ali i no}, ako }etetraìti, traìte, vratite se i do|ite“ (Isa. 21: 11,12).

A o poslednjem vremenu Crkve Isus re~e:

„Straìte – jer ne znate kad }e Gospodar ku}e sti}i,da li uve~e, u pono}, ili u zoru“ (Marko 13: 35). „Isus re~e: Moram ~initi dok je dan, no} dolazi kad~ovek ne moè ~initi (Jovan 9: 4).

I jo{ ponegde kao kod Isa. 16: 14, Jer. 6: 4,5; Psalam30: 6; 65, 9).

Gospod je pokopan uve~e da bi se ispunila Re~ zato{to „ve~e“ i „no}“ imaju to zna~enje, a uskrsnuo je ujutro.

Emanuel Svedenborg

118

Poslednji Sud nad Reformistima

14. U prethodnom malom delu Poslednji Sud bilo jere~i o sudu nad onima koji su predstavljeni Vavilonom,a potom nad Muhamedancima i nad Neznabo{cima. Asada }e biti govora o sudu nad Reformisanima. Bilo je sa-mo re~eno da su Reformisani u sredini, raposre|eni pre-ma nacinalnostima, i da su okolo njih Papisti, a okolo ovihMuhamedanci, i na ivicama Neznabo{ci i narodi raznihreligija. Razlog da Reformisani ~ine sredinu (medium) ilisr` (meditullium) je u tome {to oni ~itaju Re~ i {to se kla-njaju Gospodu, pa otuda su u ve}oj svetlosti. A duhovnasvetlost koja proisti~e iz Gospoda kao Sunca je u su{tiniBoànska Ljubav, koja se {iri u svim pravcima i rasvetlja-va i one koji su na obodima, i otvara im sposobnost da ra-zumeju istine koliko mogu da ih prime iz svoje religije.Jer duhovna svetlost je u su{tini Boànska Mudrost, a onaulazi u ~oveka u njegov razum onoliko koliko moè dausvoji preko znanja koja prima. Ona se ne {iri kao svet-lost na svetu kroz prostor, nego kroz ose}anja i zapaànjaistine; tako se ona prostire u trenutku do krajnjih grani-ca neba. O ovome vidi vi{e u Nauku o Svetom Pismu (n.104-113).

15. Poslednji sud nad Reformistima bi}e opisan ovimredom:

1. Oni me|u Reformisanima nad kojima je izvr{en sud.

2. Znaci i poho|enja pre poslednjeg suda.

3. Kako je izveden sveop{ti sud.

4. Spasenje „ovaca“.

119

16. (1) Oni me|u Reformisanima nad kojima jeizvr{en sud. Poslednji sud nije izvr{en nad svima Refor-misanima, ve} nad onima koji su na svetu ispovedali(verovali u) Boga, ~itali Re~, slu{ali besede – primaliSvetu Ve~eru, i po{tovali sve obi~aje u Crkvi. Me|utim,smatrali su da je dozvoljeno vr{iti preljubu, krasti, lagati,svetiti se, mrzeti i sli~no. Iako su ispovedali da veruju uBoga, ovi ljudi nisu znali da je ~initi zlo greh protivuBoga. îtali su Re~, ali nisu po{tovali zapovesti koje suu njoj date. Slu{ali su besede, ali su smatrali da im onenisu potrebne. Primali su Svetu Ve~eru, ali se nisu uklan-jali od zla u ìvotu. I{li su na svetu slu`bu, ali nisu po-pravljali svoj ìvot. Tako, ìveli su izvana religioznim ì-votom, ali ne i iznutra. Ti se razumeju pod „a`dajom“ uOtkrivenju gl. 12. Jer tamo se kaè za a`daju da }e sevideti na nebu, da }e se boriti s Mihailom, i da }e povu}itre}inu zvezda s neba. Ovo se kaè zato {to su ovi ljudikroz ~itanje Re~i i kroz izvanjsko bogo{tovlje bili u vezis nebom. Na iste se misli pod „ovnovima“ kod Mateje gl.25, za koje se kaè da nisu ~inili zlo, ali nisu ~inili nidobra dela. Svi ovakvi su izostavljali da ~ine dobro zato{to nisu odgonili zlo kao greh. Iako ovi ne ~ine zlo, aliga smatraju dopustivim, pa ga ~ine u svom duhu, a i utelu kada se pruì prilika.

17. Nad ovima Reformisanima bio je izvr{en posled-nji sud, a ne nad onima koji nisu verovali u Boga, kojisu prezirali Re~, i koji su u srcu odbacivali sve {to jesvetu u Crkvi. Jer ovi su bili ba~eni u pakao ~im su stigliiz prirodnog u duhovni svet.

18. Svi oni koji su izvana ìveli kao Hri{}ani, ali ni-su smatrali da treba ìveti hri{}anskim ìvotom, bili su iz-vana povezani s nebima, ali iznutra s paklovima. I stoga {tose njihova veza s nebom nije mogla razbiti u trenutku, njihse trpelo u svetu duhova koji je izme|u neba i pakla, i tamo

Emanuel Svedenborg

120

im je bilo dozvoljeno da stvore dru{tva i da ìve zajednokao da su na svetu. Tamo su pokazivali bogatstva, stvo-rena na na~ine kako je to nepoznato na svetu, i tako susebe ubedili da su u nebu. Stoga su oni ta svoja dru{tvanazivali nebima. Na ova neba i zemlje misli se pod re~i-ma „prvo nebo i prva zemlja koji pro|o{e“ (Otkr. 21: 1).

19. U me|uvremenu, dok su bili tamo, unutarnji de-lovi njihovog uma bili su zatvoreni a spolj{nji otvoreni, pase tako njihova zla, kroz koja su bili povezani s paklovi-ma, nisu ispoljavala. Ali kada se poslednji sud pribliìo,ti unutarnji delovi bili su otvoreni, i onda su se pred svi-ma pokazali kakvi su stvarno bili. Po{to su sada delovaliu slozi s paklovima, vi{e nisu mogli da vode la`ni hri{}an-ski ìvot, ve} su s uìvanjem srljali u zla i zlo~ine svakevrste, i tako se pretvorili u |avole. Tako su i izgledali, ne-ki crni, neki vatreno crveni, neki bledi kao le{evi. Oni ko-ji su bili ponosni na svoju pamet, izledali su crni; oni kojisu voleli da vladaju nad drugim, kao vatreno crveni; a onikoji su prezirali i zanemarivali istinu, kao bledi le{evi. Ta-ko su se prizori ovih pozori{ta promenili.

20. Reformisani u svetu duhova, a to je oblast u sre-dini izme|u neba i pakla, sa~injavaju najunutarnjiji deo (sve-ta duhova), te su kao jezgro, i tamo su raspore|eni premanacionalnostima. U tome jezgru, Englezi su u sredini; Ho-lan|ani su prema jugu i istoku; Nemci prema severu; [ve-|ani prema zapadu i severu; Danci prema zapadu, no u tomejezgru su samo oni koji su ìveli ìvotom dobra i vere. Ta-mo ima mnogo takvih dru{tava. Okolo su Reformisani ko-ji koji nisu ìveti ìvotom vere i dobrih dela; to su oni kojisu sami sebi stvarali neba. Ali svi su oni raspore|eni narazne na~ine u nekom nebu, a tako isto u paklu. Razlog daReformisani ~ine jezgro je u tome {to imaju Re~ koju ~i-taju i {to se klanjaju Gospodu, pa im otuda dolazi najvi{esvetla, a ta se svetlost {iri kao iz centra svuda okolo,


121

daju}i rasvetljenje. Jer svetlost u kojoj su duhovi i an|elipoti~e od Gospoda kao Sunca koje je u su{tini BoànskaLjubav, dok je svetlo koje od nje poti~e u su{tiniBoànska Mudrost. Od toga Sunca poti~e sve {to je du-hovno u tome svetu. O Gospodu kao duhovnom Suncu uduhovnom svetu, kao i o svetlu i toplini u nebu, vidi uNebu i Paklu n. 116-140.

21. Svaki raspored dru{tava u tome svetu je premarazlikama u ljubavi. Razlog je u tome {to je ljubav ìvot~oveka, te tako Gospod, koji je sama Boànska Ljubav,njih raspore|uje onako kako oni primaju ljubav, a te raz-like u ljubavi su poznate samo Gospodu. On povezuje dru-{tva na takav na~in da oni vode ̀ ivot kao da su jedan ~ovek,i to dru{tva u nebima kao ̀ ivot (~oveka) nebeske i duhov-ne ljubavi, a dru{tva u paklovima kao ìvot |avoljske ipaklene ljubavi. On povezuje neba i paklove prema su-protnostima. Pa stoga {to je raspored takav, svaki ~ovekposle smrti odlazi u dru{tvo koje je u njegovoj vlastitojljubavi, a nije u stanju da ide drugde jer ga u tome spre-~ava njegova ljubav. Otuda to da su u nebu oni koji suduhovnoj ljubavi, dok su u paklu oni koji su u ~isto pri-rodnoj ljubavi. Duhovna ljubav se sti~e samo ìvotom lju-bavi prema bli`njemu, a prirodna ljubav ostaje prirodnaako se zapostavi ljubav prema bli`njemu; ako prirodna lju-bav nije pot~injena duhovnoj, ona joj se protivi.

22. Iz svega navedenoga vidi se nad kojim Refor-misanima je izvr{en poslednji sud. Nije bio izvr{en nadonima koji su bili u jezgru, ve} nad onima okolo koji su,kako je re~eno, izgledali kao Hri{}ani po unutarnjoj mo-ralnosti, ali koji iznutra nisu bili Hri{}ani jer u njima nijebilo duhovnog ìvota.

23. (2) Znaci i poho|enja pre poslednjeg suda. Iznadonih koji su sebi na~inili ne{to {to je njima izgledalo kao

Emanuel Svedenborg

122

nebo, video se kao oblak koji je poticao od prisustva Go-spodovog u an|eoskom nebu iznad njih, osobito od Nje-govog prisustva u najnièm nebu, da ne bi neki iz tih nebabili odne{eni i nestali zajedno s njima zbog veze s tim (za-mi{ljenim nebima). Vi{a neba su spu{tena niè prema nji-ma, {to je u~inilo da se otvore umovi onih nad kojima jetrebao da se izvede poslednji sud. I zato {to njihovi umo-vi nisu vi{e bili zatvoreni, oni nisu vi{e izgledali kao Hri{-}ani, ve} kao demoni (zli duhovi). Oni su stvarali neredi raspravljali se o Bogu, Gospodu, Re~i i o Crkvi. Sve suodbacivali i ismejavali, jer su se njihove poùde tada oslo-bodile pa su jurnuli u zlo~ine svake vrste. Tako se prome-nilo stanje onih koji su nastanjivali takva neba. Tada sunestale sve divote koje su stvarali ve{tinama nepoznatimna svetu. Njihove su palate pretvorene u kolibe; njihovi vr-tovi u baru{tine, njihove hramovi u ru{evine, a bregovi nakojima su ìveli, u {ljunak i sli~no {to je to bilo saobra-zno njihovim raspu{tenim umovima i strastima. Jer sve vi-dljive stvari u duhovnom svetu su saobrazne ose}anjimakoja vladaju nad duhovima i an|elima. Ovo su znaci dase pribliàva sud.

24. Kako se pove}avalo otvaranje njihovih umova, ta-ko se raspored izme|u stanovnika menjao i izvrtao. Oni ko-ji su bili najja~i u umovanjima protivu svetih stvari Crkve,ti su upali u sredinu i preuzeli kontrolu, dok su se oni kojisu bili slabiji u umovanjima (rezonovanjima) povla~ili nastrane ili okolo, i priznali one u sredini za svoje an|ele ~u-vare. Tada su se svi sjedinili i oblikovali jedan pakao.

25. Ove promene bile su pra}ene tre{njom zgrada izemlji{ta, i tada su usledili zemljotresi, sve prema njihovimizopa~enostima. Pored toga, pokazali su se tu i tamo otvo-ri prema paklovima ispod njih, pa je tako veza s njima bi-la otvorena. A onda su se videla isparenja kako se diù uvisi dim pome{an sa vatrenim iskrama. I ovo su bili znaci


123

pre suda. Na ovo se misli pod Gospodvim re~ima u Jevan-|eljima, o kraju veka i poslednjem sudu koji }e se odigrati:

Narod }e se di}i na narod, – i bi}e velika tre{nja svu-da – i bi}e znaci stra{ni iz neba – I narod }e se usko-me{ati – i more }e urlati (Luka 21: 10,11,25; Matej24: 7; Marko 13: 8).

26. Pohodi se vr{e preko an|ela; jer pre nego jednodru{tvo nestane, ono bude poho|eno. Tada ih an|eli opo-minju da se okane zla, pa ako ne poslu{aju, oni ih upozo-re da }e do}i do ru{enja. Oni (an|eli) ~ak traè da na|uima li neki dobar (duh) me|u njima, i takve odvajaju. Aligomila, podsticana vo|ama, obasipa ih uvredama, teraju}iih na javni trg da bi ih napali na ogavne na~ine; to je sli-~no onome {to se dogodilo u Sodomu. Ve}ina je od onihkoji veruju u veru odvojenu od dela ljubavi prema bli`njem.Ali bilo je i takvih koji su verovali u dela ljubavi premabli`njemu, ali su uprkos toga ìveli zlim ìvotom.

27. (3) Kako je izveden sveop{ti sud. Kada poho|e-nje i znakovi opomene da odustanu od zlih dela i ne pre-stanu da napadaju one koji priznaju Gospoda kao Boganeba i zemlje, i koji smatraju Re~ svetom i ìve ìvotomljubavi prema bli`njemu, ako sve to ne pomogne, onda do-lazi do sveop{teg suda nad njima. A to se odigrava na ovajna~in.

28. Gospod se video u belom oblaku s an|elima,odakle se ~uo glas trubni. To je bio znak koji je ozna~a-vao da Gospod ~uva nebeske an|ele, i da se skupljaju do-bri sa svih strana, jer Gospod ne razara nikoga, ve} samo~uva Svoje i onemogu}ava njihovu vezu sa lo{ima. Kadase dobri povuku, tada lo{i padaju u svoje zle poùde, izbog njih srljaju u zla svake vrste. Tada su se videli za-jedno svi oni koji su trebali da nestanu, kao da je to veliki

Emanuel Svedenborg

124

zmaj s repom koji je bio savijen i koji se pruào prema ne-bu, nji{u}i se na sve strane kao da je hteo da sru{i nebo.Taj poku{aj nije uspeo, jer je rep otkinut, a zmaj koji jeizgledao kao na visini, potonuo je. Bilo mi je dato da vi-dim ovu predstavu kako bih objavio {ta se misli pod „zma-jem“ u Otkrivenju, a to je da se pod „zmajem“ misli nasve one koji ~itaju Re~, slu{aju besede, i drè sve svetinjecrkve, ali smatraju da su poùde za zlim stvarima dozvo-ljene, i u sebi razmi{ljaju kako bi krali, varali, izvodili pre-ljubu i blud, kako je dozvoljeno mrzeti i svetiti se, lagatii svetogrditi; oni su ti koji su u duhu kao |avoli a u teluizledaju kao an|eli. To su oni od kojih je bio sa~injen zmaj.Me|utim, oni koji su bili u veri odvojenoj od dobrih de-la, ti su bili predstavljeni repom (zmaja), a koji su bili kaoi oni prvi po mislima i po namerama.

29. Zatim sam video kako oni koji su obitavali na ste-nama tonu u dubine, a neki se odnose u daljinu, neke kaoda su kao prese~eni po sredini, i kako se stropo{tavaju kaokroz pe}inu. Neke su stene bile poplavljene (vodom). Ivideo sam mnogo duhova kao da su povezani u snoplje,prema vrstama svojih zala, kako su bili ba~eni u provalije,mo~vare, ìvo blato i pustare, a to su bili sve paklovi. Osta-tak, koji nije bio na tim stenama, bio je razasut okolo, tesu u strahu beàli Papistima, Muhamedancima i Nezna-bo{cima, da bi tamo ispovedali njihovu religiju. Ovo su mo-gli bez muke, jer nisu imali nikakvu religiju. Pa ipak, dane bi zavodili druge, oni su bili oterani i ba~eni me|u nji-ma sli~ne u paklovima. Ovo je samo opis u glavnim crta-ma; pojedinosti je odvi{e da bi ih ovde opisivao.

30. (4) Spasavanje „ovaca“. Kada je zavr{en posled-nji sud, u nebu je bila radost, a svetlo je prodrlo u svetduhova, kako nikada do tada nije bilo. Kakvo je bilo toveselje u nebu kada je zmaj sru{en, opisano je u Otkri-venju gl. 12: 10-12; a svetlo se pojavilo u svetu duhova


125

zato {to su pakleni duhovi bili kao oblaci koji su uzroko-vali tamu na zemlji. Sli~no svetlo je u to vreme stiglo iljudima, od ~ega su dobili rasvetljenje.

31. I tada sam video kako se an|eoski duhovi uzdi-ù u velikom broju i nose prema nebu. Ovo su bile „ovce“koje su tako dràne a koje je Gospod ~uvao od davninakako ne bi stradale od zle sfere koja se {irila od zmajeva-ca, i kako njihova ljubav ka bli`njem ne bi bila ugu{ena.To su oni koji „ustaju iz svojih grobova“, kao i oni kojisu „du{e zaklanih zbog svedo~anstva Isusovog“, i koji sustraìli, i koji su „bili od prvog uskrsnu}a“.

Emanuel Svedenborg

126

NASTAVAK O DUHOVNOM SVETU

Duhovni Svet

32. O duhovnom svetu bilo je re~i u posebnom deluNebo i Pakao gde su opisane mnoge stvari iz toga sveta;i po{to svaki ~ovek ide u taj svet posle smrti, opisano jei njegovo stanje u tome svetu. Ko ne zna da }e ~ovek ì-veti posle smrti po{to je stvoren na sliku i priliku Boìjui zato {to to Gospod u~i u Njegovoj Re~i? Ali kakav je ta-mo njegov ìvot, to nije do sada bilo poznato. Veruje seda je ~ovek du{a o kojoj se misli kao o ne~em vazdu{a-stom ili eteri~nom a {to moè da misli, ali bez sposobno-sti da gleda o~ima, ~uje u{ima i govori ustima. A ~ovekje posle smrti isti kao {to je i pre bio, i to tako da tadamisli da je jo{ uvek u prethodnom svetu. Vidi, ~uje, i go-vori kao na svetu; hoda, tr~i, i sedi kao na svetu, uìva ubra~nim radostima kao na svetu. Re~ju, on je ~ovek u sva-kom pogledu. Iz ovoga je jasno da je smrt samo nastavakìvota, i da je to samo prelaz.

33 Mnogi su razlozi da je ~ovek u neznanju o svo-me stanju posle smrti. Jedan od tih je da nije mogao daprimi rasvetljenje da je du{a besmrtna. Ovo je slu~aj samnogima, ~ak i s u~enima, koji za sebe misle da su sli-~ni ìvotinjama, i da je razlika samo u tome {to mogu dagovore. Na taj na~in oni osporavaju u srcu ìvot posle smr-ti, iako ga usnama priznaju. Zato {to ovako misle, postalisu tako ~ulni da ne veruju da je ~ovek posle smrti ~ovek.Po{to ga ne vide vlastitim o~ima¸ kaù: „Kako moè du-{a da bude takva?“ Druga~ije je s onima koji veruju da}e ìveti posle smrti. Oni u sebi misle da }e i}i u nebo,uìvati u dru{tvu an|ela, videti nebeske vrtove, i da }eu belim haljinama stajati pred Gospodom, i tome sli~no. Toje njihova unutarnja misao. Njihova vanjska misao moè

129

da se razlikuje kada misle o du{i prema onom {to ~uju odu~enih ljudi.

34. Da je ~ovek i posle smrti isto ~ovek, iako ga na-{e o~i ne vide, moè da se ustvrdi po tome {to su Avram,Gideon, Danilo i proroci videli an|ele, kao i po tome {tosu se pokazali kod Gospodovoga groba, a posle su opisa-ni u Otkrivenju Jovanovom; a i po tome {to se Gospod po-kazao Svojim u~enicima koje je dodirnuo i s kojima jezajedno jeo, gde je pokazao da je je On ôvek, iako je za-tim nestao iz njihovog vida. To {to su ga videli, to je bi-lo mogu}e po{to su o~i njihovog duha bile otvorene, a kadasu otvorene, sve ono {to je u duhovnom svetu vidi se istotako jasno kao i ono {to je u prirodnom svetu.

35. Zato {to je Gospod izvoleo da otvori o~i mogaduha ve} devetnaest godina, bilo mi je dozvoljeno davidim ono {to je u duhovnom svetu i da to opi{em. Sve-~ano izjavljujem da to nisu bile vizije nego da sam tovideo u budnom stanju*.

36. Razlika izme|u ~oveka u prirodnom svetu i onogau duhovnom svetu je u tome {to je prvi obu~en u prirod-no a drugi u duhovno telo. A duhovni ~ovek vidi duhovnogisto tako jasno kao {to prirodni vidi prirodnog ~oveka. Aliprirodni ~ovek ne moè da vidi duhovnog, niti duhovni

Emanuel Svedenborg

130

* Svedenborg je ~esto video i ovaj i onaj svet u isto vreme; ali u ne-kim stanjima, kada je bio u duhu prenesen u duhovno udaljene prosto-re, on nije video prirodnu stvarnost ovoga sveta. Ponekad je u snuvideo sve ono {to je danju opisivao, a ponekad je zapisivao ono {tomu an|eli tuma~ili na marginama Biblije, da bi to posle razra|ivao ubudnom stanju, pi{u}i tako knjige koje je potom {tampao i raza{iljaona razne adrese, sve o svom tro{ku. Oni koji su ~itali, ponekad sudolazili njemu i razgovarali, kao {to je bio Rev. John Clowes koji je bio sve-{tenik jedne potestantske crkve u blizini, a koji je doktrine Nove Crkveotvoreno ispovedao pred svojom pastvom, i koji je bio prvi prevodilacknjige Nebo i Pakao s latinskog na engleski jezik – (prim. prev.)

prirodnog ~oveka zbog razlike koja postoji izme|u du-hovnog i prirodnog. Kakva je razlika izme|u duhovnog iprirodnog moè se opisati, ali ne u malo re~i.

37. Iz onoga {to sam video kroz mnoge godine, mo-gu da zabeleìm ovo: a u duhovnom, isto kao i u prirod-nom, postoje zemlje, a isto tako bregovi i planine, kao iravnice i doline. Ima potoka i reka, jezera i mora; parko-va i vrtova, gajeva i {uma; palata i ku}a, knjiga i pisanja;pored toga, i zanimanja i trgovine; dragog kamenja, zlata isrebra. Jednom re~ju, ima sve kao u prirodnom svetu, sa-mo {to je sve beskrajno savr{enije.

38. Ali postoji i razlika, a ta je u tome {to duhovnisvet ima duhovno poreklo pa prema tome ima duhovnu su-{tinu. Sve u duhovnom svetu dolazi od tamo{njeg Suncakoje je ~ista ljubav. A sve u prirodnom svetu je od prirod-nog uzroka, i prema tome su{tina mu je prirodna. Jer sveje (u prirodnom svetu) od tamo{njeg sunca koje je ~istavatra. Stoga se oni u duhovnom svetu hrane hranom du-hovnog porekla, a oni u prirodnom hranom prirodnog po-rekla. O ovome vi{e u delu Nebo i Pakao.

Poslednji Sud

131

Englezi u Duhovnom Svetu

39. Postoje dva stanja misli kod ~oveka, spolja{njai unutarnja (misao). ôvek je u spolja{njoj (misli) u pri-rodnom svetu, a u unutarnjoj u duhovnom svetu. Kod do-brih, ova stanja su jedno, ali ne kod r|avih. U prirodnomsvetu, retko je jasno {ta je ~ovek u njegovoj unutarnjoj(misli), po{to od detinjstva u~i kako da bude moralan, pase trudi da tako i izgleda. Me|utim, u duhovnom svetuse jasno vidi kakav je. Duhovno svetlo to otkriva. Poredtoga, ~ovek je tada duh, a duh je unutarnji ~ovek. Sada,po{to mi je bilo dato da budem u toj svetlosti, i da iz tesvetlosti vidim unutarnje osobine ljudi od jednog do dru-gog kraljevstva, a to kroz razgovore s an|elima i duhovi-ma ve} godinama, to je va`no i da to iznesem. Ovde }ure}i samo pone{to o plemenitom engleskom narodu.

40. Najbolji me|u Englezima su u sredi{tu svihHri{}ana (vidi n. 20). Razlog je to {to oni imaju unutar-nju intelektualnu svetlost; ovo se ne pokazuje nikome uprirodnom svetu, ali je vidljivo u duhovnom svetu. To nji-ma dolazi od slobode mi{ljenja, a iz toga i iz slobode go-vora i pisanja koje oni uìvaju. Kod ostalih (Hri{}ana) kojinemaju ovu slobodu, intelektualna svetlost je pomra~enajer se ne ispoljava. Ali ta svetlost ne deluje sama od sebeve} kroz slavu i autoritet nekih me|u njima. îm ovakvi(ljudi) ne{to izjave, i ~im ljudi ~itaju ne{to {to su ovi odo-brili, ta svetlost sija, a retko bez toga. Zbog toga su nadnjima (Englezima) postavljeni upravlja~i u duhovnomsvetu, a dati su im i sve{tenici poznati po u~enosti i po spo-sobnosti da besede, jer imaju za to prirodnu naklonost ko-joj se oni povinuju.

132

41. Oni retko napu{taju svoje dru{tvo, jer ga volekao {to su na svetu voleli svoju zemlju. Pored toga, onisu umno sli~ni jedni drugima, pa stoga stvaraju bliska pri-jateljstva sa prijateljima iz njihove zemlje, a retko s osta-lima. Pomaù jedni drugima, i vole iskrenost.

42. Postoje dva velika grada sli~na Londonu u kojave}ina Engleza dolaze posle smrti. Dato mi je bilo da ihvidim i da hodam me|u njima. Sredi{te u jednom od ovadva grada je sastajali{te trgovaca koje se u EngleskomLondonu naziva Berza (Exchange). To je mesto gde obitava-ju upravlja~i. Povi{e toga sredi{ta je istok; ispod je zapad;na desno stranu je jug, a na levu sever. U isto~nom delu(kvartu) obitavaju oni koji su vi{e od ostalih ìveli ìvo-tom ljubavi prema bli`njemu. Tamo ima veli~anstvenih pa-lata. U ju`nom delu ìve mudri, i tamo ima izvanrednihstvari. U severnom delu su oni koji su se odlikovali slo-bodom govora i pisanja. U zapadnom delu su oni koji suispovedali veru; na desno, u tome delu, je ulaz i izlaz iztoga grada. Oni koji ìve zlim ìvotom, izbacuju se (kroztaj izlaz). Sve{tenici koji su na zapadu a koji su ispove-dali samu veru, kako je re~eno, ne usu|uju se da u|u ugrad kroz {iroke prilaze, nego kroz uske, jer grad ne trpinikoga ko nije bio u veri od dela ljubavi prema bli`njem.ûo sam pritu`be na besednike na zapadnoj strani, da sutako ve{ti u besedama i s takvom re~ito{}u govore, pri ~e-mu pokrivaju (besede) naukom o opravdanju kroz samuveru, da slu{aoci ostaju u nedoumici da li treba ili ne treba~initi dobra dela. Oni besede o unutarnjem (intrinsic) dobruodvajaju od beseda o spolja{njem (extrinsic) dobru, koje po-nekad nazivaju zaslu`nim dobrom, a koje je Bogu nepri-hvatljivo. Ali ga nazivaju dobrom jer je korisno. Ali kadaoni koji obitavaju u isto~nom i ju`nom delu grada ~uju ta-kve nerazumljive (mystical) besede, oni izlaze iz hramo-va. A posle toga ti besednici gube svoju slu`bu.

Poslednji Sud

133

43. Drugi veliki grad sli~an Londonu nije u sredi{tuHri{}ana (vidi n. 20), nego izvana na severu. U taj dola-ze oni koji su iznutra r|avi. U sredini (toga grada) je otvo-rena veza s paklom koji ih s vremenom proguta.

44. Jednom sam ~uo neke sve{tenike iz Engleskekako razgovaraju o samoj veri, i video sliku koja predsta-vlja samu veru a koji su oni sa~inili. U prigu{enom svetlu,pokazao se ogroman dìn, ali pred njihovim o~ima kaokrasan ~ovek. Ali kad je svetlo iz neba propu{teno, onje u gornjem delu izgledao kao ~udovi{te, a u donjem kaozmija sli~na Dagonu, idolu Filistejaca. Kad su ovo videli,pobegli su, i bili su ba~eni u mo~vare kojih je bilo okolo.

45. Kod onih u duhovnom svetu koji su iz Engleskeprime}eno je da oni imaju dvostruku teologiju, jednu iznauka o veri samoj, a drugu iz nauka o ìvotu. Nauk overi imaju od onih koji su bili zare|eni kao sve{tenici, anauk o ìvotu od onih koji nisu bili zare|eni u sve{tenstvo,a koji se obi~no nazivaju svetovnjacima (laicima, mirjani-ma). Prethodni nauk je sadràn u molitvi svake nedelje ucrkvama u prisustvu svih onih koji pristupaju (Svetoj) ve-~eri, u kojoj se jasno tvrdi da }e pasti u ve~no prokletst-vo ako se ne odreknu zala kao grehova, a da ako se neklone zala a ipak pristupaju Svetoj Pri~esti, da }e |avo u}iu njih kao u Judu ({to je u{ao). Kada sam razgovarao sasve{tenicima o tome da se ovaj nauk o ìvotu ne slaè sanjihovim naukom o veri, nisu ni{ta odgovorili, ali su mi-slili ne{to {to se nisu usudili da izgovore. Tu molitvu mo-ète videti u delu Nauk o ìvotu za Novi Jerusalim (n.5-7).

46. êsto sam vi|ao jednog Engleza koji je je bioslavan po knjizi koju je bio objavio pre nekoliko godina,a u kojoj se mnogo trudio da pokaè vezu izme|u verei milosr|a preko influksa (uticaja iz neba) i delovanja Sve-toga Duha. Tvrdio je da onaj influks uti~e na ~oveka na

Emanuel Svedenborg

134

neopisiv na~in, a da on to ne zna, ali da on (influks) nedira njegovu volju a jo{ manje je pokre}e, niti pak pod-sti~e ~ovekovu misao da bi sam od sebe ne{to radio, osimkroz ube|ivanje; tome je razlog to {to ni{ta ~ovekovo netreba da remeti tok Boànskog Provi|enja. On je isto takotvrdio da se zla ne pokazuju pred Bogom, i na taj na~inje osporavao vanjska dobra dela kao potrebna za spasenje,a davao je prednost op{tem dobru. Po{to su njegovi argu-menti bili dovitljivi, pa se zmija nije videla u travi, ta jeknjiga bila primljena kao da je u saglasnosti sa pravover-jem. Taj isti pisac je posle smrti zadrào sli~na u~enja (do-gme), a nije mogao da se od njih oslobodi, jer se bio unjima utvrdio. An|eli su s njim razgovarali i rekli da to nijeistina ve} samo ve{to izvedena re~itost. Istina je, rekli su,da ~ovek treba da se kloni zala i ~ini dobro kao od sebe, alida prizna da to radi od Gospoda; i da pre nego to uradi,nema veru, niti bilo koju misao koju on zove verom. Apo{to se ovo protivilo njegovoj dogmi, bilo mu je dozvo-ljeno da se raspita da li postoji neki nepoznati influks iunutarnje delovanje bez spolja{njeg delovanja u ~oveku. Ta-da je bio vi|en kako napreè svoj um, i u mislima probasvaki pristup, jo{ uvek uveren da ni na koji drugi na~inse ~ovek ne moè obnoviti i spasiti*. Ali svaki put kad jedo{ao do kraja svoje misli, njegove o~i su se otvarale, ivideo bi da je u zabludi, {to je i priznao na kraju pred pri-sutnima. Tako sam ga vi|ao kroz dve godine te je na krajusvojih putovanja priznao da nema takvog influksa ukolikose zlo ne ukloni iz vanjskog ~oveka a to se postiè samotako {to se odgone zla kao grehovi, kao od sebe. Na krajusam ga ~uo gde kaè da su svi bezumni koji se utvrde utoj jeresi iz ponosa na svoju vlastitu inteligenciju.

47. Razgovarao sam sa Melanktonom i pitao ga u ka-kvom je stanju (kako mu je), ali nije bio voljan da odgo-

Poslednji Sud

135

* Osim na onaj koji je on nau~avao – (prim. prev)

vori. Stoga sam bio obave{ten o njegovoj sudbini, a toje da je on ponekad u kamenoj }eliji koja je bila izdublje-na, a ponekad u paklu, i da je zbog hladno}e u }eliji obu-~en u medve|u koù. Isto tako mi je bilo re~eno da zbogne~isto}e u njegovoj pe}ini ne prima novodo{av{e iz sve-ta koji èle da ga vide zbog toga {to je imao slavno ime.Jo{ uvek govori o samoj veri koju je on, vi{e od drugih,utvrdio na svetu.

Emanuel Svedenborg

136

Holan|ani u Duhovnom Svetu

48. Ve} je re~eno (n. 20) da su Hri{}ani kod kojih se~ita Re~ a klanja Gospodu, u sredini nacija i naroda u ce-lom duhovnom svetu iz razloga {to oni imaju najvi{e du-hovne svetlosti (lux), te da se ta svetlost {iri kao iz centraprema obodima sve do kraja, i da ih ona rasvetljuje, kao{to je to pokazano u delu Nauk o Novom Jerusalimu o Sve-tom Pismu (n. 104-113). U ovome sredi{tu (centru) datoje mesto reformisanim Hri{}anima zato {to oni primaju du-hovnu svetlost od Gospoda. A u srednjem delu toga centradato je mesto Englezima zato {to imaju to svetlo pohranje-no u intelektualnom delu (uma). A po{to se kod Holan-|ana ta svetlost ja~e spaja sa prirodnom svetlo{}u (lumen),to se ona ne pokazuje kao sne`no bela, ve} kao ne{to nepro-zirno koje prima racionalnost iz duhovne svetlosti i duhovnetopline, te je njima dodeljeno mesto u tome Hri{}anskomsredi{tu na istoku i jugu – na istoku, zato {to mogu da pri-me duhovnu toplinu koja je za njih kao dela ljubavi premabli`njemu, a na jugu su oni koji mogu da prime duhovnusvetlost koja je za njih vera. U delu Nebo i Pakao (n. 141-153) moè da se vidi da strane u duhovnom svetu nisu istekao one u prirodnom svetu, i da su naseobine u skladusa primanjem vere i ljubavi prema bli`njem, i da su oni ko-ji se isti~u verom i ljubavlju na istoku, a oni koji se isti-~u inteligencijom i verom na jugu. Poseban razlog da su oniu ovim delovima Hri{}anskog sredi{ta je u tome {to je tr-govina njihova kona~na ljubav a novac sredstvo koje tomesluì. A ova ljubav je duhovna. Ali tamo gde je novac cilj,ljubav je prirodna i izvire iz tvrdi~luka ({krtosti). Holan-|ani se isti~u duhovnom ljubavi koja je gore opisana, akoja je, u sebi, op{te dobro, u kojemu i iz kojega je i do-bro njihove zemlje.

137

49. Holan|ani se drè na~ela njihove religije ~vr{}eod ostalih, te ih nije lako od njih odvratiti. Iako su ube-|eni da se ovo ili ono ne slaè, oni to ne}e re}i; samookrenu le|a i ne menjaju se. Na ovaj na~in se oni odva-jaju od unutarnje intuicije o istini, jer svoje razumevanjeduhovnih stvari pot~innjavaju (svojim na~elima). Zato {tosu ovakvi, oni se na drugi na~in pripremaju za primanjeduhovnih stvari iz neba koje su Boànska istina. Oni se nepodu~avaju jer oni nauk ne primaju, nego se njima priro-da neba opisuje, i tada im se dozvoli da se uzdignu tamoi da (nebo) vide. Tada primaju sve {to je u saglasnosti s nji-hovim genijem, pa tako kada se spuste, vra}aju se svomnarodu s punom ~e`njom za nebo. Ako ni tada ne usvo-je istinu da je Bog Jedan u osobi i u su{tini, i da je taj BogGospod, i da je u Njemu Trojstvo, kao i istinu da vera iljubav kao znanje i predmet razgovora ne vrede ako suodvojeni od ìvota koji se s tim slaè i da ove (veru i lju-bav) daje Gospod kada se odagnaju zla kao gresi – i akoodbijaju ove istine i ako dalje misle o Bogu kao o tri oso-be a o religiji samo to da ona postoji, tada se oni svodena bedan ìvot, trgovina im se oduzima tako da padajuu najve}u bedu. A tada im se ulije misao iz neba koja imkaè razlog njihove bede, i onda im se da da razmisle overi koju drugi imaju o Gospodu, i kako se ti odri~u zalakao grehova. Kroz malo vremena, oni se raspituju i opaà-ju slaganje izme|u svojih misli i onoga {to im je poka-zano; to se doga|a u vi{e navrata. Na kraju, zaklju~e da akoho}e da iza|u iz bede, treba da veruju da vera i delo mo-raju da se slaù. Tada, po{to prihvate da vera i ìvot ljuba-vi prema bli`njemu treba da se slaù, bogatstvo i uìvanjau ìvotu im se vra}aju. Na ovaj na~in oni koji su donekleìveli ìvotom ljubavi prema bli`njem popravljaju samisebe, a ne propravljaju ih drugi, i tada su pripremljeni zanebo. Posle toga postaju verni*, i ne dopu{aju da ih bilo

Emanuel Svedenborg

138

* (~vrsti u veri, postojani – prim. prev.)

koji argument, obmana ili zamra~ivanje koje dolazi od pra-znog mudrovanja (sofisterija) odvedu s pravog puta.

50. Holan|ani se jasno prepoznaju u duhovnom sve-tu jer se obla~e kao i u prirodnom svetu, s tom razlikomda se oni koji su primili veru i duhovni ìvot (u skladu snjom) vide u svetlijoj ode}i. Oni su obu~eni u ode}u sli~nuonoj na svetu zato {to su postojani u na~elima svoje re-ligije, a u duhovnom svetu ljudi se tako pojavljuju uvek uskladu sa njihovim (religijskim) na~elima. Stoga su oni ko-ji su u Boànskim istinama obu~eni u ode}u od belog lana.

51. Gradovi u kojima obitavaju se ure|uju na pose-ban na~in. Sve su ulice pokrivene (poplo~ane), i na uli-cama su kapije, tako da ih se ne moè gledati sa stena ibregova okolo. Ovo je stoga {to su se oni jako trude daprikriju svoje planove, i otkriju svoje namere, jer se ovoiznosi na svetlo kada se istraùje. Ako bilo ko do|e u nji-hov grad s pomi{lju da sazna ne{to o njihovom stanju, prenego iza|e, njega vode do zatvorenih uli~nih kapija napredi natrag vi{e puta, na veliku dosadu ovih, tek tada im sedozvoli da iza|u. To se radi da se ne bi vratio.

52.* @ene ~iji je cilj da vladaju nad muèvima na-seljavaju jednu stranu grada, pa se ne sastaju ~esto, a i tadapo pozivu koji se daje vrlo u~tivo. A u ovim prilikamamuèvi ih prate u domove gde ven~ani parovi ìve a dane vladaju jedni nad drugima, i pokazuju im kako su lepei skladne ku}e, i kako je veseo njihov ìvot, i da je to po-sledica uzajamne i bra~ne ljubavi. One supruge koje pokla-njaju pa`nju ovim stvarima i na koje sve ovo uti~e, onese klone vladanja (dominiranja) i ìve u slozi. Tada im sedaje dom bliè sredi{tu i zovu se an|eli. Razlog tome je{to je bra~na ljubav nebeska ljubav u kojoj nema èlje zavladanjem.

Poslednji Sud

139

* ovoga broja nema u originalu – (prmi .prev.)

53. U danima poslednjeg suda, video sam kako nahiljade njih iz te nacije izbacuju iz gradova, iz sela i sazemlje okolo; a to su bili oni koji na svetu nisu ~inili do-bro iz religije ili po savesti, ve} jedino radi ugleda kakobi izgledali iskreni radi dobitka. Ovakvi ljudi, kada se odnjih oduzme mogu}nost ugleda i dobitka, a to se doga|au duhovnom svetu, oni po~ine svaki zlo~in, otimaju}i sveonima koje susretnu u poljima ili izvan gradova. Video samkada su bili ba~eni u ognjenu provaliju ispod isto~nestrane, kao i u mra~nu pe}inu koja se pruàla ispod ju-`nog dela. To bacanje sam video godine 1757, i to 9. ja-nuara. Me|u njima su bili po{te|eni oni kod kojih sena{lo religije i savesti.

54. Razgovarao sam s Kalvinom, ali samo jednom*.On je bio u jednom nebeskom dru{tvu koje se pojavilonapred iznad glave**. Rekao je da se on nije slagao s Lu-terom i Melanktonom o samoj veri (sola fide), jer se delatako ~esto pominju u Re~i, i jer je zapove|eno da se onavr{e, i da, prema tome, vera i dela treba da idu zajedno. ̂ uosam od jednog upravlja~a u tome dru{tvu, da je Kalvin pri-mljen u njegovo dru{tvo jer je po{ten i ne uznemirava.

55. kakva je Luterova sudbina, bi}e re~eno na dru-gome mestu, jer sam ga i ~uo i video mnogo puta. Pomi-njem samo da je on vi{e puta hteo da se odrekne samevere***, ali uzalud, i da je stoga jo{ u svetu duhova, kojije izme|u neba i pakla, i da tamo ponekad trpi nevolje.

Emanuel Svedenborg

140

* pored Lutera i Melanktona, najpoznatiji teolog me|u Protestantima,s najvi{e pristalica u Holandiji – (prim. prev.)** autor tvrdi da se u duhovnom svetu vide skupine duhova na prosto-rima koji predstavljaju njihove duhovne osobine, pozitivne ili negativne– (prim. prev)*** u~enja da sama vera bez dela ljubavi spasava, koju nauku je on,Luter, propovedao – (prim. prev.)

Papisti u Duhovnom Svetu

56. O Papistima i poslednjem sudu nad njima biloje re~i u malom delu Poslednji Sud (n 53-64). Papisti sepojavljuju u duhovnom svetu okolo Reformisanih, a odvo-jeni su jednim prostorom koji ne smeju da pre|u. Ali oniiz Jezuitskog reda uspevaju, tajnim putem, da s njimaodràvaju vezu, te im {alju izaslanike, nepoznatim pute-vima, ne bi li ih zaveli. Ali njih ulove i posle kazne ili ihvra}aju u njihovo dru{tvo ili ih bacaju u pakao.

57. Posle poslednjeg suda njihovo stanje tako seizmenilo da im vi{e nije bilo dopu{teno da se sakupljaju.Ali su zato pode{eni putevi da za svaku ljubav, dobru ilir|avu, da u nju oni koji dolaze sa sveta ulaze ravno, i ula-ze u dru{tvo u kojem vlada njima odgovaraju}a ljubav.Tako su r|avi no{eni u dru{tvo koje je povezano s paklo-vima, a dobri u dru{tvo koje je povezano s nebima. Na tajna~in se spre~ava da oni postave (naprave) za sebe ve-{ta~ka neba kao {to su to pre radili. Ovakvih dru{tava usvetu duhova izme|u neba i pakla ima bezbroj, jer ih imaonoliko po klasama i po vrstama, koliko ima i vrsta do-brih i r|avih ose}anja. A u me|uvremenu, pre nego se du-hovi podignu u nebo ili bace u pakao, oni su u duhovnojvezi sa ljudima na svetu, jer su i ovi isto tako (u stanju)izme|u neba i pakla.

58. Svi oni Papisti koji nisu bili sasvim idolopoklo-nici, koji su iz svoje religioznosti ~inili dobra dela iskrenimsrcem, i koji su po{tovali Gospoda, ti se vode u dru{tvakoja su na granicama oko Reformisanih, i tamo ih se po-u~ava. Re~ se ~ita pred njima, i besedi se o Gospodu; teoni koji prime istinu i koji je primenjuju u ìvot, oni se

141

uzdiù u nebo i postaju an|eli. Ima mnogo ovakvih dru-{tava na svim stranama, i svuda su ~uvani od lukavih poku-{aja monaha, kao i od kvasca Vavilonskog. Osim toga, svanjihova deca su u nebu gde ih odgajaju an|eli pod nadzo-rom Gospoda, i oni ne znaju ni{ta o religiji svojih roditelja.

59. Svi koji do|u sa zemlje u duhovni svet u po~et-ku ispovedaju veru i religiju svoje zemlje. Takav je slu~aji s Papistima. Stoga je nad njima postavljen uvek jedanpapski predstavnik, kome se klanjaju na isti ceremonijal-ni na~in kao i na svetu. Retko je kada neko ko je bio pa-pa postavljen na to mesto. Me|utim, onaj koji je bio papapre dvadeset godina, bio je postavljen na to mesto vrhov-nog sve{tenika (pontifa). Jer je ovaj, u svom srcu, dràoda je Re~ vi{e sveta nego {to se veruje, i da se treba kla-njati Gospodu. Pa ipak, posle sluènja u pontifikalnoj slu-`bi nekoliko godina, on se povukao i oti{ao ReformisanimHri{}anima, me|u kojima je jo{ uvek, i tamo ìvi blaènimìvotom. Bilo mi je dato da s njim razgovaram, i re~emi je da se on klanja samo Gospodu, jer da je On BogKoji ima mo} nad nebom i zemljom, kao i to da zaziva-nje svetaca i kao i mise ne koriste. Rekao je da je on na-meravao da obnovi tu Crkvu ali da nije mogao, i dao jerazloga koji je naveo. Kada je onaj veliki grad u kome subili Papisti bio razoren u dan poslednjeg suda, video samkako ga nose na nosiljci, i postavljaju na sigurno mesto.Sasvim je bila druga~ija sudbina njegovog naslednika.

60. Dozvoljeno mi je navesti ovu pojedinost vrednuda se upamti. Bilo mi je dato da razgovaram s Lujem XIV,dedom sada{njega kralja Francuske, koji se, dok je bio nasvetu, klanjao Gospodu, ~itao Re~, a priznavao papu samokao glavu Crkve. Stoga je on u velikoj ~asti u duhovnomsvetu, i vlada nad najboljim dru{tvom Francuske nacije. Jed-nom sam ga video kako se spu{ta stepenicama kao da subile u Versaju, i bila je ti{ina oko dva sata. Na kraju toga

Emanuel Svedenborg

142

vremena, re~e da je upravo bio govorio sa kraljem Fran-cuske, svojim unukom, o Buli Unigenitus, savetuju}i gada odustane od plana da je prihvati jer je {tetna za Fran-cuski narod. Re~e da je to duboko usadio u njegove misli.Ovo se dogodilo godine 1759, 13. decembra, uve~e okoosam sati*.

Poslednji Sud

143

* Francuski narod je uìvao galikanske slobode, {to je zna~ilo da pap-ski dekreti (Bule) nisu postajal zakon zemlje ako ih nije vladar odo-brio. Bula o kojoj je re~, zabranjivala je Hri{}anima da ~itaju Sv. Pi-smo – (prim. prev)

Papski Sveci u Duhovnom Svetu

61. Dobro je poznato da ~ovek ima od roditelja na-gonsko ili nasledno zlo, ali se ne zna od ~ega je ono sa-~injeno. Ono je sa~injeno od ljubavi da se vlada, a ona jetakva da, ako joj se pusti na volju, ona raste tako da èlida vlada nad svakim, i na kraju, èli da joj se klanja kaoBogu. Ova ljubav je „zmija“ koja je prevarila Evu i Ada-ma; jer je rekla èni:

Bog zna da }e vam se u dan kada okusite ploda to-ga stabla otvoriti o~i, i bi}ete kao Bog (Postanje 3: 4).

Dakle, onoliko koliko se ~ovek preda toj ljubavi, to-liko se okre}e od Boga i okre}e prema sebi, i postaje bez-bo`nik (ateista). Tada Boànske istine sluè samo kaosredstvo; a po{to je vladanje cilj, sredstva poti~u iz srcasamo onoliko koliko treba da se ostvari taj cilj. To je ra-zlog za{to su u paklu svi oni koji su u srednjem ili nièmstepenu u ljubavi prema vladanju, jer ta ljubav je |avo,a tamo (u paklu) su (duhovi) koji ne mogu da podnesu da~uju da neko govori o Bogu.

62. To je ljubav onih iz Papske nacije koji, no{eniludilom te ljubavi, vole da vladaju, preziru}i Re~, i njojpretpostavljaju}i diktate pape. Ovi ljudi gube sve {to je bi-lo u njihovom spolja{njem (~oveku), tako da na kraju neznaju ni{ta o Crkvi, a tada su ba~eni u pakao, gde posta-ju |avoli. Postoji poseban pakao za one koji èle da ih semoli za pomo} kao bogove, gde zami{ljaju ne{to {to nepostoji. Njihov delirijum je sli~an onima koji imaju zlo-}udnu vatru (febru) a koji vide kao da u vazduhu u sobii na krevetskom pokriva~u ne{to lebdi {to u stvari ne

144

postoji. Ovo najgore od svih zala predstavljeno je „zmi-jskom glavom“ koju èna gazi petom (Post. 3:15); „peta“je Gospod Koji je „ènino seme“, a to je Boànsko kojese spu{ta do najnièga, koje je u doslovnom smislu Re~i.

63. Zbog nasle|a, ~ovekova priroda je da èli da vla-da, i ako mu se uzde opuste, èli da vlada nad sve vi{ei vi{e ljudi, da bi na kraju poèleo da ga prizivaju u po-mo} i da mu se klanjaju kao Bogu. Zbog toga svi oni ko-ji su Papskim bulama bili kanonizirani odstranjuju se i ìveskriveni, a prekida se svaka veza s onima koji im se mo-le. A to stoga da se koren zla ne pokrene i dovede ih ulude fantazije, kao {to su one koje smo ve} opisali. U ta-kvom ludilu su oni koji su na svetu revno èleli da posta-nu sveci posle smrti da bi se tako molitve njima upu}ivale.

64. Mnogi iz Papske nacije, kada do|u u duhovnisvet, traè svece, svaki nekoga iz svoga (mona{kog) reda.A kada ih ne na|u, oni se ~ude. Posle se pou~e da su sve-ci pome{ani s onima u nebima ili s onima u paklovima, sva-ki prema svome ìvotu na svetu i da, u oba slu~aja, onini{ta ne znaju o {tovanju koje im se ukazuje; i dalje, daoni koji znaju i koji èle da im se moli, da su oni u poseb-nom i ludom paklu. [tovanje svetaca je takva gadost unebu, da an|eli zadrhte kada se pomene da se moli bilokojem ~oveku a da se pri tome odri~e klanjanje Gospodu.Jer u tome slu~aju ne klanja se jedino Gospodu. A kadase ne klanja samo Gospodu, dolazi do prekida u zajedni-{tvu i u ìvotnoj sre}i koja dolaze od zajedni{tva.

65. Kako bih upoznao prirodu papskih svetaca, i ka-ko bih to objavio, dovedeno je iz niè zemlje njih stotinu*koji su znali da su kanonizirani. Do{li suiza mene, neko-

Poslednji Sud

145

* Nià zemlja, mesto ili stanje gde se duhovi ~iste i pripremaju za ne-bo ili pakao. Takvih mesta je bezbroj – prim. prev.)

liko njih pred moje lice, te sam govorio s jednim od njihkoji se zvao Ksaver (Xavier). Dok je govorio sa mnom,bio je sasvim lud, ali je ipak mogao da mi kaè da kadaje u mestu gde je odvojen, da tada nije lud, ali da po-ludi ~im pomisli da je svetac. Sli~no mrmljanje ~uo samod onih iza njega.

66. Druga~ije je sa takozvanim svecima u nebu. Oninisu svesni onoga {to se de{ava na zemlji. S njima nisamrazgovarao da ne bi misao o tome u{la u njihov um. Sa-mo jednom je Marija, Gospodova majka, pro{la i videla seiznad glave, obu~ena u belo. I tada je, dok je prolazila, re-kla da je bila majka Gospodu i da Ga je ona zaista rodila,ali da, po{to je postao Bog, da je On odbacio sve ljud-sko od nje, tako da Mu se ona sada klanja kao njenomBogu, i ne èli da niko o njoj misli kao o Njenom sinu,jer je u Njemu sve Boànsko.

67. Ovome }u dodati ovu pojedinost vrednu da sezapamti. Povremeno se Pariànima, koji su u jednom dru-{tvu u duhovnom svetu, pojavljuje jedna èna srednjegrasta, u ode}i koja sija, sa sveta~kim licem, koja kaè daje @enevijeva (Genevieve). Ali ~im su neki po~eli da joj seklanjaju, odjednom se njeno lice izmenilo kao i njena ode-}a, te je izgledala kao obi~na èna. Ona je ukorila one kojisu èleli da se klanjaju jednoj èni koja je, po mi{ljenjunjenih drugarica samo sluàvka, pa se ~udila da se ljudina svetu hvataju za takve sitnice. An|eli reko{e da se onapojavljuje da bi odvojila one koji se mole ~oveku od onihkoji se mole Gospodu (u tome dru{tvu).

Emanuel Svedenborg

146

Muhamedanci u Duhovnom Svetu, i Muhamed

68. Muhamedanci se pojavljuju u duhovnom svetuiza Papista na zapadu, gde kao da oblikuju krug. Oni setamo pojavljuju jer su na svetu priznavali Gospoda zanajve}eg Proroka, za Sina Boìjeg i Najmudrijeg od svih,Koji je bio poslat u svet da pou~i ljude. Svak u tomesvetu obitava na odstojanju od Hri{}anskog sredi{ta gde suReformisani, ve} prema njihovom priznavanju Gospodakao Boga. Jer to je ono {to spaja njihove umove (du{e)sa nebom, i odre|uje njihovo odstojanje od istoka iznad ko-jega je Gospod. Oni koji nisu u toj veri iz srca zbog zlogìvota, ti su u paklovima ispod njih.

69. Po{to religija sa~injava ono najdublje u ~oveku,od koje poti~u ostaci*, te po{to su u njihovom duhu Mu-hamed i religija kao spojeni, to se njima pred o~i uvekpostavlja neki Muhamed; a kada okrenu lice ka istokukoji je Gospod, tada se ovaj Muhamed spu{ta ispod Hri{-}anskog sredi{ta. To nije onaj Muhamed koji je napisaoKuran, nego neko drugi koji igra tu ulogu, a to nije uvekjedan isti, ve} se menja. Jednom je to bio onaj iz Sakso-nije koji je postao Muhamedanac po{to su ga bili zarobiliAlìrci**. A po{to je bio Hri{}anin, on je bio podstaknutda pred njima govori o Gospodu, rekav{i da On nije Josi-fov sin, kao {to su oni na svetu verovali, ve} Sin SamogaBoga. Na taj na~in, on je u njih usa|ivao misao o jedinstvuGospodove Osobe, i (misao) o Su{tini s Ocem. Posle ovogasledili su drugi Muhamedi koji su sli~no govorili. Stoga sumnogi primili istinsko Hri{}ansko verovanje o Gospodu;

147

* Dobra i ljubavi iz detinjstva – (prim. prev.)** Poznat kao la`ni – (prim. prev.)

a ti koji su poverovali, bili su odne{eni u dru{tvo bliè isto-ku gde im je data veza s nebom u koji su posle i uzdig-nuti. A na mestu gde je bio presto Muhamedov pojavioje mali plamen kao od baklje, kako bi ga prepoznali, alitaj plamen bio je vidljiv samo Muhamedancima.

70. Sam Muhamed koji je napisao Kuran ne pojavlju-je se sada. Re~eno mi je da je u ranija vremena on bionjihova glava, ali po{to je èleo da vlada kao Bog nad svim{to se odnosilo na njihovu religiju, bio je zba~en s presto-la koji je bio ispod Papista, te je bio poslat dole na desnoprema jugu. U pro{losti, desilo se da su zlobni duhovi u ne-kim Muhamedanskim dru{tvima poku{ali da nagovore osta-le da Muhameda priznaju za Boga. Da bi se ugu{ila ovapobuna, Muhamed je doveden iz donjih oblasti i pokazannjima, kada sam ga i ja video. On je izgledao kao telesni du-hovi kod kojih nema unutarnjeg opaànja, u licu skoro crn,a jedine re~i koje sam ~uo bile su „Ja sam va{ Muhamed“.Odmah zatim kao da je utonuo, i vratio se na svoje mesto*.

71. [to se ti~e njihove religije, ona je dozvoljenazato {to se slaè sa genijem (uro|enim osobinama) ori-jentalaca, te je stoga bila prihva}ena u toliko kraljevsta-va, a i stoga {to su Deset zapovesti deo njihove religije.U njoj ima i ne{to iz Re~i (Boìje). A jo{ jedan razlog daje dozvoljena je u tome {to se Gospod priznaje za Bo-ìjeg Sina, i Najmudrijeg od svih (ljudi). Ali unutarnja reli-gija im nije bila otvorena kroz Muhameda zbog poligamije(mnogoènstva) koja je protivna ~istoti neba. Jer brak je-dnog muà i jedne ène je slika (korespondencija) brakaizme|u Gospoda i Crkve.

72. Mnogi me|u njima prihvataju istinu, i vide pravduu onome {to je razumno, {to sam bio u stanju da primetim

Emanuel Svedenborg

148

* „Telesni duhovi“ ili telesni ljudi su, po mi{ljenju autora, oni duhoviili ljudi koji ìve samo telesnim ìvotom – (prim. prev)

dok sam s njima razgovarao u duhovnom svetu. Razgo-varali smo o Jednom Bogu, o uskrsnu}u, i o braku. O Jed-nom Bogu, reko{e da ne mogu da razumeju Hri{}ane kadagovore o Trojstvu, i kada kaù da postoje tri Osobe i daje svaka Bog, a opet izjavljuju da je Bog Jedan. A ja samim odgovorio da an|eli u nebu, koje je sastavljeno od Hri{-}ana, ne govore tako, ve} da kaù da je Bog Jedna Osobai Su{tina u kojoj je Trojnost, a da ljudi na zemlji nazivajuovo Trojstvom tri Osobe. Rekoh im da je ova Trojnost Go-spod.* Kako bih ovo potvrdio, u njihovom prisustvu pro-~itao sam odlomke iz Mateja i Luke, gde se govori da jeGospod od Boga Oca, kao i gde On sam u~i da su Otaci On Jedno. Posle ovog ~itanja, bilo im je jasno, i reko{eda Boànska Su{tina pripada Njemu. O usrkrsnu}u, da nerazumeju kada Hri{}ani govore o stanju (du{e) posle smr-ti, da je du{a kao vetar ili vazduh, i da ne ose}a ni{ta dokse ne sjedini s telom na dan poslednjeg suda. Odgovoriosam da samo neki tako govore. Ali oni koji nisu od te {ko-le, da ti veruju da }e posle smrti do}i u nebo, govoritis an|elima, i da }e uìvati nebeske radosti, radosti koje nerazlikuju od onih u kojima su uìvali na svetu, iako ih neopisuju. Rekao sam im da im se ovih dana otkrivaju mno-ge stvari o ~ovekovom stanju posle smrti koje nisu znali pre.O braku, rekao sam im mnogo toga, a izme|u ostalog, daje bra~na ljubav nebeska ljubav, i da je mogu}a samo iz-me|u dvoje, i da sjedinjavanje sa vi{e èna ide protivu ne-beske prirode te ljubavi. Saslu{ali su razloge, i videli da supravedni, a i to da im je poligamija dopu{tena zato {to suorijentalci, koji bi bez ovoga dopu{tenja plamteli preljuba-ma svake vrste, vi{e nego Evropljani, i da bi stoga nestali.

Poslednji Sud

149

* Trojstvo ili Trojnost Gospodova je u tome, {to je Su{tina BeskrajnaLjubav, iz koje poti~e Beskrajna Mudrost, a iz obe poti~e BeskrajnaDelatnost, sli~no Suncu u kome je Vatra (Ljubav), Svetlost (Mudrost)i Delovanje na zemlji (Delovanje ili Operacija) – (prim. prev)

Afrikanci i Neznabo{ci u Duhovnom Svetu

73. Neznabo{ci koji ne znaju o Gospodu pojavljujuse okolo onih koji znaju, tako da oni koji su potpuno ido-lopoklonici, to jest koji se klanjaju suncu i mesecu, onisu na krajnjem obodu. A oni koji priznaju jednog Boga ikoji prihvataju u religiji i u ìvotu Deset zapovesti, ti sevide u vi{oj oblasti, tako da imaju bliù vezu sa Hri{}ani-ma koji su u sredi{tu. Jer tu vezu ne ometaju Muhamedan-ci i Papisti. Neznabo{ci se razlikuju prema njihovom genijui sposobnosti da prime svetlo kroz nebo od Gospoda. Jerima me|u njima onih koji su vi{e unutarnji i onih koji suvi{e spolja{nji (duhovi), ~ija razlika ne dolazi od rodnogzemlji{ta, ve} od njihove religije. Afrikanci su vi{e unutar-nji (duhovi) od ostalih.

74. Svi oni koji priznaju jednog Boga i koji mu seklanjaju kao Tvorcu svemira, misle o Bogu kao o ôve-ku. Kaù da niko ni ne moè da druga~ije misli o Bogu.Kada ~uju da neki gaje ideju o Bogu kao o malom obla-ku, pitaju gde su ti ljudi, a kada im se kaè da su me|uHri{}anima, kaù da je to nemogu}e. Ali im se onda ka-è da ta ideja dolazi od toga {to se u Re~i Bog naziva Du-hom; i da oni misle o duhu kao o ne~emu sli~no oblaku,ne znaju}i da je svaki duh i svaki an|eo ~ovek. Ali ispi-tano je da li je i njihova duhovna ideja ista kao i njihovaprirodna ideja; i na{lo se da nije ista kod onih koji na unu-tarnji na~in priznaju Gospoda kao Boga neba i zemlje.ûo sam kako jedan Hri{}anski sve{tenik kaè da nikone moè da misli o Boànskom Ljudskom, pa sam videokako ga vode kroz razne Neznabo{ce sve vi{e prema oni-ma koji su bili vi{e unutarnji (duhovi), a od njih u njihova

150

neba, a na kraju u Hri{}ansko nebo, i svuda mu je bilodato da oseti kako oni doìvljavaju (percipiraju) Boga.Tad je ustanovio da svi imaju ideju o Bogu kao o ôve-ku, a {to je isto {to i o Boànskom Ljudskom*.

75. Ima mnogo dru{tava Neznaboàca, osobito me|uAfrikancima, koji, kada ih an|eli pou~e o Gospodu, kaùda samo tako i mogu da misle, a to je da se Gospod,Tvorac svemira, pokazao na svetu, jer ih je On stvorio ijer ih voli, i da se samo mogao pokazati u Ljudskom obli-ku pred njihovim o~ima. Kada im se kaè da se On nijepojavio kao {to su se pojavljivali an|eli, ve} da je On bioro|en kao ôvek, i da su ga kao takvoga videli, tada suneki (duhovi neznabo{ci) malo oklevali, i zapitali da li jero|en od zemaljskog oca. A kada su ~uli da je za~et odBoga svemira a ro|en od device, tada kaù da On tako imaBoànsku Su{tinu, a po{to je to Beskona~no kao {to je i@ivot Sam, to On nije bio ~ovek kao ostali (ljudi). Posle suim an|eli rekli da je On po izgledu bio kao i ostali ljudi,ali da je dok je bio na svetu, Njegova Boànska Su{tina,koja je u Sebi bila beskona~na, odstranila je kona~nu pri-rodu i njen ìvot od majke, i da je tako stvoreno BoànskoLjudsko koje je bilo i za~eto i ro|eno u svetu. Ova u~enjasu Afrikanci razumeli i usvojili jer, na duhovnom planu,oni su vi{e unutarnji od ostalih.

76. Po{to su Afrikanci ovakvoga karaktera tako istoi na svetu, kod njih danas postoji otkrivenje koje, kad jed-nom po~ne, {iri se od sredi{ta, ali ne i do obala. Oni pri-znaju na{ega Gospoda za Gospoda neba i zemlje, i oni sesmeju monasima koji im prilaze, kao i Hri{}anima koji go-vore o trostrukom Boànstvu, ili o spasenju kroz samu mi-sao o njemu (o spasenju kroz veru samu?). Oni kaù danema bogopo{tovanja kod onih koji ne ìve prema zapo-

Poslednji Sud

151

* Ako je Bog stvorio ~oveka na svoju sliku i priliku, onda On morada bude ôvek, i to Boànski – (prim. prev.)

vestima svoje religije, a ako ~ovek ne ìvi tako, onda jei glup i zao, jer tada ne prima ni{ta iz neba. Glupost oninazivaju i lukavim zlom, jer u njemu nema ìvota negosamo smrti. ûo sam kako se an|eli raduju ovom otkri-venju kroz koje je njima otvorena veza sa ljudskim razu-mom, koji je do sada bio zatvoren zbog slepila u stvarimavere. Iz neba mi je re~eno da se stanovnicima te zemljesada usmeno diktira preko an|ela ono {to se sada objav-ljuje u Nauku Novog Jerusalima o Gospodu, o Re~i, i uNauku o @ivotu za Novi Jerusalim.

77. Kada sam govorio s Afrikancima u duhovnom sve-tu, oni su se pojavljivali u prugastoj ode}i od lana. Reklisu da je takva ode}a saobrazna s njima, samo da njihoveène imaju prugastu ode}u od svile. Pri~ali su o svojoj ma-loj deci, kako traè hranu od svojih dadilja, govore}i da sugladni, a da kada se hrana postavi pred njih, da je ispitujui ku{aju da vide da li im odgovara, i da onda malo jedu. Izovakvih detalja je jasno da duhovna glad, koja je ~e`njada se saznaju prave istine, na njih deluje u ovome jer po-stoji saobraznost. Kada èle da znaju kakvo je njihovo ose-}anje i opaànje istine, oni izvuku svoj ma~, i ako se sjaji,znaju da su u pravim istinama, i to prema tome kolikosvetli (ma~). Ovo dolazi od saobraznosti. O braku, kaù daim je zakonom dozvoljeno da imaju vi{e èna, ali da seène samo sa jednom jer se prava bra~na ljubav ne moèdeliti. Ako se podeli, ona nestaje, i da je su{tina (braka) ne-beska. I ako se deli, da tada postaje spolja{nja i ne~edna, ida joj kroz kratko vrema opada snaga, a da postane i poro-~na, i da se na kraju gubi snaga (potencija), i da postajeodvratna; ali da istinska bra~na ljubav koja je unutarnjai u kojoj nema ni{ta ne~isto, ostaje u ve~nosti, i da se sna-ga (potencija) pove}ava, a u isto vreme i uìvanje.

78. [to se ti~e novodo{av{ih iz Evrope, za njih kaùda ih ne primaju; i da kada neki i do|u, osobito monasi,

Emanuel Svedenborg

152

oni (Afrikanci) ih pitaju {ta znaju (o veri). A kada ovi ka-ù ne{to o svojoj religioznosti, Afrikanci to nazivaju glu-postima koje vre|aju u{i, i tada ih po{alju da rade kakobi bili od koristi. Ako ovi to odbiju, oni ih prodaju kao ro-bove koje je zakonom dozvoljeno kazniti po volji; a akose ne mogu naterati da budu od koristi, oni ih prodaju zamalo siromasima.

Poslednji Sud

153

Jevreji u Duhovnom Svetu

79. Pre poslednjeg suda, Jevreji su se pokazivali udolini prema levoj strani od Hri{}anskog jezgra; a poslesu preme{teni na sever, a veza sa Hri{}anima je zabra-njena, osim sa lutalicama okolo gradova. U tome delu po-stoje dva prostrana grada u koja Jevreji idu posle smrti.Pre suda oni su ih zvali Jerusalim, ali posle drugim ime-nom, jer posle suda „Jerusalimom“ se ozna~ava Crkva ukojoj se klanja samo Gospodu. U ovim njihovim gradovi-ma, nad njima su postavljeni obra}enici Jevreji koji ihopominju da ne govore prezrivo o Hristu, a ka`njavaju onekoji to jo{ uvek rade. Ulice ovih gradova su do ~lanakapune prljav{tine, a ku}e su tako ne~iste da zaudaraju, ta-ko da im se ne moè pribliìti.

80. Ponekad im se pokaè an|eo iznad, na srednjojvisini, sa {tapom u ruci. Daje im se da veruju da je to Moj-sije, i on ih podsti~e da se kane uzaludnog o~ekivanjaMesije ~ak i tamo (u duhovnom svetu), jer da je HristosMesija Koji vlada nad svim ljudima. On im kaè da onto sam zna, a tako isto da je znao ne{to o Hristu dok jebio na svetu. Kada ~uju ove re~i, oni se povuku. A ve}i-na zaborave (ove re~i), dok ih samo manjina pamti. Onikoji pamte, ti se {alju u sinagoge gde su obra}eni Jevreji,i tamo ih se pou~ava. Onima koji prime pouku, daje se no-va ode}a umesto pocepane u kojoj su bili pre, a daje imse i primerak Re~i ~isto napisan, a potom i prijatno obi-tavali{te u gradu. Ali oni koji ne prime pouku, oni se ba-caju u paklove koji su ispod njihovog dela, a mnogi suba~eni i u {ume i pustare gde jedni druge plja~kaju.

154

81. U tome svetu, ba{ kao i prethodnom, oni trgujuraznim stvarima, osobito dragim kamenjem koje oni dobav-ljaju nepoznatim putem iz neba, gde dragocenoga kamenjaima u obilju. Oni se bave trgovinom dragim kamenjemzato {to ~itaju Re~ u izvornom jeziku, i zato {to smatrajuda je doslovni smisao svet, a drago kamenje je saobrazno(korespondira) doslovnom smislu Re~i. O ovoj saobrazno-sti, vidi Nauk Novog Jerusalima o Svetom Pismu (n. 42-45). To kamenje prodaju narodima (ne-Jevrejima) koji suokolo njih na severnom delu. Sposobni su da naprave imi-tacije, i da uliju fantaziju da je to pravo drago kamenje.Ali one koji to rade, njih strogo ka`njavaju njihovi vlasti-ti vladari.

82. Jevreji su manje svesni nego ostali da su u du-hovnom svetu, nego veruju da su jo{ uvek u prirodnomsvetu. Razlog tome je to {to su oni potpuno izvanjski lju-di, i {to ne misle o svojoj religiji iz ne~ega {to je unutar-nje. Stoga govore o Mesiji kao i pre, da }e do}i s Davidom,da }e mar{irati ispred svih, oki}en dijademama, i da }e ihvratiti u Kanansku zemlju, a da }e usput podizanjem {tapaisu{iti reke preko kojih }e oni pre}i. A kaù i to da }e ta-da Hri{}ani, koje oni me|u sobom nazivaju Narodima, dase hvataju za njihove skutove (rubove njihove ode}e), po-nizno mole}i da ih povedu sa sobom, a da }e oni to do-zvoliti onima koji su bogati, i da }e im ovi sluìti. Ne}eda prihvate da u Re~i zemlja Kanaan ozna~ava Crkvu, daJerusalim ozna~ava Crkvu u odnosu na njen nauk, a da seJevrejima ozna~avaju svi oni koji }e pripadati GospodovojCrkvi. Da su ovi ozna~eni u Re~i Jevrejima, vidi se u Na-uku o Svetom Pismu (n. 51). Kad ih se pita da li verujuda }e posle sti}i u zemlju Kanaansku, kaù da }e posledo}i u tu zemlju. Kada im se kaè da ta zemlja nije do-voljno prostrana da ih sve primi, odgovaraju da }e se onatada pro{iriti. Kada im se kaè da oni ne znaju gde jeVitlejem, niti ko je od loze Davidove, oni odgovaraju da

Poslednji Sud

155

Mesija, koji treba da do|e, da On to zna. Kada ih pitajukako moè Mesija, Jehovin Sin, da obitava s tako r|avimnarodom, odgovaraju da oni nisu r|avi; a kada im se ka-è da ih tako naziva i Mojsije u njegovoj Pesmi (Zakoniponovljeni gl. 32), i da kaè da su najgori narod, odgova-raju da je Mojsije tada bio ljutit u vreme kada je trebaoda umre. Ali kada im se kaè da je Mojsije to napisaopo naredbi Jehove, tada su bez odgovora, pa odlaze da seposavetuju. Kada im se kaè da su oni poreklom iz Kana-ana, i da su od preljube Jude sa svojom snajom (Postanjegl. 38), ljute se i kaù da je dovoljno to {to poti~u od Avra-ma. Kada im se kaè da Re~ ima duhovni smisao kojigovori o Hristu, odgovaraju da nije tako, nego da u Re~iiznutra ima samo zlato; i tome sli~ne (argumente).

Emanuel Svedenborg

156

Kvekeri u Duhovnom Svetu

83. Odvojeni od svih ostalih, ima zanesenja~kih (en-tuzijasti~kih) duhova koji su tako zalu|eni da veruju dasu oni Duh Sveti. Kada se pojavio Kvekerizam, ovi du-hovi kao da su bili izvu~eni iz {uma okolo gde su lutalii opsedali mnoge, ube|uju}i ih da njih pokre}e SvetiDuh. A po{to su primali influks*, ova religioznost ih jetoliko obuzela da su verovali da su prosvetljeni i posve-}eni vi{e nego bilo ko drugi. Stoga ih se nije mogloodvojiti od ove religioznosti. Oni koji se utvrde u tome,posle smrti budu isti zanjesenjaci, pa se odvajaju od osta-lih i {alju u {ume onima koji su sli~ni, a gde na odsto-janju izgledaju kao divlje svinje. Ali oni koji se u tomenisu utvrdili, po{to se odvoje od ostalih, {alju se na me-sto koje je kao pustinja a koje je najniì deo ju`nog pre-dela, gde imaju pe}ine kao mesta gde se mole.

84. Kada su prvi zanesenja~ki duhovi bili odvojeni,drhtanje koje je prelazilo od ovih, prestalo je, i sada oniose}aju pokret prema levoj strani. Pokazano je da otkakose pojavio Kvekerizam, oni su i{li od zla na gore da bina kraju, po komandi svog svetog duha, padali u gadostikoje su od drugih skrivali. Razgovarao sam s osniva~emnjihove religioznosti, a i sa Penom koji mi re~e da oni uovo nisu ume{ani. Ali oni koji ne u~estvuju u ovome, oniposle smrti idu u mra~no mesto gde sede po uglovima iz-gledaju}i kao olo{**.

157

* Uticaj iz pakla – (prim prev.)** Kvekeri su podrugljivo ime za Dru{tvo Prijatelja, Hri{}ansku de-nominaciju koja se pojavila u Engleskoj a kojoj je osniva~ bio Dòrd`Foks (umro 1691.). Vilijam Pen (koji je umro 1718.) je bio Kveker i osni-va~ kolonije Pensilvanije. Kvekeri su odigrali zna~ajnu i pozitivnu ulogu

85. Po{to odbacuju dva sakramenta, Kr{tenje i SvetuVe~eru, ali ~itaju Re~ i besede o Gospodu, a po{to govorekada su pod uticajem zanesenja~kih duhova i tako me{ajusvete stvari iz Re~i s obesve}enim (profanisanim) istina-ma, oni ne sa~injavaju nijedno posebno dru{tvo u duhov-nom svetu. Po{to budu odvojeni, oni lutaju tamo amo, dabi se razilazili prvo a potom nalazili u pustinji koja je ve}opisana.

Emanuel Svedenborg

158

u Ameri~koj istoriji. Kveker zna~i onaj koji se trese ili drma. U svojimpismima iz Engleske, Volter pi{e o njima s po{tovanjem – (prim. prev)

Moravijanci u Duhovnom Svetu

86. Razgovarao sam s Moravijancima koji se naziva-ju i Hernhuteri. Oni su se pokazali prvo u dolini nedalekood Jevreja; i po{to su bili ispitani i po{to se njihovo unu-tarnje pokazalo, bili su odneseni na nenastanjena mesta.Dok su bili ispitivani, poku{avali su da ubede one oko se-be, da su oni ostaci Apostolske Crkve, i da se stoga pozdrav-ljaju kao bra}a, a oni me|u njima koji prime unutarnjetajne, oni su majke. Oni kaù da propovedaju veru vi{e odostalih, i da vole Gospoda, jer je patio na krstu, naziva-ju}i ga Jaganjcem i Prestolom milosti. Ima kod njih jo{ to-ga ~ime ube|uju da je Hri{}anska Crkva s njima (u slozi).One koji im pri|u privu~eni njihovom blago{}u, oni ihispituju da li su takvi da im mogu otkriti svoje tajne, paprema tome ih skrivaju ili otkrivaju. Tada ih upozorava-ju i prete im da ne {ire okolo njihovu tajnu o Gospodu.*

87. Po{to su postupali na isti na~in i u duhovnomsvetu, ali se pokazalo da duboko u sebi nisu mislili ona-ko kako su ispovedali, dopu{teno im je bilo da budu unajnièm nebu kako bi se ovo re{ilo (otkrilo). Me|utim, ni-su mogli podneti sferu ljubavi prema bli`njemu i veru ko-ja iz toga poti~e kod tamo{njih an|ela, pa su pobegli. Posletoga, po{to su na svetu verovali da su oni jedini ìvi (du-hovno), i da }e do}i u tre}e nebo, oni su bili uzneseni utre}e nebo. No ~im su osetili sferu ljubavi prema Gospo-du, pripala im je muka, i osetili su kao da se gu{e, te suridali u gr~evima kao da se bore sa ìvotom. Po ovome sevidelo, pre svega, da u sebi nisu cenili ljubav prema bli-`njem, niti ljubav ka Gospodu. Zatim, bili su poslani oni-ma ~ija je delatnost da ispituju unutarnje misli; i oni su

159

* Moravijanci su prva organizovana Protestantska Crkva – (prim. prev.)

rekli da Moravijanci preziru Gospoda, da odbacuju ìvotljubavi prema bli`njem koji kao da mrze, i da smatraju daje Re~ Starog Zaveta beskorisna, dok u isto vreme potce-njuju Re~ Jevan|elista; samo da, ako im se dopada, izabe-ru po koji odlomak iz Pavla gde se govori o samoj veri.Re~eno je da su ovo njihove tajne koje kriju pred svetom.

88. Kad se pokazalo da priznaju Gospoda onakokako Ga je priznavao Arije*, te da potcenjuju Re~ Pro-roka i Jevan|elista, i da mrze ìvot ljubavi prema bli`nje-mu, a celo nebo po~iva na ova tri stuba, tada su oni kojisu znali i verovali u ove tajne, bili su|eni kao antihristi,koji odbacuju tri su{tinske (istine) Hri{}anske Crkve, na-ime, Gospodovo Boànstvo, Re~, i ìvot ljubavi premabli`njemu. Bili su izba~eni iz Hri{}anskog sveta u pustin-ju na obronak ju`nog predela blizu Kvekerima.

89. Kad je tu skoro do{ao u duhovni svet posle smr-ti Cincendorf (Zinzendorf), i kad mu je bilo dopu{teno dagovori onako kao {to je govorio na svetu, ~uo sam gagde tvrdi da je znao tajne neba i da niko ko nije od nje-govog nauka ne moè u}i u nebo. Dalje je rekao da onikoji su ~inili dobra dela radi spasenja, da su sasvim osu-|eni, i da on radije prima bezbo`nike (ateiste) u svoju skup-{tinu nego takve. Rekao je da je Gospoda Bog Otac usvojioza Sina, jer je podneo krst, a da je On ina~e bio obi~an ~o-vek. Kad mu je re~eno da je Gospod za~et od Boga Oca,odgovorio je da }e misliti o tome kako on èli. Ali nije seusudio da govori kao Jevreji. Pored ovih, na{ao sam i dru-gih kamenova spoticanja od njegovih sledbenika kad sam~itao Jevan|eliste**.

Emanuel Svedenborg

160

* Sporni teolog iz tre}eg veka, osniva~ Arijanizma, po kome je Go-spod samo ~ovek koji je bio usvojen od Boga Oca kod kr{tenja, i da ni-je iste su{tine s Ocem, u~enje odba~eno u Hri{~}anstvu – (prim. prev.)** Zinzendorf, verski u~itelj i dru{tveni reformator, vladika Moravija-naca u 18. veku – (prim. prev.)

90. Oni kaù da imaju ose}anje, a da je to unutarn-ja potvrda njihovih u~enja (dogmi). Ali pokazalo se daje njihovo ose}anje dolazilo od vizionarskih duhova kojipotvr|uju kod ~oveka sve iz ~ovekove religioznosti, i daulaze u one jo{ vi{e koji vole svoju religioznost i o njojmnogo misle. Ovi duhovi su s njima razgovarali i oni sujedni drugima odobravali.*

Poslednji Sud

161

* Autor ne govori ovde o svim Moravijancima, Katolicima, Protestan-tima i Jevrejima, ve} samo o onima nad kojima je izvr{en Poslednjisud. Da podsetimo, autor izri~ito kaè da oni koji pripadaju krivimveroispovestima a koji uprkos tome vole bli`njega radi dobra a ne seberadi, da ti pripadaju Carstvu Boìjem koje je {ire nego svaka religijaposebno. Autor govori u ovome delu o onima koji nisu voleli bli`nje-ga, a to su oni koji nisu bili pravedni, nego sebi~ni i lo{i ljudi, pa prematome i lo{i duhovi, koji se „~iste“ ili odvajaju od onoga {to je spo-lja{nje i nebitno, i koji se ili „podiù“ ili „spu{taju“u neba ili u paklo-ve, sve prema stanju svog ìvota a ne stanju mi{ljenja ili verovanja. Samautor je bio Protestant, sin luteranskog vladike koji je preveo Sv. Pi-smo na {vedski jezik. Autor je primio u posetu, pred smrt, luteranskog{vedskog sve{tenika koji mu je dao svetu pri~est i s kojim je imao pri-jatan razgovor – (prim. prev..)

Bele{kekoje su i{le s Vilkinsonovim izdanjem dela

Poslednji Sud

KLEMENT XII

Papa o kome se govori u n. 59, je o~igledno Kle-ment XII. U svom Dnevniku, Svedenborg kaè o istompapi, ne imenuju}i ga, da je bio u ìvotu 1738, i da je uto vreme bio slep, i vrlo star (Dnevnik Dodatak strana 32).O njemu se govori i na strani 20 (engleski prevod). Po-gledaj i Manji Dnevnik, n. 5272, 5845, i Istinsku Hri{-}ansku Religiju n. 820.

Klement XII (Laurent Coisini) izabran je za papu1730, kad je bio 78 godina star; doba ìvota i invalidnostbili su razlog da ga izaberu. Jedan francuski putnik, De-brosse, video ga je na smrtnoj postelji, bolesnog, sa po-vezanim o~ima, dok su mu ruke vo|ene dok je potpisivaodekrete i zakone. Umro je 1740, kad je bio 88 godina star.îtamo u Bouillet Istorijskom Re~niku: „Klement XII sma-njio je poreze, kaznio one koji su bili dvoli~ni pod pret-hodnim pontifikatom, i upravljao Crkvom mudro“.

BENEDIKT XIV

U n. 59, pri kraju, kaè se „sasvim je druga sudbinabila njegovog sledbenika“. Sledbenik pape koji je odve-den na sigurno mesto na dan poslednjeg suda, bio je Bene-dikt XIV, zato {to u Dnevniku Dodatak, strana 32, ~itamo:„Sasvim je druga sudbina Benedikta XIV, njegovog na-slednika“; {to potvr|uje da je Klement XII bio onaj kojije odveden na sigurno mesto. U drugom delu Ve}eg Dnev-nika nalazimo paragraf – o poslednjem papi, Benediktu XIV,koji sadrì sitne pojedinosti o razli~itim stanjima kroz kojaje ovaj papa pro{ao po ulasku u duhovni svet, kao i slede}e:

162

n. 5843. Bilo mi je dopu{teno da razgovaram s pa-pom tri nedelje posle njegove smrti, i to ~etiri dana, omnogim stvarima u duhovnom svetu, a posebno o tomeda je Gospod Bog neba, i da On nije dao mo} nijednom~oveku, jer sva mo} pripada samo Boànskom Bi}u; bioje pou~en o otpu{tanju grehova, o nebu i paklu, i o ~o-veku: naime, da mu se sudi posle smrti prema ìvotu nasvetu; i o mnogim sli~nim stvarima; tada je izgledalo daje sve to razumeo, i da je to i verovao, po njegovom go-voru; i da bi izgledalo kao da za njega ima nade, (govo-rio je) da dok je bio na svetu, da se klanjao Gospodu, ida je voleo istinu, i da èli da bude koristan ljudima kojisu te religije. Ali u njegovoj prirodi je bilo da govori kaoda je neko drugi, ali civilizovano i ve{to; i po{to se ve-rovalo da je primio pouku, ostavljen je svojoj ljubavi, tojest svojim na~elima, i kada je tako bio ostavljen, pridru-ìo se najlukavijima u svojoj religiji, odobravaju}i i snu-ju}i propast svima onima koji su pripadali Reformisanojreligiji, ali sve to skriveno; i kada se pridruìo onima kojisu bili najzlobniji, i trudio svim sredstvima da pokvari (pot-kupi) one koji su pripisivali svu mo} Gospodu, tada mu jere~eno da prestane, jer da je sada u svetu duhova gde sene gleda ko je ko, i gde se ka`njava onaj koji ~ini zlo:on je i dalje nastavio isto, veruju}i da mu niko ne moè ni-{ta; ali, kako je nastavio, bio je ka`njen kao i ostali, ~ak istroìje, i to u pe}ini u kojoj je bio jedan vrlo grub poprav-lja~ (korektor); a kako je nastavio isto, bio je ba~en pre-ma zapadu.*

5844. Njegov ìvot na svetu bio je ispitan, te je bioprinu|en da prizna: Prvo, da nije drào do Re~i, i da je,

Poslednji Sud

163

* U Nebeskim Tajnama, n. 6559, autor govori o duhovima iz niìhsfera koji su „kastigatori“ ili ka`njavaju}i duhovi, koji se dovode u svetduhova da kazne, ~esto {ibanjem, one koji se ne mogu obuzdati nadrugi na~in – (prim. prev.).

dok ju je ~itao, ismejavao mnogo toga, jer da nije bilapoptuno Boànska; ponovio je mnoge odlomke, o kojimaje govorio s prezrenjem rekav{i da su bili pisani stilomonoga vremena, da, ukratko, nema ni~ega boànskog u nji-ma. Drugo, da je on u Konzistoriji, izgovarao vi{e bo-ànske stvari nego li su one koje se nalaze u Re~i, da ihje on, stoga, dok je govorio u Konzistoriji, smatrao vi{imod Re~i. Tre}e, da je zbog toga potvrdio Bulu Unigeni-tus, i ubedljivo nagovarao da se ona prihvati; a to je ra-dio na vi{e na~ina, od kojih je neke i izneo. êtvrto, daje iz istoga razloga voleo i po~astvovao Jezuite iznad osta-lih; o kojima je izneo neke pojedinosti; tada mu je re~e-no da su mnogi me|u njima |avoli, {to mu je i pokazanotako {to se nekoliko njih skupilo ispred njega, kako bivideo kakvi su u stvarnosti; no on ih je i dalje voleo kaopre. Peto, rekao je o svecima da oni imaju ve}u mo} odGospoda, jer je njih Bog Otac nadahnjivao {ta da rade,dok je Gospod predao tu mo} u ruke pontifa, no da Muse treba i dalje klanjati, iako je bez mo}i. Tako se poka-zalo {ta je on bio, i da je stoga njemu nebo bilo zatvo-reno, i da se on sjedinio s paklom; jer kad neko razara Re~,stavlja svoje ukaze iznad Re~i, i odri~e svaku mo} Gospo-du, takvom je nebo potpuno zatvoreno, a pakao otvoren.

5846. Udruìo se s najgorim iz svoje religije, kojisu bili ~arobnjaci, i slao je najgore me|u njima da rade zanjega; jedan put, da uni{te jednog duha koji je oboàvaoGospoda; a drugi put, da zavedu reformisane; i sam jeèleo da nau~i ~arobnja~ke ve{tine, i slao je i druge ~arob-njake da ~ine zlo. Kada se se ove mahinacije otkrile, onje uveden u svoje unutarnje, a to su fantazije (zami{ljanja),jer fantazije su unutarnje takvih duhova. Jer ne misle oBogu, ve} samo o sebi samima, kako bi se njima klanja-lo, i kako da obmanjuju; tada se jo{ jasnije videlo kakavje on bio, naime da je u po~etku po{tovao Re~, ali da juje kasnije potpuno osu|ivao, i da je prikazivao svoje ukaze

Emanuel Svedenborg

164

kao da su oni boànski; da je za sebe mislio da je mudri-ji od ostalih; da je mogao da se uvu~e u ose}anja drugihduhova; da se vi{e klanjao svecima negoli Gospodu, i daje od njih pravio boànstva; i da je voleo one koji su bi-li zlobni i prepredeni, a takvi su bili Jezuiti.

5847. Tada je odveden prema zapadnom moru, na onustranu koja gleda na jug, na samu ivicu, gde se zausta-vio, i rekao da tamo èli da ostane, jer je tamo svet biojako prepreden (lukav), pa ipak, odveden je odatle premazapadu, k onima koji su bili na udaljenim planinama; tisu bili Napolitanci, najpokvareniji od svih Italijana; dok jebio tamo, opet je rekao da tamo èli da ostane, ba{ zato{to su bili lukaviji od svih ostalih, a govore}i da je on jo{lukaviji (i od njih). Tamo se sreo s jednim svecem, koji jetada doveden iz pakla kako bi s njim razgovarao; ovaj sve-tac, koji je bio veliki ~arobnjak, re~e da je bio papa; on jes njim razgovarao, i èleo da mu dokaè da je bio luka-viji od njega, ali se pokazalo da su oboje bili podjednakolukavi. Posle toga odveden je malo dalje prema severu,da bi posle kroz duè vreme bio vo|en kao po krivinama– tamo gde su najpokvareniji iz Vavilonskog naroda, jerje on voleo te paklove. Tako|e, da bi ih privukao sebi,i uvukao u sebe, da bi tako na{ao svoje pravo mesto upaklovima koji su pogodovali njegovom unutarnjem, onje doveden natrag na obronke zapadnog mora, i tada se samod sebe bacio posred onih koji su najpokvareniji u zapad-nom moru; vidi Dnevnik Ve}i, 5833, 5841; i DodatakDnevniku strane 32 i 33.

Benedikt XIV (Lambertini) bio je ro|en 1675, na-sledio je Klementa XII 1740, a umro je 1758. (poslednjisud se odigrao 1757), Poznat je bio kao slobodni misli-lac (bio je liberalan), a bio je prisan s Volterom koji mu jeposvetio tragediju Muhamed.

Poslednji Sud

165

LUJ XIV

Ono {to je re~eno o Luju XIV, samo je ponavljanjeonoga iz n. 5980, u Ve}em Dnevniku. A isto nalazimou u Dodatku Dnevniku str. 33. Ima mala razlika izme|uta dva ~lanka, ali je bezna~ajna.

Istina je da je trudom Luja XIV, koji je bio nagov-oren od svog ispovednika, jezuite êtelliera progla{enaBula Unigenitus 1713. od strane Klementa XI; ali se LujXIV vratio svom prvobitnom mi{ljenju u pogledu te Bu-le. Me|u 101 stav koji je nabrojao otac Quesnel, nalazise i ovaj: „Dobro je ~itati pobo`ne knjige u nedelju, po-gotovo Sveto Pismo“. Znamo da je Luj XIV, pred krajìvota, poku{ao da obuzda revnost svojih agenata, u ver-skim progonima koji su po~eli s njegovim ukazima, aliga je la`ni stid spre~avao da ih povu~e.*

KSAVER (u n. 65)

U Manjem Dnevniku pominje se Francois Xavier, un. 4570, 4603, i u Dodatku Dnevniku, str. 22; naziva sedrugim ocem Jezuita; za njega se kaè da je bio jo{ istan-~aniji ~arobnjak od Antonija Padovanskog, deluju}i nasvetogrdan na~in, sluè}i se bra~nom ljubavi i nevino{}u.Ignacije Lojola, otac Jezuita, naprotiv, iako istan~an, bioje dobar duh, koji nije èleo niti voleo da Jezuiti budutakvoga karaktera, teraju}i ih (od sebe), i nazivaju}i ih bez-bo`nicima; bilo mu je odvratno {to su ga proglasili svecem,govore}i za sebe da je ne~ist. Vidi delo Istinska Hri{}an-ska Religija 824.

Francis Ksaver ro|en je 1506, u Ksaveru, u [panskojNavari; Bio je prijatelj Ignacija Lojole, u{ao je u red koji

Emanuel Svedenborg

166

* Luj XIV, po nagovoru dadilje svoje unu~adi, Mme de Maintenon, opo-zvao je Nantski edikt Henrija IV koji je dozvoljavao Protestantima daslobodno ispovedaju svoju veru. Tako su Protestanti (Hugenoti) proga-njani beàli u Englesku i Holandiju, doprinose}i kulturi i privredi tih ze-malja, a ostavljaju}i za sobom osiroma{enu Francusku – (prim. prev.)

je ovaj osnovao, posvetio se obra}anju nevernika, i umro1552, po{to je mnoge obratio u Indiji (Goa), onda kada gaje njegova revnost vukla u Kinu.

Malankton (n. 47, 54) vidi Dnevnik Ve}i 5920-5923, 6040, 6042, 6048, 6065; Istinska Hri}anska religi-ja n. 154, 797; Apokalipsa Otkrivena 391. Ro|en je u Bre-tenu, u Palatinatu, 1497, a umro u Vitenbergu 1560.

Luter (n. 54,55) vidi Ve}i Dnevnik 5103-5107, 5910-5916, 5918, 6039, 6040, 6042, Istinska... 137, 154, 796itd, Ro|en u Eislebenumu grofovija Mansfield, 1483, aumro 1546.

Kalvin (Calvin) n. 54. Ve}i Dnevnik 5920, 6041, Do-datak Dnevniku str. 9, Istinska H R 154, 486, 798. Apok.Otkrivena 391, Kratko Izlaganje 66, Ro|en je u Noyon1509, a umro u @enevi 1564.

Marija (u n. 66) vidi Ve}i Dnevnik 5934, DodatakDnevniku str. 22, Istinska H R 102, 824.

@enevijeva (Genevieve) (n. 67) Vidi Ve}i Dnevnik6091, Istinska H R 826. Ro|ena u Nanterre oko 422,umrla 512.

Muhamed (u n. 68-72). vidi Ve}i Dnevnik 339, 344-346, 403, 407, 447, 509-514, 2996, 5243, 5268, 5663-5669, Istinska H R 829, Bra~na Ljubav 344, Poslednji Sud50. Ro|en u Meki, oko 571, a umro 632.

Pen (n. 84). Vidi Ve}i Dvevnik 3814. Vilijam Pen ro-|en je u Londonu 1644, a umro 1718.

Cincendorf (Zinzendorf) u n. 89. Vidi Ve}i Dnevnik5988, 5993, 5995, 6043, 6060-6062, 6968, 6078, 6081.Zinzendorf (Nicholas Louis, Count of) ro|en u Drezdenu1700, umro 1760.

Poslednji Sud

167

Bibliografija

Srpski prevodi Svedenborgovih dela:

Nebo i Pakao (prevod Risto Rundo)Nauk Novog Jerusalima o Gospodu (prevod RistoRundoBoànska promisao (prevod Mirjana Papi})Novi Jerusalim i njegovo nebesko u~enje (prevodBiljana Batanovi})Bra~na Ljubav (prevod Zdenka Tomi})

O Svedenborgu:

Dòrd` Trobrid` “@ivot Emanuela Svedenborga” (pre-vod Aleksandar Nedeljkovi})Helen Keler “Moja religija” (prevod Risto Rundo)

Kontakt adrese

[email protected]@yahoo.comwww.svedenborgbg.rswww.thelordsnewchurch.org

168

Emanuel SvedenborgPOSLEDNJI SUD

PrevodRisto Rundo

Izdava~IP NEVEN

Za izdava~aMiko Jeremijevi}

Glavni i odgovorni urednikNenad Maksimovi}

Slog i prelomSvetlana Stameni}

LekturaJovo Mari}

KorekturaSimon Mari}

[tampaNEVEN

Zemun, Gajeva 14

Tira`500 primeraka

Documents

Poslednji Sud je zavr{en