Poslednji Trenuci Kralja Aleksandra i Kraljice Drage

Radomir Putnik

POSLEDWI TRENUCIKRAQA ALEKSANDRA

I KRAQICE DRAGE

Radomir Putnik, kwièvnik i dramaturg, ro|en je 1946. godineu Oyacima. Studirao je na Filolo{kom fakultetu i Akademiji zapozori{te, film, radio i televiziju u Beogradu.

Urednik je u Umetni~kom programu Televizije Beograd. Bio jedirektor Drame Narodnog pozori{ta u Beogradu, pozori{nikriti~ar Politike i glavni urednik ~asopisa Scena.

Objavio je vi{e kwiga pesama, kwigu pripovedaka, kao i dvekwige dramatur{kih ogleda i prikaza: îtaju}i iznova i Pri-bliàvawe pozori{tu.

Pozori{ni komadi prikazivani su mu u pozori{tima u Beo-gradu, Somboru, Zaje~aru, Zenici i Vr{cu, a desetak radio dramana programima radio stanica pre|a{we Jugoslavije.

Napisao je televizijsku seriju Kraj dinastije Obrenovi}.

152 Radomir Putnik

LICA:

ALEKSANDAR OBRENOVI], kraq Srbije

DRAGA OBRENOVI], wegova supruga

Doga|a se u no}i izme|u 28. i 29. maja 1903. godine,od 2 ~asa i 40 minuta do 3 ~asa i 50 minuta.

Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 153

Radomir PUTNIK

POSLEDWI TRENUCI KRAQAALEKSANDRA I KRAQICE DRAGE

Sobi~ak u Starom dvoru; to je, u stvari, sada mala prostorija pre-tvorena u odaju za garderobu kraqice Drage. Jedan prozor, zakovan, gledana dvori{te dvora. No} je. Pro{lo je vi{e od jednog ~asa iza pono}i.ûje se galama, mete`, pucwevi iz pu{aka. U tami naziremo dve qudskeprilike, ~vrsto zagrqene, odevene u bele spava}ice. Graja za trenutakutihne.

DRAGA: Oni odlaze... Sa{a, ~uje{ li, oni odlaze!

ALEKSANDAR: Ne}e oti}i, {eri...

DRAGA: Ali, ne ~uju se vi{e! Mili, mi smo spaseni!

ALEKSANDAR: Do}i }e ponovo.

DRAGA: Da samo znam ko se drznuo...

ALEKSANDAR: Upozoravali su me, a ja nisam slu{ao...

DRAGA: Ali, ko se usudio na svoga kraqa? Ko? Ko?

ALEKSANDAR: Oficiri. Jedino oni imaju oru`je i qude. Niko drugi.

Draga se odvoji od Aleksandra, gleda kroz prozor.

DRAGA: Uniforme, Sa{a, qudi u uniformama.(Pauza)Moj dever, pukovnik Aleksandar Ma{in...

ALEKSANDAR: Penzionisani pukovnik bez prava no{ewa uniforme...[eri, eto ko se digao na nas... Oficiri moga oca... Qudikoje je papa odlikovao i zaduìo... Papa je umro. Dve ipo godine ga nema, a wegovi oficiri diù ruku nasrpskog kraqa. Svog kraqa.

DRAGA: I onaj Gen~i}!

ALEKSANDAR: Taj prevejani lupe`. [op! Uvek elegantan, a izgleda kaokakav Tatarin. Za{to ène luduju za wim? Draga, za{tosve beogradske gospo|e padaju pred Gen~i}em? [tanalaze u tom biv{em policajcu?

DRAGA: On je bio ministar policije.

ALEKSANDAR: Papa je i wega stvorio. Ma{in, Gen~i}... [eri, mora daje s wima i Atanackovi}... i onaj Avakumovi}... Qudikoje smo pozivali na dvor... I wih i wihove gospo|e.

154 Radomir Putnik

DRAGA: Gospo|e? Koje su o meni govorile najstra{nije stvari?Mili Sa{a, mi smo pogre{ili... Mi smo dobri ipopustqivi...

ALEKSANDAR: Bili. Bili smo dobri i popustqivi.

DRAGA: Od sutra, Sa{a, ve} od sutra se mewamo...

ALEKSANDAR: Mi nemamo sutra, {eri... Nama ostaje jo{ malo vre-mena... Mi imamo jo{ samo nekoliko minuta...

DRAGA: Ne misli{ ozbiqno, Sa{a?

ALEKSANDAR: @ao mi je, prepelice moja... Oni ne}e odustati. Ja samlomio Gen~i}a dva dana, pri~ao sam ti, da prihvatina{u veridbu, pretio sam mu i ve{awem na Terazijama,pa nije popustio. On je bandoglavi [op. On je papin~ovek od poverewa. Taj ne}e odustati. Oni ne}eodustati.

DRAGA: A general Laza? Na{ lepi Laza?

ALEKSANDAR: Da je mogao da nas odbrani, on bi to ve} u~inio. Umoransam, {eri, toliko umoran od svakodnevnog trvewa snesposobnim ministrima, od pa{kvila koje stalnostiù, umoran od tvoje bra}e, od svega...

DRAGA: Sa{a, lane moj, ti si se tako otu|io od mene... Zato ti jete{ko... Ja sam tu da delim s tobom sve nevoqe, daponesem teret i da ti olak{am muku... Sa{a, bolan, netu|i se... Kada smo mogli sve ono najteè da podnesemodele}i brige, mo}i }emo i od sutra da okrenemo list!

ALEKSANDAR: Nema sutra.

DRAGA: Posla}emo Nikolu u inostranstvo... Pa neka idu smilim Bogom i on i ona wegova [vabica, [vajcarkiwa,{ta li je! Nikodija u ni{ki garnizon, Nikodije jedobar... On ima tako dobru du{u...

ALEKSANDAR: Pravi{ planove, Draga, za koga?

DRAGA: Za nas, Sa{a, za nas i na{e najbliè. Oni su na{imili... Mi nemamo nikoga blièg, ne zaboravi... ôvekvredi onoliko koliko moè da u~ini. Vide}e{. Prome-ni}emo na{e ìvote, promeni}emo Srbiju... Samo dapreìvimo. Da izdrìmo isku{ewe.(Pauza)


ALEKSANDAR: Kako je sve ovo po~elo, {eri, i kada... Znam da je dockan,da nam preostaje jo{ nekoliko minuta ìvota, alimoram da otkrijem ne samo kako, ve} i za{to su seokrenuli protiv nas.

DRAGA: Du{mani, na{i du{mani.

ALEKSANDAR: Nisu vaqda svi protiv nas? Za{to vojska protiv svogakraqa?

DRAGA: Mrski du{mani, eto ko je. Sto puta sam te upozoravala,Mar{i}anin ti je govorio, ali ti nisi verovao. Ti sidobar, Sa{a, dobar za ovu zemqu koja te nije zasluìla.

ALEKSANDAR: Gde sam pogre{io? Gde propustio da u~inim ono {to jetrebalo?

DRAGA: A gde je pogre{io knez Mihailo? Wega su zlotvoriubili, na dana{wi dan, gospode Boè, pre kolikogodina?

ALEKSANDAR: Trideset pet.

DRAGA: U Ko{utwaku, dok je bio u {etwi...

ALEKSANDAR: Mihaila su ubili kara|or|evi}evci.

DRAGA: [ta misli{, ko je podigao ove na nas? Zasigurno to nisuuradila moja bra}a. Neko drugi je to u~inio. Govorilasam ti, Sa{a, da pripazi{ na prijateqe Kara|or|evi}a.A ti? Vi{e si gledao {ta ~ine u Crnoj Gori. Nisu tebidu{mani Petrovi}i, nego Kara|or|evi}i. Eno, Petarìvi u @enevi, daje intervjue ùrnalistima, preti da}e do}i u Srbiju. Wegovi sinovi su u Rusiji, carevikadeti. Na{ kum, imperator, wih je prihvatio,prigrlio... A nas nije hteo da primi, ne samo uPetrogradu, nego ni u Livadiji, dok su on i carica bilina odmoru... Na{ kum, Sa{a... Sve je to tvoja mamanudesila, preko spletaka, preko svojih tetaka isestri~ina, i uspela je da nas odgurne od Rusije. Badavasam ja pregovarala sa Mansurovim...

ALEKSANDAR: Mansurova ne spomiwi! On je sve radio na svoju ruku!Dobio sam izve{taje o tom ruskom agentu i znam da jetebi obe}ao kule i gradove. Ono {to tebi obe}aMansurov, wemu odrekne grof Lamsdorf. Mi smo bilinaivni, Draga, kao deca, kada smo verovali Mansurovu.Sa ârikovom sam barem znao na ~emu smo. On nijeni{ta obe}avao.

156 Radomir Putnik

DRAGA: Sve je to maman udesila. Koliko je samo pisama poslalau Rusiju!? Kad bih znala! I kome?

ALEKSANDAR: To vi{e nije va`no.

DRAGA: Meni jeste! Ja znam dobro a ti to ne zna{ koliko semaman trudila da nas ocrni na ruskom dvoru.

ALEKSANDAR: To je pro{lo, {eri...

DRAGA: Znam ja vi{e nego {to ti misli{, lane moj... Znam da sise izmirio s kraqicom Natalijom.

ALEKSANDAR: Kako, to zna{?

DRAGA: A {ta se mo`e sakriti od `ene, ako ho}e da saznaistinu. A ja sam uvek htela da znam {ta rade na{iprotivnici.

ALEKSANDAR: Maman nije bila na{ protivnik.

DRAGA: Na{! Bila je samo moj! Mene je htela da uni{ti, Sa{a.Ja sam joj bila ne{to kao slu{kiwa. Dru`benica.Dvorska dama kraqice koja je prognana. U stvari, wena`rtva. Ti ne zna{, {eri, kako je mene kraqica Natalija{ikanirala. Du{u mi je ubijala. Ona, ona kraqica!Ona, vlahiwa, vlajna, }erka vla{kog pukovnika!

ALEKSANDAR: Govori{ o mojoj majci, Draga!

DRAGA: Jeste mili, o maman. Ali, ona je tebi bila majka samokada je to woj odgovaralo. Kada je trebalo da se boriprotiv kraqa Milana. Da li te je ona vaspitavala? Ko jebrinuo o tebi?(Pauza)

ALEKSANDAR: Doki}.

DRAGA: Gospodin Doki}. Fini gospodin Doki}. A gde je bilamaman tada?

ALEKSANDAR: Papa ju je proterao iz Srbije.

DRAGA: Pa ni ti nisi bio u Srbiji. I ti si bio s wom. I uPruskoj, kada je bio onaj skandal s Bizmarkom! Ti si,mili moj, bio tako nesre}an... Kod oba roditeqa, ti sirastao bez ijednog. Mene je to tako potreslo, kada sam tevidela u Bijaricu, kada si do{ao da poseti{ maman,videla sam mladog ~oveka s tu`nim o~ima.

ALEKSANDAR: Ja sam kratkovid, Draga.


DRAGA: Tvoje su o~i tako tu`no gledale. U wima se videla i bojamora i tuga usamqenog ~oveka. Tvoji nespretni pokreti,tvoj boja`qivi glas kada si mi se obra}ao, u meni suprobudili ne{to {to sam mislila da je zauveksahraweno. Mislila sam da je sre}a ne{to {to mi nepripada. Mislila sam da }e se moj ìvot sastojati samoiz obaveza prema bra}i i sestrama. Ja sam wima pisalasvakoga dana, slala novac koji sam dobijala kao platu.Moj je ìvot bio monoton, sasvim siv, bez tra~kasvetlosti. Kraqica Natalija je zahtevala da joj budem naraspolagawu kad god joj se prohte. Ja nisam pripadalasebi, nikada nisam imala vi{e od pola sata vremena zasvoje potrebe. Tvoja maman je bila surova prema meni. Neàlim se, lane moj, samo ti govorim kako je zaista bilo.I onda si se pojavio ti. Tako boja`qiv, tako smeran,tako zastra{en od svega. Od ìvota koji ti je nametnut.I ti si se u Bijaricu ose}ao kao u kavezu. Maman te jevodila u posete, skoro svakog dana. Te dosadne razgovoreti si podnosio s mukom. Ti si bio tako dobro, tako milodete. Mladi} od koga se mnogo traì, a ni{ta mu se nedaje. Od tebe se o~ekivalo da uskoro ponese{ kraqevskeobaveze, a za to nisi bio pripremqen. Ja sam videla dakraqica Natalija planira da preko tebe ona vladaSrbijom. Oh, kako sam dobro upoznala wenu narav, wenenamere! Ja sam se onda upla{ila za tebe. Kako }e{ mo}ida joj se suprotstavi{? Jer, ti si tako dobar, ima{ takomeko srce, lane moj! I zato, kada si mi pri{ao, kada simucao govore}i mi ne`ne re~i, u zanosu, ja sam ose}alakao da se u mojoj du{i ru{e neke ograde, neke prepreke,kao da pred mojim o~ima svi}e!(Pauza)Zavolela sam te ne`nom qubavqu, tvoju dobrotu i tvojunesre}u. Tvoju ~istu du{u. Mislila sam da }u kri{ommo}i da ti pruìm podr{ku. Da izdrì{ teret koji ti jenamenila sudbina. Ja sam bila zadovoqna mestom u tvomsrcu, Sa{a, vi{e mi nije trebalo. @enama je dovoqno daznaju da su voqene, mili moj, samo toliko im je potrebno.@ene ne traè vi{e.(Pauza)A ti si bio tako neàn, strpqiv i pa`qiv da se mojezale|eno srce polako topilo i najzad klonulo predsilinom tvoje qubavi.

158 Radomir Putnik

ALEKSANDAR: Grlice moja, to su bili najsre}niji trenuci u momeìvotu.

DRAGA: Mi smo skrivali na{u qubav. Morali smo da predmaman igramo igru skrivalice. Morali smo da krademood drugih svaki trenutak samo}e, svaki zagrqaj... Ja samprvi put u ìvotu bila sre}na tada, s tobom, uBijaricu... Prvi put sam osetila {ta zna~i voletinekoga i prepustiti mu se do kraja... Ne razmi{qatini{ta i bezgrani~no pripadati nekome. Tebi! Samotebi!

ALEKSANDAR: Misli{ da maman nije znala ni{ta o nama?

DRAGA: Isprva nije. A posle jeste. Zar se od ène moè ne{tosakriti? I to jo{ od majke koja je nadzirala svaki tvojkorak. Kraqica Natalija je lukava, Sa{a, jedna odnajlukavijih osoba koje znam. I kada je shvatila da se mivolimo, kada je videla da si se ti potpuno preobrazio,ona me je odmah pozvala... Ne volim da se setim tograzgovora...(Zapla~e)

ALEKSANDAR: Ne pla~i, rajska tico moja. Znam kako ti je bilo te{ko.

DRAGA: Ne zna{ ti, {eri, {ta je maman traìla od mene...

ALEKSANDAR: Da me napusti{?

DRAGA: Ne... Te{ko mi je i da ti kaèm.

ALEKSANDAR: Pa {ta je mogla drugo da traì?

DRAGA: Traìla je da odredim cenu... Kao da sam prostitutka...

ALEKSANDAR: Nije mogu}e!

DRAGA: Jeste, mili moj! I te kako jeste, i danas mi zvoni uglavi.

ALEKSANDAR: [ta ti je rekla?

DRAGA: Vi ste, gospo|o Draga, iskusna èna i razumete se u testvari. Mome Sa{i }e biti od koristi da ga nau~itesvemu {to mu{karac treba da zna. Zbog toga ne branimda provodite no}i s wim. A {to se ti~e va{ih drugihobaveza, wih }emo smawiti. Nadam se da nemate nekihdrugih pretenzija prema mome Sa{i. Spremna sam daradi sticawa odre|enih iskustava potrebnih mome sinu,vama pove}am platu. Boè moj, Sa{a, kako sam se tada


ose}ala! Kako me je ponizila! Ujela me je za srce.Po~ela sam da pla~em. Bila sam nemo}na. Nisam znala{ta da radim. Otr~ala sam u svoju sobu i jecala...Mislila sam da je najboqe da umrem. Da popijem otrov!Odlu~ila sam da to u~inim iste no}i. Trebalo je da tisa maman ode{ na neku ve~eru, a ja za izlazak nisam bilaplanirana. @elela sam da u vili ne bude nikoga. Da usamo}i zavr{im svoj nesre}an ìvot.

ALEKSANDAR: O ~emu ti pri~a{, Draga?

DRAGA: Pripremila sam otrov. Htela sam da ga popijem kada viodete. Pre toga htela sam da napi{em pisma bra}i, da nenose qagu na imenu. Napisala sam svoju posledwu voqu,rasporedila ono {to sam godinama {tedela, da bi mojesestrice bile bar donekle obezbe|ene... êkala sam da~ujem ko~iju koja odlazi, da bih zaspala zauvek, oja|ena iponièna.

ALEKSANDAR: [ta se onda dogodilo?

DRAGA: A onda si ti iznenada u{ao. Rekao si da je mamanotkazala ve~eru zbog migrene i da se povukla u svojeodaje. Bio si tako neàn.

ALEKSANDAR: Se}am se da si plakala. Nisam znao {ta treba da radim,da li da te ostavim samu ili da ostanem.

DRAGA: Predloìo si da igramo {ah... ili karte. Nisam moglada te oteram, bio si tako bespomo}an...

ALEKSANDAR: Te no}i smo vodili qubav...

DRAGA: To je bila qubavna no} ène spremne na smrt. U qubavisam se predala smrti i htela jo{ jednom da s tobomdoìvim lepotu...

ALEKSANDAR: Da sam ja to znao...

DRAGA: [ta bi mogao da u~ini{? Mu{karac je nemo}an predènskim naumom. A ja, ja sam te no}i verovala da tequbim posledwi put u ìvotu. Ni do ~ega mi vi{e nijebilo stalo. Ja sam zaista mislila da je te no}i krajsvega... A kada je do{lo jutro, odlu~ila sam da nameruodloìm do ve~eri. I stvarno sam htela da te ve~eriprekratim muke... Plakala sam celo pre podne, znaju}ida ti moju smrt ne}e{ preboleti. Ali, znala sam da siti kraq Srbije i da ne moè{ da se èni{ sa mnom... Ko

160 Radomir Putnik

sam bila ja? Nesre}na udovica, èna bez za{tite na kojusvako moè da pqune... Udovica koju je mu` poniàvao, akoja nije imala kome ni da se poàli... @alila sam tebe,lane moj, àlila tvoju mladost koja }e se sresti sanesre}om... I tada je stiglo pismo iz Srbije koje jepromenilo moju odluku.

ALEKSANDAR: Kakvo pismo?

DRAGA: Pisala mi je Hristina da je \ina du{evno obolela. Damoram da preuzmem brigu o woj. Eto, zato sam promenilaodluku.

ALEKSANDAR: Sirotice moja!

DRAGA: Hristina je traìla da joj po{aqem novac. Lekovi suskupi, pisala je, doktori mnogo traè. Ona i wen Peradali su {to su imali. Tada sam shvatila da je mojaobaveza velika. Da se o \ini moram ja brinuti. Steglasam zube, zaustavila suze. Gotovo je s pla~em. Eto, milimoj, za dva dana ja sam proìvela paklene muke,ponièwa i najve}u sre}u s tobom.

ALEKSANDAR: A maman?

DRAGA: O, maman me je zvala iste ve~eri. Ulazim u wenu sobu.Ona me gleda s visine. Ohola, gorda, ponosna. Sedi nastolici, uspravno, s cini~nim pogledom. Kako je to~udno, gospo|o Draga, da kada ja imam migrenu da jeimate i vi! ]utala sam. [ta sam mogla da joj kaèm. Usebi sam jecala, ali nisam htela da vidi moje suze, jer bise radovala mome bolu. Pa, mislim da ste imalidovoqno vremena da razmislite o onome {to sam vampredloìla ju~e. Opet sam }utala. Mislila sam na mojujadnu \inu, na wenu bolest. Ako je ja ne budem pazila,mora}e u ludnicu. A ja znam kako je u ludnici, i mojpokojni mu` je bio tamo na le~ewu. Nisam smela dadopustim da \ina zavr{i svoj mladi ìvot u patwi,me|u strahotama. Zato sam }utala. Vidim da prihvatatepredlog. Lepo. Zadovoqna sam s vama. A {ta velite zaplatu? ]utim. Mislila sam na lekove bez kojih je mojasestrica mrtva. Mislila sam na sluàvku koju moram dana|em da se brine o \ini. Mislila sam na bra}u kojagladuju u Beogradu, a jo{ su deca. Ja sam im, u stvari, kaomajka. Nikola je, dodu{e, ve} bio na pekarskom zanatu,ali Nikodije je mali. Daqe }utim. No, recite ne{to!


Imate jezik! Meni se magli pred o~ima. Vidim kakoohola sedi na stolici i zajedqivo me posmatra. Likuje.U meni se rodio prkos. Tada sam je odjednom videla kaoènu kojoj je uskra}ena qubav... Qubav mu{karca. Ti,mili moj Sa{a, ne moè{ da pojmi{ kako mi ène brzoshvatamo jedna drugu. Ja sam u trenutku razumela wenuqubomoru, wenu zavist. Ona je bila qubomorna na mene!Jer sam bila lepa, mla|a od we, a wen sin me je zavoleo!Vi{e si èleo da bude{ sa mnom nego s wom! U meni serodio ponos, ènski ponos! I hrabrost. I lukavost! Tose desilo u sekundi, mili moj Sa{a, u jednom treptajuoka. Sve sam shvatila i odlu~ila da joj uzvratim:Veli~anstvo, traìm duplo! Ostala je nema. Prvi putsam videla da je iznena|ena, zate~ena. U sebi samlikovala. Sada je ona }utala. Shvatila je da je pobe|ena.Toga trenutka bile smo, ona i ja, i najqu}i neprijateqii rasr|ene ène, ali jedna sre}na i voqena, a druganevoqena, nesre}na, prognana, a sada i bez sina. A bezqubavi prava èna ne moè da ìvi. Poklonila sam se itraìla da mi dopusti da se udaqim. Ona je samopro{aputala Idite. Ja sam oti{la u sobu i jo{jednom, u trenutku, setila se svega. Znala sam da sam jepobedila. Znala sam da si moj, da vi{e nisi u wenojvlasti. Da si se oslobodio wenih spletaka. Ali, bilo mije jasno da me ~eka wena te{ka osveta.

ALEKSANDAR: Kako ja o tome ni{ta nisam znao?

DRAGA: Zar jo{ da te optere}ujem takvim stvarima, lane moj?Ne, tu bitku sam sama morala da dobijem. Onda si tiotputovao i za mene su nastali uàsni dani. Ona jesmi{qala za mene nova i nova ponièwa. Na{la jenekog starog grofa, Francuza ili Portugalca, itraìla da se udam za wega.

ALEKSANDAR: Ja o tome sada prvi put ~ujem.

DRAGA: Nije tada bilo za kazivawe. Odbila sam. Tada sam jojrekla da je napu{tam. Bila je quta, ali nisam odustala.Znala sam da me ~eka{ i da }e{ me za{tititi. Do{lasam u Beograd, pobrinula se o \ini. Tada si me tina{ao.

ALEKSANDAR: Za{to mi to ranije nisi rekla?

DRAGA: Znam kako si osetqiv.

162 Radomir Putnik

ALEKSANDAR: Nikada joj ne}u oprostiti {to te je poniàvala. I onajwen drugi greh.

DRAGA: Koji drugi?

ALEKSANDAR: [to je napustila pravoslavnu veru i pre{la u katolike.

DRAGA: Svaka èna je bez qubavi izgubqena, mili moj.

ALEKSANDAR: Mi smo se izmirili, to je istina. Ali, nisam jojoprosti.

DRAGA: Ne moè ona tebi da oprosti {to si bio dobar premakraqu Milanu. [to si ga vratio u Srbiju i postavio na~elo vojske.

ALEKSANDAR: Papa je bio nesre}an ~ovek. Deo krivice leì na maman.

DRAGA: Papa je, mo`da, bio nesre}an. Ali, bio je zao i nasilan.Ti o wemu zna{ samo ono {to su ti kazivali. A nisu tigovorili sve.

ALEKSANDAR: Znam, Draga, da je bio kockar. Da je no}ima bludni~iopo Parizu i Be~u, da je prokartao silan novac.

DRAGA: A kakav je bio prema ènama? Prema meni!

ALEKSANDAR: Prema tebi?

DRAGA: To ne zna{. Ni o tome ti nisam nikad govorila.

ALEKSANDAR: Za{to?

DRAGA: Nisam htela da budem izme|u oca i sina, pa sam }utala.

ALEKSANDAR: Kakav je bio prema tebi?

DRAGA: Boqe da ne kaèm ni{ta.

ALEKSANDAR: Reci mi, mora{ mi re}i!

DRAGA: Da li si se ikad pitao za{to je kraq Milan bio protivtvoje ènidbe sa mnom?

ALEKSANDAR: Zato {to je hteo da me oèni nekom princezom i timeoja~a poloàj Srbije.

DRAGA: Dobro, lane moj... Neka bude tako.

ALEKSANDAR: Zna~i, postoji ne{to drugo?

DRAGA: To si ti rekao. Neka bude tako. ]uta}u. Boqe je da nezna{.


ALEKSANDAR: Govori! Sve mora{ da mi kaè{!

DRAGA: Vi{e nije va`no.

ALEKSANDAR: Zna~i, postoji neka tajna! Govori, Draga, mora{ mire}i!

DRAGA: Sada smo va`ni samo ti i ja.

ALEKSANDAR: Ne sme{ da sakriva{ istinu od mene! Barem sada!

DRAGA: Pa dobro. Nikada nikome nisam to ispri~ala. Ti zna{,{eri, da je moj otac Panta bio okru`ni na~elnik u[apcu. Ja sam ve} bila zavr{ila u~ewe u Cermankinominstitutu i vratila se u [abac. Tada je stigla vest da }edo}i kraq Milan. Razume se da je moj tata trebalo dado~eka i ugosti kraqa. Mi smo imali lepu ku}u. Tata jedao da se uredi, ukrasio je lepim }ilimovima i cve}em.Ja sam li~no izabrala najlep{e bukete cve}a za sobu gde}e kraq da spava. Mama i tata su dugo razmi{qali otome ko }e da posluùje kraqa. I onda su odlu~ili da tobudem ja. Bila sam {kolovana, znala sam francuski, akome wegovo veli~anstvo ne{to pita, ume}u da odgovorim.Za ve~erom, zaista, ja sam posluìvala kraqa Milana isve je bilo bez propusta. Kraq i gosti vodili surazgovore o politi~kim stvarima, a ja sam strepela icrvenela kad god bi me kraq pogledao. Mili Sa{a,imala sam samo sedamnaest godina, a on je bio kraq!

ALEKSANDAR: Knez, a ne kraq.

DRAGA: Knez, dobro, sad to nije va`no. Bila sam uzbu|ena,neprestano da donesem i iznesem, da budem na oku momePanti, da sve bude kako vaqa. Posle ve~ere, spremilasam sto. I onda me je kraq Milan pitao ko sam, i raznadruga pitawa. Nisam se upla{ila, samo sam bila jakouzbu|ena. U na{oj gostiwskoj sobi bio je name{tenkrevet za kraqa. Mama je odabrala najlep{e ~ar{ave inajmek{i jastuk. Bilo je upaqeno deset sve}a, da kraq{to boqe vidi. I kada su gosti oti{li po{to ih jekraq otpustio, ostali smo u ku}i samo mama, tata, kraqi ja. Straàri su bili u dvori{tu, a a|utant je bio skraqem u sobi da mu pomogne. Mama i tata su oti{li napo~inak, a ja sam ostala u kuhiwi da pospremim. Tada jedo{ao a|utant i rekao da me zove kraq. Pomislila samda mu treba ~a{a vode, ili tako ne{to. Kada sam u{la,

164 Radomir Putnik

tvoj papa je stajao go do pojasa i pu{io. U{la sam istala, pogledala u lice i spustila pogled. U wegovimo~ima sam videla ne{to {to me je upla{ilo. Onako crn,s jakim brkovima, gledao me je plamte}im pogledom. Jasam stajala i }utala. A }utao je i on. Stra{no sam seupla{ila. On mi je pri{ao. Rukom mi je podigao glavu.Gledao me je u o~i i sme{io se. Noge su mi se odsekle.Onda je podigao drugu ruku i pokazao cigaretu.Oprostite, gospodaru, rekla sam, sada }u donetipepeqaru. A on se samo sme{kao. Ne gledaju}i, bacio jecigaretu kroz prozor. Privukao me je sebi i èstokopoqubio. Ja sam pretrnula. Ne, {aputala sam, ne~inite to gospodaru! A on me je zgrabio ja~e i ponovopo~eo qubiti. Posledwom snagom ja sam se otrgla iistr~ala iz sobe. Drhtala sam. Nisam imala vazduha.Istr~ala sam u dvori{te i naletela pravo na a|utanta.Skoro sam ga sru{ila. Pobegla sam iz dvori{ta itr~ala ulicom kao luda. Oti{la sam kod na{ih kumovagde je spavala Hristina. Oni su me primili i ja sam se{}u}urila uz Hristinu. Ujutru je kraq otputovao, a jase nisam pojavila. Eto, {eri, sada zna{ {ta je hteo papada uradi sa mnom i za{to je bio protiv mene. Za{to jeizbegavao da do|e u dru{tvo gde sam ja.

ALEKSANDAR: Za{to mi nisi nikada o tome pri~ala?

DRAGA: Neke stvari se ne mogu re}i. Nikada i nikome. Za{to dati kaèm, da stanem izme|u dvojice kraqeva? Daposva|am oca i sina? Ne, to je bila tajna sve do sada.Kada je kraq Milan umro, meni je pao kamen sa srca. Jasam wemu odavno oprostila. Bog je milostiv i pomogaoje tvome ocu da posledwe dane provede u miru ipokajawu. Zar ja da mu onda ne oprostim? Naneo nam jemnogo zla, ali ti i ja, {eri, nismo osvetoqubivi.

ALEKSANDAR: Papa je bio silovit...

DRAGA: Ne, ne, on je bio surov.

ALEKSANDAR: Kraq mora da bude i surov, grlice moja... Ja nisam takav,naàlost... Da jesam, ne bismo sada strepeli.

(Iznenada se, za kratko, za~uje galama u blizini.)


DRAGA: Koliko puta sam ti govorila da prihvati{ upozorewa,pa ne vredi. Ti si verovao svima, i na{im zlotvorima!

ALEKSANDAR: Gre{io sam, Draga, jer sam ~ovek. Svaki ~ovek gre{i.Samo je Bog bezgre{an. Bog nam nije dao decu, i zato suse na nas digli oficiri.

DRAGA: Da li samo zbog toga?

ALEKSANDAR: Ima tu jo{... Dobio sam od Gen~i}a listu tvojih qu-bavnika.

DRAGA: Od tog uobra`enog divqaka!

ALEKSANDAR: Tvrdio je da si imala dvanaestoricu.

DRAGA: To je la`!

ALEKSANDAR: Mo`da je to la`. Nije problem u tome. Narod svojojkraqici mo`e da oprosti sve osim jednog. Ona mora darodi! To je du`nost kraqice! Da rodi prestolona-slednika da se dinastija ne ugasi. To nisu mogli da tioproste.

DRAGA: Nisam nerotkiwa! Nisam nerotkiwa, {eri!

ALEKSANDAR: Za tri godine braka, nisi rodila.

DRAGA: Zato {to smo `rtvovali na{u sre}u ranije! Zato {tosam i{la doktoru Koleu u Pariz, kada sam zanela stobom u Bijaricu! Tada nismo smeli da rodimo dete!

ALEKSANDAR: Sve to sada nema smisla. Mo`da si i{la zato, a mo`dazbog neke druge stvari.

DRAGA: Ti meni ne veruje{, Sa{a!

ALEKSANDAR: Vi{e nije va`no {ta ti ja verujem. Ja ti verujem, Draga,ali dobio sam pre dve godine jedan izve{taj. Iz @eneve.Petar Kara|or|evi} je poslao svoje agente u Pariz daispitaju doktora Kolea od ~ega te je le~io.

DRAGA: Kako da ga ispitaju? A Hipokratova zakletva?

ALEKSANDAR: Kesa dukata ima ve}u snagu od Hipokratove zakletve. Utom izve{taju stoji da te je doktor Kole le~io od upalejajnika. Nema govora o prekidu trudno}e.

166 Radomir Putnik

DRAGA: Ti veruje{ pismu Petra Kara|or|evi}a?

ALEKSANDAR: Pismo sam dobio od moga agenta. A on je lukavstvomdo{ao do Koleovog pisma Kara|or|evi}u.

DRAGA: Ti me optuùje{, da sam te lagala?

ALEKSANDAR: Ne optuùjem te, Draga. Samo ho}u da ti objasnim da jena{ brak bio osu|en na propast kada nisi mogla darodi{. Samo to. Tu vi{e nije va`na na{a qubav, {ta tii ja ose}amo jedno prema drugome, tu vi{e nisu va`nedvorske spletke i ogovarawa. Tu vi{e nije vaànGen~i}ev spisak dvanaestorice. Ni{ta nije va`no osim~iwenice da }emo ostati bez deteta. A kraq bezpotomstva, kraq bez loze, osu|en je na smrt.

DRAGA: A ja? [ta sam ja mogla da radim, kad mi Bog nije dao darodim?

ALEKSANDAR: Da li ti je stalo do mene, ili do prestola Srbije?

DRAGA: Samo do tebe, {eri.

ALEKSANDAR: Znam. Ali drugi u to nisu verovali. Zato sam od tebetraìo `rtvu, da se rastanemo. Ili rastanak od tebe,ili zajedni~ka smrt.

DRAGA: Radije smrt u tvome naru~ju, nego ìvot bez tebe!

ALEKSANDAR: Mora{ da razume{, prepelice moja, da te ja volim. Beztebe ni meni nema ìvota. Ali, da si pristala naprivremeni rastanak, da si prihvatila da na neko vremeode{ iz Srbije, ja bih dobio dete s nekom princezom iosigurao opstanak dinastije.

DRAGA: Pa, Sa{a, ja sam na tu `rtvu pristala.

ALEKSANDAR: Ali si tvrdila pazar, Draga. Odugovla~ila si. Onda sitraìla toliku otpremninu, koju vlada ne bi mogla dausvoji. Zna~i, nisi imala poverewa u mene. Nisiverovala da }u ostati samo tvoj. Da }e{ se kasnijevratiti u Srbiju.

DRAGA: Mili Sa{a, ja sam samo èna. Ja razmi{qam kao èna inormalno je da te ne dam! Zar bi ti meni ostao veran,kada bi u posteqi oseti draì neke devojke?

ALEKSANDAR: Ja tebe volim, Draga.


DRAGA: Ali mi ne veruje{ od trenutka kada sam izgubila dete.Poverovao si u spletke. âk si i ti mislio da samvezivala jastuk preko stomaka!

ALEKSANDAR: Nikada u to nisam poverovao. Ali sam shvatio da }edinastija da se ugasi sa mnom kao posledwim Obre-novi}em. A ja nemam pravo, kao vladar, da uni{tim svojulozu. Postoje trenuci kada se moramo priklonitivi{im interesima. Interes Srbije, interes dinastije izahtev naroda traìli su od mene da se ti i jarastanemo. Da mi druga èna rodi sina. Ti to nisièlela da prihvati{.

DRAGA: Nisam! I nikada ne}u prihvatiti! Ako pristanem, ja }ute zauvek izgubiti. Boqe u smrt s tobom, nego ìvot beztebe!

ALEKSANDAR: Smrt dolazi po nas, Draga, za nekoliko minuta!

DRAGA: Neka do|e! Ja se ne pla{im!

ALEKSANDAR: Vidi{, Draga, ti si mi u ovom sudwem ~asu ispri~ala iono {to se ne govori. Hvala ti na toj iskrenosti.Ne{to sam znao, a ne{to nisam.

DRAGA: [ta si znao?

ALEKSANDAR: Sve.

DRAGA: A {ta onda nisi?

ALEKSANDAR: Nisam znao da }e{ i u ovom ~asu biti lukava. Da }e{istinu govoriti na svoj na~in, onako kako tebi od-govara.

DRAGA: Zna~i, lagala sam?

ALEKSANDAR: Ne. Samo si pone{to pre}utala. Ili ublaìla.

DRAGA: Sudi mi, Sa{a. Ti si gospodar moga ìvota.

ALEKSANDAR: Nisam sudija. Ja sam ti mu`. I volim te takvu kakva si.Bog }e nam suditi za ono {to smo ~inili.

DRAGA: Gde sam te slagala?

ALEKSANDAR: Nije vi{e va`no.

DRAGA: Meni jeste.

168 Radomir Putnik

ALEKSANDAR: (Pauza)Nisi od maman traìla dvostruku platu. Traìla sipetostruku.

DRAGA: Ja imam petoro bra}e i sestara. Na wih sam mislila.Samo na te siro~i}e.

ALEKSANDAR: Hristina je ve} bila udata.

DRAGA: Ali ti zna{ da se nikada nije slagala s muèm. Zna{koliko je Pera wu zlostavqao. @elela sam da joj omo-gu}im da ga se oslobodi, da ga napusti i da ima od ~ega daìvi. Mislila sam na wih ali i na sebe. Kuda }u kada mese zasiti{? I kada me maman izbaci na ulicu!

ALEKSANDAR: To vi{e nije va`no.

DRAGA: Pa ti si mene proveravao!

ALEKSANDAR: Gen~i}ev spisak.

DRAGA: Opet taj spisak!

ALEKSANDAR: Znam napamet imena dvanaestorice qudi.

DRAGA: U to ne sumwam.

ALEKSANDAR: No} u [apcu. Nisi odmah istr~ala iz o~eve sobe. Nisiistr~ala. Polako si se iskrala posle jednog sata. Svesam to znao jo{ pre na{eg poznanstva u Bijaricu. ûosam mnogo pri~a od oficira o papi i ènama. Jer,papini oficiri su mu naj~e{}e pravili dru{tvo.

DRAGA: Oni me mrze.

ALEKSANDAR: Mrze te jer si mrsila konce i u vojsci i bez tvogodobrewa niko nije mogao da bude unapre|en. Para-dirala si me|u oficirima s lentom na grudima. Pukkraqice Drage. Kowi~ki puk je dobio tvoje ime. Kadaje jo{ u Srbiji neki puk nosio ime ène? Gramziva si,Draga, neumerena u èqi za po~astima i priznawimasvake vrste. Koliko si samo novca dobila za ven~awe?Narod te je darivao sva~im, }ilimovima, bo{~alucima,vezovima, novcem... Tebi je sve to bilo malo. Dve sobe udvoru bile su pune poklona. Gramziva si, {eri, nezasitai pohlepna!

DRAGA: Zar mi ti prebacuje{?! Ti!


ALEKSANDAR: Ja sam tvoj mu` i gospodar!

DRAGA: Da ja nisam zavela red u dvoru, tamo bi pau~ina pre-krila zidove!

ALEKSANDAR: Znam da si naredila da se na{a fotografija oka~isvuda, u svaku kancelariju, mehanu, {kolu... Da se oprodaji slika starao ministar, a da ste novac delili.Osamdeset hiqada slika po trideset dinara a pro-davane su i po pedeset to je ravno dva miliona i ~etiristotine hiqada dinara. [ta si s tim novcem uradila,Draga?! Nezasita si!

DRAGA: Ti mi prebacuje{?! Ti?

ALEKSANDAR: Nikad da stane{.

DRAGA: Da nije bilo mene, ti ne bi znao ni viqu{ku da uzme{!Jedino si nau~io ~a{u s pivom da drì{ u ruci i ni{tadrugo! Ti si meku{ac! Kao kakav praktikant, a ne kraq!Drhtao si od straha pred jednim Gen~i}em, pla{io si sePa{i}a, a mogao si pokretom ruke glave da im skine{!

ALEKSANDAR: Da sam ubio Gen~i}a, svi bi rekli da je to zbog spiskatvojih milosnika. A Pa{i}a da ubijem, nisu daleAustrija i Rusija.

DRAGA: Za{to si ih pitao?

ALEKSANDAR: Nisam ih pitao. Oni su mi slali poruke kada je bilosu|ewe za ivandawski atentat. Ni papa se nije usudio dase suprotstavi Austriji i Rusiji.

DRAGA: Da si ozbiqno shvatio upozorewe, ne bismo sada biliovde u klopci. Nisi verovao ozbiqnim qudima, averovao si pri~ama. I Gen~i}evom spisku!

ALEKSANDAR: Dvanaestorica qudi, od uglednih do propalica. Nekivi{e nisu ìvi.(Pauza)Svejedno. Ti si imala ìvot pun patwe i ponièwa dokmene nisi srela. Ja ti ne sudim. Ja te volim takvu,gre{nu.

DRAGA: Izdrà}u svako ponièwe, ali ne mogu da ìvim beztebe. Vi{e me poga|a {to veruje{ u spletke, nego mojimre~ima.

170 Radomir Putnik

ALEKSANDAR: Nikad ti nije smetalo {to sam verovao u one ~udnepri~e o tebi. U wima si bila kao nekakvo ~udo odlepote i poro~nosti. Zato sam èleo da te upoznam, davidim tu stra{nu ènu o kojoj govori ceo Beograd. Aonda sam upoznao jednu prelepu nesre}nu i usamqenuènu koja ima raweno srce i du{u. Ne znam {ta èneose}aju, ali znam {ta sam ja osetio pred tobom. Nekakvoprosvetqewe. A onda, tvoja blagost i krotkost, dràweu dru{tvu, maniri svetske dame, sve to zajedno, samo meje uverilo da si kao èna bez za{tite morala da bude{takva kakva si, otporna i mudra, da preìvi{ u ovomsurovom svetu. Ja ti, Draga, ne zameram {to si biladruk~ija posledwih meseci, {to nisi htela da seprivremeno rastanemo... Ali, da si to prihvatila, moglismo da izbegnemo smrt, da zadrìmo presto.

DRAGA: Ti bi ostao na prestolu, a ja? Oterao bi me u nekuPrusku, [vajcarsku, [paniju... [ta bih ja bila tamo?Otpu{tena kraqica, kao tvoja maman u Bijaricu. Zatvo-rena izme|u ~etiri zida, okruèna sluàvkama kaojedinim dru{tvom. Radije u smrt s tobom, nego u tu|inu.

ALEKSANDAR: Znam i za zaveru. Mislio sam, ipak }e odustati kadasaznaju za na{ rastanak. Po jednom izve{taju, odlu~ilisu da ubiju samo tebe.

DRAGA: Mene? Samo mene?

ALEKSANDAR: Mene bi po{tedeli. Oterali bi me iz Srbije i doveliKara|or|evi}a.

DRAGA: Samo mene?

ALEKSANDAR: A Petar Kara|or|evi} je rekao da ne}e sesti na srpskipresto sve dok je ìv i jedan Obrenovi}.

DRAGA: I ti si sve to znao?

ALEKSANDAR: O, da. Znam da su na to pristale i velike sile. Wih nezanima mnogo {ta se de{ava u Srbiji, ako to ne dirawihove interese. Mi smo, Draga, osu|eni na smrt.Nezanimqivi na{em kumu, ruskom caru, neinteresantniAustrougarskoj; malo neobi~ni Engleskoj i doneklepretwa Turskoj. Zato su digli ruke od na{ih ìvota. SaEngleskom sam radio na tajnom sporazumu, da ona spre~iTursku da reaguje kada povedem vojsku u vardarsku


dolinu. Moj ciq je tamo. Ako poìvim, pro{iri}uSrbiju ka jugu.

DRAGA: A {ta }e biti sa mnom?

ALEKSANDAR: Sa nama, Draga, sa nama. Ali, ti i ja ne}emo do~ekatiprocvat Srbije. Ne}emo doìveti ono {to znam da }e sedogoditi, da se oslobodimo austrijskog uticaja izavisnosti od te carevine. A Srbija }e pro}i krozvelike muke, kroz ogaw i mete`, zemqom }e te}i potocikrvi, izginu}e toliko qudi da }e na svakoj ku}i visiticrni barjak. Dom Obrenovi}a }e se zauvek zatvoriti,ogwi{te ugasiti... Do}i }e neki novi qudi, s mahnitimidejama... Di}i }e ruku brat na brata!

DRAGA: Nemoj, Sa{a, nemoj...

ALEKSANDAR: Sve vidim jasno a to {to vidim crno je! Nigdesvetlosti! Srbija }e biti u mraku dugo vremena... Ti i jasmo svoje do~ekali. Nama je do{ao sudwi ~as. Ti i ja smopro{li stazom sre}e. Sre}a nas je darivala koliko jemogla. Sada nas je napustila. Hvala joj i na tome {tonam je dala nekoliko divnih godina.

DRAGA: Sa{a, lane moj! Tako si divan i stra{an! Pla{im se,ali ne bojim se smrti, ve} da nas ne rastave!

ALEKSANDAR: Ne boj se, grlice moja... Nas niko vi{e ne moè raz-dvojiti. Mi smo jedno...

(Jarka svetlost, pucwi. Draga telom zaklawa Aleksandra. Onda, za-le|eni, uko~eni, ostaju u mraku.)

KRAJ

172 Radomir Putnik

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName (http://www.color.org) /PDFXTrapped /Unknown

/Description >>> setdistillerparams> setpagedevice

Documents

Poslednji Trenuci Kralja Aleksandra i Kraljice Drage