Poslednji Dani Planete Zemlje

8/6/2019 Poslednji Dani Planete Zemlje

1/65

POSLEDNJI DANI PLANETE

ZEMLJE


2/65

Naslov originala: The Last Hours of Ancient Sunlight, by ThomHartmann

Izdava~: CPSPrvo izdanje: 2008.

Tehni~ko ure|enje: CPSDizajn korice: Aleksandar Jajin, vladart @eunet.yu[tampa: Lion

Tira : 1000Distribucija: 063/836-0661, 065/836-0661

Tom Har

tman

POSL

EDNJI DANI PL

ANETE

ZEML

JE - NAU^NI DOK

AZI Z

A BRZI KRA

J SVETA -


3/65

U zadnjih 24 sata uni{teno je vi{e od 100.000hektara tropskih ki{nih {uma. Punih 13 milionatona otrovnih hemikalija je ispu{teno u na{u ìvot-nu sredinu. Vi{e od 45.000 ljudi je umrlo od gladi,od kojih je 38.000 njih deca. I vi{e od 130 vrstabiljaka i ìvotinja je izumrlo delovanjem ~oveka. Isve se to desilo samo u zadnjih 24 sata.

Na osnovu Po~etne analize globalnih ekosis-tema (Pylot Analysis of Global Ecosystems) kojesu sprovele Ujedinjene Nacije, polovina svetskihobradivih povr{ina je nestala u pro{lom veku, polo-

vina svetskih {uma je nestala, 80% pa{njaka i 40%kopnene povr{ine Zemlje trpi zbog degeneracije tla,i 70% glavnih morskih izvora ribe je potro{eno. Onidodaju: Svetski slatkovodni sistemi su takodegradirali da njihova sposobnost da podrè ljud-ski, biljni i ivotinjski ìvot je uveliko u opasnosti.1

Mi koji ìvimo u savremenom svetu ~estokora~amo kroz na{e ìvote razmi{ljaju}i o dnevnimproblemima koji uti~u na na{ svakodnevni ìvot.Povremeno ~ujemo malo pobliè, malo dublje imoèmo videti, ~esto puta a da ne ulaèmo mnogonapora, neprijatne informacije o uni{tenju sveta u

5

Uvod"Imali smo svoju poslednju {ansu. Ako ne smislimopravedniji dru{tveni sistem, Armagedon }e biti pre

Daglas Mek Artur (Douglas MacArthur, 12. septembar 1945.


4/65

skoroj budu}nosti, koje izgledaju nekad razumne, anekad neverovatne.

Svakoga dana u medijima moèmo videti, ~uti ili~itati pri~e o novim smrtonosnim bakterijama i

virusima, o sve gorim klimatskim uslovima i svestra{nijim olujama, o naveliko rasprostranjenimkancerogenim supstancama, alarmantnim pretnja-ma vezano za na{e zalihe hrane, i one koji kaù daekonomski kolaps i globalna propast - ili mo`daposlednja bitka Armagedona - su samo na nekolikodana ili nekoliko godina daleko od nas.

Tako|e, postoje oni koji }e nam re}i da je sveu redu, da sve besprekorno funkcioni{e i da nemaproblema - celokupna ljudska populacija moè sesmestiti na podru~je veli~ine ameri~ke dràveFlorida i da }e tehnologija jednoga dana re{iti svena{e probleme.

U centru ovog sukoba argumenata {ta je ta~no,a {ta pogre{no po pitanju sudbine na{eg sveta,nalaze se pitanja oko toga {ta treba, ili ne trebauraditi po tom pitanju.

Ovaj problem, sa ve}inom svojih argumenata istavova, zasnovan je na ~etiri osnovne realnosti:

1. Uprkos uticaju moderne tehnologije, svetskedileme i opasnosti nisu slu~ajnosti uzrokovanenedavnim promenama. One su o~ekivane posledicena~ina ìvota na koji ljudi ìve od uspostavljanjaprvih gradova-dràva od strane Sumera, pre oko4000 godina. [tavi{e, njihov eho se stalno ponav-lja kako takvi gradovi nestaju, od kako su ljudiodlu~ili da napuste ìvot u bratstvima i plemenima,i da ìve u velikim gradovima.

2. Mi (kao i drugi ìvi organizmi) smo izgra|eniod hrane koju jedemo, a hrana sadrì sun~evu svet-lost kao njen jedinstveni izvor energije. Bez suncane bi bilo ni ìvih organizama - obilje sunca i vodezna~i izobilje ìvotnih formi. Mi smo izgra|eni od

sun~eve svetlosti. Kako se odnosimo prema tomnajvaànijem izvoru jeste odraz toga kako mi vidi-mo sebe u odnosu na ostatak ovoga sveta.

3. Na{i problemi ne proizilaze od na{etehnologije, na{e ishrane, nasilja u medijima ilineke druge stvari koju radimo. Oni proizilaze odna{e kulture - na{eg pogleda na svet. Razlog za{to

je ve}ina re{enja ponu|enih za svetske krizeneprakti~na, jeste zato {to ona proizilaze od istog pogleda na svet koji je uzrokovao problem. Kao {to}emo videti u ovoj knjizi, prerada otpada ne}e spa-siti svet, kontrola ra|anja tako|e ne}e spasiti svet,niti o~uvanje onoga malo {to je ostalo od tropskihki{nih {uma ne}e spasiti svet. âk i kada bi sesve predloène dobre stvari potpuno primenile, na{osnovni problem bi i dalje postojao, i neizbe`no bise ponavljao. âk i hladna fuzija i eliminacijapotrebe za naftom, sa besplatnom elektri~nomenergijom za svakog ~oveka, ne bi spasila svet.Ni{ta osim promene na{eg pogleda na svet i nje-govog razumevanja ne moè proizvesti pravu,zna~ajnu i trajnu promenu. a ta promena bi nas uperspektivi prirodno vodila ka o~uvanju na{ih {uma,obnavljanju na{e zajednice i smanjenju na{e rasip-ni~ke potro{nje.

4. Mogu}a re{enja nisu ni nova ni radikalna uistoriji ljudskog roda. U stvari, ona predstavljajupogled koji odraàva i gaji ~ove~anstvo tokom neko-liko hiljada godina. Domoroda~ka plemena Ju`neAmerike, Severne Amerike, Afrike, Australije i Azijenisu prenaselila niti uni{tila njihovu ìvotnu sredinu,iako su u ve}ini slu~ajeva oni imali pristup mnogo

ve}im prirodnim bogatstvima nego {to su koristili.Niti fosilni ni istorijski zapis ne pokazuju da su oni

vodili surov i beznadeàn ìvot, kako se to ~estoopisuje u medijima i postoji u umu prose~nog ~oveka. Oni su ìveli odrìvim na~inom ìvota,

6 7


5/65

uvi|aju}i svetost sveta i prisustvo Tvorca i boàn-stva u svim stvarima, uìvaju}i mnogo vi{e slo-bodnog vremena nego {to }e zaposleni ljudi uindustrijskom svetu ikada uìvati. Njihova svest ina~in ivota o~uvali su njihovu kulturu i narod ivimdesetinama puta duè nego {to postoji SAD, i nas-tavlja da odràva milione njih {irom sveta. Onimogu da nas nau~e va`nim lekcijama - iako, kakoistorija pokazuje, mi civilizovani ljudi ih doslovnoistrebljujemo i tako rizikujemo da izgubimo njihovoznanje kako prisvajamo njihovo zemlji{te, njihove

jezike i njihove ìvote.Kada dovoljno ljudi promeni svoj pogled na

stvari, re{enja }e postati o~igledna, ~esto nana~ine koje nismo mogli ni da zamislimo. Mi smouni{tili veliki deo sveta zbog na{e kulture, ali mimoèmo da sa~uvamo veliki deo sveta promenomte kulture. Ako analiziramo istoriju, vide}emo da ukulturnim temeljima na{ih predaka moèmo na}idrevne klju~eve znanja za o~uvanje ljudskog roda ina{e planete, a da ne treba da idemo da ìvimo upe}inama ili {atorima. U svesnom i dobrovoljnomsmanjenju potro{nje leì jedan sigurniji put za ljudei ovu planetu.

Podaci koji }e ovde biti izneti govore o tome gde je na{ svet krenuo. U razumevanju kako stvariizgledaju i kako su dospele dotle, moèmo da otkri-

jemo mehanizme, svuda oko nas, koji su pozitivnii koji mogu u~initi transformaciju na bolje. U tomkontekstu, ~ak i lo{e vesti su zaista dobre vesti.Stvaranje krivice i depresije kod ljudi nisu ciljeviizno{enja ovih podataka, ve} nada o stvaranju pozi-tivne i trajne promene.

Na po~etku }emo izneti prikaz stanja dana{njeg sveta: porast populacije, tro{enje na{ih prirodnihizvora i kako smo u procesu uni{tenja na{eg gnez-da. Izuzetno va`no na ovom stupnju jeste jedno

novo razumevanje faktora, kako je ukazano odstrane nekoliko ljudi - na jedan izvor energije kojimi koristimo za ishranu i gorivo, i dokaz da smo mizaista u procesu iscrpljivanja tog izvora. Objasni-}emo kako smo dotle stigli i nau~iti za{to mnogoljudi danas misli da stvari izgledaju dobro, iako tonije tako.

Mnogi ljudi koji su pro~itali ovde iznete podatkerekli su da je njihovo celokupno razumevanje ivotabilo promenjeno; oni su imali novo, uznemireno, alineizbe`no razumevanje za{to se stvari nalaze tugde jesu i {ta to zna~i za budu}nost ako ne{touskoro ne u~inimo. Nalazimo se u ta~ki gde seneki putnici vra}aju nazad ili gube svoj put. Ali, pos-toji nada za budu}nost, ~ak i u svetu problema koje

vidimo.

8 9


6/65

Sve po~inje sa sun~evom svetlo{}u.Sun~eva svetlost prenosi energiju na Zemlju, a

ta energija se pretvara iz jednog oblika u drugi.Ne{to sun~eve svetlosti je uskladi{teno ispod zem-lje, {to nam obezbe|uje ogromni u{te|eni izvorenergije koji moèmo koristiti. Na{a civilizacija jerazvila veliku è| za tom energijom, po{to smoizgradili milijarde i milijarde velikih i malih ma{inakoje su sve zavisne od nafte i elektri~ne energije.

Ali. na{a u{te|evina postaje sve manja, {to }enajverovatnije dovesti do nadolaska veoma te{kih

vremena.U ovom prvom delu izne}emo sada{nju situaci-

ju kako bismo razumeli osnove problema sa kojimase suo~avamo. Najva`nije stvari u ovom prvom delu

jesu: - Istorija sun~eve svetlosti. - Kako stvari mogu izgledati dobro, iako su tako

lo{e? - Va`nost drve}a - njihove tri vitalne uloge u

obnavljanju ìvotne sredine i neke zabrinjavaju}estatistike o tome {ta se de{ava kada se~emodrve}e.

- Ubrzana stopa izumiranja vrsta kako menjamosvet i njegovu klimu.

Krenimo od po~etka, sa izvorom goriva koji dajeìvot ovoj planeti tokom nekoliko hiljada godina -sun~evom svetlo{}u.

10 11

Mi tro{imo drevnusun~evu svetlost


7/65

U pravom smislu re~i, svi smo mi izgra|eni odsun~eve svetlosti.

Sun~eva svetlost zra~i toplotu, vidljivu svetlost,a ultravioletna svetlost je izvor skoro svog ivota naZemlji. Sve {to vidimo ìvo oko nas je tu zato {tosu biljke u stanju da uhvate sun~evu svetlost i da

je skladi{te. Sve ìvotinje ìve od ovih biljaka, bilodirektno (kao {to su biljojedi) ili indirektno (kao {tosu mesojedi koji jedu biljojede). To je tako za sisa-re, insekte, ptice, vodozemce, gmizavce i bakteri-

je... za sve {to je ìvo. Svaki ìvi oblik na povr{iniove planete je tu jer su biljke u stanju da prihvatajusun~evu svetlost i da je skladi{te, a drugi organiz-mi su u stanju da jedu te biljke i uzimaju tusun~evu svetlost u izgradnji svojih tela. (Izuzetaktome su bakterije i ìvi organizmi na okeanskomdnu, kilometrima ispod povr{ine vode, koji ìve odtoplote podvodnih vulkanskih izvora.)

Na taj na~in izobilje ili nedostatak izobilja una{oj ljudskoj ishrani je bilo, u zadnjih nekolikostotina godina, uveliko odre|eno od toga kolikosun~eve svetlosti pogodi zemlju. I za sve druge ne-ljudske oblike ìvota na ovoj planeti, to je tako|eslu~aj - moèmo videti da ve}ina podru~ja oko ekva-

tora koja se kupaju u sun~evoj svetlosti je ispunje-na biljnim i ìvotinjskim svetom, dok polarni regionikoji su relativno siroma{ni sa sun~evom svetlo{}u,imaju mnogo manje ìvih organizama i mnogomanju raznolikost me|u njima.

Na~in na koji biljke skladi{te sun~evu svetlost zaista je neverovatan. Na{a atmosfera sadrì usebi milijarde tona ugljenika, uglavnom u formigasa ugljen-dioksida, ili CO2. Biljke udi{u taj CO2i koriste energiju sun~eve svetlosti da pokrenuhemijsku reakciju zvanu fotosinteza u svojim lis-tovima, koja osloba|a dva atoma kiseonika odatoma ugljenika, proizvode}i slobodan ugljenik C ikiseonik (O2). Taj ugljenik se onda koristi od stranebiljke u proizvodnji ugljenih hidrata kao {to je celu-loza i skoro sva ostala biljna materija - korenje, sta-blo, listovi, plodovi i semenje - a kiseonik seizdi{e kao otpadni gas od strane biljaka.

Mnogi ljudi koje sam sreo veruju da su biljkeizgra|ene od zemlji{ta - da drvo ispred na{e ku}e,na primer, je uglavnom izgra|eno od zemlji{ta nakome raste. To je potpuna gre{ka. To drvo jeuglavnom izgra|eno od gasova iz na{eg vazduha(ugljen-dioksida) i vode (vodonika i kiseonika).Drve}e predstavlja o~vrsli vazduh i sun~evu svet-lost.

Evo kako to funkcioni{e: listovi biljaka hvatajusun~evu svetlost i koriste tu energiju da bi izvukleugljenik, kao ugljen-dioksid, iz vazduha, kombinujuga sa kiseonikom i vodonikom iz vode da bi formi-rali {e}ere i druge sloène ugljene hidrate (ugljenihidrati su tako|e izgra|eni od ugljenika, vodonika ikiseonika), kao {to je celuloza koja ~ini ve}i deokorenja, listova i stabla.

Kada zapalimo drvo, osloba|a se sun~evaenergija u formi svetlosti i toplote (od vatre).Ve}ina ugljenika u drvetu se tada preokre}e u odno-

12 13

Mi smo izgra|eni odsun~eve svetlosti

"Sunce, izvor ose}ajnosti i ìvota, prosipa svoju vatrenu ljubav naushi}enu zemlju."

Artur Rimbaud (Arthur Rimbaud, 1854-1891)


8/65

su na proces fotosinteze. Mala gomila pepela kojaostaje predstavlja sve minerale koje je veliko drvouzelo iz zemlji{ta. Sve ostalo je bio gas iz vazduha:ugljenik, vodonik i kiseonik.

@ivotinje i ljudi ne mogu da izgra|uju svoja tkivadirektno od sun~eve svetlosti, vode i vazduha, kao{to to mogu biljke. Tako je ljudska populacija nana{oj planeti uvek bila limitirana koli~inom lakodostupne biljne hrane. Studije pokazuju da sisaripostaju manje plodni i stopa uginu}a se pove}avakada nema dovoljno hrane da bi se podràvalalokalna populacija.

Na sli~an na~in, ljudska ode}a i mesta zastanovanje u drevna vremena bila su izgra|ena odbiljaka i ìvotinjske koè koji su samo nastali odpostoje}e sun~eve svetlosti, one svetlosti koja jepala na zemlju tokom nekoliko godina njihovog ìvota. Mi tako|e koristimo koù ìvotinja i drve}eda bismo pravili ode}u i mesta za stanovanje.

Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - uz pomo} ìvotinja

Jo{ u drevna vremena ljudi su izra~unali kakoda promene obrasce prirode da bi dobili vi{esun~eve svetlosti, odnosno hrane. Koli~ina hraneza ljude je bila odre|ena brojem ìvotinja koje sukoristili za hranu, a koje lokalna {uma moè daishrani, ili koli~inom jestivog bilja koje su mogli daprona|u ili koje je raslo na plodnom zemlji{tu. Ali,u podru~jima gde je zemlji{te previ{e siroma{no zaobra|ivanje ili rast {ume, gde raste samo `bunje itrava, ljudi su uvideli da preìvarske ìvotinje, kao{to su koze, ovce i krave mogu jesti to bilje kojemi ne moèmo, i mogu tako pretvoriti dnevnusun~evu svetlost uhva}enu od strane bunja i divljihbiljaka na tom beskorisnom zemlji{tu u ìvotinj-

sko meso, koje mi moèmo jesti. Tako da akomoèmo da pove}amo broj preìvarstkih ìvotinjakroz uzgajivanje i pripitomljavanje, tada moèmopojesti vi{e od sun~eve svetlosti kako ove ìvoti-nje budu jele travu i drugo bilje. To je obezbe|ivalona{im precima vi{e korisne energije, kako krozradne ivotinje, tako i kroz ivotinje kao izvor hrane.

Tako su nastali pripitomljavanje i sto~arstvo.

Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - iz zemlje

U jednom trenutku ljudske istorije, ~ovek jetako|e otkrio da moè zameniti {ume, koje nemoè jesti, sa biljkama koje moè jesti. Umesto dase poseduje komad zemlji{ta za proizvodnju dovolj-no hrane za samo deset ljudi, to isto zemlji{tesada moè da se upotrebi za ishranu hiljadu ljudi.Po{to je ~ovek po~eo da koristi te dve metode(sto~arstvo i poljoprivredu) da bi jo{ efikasnijepretvorio sun~evu energiju u ljudsku hranu, na{ezalihe hrane su porasle. Prate}i osnovne zakoneprirode, po{to je bilo vi{e hrane, moglo je biti vi{eljudi, i ljudska populacija je po~ela brè da raste.

Ljudi su tako|e otkrili kako da izvla~e rude mi-nerala iz zemlje, da tope ~iste metale od njih i daprave alate od tih metala. Ti alati, kao {to su plu-govi i kose, u~inili su da ljudi postanu mnogo pro-duktivniji u proizvodnji hrane, tako da je ljudskapopulacija pre 2000 godina dostigla brojku od 250miliona - broj koji je malo manji od sada{nje po-pulacije SAD-a. Ali, tada je ~ovek jo{ uvek uzimaogodi{nje samo jednogodi{nju koli~inu sun~eveenergije, i mada je ~ovek u~inio da nestanu neke

vrste organizama zbog svojih prohteva za hranom,njegov uticaj na planetu je ostao minimalno {tetan.

14 15


9/65

ôvek tada jo{ nije potkopao svoju bezbednostda bi zadovoljio svoje prohteve.

Kori{}enje drevnog sun~evog svetla Pre oko 900 godina, ljudi u Evropi i Aziji su

otkrili ugalj ispod povr{ine zemlje i po~eli da gasagorevaju. Taj ugalj je nekada predstavljao vege-taciju na na{oj planeti i njihovim sagorevanjem~ovek je bio u stanju da koristi sun~evu energijukoja je bila uskladi{tena u dalekoj pro{losti. Pretoga, na{i preci su morali da odràvaju odre|enepovr{ine zemlje pod {umama jer su imali potrebuza drve}em koje im je bilo izvor toplote u preìvlja-

vanju hladnih zima u severnim regionima. [ume suskladi{tile postoje}u sun~evu energiju, a ljudi su

mogli da oslobode tu uskladi{tenu energiju naognji{tima ili pe}ima da bi zagrejali svoje mestoprebivali{ta tokom dugih zimskih dana.

Me|utim, eksploatacija uglja je smanjila ljudskopoverenje u tada raspoloìvu sun~evu energiju uobliku drveta, dopu{taju}i im da seku vi{e {uma ipretvaraju {umski teren u poljoprivredni, po{to vi{enisu bili apsolutno zavisni od drve}a po pitanjutoplote. Po{to su sada imali na raspolaganju vi{eobradivog podru~ja, ljudi su bili u stanju da proizve-

du vi{e hrane za vi{e ljudi i svetska populacija jesa 500 miliona ljudi oko 1000. godine, do{la do jedne milijarde 1800. godine.

To predstavlja kriti~an momenat u ljudskoj istoriji, po{to su tada na{i preci po~eli da ìve na na~inda ne misle o o~uvanju sun~eve energije koja seskladi{ti na na{oj planeti.

Po{to su na{i preci mogli da tro{e sun~evusvetlost koja je bila uskladi{tena u biljkama udavnoj pro{losti, oni su po~eli po prvi put da tro{e

ve}e koli~ine izvora - u hrani, toploti i drugim mate-

rijalima - nego {to daje dnevna koli~ina sun~evesvetlosti koja pada na na{u planetu. Ljudska popu-lacija na na{oj planeti je porasla iznad nivoa koji biZemlja mogla da podrì u slu~aju da se koristisamo lokalna koli~ina sun~eve svetlosti kao izvor energije i hrane.

To zna~i da ako bi izvor uglja na{ih predaka bioiscrpljen, oni bi se susreli sa te{kim izboromgubljenja obradivih povr{ina (reskiraju}i da se desioskudica u hrani) da bi mogli da pretvore oraniceu {ume zbog izvora toplote, ili da imaju dovoljnohrane, ali da umru od hladno}e tokom zime. (Ili,naravno, oni bi mogli da napuste hladnije predele ipremeste svoje populacije bliè ekvatoru. Ali, istorij-ski pokreti naroda su bili dalje od ekvatora, {to jebio trend ohrabren postojanjem goriva.)

Mi vidimo taj isti trend i danas - postojanje goriva usmerava ljude da zavise od njega i oni }e do}iu veoma te{ku situaciju ako ono nestane. Da suna{i preci potro{ili sav ugalj, do{lo bi do smanje-nja njihove populacije.

Umesto toga, na{i preci su otkrili jo{ jedanizvor koji su mogli da dosegnu, jo{ jednu rezervuenergije nekada{nje sun~eve svetlosti - biljni mate-rijal koji je nekada bio zatrpan pod zemljom i kojise pod temperaturom i pritiskom pretvorio u ono{to nazivamo nafta.

Nafta je prvi put na{iroko kori{}ena 1850.godine u Rumuniji. Me|utim, prava ekspanzija jepo~ela 1859. godine, kada je nafta otkrivena u

Tajtusvilu (Titusville), Pensilvanija, SAD. U to vreme,svetska populacija je brojala ne{to malo iznad

jedne milijarde ljudi i ljudski rod se snabdevaokori{}enjem sun~eve svetlosti koja je padala naobradivo zemlji{te i zemlji{te koje je proizvodilohranu za ìvotinje, i kori{}enjem velike koli~inedrevne su~neve svetlosti koju su dobijali sagore-

16 17


10/65

vanjem uglja uzetog iz zemlje u Evropi, Aziji iSevernoj Americi.

Me|utim, ovo otkri}e velikih naslaga nafte otvo-rilo je vrata jednom zaista ogromnom skladi{tudrevne sun~eve svetlosti. Kori{}enjem te drevnesun~eve svetlosti kao izvora toplote i energije, izamenom ivotinja za vu~u sa traktorima, na{i precisu dramati~no pove}ali svoju sposobnost daproizvode hranu. (@ivotinje za vu~u, kao {to su konjii volovi, pokre}u se na postoje}u sun~evu svet-lost - na travu koju jedu svaki dan, a koja rastekori{}enjem postoje}e sun~eve svetlosti. Tako suone postale slab izvor rada koji mogu da u~ine -koliko god da jedu i to pretvaraju u energiju tokom

jednog dana - u pore|enju sa traktorima na naftukoji mogu tokom jednog dana da sagore tolikosun~eve svetlosti koliko pojede stotine konja.)

Vi{e na~ina za sagorevanje drevne sun~eve svetlosti

Ispostavilo se da ljudi mogu koristiti naftu zamnoge druge stvari, a ne samo kao gorivo, pa kakosmo u{li u 20. vek, po~eli smo da tro{imo ve}ekoli~ine na{e uskladi{tene sun~eve svetlosti.

Nafta se mo`e pretvoriti u sinteti~ke tkanine(najlon, ve{ta~ku svilu, poliester), smolu za izgrad-nju skloni{ta i plastiku (za pravljenje skoro svega,uklju~uju}i tastaturu na kojoj se ukucava ovajtekst)). Po{to pravimo ode}u od nafte, potrebnonam je manje pa{njaka za ishranu ovaca i oranicaza rast pamuka, {to nam omogu}ava da pretvorimo

vi{e neobra|enog zemlji{ta u zemlji{ta za proizvod-nju hrane.

Veliki skok u na{em snabdevanju hranom, koji je po~eo odmah nakon gra|anskog rata u SAD,uzrokovao je da ljudska populacija na Zemlji sa

ne{to malo iznad jedne milijarde u vreme otkri}anafte, do|e na dve milijarde tokom 1930. godine.

Od tada, mi smo po~eli intenzivnije da koristimopoljoprivredne ma{ine, a kori{}enje nafte kao sred-stva da pove}amo poljoprivrednu proizvodnju - odpokretanja traktora do pretvaranja nafte u |ubrivo,i do pravljenja pesticida - uzrokovalo je da je na{aproizvodnja hrane eksplodirala. I dok nam je bilopotrebno nekoliko hiljada godina da stvorimo jednumilijardu ljudi, i 130 godina da proizvedemo na{udrugu milijardu, za tre}u milijardu je bilo potrebnosamo 30 godina.

Godine 1960, ljudska populacija na na{oj plane-ti je dostigla 2 milijarde.

Ali, tu se nije stalo. Mi postajemo sve efikasni- ji u izvla~enju te uskladi{tene sun~eve svetlosti iznafte, prera|ujemo je, i pravimo mnogo efikasnijema{ine koje to tro{e, tako da na{a proizvodnjahrane ponovo raste. Kao i na{a populacija.

Bilo je potrebno samo 14 godina, od 1960. do1974, da ljudska populacija poraste na 4 milijarde.

Dodali smo jo{ jednu milijardu za samo 13slede}ih godina. Dostigli smo 5 milijardi 1987.godine, a za slede}u milijardu bilo je potrebnosamo 12 godina, po{to je ljudska populacijadostigla 6 milijardi 1999. godine.

Kada nas je bilo 5 milijardi 1987. godine,postali smo najbrojnija vrsta na Zemlji, u smisluukupne biomase. Oko 1990. godine, postali smonajbrojnija vrsta sisara na na{oj planeti, nadja~av{ipo broju ~ak i pacove. Danas postoji vi{e ljudskihtela na na{oj planeti nego bilo koje druge pojedi-na~ne vrste. Mi danas tro{imo vi{e od 40% ukup-ne svetske neto primarne proizvodnje (NPP), {topredstavlja meru ukupnog zbira hrane i energijedostupne svim ivim vrstama na Zemlji. MI tro{imo

vi{e od 50% dostupne slatke vode na na{oj pla-18 19


11/65

neti. To zna~i da se sve ostale vrste biljaka i ìvoti-nja na na{oj planeti sada moraju boriti jedni protivdrugih za ono malo {to smo im ostavili.

Kao {to je to dobro dokumentovano u knjiziTre}i svetski rat (World War III) Majkl Tobiasa(Michael Tobias), mi momentalno dodajemo jedanLos Andjeles ljudi ovom svetu svake tri sedmice.Za samo nekoliko procenata ukupne ljudske istori-

je mi smo doìveli da je rast ljudske populacijesko~io vi{e od 90%. Sa sada{njom stopom rastadosti}i}emo 10 milijardi ljudi u 2030. godini, 20milijardi u 2070. godini, i 80 milijardi u 2150. godi-ni. Ali, niko ne o~ekuje da }e se ova stopa nas-taviti - jednostavno nemogu}e je proizvesti dovoljnohrane za tako veliki broj ljudi. Bez obzira da li }eprekid u rastu broja ljudi biti glad, bolesti, prirodnekatastrofe ili dobra nauka, to je izvor raspravakoje su u toku. Ali, ~injenica koja se ne moèosporiti jeste da se sada{nja stopa rasta ljudi nemoè nastaviti.

Mi smo stvorili ovaj prenaseljen svet i preopte-retili njegove izvore koriste}i drevnu sun~evu svet-lost pretvaraju}i je u modernu hranu, i tro{imo tuhranu da bismo stvorili jo{ vi{e ljudi. Bez ovedrevne sun~eve svetlosti na{a planeta bi mogla dapodrì izme|u 250 miliona do jedne milijarde ljudi

- broj koji je ona podràvala pre otkri}a nafte iuglja. Me|utim, bez nafte i uglja, ostalih 5 milijar-di }e umreti od gladi.

Koliko dugo }e na{e zalihe trajati? Koliko nam je jo{ ostalo fosilnih goriva?

I tako smo zapo~eli 21. vek stoje}i na nesigur-noj ivici preìvljavanja. Mi smo uveliko zavisni odnastavka dostupnosti uskladi{tenoj sun~evoj svet-losti u formi fosilizovanih biljaka, odnosno fosilnog goriva koje zovemo nafta. I kao {to se i de{ava,nafta nestaje.

Od otkri}a nafte u Tajtusvilu, Pensilvanija, ljudisu izvukli 742 milijarde barela nafte iz zemlje.Momentalno, svetske rezerve nafte se procenjujuna oko 1.000 milijardi barela. Za one koji se nada-

ju da }e ìveti narednih nekoliko decenija, ili imaju veliku nadu za budu}nost svojih unuka i praunuka,ovi podaci zvu~e stra{no. [to se ti~e same naftneindustrije, moèmo o~ekivati {ta }e ona re}i - da}e nafte biti i u vreme na{e dece.

Direktori naftnih kompanija ne misle da tu pos-toji problem. U jednom optimisti~kom govoruprezentovanom Ekonomskom klubu Kolumbo(Economic Club of Columbus), u Ohaju 1996.godine, jedan od direktora E{land hemijske kom-panije (Ashland Chemical Company) istakao je daalternative za naftu kao izvora energije jednos-tavno nisu ekonomski isplative, ali da }e svetskerezerve nafte trajati skoro 45 godina, pod pret-

20 21

Slika 1. Rast ljudske populacije

Izvor: U.S. Census Bureau

Broj ljudi u milijardama


12/65

postavkom da se potro{nja ne pove}ava prekodana{njeg nivoa. Navode}i to kao veoma dobre

vesti, on je zaklju~io svoj govor re~ima da su u~eniljudi imali prognozu po pitanju kraja na{ih rezervinafte skoro od kada je prva bu{otina bila iskopana1859. godine od strane Kolonela Drejka (ColonelDrake). Ali, oni su uvek bili u krivu u pro{losti. Upozitivnom tonu po naftnu industriju, on je dodao:Pro}i }e nekoliko decenija pre nego {to nam vukzakuca na vrata.

Drugi eksperti u naftnoj industriji su manje opti-misti~ni u vezi takozvanih dobrih vesti iz 1996.godine o rezervama od skoro 45 godina. [vaj-carska nacionalna petrolejska firma Petroco -nsultants iz @eneve istakla je da je vrhunac naftneproizvodnje u Severnoj Americi bio 1974. godine.2

Ako se vratimo u 1997. godinu, jedan izve{taj je glasio: O~ekuje se da }e svetska produkcijadosti}i vrhunac 2002. godine, kada budemopotro{ili vi{e od pola svetskih rezervi nafte. Negdeoko tog datuma, kaù stru~njaci, desi}e se svet-ska destabilizuju}a eksplozija cena u proizvodimazasnovanim na nafti.

Oni su pogre{ili za jednu godinu - prvi veliki svet-ski naftni rat bio je 2003. godine.

Studija firme Petroconsultants isti~e da ~ak ikada bi se smanjila potro{nja nafte preko svetskihredukcija zbog pove}anja cene ({to bi izazvalo svet-sku krizu), smanjeno snabdevanje bi uzrokovaloproizvodnju nafte u godini 2050. na nivou onom iz1960-ih, kada je na na{oj planeti bilo tri milijardeljudi. Ali, ve}ina demografa o~ekuje da }e 2050.godine svetska populacija prema{iti 10 mili-jardi.Zamislite: 10 milijardi ìvih ljudi, a goriva za samo3 milijarde. To bi ostavilo 7 milijardi ljudi - vi{e odcelokupne dana{ne ljudske populacije - da ìvi narubu gladi.

A da ponovimo, drugi eksperti ukazuju da je pro-cena naftne industrije od 45 godina izuzetnopreuveli~ana, ukazuju}i da je situacija mnogo goranego {to se opisuje.

Nau~nik M. King Hubert (M. King Hubbert) prvi je istakao 1956. godine, kada je razvio dobro poz-nati Hubertov vrhunac, defini{u}i momenat kada}e naftna potro{nja dosti}i vrhunac, a onda po~etipolagano da pada. Godine 1956, on je projektovaoHubertov vrhunac za SAD za godinu 1970.(pogre{io je za 4 godine: naftna kriza je bila 1974.godine), a godine 1975. predvideo je svetskiHubertov vrhunac za 1999. ili 2000. godinu. Iako

je Hubert umro 1989. godine, njegov rad je nas-tavio J. Kolin Kembel (J. Colin Campbell), autor knjige Zlatni vek nafte: 1950-2050. Potro{nja

jednog izvora (The Golden Century of Oil: 1950-2050: The Depletion of a Resource), koja je nasta-la kao deo studije o svetskim naftnim zalihama ipotro{nji koju je naru~ila vlada Norve{ke 1989.godine.3 U toj knjizi i u drugim izvorima, Kembel idrugi nau~nici isti~u da zemlje koje proizvode naftu~esto preuveli~avaju njihove procenjene rezervenafte da bi se kvalifikovale za ve}e proizvodnestope od strane organizacije OPEK (OPEC), tako dapozajmljuju pare od Svetske banke koriste}i svojenavodne naftne zalihe kao zalog. On i drugi eksper-ti procenjuju da smo mi ve} potro{ili polovinu ukup-nih svetskih rezervi nafte i da je ostalo mnogomanje od 700 milijardi barela nafte u zemlji.(Izuzetan sajt koji pokazuje i rezerve i potro{njunafte jeste sajt firme British Petroleum -www.bp.com. Lako moèmo da podelimo njihovebrojke o rezervama sa brojkama o potro{nji.)

Va`no je zapaziti da izgleda neverovatno da}emo uskoro prona}i lako dostupne nove basenenafte. Ve}ina sveta je prou~ena putem X-zraka,

22 23


13/65

kori{}enjem satelita, seizmi~kim podacima i kom-pjuterima, u procesu kojim je locirano 41.000 naft-nih polja. Iskopano je 641.000 izvora koji seeksploati{u, i skoro sva polja koja pokazuju bilokakva obe}anja su ve} poznata i uklju~ena u pro-cenjeni jedan bilion barela koje naftna industrijakoristi kao svetske rezerve nafte.I kona~no, optimisti~ki brojevi naftne industri-

je kaù da imamo nafte za jo{ 45 godina prisada{njoj stopi potro{nje. Ali, na osnovu podatakakoje je iznela firma Petroconsultants (izme|uostalih), dana{nja svetska potro{nja se pove}avaza oko 2,8% godi{nje. Ako bismo to projektovali nabudu}nost, na{a brojka od 45 godina za snabde-

vanje naftom pada u raspon od samo 30 godina.Ali, to ne zna~i da }emo mi uìvati narednih 45

godina, a onda }e nafta odjednom nestati. Kadaizvu~emo polovinu nafte iz zemlje, bi}e mnogo teè(a time i mnogo skuplje) izvla~iti preostalu polovinunafte. Poslednju tre}inu do ~etvrtinu nafte bi}eizuzetno skupo izvla~iti - tako mnogo skupo da }eizvori nafte u te dane biti zatvoreni jer }e biti sku-plje izvla~iti naftu u SAD nego je kupovati, ili bi}emnogo profitabilnije prevesti naftu brodom saBliskog istoka, ~ak i kad se plate tro{kovi prevozado SAD.

U isto vreme, mi }emo dodati slede}u milijardustanovnika ovoj planeti u narednih desetak godina,dok se Kina, Indija, Meksiko i ostatak Tre}eg svetaindustrijalizuje - dodaju}i fabrike i automobile,grade}i autoputeve i grade}i elektrane na naftu - sastopom rasta koja je ve}a od one kod SAD i Evropeu 20. veku. Tako da se iskori{tavanje na{e planetepove}ava mnogo brè nego sada{nje stope potro{-nje, pa na{e rezerve ne}e trajati onoliko kolikooptimisti predvi|aju. Na osnovu iscrpnih nau~nihstudija koje je vodila i objavila britanska kompanija

Power-Gen i koje je {irom sveta objavio Aso{ije-ted Pres (Associated Press) u septembru 1997.godine, globalna potra`nja za energijom }e seUDVOSTRUÎTI do 2020. godine (naglasak jedodat), uglavnom zbog rapidnog rasta industrijskihnacija Azije, kao {to je Kina.

O~igledno da predstoji sukob izme|u rasta na{epopulacije, koja pove}ava potro{nju zaliha drevnesun~eve svetlosti koje se smanjuju, i na{e sposob-nosti da prehranimo tu populaciju. Pa ~ak i da

velike nove zalihe nafte budu otkrivene (postoje gla-sine u naftnoj industriji koje sve vi{e ukazuju da }ese to desiti) ili da alternativni izvori energije, kao{to su hladna fuzija ili }elije sa vodonikom,postanu odmah i {iroko dostupni, njihovo rapidnoumnoàvanje bi moglo u stvari da ubrza uni{tenjena{e planete i smrt milijarde ljudi, na na~in koji }euskoro biti o~igledan u na{em izlaganju.

Kako je sve to krenulo tim putem? I {ta namistorija kaè o tome {ta da radimo? Mi }emo disku-tovati o tim pitanjima i odgovorima u detalje unarednim poglavljima. Ali najpre, vratimo se zatrenutak korak nazad i analizirajmo jedno va`nopitanje: ako imamo tako veliki problem, za{to tonije tako o~igledno?

24 25


14/65

Postoje dva na~ina kako stvari mogu izgledatidobro, iako cela civilizacija ide u propast.

1. Ne treba odmah da plati{ - moè{ da ìvi{ od svog po~etnog kapitala

Po~etkom 1980-ih, osnovana je kompanija uSAD koja je zapo~ela da radi na prodaji kompjuter-skih programa. êtvorica mladih ljudih su skupilioko 170.000 dolara koje su zaradili, u{tedeli ili sunjihovi roditelji u{tedeli i uloìli zajedno sa njima.Njihov plan je bio da razviju i reklamiraju novi pro-gram za obradu teksta koji }e biti bolji od tada po-pularnog programa WordStar, i da }e tako postatibogati.

Sa svojih po~etnih 170.000 dolara oni su iznaj-mili drugi sprat jedne male zgrade sa kancelarija-ma. Imali su pet privatnih kancelarija, salu za kon-ferencije i zajedni~ki deo za pomo}nike koje }ezaposliti. Angaòvali su dizajnersku firmu koja }enapraviti za{titni znak, memorandum za pisma i

veliki znak na ulaznim vratima. Uzeli su u zakup~etiri automobila marke Saab, kao automobile pre-duze}a, kupili su stolove od hrastovine i ko`ne

direktorske stolice. Angaòvali su lokalnog cve}arada postavi i odràva saksijsko cve}e, i lokalnog pro-davca ribica da postavi i odràva akvarijum.Ispla}ivali su sebi plate po 30.000 dolara godi{njei pozvali su odre|ene ljude da rade kod njih iobe}ali im dobru platu.

Ovi momci su bili dobri programeri i znali su sveo kompjuterima. Nije bilo sumnje da oni mogu danaprave pristupa~an i veoma profitabilan kom-pjuterski program za obradu teksta. Oni koji su prviput do{li kod njih bili su impresionirani - oni i nji-hove prostorije odisali su lepotom i ukazivali nauspe{an i napredan biznis. Mlada devojka u pri-

jemnoj kancelariji bila je vedra i efikasna, ~etiriosniva~a su bila lepo obu~ena u luksuzna odela sakravatama, a njihov tepih je pokazivao lepe plavelinije od ~i{}enja vakumskim usisiva~em. Imali sukvalitetnu kopir ma{inu, aparat za uni{tavanje isko-ri{}enih poverljivih dokumenata, ma{inu za prip-remu pisama i dobre kompjutere - sve po meriuspe{nog biznisa. Sve prvoklasno i najbolje.

Oni su sedeli u sali za konferencije, oko nji-hovog hrastovog stola u udobnim ko`nim foteljama,i samouvereno su govorili kao su naumili dapostanu multimilioneri, i svako ko investira u njihovbiznis tako|e }e postati milioner. Njihov plan je bioda polovinu svoje pa`nje usmere na dobija-njenovca od investitora, a pola na stvaranje i reklami-ranje njihovog novog proizvoda. Oni su sebipostavili rok od 12 meseci da iznesu svoj novi pro-gram na trì{te.

Neki klijenti su odbili da u~estvuju u tom pro- jektu jer su videli da }e se ova nesre}na pri~azavr{iti i sa drugim nazovi preduzima~ima, i bili susigurni kuda sve to ide.

[est meseci kasnije, imali su 20 zaposlenihljudi i svi su bili u akciji. Njihov proizvod }e uskoro

26 27

Kako st vari mogu izgledati takodobre, a ipak biti tako lo{e?

"Civilizacija je pod zaverom... Savremeni ìvot je predstavljen tihomgomilom komotnog naroda koji ne prestaje da se zavarava."

Dòn Bukan (John Buchan, 1875-1940)


15/65

biti gotov i oni su ve} o{tampali pozivnice za pred-stoje}u sve~anu najavu. Obezbedili su zaposlenjeza lokalni narod i prostorije gde }e oni raditi,pove}ali su broj automobila na {est, i dovoljno suuve}ali svoj po~etni kapital u banci koji je sadaiznosio ~etvrt miliona dolara. Oni jo{ uvek nisuni{ta proizveli niti prodali, ali su izgledali veomauspe{no. Stvari su izgledale odli~no, a ìvot je biodobar.

Posle jo{ {est meseci, pro~ulo se da zatvarajufirmu. êtiri vlasnika su povisila svoje plate za pet puta i kompanija je ostala bez para pre nego {to

je iznela svoj proizvod na trì{te. Kompanija ikancelarije su izgledali sjajno, blje{tavo i mo}nosve do dana kada su zaposleni dobili obave{tenjeda se firma zatvara u roku od 24 sata. Investitorisu izgubili sve {to su uloìli jer su vlasnici potro{ilinjihov ulog pre nego {to su po~eli bilo {ta dazara|uju.

2. Ponzijeva {ema Ponzijeva {ema je jo{ jedan na~in u kojoj se

stvari odvijaju dobro za svakoga, sve do dana kadase desi iznenadni i katastrofalan kolaps. Pri~a oameri~kom preduzima~u Ponziju je i fascinantna i

pou~na.Godine 1917, ârls Ponzi (Charles Ponzi) je bioputuju}i moler na Floridi. Prvi svetski rat je upravozavr{io, a finansijski sistemi Evrope su bili razoreni.Ponzi, naslutiv{i mogu}nost da se obogati naposleratnoj finansijskoj konfuziji, do{ao je na idejukako da postane milioner, iako }e uni{titi ìvotemilione ljudi.

Krajem 1919. godine, Ponzi je oti{ao u Bostoni iznajmio kancelariju na Paj Aleji (Pie Alley), gde je

otvorio kompaniju koju je nazvao Sigurna menja~-

nica (Securities Exchange Company). Njegova kom-panija, kako je tvrdio, osnovana je da otkupljujeme|unarodne po{tanske kupone u Francuskoj iNema~koj (~ije su valute tada bile uvelikoobezvre|ene) i da ih prodaje u SAD za ameri~ku

valutu, i tako ostvaruje profit u razlici izme|u vred-nosti propalih francuskih i nema~kih valuta, idolara. Takva {ema je, u stvari, bila nemogu}a, aliPonzi je imao sre}u, kao i njegovi prvi ulaga~i.

Ponzi je nudio 50% zarade za ulaganja u rokuod samo 45 dana, i vi{e od 40.000 ljudi u Bostonu

je uloìlo svoj novac kod njega. Prvih nekoliko hi-ljada ljudi koji su izvr{ili ulaganje dobili su nazad

veliki novac, uklju~uju}i i obe}ani profit, a Ponzi jeuzimao novac od novih ulaga~a da bi ispla}ivaozarade. Prvi ulaga~i su rekli svojim prijateljima obrzom na~inu sticanja zarade i ta vest se brzo{irila. U jednom trenutku, Ponzi je imao nekolikodesetina zaposlenih slu`benika na Paj Aleji koji suradili do kasno u no} broje}i gomile para koji seskupljao - vi{e od 15 miliona dolara za manje od6 meseci.

Na vrhuncu svog uspe{nog poslovanja, ârlsPonzi je bio pozdravljen od jednog novinskog reportera kao najve}i Italijan koji je ikada ìveo.

Niste u pravu, odgovorio je sa neobi~nomskromno{}u. To je bio Kolumbo koji je otkrioAmeriku, i Markoni koji je otkrio radio.

Kasniji nepovoljni izve{taji u istom bostonskomlistu kona~no su uzrokovali da prestane priliv novihulaga~a. Bez novog novca koji bi dolazio, on nijemogao da ispla}uje profit svojim prethodnimulaga~ima, tako da je zatvorio kompaniju, odnose}isa sobom poslednju paru hiljada naivnih ulaga~a.

Sli~an doga|aj se desio u Albaniji 1996.godine, {to je zamalo dovelo do pada dràvne

vlade. Vi{e od ~etvrtine stanovnika Albanije stavilo28 29


16/65

je svoju u{te|evinu u jednu od nekoliko velikihPonzijevih {ema pokrenutih od lokalnih kriminalaca.Prethodni predsednik Albanije, Sali Beri{a, kazao jeda vlada nije èlela da zaustavi primenu Ponzijeve{eme jer su smatrali da su takve stvari normalnena jednom slobodnom trì{tu i vlada nije èlela dase me{a u funkcionisanju kapitalizma. Albanci sudemonstrirali i protestvovali, ali nije bilo koristi.Njihov novac im se nikada ne}e vratiti.

Izvori na{eg fosilnog goriva: po~etni kapital ili Ponzijeva {ema?

Dana{nji svet momentalno ivi i raste na osnovusvog akumuliranog izvora energije (sun~eve svet-losti) uskladi{tene u fosilnom gorivu (nafta, ugalj,gas). Da li svet funkcioni{e kao Ponzijeva {ema ilikao uspe{na kompjuterska kompanija? Na{e jemi{ljenje da smo bliì kompjuterskoj kompaniji,iako postoje elementi oba koncepta.

Na{a Zemlja sadrì ograni~ene koli~ine fosilnihgoriva. Iako postoje razli~iti podaci kada }e se onipotro{iti, niko ne negira da }e se to desiti i miimamo jasan ose}aj {ta to zna~i. Ova gorivaomogu}avaju veliku svetsku aktivnost koja naizgledima svrhu i va`nost, a ta aktivnost izaziva trajne inepovratne promene na uslove za ìvot na ovojplaneti i na ljude.

Kada }e ova goriva nestati? Oni koji su zaradili veliki novac u prethodnom

periodu prosperiteta mo`da misle da imaju dobre{anse da preìve, i ako ne do|e do svetskih epi-demija ili nuklearnog rata, oni su mo`da u pravu.Oni mogu ~ak i da povuku sa sobom jedan mali

deo preostale populacije, u slu~aju da se takve

stvari dese u svetu gde postoji ekonomija u kojojbogatstvo najimu}nijih polako prelazi na niè klaseljudi. Manje sre}nima mogu preostati imanja sahranom i ekvivalent energije koju su ulaga~i dobiliu Ponzijevoj {emi i od kompjuterske kompanije -malo ili ni{ta.

Kada su momci iz kompjuterske kompanijezatvorili svoje preduze}e, oni su jednostavno oti{lii zapo~eli novi posao od koga su zara|ivali. Ali,kada na{a svetska ekonomija po~ne da zatvaraizvore nafte, mi jednostavno ne moèmo da zatvo-rimo vrata i odemo da uzmemo drugi izvor energi-

je. Sa jedne strane, kroz hiljadugodi{nju istorijumogli smo videti da kada nestaju izvori goriva,dolazi do pojave ratova. (Vi{e o tome u narednimpoglavljima.) Sa druge strane, na{i drugi izvorienergije jo{ nisu dovoljno razvijeni.Ali, postoji dobra vest u ovom trenutku: ne-fosil-ni izvori energije postoje i njihovo kori{}enje je sve

ve}e. Na àlost, dobitnik Pulicerove nagrade(Pulitzer Price) Ros Gelbspan (Ross Gelbspan) usvojoj knjizi Toplota je oslobo|ena (The Heat IsOn) iz 1997. godine, pokazuje da ameri~ka naftnaindustrija i industrija uglja spre~avaju razvoj takvihtehnologija.1 Kao {to Gelbspan to jasno pokazuje,mi treba da pro{irimo razvoj alternativnih izvoraenergije, tako da kad nafta i{~ezne bude ne{to {to}e na{a deca mo}i da koriste.

Moèmo li prona}i izlaz iz ove situacije? U me|uvremenu, mi smo ohrabreni od strane

eksperata i ekonomista kako da iza|emo iz ovihproblema. Re{enje je prvi put predloèno uEngleskoj 1954. godine od strane R. Batlera (R. A.Butler), britanskog ministra finansija, koji je

predoìo da umesto da uspostavljamo specifi~ne30 31


17/65

ciljeve vezano za porast stanovni{tva, kao {to jeizgradnja odre|enog broja stanova ili novihèlezni~kih pruga, vlada treba jednostavno da sefokusira na jednoj ~vrstoj stopi rasta populacije od3%. Sa tom stopom, on je izra~unao, do 1980.godine svaki ~ovek u Britaniji }e biti dva putabogatiji.U stvari, taj scenario se zavr{io upravo onakokako je Batler predvideo, na osnovu jedne studijeiz 1989. godine napravljene od strane irskog eko-nomiste Ri~arda Doutvajta (Richard Douthwaithe).Me|utim, problem je bio da je tako|e svaki drugiindeks bio udvostru~en. Udvostru~ilo se bogatstvoljudi koji se nalaze na vrhu piramide primanja.Dakle, to zna~i da kada su u pitanju primanjanajsiroma{nijih, da osoba koja je primala 10 mili-ona britanskih funti godi{nje sada prima 20 mili-ona, a osoba koja je primala hiljadu funti sadaprima 2 hiljade ... je u stvari }orsokak u kome senalaze siroma{ni, iako se njihov ìvotni standardneznatno pobolj{ao. U tom procesu desila sedru{tvena i ekolo{ka katastrofa, da citiramoDoutvajta. Kriminal se pove}ao 8 puta, neza-poslenost se pove}ala, hroni~na oboljenja i men-talne bolesti su sko~ile, a stopa razvoda brakova

je eksplodirala. Sve to je bilo ono {to je Doutvajt najpre predvideo, a kasnije bilo zabeleèno.Na sli~an na~in, ìvot se promenio na gore uSAD. Svakog dana u proseku 100.000 ameri~kedece nosi pi{tolje, i 40 njih biva ubijeno ilipovre|eno tim pi{toljima, iako se ve}ina togade{ava nesre}nim slu~ajem ili kao samoubistvo.Jedna nedavna nalepnica na automobilima kaè:Naoruàno dru{tvo je u~tivo dru{tvo. Neki se~ude da proizvo|a~ ovakve nalepnice misli da sudana{nje {kole mnogo bolje od onih iz pro{le gene-racije. San o stabilnoj porodici zamenjen je real-

no{}u o armiji naoruàne dece sa jednim roditeljem - takvih je vi{e od jedne polovine u ameri~kom na-rodu.

[irom sveta vidimo da rapidni rast stanovni{tvapritiska sve nacije i da najve}u bol doìvljavaju ljudii porodice koji nisu povezani sa vladaju}omdru{tvenom elitom koja kontroli{e ekstremnu mo}i bogatstvo (bilo da je ta elita ekonomska, politi~kaili vojna).

Tehnologija, ako ni{ta drugo, ubrzava taj proces.Na primer, na po~etku 20. veka 90% svih ratnihgubitaka bilo je me|u vojnicima, a na kraju tog

veka imamo da je visoko razvijeno oru`je sa daljin-skim upravljanjem (koje uni{tava mnogo efikasnijei {titi vojnike od direktnih ratnih dejstava), ina{iroko umnoàvanje visoko efikasnog oru`ja,preokrenulo taj odnos: 90% smrtnih slu~ajeva usvim dana{njim ratovima je na strani civila. Vi{e od20 miliona ljudi je poginulo u ratovima od Drugog svetskog rata, a od tih 82 poznata rata, 79 njih subili unutra{nji sukobi koji su najteè pogodili civile.

I najve}i deo tih ratova je vo|en da bi se ost- varila kontrola nad izvorima kao {to su {ume,obradivo zemlji{te, nafta, ugalj i minerali.

Na mitingu svetskih bankara u Hong Kongu 25.septembra 1977. godine, predsednik Svetskebanke Dèjms Volfenson (James D. Wolfenson) jeistakao da vi{e od 3 milijarde ljudi - {to predstav-lja vi{e od pola ljudske populacije na Zemlji, i triputa vi{e nego celokupna ljudska populacija naZemlji 1800. godine - bori se danas za ìvot samanje od dva dolara dnevno. Mi ìvimo u vremetempirane bombe, i ako ne{to odmah ne pre-duzmemo, ona }e eksplodirati u lice na{e dece,kazao je Volfenson. Otprilike u to vreme PopulacioniInstitut (Population Institute) iz Va{ingtona objavio

je izve{taj da su 82 nacije (vi{e od polovine svet-32 33


18/65

skih dràva) sada dostigle kriti~no stanje kada nemogu proizvesti dovoljno hrane, niti imaju izvore daplate uvoz hrane da bi adekvatno zadovoljilepotrebe svog stanovni{tva.

Kriza u okeanima Najgu{}e ljudske populacije su uvek bile blizu

morskih obala, delimi~no zbog lakog prevoza, aliuglavnom jer je more istorijski izvor ljudske ishrane.Morska hrana ne predstavlja samo tradicionalnuhranu za veliki deo sveta - to je sirovina za preìv-ljavanje, naro~ito za ostrva kao {to su Japan ili

Tajvan koja nemaju dovoljno kopnene povr{ine zarast potrebne koli~ine hrane neophodne kopnenimìvotinjama ili ljudima koji se hrane biljkama.

Godine 1994, organizacija za poljoprivredu iishranu pri Ujedinjenim Nacijama (U.N. Food andAgriculture Organization) objavila je izve{taj kojikaè da je 70% zaliha ribe iz okeana potpuno isko-ri{}eno ili prekomerno iskori{}eno. Ovaj izve{taj

je bio osporavan od strane korporacija koje loveribu u velikim koli~inama, koje su vr{ile pritisak (uzpomo} velikog novca) na politi~are, tako da jeizve{taj bio uveliko ignorisan {irom sveta. Ali, 15.maja 2003, u poznatom nau~nom ~asopisu

Nature morski biolozi Ransom Majers (Ransom A.Myers) i Boris Worm (Worm) objavili su detaljnu itemeljnu analizu podataka skupljnih tokom 50 godi-na, {okiraju}i svet i sa aspekta politike i sa aspek-ta nauke:

Analize podataka iz pet okeanskih basenaotkriva dramati~no smanjenje u broju krupnihgrabljivih riba (tuna, morski psi, sabljarke i druge)od napretka industrijskog ribarenja, kaè zaklju~akove analize. Dalje se kaè kako su okeani izgubili

vi{e od 90% velikih grabljivih riba, sa potencijalnoogromnim posledicama za ekosistem.

Autori ukazuju kako su Ujedinjene Nacije upravu kada tvrde da tri ~etvrtine svetskih ribnihrezervi je iskori{}eno do njihovih granica opstankaili iznad toga, i isti~u da su njihovi podaci mnogota~niji nego prethodne informacije zasnovane napodacima dobijenim od trgovaca ribom, koji mogubiti nerealni. Dodatne informacije stiù odizve{taja samih ribolovaca, kaù oni. Neposrednonakon Drugog svetskog rata, japanski ribolovci suduboko u Pacifi~kom okeanu obi~no hvatali 10krupnih riba na svakih 100 mamaca postavljenihna udice pore|ane u nizu (koji bi bio ~esto dug 1,5kilometar ili vi{e). Danas samo jedna od sto udicadonosi ribu.

Na{e zemlji{te postaje manje plodno, bolesti bi-ljaka se {ire i {ume nestaju, geni od genetski mo-difikovanih biljaka (GMO) prelaze u prirodu sanepredvidljivim konsekvencama, a sada otkrivamoda su na{a odstupnica - okeani - skoro istro{eni.

Drevne bolesti se ponovo pojavljuju Ali, na{ gusto naseljeni svet nije samo pod

udarom rata, siroma{tva i gladi. Mnogi nau~nici

upozoravaju na mogu}nost {irenja velikih zaraznihbolesti nastalih na{im velikim brojem i naglompokretljivo{}u {irom sveta. 21. avgusta 1997.godine, Aso{ijeted Pred je izvestio da je trogodi{njide~ak iz Hong Konga umro pre sedam dana odposledica jedne vrste gripa koji nikada ranije nije

vi|en me|u ljudima. Ovaj grip je verovatnopresko~io barijeru sa jedne vrste ptica ({to seo~igledno desilo sa gripom koji je ubio 20 milionaljudi {irom sveta 1918. godine), i bio je

smrtonosan, a identifikovan je u laboratorijama34 35


19/65

SAD i Holandije kao vrsta gripa H4N1 tip-A, za kojine postoji vakcina.

Slede}eg dana, ista agencija je objavila da je jedan ~ovek iz Mi~igena nedavno zaraèn novom vrstom sveprisutne bakterije Staphylococcus aure- us , koja je otporna na sve poznate antibiotike,uklju~uju}i najnoviji i najja~i antibiotik ikad razvijen - vankomicin. Jedan medicinski epidemiolog izCentra za kontrolu bolesti (The Center for DiseaseControl) u Atlanti, Dr Vilijem Dèrvis (William Jarvis),kazao je za ovo prvo otkri}e smrti od bakterijestafilokoke u SAD da je sada vreme odbrojano.

Tri dana kasnije, ~asopis Wall Street Journal jeizvestio o drugom slu~aju bakterije stafilokokeotporne na vankomicin u SAD, kod pacijenta u bol-nici u Nju Dèrziju. Od tada, ovaj slu~aj se pojavlju-

je {irom sveta.U 5. Knjizi Mojsijevoj 28,22 tekst spominjesuvu bolest, ime naj~e{}e kori{}eno za tuberku-lozu do pre oko 50 godina. Suva bolest? Iakoneki mogu to odbaciti kao zlu slutnju - kona~no,tuberkuloza se ne spominje na naslov-nim strana-ma u ameri~kim novinama ili na TV-u ovih dana -ipak, razmotrimo slede}e ~injenice koje ukazuju naiznena|uju}e novu realnost po pitanju tuberkulozeu svetu:

Jedan nedavni izve{taj pripremljen od strane vlade SAD kaè: Me|u zaraznim bolestima, tuber-kuloza je vode}i ubica odraslih ljudi u dana{njemsvetu i predstavlja ozbiljan izazov me|unarodnom

javnom medicinskom radu, prema podacimaSvetske zdravstvene organizacije (WHO - WorldHealth Organization). Briga o svetskim razmeramazaraze tuberkulozom je tako velika da je u aprilu1993. godine Svetska zdravstvena organizacija pro-glasila tuberkulozu kao globalnu opasnost - {to

predstavlja prvu deklaraciju takve vrste u istorijisvetske zdravstvene organizacije.2

Ovaj izve{taj nastavlja ulaze}i u detalje o razme-rama postoje}e situacije: Ljudi se danas u svetuzaraze tuberkulozom doslovno na svaki otkucajsata - jedan ~ovek u sekundi. CELA JEDNA TRE]INACELOKUPNE SVETSKE POPULACIJE JE DANASZARA@ENA BACILOM TUBERKULOZE. (Naglasak jena{: imajmo na umu da samo 5-10% zaraènihljudi postaje aktivno bolesno.) ... Tuberkulozaubija momentalno vi{e odraslih ljudi svake godinenego sida, malarija i tropske bolesti zajedno.

Jedan od problema sa tuberkulozom jeste {tose ona veoma lako {iri. Kao {to ameri~ko mini-starstvo zdravlja isti~e: Kao i nazeb, a suprotno odside, ova bolest (tuberkuloza) se {iri putem vaz-duha i putem slu~ajnog kontakta. Kada zaraèniljudi ka{lju, kijaju, govore ili pljuju, bacili tuberku-loze iz njihovih plu}a se izbacuju u vazduh gdemogu da ostanu da lebde satima i da budu udah-nuti od strane drugih ljudi. Ako se ne izle~i, osobasa aktivnom tuberkulozom }e obi~no zaraziti 10-15drugih ljudi u periodu od jedne godine.

Ali, zar nas nauka ne moè spasiti? Na àlost,ispostavlja se da je savremena medicinska naukaono {to UZROKUJE ve}i deo problema. Dok setuberkuloza {iri tako rapidno, naro~ito u onom delusveta koji je u razvoju, gde je gustina stanovni{tva

velika, pojavljuju se novi i skoro neizle~ivi oblicituberkuloze kao rezultat neadekvatnog kori{}enjaanti-tuberkuloznih lekova od strane lekara i bolnica.

Ozna~eni kao tipovi tuberkuloze koji su otpornina vi{e vrsta lekova (multi-drug-resistant ili MDR-

TB), ovi tipovi bacila tuberkuloze skoro uvek dovodedo bolnih smrti u agonijama. Kako je ameri~ko mi-nistarstvo zdravlja istaklo: Ne postoji lek za neketipove tuberkuloze koji su otporni na vi{e vrsta

36 37


20/65

lekova i postoji zabrinutost da se oni mogu brzopro{iriti {irom sveta. Iako su ~vrsti podaci oskudni,istraìva~i procenjuju da je vi{e od 50 miliona ljudizaraèno tipovima tuberkuloze koji su otporni nanajmanje jedan od lekova protiv tuberkuloze.

Da li mislite da je to mo`da problem sa zem-

ljama Tre}eg sveta? Jedan tekst u ~asopisu Natu-re isti~e da je ova bolest ve} naro~ito opasna uNjujork Sitiju i Los An|elesu, i da se {iri preko celeSAD.3 Tuberkuloza putuje tako brzo kao ~ovek kojika{lje u avionu, autobusu ili vozu. U medicinskom~asopisu za hirurge uklju~ene u operaciju grudiChest, autori isti~u da u SAD-u postoji alar-mantno vra}anje negativnog trenda u slu~ajevimatuberkuloze koje je po~elo oko 1984. godine. 4 Oniotvoreno tvrde: Tokom pro{le decenije, slu~ajevizaraze sidom i tuberkulozom popeli su se do pro-porcija epidemije u nekoliko glavnih gradova SAD-a.U bolni~kom centru Bellevue na Menhetnu,slu~ajevi tipova tuberkuloze koji su otporni na vi{e

vrsta lekova pove}ali su se sedam puta u 1991.godini, ako se uporede sa bilo kojom od prethod-nih 20 godina.

A to je, naravno, samo jedna bolest. Druge bo-lesti koje zabrinjavaju uklju~uju hantavirus, ence-falitis, koronavirus koji uzrokuje SARS, smrtonosnigrip iz 1918. godine koji se danas ponavlja (ovaj virus je bio pa`ljivo izolovan od strane istraìva~akrajem 1997. godine tako da je mogao da seprou~ava - oni su prona{li nekoliko `rtava koji subili zale|eni ispod slojeva ve~itog leda u severnojEvropi), Pfisteria piscicida koja je desetkovalarukavce i vodene puteve na isto~noj obali SAD-a,sida i desetine drugih bolesti. 5

Postoje ~ak problemi za one koji jedu meso sazaraènim proteinima (poznatim kao prioni),otkri}e za koje je jedan nau~nik dobio Nobelovu

nagradu 1997. godine. 6 Iako je ovo otkri}e u oblikubolesti ludih krava u Velikoj Britaniji tokom 1980-ihizazvalo svetsku zabrinutost zbog te naro~ite mani-festacije priona, postoje i mnoge druge, i one se{ire i me|u ìvotinjama koje ~ovek hrani i me|usvetskom ljudskom populacijom.

âk i u svetlu ovih i drugih ~injenica o potenci- jalnim opasnostima i postoje}im nesre}ama izaz- vanih na{im eksplozivnim rastom, oni koji ukazujuda bi trebalo da razmotrimo i druge nepovoljne tren-dove u}utkavaju se kao da su ludi ili ekolo{kifanatici, ili se odbacuju kao oni koji ignori{u osnoveekonomije... ili kao da su protiv rasta stanov-ni{tva. Me|utim, zapazimo da u}utkavanje sprovo-de uglavnom oni na vrhu rastu}e piramide bogat-stva, koji prete da uni{te na{u planetu.

Stvari mogu izgledati dobro jednostavno zato {to mi ne vidimo ili ne ~ujemo {ta se de{ava

Slede}i razlog zbog koga stvari mogu izgledatidobro je to, {to generalno, ljudi su veoma nein-formisani o stanju ostalog dela sveta. Knjiga objav-ljena u Americi pod nazivom Svetski almanah iknjiga ~injenica (World Almanac and Book of Facts) ~ak ni ne navodi glad ili siroma{tvo kao ka-tegoriju. Me|utim, ona sadrì iscrpan spisakameri~kih kompanija, univerzitetskih profesora,glumaca, ~lanova ameri~kog kongresa i sportista.

Kako je mogu}e da najprosperitetnija nacija naZemlji, sa daleko najrazvijenijim medijima, budetako neinformisana? To je jedno va`no pitanje.

U svakodnevnim vestima ~esto se reklamiraju velike multinacionalne kompanije koje prednja~e uuni{tenju ìvotne sredine, a tako|e me|u stonajve}ih korporacija u Americi pet njih su vlasnici

38 39


21/65

televizijske mreè koja emituje ve~ernje vesti, {tonije mali razlog za{to su Amerikanci lo{einformisani.

Mi moramo da pla}amo pretplatu na televiziju,ali ona sada nije adekvatan na~in da saznamo {tase de{ava.

Tako|e, nije suprotno zakonu da novinske orga-nizacije laù stanovni{tvo. 14. februara 2003.godine, apelacioni sud drugog distrikta na Floridiodlu~io je da TV program Fox nije izvr{io krivi~nodelo kada je ova televizijska korporacija angaòvalanovinarku Dèjn Ejkr (Jane Akre) da iznese la`nuinformaciju o onome {to zna. Ona i njen producent (mu`) Stiv Vilson (Steve Wilson) napravili suistraìva~ki izve{taj koji je postavio pitanje o tomekako mle~ne kompanije na Floridi tajno ubacuju u

krave hormon rBGH, koji je produkt genetskog inènjeringa napravljen od strane firme Monsanto.Svaki urednik ima pravo da sakrije istinu,

kazao je Vilson, i svaki reporter }e vam re}i da seto de{ava s vremena na vreme kada sebi~niinteres TV kompanija nadvlada interes javnog mnjenja. Ali, kada televizijski menadèri, koji nisunovinari, imaju tako malo po{tovanja za javnu istinuda oni angaùju reportere da emituju la`nu infor-maciju i izvr}u istinu da bi se ulagivali nekome ilida bi izbegli neprijatnu informaciju od specijalnog interesa koja obja{njava {ta se tu desilo, to jetrenutak da svaki odgvorni novinar ustane i kaè: Ne èlim u tome da u~estvujem. To je ono {tosmo Dèjn i ja kazali na su|enju.

Me|utim, oni su izgubili parnicu, a sud naFloridi je sada u~inio zvani~nim transformaciju rani-

je po{tovane profesije novinarstva u profitabilnopropagandno sredstvo bogatih korporacija. Nakonpresude, Vilson je rekao: @eleli smo da kaèmoistinu potro{a~ima na Floridi o jednoj velikoj hemij-

skoj kompaniji i jednom mo}nom lobiju proizvo|a~amle~nih proizvoda koju su oni èleli da sakriju od

javnosti. To je trebao da bude izve{taj za koji bi sedobila nagrada. Mi smo nau~ili te{ku lekciju, a tozna~i da vi danas moète biti spaljeni kadgod TVkompanije stave ve}u pa`nju na reklamu koja ide

tokom vesti nego na objavljivanje istinitih informa-cija.Iako su Valter Kronkit (Walter Cronkite) i Ralf

Nejder (Ralph Nader) svedo~ili na su|enju Ejkrovojo va`nosti po{tenog izve{tavanja u demokratskomdru{tvu, sud je odlu~io da je TV kanal Fox imaopravo da naru~i da njihovi reporteri laù ili da dobi-

ju otkaz. Reporteri {irom sveta gledali su ovosu|enje sa zabrinuto{}u, i kada je presuda done-ta, ure|iva~i programa PR Watch [eldon Ramton

(Sheldon Rampton) i Dòn Strauber (John Strauber)su rekli: Novinari }e analizirati ovaj slu~aj i njegoveimplikacije. Ako su TV program Fox i kompanijaMonsanto mogli da uni{te karijeru dvoje reportera,isto se moè desiti svakom drugom.

Tako|e, u svojoj nekorektnoj produkciji vesti,ovaj medij nam pokazuje idealizovanu realnost, ane istinu o ìvotu na ovom svetu. Na primer, ljudibesku}nici se retko vi|aju na televizijskim pro-gramima. Me|utim, ta realnost je ono {to polako,ali uo~ljivo, kao deo SAD-a po~inje da li~i naposledice siroma{tva u Bombaju.

40 41


22/65

U ranijim poglavljima govorili smo o tome kako je sve sa~injeno od sun~eve svetlosti i da jemogu}nost pove}anja na{e sun~eve svetlosti (kroz

fosilna goriva) u~inilo mogu}im da se na{a popu-lacija dramati~no uve}a u poslednjim vekovima.Ropstvo je slede}e oru|e savremene civilizacije

i postoje istori~ari koji tvrde da bez ropstvaMesopotamija, Egipat, Kina, Gr~ka, Rimsko carst-

vo, Otomansko carstvo, Evropa i Amerika ne bimogli uop{te da se pribliè nivou svog bogatstva.(Magazin Science News od 20. septembra 1997.navodi da po ovoj uticajnoj teoriji glavni konstruk-cioni projekti i drugi aspekti sloène kulture nasta-

ju samo u poljoprivrednim dru{tvima koja imajustriktnu hijerarhiju vladavine i mno{tvo oru|a urobovima.)

Ropstvo je jo{ jedan na~in uzimanja sun~evesvetlosti, ovog puta uskladi{tene u ne~ijem telu,koja se koristi u prilog eksploatatora.

Najranija pojava ropstva pojavila se u samojkolevci zapadne civilizacije - u Sumerskom carstvuMesopotamije, u plodnoj dolini gde je dana{nji Irak,pre oko 4 hiljade godina. Postoje tako|e pisani

zapisi da su robovi bili centralni deo kulture Egipta,

Persije, Vavilona i Asirije, kao i brojni zapisi rops-tva u Bibliji. U tim dru{tvima, ve}ina svih fizi~kihposlova bila je obavljana od strane robova. Kako jedru{tvo raslo i trgovina se razvijala, potra`nja zarobovima je rasla, vode}i ka Gr~kom i Rimskomcarstvu gde je bilo toliko veliko kori{}enje robova

da je ~ak, na vrhuncu svog razvoja, prose~na rim-ska porodica imala bar jednog roba u ku}i, a premapopisu iz Gr~ke iz 400. godine pre nove ere, cela

jedna tre}ina stanovnika Atine su bili robovi.Kada je Aristotel govorio o vo|enju doma}instva

i su{tinskoj ulozi koju robovi igraju u pomaganju dasvako moderno doma}instvo ima dobar ìvot,zapisao je:

Hajde da po~nemo raspravu o odnosu gospo-dara i roba... Za neke mislioce postojanje uloge

gospodara je ne{to veoma va`no... Po{to je svoji-na deo upravljanja jednog doma}instva (jer bezzadovoljavanja potreba, ~ak i obi~an ìvot, kao idobar ìvot, su nemogu}i), i po{to, ba{ kao i usvakom obliku umetnosti je potrebno oru|e da bise odre|eni posao zavr{io, a u okviru oru|a imamoneìvo i ìvo oru|e, tako je tako|e i jedno oru|edeo svojine koje ima svoju svrhu u ìvotu ... svoji-na je generalno grupa oru|a, a jedan rob je ìvi deosvojine, i svaki rob je jedno oru|e koje sluì zarazli~ite namene.Poku{avaju}i da opravda ropstvo kao oblikupotrebe oru|a, Aristotel je ispustio su{tinski detalj

vezano za udeo koji su robovi davali civilizacijamaranih kultura - robovi nisu bili oru|a, oni su pred-stavljali pogonsku snagu, kineti~ku energiju, uskla-di{tenu energiju, potro{nu energiju.

Od ranih civilizacija do sada{njih dana robovi su~inili mnogo vi{e nego da su jednostavno obez-be|ivali ono {to Aristotel naziva dobar ìvot zasvoje gospodare. Od afri~kih robova koji su skup-

42 43

Ropst vo i slobodaRopstvo je prva stepenica ka civilizaciji. Da bi se razvilo, potrebno jeda stvari budu mnogo bolje za neke, a mnogo gore za druge, pa ondaoni kojima je bolje mogu da se razvijaju na ra~un drugih.

Aleksandar Hercen (Alexander Herzen, 1812-1870)


23/65

ljali pamuk na jugu Amerike, do ruskih robovauvezenih od strane Rimljana i Portugalaca oko1000. godine da rade na plantaàma {e}era naostrvima Mediterana, pa do ropstva u vremeAristotela i pre njega, robovi su bili izvor snage, kaou slu~aju konjske energije ili neke druge energije.

Od robova Rimskog carstva do preru{enih oblikaropstva kao {to su kmetovi ili zavisni seljaci u sred-njevekovnoj Evropi, ili jadne siroma{ne porodice uEngleskoj za vreme vladavine kraljice Viktorije,besplatna ili jeftina snaga le|a, ruku ili nogu bili su

vitalno gorivo za rast onoga {to nazivamo civilizacija i industrija. Jedan od najvrednijih artikala koje jeKolumbo prona{ao, kada je pogre{io po pitanjuonoga {to mi danas zovemo Dominikanska Repub-lika, bili su tada{nji domoroci. Tokom perioda od

dve decenije on je dovezao brodom na hiljade robova u Evropu, u~Iniv{i na taj na~in sebe veomabogatim ~ovekom.

Interesantno je zapaziti da se ukidanje ropstvau SAD-u poklapa sa razvojem {iroke dostupnostinafte. Ameri~ki robovi su pretvarali postoje}usun~evu svetlost (hranu) u rad koji je pokretaomotore dràve. Kada su ugalj, a zatim i nafta,postali {iroko i jeftino dostupni, robovi su postalimanje va`ni jer smo sada imali ma{ine da ih

zamenimo sa njima, koje su mnogo efikasnije isko-ri{}avale drevni izvor sun~eve svetlosti koji je biomnogo izobilniji nego postoje}a dnevna sun~evasvetlost.

Glavni izvor robova za Rimljane bio je rat - onisu pretvarali njihove pobe|ene neprijatelje urobove. To je bio povod za osvajanje dalekih zema-lja - ne samo da su nazad donosili prirodna bogat-stva, kao {to su drvo i minerali, ve} su tako|edovodili i robove. Evropljani su prevezli brodom vi{eod 12 miliona robova iz Afrike u Severnu i Ju`nu

Ameriku tokom perioda izme|u 1500. i 1880.godine, a najvi{e u Brazil i ostrva izme|u Floride iVenecuele.

Ve}ina ljudi doìvljava Indijance kao ratnike nakonjima. Ali, ameri~ki Indijanci su bili pe{aci tokomzadnjih nekoliko hiljada godina, dok [panci nisu

po~eli da koriste konje krajem 17. veka. Svetipas ameri~kih Indijanaca (to je bilo ime kako suoni nazivali konje) je tada postao tovarna ìvotinjai sredstvo transporta od strane ~lanova plemenasa velikim prosperitetom i rastom populacije, {tose stra{no i krvavo zavr{ilo kada su Evropljani saIstoka, pod Manifestom Sudbine, odlu~Ili dauzmu tu zemlju za sebe.

Pored toga, uvo|enje jednog novog izvorasnage, jednog mnogo lak{eg i efikasnijeg na~ina za

pretvaranje postoje}e sun~eve svetlosti u rad - bira- ju}i izme|u konja, robova i ma{ina na ugalj i naftu - uvek je dramati~no menjalo civilizacije. Na sli~anna~in, mi vidimo da je gubljenje tih izvora energijebilo podjednako dramati~no, jer je direktno vodiloka padu i uni{tenju svake civilizacije u na{oj poz-natoj istoriji, sve do Sumera.

Opstanak i prosperitet zavise od toga koliko jesun~eve energije pod na{om kontrolom.

44 45


24/65

Ako preletimo preko ostrva Hispanjola (Hispani-ola) blizu Haitija, ostrva koje je Kolumbo posetio,ono izgleda kao da je neko aparatom za zavariva-

nje spalio na njemu sve {to je zeleno. âk je iokean oko glavnog grada Porto Prensa (Port-auPrince) zagu{en nekoliko kilometara ljudskimotpacima i erodovanim zemlji{tem. Iz vazduha toizgleda kao da se lava izlila u more.

Istorija ovog malog ostrva je, na mnogo na~ina,primer onoga {to se de{ava u celom svetu.

Kada je Kolumbo prvi put posetio ostrvoHispanjola 1492. godine, skoro celo ostrvo je biloprekriveno bujnim {umama. Na osnovu izve{taja

~lanova Kolumbove posade, kao {to je bio MiguelKuneo (Miguel Cuneo), Taino Indijanci koji su tuìveli imali su idili~an ìvot pre dolaska Kolumba.

Me|utim, kada su Kolumbo i njegova posadado{li u drugu posetu ostrvu Hispanjola, oni su zaro-bili oko 1600 lokalnih stanovnika koji su im iza{liu susret da ih pozdrave. Kuneo je zapisao: Kadasu na{i brodovi krenuli za [paniju mi smo poveli1600 mu{karaca i èna tih Indijanaca i ukrcali ihna na{e brodove 17. februara 1495. godine.

Na{ima koji su ostali ([pancima koji su pravili

utvr|enje na ostrvu) bilo je re~eno da mogu dauzmu bilo kog Indianca iz okruènja, koliko god imtreba, {to su oni i ~inili.

Kuneo kaè da je uzeo za sebe jednu mladulepu karipsku devojku kao svog li~nog roba, koju jedobio li~no od Kolumba, ali kada je poku{ao da

bude intiman sa njom, ona se opirala svom svo- jom snagom. Pa je, na osnovu njegovih re~i, onnju nemilosrdno prebio i silovao.

Uobi~ajena nagrada za Kolumbove ljude, sa nje-gove strane, bio je da im dozvoli da siluju lokalneène. Kad je po~eo da prevozi Taino Indijance kaorobove u druge delove sveta, trgovina robovima radiseksa postala je vaàn deo biznisa, kao {to jeKolumbo i napisao jednom svom prijatelju 1500.godine: 100 kastelanosa ({panski novac) se lako

dobija za jednu ènu koja }e da radi na njivi, i to je dosta uop{tena cena po{to postoji mnogo trgovaca koji traè devojke. One od 9 do 10 godinastarosti se najvi{e traè. 1

Iako je Kolumbo jednom istakao da su TainoIndijanci kanibali, ni onda, a ni danas, nemadokaza za tako ne{to. To je o~igledno bila pri~asmi{ljena od strane Kolumba - koja se jo{ uvek u~iu mnogim {kolama - da bi lak{e mogao da oprav-da ropstvo ljudima. On je 1493. godine napisao

{panskom kralju: Mogu}e je prodati sve robove...Ovde imamo tako mnogo robova, i oni, kao i nji-hovo drve}e, iako su ìvi vrede kao zlato.

Me|utim, Taino Indijanci su odlu~ili da ne budusamo dobri radnici na plantaàma koje }e [panci,a kasnije i Francuzi, uspostaviti na ostrvuHispanjola. Oni su bili pogo|eni time da im njihovazemlja i njihova deca budu oduzeti i poku{ali su dase bore protiv osvaja~a. Po{to su o~igledno TainoIndijanci stajali na putu {panskom progresu,Kolumbo je traìo da se oni disciplinuju. Za naj-

46 47

Kratak prikaz mogu}e budu}nosti:Haiti i druga vrela mesta

Budu}nost je izgra|ena od istih stvari kao i sada{njost.Simon Vejl (Simone Veil, 1909-1943)

Kristofor Kolumbo nije samo otvorio vrata jednog Novog Sveta, ve} je tako|e svima nama dao primer.

Dòrd` Bu{ (George H. W. Bush, ro|en 1924, govor iz 1989.)


25/65

manji prekr{aj Indijancima je bio odse~en nos iliuvo, tako da su oni prilikom povratka u selo moglida pokaù narodu na kakve su sve brutalnosti[panci spremni. Kolumbo je pu{tao pse na njih,nabijao ih na kolac od zadnjice do usta, i ubijao ih.@ivot Taino Indijanaca je postao tako nepodno{ljiv

da, kako je Pedro de Kordoba (Pedro de Cordoba)pisao kralju Ferdinandu 1517. godine u jednompismu: Kao rezultat patnje i te{kog rada koji supodnosili, ovi Indijanci su se odlu~ivali nasamoubistvo. @ene podvrgnute te{kom radu izbe-gavaju da za~nu i ra|aju decu... Mnoge od njih,kada zatrudne, preduzimaju ne{to da abortiraju.Druge nakon poro|aja ubijaju svoju decu sopstve-nim rukama, da ne bi ostala u tako te{kom rop-stvu.

Kona~no su Kolumbo, a kasnije i njegov brat Vartolomej Kolumbo, kome je ostavio na upravlja-nje ovo ostrvo, odlu~ili da pobiju sve Taino Indijan-ce. Ve}ina nau~nika smatra da je pre dolaskaKolumba populacija na ostrvu Hispanjola brojala300.000 ljudi (to je bilo 1492. godine). Godine1496. taj broj je pao na 110.000, na osnovupopisa koji je izvr{io Vartolomej Kolumbo. Do1516. godine, lokalno stanovni{tvo je palo na12.000 ljudi, a na osnovu izve{taja Las Kasasa

(Las Casas) koji je bio tu, do 1542. godine manjeod 200 ljudi je ostalo ivo na tom ostrvu. Do 1555.godine, svi do jednog su bili mrtvi. (Danas nijedan

Taino Indijanac nije ìv - njihova kultura, narod igeni su nestali sa ove planete.)

Kako je po~ela da se naseljava populacija robova dovoèna iz Afrike i koja je rasla sada naHaitima, ljudi su po~eli da seku drve}e da bi pravi-li obradivo zemlji{te i da bi koristili drve}e za vatruprilikom kuvanja i grejanja vode. Kao rezultat,

drve}e danas prekriva manje od 1% Haitija. Razgoli-

}eno zemlji{te, izloèno ki{i i spiranju, {to je biloubrzano kosinama postoje}ih brda, bilo je takotemeljno erodovano da se pome{alo sa ljudskimotpadom i formiralo otpadnu mrlju punih 6 kilo-metara duboko u okean od grada Porto Prens.Milioni ljudi su danas naseljeni u tim gradovima

koji predstavljaju veliki izvor veoma jeftine radnesnage za multinacionalne kompanije, kao i za jefti-nu ku}nu uslugu i prostituciju dece i odraslih zaevropske i ameri~ke menadère postoje}ih korpo-racija i povremene turiste.

Ono {to je ostalo iza Kolumba jeste ìvot naHaitiju koji je vi{e nego siroma{an - on je o~ajan.Jedan prose~an stanovnik ove provincije provede

vi{e od 16 sati dnevno u potrazi za hranom ili drve-tom za vatru, a isti period vremena provede jedan

prose~ni stanovnik grada u potrazi za novcem ilihranom sa otpada. Bolesti od kolere do side, brzose {ire u ovoj prenaseljenoj populaciji.

Iako je Haiti jedna od najsiroma{nijih dràva uZapadnoj Hemisferi, ona nije jedinstvena. Domini-kanska Republika, koja se tako|e nalazi na ostrvu,kre}e se u istom smeru, kao i ve}i deo Centralnei Ju`ne Amerike.

Filipini - deca preturaju po otpadu u potrazi za hranom

Kada je jedan istraìva~ bio na Filipinima 1985.godine, Ben Kerion (Ben Carreon), aktivni sve{teniki pisac popularnih tekstova za ~asopis Manila

Times odveo ga je na jedno od velikih gradskih|ubri{ta. Miris je bio odvratan, vazduh prepuninsekata, a velika brda |ubreta koje truli rasprosti-rala su se u daljini.

48 49


26/65

Stajali su na toplom poslepodnevnom suncu, asve{tenik Ben je kazao: Pogledaj pa`ljivo na vrhone gomile otpada.

Pogledao je u udaljenu gomilu i uo~io ne{to:Ona gomila se pomera, rekao je.

Ne, to su deca na njemu koja se kre}u, rekao

je. Hiljade njih. Njihove porodice ive svuda naoko-lo, a deca provode po cele dane preturaju}i pootpadu da bi njihove porodice imale {ta da jedu.

Sve{tenik Ben je otkriv{i armiju dece koja ìvime|u naslagama otpada zapo~eo program obrazo-

vanja za njih. Stotine njih je zavr{ilo srednju {kolu,a desetine njih koledè, kao rezultat njegovih napo-ra. Jo{ uvek, oni su kap u moru, kazao mu jenakon {to su se prvi put sreli. Na{ posao je ogro-man.

Nepal: hodanje satima da bi se prona{lo drvo

Sli~ne pri~e se mogu prona}i {irom sveta koji je u razvoju. U zadnjih nekoliko decenija Nepal jeposekao 30% svojih {uma da bi ga upotrebio kaogorivo i da bi to podru~je zamenio oranicama.

Tokom nekoliko hiljada godina ljudi su ovde iveli uplemenima, racionalno koristili brdovite terene koji

su obezbe|ivali dovoljan i predvi|en izvor hrane zacelu populaciju. Danas je ve}ina tog terena uni{te-na pod dejstvom ki{a koje su erodovale brda uNepalu, {to nije bilo mogu}e dok su postojale{ume.

@ene u Nepalu, kao i u ve}ini zemalja u razvoju, jesu one koje su najodgovornije za sakupljanjedrve}a za ogrev, kao i za gajenje ili prikupljanje ipripremanje hrane. Zbog rapidnog uni{tavanja {umau Nepalu, studije koje navodi [aron Kemp (Sharon

L. Camp) iz Komiteta za populacionu krizu (Popu-

lation Crisis Comitee) ukazuju da ène Nepaladnevno dodaju izme|u jednog i ~etiri sata normal-nom 10-o~asovnom radnom danu u pe{a~enju do,i od, dosta udaljenih izvora hrane. Sa aspekta sada

vidljive budu}nosti, ovi izvori, tako|e, bi}e iscrpljenii Nepal }e verovatno doìveti sudbinu koju je

doìveo i Haiti.

Zapadna Afrika: drve}e je pose~eno,erozija je na delu, danas je to pustinja

Narod dràve Burkina Faso (ranije poznata kaoGornja Volta) u zapadnoj Africi predstavlja slede}iinteresantan primer. Sa 18% ukupnog nacionalnog dohotka koji se dobija od inostrane pomo}i,Burkina Faso doìvljava populacionu eksploziju gde

jedna èna u proseku ima 7,2 dece. Iako je tokomnekoliko hiljada godina ova dràva bila u stanju dabrine o svojim potrebama, ona je danas u stanjuda proizvede samo 40% svojih potreba u hrani.Drvo za ogrev se uni{tava skoro 5 puta brè nego{to moè da se obnovi i ène provode vi{e od polasvog vremena kada su budne samo u potrazi za

vodom. Kako se zemlji{te ubrzano eroduje i postaje iscrpljeno, poljoprivrednici u dràvi Burkina Fasopostaju dobre mu{terije za me|unarodne kompani-

je koje proizvode |ubrivo i koje imaju multimilio-nerske prihode svake godine. Ali, to je kratkotrajnore{enje problema tako da se ve}ina dràvnog zemlji{ta pretvorilo u pustinju u zadnjih 40 godina.

Godine 1984, od gladi je umrlo vi{e od milionljudi {irom Afrike, a Burkina Faso je bila jedna oddràva koja je bila najteè pogo|ena. U svom govo-ru 1992. godine Dr Kemp je citirao farmera izBurkine Faso, Dòn Mari Zavadoga (John MarieZawadogh) ~ija se polovina zemlji{ta pretvorila u

pustinju. On je kazao: U vreme mog oca, ìtarica50 51


27/65

proso je ispunjavala sve na{e ambare, a zemlji{te je bilo dublje od ljudskog tela pre nego {to sedolazilo do stene. Danas mi moramo da kupujemohranu, a zemlji{te nije deblje od moje ruke... Kadasmo bili deca, {uma je bila svuda oko nas, takodebela da niste mogli da pro|ete kroz nju.

Postepeno je deo po deo nje bio ogra|ivan i se~en,dok se svi delovi nisu posekli, tako da danasimamo prazan prostor koji ovde vidite.

SAD nisu druga~ije. Od 1950. godine SAD suizgubile jednu tre}inu svog zemlji{ta. Ipak, ljudi sui dalje nesvesni problema koji ovde postoji, kao isvuda u svetu. Za{to?

Mi uo~avamo nagle promene, ali ne i polagane

Godine 1976, jedan bra~ni par kupio jezemlji{te od 80 jutara u severnom Mi~igenu,misle}i da }e do}i vreme kada }e biti potrebno daproizvode hranu za sebe. @iveli su u Detroitu kada

je do{lo do arapskog embarga na naftu 1973.godine, pra}eno Timstersovim udarom na rast cenegasa i ekonomskim kontrolama koje je primenioNikson u poku{aju da spre~i ekonomsku katastro-fu. Za jednu sedmicu ili vi{e tokom 1973. godine

bilo je malo ili nimalo hrane na policama prodavni-ca u Detroitu. Oni se se}aju da su ~ekali 4 sata uredu da bi kupili sledovanje od 20 litara benzina. Itada je bilo jasno da je ceo sistem na staklenimnogama i da bi veliki gradovi mogli da upadnu usmrtonosnu zamku ako se desi ekonomski kolaps.

Stvari su se pobolj{ale kada su Arapi ponovootvorili slavine, ali ostao im je u se}anju prizor upozadini doga|aja u Detroitu, taj stravi~ni prizor u{ta se jedan grad mo`e pretvoriti za samo nekoliko

dana nakon {to se kamioni zaustave i benzinskepumpe isprazne.

Jedan ~ovek koji se bavi morskim `ivotinjama jednom je rekao da je rakove mogu}e polaganoskuvati. Ako ih stavi{ u {erpu sa hladnom vodomi onda uklju~i{ ringlu na malu temperaturu, kada se

voda zagreje oni }e odmah zaspati i onda ih jemogu}e skuvati, kazao je. Ukoliko rakove staviteu klju~alu vodu oni }e se bacakati na sve strane.

Sli~no kao i rakovi, ljudi imaju tendenciju da neprimete promene u svojoj vodi, sve dok se oneodvijaju postepeno. Za jednog Amerikanca, ubaci-

vanje u vru}i lonac Haitija ili Burkine Faso izazvalo bi {ok. Cela planeta je u tom istom loncu imada postoje lokalne ta~ke koje su toplije od osta-lih, na{ lonac se zagreva globalno.

52 53


28/65

Mi smo ve} u~inili nepovratno (za vreme na{eg ìvota) o{te}enje tla, vode, vazduha i ìvotnih obli-ka na Zemlji.

Vi{e od 75% obradivog tla, koje je postojalo, prenego {to su Evropljani prvi put kolonizovali Ameri-ku, je sada uni{teno, i u~injena su velika o{te}enja

vodenog ciklusa se~om na{ih {uma. U ovompoglavlju analizira}emo to pitanje i videti {ta tozna~i za na{u budu}nost.

Spaljivanjem drve}a, uglja i nafte mi momental-no unosimo vi{e od 6 milijardi tona ugljenika uatmosferu svake godine, {to predstavlja eksplozijuu pore|enju sa 1,6 milijardi tona koje smo oslo-

ba|ali 1950. godine. Taj ugljenik (ve}im delom uobliku gasa ugljen-dioksida) stvara omota~ kojiuzrokuje efekat staklene ba{te, za koji UjedinjeneNacije i upu}eni nau~nici veruju da }e izazvatiizuzetno ekstremne klimatske uslove {irom sveta.

Proizvodnja ìtarica i hrane, i u Americi i uostatku sveta, dostigla je vrhunac 1980. godine (iod tada polagano opada), dovode}i i do rekordnihzarada poljoprivrednih kompanija i do najra{irenijihoblika gladi i umiranja od gladi u istoriji ove plane-

te.

Kako je mogu}e da na{e nau~no znanje, koje jerealno i donosi opipljive rezultate, tako|e vodi kauni{tenju na{e egzistencije? Odgovor je da se tiopipljivi rezultati ostvaruju u izolovanim i speci-fi~nim podru~jima, a njihova korist se postiè tako{to se zaduùjemo za budu}nost - tro{enjem

jednog dela sistema da bi se zadovoljio drugi.

Drve}e Kada sam bio u osnovnoj {koli u~ili smo da

okeani i {ume predstavljaju glavni izvor kiseonikana na{oj planeti. Ispostavilo se da, bar za oneorganizme koji udi{u vazduh, to je samo delimi~nota~no. Okeani daju manje od 8% atmosferskog kiseonika i to se rapidno smanjuje. Danas postojemilioni hektara okeana koji umiru zbog izlivanjaotrovnog |ubreta ili zbog promena u temperaturi

54 55

Smrt drve}aRazvoj civilizacije i industrije uvek se pokazuje tako aktivnim uuni{tavanju {uma, da sve {to se ~ini za njihovo o~uvanje i razvoj pot-puno je bezna~ajno.Karl Marks (Karl Marx, 1818-1883), Kapital (Das Capital, 1867)

Slika 2. Izbacivanje ugljenika u atmosferu zbog spaljivanja fosilnih goriva

Izvor: Worldwatch Institute, Oak Ridge National Laboratory

Milioni tona ugljenika


29/65

vode, tako da okeani sada postaju oni koji TRO[Ekiseonik.

Na primer, u januaru 1999. godine odràn jemiting Ameri~kog udruènja za unapre|enje nauke(American Association for the Advancement of Science), kada su izve{ta~i izvestili da 18.000

kvadratnih kilometara mrtve zone u Meksi~komzalivu je udvostru~no po svojoj veli~ini od 1992.godine, ostavljaju}i veliko podru~je li{eno riba,rakova i svakog drugog oblika ivota, osim nekolikobakterija kojima odgovaraju uslovi ìvota sa malokiseonika. Uzrok toga je, na osnovu izjave uni-

verzitetskog profesora Ota Deringa (Otto Doering)povezan sa 6,5 miliona metri~kih tona azota kojese baca svake godine kao |ubrivo na poljoprivred-na zemlji{ta SAD-a od strane farmera koji inten-

zivno praktikuju najnovije poljoprivredne metode. Tajazot pronalazi svoj put do hiljada vodenih tokovakoji se ulivaju u reku Misisipi (koja sama navodn-

java oko 40% kompletnog kopna SAD), a tako seulivaju i u Meksi~ki zaliv.

I dok je ova Mrtva zona Meksi~kog zaliva dobroprou~ena jer se nalazi nedaleko od obale SAD-a,sli~ne okeanske mrtve zone eksplodiraju {irom sve-ta, ugroàvaju}i lovljenje ribe i remete}i sveukupniekosistem okeana na Zemlji. Ove mrlje na taj na~in

zna~ajno smanjuju ionako mali doprinos kiseonikaatmosferi koji tradicionalno obezbe|uju okeani. Tako je drve}e, ispostavlja se, GLAVNI izvor

prera|enog kiseonika u atmosferi. Ono predstavljaplu}a na{e planete. Jedno razvijeno drvo bora ilinekog drugog sli~nog drveta ima povr{inu listovakoja moè pokriti od jedne ~etvrtine jutra do prekotri jutra, zavisno od vrste drveta. Drve}e ki{nih{uma ima povr{inu listova koja pokriva vi{e od 40

jutara po drvetu. Kroz ovakvu veliku povr{inu sun~e-

va svetlost se koristi kao izvor energije koji pokre}e

pretvaranje ugljen-dioksida u kiseonik i biljnu mate-riju (kori{}enjem ugljenika). Drve}e doslovno udi{eugljen-dioksid kroz tu svoju veliku povr{inu listova,nakon {to ga mi izdahnemo kao biolo{ki otpad, iizdi{e kiseonik kao svoj biolo{ki otpad. Bez drve}a,na{a atmosfera bi postala otrovna za nas i po{to

ki{ne {ume imaju mnogo ve}u povr{inu listovanego na{e obi~no drve}e, ki{ne {ume na{eg svetaobezbe|uju vi{e kiseonika nego {to mi udi{emodok ~itamo ovu stranicu.

Iako ovo predstavlja najobi~nije znanje, to jezaista jedno od najva`nijih funkcija koje drve}eobavlja; drugi detalji o ulozi drve}a u na{emopstanku su manje poznati.

Korenski sistem kao vodena pumpa Jedno drvo ki{nih {uma povu}i }e na gore vi{e

od 11 miliona litara vode kroz svoj korenski sistemi osloboditi je kao vodenu paru tokom svog ìvotnog veka. Iako to izgleda kao da }e drvo iscrp-sti svu vodu iz zemlje, upravo je suprotno ta~no -drve}e uvla~i vodu u zemlji{te, {to predstavlja prvikorak u sloènom ciklusu koji spre~ava zemlji{te dapostane pustinja.

Bez {umskog zemlji{ta koje pumpa milione tona vode u atmosferu, bilo bi manje vlage koja bi seoslobodila u atmosferu da se kondenzuje u oblakei da kasnije da ki{u. Rezultat je da tamo gde jenekada bila {uma, a danas je razgoli}en teren,ki{e dugo ne padaju i po~inje proces formiranjapustinje. To se de{ava tokom ve}eg dela severne iisto~ne Afrike, dovode}i do velikih gladi. Kako ki{eprestaju da padaju, usevi propadaju, gornji slojzemlji{ta nestaje i ono {to ostaje jeste pustinja.(Ve}i deo ki{e koja pada na zemlji{ta koja nisu pod{umom se ili upija i postaje podzemna voda ili se

56 57


30/65

transportuje du` odvodnih kanala, jarkova, bujica ireka, i eventualno uliva u okean. Na na{im konti-nentima jedino drve}e efikasno prenosi velikekoli~ive vode nazad u atmosferu. Radi upore|enja,zamislimo o isparavanju sa jezera velikog 40 jutara.

To moè izgledati kao da se tu isparava mnogo

vode u atmosferu, ali tih 40 jutara je tako|epovr{ina isparavanja listova na samo jednom velikom drvetu.)

Dok ovo ~itamo, vi{e od 1500 jutara kopna }epostati pustinja {irom sveta svakog jednog sata,

velikim delom zbog uni{tenja {uma. Ukupnakoli~ina ki{nih {uma koja je preostala na na{ojplaneti je otprilike kao povr{ina kontinentalnog delaSAD-a, i svake godine povr{ina veli~ine dràveFlorida se pose~e i trajno uni{ti.

Sa|enje mladog drve}a ne moè da vrati vodu u zemlju

Drvna industrija prikazuje reklame u kojima{umski radnici sade mlado drve}e nakon se~e{uma, ali to je potpuno pogre{na informacija kada

je u pitanju vodeni ciklus. Oni mogu dobro dazamene drve}e, ali }e stvoriti prazninu od nekolikodecenija u vodenom ciklusu.

Slede}i problem je {to oni uspostavljajuekolo{ko uni{tenje sa|enjem iste vrste na terenuna kojem je pose~ena {uma. Kada je cela {umasa~injena od iste vrste drveta, i sva je iste starosti,ona nije otporna na gusenice koje jedu drve}e,bube i gljive, kao {to moèmo videti u brojnim{umama u Severnoj Americi i Evropi.

Se~enjem hiljada tona biomase {ume (potpunoizraslog drve}a) i zamenjivanjem sa malim sadnica-ma ~ini se malo za podru~ja koja zahtevaju atmos-fersku vlagu za proizvodnju ki{e. âk i da se vre-

menom {uma regeneri{e, ekolo{ka raznolikost iprirodna flora i fauna regiona je desetkovana po{to

je raznolikost brojnih biljnih vrsta zamenjena sadni-cama iste vrste koju zasa|uju {umski radnici. Ali,nisu samo drvne kompanije te koje su odgovorneza uni{tenje {uma na na{oj planeti.

Drve}e za {nicle - se~enje {uma da bi Amerikanci imali {niclu sa~injenu od 99% mesa

Na osnovu izve{taja iz 1996. godine od straneKonsultativne grupe za me|unarodna poljoprivrednaistraìvanja (Consultative Group on InternationalAgricultural Research) koje su sponzorisali Svetskabanka i Ujedinjene Nacije, 72 jutra ki{nih {uma se

uni{ti svakog minuta, uglavnom od strane siro-ma{nih ljudi koji rade za multinacionalne kompanije, koji seku i spaljuju {ume da bi stvorili poljo-privredne terene ili pa{njake za rast goveda kojase izvoze za SAD.

Ovaj gubitak od 38 miliona jutara godi{njeuni{ti}e sve svetske ki{ne {ume za vreme na{ihunuka, ako se nastavi tom stopom. Kraj se, buk-

valno, ve} vidi.Portparol Svetske banke je kazao da ova studi-

ja ukazuje da siroma{tvo i prenaseljenost pred-stavljaju glavne faktore koji vode ka uni{tenju tih{uma, koje su tako va`ne za odràvanje ivota ljudina ovoj planeti. On je non{alantno pre{ao prekouloge velikih poljoprivrednih korporacija.

Dok se ki{ne {ume, kojima su potrebni vekovida izraste, uveliko seku i drvo se prodaje, one se~esto jednostavno pale i ne regeneri{u ponovo,naro~ito ako se nalaze na mestima gde je nepo-

voljno uzimati drvo za trì{te. Slobodno drvo je

58 59


31/65

obi~no samo dodatna premija, brza zarada zafarmera koji je koristi da kupi neko rasno tele.

Naj~e{}i razlog za{to ljudi uni{tavaju ve}inu{uma Srednje i Ju`ne Amerike jeste pohlepa biznis-mena - ameri~ka navika za mesom obezbe|ujeekonomski bum za ran~ere multinacionalnih kom-

panija i to je glavni razlog u pozadini uni{tenja trop-skih ki{nih {uma na ovom prostoru. Siroma{nifarmeri, kao i farmeri unutar zadruga, u~estvuju upoljoprivredi tipa poseci i zapali, seku}i drevne{ume da bi zasejali jednostavan usev - travu zakrave.

Kao {to je Dòn Robins (John Robbins) istakaou svojoj knjizi Hrana za Novu Ameriku (Diet for aNew America): SAD uvozi 100 miliona kilogramagovedine svake godine iz El Salvadora, Gvatemale,

Nikaragve, Hondurasa, Kostarike i Paname - dokprose~ni stanovnik u tim zemljama jede manjemesa svake godine nego prose~na ameri~ka ku}nama~ka.1

Ovo uni{tavanje {uma u Ju`noj Americi za ham-burgere je naro~ito zabrinjavaju}e kada vidimo daovo veoma ekonomski krhko podru~je sadrì 58%ukupnih svetskih ki{nih {uma (19% je u Africi, i23% u Okeaniji i Ju`noj Aziji).

Uni{tavanje {uma uklanja korenje, {to negativno deluje na podzemne vode i vodeni ciklus

Slede}i problem vezan za uni{tavanje {uma jeste gubljenje pija}e vode.

Pija}a voda pada sa neba i ulazi u zemlju. Nadubljim nivoima voda ~esto poprima (od zemlji{ta)

visoke koncentracije rastvorenih minerala, naro~itosoli. Drve}e dostiè duboko u zemlju, povla~i na

gore vlagu koja se nalazi odmah iznad tih voda sa

solima i pumpa je u atmosferu, koriste}i mineraleda o~vrsne svoje tkivo. To uklanjanje vode iz zem-lji{ta stvara tok na dole, u zemlji{te, jer slatka vodapada sa neba na zemlju. Ova cirkulacija ~ini dazemlji{te bude zdravo.

Me|utim, kada se drve}e pose~e, mnogo slani-

ja voda po~inje da se kre}e na gore, ulaze}i u sve vi{e i vi{e nivoe zemlji{ta. Kada ova slana vodadostigne nivoe od nekoliko metara ispod povr{inezemlje, preostalo drve}e postaje imunolo{kiuni{teno, ba{ kao pacijent oboleo od side, i takopodlo`no parazitskim infekcijama. Rezultat toga

vidimo u najezdama buba i gljivi~nim infekcijama,kao {to su bolest r|a i snet, koje uni{tavajudrve}e {irom sveta.

Ljudi ~esto puta misle da su bube, gusenice,

moljci i gljivi~ne infekcije spoljni agensi koji ~ine da{ume umiru, i deluju na njih masovnim posipanjeminsekticida i preparata protiv gljivica, ili sleganjemramenima i izjavljivanjem da se ni{ta ne}e desiti.Ali, u zdravim {umama takve pojave su retke, kao{to su kod zdravih ljudi infekcije retke. Jedan razlog za{to {ume u Evropi i SAD, koje su sastavljene od

Documents

Poslednji Dani Planete Zemlje