PositiveLeisure4Youth Slobodno vreme za mlade kao deo ...€¦ · Kako mladi ulažu svoje vreme i energiju u aktivnosti u slobodno vreme otkriva puno o njima kao pojedincima. Slobodno

This work is licensed under a Creative Commons Attribution- NonCommercial 4.0 International License.

PositiveLeisure4Youth

„Slobodno vreme za mlade kao deo pozitivne pedagogije“

Priručnik sa inkluzivnim rekreativnim aktivnostima i aktivnostima u

slobodno vreme za zajednicu mladih

IO broj 2

Status Finalno

Datum početka projekta 01/09/2017

Trajanje projekta 24 meseca

Autori Voluntary Unit Plovdiv 112, Bugarska

Nacionalna asocijacija profesionalaca koji

rade sa osobama sa invaliditetom, Bugarska

PhoenixKM BVBA, Belgija

Beogradska otvorena škola

Univerzitet u Plovdivu “Paisii Hilendarski”,

Bugarska

Za dodatne informacije o projektu molimo posetite:

Website: www.leisure4youth.eu

Facebook grupa: www.facebook.com/POSLeisure

Ovaj projekat (2017-2-BG01-KA205-036419, “Slobodno vreme za mlade kao deo pozitivne

pedagogije”) je finansijski podržan od strane Evropske komisije (Erasmus+ Programme). Ovaj priručnik

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/


http://www.leisure4youth.eu/

http://www.facebook.com/POSLeisure/


odražava samo stavove autora i Komisija se ne može smatrati odgovornom za bilo koju upotrebu

informacija koje su sadržane u njemu.

Sadržaj

Sadržaj PositiveLeisure4Youth ....................................................................................................................... 1

„Slobodno vreme za mlade kao deo pozitivne pedagogije“ ................................................................ 1

Priručnik sa inkluzivnim rekreativnim aktivnostima i aktivnostima u slobodno vreme za zajednicu

mladih ........................................................................................................................................... 1

Sadržaj .............................................................................................................................................. 2

I Cilj projekta ..................................................................................................................................... 5

II Cilj priručnika.................................................................................................................................. 6

III Struktura priručnika ....................................................................................................................... 7

IV Neki praktični predlozi ................................................................................................................... 8

1. Uvod .......................................................................................................................................... 9

2. Terminologija........................................................................................................................... 10

3. Šta je slobodno vreme i zašto je važno? ................................................................................... 11

4. Slobodno vreme i mladi sa invaliditetom.................................................................................. 12

5. Socijalno isključivanje, socijalno uključivanje i slobodno vreme između njih ............................. 13

6. Društveno okruženje za mlade sa invaliditetom ....................................................................... 15

7. Razumeti problem: izazovi socijalne inkluzije za mlade sa invaliditetom na lokalnom i evropskom

nivou ............................................................................................................................................... 16

7.1. Nedostatak podrške porodice i zajednice ......................................................................... 16

7.2. Nedostatak društvenih veština i nisko samopouzdanje ..................................................... 16

7.3. Nedostatak infrastrukture, ljudskih resursa i finansijske podrške ...................................... 17

7.4. Svest o socijalnoj inkluziji i stav prema njoj ....................................................................... 17

7.5. Komunikacija i jezičke barijere.......................................................................................... 17

8. Definicija vrsta invaliditeta ....................................................................................................... 19

8.1. Fizički invaliditeti .............................................................................................................. 19

8.1.1. Progresivni fizički invaliditeti - vremenom se pogoršavaju, ali mogu da fluktuiraju .... 19

8.1.2. Neprogresivni fizički invaliditeti - ostaju stabilni ....................................................... 19

8.1.3. Fluktuišući fizički invaliditeti .................................................................................... 19

8.2. Senzorni invaliditeti .......................................................................................................... 20




8.2.1. Slepilo i slabovidost .................................................................................................. 20

8.2.2. Gluvoća i slepilo........................................................................................................ 20

8.2.3. Autizam (ASD) .......................................................................................................... 20

8.2.4. Gubitak sluha i gluvoća ............................................................................................. 20

8.2.5. Poremećaj senzorne integracije ................................................................................ 21

8.3. Intelektualni invaliditeti ................................................................................................... 21

8.3.1. Fragilni X sindrom (FXS) ............................................................................................ 21

8.3.2. Daunov sindrom ....................................................................................................... 21

8.3.3. Kašnjenje u razvoju ................................................................................................... 21

8.3.4. Prejder-Vili sindrom (PWS) ....................................................................................... 22

8.3.5. Fetalni lakoholni spektar poremećaja (FASD) ............................................................ 22

8.4. Različiti invaliditeti predstavljaju različite izazove ............................................................. 22

9. Definicija vrsta aktivnosti u slobodno vreme i smernice ........................................................... 24

Svaku vrstu ćemo detaljno obraditi. ......................................................................................... 25

9.1. Fizičke aktivnosti u slobodno vreme ................................................................................. 25

9.2. Kreativnost: Umetnosti i zanati ........................................................................................ 26

9.3. Društvene i kulturne aktivnosti......................................................................................... 28

9.4. Obrazovna saradnja ......................................................................................................... 29

9.5. Učenje od vršnjaka ........................................................................................................... 30

10. Vodič za uspešno liderstvo mladih sa invaliditetom i inkluziju u aktivnosti u slobodno vreme

32

10.1. Svrha i odgovornosti omladinskog lidera koji radi sa mladima sa invaliditetom ............. 32

10.2. Upoznajte svoje liderstvo mladih .................................................................................. 32

10.2.1. Pitajte 4 pitanja ........................................................................................................ 32

10.2.2. Zašto želim da budem omladinski lider? ................................................................... 33

10.2.3. Šta želim da pružim mladima sa invaliditetom?......................................................... 33

10.2.4. Šta želim da dobijem od mladih sa invaliditetom?..................................................... 33

10.2.5. Kakav treba da postanem da bih bio uspešan lider mladih sa invaliditetom?............. 33

10.3. Budite prava organizacija: Stvaranje bezbednog okruženja ........................................... 33

10.3.1. Psihološka bezbednost ............................................................................................. 33

10.3.2. Fizička bezbednost i pripremljenost na hitne slučajeve ............................................. 34

10.3.3. Kultura inkluzije u vašoj organizaciji .......................................................................... 35

10.3.4. Objekti i ideje za modifikaciju smeštaja mladih sa invaliditetom ............................... 35

10.4. Privucite prave ljude ..................................................................................................... 37




10.5. Saveti o efikasnoj komunikaciji sa mladima sa invaliditetom ......................................... 37

10.6. Kodeks ponašanja prema osobama sa invaliditetom ..................................................... 39

10.5.1. Gluvi i nagluvi ........................................................................................................... 39

10.5.2. Korisnici invalidskih kolica/Mobilnost ....................................................................... 39

10.5.3. Govor i jezik .............................................................................................................. 40

10.5.4. Poremećaj učenja/ADHD .......................................................................................... 40

10.5.5. Slepilo i oštećenje vida ............................................................................................. 40

10.5.6. Hronično ili akutno zdravlje ...................................................................................... 40

10.5.7. Neurološko ............................................................................................................... 41

10.5.8. Psihološko ................................................................................................................ 41

10.5.9. Kognitivno ................................................................................................................ 41

10.7. Osvrnite se oko sebe, samoocenjivanje ........................................................................ 41

10.8. Raširite vesti ................................................................................................................. 42

Prilog I: Upotreba mobilne aplikacije ............................................................................................... 43

Prilog II: Lista za samoocenjivanje .................................................................................................... 48




I Cilj projekta

PositiveLeisure4Youth je partnerski projekat četiri evropske zemlje (Austrija, Belgija, Bugarska i Srbija)

koji je kreiran sa glavnim ciljem da se uspostavi i podrži inkluzivna zajednica mladih uz pomoć

rekreativnih aktivnosti i aktivnosti u slobodno vreme, s obzirom na to da se one smatraju glavnim

alatom za promovisanje prosperiteta, smanjenje napuštanja školovanja, stabilno mentalno zdravlje i

korisno učestvovanje u društvu.

Suštinski, cilj projekta je ohrabrenje svih mladih – naročito mladih sa invaliditetom (MSI) da učestvuju

u aktivnostima u slobodno vreme radi stvaranja inkluzivne zajednice mladih i zajedničkog rasta. Svi

mladi ljudi bilo kog porekla ili sposobnosti su dobrodošli.

Ciljevi projekta se postižu uspostavljanjem kampanja za podizanje svesti koje integrišu mlade sa invaliditetom, organizovanjem motivacionih radionica za slobodno vreme kako bi se stimulisala verbalna ljudska interakcija, širenjem isprobanih i testiranih strategija inkluzije i aktivnosti u slobodno vreme, mobilnom aplikacijom o inkluzivnoj rekreaciji i slobodnom vremenu i uz pomoć ovog priručnika za omladinske radnike.




II Cilj priručnika

Namera nam je bila da se ovaj priručnik koristi kao mocno sredstvo za informisanje, podučavanje, pomoc i inspiraciju omladinskih radnika da stvore i razviju inkluzivno okruženje za mlade sa invaliditetom u okviru svoje organizacije i organizovanih aktivnosti u slobodno vreme.

U priručniku cete otkriti sve informacije potrebne za svesni izbor da postanete omladinski lider nove generacije. Onaj koji priznaje sve aspekte u okviru pitanja socijalnog uključivanja mladih sa invaliditetom i koji je voljan da informiše i poboljša sebe kako bi doprineo dobrobiti mladih i njihovom odnosu sa društvom.

Verujemo da knjiga sadrži teoriju i praksu da započnete put promene života na bolje. Međutim, u svakom trenutku morate imati na umu da, da biste bili uspešan omladinski lider, morate stalno tražiti nove aspekte poboljšanja, ažurirati svoju bazu znanja i samostalni pristup.

Koristite ovaj priručnik kao početni vodič na putu ka socijalnoj inkluziji svih mladih i uložite napore da isprobate i primenite onoliko navedenih praksi i saveta koliko su vaša organizacija i Vi sami u stanju da primenite. Tek tada ce ovaj priručnik da služi svojoj svrsi.




III Struktura priručnika

Ovaj priručnik je podeljen u zasebne odeljke od 1 do 8. Svaki odeljak odgovara različitoj cigli u izgradnji zajednice koja je više inkluzivna i naklonjenija slobodnom vremenu. Na vama je da sastavite cigle zajedno i napravite nešto od njih. To nešto ce zavisiti od vas kao lidera i vaših ciljeva i sredstava kao organizacije.

Odeljak 1 pruža uvod u sam projekat, kao i njegove ciljeve i značaj u današnjem društvenom okruženju. On takođe obuhvata svu terminologiju koju treba da razumete kako biste uspešno komunicirali sa mladima sa invaliditetom i njihovim saradnicima.

Odeljak 2 bavi se dubinskim razumevanjem dva osnovna termina ovog projekta, a to su slobodno vreme i socijalna inkluzija. Upoznacete dva koncepta u društvenom kontekstu i otkricete vrednost i međusobnu povezanost svakog u smislu dobrobiti mladih s invaliditetom.

Odeljak 3 je od suštinskog značaja za razumevanje i klasifikaciju različitih invaliditeta i razjasnice šta se tačno smatra društvenom aktivnosti u slobodno vreme.

Odeljak 4 bavi se pozitivnim uticajem koji slobodne aktivnosti mogu imati na mlade ljude sa invaliditetom i to je veliki izvor inspiracije.

Odeljak 5 je tačka preokreta u ovom priručniku. To je najvažniji Odeljak jer sadrži praktične informacije. To je vodič u okviru priručnika u kojem cete naci kako da uspešno uključite mlade sa invaliditetom u svoje aktivnosti ili da stvorite potpuno nove aktivnosti.

Odeljak 6 Vam pokazuje kako da koristite mobilnu aplikaciju koja je glavni alat za digitalnu pomoc u okviru projekta.

Odeljci 7 i 8 obuhvataju mnoge korisne kontakte da biste stupili u kontakt sa ljudima sličnog

razmišljanja i stekli najnovija znanja i ideje.




IV Neki praktični predlozi

Kada nađete aktivnost koja vam se sviđa:

1. Pročitajte je detaljno i svaku informaciju datu o njoj ovde.

2. Vidite kako zahtevi za učešće odgovaraju vama i vašoj organizaciji. Načinite sve potrebne

adaptacije.

3. Pogledajte šta aktivnost može da postigne. Da li to vama odgovara ili da li možete da je malo

izmenite da bi bolje odgovarala vašim ciljevima i objektima?

4. Pogledajte proces i vidite šta najbolje funkcioniše: rad u grupi, stajanje ili sedenje i tako dalje.

Koje modifikacije su najbolje za mlade sa invaliditetom?

Mada vreme provedeno radeći ovo može biti kratko, jasnoća i bezbednost koju doprinesete aktivnosti

će biti značajno povećana.

Da li ovo zvuči kao previše napora? Moguće je. Da li taj napor vredi? Definitivno.

Da li svi to moraju da rade? Ne. Rad sa mladima sa invaliditetom je izazovan i može biti zbunjujući na početku. Vreme koje posvetite pripremi, informisanju sebe i zamišljanju procesa aktivnosti tako da ne pratite samo uputstva, već da razumete zašto to radite, doneće veliku korist i vama i mladima sa invaliditetom.




1. Uvod Kako mladi ulažu svoje vreme i energiju u aktivnosti u slobodno vreme otkriva puno o njima kao pojedincima. Slobodno vreme je vreme bez školskih zahteva, kucnih poslova ili drugih aktivnosti koje je neophodno obaviti kada oni mogu razviti veštine, brinuti se o svom zdravlju, pobeci od stresa, iskusiti dragocene društvene interakcije i sklopiti nova prijateljstva, a sve to omogucuje divan osecaj životne radosti.

Mladi i ljudi uopšteno najčešce biraju aktivnosti u slobodno vreme u kojima mogu biti dobri. Pojedinci naklonjeni sportu nastoje da se bave sportskim aktivnostima, talentovani, umetnički nastrojeni ljudi slikaju ili crtaju, vešti ljudi stvaraju rukotvorine, muzičari se bave aktivnostima vezanim za muziku, društveni ljudi se bave grupnim aktivnostima, dok oni koji cene napore drugih ljudi posecuju umetničke galerije, muzeje, koncerte, sportske igre, itd.

Međutim, kada su u pitanju mladi sa invaliditetom, oni mogu imati ograničene mogucnosti da u potpunosti učestvuju u slobodnom vremenu ili da uživaju u njemu.

Nažalost, to nije samo zbog njihovog specifičnog invaliditeta, vec i zbog nedostatka podrške i pomoci koju pružaju svi u zajednici - od vlade do pojedinaca. Takva društvena izolacija često rezultira strahom od neuspeha kod omladine sa invaliditetom koja može ograničiti njihove pokušaje da pristupe rekreativnim aktivnostima.

Kao omladinski lideri i članovi društva moramo uložiti napor i pažnju u rešavanje pitanja životnog stila koji okružuju osobe sa invaliditetom, a posebno nedostatak mogucnosti za aktivnosti u slobodno vreme jer one igraju tako važnu ulogu u omogućavanju dobrobiti za osobe sa invaliditetom i njihove inkluzije. Omladinski lideri su vredan alat za podučavanje veština i pružanje prakse tako da pojedinci sa invaliditetom mogu postici neke rekreativne sposobnosti koje ce na kraju stvoriti bolji život za njih. Kada veštine nisu tako dobro razvijene kao što je potrebno, a kompenzacija se ne ostvaruje, omladinski lideri i njihove organizacije imaju veštine i znanje da pomognu u ostvarivanju potrebne promene statusa quo u svakodnevnom životu mladih s invaliditetom.

Ukoliko mladi lideri i njihove organizacije odluče da se upuste u inkluziju mladih s invaliditetom, moraju biti svesni da je ovo trnovit put koji zahteva napore, strpljenje i predanost, a ipak nagrađuje ličnim zadovoljstvom i neizmernim kvalitetom života i dobrobiti osobe sa invaliditetom.




2. Terminologija

Slobodno vreme - Slobodno vreme je vreme koje se provodi izvan posla, kucnih poslova i obrazovanja, kao i neophodnih aktivnosti kao što su jelo i spavanje.

Zajednica – jedinstvena grupa pojedinaca kao što su:

Ljudi sa zajedničkim interesima koji žive u određenoj oblasti (varoš, grad, selo)

Grupa ljudi sa zajedničkim karakteristikama ili interesima koja živi zajedno u okviru većeg

društva (ljudi sa invaliditetom)

Grupa ljudi sa zajedničkim interesom, a naročito profesionalnim koji su rasejani u okviru šireg

društva (omladinski lideri)

Socijalna inkluzija – Socijalna inkluzija je proces poboljšanja uslova pod kojim pojedinci i grupe

učestvuju u društvu—poboljšavajući sposobnost, šanse i dostojanstvo onih koji su u nepovoljnom

položaju na osnovu svog identiteta, mogućnosti i društvenog statusa.

Invaliditet - fizičko, mentano, kognitivno ili razvojno stanje koje pogoršava, ometa ili ograničava sposobnost osobe da se bavi određenim zadacima ili radnjama ili učestvuje u tipičnim svakodnevnim aktivnostima i interakcijama. Omladinski lider – Omladinski lideri su osobe koje su aktivne na polju rada sa mladima. Oni stiču veštine i znanja neophodna za predvođenje građanskog angažovanja, reforme obrazovanja i aktivnosti organizovanja zajednice.




3. Šta je slobodno vreme i zašto je važno?

"Oni koji odluče da koriste slobodno vreme kao sredstvo mentalnog razvoja, koji vole dobru muziku, dobre knjige, dobre slike, dobre predstave, dobro društvo, dobar razgovor - šta su oni? Oni su najsrecniji ljudi na svetu." ― William Lyon Phelps Slobodno vreme je aktivnost - pored obaveza na poslu, porodice i društva - kojoj se pojedinac po volji okrece, bilo radi opuštanja, zabave ili proširivanja svog znanja i spontanog učešća u društvu, slobodnog ispoljavanja svojih kreativnih sposobnosti.1

Važnost slobodnog vremena ne bi trebalo da bude potcenjena, iako često jeste u današnjem društvu koje se brzo razvija i koje je orijentisano ka uspehu. Vecina nas tretira život sa olimpijskom izdržljivošću, čak i kada žurimo na posao, jedemo, spavamo i ostavljamo malo vremena za uživanje u svojoj okolini. Kao što je Bendžamin Klajn Hanikat, profesor studija slobodnog vremena, tako prikladno rekao: „Time što moramo da idemo tako brzo da bismo držali korak, propuštamo stvari - naše postojanje je limitirano. Neke stvari se jednostavno ne mogu odvijati punom brzinom: ljubav, seks, razgovor, hrana, porodica, prijatelji, priroda. U vrtlogu smo manje sposobni za poštovanje, uživanje, produženu koncentraciju, tugu, secanje.”2

Ako uspemo pravilno da uključimo aktivnosti u slobodno vreme u naš svakodnevni život, otkrivamo da slobodno vreme ima tajni ključ za život sa manje stresa i više radosti. Ono skrece pažnju sa svakodnevnih poslova i nagrađuje osecajem ispunjenosti i slobodom izbora. Slobodno vreme se može smatrati bilo kojom vrstom neobavezujucih aktivnosti. Primarni cilj je da se pruži osecaj sopstva. U slobodno vreme:

Niste angažovani oko svakodnevnih obaveza i zadataka koje treba da završite u školi, na poslu

i kod kuće;

Možete da uživate, da se odmorite, zabavite i provedete kvalitetno vreme sa prijateljima;

Možete da razvijete svoje veštine i sposobnosti, kao i talente;

Slobodni ste da sklapate nova prijateljstva, povećate svoju dobrobit i iskusite zabavnu stranu

života.

Ako se slobodno vreme shvati i ceni na pravi način može izazvati zapanjenost, začuđenost, ushicenje i entuzijazam i kod odraslih i kod dece iz bilo koje sredine koju možemo da zamislimo. Aktivnosti u slobodno vreme su nešto što želimo da radimo, mi biramo da to radimo - što nije posao, u čemu uživamo i što nam pruža zadovoljstvo i zabavu. Aktivnosti u slobodno vreme mogu nam pružiti priliku da zamišljamo, da budemo kreativni, da budemo znatiželjni i u tome leži njegova neprocenjiva svrha.

1 Wikipedia contributors. (2018, August 6). Leisure. In Wikipedia, The Free Encyclopedia. Retrieved 09:40, October 8, 2018, from https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Leisure&oldid=853749244 2 Benjamin Kline Hunnicut, “A Fast-Paced Look at the Whirl and Flux of Modern Life,” Chicago Tribune, September 19, 1999, Books, 8



https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Leisure&oldid=853749244


4. Slobodno vreme i mladi sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom, a među njima posebno omladina i deca, imaju manje ili skoro nikakvo učešce u aktivnostima u slobodno vreme i to je posledica nekoliko faktora. Među vodecim faktorima za to su nedovoljno politika vlade za promovisanje učešca, nedostatak svesti društva i finansiranja, nedostatak infrastrukture i objekata za osobe sa invaliditetom. Mladi sa invaliditetom, posebno oni sa ozbiljnim ograničenjima, uglavnom imaju više poteškoca u razvoju i održavanju društvene mreže.3 Iz tog razloga se slobodno vreme, u najširem smislu, čini ključnim, posebno za psihološki, socijalni, mentalni i fizički razvoj osoba sa invaliditetom.4

Naučno je dokazano da slobodno vreme igra ključnu ulogu u fizičkoj i mentalnoj dobrobiti pojedinca.5

Ova činjenica je još važnija za ljude sa invaliditetom, koji imaju dva ili tri puta veću verovatnoću za

prekomernu gojaznost zbog načina života koji podrazumeva dosta sedenja.6

Sa stanovišta mladih, slobodno vreme je verovatno najugodnije vreme u nedelji kada se družite i uživate u svojim pasijama i interesovanjima. Štaviše, slobodno vreme potpomaže i podiže fizički i psihološki rast, što ga čini još važnijim za pozitivan razvoj mladih članova društva.

Međutim, iz perspektive mladih sa invaliditetom, situacija se značajno razlikuje jer je mogucnosti za uživanje u aktivnostima u slobodno vreme manje i one su ograničenije. Mladi sa invaliditetom imaju iste preferencije i želje za slobodnim aktivnostima kao i njihovi vršnjaci bez invaliditeta. Nažalost, pristup njima je teže postići. To neminovno ima svoje posledice na mentalitet mladih sa invaliditetom i direktno utiče na njihovu socijalnu inkluziju, psihološko blagostanje i zdravlje.

Ako provedemo trenutak zamišljajući sebe kao mladu osobu sa invaliditetom, koja ima skoro nula mogucnosti za lični razvoj i zadovoljstvo, možemo jasno shvatiti ključni značaj aktivnosti u slobodno vreme.

Važno je da se aktivnosti u slobodno vreme prepoznaju i cene kao jedan od najvažnijih instrumenata za pomoc socijalnoj integraciji i ugodnijem životu i koji, kada se koriste i podržavaju na odgovarajuci način, mogu poslužiti kao olakšica u ostvarenju brojnih pozitivnih efekata na psihu i telo mladih sa invaliditetom.

3 Bodde, A.E.; Seo, D.C. A review of social and environmental barriers to physical activity for adults with intellectual disabilities. Disabil. Health J. 2009, 2, 57–66. 4 Lord, E.; Patterson, I. The benefits of physically active leisure for people with disabilities: An Australian perspective. Ann. Leis. Res. 2008, 11, 123–144. 5 Elkington, S.; Gammon, S.J. (Eds.) Contemporary Perspectives in Leisure. Meanings, Motives and Lifelong Learning; Routledge: London, UK, 2015. 6 Aubé, J. La Promotion de la Saine Alimentation Auprès des Jeunes Ayant une Limitation Fonctionnelle; Extenso, Centre de Référence Sur la Nutrition Humaine: Montréal, QC, Canada, 2012.




5. Socijalno isključivanje, socijalno uključivanje i slobodno vreme

između njih Aktivnosti u slobodno vreme su ključni alat za plodonosnu inkluziju mladih sa invaliditetom u društvo i možda najbolji i najugodniji način za postizanje socijalne inkluzije. Inkluzija se odnosi na filozofiju koja prevazilazi nediskriminaciju i zauzima proaktivan pristup kako bi uključila sve ljude u celokupan društveni život.7 To je proces poboljšanja uslova u kojima pojedinci i grupe učestvuju u društvu -poboljšanje sposobnosti, mogucnosti i dostojanstva onih koji su u nepovoljnom položaju na osnovu njihovog identiteta. 8

Cilj socijalne inkluzije je da se obezbede jednake mogucnosti za sve pojedince, kako bi mogli ostvariti svoj puni potencijal. Inkluzivna društva karakteriše jednak pristup javnim informacijama; jednakost u raspodeli resursa; efikasno vođstvo; snažno civilno društvo; univerzalni pristup javnoj infrastrukturi i objektima; poštovanje ljudskih prava, sloboda i vladavina prava; i učešce ljudi u društvenom, ekonomskom i političkom životu.9

Da bi se pravilno razumela socijalna inkluzija, možemo da pogledamo šta obuhvata njena suprotnost

tj. socijalno isključivanje.

Socijalno isključivanje, ili socijalna marginalizacija, je proces u kojem su pojedincima ili ljudima sistematski blokirana (ili im je skracen puni pristup) različita prava, mogucnosti i resursi koji su obično dostupni članovima različitih grupa, a koji su fundamentalni za socijalnu integraciju i poštovanje ljudskih prava unutar te konkretne grupe kao što su stanovanje, zapošljavanje, zdravstvena zaštita, ili u našem slučaju - aktivnosti u slobodno vreme za mlade sa invaliditetom.10 Socijalno isključivanje je plod otuđenosti unutar društva i može biti posledica različitih aspekata porekla pojedinca, građe ili uverenja osobe.11 U suštini, niko nije imun na socijalno isključivanje i svako ko na bilo koji način odstupa od zamišljenih normi stanovništva može postati predmet grubih ili suptilnih oblika socijalnog isključivanja. Međutim, neke društvene grupe su podložnije isključivanju više od drugih. Mladi sa invaliditetom, nažalost, spadaju u potonju kategoriju.

Dobre vesti su što je socijalno isključivanje proces i, baš kao i svaki proces, ima mogućnost da bude

reverzibilan. Aktivnosti u slobodno vreme su moćno sredstvo da se pomogne u ubrzanju ovog

preokreta.

Evropska unija je, na sreću, počela da se fokusira na razne strategije inkluzije, kao i da ih primenjuje

uz pomoć Akcionog plana za invaliditet Saveta Evrope i sve više i više ljudi počinje da shvata moć

7 Stephanie Montgomery, M.S.,CTRS and Alayne Kazin, M.A., CTRS. What is inclusion? Retrieved October 9, 2018, from https://www.nchpad.org/59/435/ Providing Inclusive Recreation Opportunities, The Cincinnati Model 8 Social Inclusion. In World Bank. Retrieved 16:45, October 8,2018, from https://www.worldbank.org/en/topic/social-inclusion#1 9 DESA, 2009, pp. 9-10 10 Wikipedia contributors. (2018, October 4). Social exclusion. In Wikipedia, The Free Encyclopedia. Retrieved 12:55, October 8, 2018, from https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Social_exclusion&oldid=862417818 11 See footnote 10



https://www.nchpad.org/59/435/

https://www.worldbank.org/en/topic/social-inclusion#1

https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Social_exclusion&oldid=862417818


ujedinjenja koja se skriva u nečemu tako jednostavnom kao što su „aktivnosti razonode“. Ovaj

priručnik je mali doprinos tim strategijama.




6. Društveno okruženje za mlade sa invaliditetom

Uspešna socijalna inkluzija zahteva odgovarajuće društveno okruženje i to se primenjuje kako na

dnevne rutine mladih sa invaliditetom, tako i na njihove aktivnosti u slobodno vreme.

Sveukupno, društveno okruženje je znatno manje pristupačno osobama sa invaliditetom nego što su zdravstvene i socijalne usluge, a to uključuje i aktivnosti u slobodno vreme. Još uvek je finansiranje objekata nedovoljno, ima manjak trenera, pristupačnosti i svesti. Prema tome, osobe sa invaliditetom su isključene iz vecine kulturnih aktivnosti i aktivnosti u slobodno vreme. Pristup pozorištima, koncertnim dvoranama i sportskim objektima je često veoma težak ili nemoguc. Postoje i ogromne barijere, iako neznatno manje značajne u drugim oblastima društvenog života, kao što su učešce u verskim obredima, ili mogucnost da se obavlja kupovina, bilo u tržnim centrima ili prodavnicama.12

12 Disability and Social Exclusion in the European Union Time for change, tools for change.. Final study report. Retrieved 13:37, October 10, 2018 from http://sid.usal.es/idocs/F8/FDO7040/disability_and_ social_exclusion_report.pdf



http://sid.usal.es/idocs/F8/FDO7040/disability_and_%20social_exclusion_report.pdf

http://sid.usal.es/idocs/F8/FDO7040/disability_and_%20social_exclusion_report.pdf


7. Razumeti problem: izazovi socijalne inkluzije za mlade sa

invaliditetom na lokalnom i evropskom nivou

Svetska organizacija za slobodno vreme podržava uverenje da odgovarajuće i dobro izabrane

aktivnosti u slobodno vreme mogu da poboljšaju kvalitet života pojedinca.13 Ovo se ne odnosi samo

na decu, već na ljude uopšteno, bez obzira na njihovo poreklo ili fizičke sposobnosti.

Aktivnosti u slobodno vreme su mocno sredstvo za iskustvo razmišljanja o sebi, istraživanje sebe i lični rast, jer slobodno vreme daje pojedincu slobodu da izabere ono što želi da uradi, umesto da mu se nametne aktivnost koju pojedinac treba da sprovede. Ovo se može pokazati kao značajna vrednost za mlade sa invaliditetom jer su oni među onima kojima su najugroženiji, ne samo usled ograničenog kontakta sa spoljnim svetom i sopstvenom zajednicom, vec i zbog načina života koji podrazumeva puno sedenja, a koji se pokazao štetnim za fizičko i mentalno zdravlje. Aktivnosti u slobodno vreme se same po sebi bave svim gore navedenim pitanjima.

Nažalost, u životu mladih sa invaliditetom, učestvovanje u aktivnostima u slobodno vreme ima svojih

organičenja. Dok je za prosečnu osobu bez invaliditeta glavno ograničenje u aktivnostima u slobodno

vreme najčešće „vreme“, za osobe sa invaliditetom, podjednako i za mlade i za odrasle, postoji znatno

veći broj poteškoća.

7.1. Nedostatak podrške porodice i zajednice

Podrška roditelja, prijatelja i rodbine i same zajednice neophodna je za inkluziju mladih sa invaliditetom u različite aktivnosti. Ona treba da bude fleksibilna i prilagođena njihovim potrebama. Uključenost u različite aktivnosti može biti otežana nedostatkom: roditeljske podrške koja je u vezi sa prethodnim negativnim iskustvima; znanja o vrednosti inkluzivnih aktivnosti ili mogucim poteškocama u njihovom obavljanju. Da biste prevazišli ove poteškoce, moracete da pružite informacije o aktivnostima, kako im pristupiti i izvršiti ih i koja je njihova vrednost, i takođe pomoci roditeljima koji nemaju iskustva u pružanju podrške tako što ćete ih podučiti osnovama onog što treba i ne treba da rade. Možda cete naici na nedostatak podrške od same zajednice, koja može stvoriti takozvanu „naučenu bespomocnost“ - ako je to slučaj, morate se usredsrediti na to da mladi sa invaliditetom i njihovi roditelji shvate važnost socijalne inkluzije i koristi koje ona donosi za dobrobit mladih sa invaliditetom.

7.2. Nedostatak društvenih veština i nisko samopouzdanje

Nisko samopouzdanje i strah od neuspeha među mladim ljudima sa invaliditetom mogu biti usled

predrasuda, iskrivljene slike, isključivanja i diskriminacije koju su prethodno doživeli. Postoji tendencija

među mladima sa invaliditetom da vide sebe kao nesposobne za učestvovanje u različitim grupnim

aktivnostima. Tokom vremena počinje da im bude neprijatno kada treba da učestvuju u zajedničkim

aktivnostima. Takođe može biti teškoća koje potiču od nerazumevanja invaliditeta i potreba koje iz

njega proističu, kao i zbog nedostatka osetljivosti ka različitim invaliditetima, kao što je predrasuda da

13 “From childhood to later life” (World Leisure Organization, 2008, p.4)




mladi sa invaliditetom ne mogu da se angažuju u zajedničkim aktivnostima sa ostalima. Ovim

izazovima mogu da se dodaju nesigurnost, strah od neuspeha ili nasilja, strah od velikih grupa, osećaj

izolovanosti i odbacivanja, nepoverenje i nesigurnost, kao i nedostatak motivacije za uključivanje u

grupne aktivnosti.

7.3. Nedostatak infrastrukture, ljudskih resursa i finansijske podrške Pozitivan stav nije uvek dovoljan za inkluziju. Inkluzija zahteva infrastrukturu, tehničke i finansijske

resurse. U mnogim slučajevima, do nedostatka pristupa aktivnostima dolazi usled odsustva sredstava

transporta, invalidskih kolica, infrastrukture i udaljenosti objekata za razonodu, materijalnih i

finansijskih resursa, manjka kvalifikovanog osoblja i iskusnih volontera i omladinskih lidera. Da bi se

prevazišli ti problemi, njih treba rešavati uz pomoć lokalnih organizacija, zajednice, opštinskih vlasti

itd.

7.4. Svest o socijalnoj inkluziji i stav prema njoj Kao omladinski lider, možda imate iskustva u organizovanju različitih aktivnosti i uprkos tome možete se suočiti sa izazovima vezanim za specifičnosti različitih invaliditeta ili komunikaciju sa mladima sa invaliditetom; kao rezultat toga, necete imati potpuno razumevanje složenosti svog rada. Neznanje može dovesti do straha od rada sa mladima sa invaliditetom. Gubitak osetljivosti prema invalidnosti često se izražava kao odsustvo empatije ili nerazumevanje i nedostatak otvorenosti. Nerazumevanje i neznanje mogu stvoriti niska ili lažna očekivanja o sposobnostima i potencijalu mladih sa invaliditetom. Niska očekivanja mogu stvoriti uverenje da mladi sa invaliditetom ne mogu da dostignu nivo omladine bez invaliditeta. Nedostatak iskustva može da vas usredsredi na njihov invaliditet, a ne na njihove sposobnosti. Nedostatku iskustva i sposobnosti, možete dodati i druge prepreke - nedostatak volontera i obučenog osoblja, manjak vremena, informacija i odgovarajucih aktivnosti.

7.5. Komunikacija i jezičke barijere Ograničenja u jezičkim i komunikativnim sposobnostima usled specifičnosti invaliditeta mogu takođe

otežati inkluziju.

Gorenavedeni tipovi ograničenja mogu da stupe na snagu što može da ometa učestvovanje u

aktivnostima u slobodno vreme. Ova tri ograničenja su: intrapersonalna, interpersonalna i

strukturalna.14

Intrapersonalna ograničenja se smatraju psihološkim barijerama – za mlade sa invaliditetom to može

da znači fizičke ili mentalne sposobnosti, strah od toga što su „različiti“, različita unutrašnja

ograničenja u vezi sa slobodnim vremenom.

Interpersonalna ograničenja su interakcije ili odnosi sa drugim pojedincima – za mlade sa

invaliditetom ona su povezana sa nedostatkom iskustva u socijalnim odnosima, strah od toga da će

biti ismejani, prethodna neprijatna iskustva sa zajednicom.

Strukturalna ograničenja – za osobu sa invaliditetom one se mogu tumačiti kao nedostatak objekata

koji bi podržavali specifični invaliditet kako bi se omogućilo aktivno učešće u aktivnostima u slobodno

vreme.

14 Crawford & Godbey, 1987




Ovim trima najvažnijim ograničenjima treba se baviti i treba ih prevazići po određenom redosledu da

bi došlo do učešća u aktivnostima u slobodno vreme. Prvo, mlada osoba sa invaliditetom mora da

prevaziđe intrapersonalna ograničenja i strahove, a potom da prevaziđe nedostatak socijalnog

iskustva, a na kraju i strukturalne barijere.

Međutim, mladi sa invaliditetom ne mogu sve ovo da obave sami. Upravo ovde nastupa važnost

omladinskog lidera i edukatora. Njihova uloga je da vode mlade kroz te korake i da im pomognu da

prevaziđu ograničenja. To može da se uradi kroz mnogo interakcije, tako što će omladinska

organizacija uspostaviti poverljivo okruženje kroz komunikaciju i ulaganje napora kako bi objekti bili

pristupačni i prijemčivi za mlade sa invaliditetom.




8. Definicija vrsta invaliditeta

Prema vecini izvora na ovu temu, postoje 4 vrste invaliditeta koje se zasnivaju ili na fizičkom zdravlju osobe, na mentalnom zdravlju osobe ili na oba. Međutim, važno je zapamtiti da invaliditet može biti prilično složen i da dve osobe s istom vrstom invaliditeta možda nemaju ista iskustva.15 Takođe, 90% invaliditeta je nevidljivo – tako da, iako možda nema vidljivih znakova, invaliditet i dalje može biti deo nečije svakodnevnice.

8.1. Fizički invaliditeti

Oni mogu uticati, bilo privremeno ili trajno, na fizički kapacitet i/ili pokretljivost neke osobe. Iako postoje testovi za neke fizičke nedostatke, oni se često dijagnostifikuju kroz posmatranje razvoja, ponašanja i fizičkih sposobnosti osobe.16 Postoje različiti uzročnici fizičkih invaliditeta, a oni mogu da obuhvataju nasledne ili genetske

poremećaje, ozbiljne bolesti i povrede.

Karakteristike:

Fizički invaliditeti obuhvataju funkcionalna, fiziološka i/ili oštecenja pokretljivosti

Oni mogu da budu fluktuirajući, progresivni, neprogresivni, hronični, vidljivi ili nevidljivi

Neki fizički invaliditeti su praćeni ekstremnim bolom, neki malo manjim, a neki su bez bolova

8.1.1. Progresivni fizički invaliditeti - vremenom se pogoršavaju, ali mogu da fluktuiraju

Multipla skleroza – Neurološko oštećenje

Mišićna distrofija – mišićni poremećaj

Hronični artritis – upala zglobova

8.1.2. Neprogresivni fizički invaliditeti - ostaju stabilni

Cerebralna paraliza – neurološko stanje

Spina Bifida – urođena anomalija kičmene moždine

Povreda kičmene moždine – Neurološko oštećenje kao posledica traume

Patuljasti rast – nizak rast (abnormalan rast skeleta)

8.1.3. Fluktuišući fizički invaliditeti 17

Fibromialgija – stanje hroničnog bola

Sindrom hroničnog umora – stanje hroničnog umora

15 House with no steps. Types of disabilities in HWNS. Retrieved 14:04, October 10,2018 from https://www.hwns.com.au/about-us/about-disability/types-of-disabilities/ 16 House with no steps. Types of physical disabilities in HWNS. Retrieved 16:34, October 10,2018 from https://www.hwns.com.au/about-us/about-disability/types-of-disabilities/types-of-physical-disabilities/ 17 House with no steps. Types of physical disabilities in HWNS. Retrieved 16:50, October 10,2018 from https://www.hwns.com.au/about-us/about-disability/types-of-disabilities/types-of-physical-disabilities/



https://www.hwns.com.au/about-us/about-disability/types-of-disabilities/

https://www.hwns.com.au/about-us/about-disability/types-of-disabilities/types-of-physical-disabilities/

https://www.hwns.com.au/about-us/about-disability/types-of-disabilities/types-of-physical-disabilities/


Epilepsija - Neurološko stanje kada je osoba sklona da ima napade koji se ponavljaju usled

iznenadnog naleta električne aktivnosti u mozgu. Napadi mogu da izazovu neobične pokrete,

čudna osećanja ili osete, promenu u ponašanju osobe ili da im izazovu gubitak svesti.

8.2. Senzorni invaliditeti

Invaliditeti čula (sluh, vid, dodir, miris, ukus). Pošto gotovo 100% informacija iz spoljašnjeg sveta

primamo preko čula (naročito vida i sluha), senzorni invaliditet može značajno da smanji količinu

informacija koju osoba prima iz svog okruženja.

Vrste senzornog invaliditeta:

8.2.1. Slepilo i slabovidost

Slepe i slabovide osobe su obe označena terminom „oštecenje vida“. Oslabljen vid i slabovidost se koriste kao podjednaka indikacija „ograničenog vida“.

Zakonski „slep“ opisuje pojedinca koji ima 10% ili manje normalnog vida.

Samo 10% ljudi sa invaliditetom vida su zaista potpuno slepi. Ostalih 90% se opisuju kao osobe sa

„oštećenjem vida“.

8.2.2. Gluvoća i slepilo18

Gluvoća i slepilo je stanje u kojem postoji i gubitak sluha i gubitak vida u različitom stepenu. Dva

senzorna oštećenja se umnožavaju i intenziviraju uticaj jednog na drugi, stvarajući teški invaliditet sa

visokim rizikom od izolacije i ekskluzije.

8.2.3. Autizam (ASD)

To je doživotni razvojni invaliditet koji utiče na način na koji neko stupa u interakciju sa svetom koji ga okružuje. Efekat ovog stanja može uključivati poteškoce u socijalnoj interakciji i komunikaciji, ograničena i ponavljajuca interesovanja i ponašanja, i osetljivost na senzorna iskustva - buka, svetlo, dodir itd.

8.2.4. Gubitak sluha i gluvoća

Gubitak sluha, takođe poznat kao oštecenje sluha, je delimična ili potpuna nesposobnost da se čuje. Oštecenje bilo kog dela spoljašnjeg, srednjeg ili unutrašnjeg uva može uzrokovati gubitak sluha koji može biti u rasponu od blagog do potpunog.

“Gluv” opisuje osobu koji teško do potpunog oštećenja sluha.

“Ogluveli” opisuje osobu koja je zadobila oštećenje sluha u odraslom dobu.

“Gluv i slep” opisuje pojedinca koji ima i oštećenje vida i oštećenje sluha.

18 House with no steps. Types of sensory disabilities in HWNS. Retrieved 17:15, October 10,2018 from https://www.hwns.com.au/about-us/about-disability/types-of-disabilities/types-of-sensory-disabilities/



https://www.hwns.com.au/about-us/about-disability/types-of-disabilities/types-of-sensory-disabilities/


“Nagluv” opisuje osobu koja koristi ostatke sluha i govor da bi komunicirala.

8.2.5. Poremećaj senzorne integracije

Ovo je stanje u kom osoba ima poteškoća da prima informacije koje dolaze uz pomoć čula, kao i da

odgovara na njih. To može da znači da pogrešno tumače svakodnevne senzorne informacije, kao što

su dodir, zvuk i pokret.

Kada neko ima poremećaj senzorne integracije, oni su sposobni da osete informaciju. Međutim, mozak

vidi i analizira informaciju na neuobičajen način. Može da utiče na jedno čulo ili može da utiče na

nekoliko čula.

8.3. Intelektualni invaliditeti

Trajno ograničenje sposobnosti osobe da uči. Najčešći efekti obuhvataju teškoće u komunikaciji,

učenju i zadržavanju informacija.

Intelektualni invaliditet se karakteriše intelektualnim razvojem ili kapacitetom koji je znatno ispod

prosečnog. Postoje znatne poteškoće u svakodnevnom životu uključujući brigu o sebi, bezbednost,

komunikaciju i socijalizaciju. Uobičajeno je da ljudi sa intelektualnim invaliditetom obrađuju

informacije mnogo sporije od ostalih i imaju problem sa apstraktnim konceptima, kao što su vreme i

novac.

Postoje različite vrste intelektualnih invaliditeta.

8.3.1. Fragilni X sindrom (FXS)

Ovo je genetsko stanje uzrokovano mutacijom (promenom strukture DNK) u X hromozomu. Oni koji su njim pogođeni mogu imati širok spektar fizičkih, razvojnih, bihevioralnih i emocionalnih poteškoca, čiji nivo ozbiljnosti, međutim, varira.

Uobičajeni znaci uključuju kašnjenje u razvoju, intelektualni invaliditet, poteškoce u komunikaciji, anksioznost, ADHD i ponašanje slično autizmu - mahanje rukama, teškoce u socijalnim interakcijama, poteškoce pri obradi senzornih informacija, slab kontakt očima.

8.3.2. Daunov sindrom

Ovo je genetski poremecaj koji se javlja kada se neko rodi sa potpunom ili delimičnom dodatnom kopijom hromozoma 21 u svojoj DNK.

Ljudi sa Daunovim sindromom najčešće imaju upadljive fizičke i razvojne karakteristike – oči blago

zakošene na gore, okruglo lice i nizak rast. Može biti prisutan izvestan nivo intelektualnih teškoća i

teškoća u učenju, ali to veoma varira od osobe do osobe.

8.3.3. Kašnjenje u razvoju

Ovo se dešava kada se deca razvijaju sporije u poređenju sa drugom decom istog uzrasta, ona možda imaju kašnjenje u razvoju. Jedna ili više oblasti razvoja mogu biti pogođene, uključujuci njihovu sposobnost da se krecu, komuniciraju, uče, razumeju ili komuniciraju sa drugom decom.




Ponekad deca sa kašnjenjem u razvoju ne mogu da razgovaraju, da se krecu ili da se ponašaju na način koji odgovara njihovom uzrastu, ali mogu da napreduju brže kako rastu. Kod ostalih, njihovo kašnjenje u razvoju može postati znatnije tokom vremena i može uticati na njihovo učenje i obrazovanje.

8.3.4. Prejder-Vili sindrom (PWS)

Prejder-Villi sindrom (PWS) je redak i kompleksan genetski poremecaj uzrokovan anomalijom u genima hromozoma.

Jedan od najčešcih simptoma PWS-a je stalna i neutoljiva glad koja obično počinje na uzrastu od dve godine. Ljudi sa PWS imaju potrebu da jedu jer im njihov mozak (posebno njihov hipotalamus) ne govori da su siti, pa konstantno osećaju glad.

Simptomi PWS-a mogu biti veoma različiti, ali su uobičajeni slab tonus mišica i nizak rast. Izvestan nivo intelektualnog invaliditeta je takođe česta pojava, a deca mogu smatrati jezik, rešavanje problema i matematiku teškim.

Osobe sa PWS-om takođe mogu da se rode sa karakterističnim crtama lica, uključujući bademaste oči,

suženu glavu, tanku gornju usnu, svetlu kožu i kosu i usta nakrivljena na dole.

8.3.5. Fetalni lakoholni spektar poremećaja (FASD)

Ovo je niz stanja usled izloženosti nerođenog fetusa alkoholu. Alkohol može proci kroz placentu, iz majčinog krvotoka u bebin, izlažuci bebu sličnim koncentracijama kao i majku i tako izazivajuci nepovratne promene. Simptomi se mogu razlikovati - karakteristične crte lica, deformiteti zglobova, oštecenje organa kao što su srce i bubrezi, spori fizički rast, poteškoce u učenju, slaba memorija i rasuđivanje, problemi u ponašanju i loše socijalne veštine.

Faktori sredine i drugi faktori takođe mogu biti uzroci intelektualnog invaliditeta. Na primer, deca u siromašnim porodicama mogu steci intelektualni invaliditet zbog neuhranjenosti, uslova pogodnih za dobijanje bolesti, neadekvatne medicinske nege i ekoloških opasnosti po zdravlje.

8.4. Različiti invaliditeti predstavljaju različite izazove19

Oštecenje pokretljivosti utiče na raspon ili brzinu kretanja u različitim stepenima.

Senzorno oštećenje utiče na sposobnost da se prikupljaju informacije preko čula kao što su vid

ili sluh.

Kognitivno ili mentalno oštećenje utiče na kapacitet da se obrađuju informacije i da se reaguje

na odgovarajući način.

19 Employer Disability Information. Retrived 27 October,2018, 16:40 from http://www.employerdisabilityinfo.ie/advice-and-information/health-and-safety/different-disabilities-present-different-challenges



http://www.employerdisabilityinfo.ie/advice-and-information/health-and-safety/different-disabilities-present-different-challenges

http://www.employerdisabilityinfo.ie/advice-and-information/health-and-safety/different-disabilities-present-different-challenges


Sa skrivenim invaliditetima, stres zbog hitnih situacija može da bude okidač za stanja kao što

je astma ili za problem sa srcem.




9. Definicija vrsta aktivnosti u slobodno vreme i smernice

Mnogi mladi sa invaliditetom žive prilično različitim životima nego njihovi vršnjaci. Postoji velika šansa

da se ne osećaju delom zajednice na način kako bi želeli ili možda nemaju pristup finansijskim

sredstvima da bi prisustvovali željenim aktivnostima.

Ovakvo socijalno isključivanje ima ogroman uticaj na njihov mentalitet, a čak i na fizičko zdravlje i može

da rezultira konstantnim osećajem otuđenosti od društva. Nedostatak aktivnosti koje podrazumevaju

društvene, fizičke ili intelektualne napore može proći nezapaženo u ostatku društva. Oni se često

osećaju neprimećenim od strane drugih. Možda je u pitanju manjak prijatelja, izuzetno uzak socijalni

krug, nedostatak novih pogleda na život i veoma malo ili nimalo ljudi sa kojim mogu da dele snove,

slobodno vreme i svoje živote.

Aktivnosti u slobodno vreme su značajan način integracije i pružaju različite mogucnosti za:

Razvijanje značajnih odnosa i doživljavanje osećaja pripadnosti;

Povezivanje sa vršnjacima sa zajedničkim interesovanjima;

Upoznavanje prijatelja i skapanje novih prijateljstava;

Prihvatanje od strane zajednice;

Aktivnu integraciju u zajednicu;

Aktivno učešce u društvenom životu i doživljaj ličnog doprinosa zajednici - prihvatanje važne

uloge u zajednici;

Razvijanje i vežbanje društvenih veština;

Povećanje osećaja korisnosti, vrednosti i ljubaznosti;

Razvijanje samopouzdanja u sopstvene sposobnosti;

Razvijanje pozitivnog samopouzdanja;

Savladavanje prezentacije sebe;

Širenje njihovog društvenog iskustva;

Prevazilaženje osećanja izolovanosti i usamljenosti.

Slobodne aktivnosti mogu se razlikovati i mogu uključivati, ali se ne ograničavaju na učešce u projektima zajednice za zaštitu životne sredine, volontiranje u organizaciji različitih društvenih događaja i proslava praznika, igre za razvoj socijalnih veština, javne proslave posebnih događaja, razgovori s prijateljima o različitim društveno važnim temama, predvođenje grupnih putovanja na istorijski značajna mesta i/ili grupne aktivnosti na otvorenom kao što su planinarenje i kampovanje.

Aktivnosti u slobodno vreme moraju da:

Budu redovne;

Budu prilagođene interesovanjima učesnika;

Pruže značaj u sticanju šireg društvenog iskustva i veština;

Pruže pozitivna iskustva - radost, opuštanje, zabavu, zadovoljstvo zbog sposobnosti da se

postignu ciljevi;

Budu grupne;




Doprinose društvu;

Budu dostupne;

Budu odgovarajuće za invaliditet učesnika;

Povećaju društvenu odgovornost učesnika.

Mogu da se identifikuju 5 glavnih vrsta aktivnosti u slobodno vreme:

Fizičke aktivnosti - aktivnosti napolju, sportovi i igre

Kreativnost: Umetnost i zanati

Društvene i kulturne aktivnosti

Obrazovna saradnja

Učenje od vršnjaka

Svaku vrstu ćemo detaljno obraditi.

9.1. Fizičke aktivnosti u slobodno vreme

Ova kategorija je široka jer uključuje sve aktivnosti u slobodno vreme i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, sportove i igre. Fizičke aktivnosti u slobodno vreme ne samo da promovišu dobro fizičko stanje, vec takođe pružaju brojne koristi za psihološko zdravlje i socijalnu integraciju mladih sa invaliditetom.

Fizička aktivnost je važan aspekt zdravog i ispunjenog načina života i pruža značajne koristi svakom pojedincu bez obzira na sposobnost ili razvojnu fazu.

Mladi sa invaliditetom, koji imaju tendenciju da budu manje fizički aktivni zbog svog invaliditeta, izloženi su vecem riziku od komplikacija povezanih sa neaktivnošcu, a posebno su značajne koristi od toga što su uključeni u fizičke aktivnosti u slobodno vreme.

Koristi od redovne fizičke aktivnosti za mlade sa invaliditetom se kreću od fizičkih, preko emocionalnih

do socijalnih:

Jačanje snage

Povećana fleksibilnost

Poboljšano zdravlje kostiju

Bolja telesna izdržljivost

Kardiovaskularna forma

Dobro održavanje pokretljivosti

Smanjen rizik od gojaznosti

Poboljšano raspoloženje i opšte zdravlje

Poboljšano samopouzdanje i sigurnost u sebe

Razvijanje veština timskog rada

Samokontrola i veštine donošenja odluka




Novo i uzbudljivo društveno okruženje

Upoznavanje novih ljudi

Druženje

Primeri fizičkih aktivnosti u slobodno vreme:

Grupni sportovi (fudbal, košarka, badminton, igre s loptom, itd.)

Pešačenje (istraživanje planinskih ili brdskih staza, šetnje uz obalu reke itd)

Aktivnosti sa logorskom vatrom

Šetnje napravljene radi istraživanja životinja

Šetnje napravljene radi istraživanja biljaka

Baštovanstvo

Istraživanje pećina

Borilačke veštine (džudo, karate, wing chun, tai chi, aikido, itd.)

Ples (balet, orijentalni, latino, aerobik plesovi itd.)

Aerobik, fitnes ili aktivnosti u teretani (ulični fitnes, odlazak u teretanu, grupni treninzi itd.)

Igre u zatvorenom prostoru ili na otvorenom (stoni tenis, žmurke, timske igre, aktivne igre,

igre sa metom (strelice), igre bacanja (frizbi), itd.)

Saveti za omladinskog lidera!

Ne smatrajte fizičke aktivnosti nečim što mladi sa invaliditetom ne mogu da rade. Umesto toga, usmeravajte ih ka aktivnostima u kojima mogu da uspeju. Mnogi sportovi i aktivnosti u slobodno vreme mogu da se prilagode ili izmenom pravila ili potrebne opreme.

Ne zaboravite da faktor broj jedanu odabiru i prilagođavanju odgovarajuće fizičke aktivnosti za mlade sa invaliditetom treba da bude zabava.

9.2. Kreativnost: Umetnosti i zanati

Ovo je kreativna kategorija koja najbolje može da izvuče ličnost pojedinca. Ovo je posebno korisno za mlade sa invaliditetom jer bi moglo da pomogne da se promoviše njihov osecaj sebe, da se otkriju nove i uzbudljive pasije, razviju veštine i pomogne im da steknu opšti osecaj ispunjenosti i svrhe.

Umetničke i zanatske aktivnosti u slobodno vreme mogu koristiti mladima sa invaliditetom tako što ce im dati potpuno nove medije kroz koje mogu da se izraze i da izraze svoja iskustva, a to je od vitalnog značaja za njihovo mentalno zdravlje. Te aktivnosti u slobodno vreme mogu biti opuštajuce kao i terapijske. Umetnost i zanati mogu značajno pomoci mladima sa invaliditetom da sagledaju svet na bolji i dublji način. Pozitivne promene u emocionalnim, misaonim i ponašajnim obrascima mogu se pojaviti kroz učestvovanje u ovim kreativnim aktivnostima.

Umetnosti i zanati mogu da budu od koristi mladima sa invaliditetom tako što:

Poboljšavaju finu motoriku i veštinu rešavanja problema

Poboljšavaju komunikaciju i izražavanje sebe




Promovišu samopouzdanje i motivaciju za uspeh

Povećavaju mentalnu brzinu

Se stiče osećaj inventivnosti

Se dobija pozitivni osećaj dostignuća i ponosa

Usađuju pozitive misli – mogućnost da se sazna da svet nije samo invaliditet mladih

Se razvijaju socijalne veštine

Primeri aktivnosti u umetnostima i zanatima:

Pravljenje čestitiki

Dekupaž

Farbanje tekstila

Keramika

Origami

Fotografija

Skiciranje

Mozaik

Skulptura

Slikanje (vodene boje, prsti, staklo, itd.)

Grnčarija

Heklanje

Pravljenje nakita

Izvođačke umetnosti (pevanje, drama, pozorište, itd.)


Eliminišite ono što ometa pažnju:

Dajte izbor. Ponudite dva ili tri potencijalna zanatska projekta i dozvolite im da izaberu.

Pojednostavite rad: Pomozite im da izgrade toleranciju prema materijalima koje će koristiti i dajte im savete o tome kako da rade sa njima.

Pružite specifično ohrabrenje. Istaknite pozitivne pojedinosti projekta na kojem rade mladi sa invaliditetom.

Pomozite, ali nemojte da im stojite nad glavom. Pre nego što poskočite da im pomognete, prvo se upustite u razgovor. Mladima sa invaliditetom će osećaj osnaženosti pre dati pomoć oko veština rešavanja problema nego pomoć pri rešavanju zadatka.

Ograničite količinu materijala. Previše materijala može da iscrpi i da zbuni.

Pojednostavite stvari i dodajte više materijala ako usledi dosada ili želja da se napravi više.

Koristite tehniku „ruka preko ruke“. Postavite svoju ruku preko ruke omladinca da biste mu pomogli da nešto poveže ili da slika. Vi služite kao vodič i podrška a oni će i dalje izgrađivati fine motoričke veštine.

Pokažite rad. Svi vole da dobiju priznanje za dobar posao koji su obavili i mladi sa invaliditetom nisu nikakav izuzetak.




9.3. Društvene i kulturne aktivnosti

To je kategorija koja pruža najviše socijalne interakcije ne samo zato što mladi sa invaliditetom sreću druge pojedince, vec i zato što su ove aktivnosti vitalni deo društvenog načina života kojeg su mnoge osobe sa invaliditetom uskraceni. Stoga je od ključne važnosti da mladi sa invaliditetom učestvuju u takvim aktivnostima jer one pomažu njihovom uključivanju u zajednicu i uvode ih u normalan način života.

Koristi od društvenih i kulturnih aktivnosti za mlade sa invaliditetom:

Upoznavanje novih prijatelja sa sličnim iskustvima i interesovanjima

Osećaj potpune pripadnosti društvu

Proširena percepcija sveta

Osećaj ispunjenosti i dobro provedenog vremena

Sticanje novog znanja iz različitih oblasti

Primeri društvenih i kulturnih aktivnosti u slobodno vreme:

Volontiranje

Obrazovne radionice

Jezički kafići i časovi jezika

Posećivanje kulturnih događaja (pozorište, koncerti, bioskop)

Učestvovanje u izvođačkim klubovima

Učestvovanje u klubovima za mentalne igre (šah)

Učestvovanje u horu

Učestvovanje u društvenim klubovima

Čitanje poezije i časovi književnosti

Grupni časovi ličnog razvoja

Posećivanje muzeja i galerija

Izleti na istorijski značajna mesta

Časovi razvijanja veština (kuvanje, dizajn)


Razne društvene aktivnosti nude velike mogućnosti za socijalnu integraciju kao i za razvoj društvenih veština i osećaj građanske odgovornosti kod mladih sa invaliditetom.

Organizujte njihovo učešće u raznim oblicima volonterskog rada. To učešće će poboljšati njihov osećaj sopstvene vrednosti i osećaj da daju značajan doprinos društvu.

Predložite aktivnosti koje izazivaju pozitivna iskustva - radost, opuštanje, zabavu, zadovoljstvo zbog sposobnosti da se postigne cilj.

Organizujte posete raznim društvenim i kulturnim događajima, kao i događajima koji pružaju mogućnost za razgovor o različitim temama. Ovo će pružiti priliku mladima sa invaliditetom da vežbaju svoje komunikativne veštine i da izraze svoje stavove o različitim društvenim pitanjima.




9.4. Obrazovna saradnja

Kombinovanje školskih aktivnosti sa slobodnim vremenom i vanškolskim aktivnostima pruža priliku ne samo za kognitivni, emocionalni i društveni razvoj, vec i za inkluziju u različite zajednice.

Mnoge omladinske organizacije nude različite aktivnosti za razvijanje vaših sposobnosti, znanja i kapaciteta, koje su korisne za postizanje obrazovnih ciljeva postavljenih u različitim evropskim programima i, pored toga, za inkluziju mladih osoba sa invaliditetom.

Promovisanje obrazovnih aktivnosti koje ce se odvijati u slobodno vreme dopunjuje nacionalne strategije za poboljšanje društvene sredine, socijalne interakcije i integraciju mladih osoba sa invaliditetom. Uključivanje različitih organizacija u pružanje aktivnosti za unapređenje obrazovanja promoviše buduci razvoj karijere, dobrobit i zdravlje i u skladu je sa politikama i obrazovnim programima Evropske unije.

Aktivnosti koje pružaju pojedine organizacije u oblasti obrazovanja imaju širok javni odziv na lokalnom i nacionalnom nivou.

To mogu biti različite igre učenja, grupne aktivnosti u oblasti nauke i umetnosti, izrada različitih projekata, zajedničko učenje i zajedničke volonterske aktivnosti.

Zajedničke aktivnosti koje nudi vaša organizacija i druge organizacije u oblasti obrazovanja se dodatno šire na:

Inkluziju u različite društvene zajednice;

Integraciju znanja i iskustva koje proističe iz različitih aktivnosti;

Poboljšanje motivacije i samoefikasnosti.

Primeri obrazovne saradnje:

Odlazak u bioskop /pozorište

Odlazak na koncerte (klasične i moderne) i na muzičke festivale

Odlazak na izložbe

Odlazak u muzeje

Jezički kafići

Časovi kompjutera

Razgovori o temama u vezi sa društvenim životom, politikom i istorijom

Obrazovne igre

Pravljenje umetničkih projekata

Posete Skupštini i javnim institucijama

Obrazovni seminari o zdravom načinu života





Predložite aktivnosti koje mogu da pomognu učesnicima da završe svoje obrazovne zadatke.

Stvorite atmosferu poverenja i međusobne podrške dok razgovarate o različitim načinima da se završe obrazovni zadaci.

Organizujte diskusije o različitim temama u vezi sa obrazovnim planom i programom.

Naglasite važnost povratne informacije kako napreduje razvoj veština i znanja.

Organizujte učešće u različitim događajima, kao što su olimpijade, debate, seminari ili klubovi.

Predložite aktivnosti koje testiraju snagu i sposobnosti učesnika. Testovi ne treba da budu toliko veliki da izazovu brigu i manjak samopuzdanja.

Napravite mesta u školi (kao što su table sa obaveštenjima i ostala posebna mesta) gde mogu da se izlože i komentarišu zajednički napravljeni proizvodi.

Kombinujte ozbiljnost i napor sa prijatnošću i zabavom.

9.5. Učenje od vršnjaka

Vršnjačko učenje otvara mogucnosti za razvijanje različitih veština i kapaciteta, kao i iskustvo radosti zajedničkog rešavanja problema u različitim oblastima. Vršnjačko učenje stvara sigurnost i poverenje, kao i otvorenost ka inkluziji u različite grupne aktivnosti.

Učenje sa vršnjacima ima sledeće koristi:

Proširuje razumevanje svog društvenog i ličnog života

Poboljšava društvene veštine i iskustvo

Razvija različite veštine rešavanja problema

Razvija interesovanje za društvo

Uči pojedinca kako da odbrani svoje potrebe, želje i mišljenja i istovremeno poštuje tuđe

Gradi veštine rešavanja konflikta

Poboljšava samopouzdanje u sopstvenu snagu i sposobnosti

Pruža priliku da se iskuse pozitivne emocije

Primeri aktivnosti u vršnjačkom učenju:

Zajednički projekat

Društvene igre „vredno je“

Međunarodna razmena mladih i obrazovne radionice

Kampovanje

Posete drugim organizacijama radi zajedničkih proslava

Sviranje muzičkog instrumenta





Izaberite zabavne aktivnosti zasnovane na interesovanjima mladih sa invaliditetom.

Predložite aktivnosti koje koriste snagu učesnika.

Stvorite atmosferu prihvatanja i sigurnosti koja stvara pozitivne emocije i izaziva radost.

Kombinujte ozbiljnost i napor sa prijatnošću i zabavom.

Pružite priliku da se podele iskustva i odgovornosti.

Pružite priliku za diskusiju o različitim tekućim pitanjima od važnosti.




10. Vodič za uspešno liderstvo mladih sa invaliditetom i inkluziju u

aktivnosti u slobodno vreme

Postanite prava osoba: Velike promene se prave sa pravim stavom

10.1. Svrha i odgovornosti omladinskog lidera koji radi sa mladima sa

invaliditetom

Glavna svrha omladinskog lidera treba da bude pružanje podrške mladima sa invaliditetom i pomoć u

razvoju i jačanju njihovih odnosa sa porodicom, društvom i organizacijama za podršku. To će se postići

tako što će se sarađivati sa mladima sa invaliditetom i organizacijom omladinskog lidera kako bi se

razvili pristupi i strategije koji omogućavaju učešće i angažovanje mladih sa invaliditetom i kako bi se

adekvatno odgovorilo na potreban vid podrške njihovom učešću.

Glavne odgovornosti:

Rad sa filozofijom, politikama i procedurama njihove organizacije kako bi se osiguralo da su

poduhvati podrške mladima sa invaliditetom dosledni sa okvirom organizacije.

Razumite i prihvatite obavezu poverljivosti da biste osigurali da oni ni u jednom trenutku neće

otkriti osetljive informacije u vezi sa mladima sa invaliditetom ili organizacijom.

Budite korisna i efikasna veza između organizacije i mladih sa invaliditetom i njihovih porodica.

Radite pažljivo i sa saosećanjem sa mladima sa invaliditetom i sa njihovim porodicama i

zajednicom.

Nadzor mladih sa invaliditetom i osiguravanje opšteg zdravlja i bezbednosti i pravila ponašanja.

Budite odgovorni za individualnu i ličnu podršku mladih sa invaliditetom u formi informisanja,

saveta, angažovanja i razumevanja.

Organizujte i učestvujte u aktivnostima sa mladima sa invaliditetom i izvršite efektivno

ocenjivanje ishoda.

Preispitajte se i ocenite njihov učinak.

Pomozite pri neophodnom postavljanju i čišcenju kako bi se obezbedilo sigurno i uspešno

okruženje za sve koji su uključeni u aktivnosti u slobodno vreme.

Omogućite i učešće u igrama, aktivnostima i diskusijama sa mladima sa invaliditetom

Preduzmite zahtevane procedure vođenja evidencije uključujući usmeno izveštavanje

supervizora i ispunjavanje relevantnih formulara.

10.2. Upoznajte svoje liderstvo mladih

10.2.1. Pitajte 4 pitanja

Nije tajna da svaki pojedinac ima lične razloge da postane omladinski lider i izabere da radi sa mladima

sa invaliditetom. Stoga je važno da se svi omladinski lideri, bez obzira na to da li je da li su početnici ili

su iskusni, zapitaju i otkriju tačne razloge zašto je takva volonterska pozicija odgovarajuća ili nije

odgovarajuća za njih:




10.2.2. Zašto želim da budem omladinski lider?

Koji razlozi leže iza vaše želje da postanete/budete omladinski lider i da se uključite u živote ljudi sa

invaliditetom?

10.2.3. Šta želim da pružim mladima sa invaliditetom?

Zapitajte se šta je vaša misija sa tim ljudima i kakav svoj doprinos njihovom životu i dobrobiti želite da

vidite.

10.2.4. Šta želim da dobijem od mladih sa invaliditetom?

Svaki volonter, iako se bavi neplaćenim poslom, želi da dobije nešto za sebe zauzvrat – iskustvo, osećaj

ispunjenosti ili možda da se dobro oseća jer radi nesebično delo. Šta su vaši razlozi?

10.2.5. Kakav treba da postanem da bih bio uspešan lider mladih sa

invaliditetom?

U krajnjoj liniji, rad sa mladima sa invaliditetom je naporan i zahteva određene kvalitete kao što su

strpljenje, saosećanje prema drugim ljudima, razumevanje i volja za poboljšanje sebe i drugih ljudi.

Razmislite o kvalitetima koji, po vašem mišljenju, čine uspešnog omladinskog lidera. Razmotrite koje

oblasti vašeg života/ličnosti bi trebalo da se poboljšaju da bi vam pomogle da postanete bolji

omladinski lider i da se razvijete još više kao ljudsko biće.

10.3. Budite prava organizacija: Stvaranje bezbednog okruženja Od najvećeg značaja za dobrobit mladih sa invaliditetom i za njihovu uspešnu inkluziju u okviru aktivnosti u slobodno vreme je da se stvori sigurna i negujuća sredina koja odgovara njihovim potrebama. To znači da vi kao omladinski lider i vaša organizacija treba da uložite napor ka modifikacijama koje su prijateljske prema inkluziji i koje ce potpomoci učešce mladih sa invaliditetom unutar i izvan prostorija organizacije. Takve modifikacije se ne odnose samo na objekte/prostorije organizacije, vec i na mentalitet svih koji su uključeni u stvaranje i izvođenje aktivnosti u slobodno vreme za mlade sa invaliditetom.

Ovo su glavne oblasti koje zahtevaju pažnju:

Psihološka bezbednost mladih sa invaliditetom

Fizička bezbednost i pripremljenost na hitne slučajeve

Kultura inkluzije u vašoj organizaciji

Objekti i ideje za modifikaciju smeštaja mladih sa invaliditetom unutar i izvan prostorija vaše

organizacije

10.3.1. Psihološka bezbednost

Ovo je u vezi sa nastojanjem da se obezbedi komunikativna sredina bez barijera u kojoj će se mladi sa

invaliditetom oesćati sigurno da dele i kojoj će moći da napreduju. Ovo je aspekat upoznavanja

individualnosti svakog mladog sa invaliditetom i pružanje emotivne podrške koja odgovara njihovim

potrebama.




Psihološka bezbednost nema mnogo veze sa fizičkim objektima i sadržajima za osobe sa invaliditetom

već sa uspostavljanjem prave mentalne sredine za inkluziju i razumevanjem od strane vas kao

omladinskog lidera i ostalih radnika u organizaciji.

Saveti za uspostavljanje psihološke bezbednosti:

Prepoznajte interne barijere – one koje su ukorenjene unutar mladih sa invaliditetom – i borite

se sa njima kroz komunikaciju i razumevanje. Bez obzira na to da li je u pitanju nedostatak

motivacije, ograničene težnje ili strah od odbijanja zbog različitosti, unutrašnje barijere mogu

da se pobede uz objašnjenja, pitanja za upoznavanje i bezuslovnu podršku.

Upoznajte se sa faktorima koji utiču na lično iskustvo pojedinca u vezi sa invaliditetom. Čujte

njihovu priču.

Razumite prethodno iskustvo sa slobodnim vremenom mladih sa invaliditetom ili nedostatak

iskustva.

Pripremite mlade sa invaliditetom za učešće u aktivnostima u slobodno vreme koje

obuhvataju grupu ljudi. Tako ćete ih učiniti svesnim onoga što sledi i imaće razumevanje toga

kako da budu aktivni učesnik u društvenom krugu koji će se formirati kroz aktivnosti u

slobodno vreme.

Izbegavajte sažaljenje, dobročinstvo i obožavanje heroja: sažaljenje, osećanje žaljenja mladih

sa invaliditetom, i sklonost ka dobročinstvu mogu da učine da se osećaju neprijatno i da su

lišeni prilike da nezavisno i efikasno učestvuju u društvenim aktivnostima i aktivnostima u

slobodno vreme koje organizujete.

Izbegavajte stereotipe: nemojte da imate stereotipe o mladima sa invaliditetom, da

pretpostavljate da je njihov kvalitet života loš ili da nisu zdravi zbog svojih oštećenja.

Pomerite svoj fokus: nemojte smatrati invaliditet kao lični nedostatak ili manu, umesto toga

smatrajte to kao društvenu odgovornost u kojoj vi, vaša organizacija i društvo imate misiju da

podržite nezavisan i ispunjen život ljudi sa invaliditetom.

10.3.2. Fizička bezbednost i pripremljenost na hitne slučajeve

Od suštinske je važnosti da se stvori fizički bezbedna sredina za mlade sa invaliditetom i da budete

pripremljeni za ekstremne okolnosti, kao što su nesreće, povrede, požari itd. kako unutar, tako i izvan

vaših prostorija.

Po dolasku u prostorije organizacije ili bilo koje drugo mesto gde će se odvijati aktivnosti u

slobodno vreme, upoznajte se sa svim izlazima sa slučaj opasnosti, bezbednosnim karticama,

planom izlaska prilikom požara itd. i objasnite to mladima sa invaliditetom.

Sakupite informacije od svakog mladog sa invaliditetom u vezi sa brojevima za hitne slučajeve

i kontaktima porodice i čuvajte ih pri ruci tokom i nakon aktivnosti u slobodno vreme.

Uzmite uputstva o potrebama za ličnu pomoć i kako da se ona najbolje pruži svakoj mladoj

osobi sa invaliditetom.




Često sprovodite obuke pripremljenosti za bezbednost i hitne slučajeve u prostorijama vaše

organizacije i održavajte svoju svest i svest vaše organizacije o tome kako reagovati u

ekstremnim okolnostima.

Razgovarajte sa mladima sa invaliditetom o njihovom zdravstvenom stanju, potencijalnim

pretnjama po zdravlje i otkrijte da li im je potreban lek, koji i koliko često.

Čuvajte sažetu evidenciju o svakom od mladih sa invaliditetom gde ćete obuhvatiti njihove

kontakte za hitan slučaj/porodične kontakte, opis njihovog stanja, lek koji im je potreban i bilo

koju drugu informaciju kojoj biste morali brzo da pristupite. Čuvajte te evidencije poverljivim.

10.3.3. Kultura inkluzije u vašoj organizaciji

Ovo je domen koji ima dosta veze sa ljudskim faktorom u okviru vaše organizacije i pomoći njima da

usvoje pravi način razmišljanja za rad sa mladima sa invaliditetom.

Saveti o poboljšanju kulture inkluzije u okviru vaše organizacije:

Raspršite mitove i barijere zasnovane na invaliditetu. Uverite sve da organizacija ima najnovije

činjenice o radu sa mladima sa invaliditetom.

Razumite da time što postajete „prijateljski naklonjeni prema invaliditetu“ daje vašoj

organizaciji prednost i pozitivan doprinos životu i dobrobiti omladine sa invaliditetom.

Osigurajte da vaša strategija raznolikosti uključuje osobe sa invaliditetom jer je to najveća

manjinska grupa.

Razvijajte politike, procedure, prakse i obuku vezanu za uspešnu inkluziju i komunikaciju sa

mladima sa invaliditetom.

Razvijajte ili prilagodite proaktivan, otvoren i odbranjiv interaktivni proces za uspešan smeštaj

mladih sa invaliditetom u okviru vaših prostorija i aktivnosti.

10.3.4. Objekti i ideje za modifikaciju smeštaja mladih sa invaliditetom

Jedan od glavnih razloga zašto su ljudi sa invaliditetom isključeni iz društvenih aktivnosti i aktivnosti u

slobodno vreme su neprilagođeni objekti i zgrade koje nisu pristupačne ljudima sa invaliditetom.

Ispod se nalaze koraci koje vaša organizacija može da prihvati, kada je to izvodljivo, da bi se napravile

strukturne ili fizičke promene u prostorijama organizacije:

Proširenje ulaza da bi se omogućilo da invalidska kolica lako prođu

Stavljanje prenosivog bežičnog zvonca

Ugradnja kliznih vrata

Ugradnja interfona

Zamena stepenica rampama

Premeštanje prekidača za svetlo i ručki od vrata na nivo koji uzima u obzir ljude kojima je teško

da ih dohvate




Ugradnja audio-vizuelnih alarma za požar

Obezbeđivanje pristupačnih toaleta za ljude sa invaliditetom

Proverite signalizaciju – kako unutar, tako i izvan prostorija tako da bude pristupačna u smislu

veličine, lokacije, kontrasta boja i vrste fonta.

Identifikujte sve ugradne elemente, nameštaj, opremu ili materijale koji osobama sa

invaliditetom sa različitim oštecenjima mogu da izazovu poteškoce, kao što su nivoi osvetljenja,

kontrasti boja, širina vrata, rukohvati, vrste podova i audio sistema.

Vrata su dovoljno široka za sve ljude sa invaliditetom

Znakovi su na Brajevoj azbuci ili imaju ispupčena slova gde god je to moguće

Svetlost u zgradi vaše organizacije treba da bude raspoređena ravnomerno. Ne treba da bude

velikih varijacija i nivou osvetljenosti i svetlo ne treba da bude previše svetlo ili previše tamno.

Izbegavajte svetlucave, sjajne i polirane površine i držite odsjaj, senke i odblesak na minimumu.

Želite da napravite razliku, ali nemate opredeljena finansijska sredstva?

hodnici i putevi nisu zakrčeni mašinerijom ili ičim drugim

vrata su otvorena kada je to moguće

ljudima sa invaliditetom je lako da otvore vrata koja su zatvorena

prerasporedite izložene letke, fotokopir aparate i drugu opremu tako da se nalazi u rasponu

od 450-1300 mm od poda na nivou na kojem vecina ljudi lako može dohvatiti stvari

sledeći put kada budete krečili, pobrinite se da su vrata u kontrastnoj boji sa zidovima. Ljudi

sa oštećenjima vida će moći da se lakše snađu po vašim prostorijama

promenite raspored nameštaja tako da postoji jasan prolaz kroz prostorije i oko vašeg

prostora. Tako će ljudi kojima je potrebno više prostora da se kreću ili koji ne vide stvari koje

im možda stoje na putu moći da se nezavisno kreću okolo

Stavite pored ulaza obaveštenje da su vaši zaposleni i volonteri spremni da pomognu svim

ljudima sa invaliditetom kojima je možda potrebna pomoć da pristupe vašim prostorijama i

uslugama (i da podržavate povratne informacije o onom što možete da uradite bolje)

Sprovedite proveru održavanja da biste se uverili da sve što imate radi ispravno i da se održava

u najboljem mogućem stanju

Eliminišite opasnost od saplitanja unutar svojih prostorija tako što ćete pospremiti, pobrinuti

se za nestabilni nameštaj, pukotine u podu itd.

Raščistite trotoar ispred vaših prostorija od bicikala, korpi ili bilo čega što ljudima može da stoji

na putu

Pobrinite se da sredstva za čišćenje koja koristite nisu toksična i da ne pogoršavaju astmu ili

problem sa disanjem

Jasno obeležite izlaze za slučaj opasnosti

Sastavite lični plan za izlaz u slučaju opasnosti za sve ljude sa invaliditetom koji su vaši

zaposleni ili koji redovno posećuju vaše prostorije

Da li želite da napravite razliku, ali imate manje od € 100 za trošak?

Stavite na pod gumiranu podlogu sa teksturom da biste dali do znanja ljudima sa oštećenjem

vida da su došli do vrata




Stavite vizuelno kontrastnu traku na vrh i na dno stepenica da biste pokazali slabovidim

ljudima da su došli do kraja stepenica

Pobrinite se za to da imate neke stolice sa naslonima za ruke. Ljudima sa teškoćama u kretanju

je lakše da sednu u njih ili da ustanu sa njih

Napravite zvučni zapis vaših informativnih letaka. Sve što vam je potrebno je neko sa jasnim

glasom, rekorder i zvučnik. Informacije su korisne odraslim učenicima i ljudima čiji maternji

jezik nije engleski, kao i ljudima sa invaliditetom

Organizujte obuku o jednakosti ljudi sa invaliditetom za zaposlene u vašoj organizaciji,

volontere i/ili upravni odbor

Organizujte da zaposleni ili volonter idu na kurs znakovnog jezika

Posetite projekte kao što je vaš, a koji su iskusniji u pružanju pristojnog smeštaja za ljude sa

invaliditetom

Zamenite sijalice koje ne rade i/ili poboljšajte vaše osvetljenje

Uklonite pragove vrata20

10.4. Privucite prave ljude

Ljudsko okruženje i važnost pomagača koji razmišljaju na sličan način

U nastavku su navedeni saveti za regrutaciju volontera kao što ste vi i koji su željni da provedu vreme i ulože trud u rad sa mladima sa invaliditetom:

Najbolji resurs su trenutno aktivni volonteri u vašoj organizaciji. Pitajte postojeće volontere

da li znaju nekog ko bi bio zainteresovan za volonterski rad sa mladima sa invaliditetom.

Stavite vašu organizaciju na društvene medije. Pomoću njih možete da izložite svoje projekte

i misije, postavljate fotografije i tagujete volontere i izazovete entuzijazam i svest o radu sa

mladima sa invaliditetom.

Usredsredite se na volontere! Vašoj organizaciji je potrebna pomoć, ali je za volontere to retko

najubedljiviji razlog da se pridruže vašem projektu. Umesto da potrebe vaše organizacije

napravite temom svog regrutovanja, pomozite volonterima da vide kako će njima biti korisno

volontersko iskustvo i šta će njime dobiti. U slučaju rada sa mladima sa invaliditetom možete

da se fokusirate na stvari kao što su značajno iskustvo, pravljenje razlike u životima mladih sa

invaliditetom, pomoć drugima kojima je potrebna korišćenjem veština i talenata, podrška

nečemu u šta veruju.

Regrutujte volontere u školama i na fakultetima uz pomoć letaka i postera.

10.5. Saveti o efikasnoj komunikaciji sa mladima sa invaliditetom

Terminologija je onoliko dobra koliko prikazuje pozitivan stav društva prema ljudima sa invaliditetom, ali i osobe sa invaliditetom prema društvu. Potrebno je poštovati prava i potrebe pojedine grupe i

20 DESSA, Disability Equality Specialist Support Agency.Making your existing premises more accessible to people with disabilities without breaking the bank. Retrived 27 October, 2018, 17:00 from http://www.dessa.ie/making-your-existing-premises-more-accessible-people-disabilities-without-breaking-bank




izbegavati terminologiju koja stvara negativan imidž ove grupe i podržava stereotipe, predrasude i diskriminaciju. Jezik i termini koje koristimo su mocno sredstvo (anti) diskriminacije.

Pre nego što nastavite sa čitanjem, važno je znati da pored knjiga i brošura o ispravnoj komunikaciji sa ljudima sa invaliditetom, tačan recept ne postoji. Kada ste u interakciji sa ljudima sa invaliditetom samo imajte na umu da je svaka osoba, sa invaliditetom ili bez njega, individua za sebe i ne plašite se da kažete ili ne kažete nešto pogrešno. Ako niste sigurni, zamolite osobu sa invaliditetom kako da komunicirate na pravi način i stavite fokus na osobu, a ne na medicinsku dijagnozu i invaliditet.

Kada koristite ispravan jezik, podržavate jednakost za sve. Ako niste sigurni, koristite jezik gde ljude

stavljate na prvo mesto (npr., „omladinac/osoba sa invaliditetom“; a ne „invalid“). Ispod ćete naći

neke primere21:

KORISTITE: Osoba sa invaliditetom,

NEMOJTE DA KORISTITE: Bogalj, hendikepirani, osoba s hendikepom, invalid (bukvalno znači

„nije validan“)

KORISTITE: Osoba koja ima, osoba sa (npr. osoba sa cerebralnom paralizom)

NEMOJTE DA KORISTITE: Žrtva, pogođen (npr. žrtva cerebralne paralize)

KORISTITE: koristiti invalidska kolica

NEMOJTE DA KORISTITE: Vezan za invalidska kolica

KORISTITE: Osobe bez invaliditeta

NEMOJTE DA KORISTITE: Normalni (nazivanje osoba bez invaliditeta „normalnim“ implicira

da su ljudi sa invaliditetom nenormalni)

KORISTITE: Gluv, nagluv

NEMOJTE DA KORISTITE: gluvonem, gluv i mutav

KORISTITE: ima invaliditet od rođenja, rođen sa

NEMOJTE DA KORISTITE: Defektan od rođenja

KORISTITE: Istorija psihijatrijskih bolesti, psihijatrijska invalidnost, emotivni poremećaj,

mentalna bolest, korisnik usluga ustanova za mentalno zdravlje

NEMOJTE DA KORISTITE: lud, bolestan, mentalni pacijent, udaren, lujka, psihotičan,

šizofrenik

KORISTITE: Epilepsija, napadi

NEMOJTE: Epizode

KORISTITE: Poremećaj učenja, intelektualni invaliditet, razvojni invaliditet, kognitivni

invaliditet, ADD/ADHD

NEMOJTE DA KORISTITE: Mentalna retardacija, spor, retardiran, lenj, glup, ispotprosečan

Drugi termini koje treba da izbegavate jer imaju negativnu konotaciju i mogu da izazovu sažaljenje i

strah:

Nenormalan

21 Words of Dignity. Vocabulary for addressing people with disabilities. Retrieved 28 October,2018 from http://3mc3pu3a8r0y2tbwjl479nd0.wpengine.netdna-cdn.com/wp-content/uploads/2015/04/2015_03_19_wwd_updated_FINAL.pdf



http://3mc3pu3a8r0y2tbwjl479nd0.wpengine.netdna-cdn.com/wp-content/uploads/2015/04/2015_03_19_wwd_updated_FINAL.pdf

http://3mc3pu3a8r0y2tbwjl479nd0.wpengine.netdna-cdn.com/wp-content/uploads/2015/04/2015_03_19_wwd_updated_FINAL.pdf


Teret

Stanje

Deformisan

Različite sposobnosti

Unakažen

Hendikepiran

Onesposobljen

Imbecil

Maničan

Osakaćen

Ludak

Moron

Paralizovan

Patetičan

Fizički ograničen

Za sažaljenje

Retardiran

Spazmičan

Napaćen

Tragedija

Nesrećan

Žrtva

10.6. Kodeks ponašanja prema osobama sa invaliditetom22

10.5.1. Gluvi i nagluvi

Potapšite nekog ko je gluv po ramenu ili mahnite rukom da biste im privukli pažnju.

Pišite poruke ako ne znate jezik znakova (kratke rečenice; obične reči).

Gledajte direktno u osobu dok pričate s njom i ne zaklanjajte usta.

Pokušajte da ograničite žvakanje žvake.

Ne prihvatajte klimanje glavom kao znak razumevanja.

Pričajte direktno sa osobom, a ne sa tumačem.

Govorite normalnom brzinom i tonom osim ako se od vas ne traži suprotno.

Izbegavajte da stojite ispred izvora svetlosti.

Nemojte hodati između ljudi koji koriste znakovni jezik jer ćete im prekidati razgovor.

Pokušajte da koristite ekspresivni govor tela, gestikulaciju i mimiku.

10.5.2. Korisnici invalidskih kolica/Mobilnost

Postavite se u istom nivou očiju tako što ćete sesti ako učestvujete u dužem razgovoru sa

nekim ko koristi invalidska kolica.

22 Disability Resources for Students. The whole section was taken 28 October, 17:00 from https://depts.washington.edu/uwdrs/faculty/faculty-resources/tips-for-working-with-different-disabilities/




Smatrajte invalidska kolica delom ličnog prostora korisnika; ne dodirujte invalidska kolica i

nemojte se naslanjati na njih.

Pitajte pre nego što pružite pomoć korisniku invalidskih kolica i prihvatite „Ne“ kao odgovor.

Slobodno koristite reči kao što su „trčati“ ili „hodati“. Korisnici invalidskih kolica takođe koriste

ove reči.

Budite svesni arhitektonskih karakteristika koje mogu izazvati poteškoće korisniku invalidskih

kolica, kao što su stepenice ili vrata koja nisu dovoljno široka.

Ne zaboravite da su neka parking mesta rezervisana za ljudi sa ograničenom pokretljivošću,

ona nisu luksuz, ona su neophodnost.

Upućujte komentare osobi lično, ne njenom pratiocu ili negovatelju.

Nikad nemojte da mazite, hranite ili na drugi način uznemiravate životinju pratioca, a da

prethodno niste dobili dozvolu od vlasnika.

10.5.3. Govor i jezik

Dajte vremena osobi da govori, pošto im možda treba više vremena da vam odgovore.

Izbegavajte poriv da prekidate osobu ili da joj dovršavate rečenicu.

Tražite da vam se ponovi ako ne razumete šta vam je osoba rekla.

Ne pretvarajte se da ste razumeli.

Budite svesni da ćete možda morati da koristite niz komunikativnih metoda kao što su cedulje,

mejlovi ili tehnološke opcije.

Budite strpljivi i ohrabrite osobu da se izrazi.

10.5.4. Poremećaj učenja/ADHD

Shvatite da poremećaj učenja može da utiče na sposobnost osobe da čita, piše, da radi

matematiku, da pamti i/ili obrađuje informacije.

Shvatite da retko postoji vidljivi dokaz poremećaja učenja.

Koristite višestruke metode davanja informacija.

Svedite ometanja iz okoline na minimum (skrinsejveri, zvuci iz pozadine, itd.).

Imajte na umu da nekonvencionalni odgovor može da bude izazvan poteškoćom u obradi

informacija koja utiče na socijalnu interakciju.

10.5.5. Slepilo i oštećenje vida

Shvatite da zakonski slepi ljudi možda imaju neki stepen vida.

Dajte veoma konkretne i specifične smernice ako vas pitaju. Izbegavajte termine kao što su

„tamo“ ili „skrenite tamo“.

Nikad nemojte da mazite, hranite ili na drugi način uznemiravate životinju pratioca, a da

prethodno niste dobili dozvolu od vlasnika

Pružite informacije o času u pristupačnom, elektronskom formatu da biste podržali osobu u

korišćenju tehnologije da se sadržaj govori naglas.

Slobodno koristite reči kao što su „videti“ i „gledati“.

Ponudite ruku/lakat kada vodite nekog ko je slep.

Stavite ruku osobe sa strane ili iza kolica kada im pomažete da sednu.

10.5.6. Hronično ili akutno zdravlje

Primeri: rak, astma, emfizem, dijabetes, HIV/AIDS, bolest srpastih ćelija




Shvatite da svaka osoba ima jedinstven niz simptoma i terapiju.

Prihvatite da su mnoge bolesti često nevidljive drugima.

Nemojte nikada da definišete osobu kroz njeno stanje. Na primer, nekoga treba nazvati

„devojka koja ima rak“ a ne „ona s rakom“.

Ne ponašajte se prema osobi kao da je zarazna.

10.5.7. Neurološko

Primeri: cerebralna paraliza, napadi, MS, turetov sindrom, mišićna distrofija, TBI (traumatska povreda mozga)

Znajte da će neka od ovih stanja imati simptome kao problem sa pokretljivošću, neka mogu

da imaju slične efekte kao poremećaji učenja.

Razumite da neko može da izgleda kao da nema invaliditet.

10.5.8. Psihološko

Razumite da socijalne veštine mogu biti oštećene.

Budite osetljivi na emotivni stres ili okidače.

Budite strpljivi.

Postavite jasne granice za ljude koji stalno sarađuju s vama. Na primer: „Hvala Džone što ste

svratili. Ako želite da ćaskamo, moraćete prvo da zakažete”.

10.5.9. Kognitivno

Budite veoma jasni i specifični u svom govoru. Sarkazam i suptilni humor se često ne razumeju.

Dajte uputstva na lak, razumljiv način.

Predstavite usmene informacije umerenim tempom, koristeći pauze kad je potrebno da biste

omogućili razumevanje.

Dajte signale za nastupajuće promene kao što su „imamo 5 minuta do kraja sastanka“.

Ponovite informacije u više formata.

Uvedite modele, probe i igranje uloga da biste pomogli studentima da uče odgovarajuće

interakcije.

Imajte na umu da je nekonvencionalni odgovor možda izazvan kognitivnom poteškoćom koja

utiče na socijalnu interakciju.

10.7. Osvrnite se oko sebe, samoocenjivanje

Samoevaluacija je ključni alat koji vam može pomoci da proverite svoj napredak kao omladinski lider, pronađete svoje slabe tačke i potrebe za poboljšanjem. Takođe može da posluži kao kontrolni punkt za sticanje veština i može vam dati osecanje dobro obavljenog posla.

Da biste poboljšali, proverili napredak i održali efikasnost, sledite ove korake:

Prvo: Razmislite o svom odnosu sa mladima sa invaliditetom, vašim veštinama koje im pomažu i vašoj

sposobnosti da im budete lider.




Drugo: Pročitajte listu karakteristika/aktivnosti i odlučite koje radite dovoljno, koje treba više da radite,

a koje treba manje da radite i štiklirajte praznine ispod odgovarajućih odgovora koji odgovaraju vašem

iskustvu. Ako nisu navedeni neki ciljevi koje smatrate važnim, koristite prazne linije ispod da ih

navedete.

Treće: Kada ste ispunili celu listu, vratite se i pročitajte je još jednom i zaokružite 3 ili 4 aktivnosti u

kojima najviše želite poboljšanje.

Kontrolna lista u Prilogu II će vam pomoći da izvršite samoevaluaciju.

10.8. Raširite vesti

Širenje vesti kada je reč o radu i projektima vaše organizacije je od ključnog značaja - posebno kada se vi i vaša organizacija bavite osetljivom temom inkluzije ljudi sa invaliditetom.

Publicitet može da podigne svest, inspiriše volontere, privuče potencijalne dobročinitelje, daleko se čuje u društvu i stvori talas pozitivnih ishoda

Slede neki saveti kako da zadobijete publicitet i da proširite vesti o vašim dobrim delima:

Ne potcenjujte društvene medije. Izaberite 2 ili 3 platforme i uložite vreme i napor da podelite

svoj rad i pozitivan uticaj na nedeljnoj bazi. Obaveštavajte redovno javnost.

Stvarajte i promovišite priče koje vaši volonteri, dobročinitelji i učesnici žele da dele sa svojim

društvenim krugom.

Ne potcenjujte publicitet od-usta-do-usta. Sastavite tim volontera koji su entuzijastični u vezi

sa vašom organizacijom i posvećeni podizanju svesti i inkluziji mladih sa invaliditetom u

celokupan društveni život, obučite ih da budu vaši neprofitni promoteri od-usta-do-usta. Ovo

može da dovede do ključnog entuzijazma i svesti o vašoj neprofitnoj organizaciji i privuče

pažnju na vaša pozitivna dela.

Prikažite vidljive rezultate koje je postigla vaša organizacija. Prikažite mlade sa invaliditetom

koji su imali korist od rada vaše organizacije i aktivnosti u kojima učestvuju. Ovo može da se

uradi i onlajn i oflajn preko društvenih medija, lokalnih ili nacionalnih događaja koje

organizujete ili preko štampanih medija ili radija.




Prilog I: Upotreba mobilne aplikacije

Mobilna aplikacija o inkluzivnom slobodnom vremenu i rekreaciji za mlade osmišljena je kao integrisani softver za projekat. Mobilna aplikacija je namenjena omladinskim radnicima/liderima i članovima/korisnicima omladinskih organizacija kako bi pristupili detaljnoj i ilustrovanoj onlajn verziji ovog priručnika.

Mobilna aplikacija ima za cilj da uspostavi kulturu razvoja kvaliteta usvajanjem pristupa samoocenjivanja putem onlajn obrasca za samoocenjivanje za omladinske radnike/lidere da ocene svoje veštine u podržavanju inkluzivnih aktivnosti u slobodno vreme.

Postoje 2 glavna dela mobilne aplikacije.

SAVETI: Pruža niz zanimljivih aktivnosti u slobodno vreme gde mladi sa invaliditetom ili bez

invaliditeta mogu da budu uključeni kao vršnjaci i mogu da grade zajedno kroz zajedničke

aktivnosti društvo koje je inkluzivnije.

MOJA KONTROLNA LISTA: To je onlajn ocenjivanje za omladinske radnike o inkluzivnim

aktivnostima u slobodno vreme.

Slika1: Početna strana mobilne aplikacije

Na početnoj strani postoje 2 menija za izbor. Korisnik može da promeni jezik mobilne aplikacije u

levom uglu.




Mobilna aplikacija obuhvata engleski, bugarski, holandski, nemački i srpski interfejs. Korisnik može da promeni jezik u meniju za jezike.

Slika 2: Jezički meni za izbor 5 različitih jezika

Glavni meni se nalazi u gornjem desnom uglu ekrana. Nudi jednostavnu navigaciju. U ovom glavnom meniju nalaze se linkovi do „Naslovne strane“, „O nama“, „Saveti“ i „Moja kontrolna lista“.

Figure 3: Main menu

„O nama“ obuhvata opšte informacije o projektu koji je finansirao izradu ovog priručnika i tekst o odricanju od odgovornosti. Korisnik može pročitati opšte informacije o projektu i pristupiti veb- stranici projekta sa ove stranice.

Slika 4: O projektu




„Saveti“ su različite dobre prakse koje osiguravaju inkluziju mladih sa invaliditetom u različite društvene zajednice. Postoji 5 domena za omogućavanje socijalne inkluzije. To su društvene aktivnosti, saradnja u obrazovanju, fizičke aktivnosti, kreativnost i vršnjačko učenje.




Korisnik se može kretati pomocu dugmadi:

Previous tip Next tip Back to tip categories

„Moja kontrolna lista“ je osmišljena kao samoocenjivanje za omladinske radnike kako bi se kontinuirano poboljšavale inkluzivne aktivnosti omladinskih organizacija, a posebno aktivnosti sa mladima sa invaliditetom. Samoocenjivanje omogucava identifikaciju onih aspekata vaših aktivnosti koji zahtevaju poboljšanja kako bi ih učinili inkluzivnim.

Kada korisnik završi samoocenjivanje, rezultati se navode u tri glavna domena: ukupni rezultat, aspekti koji su jača strana i aspekti koje treba poboljšati. Možete ga preuzeti kao PDF dokument ili poslati rezultat putem imejla.







Prilog II: Lista za samoocenjivanje23

Komunikativne veštine: Dovoljno Treba više Treba manje

1. Lična komunikacija sa

svakim mladim sa invaliditetom _______ _______ _______

2. Efikasan razgovor u grupi _______ _______ _______

3. Autoritativnost _______ _______ _______

4. Izolovanje nekih mladih _______ _______ _______

5. Strpljivo slušanje _______ _______ _______

6. Otvoren za deljenje informacija _______ _______ _______

7. Davanje konstruktivnog saveta _______ _______ _______

8. Razjašnjavanje informacija _______ _______ _______

9. ______________________ _______ _______ _______

Veštine rešavanja problema: Dovoljno Treba više Treba manje

10. Predosećanje i sprečavanje tenzije

unutar grupe _______ _______ _______

11. Predosećanje i sprečavanje tenzije

kod pojedinca _______ _______ _______

12. Razjašnjavanje pitanja _______ _______ _______

13. Davanje ideja _______ _______ _______

14. Prilagođavanje aktivnosti na licu _______ _______ _______

mesta

15. Pomoć u prevazilaženju psiholoških

barijera mladih sa invaliditetom _______ _______ _______

16. ______________________ _______ _______ _______

23 Ideja za listu preuzeta iz Designing Student Leadership Programs: Transforming the Leadership Potential of Youth by Mariam MacGregor, Youth Leadership.Com, 2nd Edition 2001, str 63-65.




Veštine zapažanja: Dovoljno Treba više Treba manje

17. Primećivanje komunikacije

između mladih sa invaliditetom _______ _______ _______

18. Primećivanje koliko su mladi zainteresovani

za određenu aktivnost _______ _______ _______

19. Primećivanje osećanja mlade osobe

sa invaliditetom _______ _______ _______

20. Primećivanje da li je neko izostavljen _______ _______ _______

21. Primećivanje kako se oseća mlada

osoba sa invaliditetom tokom aktivnosti _______ _______ _______

22. Primećivanje kako se svaka

mlada osoba sa invaliditetom oseća

u datoj društvenoj sredini _______ _______ _______

23. ______________________ _______ _______ _______

Pružanje emotivne podrške: Dovoljno Treba više Treba manje

23. Pokazivanje interesovanja za mladu osobu sa invaliditetom _______ _______ _______ 24. Smanjenje psihološke

tenzije kod mlade osobe

sa invaliditetom _______ _______ _______

25. Podržavanje prava mlade osobe

sa invaliditetom u slučaju pritiska grupe _______ _______ _______

26. Davanje pohvale _______ _______ _______

27. Pružanje poštovanja _______ _______ _______

28. Pomoć mladim osobama

sa invaliditetom ako se osećaju ignorisano _______ _______ _______

29. ______________________ _______ _______ _______




Izražavanje osećanja: Dovoljno Treba više Treba manje

30. Deljenje osećanja _______ _______ _______

31. Emotivne kočnice _______ _______ _______

32. Otvoreno neslaganje _______ _______ _______

33. Izražavanje poštovanja _______ _______ _______

34. Izražavanje negativnih emocija _______ _______ _______

35. Izražavanje zahvalnosti _______ _______ _______

36. Izražavanje toplih osećanja _______ _______ _______

37. Sažaljevanje mlade osobe sa

invaliditetom _______ _______ _______

38. ______________________ _______ _______ _______

Rešavanje emotivnih situacija: Dovoljno Treba više Treba manje

39. Rešavanje konflikta i besa _______ _______ _______

40. Deljenje i izražavanje

bliskosti i naklonosti _______ _______ _______

41. Postupanje u slučaju tišine _______ _______ _______

42. Suočavanje s razočaranjem

mlade osobe sa invaliditetom _______ _______ _______

43. Suočavanje sa svojim razočaranjem _______ _______ _______

44. Rešavanje diskriminacije _______ _______ _______

45. Rešavanje tenzije _______ _______ _______

46. Postupanje sa nervozom kod

mlade osobe sa invaliditetom _______ _______ _______

47. ______________________ _______ _______ _______



Documents

PositiveLeisure4Youth Slobodno vreme za mlade kao deo ...€¦ · Kako mladi ulažu svoje vreme i energiju u aktivnosti u slobodno vreme otkriva puno o njima kao pojedincima. Slobodno