Embed Size (px)
Citation preview
10 Maj 2013.
P O R U K E
11www.serbianmirror.comMaj 2013.
^ E S T I T K E
12 Maj 2013.
^ E S T I T K E
K O M E N T A R
13www.serbianmirror.comMaj 2013.
Mi Srbi poznati smo po ratnici-ma, nau~nicima, rakiji {ljivovi-ci, dobrim sportistima i nar-
avno Novaku Djokovi}u. Nismo poznati,a mislim da nikada nismo ni bili poznatikao dobri politi~ari. Istini za volju oMilo{u Obrenovi}u pri~a se kao o ~ovekukoji je postigao vi{e pregovorima negoratom, a o Nikoli Pa{i}u kao o predsed-niku Vlade koji je udario temelje mod-erne Evropske Srbije. E, tu smo kodEvropske Srbije.
Ovih dana najavljuju da }emoverovatno u junu, dobiti dozvolu daodpo~nemo pregovore o ulasku uEvropsku Uniju. Zarad toga, ka`u neki,spremni smo da izgubimo Kosovo iMetohiju. Navodno potpisan “Sporazum onormalizovanju odnosa” iz Brisela, zna~ikapitulaciju i priznanje Kosova kaoposebne dr`ave odnosno “RepubljikKosova”, kako ka`u Albanci. Neki misleda je to kraj pri~e o Kosovu i Metohiji ipo~etak neke nove Evropske Srbije kojoj}e sa neba padati med i mleko i kojoj }esve i}i kao po loju. O~ekuju se investici-je, nova radna mesta, pove}anje plata,jednom re~ju “Zemlja dembelija”. E panije sve ni blizu tako. Na`alost miodavno nemamo prave politi~are, a nipravu jasnu i glasnu politiku. Pona{amose kao {ahisti koji ne znaju da predvideni jedan potez unapred ili jo{ gore kao{ahisti koji ~ekaju da im neko {apne ili“suflira” slede}i potez. To naravno imasvoje posledice.
Jo{ od formiranja Kraljevine SrbaHrvata i Slovenaca povijamo se pod poli-ti~kim vetrovima Evrope i velikih sila bezda smo, bar jednom, rekli da mi ne{toho}emo, da nam je cilj ujedinjenje Srpstva,stvaranje nekog saveza ili bilo ~ega dru-gog… Nismo rekli ~ak ni {ta ne}emo.
Balkanskim ratovima nekakosmo zaokru`ili svoju u`u teritoriju, aposle Prvog svetskog rata kada se raspalaAustrougarska, Vojodina saSlavonijom i Baranjom sepridru`ila matici, a Bosna nam jepripojena kao nacinalno srodnadr`ava. Hrvatska, za koju je ocen-jeno u Evropi da nije zrela da imasopstvenu dr`avu, dodata nam jeonako “pride”.
Tome su se mnogi pro-tivili, naro~ito vojni komandanti,me|utim kralj Alaksandar je moraoda prihvati naloge masonske lo`e ivelikih sila, i bi – {ta bi…
Isto tako je bilo i sa ras-padom Jugoslavije, pa za{to ondane bi bilo i sa Kosovom iMetohijom. Problem Kosova iMatohije po~eo je da se razvija jo{sa padom Berlinskog zida, jer je tozna~ilo da treba stvoriti nove bazeza savezni~ke snage koje su tre-bale da se isele iz Nema~ke. Iskoro su se iselile. Najve}a NATObaza je na Kosovu i Metohiji, koja
je ba{ zbog toga i odvojena od Srbije.Bonstil je najva`nije mesto u “RepubljikKosova”, hteli mi to ili ne.
Niko iz NATO-a nikada ne}epriznati da su pogre{ili kad su bombar-dovali Srbiju i Crnu Goru. Dva predsed-nika SAD bila su u Pri{tini: Klinton iBu{. Bila su i dva dr`avna sekretarazaklju~no sa gospodjom Klinton… Nesamo da su im obe}ali, ve} su im oni iostvarili nezavisnost, “kraljevska se ne
pori~e”. Tako vam je i ovde. Obe}ananezavisnost }e se ostvariti, bez obzira nato imali mi ili ne referendum. Mo`emo ihimati i desetak ako ho}emo, promeniti sene}e i ne mo`e ni{ta – bar za sada.
Nista novo ali se neki opetjuna~e, `ele novi rat pa ~ak i neku novuOluju. Glavno pitanje je imamo li mi nekipravi plan, neku dugoro~nu politiku? ^inimi se da je nemamo kao {to je nije imalani predhodna vlast, a ni na{a Pravoslavnacrkva. Biv{i predsednik Tadi} je dozvolioda se odlu~ivanje o Kosovu i Metohijiprebaci iz Ujedinjenih Nacija u EvropskuUniju, kada je odobrio da Euleks udje naKosovo i Metohiju sa ciljem da uspostavi
pravni poredak nove dr`ave.Ako govorimo o izdaji onda je
ona bila pre svega tu.Prebacivanjem nadle`nosti na
Euleks izgubljena je mogu}nost “veta”koje su mogli da koriste Rusija i Kina.Prakti~no je izgubljena Rezolucija 1244,jer smo je sami poni{tili, a ona je bilajedini dokument koji je garantovao teritori-jalni integritet Srbije. Kosovo i Metohijasu tada prakti~no dobili mogu}nost za
osamostaljivanje i oni su to i uradili.Neve{to ili nemu{to pitanje
postavljeno pred Ujedinjene Nacije, treba-lo je samo da omogu}i neodredjen ilinedore~en odgovor i to je uradjeno…
Dakle sve je gotovo jo{ odavnoi da se medjunarodna situacija ne komp-likuje nikome se ne bi `urilo sa re{avan-jem kosovskog pitanja. Kad ovako klju~au Siriji, Avganistanu, Iraku i kad Irannastavlja sa nuklearnim programom gasise jedno mogu}e `ariste i to ba{ ono okoBonstila. Sasvim prirodno i o~ekivanoNATO ne}e na front na Balkanu, kado~ekuje da buknu Bliski Istok i Afrika.Grofica Eston mora da “napravi” bar
jedan “politi~ki uspeh” posledebakla sa afri~kim prole}em inaravno da ona poentira naKosovu i Metohiji.
Da li to zna~i da smodefinitivno izgubili Kosovo iMetohiju? Naravno ne. Sveti otacSimeon, ina~e otac Svetog Save –Stefan Nemanja, govorio je da segradovi i zemlje gube, ali se mogui vratiti samo ako postoji vera iako se ne zaboravi srpska re~. Ieto tu smo i sa Kosovom iMetohijom. Dok se na tim pros-torima bude govorilo srpski imanade da se stvari jednom promenei oteto vrati. Ako na Kosovu nebude srpske re~i, odnosno `ivihSrba, d`aba nam i manastiri ireferndumi i molitve i molebani…
Ostane li Kosovo iMetohija bez na{ih ljudi i bez na{egjezika i slova bi}e izgubljeno, rekaomi je Patrijarh Pavle prilikom
osve{tavanja na{e ambasade u Va{ingtonu.I to je istina. Jedina i prava. Teritorije,gradovi i dr`ave mogu se izgubiti ali semogu i vratiti ako na njima ostane na{narod i dok se tamo ~uje na{ jezik.
Ne lamentirajmo vi{e, politi~kestranke treba da prestanu da politizujustanje na Kososvu i Metohiji i da gakoriste u svoje promotivne svrhe.Ljudima treba omogu}iti da ostanu usvojm selima, gradovima i op{tinama.Treba im omogu}iti da `ive, rade i gov-ore srpski, a jednog dana }e se situacijai stanje na Kosovu i Metohiji promeniti.
Po~nimo sa malim stvarima.Uvek govorite Kosovo i Metohija, a nikadsamo Kosovo. Jevreji su se hiljadamagodina pozdravljali re~ima “Dogodine uJerusalimu” i vratili su se, sve sa naro-dom, svojim jezikom i obi~ajima…
Pustimo Ruse da {to pre po~nuradove na gasovodu “Ju`ni tok”. Oni }ega nadgledati i {tititi i na nebu i nazemlji iz centra u Ni{u i jo{ nekih novih.I to je neka promena. Ne ba{ bezna~ajna,verujte mi. Vratimo sedi{te Srpskepravoslavne crkve u Pe}ku patrijar{iju sasvim monasima, popovima i ostalimtakozvanim pastirima. Uostalom zarpastiri ne treba da su uvek pored stada idanju i no}u, i po suncu i po hladno}i, iu nevolji. Umesto svadje u Skup{tini nad-jimo pare u bud`etu Srbije da finansiramoobrazovanje i {kolovanje srpske dece nasrpskom jeziku i to u svakom selu izaseoku. Otvarajmo pogone srpskih firmiu kosovskoj Mitrovici, De~anima,^aglavici… Organizujmo za svaki Uskrsi za svaki Vidovdan velika hodo~a{}a una{e crkve i manastire, jer }e bez nas ioni nestati. Bez sve{tenika i vernikauskoro }e postati ru{evine koje ne}e niko~ak ni obilaziti. Dakle ima mnogo toga{to se mo`e i {to se treba uraditi, samotreba raditi i op{ti narodni interes stavitiispred li~nog, pa ~ak ako ho}ete i ispredREFERENDUMA, jer ni jedan referen-dum sam po sebi ne re{ava ni{ta, pogo-tovu onda kada je skoro sve izgubljeno.
Treba ~ekati i `iveti `ivot nasvome i negovati jezik, veru i kulturu uzpomo} matice, a zemlje i gradovi seosvajaju, ako ima na{ih ljudi, na{e vere ina{e re~i i slova – ba{ onako kako jegovorio Sveti Simeon otac Svetog Savebiv{i vladar Stefan Nemanja. Ove re~iSvetog ~oveka su prava politika koja }enam kad – tad vrati Kosovo i Metogiju.
Da, Kosovo i Metohiju, jer seju`na srpska pokrajina zvala tako odvajkada i zva}e se do vijeka – naravnoako Bog da, a pametni ljudi pomognu.Bolje politike od politike Svetog Simeonaza Kosovo i Metohiju nema. Mo`da vamse ~ini da je to suvi{e jednostavno, alisve velike stvari su u su{tini jednostavnei za sve se treba boriti…
Od na{eg stalnog
dopisnika iz Njujorka,
Milana Lu~i}a
REFERENDUM - A [TA ONDA?
14 Maj 2013.
N O V A K N J I G A
Leskovac ju~e, danas, sutra pokazujekroz slike kako je grad Leskovacna jugu Srbije prolazio kroz vreme
i ~emu je sve odolevao kroz istoriju i kako
izgleda danas.Ideja Leskovac ju~e, danas, sutra
rodila se u meni ubrzo posle iseljenja izmog rodnog grada. Kao {to ve}ina nas
ka`e “vreme ~ini svoje” tako je bilo i umom slu~aju jer zbog raznih okolnosti ovamoja ideja nije ostvarena ranije.
Sam naslov jasno ukazuje na to{ta ova knjiga predstavlja. Oduveksam imao `elju da prika`em mesta una{em gradu koja su od istorijskeva`nosti, da ih pomo}u slika i teks-ta prosto ure`em u se}anje svih naskoji Leskovac smatramo svojim rod-nim krajem. I ne samo njima!
Pored toga {to Leskovacima bogatu pro{lost, ima puno togao ~emu se mo`e pisati, a da to nijepro{lost. Leskovac je poznat posvom govoru, Leskova~koj ro{tiljija-di, Leskova~kom letu, turisti~kimmestima, planinama koje okru`ujugrad, kao i jo{ mnogim drugimprirodnim lepotama koje na`alostnisu dospela do o~iju i u{iju ljudivan granica Srbije. Sme{ten u pros-tranoj kotlini opasanoj prelepimplaninama, u njegovom se okru`enjunalaze manastiri stari vi{e od petvekova, Sijarinska banja, motelPredejane, arheolo{ke lokacijeCari~in grad kraj Lebana, Skobalji}grad kraj Vu~ja, Etno arheolo{ki
park na Hisaru, Gradac kod Zloku}ana,Nekropola u Maloj Kopa{nici, Vlasinskojezero i jo{ mnogo toga. Leskovac bimogao da bude veoma primamljiva
tursti~ka destinacija za mnoge ljude {iromsveta.
Sadr`ina knjige obuhvata istorijuLeskovca, crkve i manastire koji su odvelike va`nosti za grad i okolinu, neka odzna~ajnijih turisti~kih mesta kao {to suVlasinsko jezero,P l a i n i n aK u k a v i c a ,Sijarinska banja,Spomen park naHisaru i drugamesta, interesant-na dogadjanja uLeskovcu kao {tosu Leskova~kaRo{tiljijada iLeskova~ko leto.
O v oizdanje knjigeLeskovac ju~e,danas, sutra }ebiti prvi korak up r i k a z i v a n j uonoga {to jeLeskovac nekadabio i po~etak prikazivanja onoga {to danasjeste. Nadam se da }u imati prilike imogu}nosti da prika`em Leskovac “sutra”zato {to verujem da }u ovom knjigom pod-staknuti mnoge druge da dobiju `elju da toi ostvarimo.
Knjiga je u prodaji {irom
Amerike i Kanade na veb sajtu www.ama-zon.com, a takodje i u Evropi preko vebsajta www.amazon.eu koji pokriva evrop-sko tr`i{te. Dostupna je ve} i u svimlokalnim knji`arama {irom ^ikaga, kao i una{oj kafeknji`ari Bubamara. Upravo smosaznali od autora da je knjiga upravo
prevedena nanema~ki jezik zaevropsko tr`i{te.
A u t o rknjige, DejanJovanovi}. Rodjen1978. godine uLeskovcu, Srbija.Igrom slu~aja samdobio zelenu kartu nalutriji za Ameriku2003. godine i sasvojom porodicom sepreselio u ^ikago2004. godine, gde isada `ivim i radim.Profesinalno sebavim grafi~kim
dizajnom a fotografija mi je bila hobi od2006. godine. Medjutim, to se pretvorilo udnevne obaveze kad sam po~eo da radimkao fotograf 2011. godine za jednuameri~ku kompaniju. Ubrzo posle toga samre{io da napi{em knjigu o svom rodnomkraju, da iskoristim slike i na taj na~inprika`em pro{lost i sada{njost.
LESKOVAC JU^E, DANAS, SUTRA
Dejan Jovanovi}
15www.serbianmirror.comMaj 2013.
N O V A K N J I G A
Nema mnogo glumica srpskogporekla koje se mogu pohvaliti dasu igrale pored cuvenog D`eka
Nikolsona u nekom holivudskom ostvaren-ju. A ipak to je ostvarila NataljiaNogulich koja je 1992. godine glumilasuprugu ~uvenog glumca u filmu ‘Hofa’.Ova energi~na i talentovana holivudskaglumica i rediteljka mo`da je jo{ poznati-ja po ulozi u ‘Zvezdanim stazama: slede}ageneracija’, a pored glume i re`ije, sada jeodlu~ila da se posveti literaturi i pisanju.Nedavno je napisala i objavila knjigu ‘Ratjedne `ene’ (‘One woman’s war’) ~ija jepromocija od`ana u knji`ari ‘Bubamara’ u^ikagu.
Iako je provela svoj radni vek usun~anoj Kaliforniji i glamuroznomHolivudu, Nataljia Nogulich, rodjenaAmerikanka, napisala je knjigu suprotnuonome {to bi prose~an ~italac o~ekivao odholivudske glumice. Njen roman ne govorio svetu filma, ve} o njenom poreklu – oKosovu, o `enama koje vode poreklo satog podru~ja, o mukama tog kraja,kosovskim planinama, imigraciji, Americi,gubicima, li~nim tragedijama, `elji za osve-tom i poku{aju opro{taja…
Ovaj roman koji govori o ozbiljn-im ljudskim temama za sada je, premaNatalijinim re~ima, prvi deo trilogije, dokbi ostala dva romana trebalo da se pojaveu budu}nosti. ‘Mo`da }e od njih jednogdana nastati film’, ka`e ova knji`evnica iglumica.
^ika{ka promocija njenog romana‘Rat jedne `ene’ bila je posebno zana~ajnaza Nataliju, zato {to je rodjena u ^ikagu izato {to u njemu i dalje `ive njeni roditelji,~lanovi familije i brojni prijatelji koji sudo{li da svojim prisustvom uveli~aju njenupromociju.
Govore}i o svom romanu Nataljiaka`e da je njena majka poreklom saKosova, a familija njenog oca, rodjenog uAmerici, iz Hercegovine. Ona je rodjena uAmerici, ali u srpskoj porodici, po{tuju}isrpsku kulturu i tradiciju, slu{aju}i srpskijezik i pohadjaju}i subotom srpsku {kolu.U Srbiji je bila mnogo puta, posebno naKosovu odakle je njena familija.
Njen roman govori o ratovima naBalkanu 90-ih godina. Radnja se de{avaizmedju ratova po~etkom i krajem 90-ih ipokazuje kako se rat i tragi~ni sukobi naKosovu odra`avaju na `ivot obi~nih ljudi.Roman po~inje ubistvom de~aka u jednombalkanskom selu. O`alo{}ena majka be`i uNjujork, u nadi da }e u krugu svojeporodice zale~iti svoje rane. Izle~enje ~akizgleda mogu}e, ali kada identitet predato-ra biva otkriven, `elja za osvetom vra}aheroinu nazad u njenu postojbinu…
Nataljia Nogulich ka`e da i poredratne tematike ‘Rat jedne `ene’ ne govori
o bukvalnom ratu, jer je glavna junakinjana nekoliko razli~itih nivoa u ratu – najpreunutra{njem, jer je rat prouzrokovaogubitak sina i ona sada `eli osvetu. U ratuje sa istorijom svoje zmelje, jer skoro 600
godina muslimani i Srbi ratuju, a u ratu jena neki na~in i sa novom zemljom –Amerikom u koju je imigrilala i koja je neprihvata potpuno…’ Ona ka`e da njenamajka, koja je poreklom sa Kosova nijeposlu`ila kao model za ovu knjigu, ali da
je bilo mnogo `enskih sudbina koje su bileinspiracija da se oforme karakteri u knjizi.
‘Moja majka je, na primer, do{lau Ameriku kada je imala 17 godina i onase odjednom iz nekog sela na Kosovu, gde
je oko sebe videla samo brda i planineobrela u ^ikagu. To je bio pravi {ok. I svese to de{avalo pre interneta, pa je samimtim imigraciono iskustvo bilo mnogodruga~ije. Meni je sve to bilo veoma zan-imljivo i interesantno, posebno ose}aj imati
jedno stopalo na jednom tlu, a drugo nadrugom… Ovaj roman je fikcija, a ne real-nost, mada me je inspirisao predeo odakleje moja majka do{la’, ka`e ona i dodaje daje sna`na motivacija bila i nepravda koja je
naneta Srbiji i Srbima, na na~inna koji su mediji pokrivali ratkoji se de{avao na Balkanu.
‘Bila sam frustriranana~inom na koji su Srbi bilipredstavljani u javnosti kaojedini krivci za sve konflikte…Ali ipak nisam pisala istorijski,ve} roman o `eni koja jenapustila zemlju u kojoj je`ivela i koje i kakve bitke jemorala da bije...’
Ona ka`e da su njeniprijatelji Amerikanci biliodu{evljeni romanom i da surekli da nisu znali {ta se naKosovu zaista de{avalo.Takodje, li~ne drame njenihjunaka su iste kao i li~inedrame svih ljudi na svetu, bezobzira na poreklo i zemlju i tose ~itaocima posebno dopalo.
‘Gradjanski rat jenajbrutalniji mogu}i rat i te{koje posle toga pomiriti se ioprostiti. Mo`da su zato mojisrpski prijatelji rekli – dobro jeda je neko kona~no napisaoovakav roman. Kad razmi{ljam{ta bi mogla da bude porukamog romana name}e mi se
samo jedno pitanje: {ta je potrebno dabismo oprostili nekome ko nam jeupropastio `ivot. Da li je opro{taj mogu} i{ta je bolje: `iveti sa osvetom iliopro{tajem?
M. Puri}
Natalija Nogulich, knji`evnica, glumica i rediteljka srpskog porekla, odr`ala u ^ikagu promociju novog romana ’Rat jedne `ene’
@IVETI SA OPRO[TAJEM ILI OSVETOM
Natalija Nogulich
16 Maj 2013.
V E R A
^ekam vaskrsewe mrtvih i`ivot budu}ega veka. Amin.Ovom re~enicom zavr{ava se
Simbol vere koju ispoveda na{a svetaCrkva.
Tim posledwim dvanaestim~lanom pravoslavni iskazuju svojkona~an stav prema `ivotu i veru uop{te vaskrsewe mrtvih.
Vera u vaskrsewe svih umrlihi nada u budu}i ̀ ivot jeste stub na{egpravoslavnog ispovedawa.
Ta vera zasnovana je na re~imai delima samoga Gospoda na{egaIsusa Hrista koji je svojim slavnimvaskrsewem iz mrtvih pokazao idokazao da je vlast ve~noga `ivota uwegovim rukama.
Tom vaskrsewu prethodilo jejedno drugo vaskrsewe, Lazarevovaskrsewe. Lazar je bio Isusov pri-jateq koji se posle kra}e i te`ebolesti upokojio. Wegove sestreMarija i Marta behu sledbeniceHristove koje su verovale da je onobe}ani Mesija, Sin Bo`iji.
^im se Lazar razboleo one suposlale prijateqe da pozovu Gospodada do|e da izle~i Lazara koji je le`aou posteqi.
Posle nekoliko dana Gospodre~e svojim u~enicima:,,Prijateqna{ Lazar zaspao je, no idem da gaprobudim”( Jn. 11,11 )
Misle}i da Gospod govori osnu kao odmoru tela, u~enicireko{e:,,Gospode, ako je zaspao,usta}e” ( Jn.11,12 ). ,,Tada im Isus re~eotvoreno: Lazar umrije” (Jn.11,14 ).Ovde je interesantna ~injenica daHristos smrt naziva spavawem. Kao{to u snu telo le`i nepomi~no uposteqi, a du{a kroz san pro`ivqavaaktivno, tako je i u smrti gde se du{aodvaja od tela i nastavqa da `ivi svojnezavisan `ivot do op{teg vaskrsewamrtvih.
Na{ narod ima izraz za neko-ga ko se upokojio, gde se ka`e: ,,u-snu-oje u Gospodu”. O`ivev{i Lazara, ~ijeje telo ~etiri dana le`alo mrtvo ugrobu u procesu raspadawa, Hristos jepokazao svoju Bo`ansku silu i mo}kao onaj koji ima vlast nad `ivotom ismr}u. Tom ~udu prisustvovali sumnogi, zbog ~ijeg svedo~ewa je velikibroj qudi poverovao u Hrista kaoobe}anog spasiteqa.
Nakon tog doga|aja jevrejskestare{ine i prvosve{tenici suodlu~ili da ubiju Isusa, jer kako ka`esveto pismo:,, ako ga ostavimo tako,svi }e poverovati u wega, pa }e do}iRimqani i uzeti nam i zemqu inarod” ( Jn.11,48 ).
Nakon raspeca Hristovog iVaskrsewa, desilo se jo{ jednovaskrsewe. Naime, kako svedo~i
jevan|elista Matej:, I grobovi seotvori{e i ustado{e mnoga tijelasvetih koji su pomrli i iza{av{i izgrobova po vaskrsewu wegovu, u|o{e usveti grad i pokaza{e se mnogima” (Mt.27,52-53 ).
Vaskrsnuv{i iz mrtvihDuhom Svetim, Hristos je pobedioposledweg i najve}eg neprijateqasveta, a to je smrt, pokazav{i time daje Bog.
Vaskrsewem svetih koji suustali iz grobova i pokazali semnogima, Hristos je hteo izme|u osta-log da poka`e kako }e u posledwi dan,pri wegovom Drugom dolasku svimrtvi od pamtiveka o`iveti, kada }ebiti kona~an sud nad svom zemqom isvim qudima od Adama.
Zato mi u Simbolu vere govo-rimo ~ekam vaskrsewe mrtvih. Timizrazom ~ekam, mi svedo~imo da ovaj`ivot nije onaj kakav `elimo niti uwemu imamo mogu}nost da budemo upotpunosti sre}ni, jer smrt i zlo jo{uvek vladaju planetom zemqom.
Ovde mo`emo postavitipitawe za{to Hristos odmah priprvom dolasku pre vi{e od 2000 god.nije ukinuo smrt? Razlog tome je taj{to je voqa Bo`ija da se jo{ qudiovozemaqskim ra|awem i `ivotompripremi za Carstvo nebesko i `ivotbudu}eg veka.
Prvi ~ovek Adam je imaomogu}nost da bez smrti, stradawa izla obezbedi tvorevini ve~no posto-jawe, no kako je samovoqnim grehomodredio druga~iji tok istorije i sud-binu ~itave tvorevine, to Gospodsamo one koji se zaista u ovom `ivotudobrovoqno utvrde u veri i qubaviprema wemu, prima u svoje obe}anoCarstvo.
Svojim drugim dolaskom toCarstvo }e za`iveti u svoj svojojpuno}i sa svima onima koji gazaslu`uju i koji }e ga zaslu`iti.
Treba jo{ re}i tako|e davaskrsavawe mrtvih nije ne{to {to sesamo de{avalo u pro{losti, niti jesamo to bila Bo`anska privilegija.
Hristos je takvu vlast dao isvojim svetiteqima. Imamosvedo~anstva u Bibliji da su to~inili i Prorok Ilija i Sv. apostolPetar, a kasnije i neki od Svetihotaca Crkve su tako|e imali taj dar.
Svi smo ~uli za klini~kusmrt {to je stru~an medicinski ter-min i svojevrstan fenomen koji se idan danas de{ava svuda po svetu.Tonije ni{ta drugo do ~in Bo`ije voqe
i vaskrsewe iz mrtvih kako to mi uhri{}anskoj terminologiji naziva-mo.
No svi ti koji su na nekina~in iz smrti bili vra}eni u `ivot,ponovo su kasnije umrli, te zajedno sanama koji smo sada `ivi, ~ekaju toop{te vaskrsewe i kona~an sud.
Ovde treba jo{ napomenutijednu va`nu ~iwenicu, a to je da ~oveknije samo telesno bi}e ve} i duhovno idu{evno. Stoga i smrt mo`e bitiduhovana odnosno du{evna.
^ovek mo`e biti telesno `iv,ali duhovno potpuno mrtav.
Duhovna smrt je nemawe DuhaSvetoga ili `ivot bez Duha Svetoga.
Takva smrt je sa jedne stranemnogo opasnija od telesne.
Takvoj smrti vodi `ivot bezBoga u grehu i nepokajawu. Du{etakvih qudi su duhovno mrtve i akotelesno gami`u i `ivotare po ovojzemqi.
Zbog toga je neophodno da pre
telesne smrti i vaskrsewa tela do|enajpre do vaskrsewa du{e i o`ivqewaduha, jer ako du{a na{a ne postanedom Duha Svetoga i obitavalisteTrojedinago Boga, vaskrsewe na{egtela }e biti samo plata za grehovni`ivot nakon ~ega slede ve~ite muke ipatwe.
Da se tako ne{to ne bidogodilo draga bra}o i sestre,potrudimo se da `ivot svoj provodi-mo po Bo`ijoj voqi, jer svaki drugina~im `ivota je ta{tina i muka duhukako svedo~i premudri car Solomon.
@ivot bez Boga je sam po sebive} `ivot u paklu koji se samo nakonsmrti nastavqa u ve~noj meri i inten-zitetu i to kroz ~itavu ve~nost.
Neka bi nas svemilostivi Bogizbavio i sa~uvao od takvoga zla,daruju}i nam iskreno pokajawe ispasewe, a po svom Drugom i slavnomdolasku vaskrsewe i ve~ni `ivot uCarstvu svome. Amin.
Sa ̀ eqom da nam ovaj praznikHristovog vaskrsewa donese noveduhovne snage i radosti, pozdravqamvas na{im tradicionalnimhri{}anskim pozdravom:
HRISTOS VASKRSE!
Pi{e: Nenad Jovanovi}
PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE
VVAASSKKRRSSEEWWEE
P R O T E K L I D O G A \ A J I
17www.serbianmirror.comMaj 2013.
Marko Jankovi}, legendarni voditelj i osniva~ Studija B, u poseti ^ikagu
Srpska zajednica u^ikagu ne pamtitako dobro dru`enje
kao ono nedavno oganizo-vano u Srpsko ameri~kommuzeju ‘Sveti Sava’ u ~astMarka Jankovi}a, legen-darnog voditelja i osniva~abeogradske radio i TVstanice Studio B. Uopu{tenoj atmosferi MarkoJankovi}, `iva enciklope-dija urbane kulture irokenrola, nije prestajaoda zabavlja publiku{alama, aforizmima ianegdotama o usponu ipadu rokenrola u biv{ojJugoslaviji, urbanim leg-endama i istoriji StudijaB, ljudima koji su gaosnovali i }askanju o kul-turnom `ivotu ^ikaga.
- Mislio sam da je ovo grad JeleneKarleu{e, ali vidim da je ovo mesto urban-ih, lepih i kulturnih ljudi `eljnih dobrog ikvalitetnog dru`enja’, rekao je on i dodao daje prijatno iznenadjen kako ^ikagom, tako iljudima koje je video u njemu. ‘Mislio samda je ovo grad kriminala, ali vidim da jeovo lep i ~ist grad sa nasmejanim ljudima.Voleo bih da se to prenese i na na{u dijas-poru i mo`da Srbiju koja je pomalo tu`na.Video sam ovde divne ljude i zaista moguda ka`em da sam sre}an {to sam upoznaona{u dijasporu. Mislim da su na{i ljudi`eljni dru`enja i ja se nadam da }u mo}i dadoprinesem tome, posebno zato {to nam naraspolaganju stoji ovako fantasti~na ustano-va kao {to je Muzej ‘Sveti Sava’.
I dalje veran i odan rokenrol muzi-ci i filozofiji `ivota, Marko Jankovi}, umajici sa likom D`ona Lenona, pozivao jegoste na pozornicu i sa njima, kroz humor,}askao o kulturnom `ivotu u Srbiji i ^ikagu,a za odli~nu atmosferu pobrinuli su se ilokalni bendovi ‘La Kampanela’ i‘Krimigranti’ koji su izveli stare rok hitove.Medju gostima su bili i momci iz grupe‘Osvaja~i’ koji su otpevali poznatu pesmu ‘Skim ~eka{ dan’.
Na pitanje da li je napravio nekekonkretne dogovore i da li razmi{lja da sepreseli u ^ikago Marko Jankovi} je rekaoda je to sasvim mogu}e. ‘Bi}e mi velikozadovoljstvo da zajedni~kim snagama stvo-rimo ne{to novo i da se lepo dru`imo... Vrlosam raspolo`en da dodjem i da i japostanem jedan od bludnika grada ^ikaga!’rekao je on citiraju}i poznatu re~enicuZorana Radmilovi}a iz ‘Radovana Tre}eg’.
Govore}i o legendamajugoslovenske urbane kulture, MarkoJankovi} je rekao da je po njegovommi{ljenju Branimir D`oni [tuli} najgenijalni-
ji muzi~ar biv{e Jugoslavije. ‘Srbi i Hrvati}e, na `alost, zaratiti, umesto da pravesvemirske brodove!’ podsetio se on njegov-ih proro~kih re~i i ispri~ao kako je njihovprvi susret pro{ao u svadji… ‘Eto, i on jeisto kao i vi oti{ao u imigraciju {to je nekavrsta patriotizma, jer poma`ete svoju zemljupo{to su tamo jedna gladna usta manje!’na{alio se on.
Marko je govorio i o drugim leg-endama – ~uvenom Du{ku Radovi}u kogasu zbog dve re~enice oterali u smrt. ‘Oti{aoje taj divni ~ovek, jer je zasmetao mo}nici-ma. Napravili su hajku, otpustili ga, a on je,samo dva meseca posle toga, umro!’ On jepomenuo i voditelja Djoku Vje{ticu koji jeprevario sve svojom smr}u, jer je rekao svo-joj `eni da nikome ne govori da je umro svedok ga ne sahrane. ‘ Nije `eleo da mu poli-
ti~ari dr`e govore, a pesma Bore Djordjevi}a‘Ravnodu{an prema pla~u’ upravo je njemuposve}ena…’ setio se on sa setom svojihvelikih kolega.
Dr @ivojin Pavlovi}, predsednikUpravnog odbora muzeja ‘Sveti Sava’, zah-valio se beogradskom voditelju na tome {topopularizuje ovo dragoceno srpsko mestokoje se bori za opstanak. On i VladimirMulina, organizator ve~eri, pozvali su sveljude dobre volje da dodju u Muzej i svo-jim prisustvom pomognu da ovo mestoponovo za`ivi. Mirko Pintar, ~lan UOMuzeja, najavio je da }e u ovoj instituciji useptembru biti organizovan mesec kulture idodao ‘Dodjite i donesite samo sebe i tale-nat koji imate!’
Medju gostima je bila i SlavicaPetrovi}, vlasnica lista ‘Ogledalo’ i direktor-
ka Srpskog amaterskog pozori{ta‘Mira Srem~evi}’. Govore}i okulturnom `ivotu srpskedijaposre u ^ikagu ona je najav-ila premijeru ‘@anke’ predstavekoju ona re`ira i za koju }egrupa ‘Osvaja~i’ raditi muziku.
Skupu je prisustvovaoenergi~ni Desko Nikitovi}, gen-eralni konzul Generalnog konzu-lata Republike Srbije u ^ikagu.On se zahvalio Marku Jankovi}una kreiranju dobre, prijateljskeatmosfere i na tome {to poma`eMuzej. Kao i svaki put do sadaon se je pozvao srpsku dijapos-ru da radi na o~uvanju i popu-larizaciji jedinog srpsko –ameri~kog muzeja u celojAmerici. ‘Kulturne ustanove kao{to su Gete institute i Servantesdobijaju veliku pomo} od svojihmatica i na dostojan na~in
reprezentuju svoje zemlje. Mislim da je kodnas problem u prioritetima, ne u nema{tini,’rekao je on i dodao da je u pregovorima saVladom Republike Srbije da se napravisli~an koncept kao u srpskom kulturnomcentru u Parizu, koji je u sklopu ambasadeRepublike Srbije i da se u ^ikago dovedekulturni ata{e. On je dodao da se nada da}e Muzej ovih dana dobiti status neprofitneustanove {to bi ovoj instituciji u{tedelo min-imum 40,000 dolara godi{nje na ime porezana nekretnine.
Ve~e prijatnog dru`enja zavr{enoje tako {to su gosti prilazili da se upoznajusa Markom Jankovi}em. Skoro svi oniporu~ili su mu da bi bilo lepo da se preseliu ^ikago jer ovom gradu ba{ takav nekonedostaje!
M. Puric
NEZABORAVNO VE^E SAURBANOM @IVOM LEGENDOM
Osvaja~i: Neboj{a Jakovljevi} - [one i Zvonko Pantovi} - ]ipi, gosti u razgovoru sa novinarom Markom Jankovi}em
18 Maj 2013.
D R U [ T V E N E A K C I J E
Pi{e: Marijana Maljkovi}
Ve} tre}u godinu legenda
svetske ko{arke i human-
ista Vlade Divac u
Americi organizuje letnji kamp
ko{arke za decu i mlade. Osim
igranja ko{arke u kampu u~e decu
ekipnom duhu i toleranciji, a sve
kroz dru`enje i zabavu. Pored toga
Vlade Divac i njegova supruga,
koji se ve} {estu godinu bave
humanitarnim radom, pokrenuli su
i najnoviju akciju “Jedan od mil-
ion” za obnovu srpskih {kola, koja
je ve} privukla veliko interesovan-
je ljudi koji `ele pomo}i. O
detaljima odr`avanja i rada
ko{arka{kog kampa kao i o
humaitarnim akcija, za na{ list
govori proslavljeni ko{arka{ Vlade
Divac.
Recite nam ne{to vi{e o tre}em
po redu letnjem kampu koji organizujete
na imanju manastira Nova Gra~anica, a
koji se ove godine planira i u Merilvilu.
Ko, kako i do kada mo`e da se prijavi i
da li ste osim ko{arke za decu planirali i
druge aktivnosti?
- Na{ “Divac Basketball Academy
kamp” je otvoren za sve od 8 do 17 god-
ina, bez obzira na prethodno ko{arka{ko
iskustvo. Petodnevni kamp u Novoj
Gra~anici po~inje 17. juna, dok }e trod-
nevni kamp u Merilvilu po~eti 20. juna.
Pozivamo sve roditelje da prijave decu za
kamp putem na{eg sajta
www.divac.com/camp. U kampu se pored
ko{arka{kog iskustva sti~u i novi prijatelji.
Sva deca vole da se nakon celodnevnog
igranja na terenu zajedno zabave uz ro{tilj
i gledanje srpskih filmova. Kroz dru`enje i
van terena promovi{emo prijateljstvo i tol-
eranciju. Ideja kampa je da okupi {to ve}i
broj dece i omogu}i im da kroz zabavu i
igru u~e ne samo o ko{arci ve} i o pozi-
tivnim vrednostima.
Kakva su va{a iskustva u
kampu protekle dve godine, odakle
dolaze polaznici i kakvi su njihovi utisci?
- U kampu deca u~e kako da se
postave prema svom timu, saigra~ima i
trenerima, jer smatram da su pona{anje u
ekipi i timski duh jako va`ni za razvoj
svakog mladog ~oveka. Tako|e, vrlo nam
je bitan individualni pristup svakom kam-
peru. Deca ina~e dolaze iz cele Amerike.
Utisci dece uvek budu lepi i svima je `ao
kada do|e ceremonija zatvaranja na kojoj
se svi zajedno slikamo. Ka`u da je to sja-
jno iskustvo koje nikada ne}e zaboraviti.
Raduje me {to se uvek rode neka nova pri-
jateljstva i stvaraju novi timovi, kao i to
{to okupimo puno mali{ana ~iji su roditelji
poreklom iz Srbije. Deca su uvek spremna
za nove ko{arka{ke izazove i uvek `ele da
nau~e vi{e.”
Koliko je de~aka boravilo do
sada u kampu i koliko su na~ili da igra-
ju ko{arku za vreme boravka?
- Iako u kampu uvek bude ne{to
vi{e de~aka, u kamp dolaze i devoj~ice.
Deca svakako nau~e osnovne korake, ali
ono {to je najva`nije, razviju ljubav prema
ko{arci. Ta ljubav je glavni motivator i
pokreta~ ka uspehu i zbog toga nam se
deca ponovo vra}aju.
Fondacija „Ana i Vlade Divac”
pre mesec dana pokrenula je veoma zan-
imljivu kampanju „Jedan u milion” u
cilju rekonstrukcije {kola u Srbiji i
pobolj{anja {kolovanja. Na koji na~in se
skupljaju sredstva i mo`ete li proceniti
kakav je odziv do sada, s obzirom da je
ovo nova akcija?
- Projekat “Jedan u milion” je
zanimljiv, ali i jako va`an. U julu 2011.
pokrenuli smo projekat “Stvarno va`no”
koji se bavi mladima i do{li do zaklju~ka
da su investicije u decu i obrazovanje
najvrednije. Ve} obnavljamo vrti}e i do
sada smo ih obnovili 15, tako da nam je
sada cilj da obnovimo i osnovne {kole –
da se nabavi oprema, okre~e u~ionice,
promene klupe i table, uvede grejanje,
srede toaleti… Obnavljanje osnovnih {kola
treba da bude samo prvi korak. “Jedan u
milion” je projekat koji }e dugoro~no
re{avati neke od velikih problema u Srbiji,
od kojih je opremanje i obnova {kola prvi
problem. Kada to uspe{no obavimo, svi
zajedno }emo odlu~iti koji su nam selede}i
problemi koje zajedno re{avamo. Dakle,
cilj je da poka`emo da zajedno mo`emo
mnogo, ali i da je svaki pojedinac va`an i
mo`e mnogo! To ustvari zna~i “jedan u
milion”. Projekat je tek pokrenut i odziv je
odli~an, s obzirom da nam se priklju~ilo
ve} gotovo 800 ljudi. Intenzivno se sasta-
jemo sa klju~nim ~ioniocima kada je obra-
zovanje u pitanju i formiramo kriterijume
za {kole. Kada ih formiramo, raspisa}emo
konkurs na koji }e se {kole javljati sa svo-
jim projektima, jer su razli~itim
{kolama potrebne razli~ite stvari.
Svako ko `eli da nam se priklju~i
i postane jedan u milion to mo`e
u~initi na na{em sajtu www.mil-
ionsrba.com.
Da li postoji zbirni
podatak koliki je broj ljudi koji-
ma je va{a fondacija u posled-
njih {est godina njenog posto-
janja pomogla i koliko je ku}a
izgradjeno?
- Kada zavr{imo ~etvrtu
stambenu zgradu za socijalno
stanovanje u Beogradu, bi}e to
500 zbrinutih izbeglih i interno
raseljenih porodica, odnosno vi{e
od 2.000 ljudi. Istakao bih i da
smo pokrenuli projekat za pomo}
samohranim roditeljima u novem-
bru 2012. i ve} uspeli da obezbe-
dimo ku}u za samohranu majku
sa troje dece, kao i mese~nu pomo} i
podr{ku za ekonomsko osna`ivanje i
osamostaljivanje za deset samohranih
roditelja. Cilj nam je da u narednom peri-
odu pove}amo broj porodica koje
podr`avamo na ovaj na~in.
KO[ARKA[KI KAMP ”DIVAC”KOD ^IKAGA I U MERILVILU
19www.serbianmirror.comMaj 2013.
P O R U K E
Zahvaljujemo se sponzorima, medijima, kao i brojnoj publici koja nas go-dinama verno podr`ava na svim na{im proslavama.
U `elji da svi talenti koji su nam se predstavili u na{em "Prole}u" zapo~nui profesionalne karijere, vidimo se slede}e godine, sa nekim novim mladimtelentima i sa renomiranim estradnim zvezdama, da sa njima provedemonezaboravne prole}ne ve~eri, kao {to su i prethodne bile.
Prole}e u Ogledalu, dvodnevna muzi~kamanifestacija u organizaciji na{eg lista
ponovo je okupila veliki broj muzi~ara ipeva~a, prijatelja i po{tovaoca na{egOgledala, kao i veoma kvalitetne takmi~arepeva~e. Stru~ni `iri i publika imali su veomate`ak zadatak da izaberu najtalentovanije.Prvi put je stru~ni `iri tra`io da ~etiritakmi~ara ponove svoje interpretacije, kakobi doneli pravedne odluke. Ove godine smouveli ~ak i ~etvrtu nagradu stru~nog `irija zaposeban talenat, koju je osvojila dvanaesto-godi{nja devoj~ica iz Milvokija, DajanaDra~a. Publika je dala svoj glas za najboljuinterpretaciju Irini Jovanovi}, koja je odli~no
otpevala pesmu "Zajdi, zajdi". Tre}e mestoosvojio je Miko Elkaz sa pesmom: "Ustala jemajka rano". Andjela Markovi} je i ovegodine osvojila drugo mesto sa pesmom: "Jane mogu mila majko bez njega", a pobednikovogodi{njeg takmi~enja Prole}e uOgledalu 2013. je @ivko Kova~evi}, za svojuinterpretaciju pesme: "O, kako boli me".
Ovom prilikom redakcija listaOgledalo `eli da se zahvali najpre svimizvodja~ima, muzi~arima i peva~ima, koji suse vrlo rado odazvali da volonterski, bezhonorara budu deo na{eg Prole}a uOgledalu i na taj na~in podr`e i pomognurad na{eg lista.
FOTOREPORTA@A PROLE]E U OGLEDALU 2013.
20 Maj 2013.
M A N I F E S T A C I J E
FOTOREPORTA@A PROLE
Miona Bojanovi}Neda Vukovi}
@ivko Kova~evi} - prvo mesto stru~nog `irija
Anastasija Mali{i}
Irina Jovanovi} - nagrada publike
Sonja ^uki}
Dajana Dra~a, nagrada za poseban talenat.Andjela Markovi} - drugo mesto `irija Miko Elkaz - tre}e mesto stru~nog `irija
Ljilja Ili}
Otvaranje programa ^eda Kabi}
Nastupili su i raspevani Slavuji - Slavice Momakovi}
Stru~ni `iri: Mirjana Jovanovi}, levo Sa{a Djordjevi} i desno Vlado Pupinovski
