P O R U K E

11April 2012. www.serbianmirror.com

12 April 2012.

^ E S T I T K E

13April 2012. www.serbianmirror.com

I Z D R U G E [ T A M P E

Na{ svet je te{ko bolestan. Ljudi

blebe}u o marketingu,

menad`mentu, ekonomskim

{emama i finansijskim tokovima. Ta kon-

cepcija sveta nije izgradjena za bolji `ivot

~ove~anstva, ve} za ajfone, ajpede i druge

bezdu{ne stvari. Samo u epohi kada je

svetska zajednica apsolutno ravnodu{na

prema ljudskom `ivotu – mogla se odigrati

tragedija na Kosovu.

Te{ko je posmatrati kako snage

koje stoje iza globalizma poku{avaju da

uni{te tvoj narod. Prvi ~in te u`asne

tragedije bio je gra|anski rat u Jugoslaviji,

zatim je usledilo bombardovanje Beograda,

i evo sada, u poslednjem ~inu te drame

Srbima su oduzeli Kosovo.

U su{tini koso-

vska nezavisnost je

otima~ina, okupacija i

pravi teror. Me|utim,

mene kao Srbina, veoma

boli {to na{a dr`ava izdaje

sopstveni narod. Davaju}i

Kosovo na komadanje

NATO, radi evropskog

komfora – na{i politi~ari

su spremni da postanu

sau~esnici okupatora!

Zbog ~ega?

Radi tanjira supe?

Mo`da radi EU koja }e

se – evo, vide}ete! –

raspasti...

Mnogi ka`u da je za Srbe Kosovo

odavno postalo „nacionalni mit” i da kroz

tu prizmu nisu mogli vedeti realnost koja

se promenila. Neka i tako bude! Ali, ja

smatram da svaki ~ovek ima zakonsko

pravo na svoju sopstvenu mitologiju, a da

ne govorimo o narodu.

Nekome treba mitologija Breda

Pita, a ja vi{e volim da `ivim sa

„Kosovskim mitom”. Zar ja nemam pravo

na izbor? Za Srbe je Kosovo otad`bina nji-

hove jedinstvene kulture sa srednjovekovn-

im slikarstvom koje je bez premca, kao i

poznati pisac kakav je Ivo Andri}.

Oduzeti nam ovu pokrajinu – isto

je kao da ste nam i{~upali srce iz grudi.

Izvor: www.vaseljenska.com

EMIR KUSTURICA ZA UGLEDNI RUSKINEDELJNIK ODNAKO

Nekom treba mitologija Breda Pita, ali ja vi{e volim da `ivim sa „Kosovskim mitom”

• Mene kao Srbina veoma boli {to na{a dr`ava izdaje sopstveni narod. Daju}i Kosovo na komadanje NATO radi evropskog komfora – na{i politi~ari su spremni da postanu sau~esnici okupatora

• Zbog ~ega? Radi tanjira supe? Mo`da radi EU koja }e se – evo, vide}ete! – raspasti...

Srbija je postigla dogovor sa Ruskom

Federacijom o izradi mozaika u

hramu Svetog Save na Vra~aru,

prema kojem }e Moskva obezbediti 40 mil-

iona dolara za zavr{etak unutra{njih radova.

Potpisivanje sporazuma se o~ekuje

do kraja januara u Moskvi, a postoji

mogu}nost da potpisivanju prisustvuju

predsednik Srbije Boris Tadi} i ruski pre-

mijer Vladimir Putin.

Prilikom posete Beogradu, Putin

je krajem marta pro{le godine obe}ao

finansijsku pomo} za zavr{etak unutra{njih

radova na Svetosavskom hramu, a o tome

je razgovarao i sa Tadi}em i patrijarhom

srpskim Irinejem.

List podse}a da je posle posete

Srbiji, mitropolit Ilarion Alfejev u jednom

intervjuu govorio o radovima na hramu

Svetog Save, ponavljaju}i spremnost

Ruske pravoslavne crkve da pomogne

nastavak radova i isti~u}i da se radi o

„projektu bez presedana”, jer }e

mozaikom biti pokriveno 17.000 metara

kvadratnih, kao i da jedan kvadrat ko{ta

2.000-2.500 evra.

List navodi da postoji predlog da

Rusi finansiraju, urade i postave mozaik

u Hramu Svetog Save, a posao bi treba-

lo da bude obavljen u narednih osam

godina.

U prvoj fazi bi}e uradjeno 3100

kvadratnih metara mozaika u velikoj

kupoli, lukovima naosa i pilonima, stubovi-

ma i Kupolne tamburu.

Kompozicije }e se zasnivati na

vizantijskoj ikonografskoj perspektivi kod

prikazivanja arhitektonskih prostora i arte-

fakata, dok }e se autori kod likova nebeske

hijerarhije dr`ati na~ela vanvremenosti i

uobi~ajenih distinkcija koje defini{e

Pseduo-Dionisije Areopagit.

Mozaici }e biti izvodjeni Tesero,

kockicama, od prirodnog kamena, stakla,

staklene paste i eventualno keramike.

RUSI DAJU 40 MILIONA DOLARA ZAZAVR[ETAK HRAMA

SVETOG SAVE NA VRA^ARU

14 April 2012.

F E L J T O N

Unekol ikonastavakao b j a -

vljujemo izvode izknjige VukaDra{kovi}a „No}djenerala“, koja,kako Dra{kovi}ka`e, „najbolje po-tvr|uje nevinost~etni~kog koman-danta“.

Re~ je o zavr{noj re~i generalaMihailovi}a, pred vojnim sudom u Beogra-du, 15. jula, 1946. godine. Dra{kovi} jekoristio stenografske bele{ke sa procesa,svedo~enja predsedavaju}eg sudije i nekihsvedoka koji su prisustvovali sudjenju, kaoi nesporne istorijske ~injenice. Feljton obja-vljujemo u nekoliko nastavaka.

Taj debeli ^er~ilNeka se ovo ~udo {to pre zavr{i!

- razmi{lja nad mikrofonom polo`enim nadrveni stalak ispred njega, nalik pultovimau po{tama na kojima se, stoje}ki, popunja-vaju uplatnice, adresiraju pisma i sastavlja-ju telegrami. Povremeno ka{ljucka i belommaramicom kupi gra{ke znoja sa ~ela. Natom stalku, koji je tek danas name{ten usudnici, poredjane su njegove zabele{ke ipodsetnik, za ono {to }e da ka`e.

@eleo je da licem bude okrenut

publici, kao {to su i sudije, ili da stoji bo-~no, kao tu`ilac i branioci. Nisu mu do-zvolili. Stalak za ko-jim stoji i ~eka da serazidju reporteri isnimatelji postavljenje tako da on gledapravo u sudije, aokupljeni svet u sud-nici i ne vidi.

Prvi put u`ivotu govori}e ledji-ma okrenut slu{aoci-ma, a on je spadao uljude ~ije su misli ire~enice najvi{e ipresudno zavisile odlica, od pogleda, odprotesta, odobravanja,smeha, `amora ili do-bacivanja onih koji-ma se obra}ao.

Sve je be-smisleno i poni`avaju}e, moj Dragi}u -osmehnu se, tu`no, svom braniocu, odne-kud uveren da on razume tu nemu poruku.Najradije bih da odustanem i ne izustim nire~i. Ovo je pozori{te u kome igram bednuulogu. Znam, unapred, presudu i neka onadodje {to pre. Ispada da se upinjem da spa-sem sebi `ivot, a ja, zaista, jedva ~ekam dase ovo ~udo zavr{i. [ta se to ne zna, a sa-zna}e se tek sada od mene? Sve znaju ovi

koji mi sude, narod zna, u Va{ingtonu iMoskvi znaju. Ja, naprosto, moram biti

kriv. Da je Hitlerpobedio, i njegovipravnici i propagan-da proizveli bi hilja-de i hiljade dokazadovoljnih da skinuglave i Ruzveltu, iDe Golu, i Truma-nu, i Staljinu. A op-tu`nici protiv ^er~i-la bih se i ja, sa za-dovoljstvom, pridru-`io. Taj debeli je...

- Optu`eniMihailovi}u, izvolitedati va{u zavr{nure~ - povika sudijaDjordjevi}.

- Zavr{nure~ ne}u dati ja -odgovori on. - Zavr-

{nu re~ da}e neko drugi, onda kada ni me-ne ni vas ne bude bilo.

- Kako to da razumem? - zbunise sudija.

Zarobili ratnu arhivu- Neko }e ove moje re~i razume-

ti kao odbranu, a neko kao optu`nicu -pre~u sudijinu upadicu, naglo trgnut iz do-tada{nje bezvoljnosti. - Ja, medjutim, ne

`elim da branim sebe niti da optu`ujemone koji mi sude. Kaziva}u istinu i ni{tavi{e. Dodu{e, ne}u mo}i da, sa svom pre-cizno{}u, navodim datume i dokumente, ane}u biti u stanju ni da se setim mnogihimena i dogadjaja.

- Tra`ite, zna~i, unapred izgovor- usko~i vojni tu`ilac. - Vi, zapravo, ve}na po~etku, priznajete da vam se ne smeverovati, jer dokaze nemate.

- Imam ih i oni su u va{im ruka-ma. Vi ste zarobili moju ratnu arhivu i svidokazi su tamo. Dozvolite mi pristup tojarhivi i ja }u vas ubiti dokazima! - podvi-knu Mini}u i za~udi se {to iz dvorane nedopre{e psovke i zvi`duci.

- Nikoga vi vi{e ne}ete ubiti -odbrusi tu`ilac.

- [to su ljudi manji, to sve vi{enastoje da se poka`u ve}im - zagleda sedjeneral u svoj podsetnik. - Na tom trududa se manjina predstavi kao ve}ina, po-slednji kao prvi, a zlo~inac kao pravednikutemeljena je cela optu`nica. Njeni nose}istubovi po~ivaju na konstrukciji da su par-tizani pokrenuli ustanak protiv okupatora,da je narod odu{evljeno i{ao za njima i dasu moji ljudi, kao „manjina“ odba~ena odnaroda, jedino tukli tu partizansku „ve}i-nu“, ~ine}i pritom u`asne zlo~ine i saradju-ju}i sa okupatorom i usta{ama. A kako jebilo? Krenu}u redom.

nastavi}e se

Pi{e: Vuk Dra{kovi}

ZAVR[NU RE^ DA]E NEKO DRUGI1. deo Za{to Dra`a Mihailovi} nije kriv

15April 2012. www.serbianmirror.com

H U M A N O S T

Mart. 03. 2012.Dobro je !Mi Srbi nismo vi{e

zli momci, a Srbija nije zeml-ja hajduka i zlo~inaca. Takvaporuka je poslata iz Brisela,kada se uz veceru, posle dez-erta razmi{ljalo o na{em ulaskuu hodnik EU. Evropljani namse ve} ulizuju, mi oka~ili plavezastavice za `utim zvezdicama,a oni }irili~ni pozdrav na fejs-buku. Jo{ se ne zna {ta su jelii pili evropski ministri, da li bunike i rak-iju, kada su odlu~ili da Srbi udju u~ekaonicu kandidata za EU. To je pobedaNema~ke, poraz Rusije i remi zaAmerikance.

U Beogradu se nije slavilo petar-dama i prangijama, ali jeste dobrim zalo-gajem. Na Slaninijadi u Ka~arevu pojede-no je 10 tona slanine, pe~enja i posebnosvinjskih, govedjih, magare}ih i konjskihkobasica. Sa slikom iz banatskog selaporuka glasi – nismo glad i sirot narod. Aznamo da jesmo !

Mart. 11. 2012.Veliki post je po~eo, a na{i poli-

ti~ari i dalje za Srbiju govore da je zeml-ja Svinjarevo.

Mo`da su i u pravu, jer prasi}i sesvuda naokolo peku, kod onih koji imaju.Pojavio se i oglas: “Hitno menjam malogcrnog ma~ka za prase od 18 kilograma.Boja nije bitna!”

Ali milion ljudi nema ni ma~ka,ni prasence.

To je Srbija danas. U njoj su trilica najtra`enija – Boris Tadi} i dva `iran-ta.

Bi}e izbori 6. maja, naDjurdjevdan, a uz sve to ide novi “fi}a”,pa novi dugovi, inflacija. Evro }e biti kaokilo benzina. A Tadi} opet predsednik, bezTome Nikoli}a. [to bi rekao moj te~a: –Samo da prodje ova demokratija, pa daopet `ivimo ko ljudi.

Mart 17. 2012.Nama sti`e prole}e, a vama ?U Srbiji je komendija po~ela.

^im je Boris Tadi} najavio izbore

otpo~ela je pozori{na predstava u kojojVelja Ili} glumi zga`enog kan-didata, a Toma Nikoli} ~ovekafatamorganu. Velja izmislio daga udario kamion u auto, dokje bio u klozetu, a Toma smis-lio kanalDunav-Morava-Vardar daizadje na Solun. Ne zna se {taje sme{nije od svega toga. Svemi se ~ini da opozicija ne `elida pobedi.

Boris Tadi} smislioda deca u~e kineski u 23 {kole, do{lo nami 14 u~citelja kineskog. Me|utim, lako jebiti Srbin, ali te{ko je `iveti u Srbiji bezameri~kih para i ruskog gasa i nafte!Ameri obe}ali Tadi}u da }e da pobedi, aRusi da }e da ofreskaju hram Sveti Sava.Meni bi najbolje bilo kada bi me usvojilaD`enifer Lopez, zvana Guza, kojareklamira na{eg “fi}u 500” po SAD…

Mart, 24. 2012.U Srbiji je izborna zabava sve

veselija.Sud navrat-nanos ho}e da

pomiluje, rehabilituje ~i~a Dra`u prekono}i.

Na{ predsednik Boris Tadi}postao je vratar. Svakog dana otvara nekufabriku, za koju nikad ne}emo ~uti kadabude zatvorila svoja vrata. To su muverovatno predlo`ili njegovi izraelskilobisti. Toma Nikoli} je za izbornu kam-panju uzeo ameri~ke savetnike, koji su ganagovorili, da kao biv{i grobar mora ujavnosti da se smeje.

Ko }e bre da se smeje kada jebenzin 156 dinara, a evro 111 dinara.Kada su moji mafija{i, Zemunci u [panijiubili druga Juru, samleli i pojeli kao gula{.I kada OVK preti, ako bude srpskih izbo-ra na KiM, da }e da nas pobije. E, ali na{ipoliti~ari se ne boje, oni u stranke upisu-ju glumce, peva~e, estradne ma~ke i pisce,samo da bi pobedili. Ko{tunica je uzeopisca Sini{u Kova~evi}a, u nadi da }e daga smestiti na vlast ili u neku komendi-ju…[ta ima kod vas novo?

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

Markovi konaci

Po{tovani,Na{em osmomese~nom sinu

Sergeju uradjena je magnetna rezonancaendokranijuma koja je u supraselarnoj regi-ji, u nivou opti~ke hijazme i hipotalamusa,pokazala postojanje velikog tumora. Detetuje pod hitno neophodna operacija kojom bise ovaj tumor, koji mu ugro`ava `ivot, otk-lonio.

Doktori iz Slu`be neurohirurgijeKlini~kog centra Srbije sunam rekli da, ukoliko bi seovakva operacija izvela usrpskoj klinici, postoji veli-ka verovatno}a da deteostane bez vida, jer ne pos-toje dovoljno precizniinstrumenti, a tumor jeveoma uznapredovao.Preporu~eno nam je da sezahvat izvr{i na nekoj odbolje opremljenih klinika uinostranstvu.

Kako je na{a porodica lo{egfinansijskog stanja, a ovakva operacijako{ta 50.000 evra i prevazilazi na{emogu}nosti, obra}amo Vam se sa molbomda, ukoliko Vi li~no ili Va{a organizacijaste u mogu}nosti da nov~anim sredstvimapodr`ite izvodjenje ovakvog hirur{kog zah-vata u inostranstvu. Mo`ete nas kontaktiratiili uplatiti donaciju na dole navedene `irora~une.

Unapred se zahvaljujemo napomo}i i srda~no Vas pozdravljamo,

Jasna i Sa{a Mili}evi}, roditelji 064/581-10-65JU Komercijalnoj banci je ra~un

na koji mo`ete upla}ivati novac za Sergeja.Na ime: Sergej Mili}evi}- br. dinarskog `iro ra~una

205-9011004580162-90

- br.deviznog `iro ra~una:za inostranstvo: (instrukcije)SWIFT-BIC: KOBBRSBGIBAN/Account Number:

RS35205903101757305097

Dear,MR scan results of our

eight-month old son show that he has beendiagnosed with a large Pilomyyoid

Astrocytoma in the suprase-lar region, at the level of theoptic chiasm and hypothala-mus. Since the Clinics inSerbia do not posses therequired equipment to suc-cessfully carry out the oper-ation (we have been advisedby the surgeon of the veryhigh likelihood of perma-nent vision loss if the oper-ation is conducted inSerbia), it was recommend-

ed that we do the operation at one of thebetter equipped international Clinics.

Since my family is in poor finan-cial situation, and this kind of surgery costs50000 Euros which is far beyond our capa-bilities. I would like to ask you if you areable to help us to make this surgery possi-ble.

Our foreign currency account inKomercijalna Banka Beograd:

On name: Sergej Milicevic

SWIFT-BIC: KOBBRSBG

IBAN/Account

Number:

RS35205903101757305097

Thank you in advance,

Parents Jasna and Sasa.

POMO] ZA SERGEJA(HELP FOR SERGEJ)

I Z M A T I C E

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE SSEE

UU OOGGLLEEDDAALLUU

KORISTITE USLUGE NA[IH SPONZORA OBJAVITE VA[E OGLASE.

BUDITE DEO SRPSKOG OGLEDALA, DEO SRPSKE DU[E

777733..774444..00337733

MIDWESTERN CARRIER INC.IN ELK GROVE VILLAGE, IL.

IS HIRING COMPANY DRIVERS

AND OWNER OPERATORS.

GRAT PAY AND

DEDICATED RUNS.

847-809-7975

U na{u redakciju stiglo je jo{ jedno pismo tu`nog sadr`aja sa molbom

za pomo}. Objavljujemo ga u celini, u nadi da }ete se

odazvati prema svojim mogu}nostima.

16 April 2012.

Pi{e: Mila Filipovi}

Elena Kova~evi} iz ^ikaga, koja}e 4. aprila proslaviti 14. rodjen-dan, jedna je od 6 u~enika iz cele

Amerike koji su dobili punu stipendiju i{kolarinu za presti`nu “Culver GirlsAcademy”, elitnu {kolu iz Culvera uIndijani. Njeno znanje, intelekt, trud,sportske aktivnosti, rad u klubovima isekcijama kona~no se isplatilo, pa }eova vredna devoj~ica ve} krajem avgus-ta krenuti putem koji vodi do izuzetnogobrazovanja, liderstva i nebrojenihmogu}nosti za uspeh.

Sve je po~elo posle njenogodli~no uradjenog SAT testa u 6. razre-du osnovne {kole, kada su je kontakti-rali iz Akademije, i kona~no poslaliaplikaciju za {kolu koju su pohadjalemnoge poznate li~nosti. U~enik “CulverMilitary Academy” bio je i na{ princAleksandar Karadjordjevi}, a kroz njeninternacionalni program pro{le su imnoge poznate svetske li~nosti.

“U po~etku nisam mnogo znalao Akademiji, ali sam ubrzo posleistra`ivanja bila vrlo impresionirana.Njihovim pozivom iskreno nisam bila izne-nadjena, jer znam da }e, ako radi{ te{ko iako si uporan, rezultati morati da dodju.^itav proces u vezi sa aplikacijom bio jeunikatan, veoma duga~ak, nimalo jednosta-van, ali ni jednog trenutka nisam pomislila,niti po`elela da odustanem, iako ni{ta nijebilo jednostavno. Korak po korak, fazu pofazu, prolazila sam uporna i smirena. I teno}i kada su me pozvali da mi saop{teodluku da sam primljena i da sam dobilastipendiju za punu {kolarinu mojoj sre}inije bilo kraja”- ka`e sre}na Elena, koja }eovo leto provesti sa porodicom, u dru`enjusa prijateljima i dvonedeljnom boravku ukampu “Nova Gra~aniaca”.

Elenina mama, Jelena Koso,takodje nije znala mnogo o ovoj elitnoj{koli, a vest o Eleninom prijemu bila je zasve njih gorko-slatka.

“God{inja {kolarina sa svimtro{kovima boravka u kampusu ko{ta 40000 dolara, a mi smo znali da taj novacnemamo,. Za mene je bilo posebno to {toje Elena do{la kod mene sa duga~kom lis-tom razloga zbog kojih bi trebalo da ide utu {kolu, a posle i na neki od Ivy Leaguekoled`a. I onda smo mi po~eli darazmi{ljamo kako da joj to i omogu}imo.Na na{u veliku sre}u, poznata “BattonFondacija” uvrstila je Elenu medju 6u~enika iz Amerike, ~ime su svi problembili re{eni – ka`e Jelena.

Nakon ozbiljnog procesa testiran-

ja, preporuka nastavnika, kompletiranjadokumentacije sa {kolskim ocenama, Elenaje pozvana na intervju u Culver akademiju.

“Bilo je to ozbiljnije nego aplici-ranje za koled`. Intervju je bio izuzetan,pitali su me {ta `elim da budem, na koji

koled` bih volela da idem, i ko jepoznata osoba sa kojom bih `elela daimam ve~eru. Moji odgovori su –`elim da budem neurohirurg,, da idemna Columbia, Hravard ili D`onHopkins koled`, a da imam ve~eru saEmilijom Erhart, koja je bilapionir-avijati~ar, prva `ena koja jesama preletela Atlantski okean. Ja samimpresionirana njenomhrabro{}u, uporno{}u ive{tinom, koju svakilider treba da ima.Moja poseta kampusuje bila izuzetna, svi suvrlo prijateljski raspo-lo`eni, ceo kampus jekao dragulj u tom deluIndijane. Zato jedva~ekam po~etak {kolskegodine, i radujem seu~enju latinskog jezika,filozofije, istorije idrugih zanimljivihpredmeta, koji se uakademiji u~e po

posebnim metodama. Ja }u se baviti iodbojkom, ma~evanjem i veslanjem, i bi}uuklju~ena u rad mnogih klubova. Tamo suu~enici iz celog sveta, {kola ima mnogorazli~itih klubova, sportskih timova, zan-imljivih aktivnosti. I ne}e mi te{ko pastiodvajanje od ku}e, jer moja porodica `iviu Indijani, samo par sati daleko od {kole,mo}i }e da me pose}uju, sve }e biti dobro,nadam se.”

Porodica je provela vikend nakampusu “Culver Akademije’, gde je za 16porodica polufinalista bila priredjena

sve~ana ve~era.“Ni to nije bilo jednostavno, bilo

je va`no pripremiti je, od garderobe dopona{anja za stolom, jer su na sve obra}aliposebnu pa`nju. I Elena je bila sjajna, zatoje i primljena. Ja znam da je ona spremnaza odvajanje od ku}e, jer nije samo dovoljnoimati dobre ocene, va`na je i presonalnostdeteta, ozbiljnost, radne navike, kompletna

li~nost. Ona je spremna i mi smo sre}ni {to}e provesti 4 va`ne godine u toj {koli. Tamosu izuzetni profesori, i to je velika {ansa zanjeno izuzetno obrazovanje.”

I Elenini nastavnici su sre}ni iponosni na njen uspeh, govore}i da jeona idealan djak i da bi svaki nastavnikbio sre}an da je ima u svom razredu. Odseptembra }e Elena biti u elitnoj {kolskojuniformi ove akademije, potvrdjuju}i dase znanje i upornost isplate i da za talen-tovanog studenta nema prepreka do lider-stva.

Elena Kova~evi} je rodjena uBeogradu 1998. godine, a u ^ikago je samajkom i bratom Djordjem stigla 2001.Unuka je Sime i Rose Nedeljkovi}, koji suu ^ikago do{li kao diplomatski pred-stavnici. Govori srpski jezik i rado deoleta provodi u kampu “Nova Gra~anica”.

Culver Academy je{kola osnovana 1894.godine, sa namenom dapripremi mladi}e zanajbolje koled`e, nau~ne iposlovne {kole u Americi.Culver Girls Academy jeosnovana 1971. godine.Kroz njenu letnju {kolugodi{nje prodje oko 1300studenata iz celog sveta.

ELENA KOVA^EVI] U ELITI

Elena sa mamom Jelenom

N A [ A U S P E [ N A D E C A

I Z M A T I C E

17April 2012. www.serbianmirror.com

SINDIKALCI JELI SAGOLIH DEVOJAKA

Mu{karac gricka meso sa golog`enskog tela dok se ostali prisutni

pohotno osmehuju, prizor je sa jedne gozbeSindikata pravosu|a Srbije, odr`ane pro{legodine u hotelu "\erdap" u Kladovu. - Toje bilo poslednje ve~e 10. sportskih susretaSindikata pravosu|a Srbije. Pojedini

~lanovi sindikata i gosti, me|u kojima jebilo i sudija, bili su {okirani kad su videligole devojke na kojima je servirano meze,pa su neki s ga|enjem napustili skup -tvrdi Slavica @ivanovi} iz Novog sindikata.

- Menad`ment hotela do{ao je naideju da im to priredi o svom tro{ku.Devojke su tu bile oko 10 minuta zaslikanje i onda su oti{e. Oko 500 sindikala-ca nije imalo ni{ta protiv iznena|enja -ka`e ve}inski vlasnik hotela "\erdap"

@ivojin Bolbotinovi} i dodaje da ne zna odkoga je tada{nji menad`er, ~ijeg se imenane se}a, naru~io devojke ni koliko je to"iznena|enje" ko{talo.

SPORNI SPOMENIK@RTVAMA

Na otvaranju Spomen-parka `rtvama ratai braniocima otad`bine od 1990. do

1999. godine, na Savskom trgu u Beogradu,do{lo do incidenta. Deo ~lanova porodicapoginulih telima su spre~ili prilaz i polagan-je venaca na spomenik, pa to nije mogao dau~ini niko od okupljenih, kao nigradona~elnik Dragan \ilas i ostalizvani~nici. ^lanovi prodica, od kojih su nekina spomenik ~ekali ~ak 20 godina, nezado-voljni su izgledom spomenika, komentari{u}i"poni`avaju}im" i "sramotnim", jer na njemunema imena `rtava, a ni krsta.

- Ovakvo pona{anje nije u redu,trebalo je bar da pustimo da se pristojnootvori spomen-park. Svaki put ovakvu sliku{aljemo u svet. Ni mi nismo zadovoljnikako sve izgleda, spomenik je neizra`ajan,trebalo je bar da napi{u imena na{e dece,ali o ovome se moralo ranije pri~ati, a nedanas - navela je supruga poginulog borca,koja nije uspela da polo`i venac naspomenik.

VOZA^ POTKRADA DECU

Na internet sajtu Jutjub pojavio se sni-mak na kojem se vidi kako Bratislav

Stanojevi}, ro|eni brat gradona~elnika^a~ka Velimira Stanojevi}a, pevu{e}i"Prolazi nam mladost, sve leto za leto, a janeo`enjen, eto", pretura po torbama putnikai uzima novac iz |a~kih nov~anika. Snimakje nastao na |a~koj ekskurziji pre oko dvegodine, a voza~ je u pauzama vo`nje, doksu |aci bili van autobusa, preturao po nji-hovim torbama. U~enici koji su tajnonapravili ovaj snimak predali su video-materijal nastavnicima, koji su ga pokazali

nadle`nima u ~a~anskom "Auto-prevozu".Nakon {to su pregledali snimak, nadle`ni sususpendovali voza~a Stanojevi}a. yu tiLuciPrahovo jedni su od najslo`enijih operacijaza podvodno razminiranje, koja se u ovomtrenutku izvode u svetu.

NASILJE NAD STARIMA

Svaka deseta stara osoba u Srbiji trpinasilje u porodici, a vinovnici su

naj~e{}e najbli`i i najro|eniji ~lanoviporodice - sinovi, }erke i unuci. Statistikasvedo~i da su starije `ene ~e{}e `rtve, aprose~na starost `rtava je oko 70 godina.Specifi~nost ove vrste porodi~nog nasiljaje da je to jedna od najvi{e ~uvanih poro-di~nih tajni, jer stari ljudi ne `ele da pri-jave nasilni~ko pona{anje svojih bli`njih.Razapeti izme|u emocija, sopstveneugro`enosti i straha, veliki broj starih trpifizi~ko i emocionalno nasilje i ne usu|ujese da potra`i pomo} iz bojazni da }e nasil-je eskalirati ako nekome prijave zlostavl-janje. Centrima za socijalni rad je u toku2010. godine prijavljeno ~ak 1.500 takvihslu~ajeva. U~estala je i pojava da stariljudi trpe i tkz. ekonomsko nasilje, odnos-no nemaju slobodu raspolaganja sopstven-om penzijom. Naime, oni vrlo ~esto dajusvoje ~ekove i kreditne kartice naslednici-ma, koji taj novac ne koriste za podmiri-vanje potreba starih ljudi. Neretko sede{ava i da srodnici svoju "ljubav" i"brigu" uslovljavaju potpisivanjem ugovorao do`ivotnom izdr`avanju i nakon overa-vanja ovog ugovora prestaju da vodera~una o njima.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

18 April 2012.

I S T O R I J A

Patrijarh Pavle, ro|en je 11. septembra

1914. godine, u selu Ku}anci u

Slavoniji. Na kr{tenju je dobio ime

Gojko. Otac Stevan Stoj~evi} je oti{ao da ra-

di u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i „vra-

tio se ku}i da umre“. Nakon njegove smrti

ostaju dva sina, trogodi{nji Gojko i Du{an.

Gojko sa bratom odlazi da `ivi kod

tetke i babe Drage, koja je brinula o njima.

Posle zavr{ena ~etiri razreda u rodnim Ku}a-

ncima, Gojko odlazi u Tuzlu da bi do 1929.

godine zavr{io ni`u gimnaziju. Tamo je `i-

veo u deseto~lanoj porodici. Vi{u gimnaziju

zavr{ava u Beogradu. U sarajevskoj Bogoslo-

viji je maturirao 1936. godine, a u glavnom

gradu Bosne i Hercegovine bio je i ~lan dru-

{tva „Trezvena mlade`“, koja se protivi opi-

janju i duvanu. Zatim se upisuje na Bogoslo-

vski fakultet u Beogradu. Studirao je parale-

lno i medicinu i stigao do druge godine. Na

Bogosloviji je diplomirao 1942.

Avgusta 1944. godine, Gojko je

dobio tuberkulozu. Lekari su predvi|ali da

su mu ostala tri meseca `ivota. U manasti-

ru Vujnu je `iveo izolovano od ostalih mo-

naha i uspeo je da se izle~i. U znak zahval-

nosti, izrezbario je krst koji se i danas ~uva

u manastiru. Posle isku{eni{tva, zamona{en

je u ov~arsko-kablarskom manastiru Blago-

ve{tenje 1948. godine dobiv{i, po apostolu

ljubavi, mona{ko ime Pavle.

U ~in jeromonaha rukopolo`en je

1954. godine, a postdiplomske studije na Bo-

goslovskom fakultetu u Atini poha|ao je od

1955. do 1957. godine. Episkop ra{ko-prizre-

nski postaje u maju 1957. godine. Patrijarh

srpski Vikentije hirotonisao ga je septembra

iste godine, u beogradskoj Sabornoj crkvi. U

tron episkopa ra{ko-prizrenskog ustoli~en je

13. oktobra 1957. godine. Kao episkop, sve-

do~io je u Ujedinjenim nacijama o stradanju

srpskog naroda na Kosmetu. U Eparhiji ra-

{ko-prizrenskoj obnavljao je stare i poru{ene

hramove i gradio nove. Neprestano je puto-

vao i slu`io u svim mestima svoje eparhije,

a posebno se starao o prizrenskoj Bogoslovi-

ji, gde je predavao crkveno pojanje i crkve-

noslovenski jezik. Uglavnom je i{ao pe{ke,

od Pe}i do manastira Pe}ke patrijar{ije, od

Pri{tine do manastira Gra~anica.

Na Kosovu i Metohiji je kao ar-

hijerej proveo vi{e od 33 godine. O napa-

dima Arbanasa na imovinu Crkve, monahe,

sve{tenike i srpski narod, koji se pod tim

pritiskom iseljavao, redovno je obave{tavao

Sinod i Sabor, kao i dr`avnu vlast. Vi{e

puta je fizi~ki i verbalno napadan. Za pa-

trijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je

1. decembra 1990. godine. U Sabornoj cr-

kvi u Beogradu slede}eg dana ustoli~en je

u tron arhiepiskopa pe}kog, mitropolita

beogradsko-karlova~kog i patrijarha srp-

skog, a 22. maja 1994. u drevni patrijara-

{ki tron u Pe}koj patrijar{iji. Pavle je iza-

bran izvla~enjem, po apostolskom na~inu

biranja, tako {to su koverte sa njegovim

imenom i jo{ trojice stavljene na jevan|e-

lje, a mitropolit sarajevski Vladislav je

otvorio koverat i pro~itao ime. Skromni Pa-

vle je kasnije govorio da nije ni o~ekivao,

a ni `eleo takvu ~ast.

U vreme patrijarha Pavla, godine

1992. obnovljena je Bogoslovija Svetog Pe-

tra Cetinjskog na Cetinju. Slede}e godine

po~ela je sa radom Akademija SPC za ume-

tnost i konzervaciju. Bogoslovski fakultet

Svetog Vasilija Ostro{kog u Fo~i otvoren je

1994, a Bogoslovija Svetog Jovana Zlatou-

stog u Kragujevcu 1997. godine. Pavle se

posebno starao o izgradnji Spomen-hrama

Svetog Save na Vra~aru. Susretao se sa va-

seljenskim patrijarhom Vartolomejom I, pa-

trijarhom moskovskim i sve Rusije Alekse-

jem II, arhiepiskopom atinskim i sve Jelade

Hristodulom, patrijarhom aleksandrijskim i

sve Afrike Petrom VII i drugim poglavari-

ma pravoslavnih crkava. Putovao je u Ame-

riku vi{e puta (1992, 1996, 1998, 1999. i

2001) i u Australiju (2004).

Godine 2006. otvorio je zasedanje

Me{ovite komisije za bogoslovski dijalog iz-

me|u pravoslavne i katoli~ke crkve, ~iji je

doma}in bio Beograd.

Patrijarh Pavle bavio se i nau~nim

radom. U slu`benom listu Patrijar{ije od

1972. godine objavljuje ~lanke, u obliku pi-

tanja i odgovora, od kojih je 1998. godine

nastalo trotomno delo „Da nam budu jasni-

ja neka pitanja na{e vere“. Godine 1989.

objavio je monografiju „Devi~, manastir

Svetog Joanikija Devi~kog“. Priredio je vi{e

bogoslu`benih knjiga: „Srbljak“, „Trebnik“,

„Molitvenik“, „Dopolniteljni Trebnik“, „Ve-

liki Trebnik“ i druge. Zaslu`an je i za obja-

vljivanje kapitalnog zbornika „Zadu`bine

Kosova“, po svoj prilici najboljeg i najobu-

hvatnijeg dela o na{im svetinjama i narodu

na Kosovu i Metohiji i njihovom stradanju.

Patrijarh srpski Pavle bio je dve go-

dine na medicinskoj nezi na Vojnomedicin-

skoj akademiji u Beogradu. Preminuo je 15.

novembra 2009. godine. Narod je ispratio vo-

ljenog patrijarha kako zaslu`uje, na litiji i

opelu za Pavla bilo je prisutno oko 600.000

ljudi. Po sopstvenoj `elji, patrijarh srpski Pa-

vle sahranjen je u manastiru Rakovica.

izvor “Press”

D O K T O R B O G O S L O V I J E- Za veliki doprinos bogoslovskoj nauci, Bogoslovski fa-kultet Srpske pravoslavne crkve dodelio je patrijarhu Pa-vlu 1998. godine zvanje po~asnog doktora bogoslovlja.O S U D A S V I H Z L O ^ I N A- Patrijarh Pavle je osu|ivao svako nasilje i zlo~ine, bez ob-zira na to pod kakvom kapom, uniformom i zna~kom ~i-njeni, bez obzira na to kom narodu i kojoj veri pripadali.J E D I N I P R AV I A S K E T- Patrijarh srpski Pavle protivio se skupim automobilima,pu{enju, tarifama i cenovniku koje su sve{tenici napraviliza ven~anja, sahrane, kr{tenja i druge crkvene obrede,svakom oholom pokazivanju bogatstva i kupovini vena-ca.P R I S TA O N A J E D A N VA R T B U R G- Dok je bio episkop ra{ko-prizrenski, dugo je izbegavao ida se za njegove i uop{te eparhijske potrebe nabavi auto-mobil. Govorio je: „Dok svaka srpska ku}a na Kosovu ne na-

bavi kola, ne}u ni ja.“ Na kraju je pristao dase nabavi jedan „vartburg“, po{to nije bioskup, a bio je pogodan za prevoz robe, raznihcrkvenih stvari i drugih potrep{tina. EpiskopPavle retko je u njega sedao, jer jeuglavnom i{ao pe{ke. A kad je jed-nom kod njega u posetu svojim „pe-`oom“ do{ao episkop `i~ki Stefan,sa kojim je bio izuzetno blizak jo{ izbogoslovije, i kad su krenuli timnjegovim automobilom da zajednoobi|u neka mesta u eparhiji, re~e vla-dika Pavle: „E, brate Stefane, ba{ ti je do-bar ovaj tvoj ‘vartburg’!“R A Z B A C I VA N J E S T R U J E- Po{to je bilo poznato da ide kroz Pa-trijar{iju i gasi sijalice kako se „uzaludne bi tro{ila struja“, jednom je uhva-

tio mladog ~inovnika da posle radnog vremena na kom-pjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je ~uo patrijarhov glasiza le|a, sledio se, a Pavle mu je rekao: „A ti na to tro{i{struju?“

S VA K O V I D I O N O [ T O @ E L I- Idu}i u crkvu na Banovom brdu usred leta, Pavle jeinsistirao da se koristi autobus. Kad je njegov prati-lac potegao argument da je vru}ina, da su autobu-si „prepuni razgoli}enog `enskog sveta koji ide napla`u na Adu Ciganliju i da nije zgodno“, patrija-rh nije popustio: „Znate, svako vidi ono {to `eli.“

O , B O G I H V I D E O- Izlaze}i iz Patrijar{ije, upitao je svog pratio-

ca: „^ija su to tolika luksuzna kola parkirana?“„Na{ih vladika. Do{li su njima na Sabor“, od-govorio je pratilac. „O, Bog ih video! [ta li bi

tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?!“, du-hovito je prokomentarisao gospodin Pavle.

Z A N I M L J I V O S T I O PAT R I J A R H U PAV L U

1914. - Patrijarh Pavle ro|en je kao Gojko Sto-j~evi}, u selu Ku}anci u Slavoniji

1917. - Pavlov otac Stevan umire od tuberku-loze, a o malom Gojku brine tetka

1925. - Posle zavr{ena ~etiri razreda osnovne{kole, vreme provodi u manastiru Orahovica,spremaju}i se za nastavak {kolovanja u Tuzli

1925 - 1929. - Zavr{ava ni`u gimnaziju u Tu-zli. Stanuje kod strica u deseto~lanoj porodici

1930 - 1936. - Poha|a {estorazrednu bogoslo-viju u Sarajevu, kojom upravlja mitropolit PetarZimonji}

1936. - Dolazi u Beograd i upisuje Bogoslovskifakultet. Upisuje i medicinski fakultet, koji je stu-dirao dve godine

1941. - Da bi pre`iveo, radi na beogradskimgra|evinama

1942-1944. - Boravi u manastiru Svete Trojice,po pozivu Jeliseja Popovi}a, igumana manastira.Posle spasavanja deteta koje se utapalo u hlad-noj reci, oboleva od plu}a, a lekari mu daju trimeseca `ivota. Izle~io se u manastiru Vujan

1948. - Gojko je zamona{en u manastiru Bla-gove{tenje i dobio je ime Pavle

1949. - U mona{kom je bratstvu manastira Ra-~a. Tu ostaje sve do 1955.

1951. - [kolsku godinu provodi kao u~itelj za-menik u prizrenskoj Bogosloviji Svetog Kirila iMetodija

1954. - Pavle je unapre|en u ~in jeromonaha,a zatim i u protosin|ela

1957. - Postaje arhimandrit. 29. maja postajeepiskop ra{ko-prizrenski, a posve}en je 21. sep-tembra. Oktobra 13. ustoli~en je za episkopa

1958-1989. - Obilazi eparhiju, uglavnom pe-{ke, dr`i predavanja iz crkvenog pevanja i crkve-noslovenskog jezika, gradi nove crkve, a obna-vlja stare i poru{ene

1990. - Pavle je izabran za patrijarha 1. dece-mbra, a ustoli~en 2. decembra. Izbor je obavljenza `ivota patrijarha Germana. Pavlovo ime na{lose na listi u devetom krugu glasanja, a od tri kan-didata ~ija su imena bila u zatvorenim koverta-ma, `rebom je izabran Pavle

1992. - Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju1993. - Patrijarh Pavle pokrenuo je Akademiju

za umetnosti i konzervaciju1994. - 22. maja ustoli~en je u tron pe}kih pa-

trijarha. Otvorena je duhovna akademija SvetogVasilija Ostro{kog u Srbinju (Fo~a)

1997. - Otvorena je Bogoslovija u Kragujevcu,kao odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu.Predvodio je litiju u Beogradu, koja je pro{la krozkordon policije u Kolar~evoj ulici, u vreme demo-nstracija posle lokalnih izbora u Srbiji

2007. - Primljen je na Vojnomedicinsku akade-miju 13. novembra, iscrpljen i sa te{kom upalomplu}a

2009. - Posle duge bolesti, patrijarh Pavle pre-minuo je 15. novembra. Sahranjen je u manasti-ru Rakovica

Hronologija

- ^itavog `ivota se trudio da nikome nezgazi na senku, da nikoga ne optereti so-bom, pa je sam pravio i svoje cipele,sam kuvao, sam {io svoju mantiju. Nje-gova penzija ne verujem da je prema{ila9.000. To je on dobio na Kosovu i Meto-hiji i otkad je postao patrijarh, ni dinaravi{e nije hteo da primi kao poglavar.

Mitropolit Amfilohije

19April 2012. www.serbianmirror.com

D O G A D J A J I

20 April 2012.

P O R U K E

MKNMUZI^KA

KU]ANEGOVANOVI]PRODUCTION

Velika muzi~ka revija podnazivom “PROLE]E UOGLEDALU” koju orga-nizuje na{ list, sa `eljomda sa~uvamo i negujemo

na{u pesmu, ove godine zadobijaozbiljan zna~aj u srpskoj sredini^ikaga i okoline. Na{oj reviji peva~a,koja }e se ove godine odr`ati 7.aprila, odaziva se sve ve}i broj na{ihmuzi~ara i peva~a iz ^ikaga,Viskonsina i Indijane.

Svi peva~i i muzi~ari nastu-paju volonterski – Ogledalu sljubavlju, u nadi i `elji da na{eogledalo srpske du{e jo{ dugo traje i

istraje, u ovim te{kim vremenima.Pored promovisanja i

podr{ke na{eg lista, ova muzi~karevija ima zadatak da poka`e srpskumuzi~ku scenu u na{oj sredini i lan-sira nove nade u muzici, noveglasove srpskog Ogledala.

Ovgodi{nje Prole}e uOgledalu, }e se satojati iz dva dela:prvi koji }e pored kultu-rno-zabavnog imati i takmi~arskiduh u petak, 6. Aprila, sa po~etkomu 19 ~asova. Takmi~i}e se amateripeva~i, a stru~ni `iri i `iri publike }eodabrati najbolje. Dodeli}emo trinagrade stru~nog `irija i jednu

nagradu, `irija publike, odnosno vaskoji budete prisustvovali ovom spek-taklu. Te ve~eri }emo proglasitipobednike, a nagrade }emo imsve~ano uru~iti sutradan, 7. aprila urevijalnom delu programa, gde }enastupiti svi na{i profesionalnipeva~i i muzi~ari iz ^ikaga i okoline.Zajedno sa njima, rame uz rame,pobednici takmi~ari }e otpevatisvoje pobedni~ke pesme.

Umetni~ki program }e upot-puniti glumci Srpskog pozori{ta MiraSrem~evi}. Manekenke }e ne samolepotom i mlado{}u osve`iti ovove~e, nego i kolekcijom garderobe

za prole}e 2012. iz “Milja” butika,kao i novim frizurama iz “Le FrenchTwist” frizerskog salona.

Sigurni smo da }e ova mani-festacija ostati u lepom se}anju iposetiocima i izvo|a~ima.

Sve je spremno, samo pre-ostaje da rezervi{ete svoja mesta izajedno sa nama u lepoj atmosferirestorana Sandy’s, u odli~nomraspolo`enju, do~ekate i pozdraviteprole}e.

Pozovite restoran Sandy’s zarezervacije, koje su obavezne natelefon: 773.467.4700

Dobro nam do{li!