Универзитет у Бањој Луци

Економски факултет Бања Лука

Порески третман дивиденде у Републици Српској

Семинарски рад

Предмет: Финансијски менаџмент

Ментор: проф. др Драган Микеревић

мр Жељана Јовичић

Студенти: Богдана Кантар 140/12

Александра Радовановић 195/12

Бaња Лука, мај 2014.

:Садржај

Увод........................................................................31. Појам дивиденде и исплата дивиденде.........52. Порески третман исплата дивиденди...........7

2.1. Порески третман дивиденди са аспекта пореза као доходак............................................82.2. Порески третман дивиденди са аспекта пореза као добит...............................................9

3. Опорезивање дивиденди према међународним уговорима..................................11Закључак..............................................................15Литература...........................................................16

2

Увод

Законом о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак који се примјењује

од 01.02.2011. године уведено је опорезивање дивиденди у Републици Српској. Увођење

пореза на дивиденде може у будућности произвести смањење интересовања страних

инвеститора, физичких лица, за инвестирање у Републици Српској с обзиром на то да

Законом о порезу на доходак који се примјењује у Федерацији БиХ и Брчко Дистрикту

доходак остварен по основу дивиденди није опорезиван.Ови приходи имају третман

прихода од капитала. Од држава бивше СФРЈ, Србија, Хрватска,Македонија и

Словенија такође у опорезиви приход од капитала уврштавају и дивиденде. Дакле,

Република Српска није једини порески ентитет који је увео опорезивање ове врсте

дохотка.Позитивне стране увођења опорезивања дивиденди је што ће у буџету доћи до

повећања прихода од стране директних пореза и до смањења пореске евазије у дијелу

пореза и доприноса на лична примања. Наиме, одређени број послодаваца, претежно у

друштвима са ограниченом одговорношћу која су успјешно пословала, исплаћивали су

удјеле у добити улагачима, из којих средстава су они онда запосленим исплаћивали

разлику плате коју нису жељели евидентирати у пословним књигама због обавезе

плаћања пореза и доприноса.

Након увођења Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак,

појавили су се нови приједлози у правцу враћања неопорезивог дијела дохотка и стопе

пореза на доходак, као и укидања и опорезивања дивиденде и удјела у добити, са циљем

креирања пословног амбијента и конкурентнијих услова привређивања у РС. Ова

измјена је предложена у циљу привлачења директних страних инвестиција. Наиме, у

Федерацији Босне и Херцеговине нема пореза на дивиденду, а предузећа која извезу од

30% својих производа ослобођена су прве године плаћања пореза на добит. Садашње

компаније које послују на територији цијеле БиХ „фризирају“ пословне резултате, тј. у

Републици Српској приказују губитак, а у Федерацији Босне и Херцеговине добит.

Такође, овим измјенама закона, потребно је предвидјети и укидања обавезе плаћања

пореза на доходак (капитални добитак) који се оствари приликом промета

пољопривредног земљишта у случајевима када се промет врши с циљем укрупњавања

пољопривредних газдинстава.

3

Потребно је обезбједити стабилност примјене законских прописа који регулишу

порезе и доприносе, као гаранцију иностраним инвеститорима да се стопе пореза и

доприноса неће мијењати у одређеном временском периоду(нпр. у наредних 5 или 7

година).

4

1. Појам дивиденде и исплата дивиденде

Дивиденда се дефинише као дио нето добити која се одлуком органа управљања

правног лица распоређује у новцу или у неновчаном облику акционарима тог правног

лица по основу власништва акција.1

Акционаром се сматра лице које је уписано у Централни регистар у складу са

законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности.2

Дефиниција лица која имају власништво на удјелима није дата у Правилнику.

Чланом 110. Закона о привредним друштвима прописано је да члан друштва са

ограниченом одговорношћу стиче удио у основном капиталу друштва сразмјерно

вриједности улога.

Акције могу бити обичне и повлашћене (проритерне). Власници обичних и

повлашћених акција имају право на дивиденду сходно члану 203. став 1. тачка г) и

члану 204. став 3. Закона о привредним друштвима с тим да власници повлашћених

акција имају првенство у погледу исплате дивиденде.

Исплата дивиденди може бити предмет законских или других рестрикција, што

значи да компанија нема искључиво право одлучивања по питању исплата дивиденди.

Такође, у законодаствима већине земаља је дефинисано да предузеће не може

исплаћивати дивиденду из самог капитала, већ само из добити. Дивиденда може бити

исплаћена исплаћена и из добити акимулиране претходних година, ако предузеће нема

позитиван биланс. Основни облик и најчешћа форма расподјеле добити у предузећу јесу

новчане дивиденде. Пракса на развијеним тржиштима је да Управни одбор доноси

приједлог о исплати дивиденди акционарима, а Скупштина акционара коначну одлуку.

Дивиденда се исплаћује свим евидентираним акционарима на одређени дан. Углавном

се дивиденда исплаћује квартално у Америци, док је рецимо у Енглеској пракса да се

дивиденде исплаћују полугодишње. Ове кварталне и полугодишње дивиденде се

третирају као аконтације, након чега слиједи коначна дивиденда на крају фискалне

године. Овако исплаћене дивиденде називају се редовне дивиденде. Међутим, могуће је 1Закон о порезу на доходак, члан 2.2Закон привредним друштвима, члан 202. став 1.

5

и да Управни одбор из неког разлога објави исплату специјалне дивиденде за

акумулирану (нераспоређену) добит. Оваква врста специјалне дивиденде је у форми

иста као и редовне дивиденде, с тим што су исплате углавном веће од редовних и што

су једнократне.

Сама исплата дивиденде није једноставан посао, ако се узме у обзир да

свакодневно долази до промјна у књизи акционара. Због тога постоји јасно дефинисана

процедура за исплату дивиденди кроз неколико важних датума. Дефинисање ових

датума је битно. Код нас пракса показује да је због непостојања регулативе у области

исплате дивиденди долазило до погрешних приступа у исплати дивиденде.

Врло често умјесто новчане дивиденде акционари добијају додатни број акција.

Овакав начин исплате дивиденди се одвија путем докапитализације из добити. Када

акционар добије одређени број акција он их може продати на тржишту и тиме себи

креирати дивиденду. Са аспекта предузећа, овакав вид нема ефеката на вриједност

фирме, али долази до промјене вриједности капитала. У суштини, дошло је само до

промјене структуре пасиве предузећа. За самог акционара у свијету пореза овакав вид

исплате дивиденде може имати ефекта. Наиме, акционар умјесто новца добија акције.

Како би на дивиденду инвеститор морао да плати порез на доходак грађана, на добијене

акције то не мора.

Предузеће може умјесто исплате дивиденди да одлучи да откупи одређени број

акција и тиме расподјели вишак ликвидних средстава акционарима. Уколико би

предузеће откупило акције од сваког акционара пропорционално његовом учешћу у

власништву, не би дошло до ремећења власничке структуре у предузећу. Само би

дошло до поништења дијела капитала у пасиви предузећа. Али са аспекта појединачног

акционара овај акт се не би требао разликовати од исплате дивиденде. Међутим, откуп

сопствених акција се другачије третира у пореском смислу. Како се на дивиденду плаћа

порез на приход грађана, на продају акција се плаћа само порез на капиталну добит.

У многим земљама се откуп сопствених акција порески третира као да је

дивиденда исплаћена, па чак и по већим стопама. Код нас не постоји контрола Пореске

управе по питању сопствених акцја, али се чини да предузећа не користе много овај

механизам као начин исплате дивиденди, већ у друге сврхе. Пракса је показала да се

дивиденде могу исплаћивати и у виду материјалних добара- натуралне дивиденде.

6

Постоје примјери када компаније исплаћују дивиденде у облику својих производа. Иако

је ово врло ријетко, могуће је.

2. Порески третман исплата дивиденди

У пореском смислу дивиденде се сматрају приходима од капитала. До ступања на

снагу измјена и допуна Закона о порезу на доходак тј. до 01.02.2011. године, дивиденде

нису биле предмет опорезивања порезом на доходак. Чланом 6. Измјена и допуна

Закона, члан 28. Закона, којим је уређено опорезивање дохотка од капитала је допуњен

у смислу да се дохотком од капитала сматрају дивиденде и удјели у добити. Чланом 31а,

Измјена и допуна Закона поближе је прописано опорезивање дивиденди.

Дивиденде и удјели у добити опорезују се у моменту исплате сваког појединачног

дохотка по стопи од 10%. То значи да је исплатилац дивиденде дужан да у моменту

исплате обрачуна и уплати порез по одбитку, сходно члану 42. став 2. поменутог закона.

Допуњеним одредбама члана 31. став 3. Закона, из опорезивања су изузете једино

дивиденде правних лица које потичу из расподјеле добити остварене до 31. децембра

2010. године без обзира на моменат исплате. Другим ријечима, опорезивање

дивиденди/удјела односи се само на исплате физичким лицима из добити која је

остварена од 01.01.2011. године.

Обвезник пореза по одбитку на приходе од капитала има обавезу да по извршеној

исплати до 10-ог у наредном мјесецу попуни образац ДЛ-4 Исплате по основу прихода

од капитала, са износом основице и пореза по одбитку.

Да би се доходак физичких лица сматрао дохотком оствареним од дивиденди, мора

бити остварен, односно исплаћен у складу са Законом о привредним друштвима, којим

је уређено остваривање права по основу дивиденди, члановима 210. до 227.

1) Акционраско друштво може одобрити плаћање дивиденди годишње у складу са

одлукама редовне годишње скупштине или у било које вријеме између

годишњих скупштина, осим ако је оснивачким актом друштва другачије уређено.

2) Одлуку акционарског друштва о одобрењу плаћања дивиденди може донијети и

упрани одбор ако је то одређено оснивачким актом предузећа или ако га за то

овласти скупштина акционара, у складу са оснивачким актом.

7

3) По усвајању финансијског извјештаја за претходну пословну годину, добит се

распоређује сљедећим редом:

I. За покриће губитака пренесених из ранијих година

II. За законске резерве

III. За дивиденде у складу са овим законом и

IV. За статутарне резерве ако је утврђено оснивачким актом.

4) Након доношења одлуке о исплати дивиденди, акционар коме она треба да буде

исплаћена постаје повјерилац друштва за износ припадајуће дивиденде.3

2.1. Порески третман дивиденди са аспекта пореза каодоходак

Акционарска друштва и друштва са ограниченом одговорношћу која по

финансијским извјештајима урађеним у складу са Законом о рачуноводству и ревизији

Републике Српске4, за 2011. годину, исплате дивиденде, односно удјеле у добити дужни

су на испалћене дивиденде обрачунати и платити порез по одбитку.

Исплате дивиденди остварене из нераспоређене добити из ранијих година

исказане у финансијском извјештају, билансу стања за 2011. годину на ставци

нераспоређена добит ранијих година, не опорезује се, независно од тога када ће бити

исплаћене акционарима и улагачима.

Стопа утврђивања пореске основице се врши на основу члана 6. Закона о порезу

на доходак Републике Српске, којим је регулисано да је пореска основица пореза на

доходак разлика између укупних прихода остварених у једном пореском периоду и

укупних одбитака који су ускладу са овим законом и који су нужни за остваривање

прихода.

Укупан приход по основу дивиденди чине исплаћени износ и плаћени порез.

Приход од дивиденде је пореска основица пореза на доходак јер за ову врсту дохотка

нису законом прописани расходи који се одбијају од укупног прихода приликом

3Закон о привредним друштвима Републике Српске, члан 210. до 227.4„Службени гласник Републике Српске“ број: 36/09 52/11

8

утврђивања пореске основице. Дакле, структуру укупног прихода по основу дивиденде

и удјела у добити даје сљедећа формула :

УП = П + Д

гдје је :

УП- укупан приход од дивидендеи удјела у добити

П- порез на доходак

Д- доходак од каптала, тј. исплаћени износ дивиденди и удјела у добити.

УП = УП x 10% + Д

УП – 0,10 УП = Д

УП(1- 0,10) = Д

УП 0,90 = Д

УП = Д/ 0,90

На овај начин утврђена пореска основица и обрачун пореза одговарају природи

опрезивања ове врсте дохотка, порез се плаћа по одбитку, односно обустављањем од

износа исплате на који је порески обвезник имао право и уплатом тог износа на рачун

јавних прихода јер је код пореза по одбитку порески обвезник плаћања пореза

исплатилац дохотка. Ако исплатилац не обустави порез од износа исплате, обавезу

плаћања пореза не може пренијети на физичко лице јер је то његова обавеза према

члану 43. став 2. Закона о порезу на доходак.

У случају када правно лице, приликом исплате дивиденде или удјела у добити не

обустави порез на доходак, тада порески терет прелази на правно лице, односно, дужан

је из властитих средстава платити порез на доходак. Плаћен порез на доходак не може

се признати као расход приликом утврђивања пореске основице пореза јер није

неопходан издатак за пословање, а плаћањем пореске обавезе из средстава правног

лица, корист је пренио на акционара или власника удјела из чијих прихода треба да се

наплати порез.

2.2. Порески третман дивиденди са аспекта пореза каодобит

9

Законом о порезу на добит РС, чија је примјена отпочела са 01.01.2007. године, први

пут је на територији РС прописана могућност опорезивања нерезидената за приход и

добит коју остваре не само у пословним јединицама које имају сједиште на територији

РС, него и на приходе који се повремено остварују у овом ентитету. Правилник о

примјени Закона о порезу на добит РС детаљније уређује начин утврђивања и плаћања

пореза на добит, па и пореза по одбитку од прихода које страно правно лице оствари у

РС.

Одредбама члана 28. став 2. Закона о порезу на добит прописано је да се у

неопорезиве приходе сврставају и приходи у облику дивиденди. Неопорезивање

исплате дивиденди не повезује се за било који одређени минимални постотак учешћа у

власништву привредниг друштва које врши исплату.

Порески обвезник пореза на добит је свако правно лице које обавља дјелатност с

циљем остваривања добити у Републици Српској, а које није изузето као порески

обвезник у складу са Законом. Правно лице из Републике Српске је порески обвезник

пореза на добит у Републици Српској за добит остварену у Републици Српској и у

иностранству. Страним правним лицима опорезује се добит која је резултат дјелатности

у оквиру Републике Српске преко сталног мјеста пословања страног правног лица.

Приход страног правног лица остварен у Републици Српској опорезује се порезом по

одбитку у случајевима када то страно правно лице нема стално мјесто пословања у

Републици Српској.

Компанија приликом расподјеле добити води политику дивиденди одређивањем

дијела добити коју ће исплатити у облику дивиденди.

Када се дивиденде исплаћују, појединачни дионичари у многим земљама су

изложени двоструком опорезивању: наиме, компанија плаћа влади порез на добит кад

заради било коју добит (што укључује и износ дивиденди), а затим, када се дивиденда

исплати, појединачни дионичар плаћа порез на приход на исплаћену дивиденду. У

многим земљама, пореска стопа на приход од дивиденди је нижа од пореске стопе која

се примјењује на друге облике прихода како би се компензовао порез плаћен на нивоу

корпорације. Са друге стране, корпоративни дионичари често не плаћају порез на

дивиденде, јер је порески режим осмишљен тако да корпоративни приход (за разлику од

прихода појединаца) опорезује само једном. У таквом систему, такав дионичар ће

10

једино платити порез на капиталну добит (која се често опорезује по стопи нижој од

редовних прихода) само када дионичар одлучи да прода дионице.

3. Опорезивање дивиденди према међународним уговорима

Дивиденде подлијежу економском двоструком опорезивању јер све земље опорезују

добит коју компаније остварују пословањем на њиховој територији. Поред тога, када се

ова добит, у виду дивиденди, расподјељује акционарима/дионичарима, такође,

подлијеже опорезивању порезом по одбитку у тренутку њихове исплате или у вријеме

када се утврђује укупна пореска обавеза дионичара.

Економско двоструко опорезивање ствара друге проблеме. Комбинација пореза по

одбитку на дивиденде и пореза на добит компаније доводи до тога да је порез који треба

да плати страни инвеститор (нерезидентни дионичар) већи од оног који би требало да

плати на исти износ дохотка који би остварио да је капитал инвестирао у својој земљи.

Повећано пореско оптерећење дјелује дестимулативно на међународно кретање

капитала.

Прималац дивиденде, резидент друге земље, подлијеже и међународном двоструком

опорезивању јер се поред опорезивања у земљи извора дивиденди, опорезује и у земљи

резиденстваа дионичара. Овакво међународно двоструко опорезивање значајно смањује

доходак по основу дивиденди и због тога све земље настоје да га отклоне

закључивањем уговора о избјегавању двоструког опорезивања. Ови уговори

омогућавају државама уговорницама да одреде адекватан ниво стопе пореза по одбитку

на дивиденде.

Уговори о избјегавању двоструког избјегавања које државе међусобно закључују, у

вези са опорезивањем дивиденди, по правилу, садрже рјешење по којем се екслузивно

право опорезивања дивиденди не даје ниједној од држава уговорница, односно ни

11

држави резидентности дионичара, ни извора дивиденди. Дакле, уговори о избјегавању

двосруког опорезивања фаворизују диобу права опорезивања дивиденди између земље

извора и земље резидентности њиховог стварног власника, односно да дивиденде могу

бити опорезоване у држави резидентности (ако та држава, у складу са домаћим

пореским законодавством, опорезује дивиденде) али, истовремено, и у држави извора

(под условом да и она, у свом пореском систему, опорезује дивиденде) и то по

лимитираној стопи пореза по одбитку, која не може прећи висину одређену уговором.

У страној литератури се за аранжман „подјеле пореза“ користи (енг.)термин tax

sharing.Пошто се државе уговрнице, углавном, не одричу у потпуности пореза по овом

основу, уобичајена је пракса да се уговара подјела пореза. То значи да и једна и друга

земља задржавају право опорезивања, с тим да се земља извора (земља у којој је

сједиште исплатиоца дивиденде) ограничава у висини пореза, а земља прималац (земља

резидентности примаоца дивиденде) обавезује да ће примјенити или метод ослобађања

таквог прихода или метод пореског кредита у сврху избјегавања двоструког

опорезивања.5

Пошто се у Републици Српској од 01.02.2011. године дивиденде и удјели у

добити опорезују у моменту исплате сваког појединачног дохотка домаћим и страним

физичким лицима по законској стопи од 10%, то значи да је исплатилац резидент

Републике Српске обавезан да примјењује ограничења у опорезивању дивиденди

прописана одредбама међународних уговора.

Табела бр. 1: Преглед међудржавних уговора о избјегавању двоструког опорезивања

које примјењује БиХ, са максималним стопама пореза

по одбитку на дивиденде и удјеле у добити

Р.

бр.

Држава

уговорница у

којој је прималац

резидент

Година

почетка

примјене

Уговора

„Сл.

гласник

БиХ-

МУ“

„Сл.

лист

СФРЈ-

МУ“

Пореска

стопа када је

% учешћа у

капиталу од

Пореска

стопа у

осталим

случајевим

Јединст

вена

пореска

стопа

5Чланови 23.А и 23.Б Модела OECD-a

12

број број 25% до 100% а (до 25 %)

1. Грчка 2013. 02/12 - 5 15 -

2. Албанија 2013. 05/12 - 5 10 -

3. Кувајт 2013. 02/12 - - - 5

4. Јордан 2013. 04/12 - 5 10 -

5. Ирска 2013. 05/12 - 5 10 -

6. Азербејџан 2013. 16/13 - - - 10

7. Словенија 2007. 13/06 - 5 10 -

8. Хрватска 2006. 05/05 - 5 10 -

9. Србија 2006. 05/05 - 5 10 -

10. Црна Гора 2006. 05/05 - 5 10 -

11. Турска 2009. 08/08 - 5 15 -

12. Пакистан 2006. 12/05 - - - 10

13. У.А. Емирати 2008. 10/07 - 5 10 -

14. Молдавија 2005. 10/04 - 5 10 -

15. Иран 2000. 07/96 - - - 10

16. Чешка 2011. 04/10 - - - 5

17. Алжир 2011. 12/10 - - - 10

18. Шпанија 2011. 11/10 - 5 10 -

19. Аустрија 2012. 07/11 - 5 10 -

20. Словачка 1981. 01/08 12/82 5 15 -

21. Пољска 1985. 01/08 14/85 5 10 -

22. Мађарска 1985. 02/09 07/87 5 15 -

23. Норвешка 1986. 02/09 09/85 - - 15

24. Велика Британија и

Сјеверна Ирска

1983. - 07/82 5 15 -

25. Њемачка 1989. - 12/88 - - 15

13

26. Италија 1986. - 02/83 - - 10

27. Француска 1976. - 28/75 5 15 -

28. Холандија 1983. - 12/82 5 15 -

29. Белгија 1982. - 11/81 10 15 -

30. Шведска 1982. - 07/81 5 15 -

31. Финска 1988. - 08/87 5 15 -

32. Данска 1983. - 15/81 5 15 -

33. Румунија 1988. - 08/87 - - 5

34. Кипар 1987. - 02/86 - - 10

35. Египат 1989. - 12/88 5 15 -

36. НР Кина 1989. - 16/89 - - 10

37. Малезија 2013. - 15/90 5 10 -

38. Шри Ланка 1987. - 04/86 - - 12,50

Извор табеле: Министарства финансија и трезора Босне и Херцеговине

Треба нагласити да је једино у Уговору са Шпанијом и Малезијом прописано да

се нижа стопа од 5% примјењује када је постотак учешћа у капиталу компаније која

исплаћује дивиденде најмање 20% (у свим осталим уговорима нижа пореска стопа се

примјењује под условом да је најмање учешће у капиталу 25%).

На основу табеле може се закључити да је исплатилац резидент РС обавезан да

приликом исплате дивиденди и удјела у добити страним држављанима примјењује

ограничења у опорезивању дивиденди прописана међународним уговором на начин да

ће исплаћене дивиденде опорезовати по стопама од 5% и 10%.

14

Иако је уговорима са одређеним државама прописана максимална пореска стопа

у „осталим случајевима“(када је постотак учешћа у капиталу компаније мaњи од 25%) у

висини 15%, ипак резидент РС ће на исплаћене дивиденде увијек обрачунати нижу,

законску стопу пореза по одбитку од 10%.

Закључак

Актуелним измјенама и допунама Закона о порезу на доходак (Службени

Гласник 1/2011), у Републици Српској се од 01. фебруара 2011. године примјењује

опорезивање дохотка од дивиденде, те капиталне добити по стоппи од 10%.

Опорезивање дивиденди односи се само на исплате физичким лицима из добити која је

остварена од 01.01.2011. године.

15

Стопа утврђивања пореске основице се врши на основу члана 6. Закона о порезу

на доходак Републике Српске, којим је регулисано да је пореска основица пореза на

доходак разлика између укупних прихода остварених у једном пореском периоду и

укупних одбитака који су ускладу са овим законом и који су нужни за остваривање

прихода. Укупан приход по основу дивиденди чине исплаћени износ и плаћени порез.

Обавезу да обрачуна и одбије порез има исплатилац дивиденде, док је основица

износ прихода од капитала физичког лица у који је урачунат и порез (бруто принцип

опорезивања дохотка).

Обвезник пореза по одбитку на приходе од капитала има обавезу да по

извршеној исплати до десетог у наредном мјесецу, попуни образац ДЛ-4 Исплате по

основу прихода од капитала са износом основице и пореза по одбитку власника

акције/удјела.

Дивиденде подлијежу економском двоструком опорезивању јер све земље опорезују

добит коју компаније остварују пословањем на њиховој територији. Поред тога, када се

ова добит, у виду дивиденди, расподјељује акционарима/дионичарима, такође,

подлијеже опорезивању порезом по одбитку у тренутку њихове исплате или у вријеме

када се утврђује укупна пореска обавеза дионичара.

Повећано пореско оптерећење дјелује дестимулативно на међународно кретање

капитала.

Прималац дивиденде, резидент друге земље, подлијеже и међународном двоструком

опорезивању јер се поред опорезивања у земљи извора дивиденди, опорезује и у земљи

резиденстваа дионичара. Овакво међународно двоструко опорезивање значајно смањује

доходак по основу дивиденди и због тога све земље настоје да га отклоне

закључивањем уговора о избјегавању двоструког опорезивања. Ови уговори

омогућавају државама уговорницама да одреде адекватан ниво стопе пореза по одбитку

на дивиденде.

Литература

1. Микеревић, Драган: Финансијски менаџмент, Економски факултет и Финрар

Бања Лука, 2011.

16

2. Закон о порезу на доходак(„Службени гласник Републике Српске“, бр. 91/06,

71/10)

3. Закон о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак (Службени Гласник

Републике Српске 01/11)

4. Закон о порезу на добит („Службени гласник Републике Српске“, бр. 91/06)

5. Правилник о примјени Закона о порезу на добит („Сл. Гласник РС“, бр. 129/06,

22/10. и 73/11)

6. Међународни уговори које је Босна и Херцеговина ратификовала/нотификовала

са 38 држава

7. Ван Хорн, Џејмс Ц.: Финансијско управљање и политика, Загреб, 1997.

17