SADRAJ:

FAKULTET ZA BEZBJEDNOST I ZATITU

BANJA LUKA

- S E M I N A R S K I R A D

PREDMET: OSNOVI PRAVATEMA: PODZAKONSKI PRAVNI AKTI Profesor:

Student:

Prof. dr Dragomir Jovii

Neboja Todorovi 1407/12Banja Luka, decembar 2012.SADRAJ

3UVOD

41.PODZAKONSKI AKTI

41.1.Uredbe

51.2.Odluke

51.3.Pravilnici

51.4.Naredbe

51.5.Uputstva

52.STRUKTURA PODZAKONSKOG OPTEG AKTA

63.DONOENJE I POTPISIVANJE PODZAKONSKIH OPTIH AKATA

64.PODZAKONSKI OPTI AKTI KOJE DONOSI VLADA

75.PODZAKONSKI OPTI AKTI KOJE DONOSE ORGANI DRAVNE UPRAVE

9ZAKLJUAK

10Literatura

UVOD

Podzakonske opte akte donose: Vlada, organi dravne uprave, imaoci javnih ovlaenja, a izuzetno ih moe donositi i Narodna skuptina. Za razliku od Vlade, koja moe da donese podzakonski akt kada proceni da je potrebno doneti takav propis (bez posebnog ovlaenja), organi dravne uprave mogu doneti podzakonski propis samo ako su posebno ovlaeni zakonom ili propisom Vlade.

Meu podzakonskim aktima, poseban znaaj imaju opti akti koje donose ef drave ili Vlada (uredbe, dekreti, ordonanse, izvrne naredbe). Podzakonski akti su oni akti koji ne utvruju nova prava i obaveze subjekata, ve ih samo razrauju i dopunjavaju. Podzakonski akti potiu iz zakona i donose se sa ciljem primene zakona. Podzakonskim propisima se ne mogu ustanovljavati prava i obaveze graana.

Podzakonski akti mogu biti:

Uredbe,

Odluke,

Pravilnici,

Naredbe,

Uputstva.

Kao podzakonske opte akte, Vlada donosi uredbe i odluke. Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva.

1. PODZAKONSKI AKTIU podzakonske akte mogu se svrstati svi pravni akti nii od zakona, bez obzira na to ko je njihov donosilac i ta sadre. U uem smislu, pod podzakonskim aktima podrazumevamo jedino - akte dravnih organa niih od skuptine.

Ovi podzakonski akti mogu takoe sadravati i pojedinane pravne norme. Zadraemo se na podzakonskim aktima koji materijalizuju opte norme. Ukoliko se podzakonski akt donosi radi regulisanja pitanja koje je prethodno obuhvaeno zakonom, tada norme koje sadre podzakonski akt moraju da se kreu u granicama zakona. Ovaj princip naziva se zakonitou podzakonskih akata.

Pored toga, podzakonski akti ove vrste su funkcionalno i egzistencijalno zavisni od zakona. Postoji vie podzakonskih akata koje radi provoenja zakona donosi vlada kao najvii upravni organ, te drugi organi uprave.

a) UREDBE SA PRIMENOM ZAKONA su najvii akti izvrnih organa, odnosno najvieg organauprave vlade. S obzirom na:

svoga donosioca i

hijerarhiju pravnih akata

oni su neposredno ispod zakona. Njihovo postojanje je nuno zato to je esto nemogue ili nepraktino da zakonski tekstovi obuhvate svu raznolikost i delatnost sluajeva koji se mogu pojaviti u onom ivotnom podruju koje zakon regulie. Materijalizacija se uvek vri u pismenoj formi, a objavljivanje uredbe u slubenom listu je uslov za njegovo vaenje.

b) ODLUKA je drugi akt ove vrste. Izmeu uredbe i odluke, naelno u praksi, nema bitnije razlike. Diferenciranje je mogue izvriti samo u irini predmeta regulisanja. Pored ovih akata organi uprave mogu donositi i druge. Najvaniji meu njima su:

c) PRAVILNICI kojima se utvruje postupak organa uprave pri provoenju nekog teeg pravnog propisa i

d) NAREDBE za rad slubenih lica i slubi u organima uprave.

1.1. Uredbe

Uredbe se izdvajaju po svom znaaju, prvenstveno jer njih donosi samo Vlada.

Vlada uredbom podrobnije rzrauje odnos ureen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona. Potreba za donoenjem uredbi proizilazi iz optosti i nedovoljne odreenosti zakonskih odredbi. S toga, uredba predstavlja izvedeni, a ne samostalni akt. Uredbe ne mogu izmeniti, opozvati ili ukinuti zakone parlamenta. Neke uredbe Vlada donosi samo kada je posebno ovlaena, a neke kada proceni da je za primenu nekog zakona to potrebno.

Primer: Uredba o podsticanju zapoljavanja kojom se utvruju uslovi i nain ostvarivanja prava poslodavaca iz privatnog sektora na subvencionisanje odreenog dela obraunatog poreza na zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, radi podsticanja zapoljavanja.1.2. OdlukeZa razliku od uredbe, odluku, kao opti podzakonski akt, donose razliiti dravni organi: parlament, Vlada i uprava. Vlada odlukom osniva javna preduzea, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i ureuje pitanja od opteg znaaja i odluuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odreeno da ih Vlada ureuje odlukom. Odluka je manje apstraktna od uredbe, poto je njen predmet ureivanja daleko ui.

Primer: Odluka o komunalnoj policiji kojom se blie odreuju poslovi i ovlaenja komunalne policije utvreni zakonom i odlukama Skuptine grada, kao i oblici i nain ostvarivanja saradnje komunalne policije sa gradskim inspekcijskim slubama i organizacijama od znaaja za grad.

1.3. Pravilnici

Pravilnikom se razrauju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.

Primer: Pravilnik o meunarodnim vozakim dozvolama kojim se propisuje postupak i nain izdavanja i voenja evidencija izdatih meunarodnih vozakih dozvola.

1.4. Naredbe

Naredbom se nareuje ili zabranjuje neko ponaanje u jednoj situaciji koja ima opti znaaj. Naredba zapravo regulie pojedinanu situaciju na opti nain.

Primer: Naredba o zabrani sakupljanja pojedinih zatienih vrsta divlje flore i faune u 2011. Godini.1.5. Uputstva

Uputstvom se odreuje nain na koji organi dravne uprave i imaoci javnih ovlaenja izvravaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.

Primer: Opte obavezujue uputstvo o ponaanju emitera kojim se ureuje ponaanje emitera u vezi za emitovanjem ''rijaliti programa''.

Uredbe, odluke, pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srpske.2. STRUKTURA PODZAKONSKOG OPTEG AKTA

Podzakonski opti akt sa stanovita strukture sadri: uvodni deo (vizu), naziv, sadraj, odnosno tekst propisa, potpis ovlaenog lica i broj pod kojim je akt zaveden kod organa koji je taj akt doneo.

Podzakonski opti akt moe da sadri i priloge kao sastavne delove tog akta u onim sluajevima kada oblik i sadrina tih priloga bilo zbog njihove specifinosti ili zbog obima ne mogu da se izraze na normativan nain.

Uvodni deo sadri: ustavni, odnosno drugi pravni osnov za donoenje akta; naziv organa koji akt donosi; oznaku da se akt donosi u sporazumu ili uz saglasnost nekog drugog organa, ako je u ovlaenju za donoenje odnosnog propisa tako odreeno.

Osnovna klasifikaciona jedinica u uredbi i pravilniku je lan, a u odluci, naredbi i uputstvu taka, koja se oznaava arapskim rednim brojem.

Podzakonski propis moe da sadri uvodne odredbe ili uvodnu odredbu u kojoj se utvruje predmet ureivanja podzakonskim propisom. U pogledu oznaavanja pojedinih delova i sistematike testa shodno se primenjuju pravila u pogledu sistematike teksta zakona.3. DONOENJE I POTPISIVANJE PODZAKONSKIH OPTIH AKATA

Kad podzakonski opti akt donosi inokosni organ (na primer ministar), propis se smatra donetim potpisivanjem od strane funkcionera koji rukovodi tim organom, a stupa na snagu posle objavljivanja u Slubenom glasniku.Ako propis donosi kolegijalni organ (na primer Vlada), propis se smatra donetim kada ga taj organ usvoji, posle ega se potpisuje, a stupa na snagu posle objavljivanja u Slubenom glasniku.

Potpisivanje i datiranje podzakonskog opteg akta dolazi odmah posle zavrne odredbe tog propisa. Datiranje se stavlja sa leve strane akta i ono sadri: delovodni broj pod kojim je predmet zaveden, a ispod samog broja stavlja se mesto i datum donoenja. Kao datum uzima se dan kada je odrana sednica kolegijalnog organa na ijoj je sednici propis donet, a ako je propis doneo inokosni organ, dan kada je stareina tog organa tekst propisa potpisao. Ako jedan propis donose dva ili vie inokosnih organa, potpisuju ga stareine svih organa koji donose akt.

4. PODZAKONSKI OPTI AKTI KOJE DONOSI VLADA

Vlada donosi podzakonske propise po dva osnova:

na osnovu generalnog ovlaenja iz Ustava, kad oceni da je za izvravanje zakona, drugog propisa i opteg akta potrebno doneti izvrni propis;

kad je zakonom, drugim propisom ili otim aktom izriito ovlaena za donoenje izvrnog propisa.

Kada se zakonom, odnosno drugim optim aktom utvruje obaveza Vlade da donese podzakonski propis, tada se tim aktom blie utvruje i predmet, odnosno sadraj tog propisa.

Kada Vlada donosi izvrni propis na osnovu generalnog ustavnog ovlaenja, ona tada samostalno ocenjuje koja pitanja treba urediti tim propisom, radi obezbeivanja izvrenja zakona. Meutim, kod pripreme ovih izvrnih propisa, treba voditi rauna da se njima ne mogu ureivati pitanja koja se mogu regulisati samo zakonom (npr. utvrivanje prava i obaveza graana, propisivanje krivinih sankcija, itd.).

Podzakonskim propisima Vlade mogu se davati ovlaenja organima dravne uprave da radi izvravanja tih propisa donose svoje podzakonske akte.

Kao podzakonske opte akte Vlada donosi uredbe i odluke.

Vlada uredbom podrobnije razrauje odnos ureen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona.

Vlada odlukom osniva javna preduzea, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i ureuje pitanja od opteg znaaja i odluuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odreeno da ih Vlada ureuje odlukom.Uredbe i odluke obavezno se objavljuju u Slubenom glasniku.

5. PODZAKONSKI OPTI AKTI KOJE DONOSE ORGANI DRAVNE UPRAVE

Organi dravne uprave donose podzakonske opte akte (podzakonske propise) za izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata Narodne skuptine i Vlade.

Organ uprave u sastavu ministarstva ne moe donositi propise.

Ministarsta i posebne organizacije mogu donositi propise samo kad su na to izriito ovlaeni zakonom ili propisom Vlade. Prema tome, za razliku od Vlade, koja moe da donese podzakonski akt i kada oceni da je to potrebno doneti takav propis, bez izriitog ovlaenja, organi dravne uprave mogu doneti podzakonski propis samo ako su izriiro ovlaeni zakonom ili propisom Vlade.

Prema Zakonu o dravnoj upravi:

ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva;

pravilnikom se razrauju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade;

naredbom se nareuje ili zabranjuje neko ponaanje u jednoj situaciji koja ima opti znaaj;

uputstvom se odreuje nain na koji organi dravne uprave i imaoci javnih ovlaenja izvravaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa;

pravilnici, naredbe i uputstva se objavljuju u Slubenom glasniku.

Prema tome, predmet regulisanja podzakonskih propisa organa dravne uprave odreen je Zakonom o dravnoj upravi, ali se blii sadraj i obim regulisanja uvek odreuje zakonom, odnosno drugim aktom kojim se daje ovlaenje organu dravne uprave za donoenje odreenog propisa.

Prilikom davanja ovlaenja za donoenje podzakonskom propisa, kao i prilikom izrade tekstova i podzakonskih propisa koje donose organi dravne uprave, treba imati u vidu da se ovim propisima ne mogu ustanovljavati prava i obaveze graana. Podzakonskim aktom organa dravne uprave ne moe se davati ovlaenje za donoenje drugog podzakonskog propisa, ni istom ni drugim organima dravne uprave. Prema Zakonu o dravnoj upravi, ministarstva i posebne organizacije ne mogu propisom odreivati svoje ili tue nadlenosti, niti fizikim i pravnim licima ustanovljavati prava i obaveze koje nisu ve ustanovljene zakonom.

U odnosu na sadraj pojedinih podzakonskih akata koje donose organi dravne uprave treba imati u vidu sledee:

1) putem razraivanja odreene zakonske odredbe pravilnikom ne mogu se propisivati bilo kakva prava i obaveze graana, kakvih, ponekad, ima sluajeva u praksi; zbog toga je prilikom utvrivanja ovlaenja za donoenja pravilnika potrebno voditi rauna o tome da se precizno utvrde pitanja koja treba obuhvatiti pravilnikom i na taj nain jasno utvrditi granice ovlaenja organa dravne uprave, kao i da se odredbama zakona i drugih propisa ne ostavlja prostor za regulisanje pravilnikom onih pitanja koja mogu da budu ureena samo zakonom ili drugim propisom;2) prilikom utvrivanja ovlaenja za donoenje uputstava, treba imati u vidu da se uputstvom propisuje nain rada u izvravanju pojedinih odredaba zakona, pa zbog toga ovlaenje mora biti precizirano, za koje odredbe, odnosno za koja pitanja treba doneti uputstvo; nije ispravno ovlaenje kojim se predvia donoenje upustava za primenu zakona ili drugog akta u celini, kakvih ima primera u praksi.

ZAKLJUAK

Kad je zakonom ili drugim optim aktom utvrena obaveza donoenja odreenog podzakonskom opteg akta (podzakonskog propisa), to znai da zakon, odnosno drugi opti akt ne moe da se sprovede bez tog propisa. Stoga nedonoenje, odnosno neblagovremeno donoenje podzakonskog propisa u stvari onemoguava sprovoenje, odnosno primenu zakona. Zbog toga je poeljno da se podzakonski akt priprema istovremeno sa nacrtom zakona i da se donese odmah po stupanju na snagu zakona. U suprotnom, moe se desiti da rad na konkretnom podzakonskom aktu pokae da odreeno pitanje nije ureeno zakonom, da ga treba urediti, a u zakonu nema ovlaenja da se ono uredi podzakonskim aktom. Prema tome, treba istovremeno pripremati nacrt zakona i nacrte podzakonskih akata za sprovoenje tog zakona i na taj nain blagovremeno oceniti ta moe i treba da se uredi zakonom a ta podzakonskim aktom.

Podzakonskim propisima ne mogu se izvorno ustanovljavati prava i obaveze fizikih i pravnih lica, propisivati krivine sankcije, niti ureivati druga pitanja koja mogu biti samo predmet zakonske regulative. Podzakonskim propisima, osim uredbom koju donosi Vlada, ne mogu se propisivati prekraji, niti prekrajne kazne.

Podzakonskim aktom ne treba preuzimati odredbe zakona, izuzev onih odredaba koje treba da se razrade bliim ureivanjem, pri emu treba voditi rauna:

da se tim ponavljanjem ne izmeni smisao ponovljene odredbe, to znai da se u samom tekstu odredbe koja se ponavlja ne sme vriti nikakva promena, i

da se ponovljena odredba tako formulie da se iz nje vidi jasno da prava i obaveze proistiu iz zakona, a ne iz podzakonskog propisa.

Podzakonski opti akti moraju biti saglasni Ustavu, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonu. O ovoj saglasnosti odluuje Ustavni sud.

Podzakonski akti ne mogu imati povratno dejstvo; nasuprot tome, pojedine odredbe zakona (ne ceo zakon!) mogu imati povratno dejstvo, ako to nalae opti interes utvren pri donoenju zakona.Literatura(1) http://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html(2) http://sr.wikipedia.org/sr/Podzakonski_akti(3) http://www.suk.gov.rs/dotAsset/10942.pdf(4) Luki, D. Radomir & Kouti, P. Budimir, Uvod u pravo, Beograd 2009, Pravni fakultet Univerziteta & Javno preduzee Slubeni glasnik, ISBN 978-86-7630-201-7 (PF) & ISBN 978-86-519-0315-4 (SG), str.176,177,178,179.PAGE 10