PODUNAVLJE AD ČELAREVO Matični broj: 08684936 Šifra ... · gotovina u blagajni, sredstva na računima kod banaka i ostala visoko likvidna finansijska aktiva sa dospećem do 3 meseca

Podunavlje AD

Napomene uz finansijske izveštaje za 2012.

1

PODUNAVLJE AD ČELAREVO

Matični broj: 08684936

Šifra delatnosti:0111

PIB:100495915

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

Za period 01.01. do 31.12.2012. godine

Čelarevo, 28.02.2013.

Podunavlje AD


2

Sadržaj

1. OSNIVANJE I DELATNOST ........................................................................................... 4 2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ..... 4

2.1. Izjava o usklaĎenosti ............................................................................................... 4 2.2. Pravila procenjivanja ............................................................................................... 5

2.3. Zvanična valuta izveštavanja ................................................................................... 5 2.4. Korišćenje procenjivanja ......................................................................................... 5

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA .................................... 6 3.1. Načelo stalnosti poslovanja (“going concern“) ....................................................... 6 3.2. Poslovne promene u stranoj valuti........................................................................... 6

3.3. Finansijski instrumenti ............................................................................................ 7 3.4. Nekretnine, postrojenja i oprema ............................................................................. 8

3.5. Investicione nekretnine ............................................................................................ 9 3.6. Biološka sredstva ................................................................................................... 10 3.7. Zalihe ..................................................................................................................... 10 3.8. Naknade zaposlenima ............................................................................................ 11

3.9. Rezervisanja ........................................................................................................... 11 3.10. Prihodi ................................................................................................................... 12

3.11. Rashodi .................................................................................................................. 12 3.12. Porez na dobit ........................................................................................................ 13

4. PRIHODI OD PRODAJE ................................................................................................. 14

5. OSTALI POSLOVNI PRIHODI ...................................................................................... 14 6. TROŠKOVI MATERIJALA ILI NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE ........... 14

7. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI ............ 15 8. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA ....................................................... 15

9. OSTALI POSLOVNI RASHODI ................................................................................. 15 10. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI ........................................................................ 16 11. OSTALI PRIHODI I RASHODI .................................................................................. 16

12. POREZ NA DOBIT ...................................................................................................... 17

13. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA.............................................................. 18 14. INVESTICIONE NEKRETNINE ................................................................................ 19 15. ZALIHE ........................................................................................................................ 19 16. POTRAŢIVANJA......................................................................................................... 20

17. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA.......................................................... 20 18. POREZ NA DODATU VREDOST I AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

20

19. OSNOVNI KAPITAL .................................................................................................. 21 20. DUGOROČNA REZERVISANJA ............................................................................... 21 21. DUGOROČNE OBAVEZE .......................................................................................... 22 22. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE ........................................................... 23 23. OBAVEZE IZ POSLOVANJA .................................................................................... 23

24. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE .................................................................... 24 25. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH

JAVNIH PRIHODA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA ................................ 24 26. ZARADA PO AKCIJI .................................................................................................. 24

27. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA ................................. 24 28. POTENCIJALNE OBAVEZE ...................................................................................... 26

Podunavlje AD


3

29. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA .............................................. 26 30. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA ............................................................ 26

30.1. Trţišni rizik............................................................................................................ 27

30.2. Rizik likvidnosti .................................................................................................... 28 30.3. Kreditni rizik.......................................................................................................... 29 30.4. Pravična (fer) vrednost .......................................................................................... 31

Podunavlje AD


4

1. OSNIVANJE I DELATNOST

Privredno društvo Podunavlje ad (u daljem tekstu Društvo) kao samostalno pravno lice egzistira

počev od 31.12.1998. godine kada je nastalo podelom bivšeg PIK Podunavlje ad na Podunavlje

ad Čelarevo i Pivara Čelarevo ad.

Društvo je registrovano u Agenciji za privredne registre dana 23. novembra 2005. godine pod brojem BD 54360. Dana 12.05. 2005 godine je privredno drustvo Delta M d.o.o., Beograd putem preuzimanja

49.99% otkupilo akcije akcionara AD Podunavlja čime je privredno drustvo Delta M d.o.o.,

postalo vlasnik dela kapitala Društva. Dana 1. februara 2007. godine privredno društvo Delta

M d.o.o., je sva prava i obaveze proistekle po osnovu preuzimanja, prenelo je na privredno

društvo Delta Agrar d.o.o., Beograd. 17.07.2008.godine Delta Agrar je putem otkupa III emisije

akcija preuzelo kontrolu nad Društvom a po osnovu učešća od 70.0147% akcija.

Osnovne delatnosti Preduzeća su:

1. Ratarska proizvodnja

2. Stočarska proizvodnja

3. Voćarska proizvodnja

4. Povrtarska proizvodnja

5. Ostalo

Na dan 31.12.2012. Društvo raspolaze sa 1.272 ha zemljišta od čega je 1.233 ha u svojini

Društva, a 39 ha je uzeto u zakup od drţave.

Direktor Preduzeća je Nikola Milićević. Sedište preduzeća je u Čelarevu, ulica Proleterska BB.

Na dan 31.12.2012. broj zaposlenih radnika u preduzeću iznosio je 77 (2011- 74).

2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2.1. Izjava o usklađenosti

Društvo vodi evidenciju i sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa vaţećim Zakonom o

računovodstvu i reviziji Republike Srbije (Sluţbeni glasnik RS 46/2006, 111/2009 i 99/2011) i

ostalom primenljivom zakonskom regulativom u Republici Srbiji.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji

sastavljaju i prezentuju finansijske izveštaje u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom

regulativom, pri čemu se pod profesionalnom regulativom podrazumevaju primenljivi Okvir za

pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), MeĎunarodni računovodstveni

standardi („MRS“), MeĎunarodni standardi finansijskog izveštavanja („MSFI“) i tumačenja

koja su sastavni deo standarda, odnosno tekst MRS i MSFI, koji je u primeni, ne uključuje

osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja,

razraĎene primere i drugi dopunski materijal.

Podunavlje AD


5

Izmene postojećih MRS i prevod novih MSFI, kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda

izdatih od strane Odbora za meĎunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenje

MSFI do 1. januara 2009. godine, su zvanično usvojeni nakon odluke ministra finansija br. 401-

00-1380/2010-16 i objavljeni su u Sluţbenom glasniku RS 77/2010. Izmenjeni ili izdati MSFI i

tumačenja standarda, nakon ovog datuma, nisu prevedeni i objavljeni, pa stoga nisu bili

primenjeni prilikom sastavljanja priloţenih finansijskih izveštaja.

Priloţeni finansijski izveštaji su sastavljeni u formatu propisanom Pravilnikom o sadrţini i

formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i

preduzetnike ("Sluţbeni glasnik RS", br. 114/06, 119/08, 9/09, 4/10, 3/11 i 101/12), koji

propisuje primenu seta finansijskih izveštaja, čija forma i sadrţina nisu usaglašeni sa onim

predviĎenim u revidiranom MRS 1 – Prikazivanje finansijskih izveštaja, čija je primena

obavezna za obračunske periode koji počinju na dan 1. januara 2009. godine.

2.2. Pravila procenjivanja

Finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske) vrednosti, osim za

sledeće pozicije:

Finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha se vrednuju po fer vrednosti,

Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju se vrednuju po fer vrednosti,

Derivativni finansijski instrumenti se vrednuju po fer vrednosti,

Investicione nekretnine vrednovane po fer vrednosti,

Biološka sredstva vrednovana po fer vrednosti, umanjenoj za troškove prodaje.

2.3. Zvanična valuta izveštavanja

Finansijski izveštaji Društva su iskazani u hiljadama dinara (RSD), koji je funkcionalna valuta

Društva i zvanična valuta u kojoj se podnose finansijski izveštaji u Republici Srbiji. Osim ako

nije drugačije naznačeno, svi iznosi su navedeni u dinarima zaokruţeni u hiljadama.

2.4. Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu primenjenim okvirom za izveštavanje zahteva od

rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta

na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog

perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, kao i različitim

informacijama raspoloţivim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, a koje deluju realno i

razumno u datim okolnostima. Na bazi ovih informacija se formira pretpostavka o vrednosti

sredstava i obaveza, koju nije moguće neposredno potvrditi na bazi drugih informacija. Stvarna

vrednost sredstava i obaveza moţe da odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način.

Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su procene izvršene, su predmet redovnih provera.

Revidirane računovodstvene procene se prikazuju za period u kojem su revidirane, u slučaju da

procena ima uticaj samo na dati period, ili za period u kojem su revidirane i za buduće periode,

u slučaju da revidiranje utiče na tekući i na buduće periode.

Podunavlje AD


6

Informacije o oblastima kod kojih je stepen procene najveći i koje mogu imati najznačajniji

efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima Društva, date su u okviru sledećih

napomena:

Napomena 3.4 – Koristan vek trajanja nekretnina, postrojenja i opreme,

Napomena 3.3(e) – ObezvreĎenje potraţivanja od kupaca i ostalih potraţivanja,

Napomena 29(a) – Rezervisanja po osnovu sudskih sporova,

Napomena 20.(a) - Penzije i ostale naknade zaposlenima

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Računovodstvene politike date u nastavku Društvo konzistentno primenjuje u svim periodima

prezentiranim u ovim konsolidovanim finansijskim izveštajima.

3.1. Načelo stalnosti poslovanja (“going concern“)

Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja (“going concern”

konceptom), koji podrazumeva da će Društvo nastaviti da posluje u doglednoj budućnosti.

3.2. Poslovne promene u stranoj valuti

Poslovne promene u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu valute utvrĎenom

na meĎubankarskom trţištu deviza, koji je vaţio na dan poslovne promene.

Monetarne pozicije iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare

prema srednjem kursu utvrĎenom na meĎubankarskom trţištu deviza, koji je vaţio na dan

bilansa. Nemonetarne pozicije preračunate su u dinare prema srednjem kursu valute koji je

vaţio na dan poslovne promene.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po osnovu izvršenih plaćanja i naplata u stranim

sredstvima plaćanja u toku godine kao i kursne razlike nastale prilikom prevoĎenja sredstava i

obaveza iskazanih u stranoj valuti na dan bilansa iskazane su u bilansu uspeha Društva, kao

prihodi/rashodi po osnovu kursnih razlika u okviru pozicije finansijskih prihoda/rashoda.

Potraţivanja u koje je ugraĎena valutna klauzula preračunata su u dinare po srednjem kursu

valute koji je vaţio na dan bilansa. Pozitivni i negativni efekti nastali po ovom osnovu iskazani

su u bilansu uspeha Društva, kao prihodi/rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika

u okviru kategorije ostalih prihoda/rashoda.

U skladu sa Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o kontnom okviru za privredna

društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike koji je objavljen u „Sluţbenom glasniku RS“

br. 101/2012 godine Društvo je odlučilo da neto efekat nerealizovanih kursnih razlika nastalih

po osnovu kursiranja dugoročnih dospeća dugoročnih obaveza i potraţivanja iskaţe na

pozicijama aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja.

Podunavlje AD


7

Zvanični srednji kursevi značajnijih stranih valuta su:

Valuta 2012. 2011.

CHF 94.1922 85,9121

USD 86.1763 80,8662

EUR 113.7183 104,6409

3.3. Finansijski instrumenti

Klasifikacija

Društvo klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer

vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, krediti i

potraţivanja, finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju i sredstva koja se drţe do roka

dospeća. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena. Rukovodstvo

vrši klasifikaciju svojih finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja.

Krediti i potraţivanja

Krediti i potraţivanja predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim

rokovima plaćanja, koja se ne kotiraju ni na jednom aktivnom trţištu. Uključuju se u tekuća

sredstva, osim ukoliko su im rokovi dospeća duţi od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. U

tom slučaju se klasifikuju kao dugoročna sredstva.

Potraţivanja se sastoje od potraţivanja od kupaca u zemlji i inostranstvu i ostalih potraţivanja.

Potraţivanja od kupaca su iskazana po fakturnoj vrednosti umanjenoj za odobrene popuste, kao

i za ispravku vrednosti koja je zasnovana na proceni naplativosti pojedinačnog potraţivanja.

Ispravka vrednosti se formira za ona potraţivanja za koje postoji objektivan dokaz da su

obezvreĎena, odnosno za koja rukovodstvo Društva procenjuje da se ne mogu naplatiti u punom

iznosu, i ista se evidentira kao rashod u bilansu uspeha perioda kada je procena izvršena.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U bilansu tokova gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju

gotovina u blagajni, sredstva na računima kod banaka i ostala visoko likvidna finansijska aktiva

sa dospećem do 3 meseca.

Obezvređenje finansijskih sredstava

Društvo obračunava obezvreĎenje sumnjivih potraţivanja na osnovu procenjenih gubitaka koji

nastaju, jer kupci nisu u mogućnosti da izvrše traţena plaćanja. U proceni odgovarajućeg iznosa

gubitka od obezvreĎivanja za sumnjiva potraţivanja, Društvo se oslanja na starost potraţivanja,

ranije iskustvo sa otpisom, bonitet kupaca i promene u uslovima plaćanja. Ovo zahteva procene

vezane za buduće ponašanje kupaca i time izazvane buduće naplate u gotovini. Stvarni nivo

potraţivanja koja su naplaćena moţe da se razlikuje od procenjenih nivoa naplate, što moţe

pozitivno ili negativno da se odrazi na rezultate poslovanja.

Podunavlje AD


8

Odluku o indirektnom otpisu, odnosno ispravci vrednosti potraţivanja od kupaca preko računa

ispravke vrednosti donosi rukovodstvo Društva.

Otpis potraţivanja od kupaca se vrši pod uslovom da su potraţivanja prethodno bila uključena u

prihode Društva, da je potraţivanje u knjigama Društva otpisano kao nenaplativo i da Društvo

nije moglo da naplati potraţivanje sudskim putem. Odluku o direktnom otpisu potraţivanja od

kupaca donosi direktor Društva.

Finansijske obaveze

Finansijske obaveze se inicijalno priznaju u visini nabavne vrednosti koja predstavlja poštenu

vrednost primljene nadoknade. Nakon inicijalnog priznavanja, finansijske obaveze se iskazuju

po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, osim finansijskih

obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Amortizovana vrednost finansijske obaveze je

iznos po kome se obaveze inicijalno vrednuju, umanjen za otplate glavnice, a uvećan ili

umanjen za akumuliranu amortizaciju korišćenjem metoda efektivne kamatne stope.

Finansijske obaveze uključuju obaveze po osnovu kredita odobrenih od banaka u zemlji.

Obaveza je tekuća ukoliko se očekuje da bude izmirena u redovnom toku poslovnog ciklusa

Društva odnosno koja dospeva u periodu do 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. Sve ostale

obaveze se klasifikuju kao dugoročne.

Primljeni krediti sa ugovorenom valutnom klauzulom se obračunavaju u dinarskoj

protivvrednosti deviznog iznosa neotplaćenog dela kredita. Prihodi i rashodi nastali po osnovu

primene valutne klauzule evidentiraju se u okviru bilansa uspeha kao finansijski prihodi,

odnosno finansijski rashodi, odnosno kao ostali prihodi i rashodi za efekte revalorizacije

primenom stope rasta cena na malo.

Društvo vrši isknjiţenje obaveze kada je obaveza izmirena, ukinuta ili kada je preneta na

drugoga.

Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze iz poslovanja vrednuju se po nominalnoj

vrednosti.

3.4. Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po procenjena vrednosti umanjenoj za

akumuliranu ispravku vrednosti i gubitke usled obezvreĎenja. Početno merenje nekretnina,

postrojenja i opreme vrši se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja. Nabavna vrednost

uključuje izdatke direktno pripisive nabavljenom sredstvu.

Izdaci za nekretnine, postrojenja i opremu se priznaju kao sredstvo ako i samo ako je verovatno

da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom priticati u Društvo i ako se izdaci

za to sredstvo mogu pouzdano meriti. Nabavke nekretnina, postrojenja i opreme tokom godine

evidentirane su po nabavnoj vrednosti koju čini faktura dobavljača uvećana za zavisne troškove

nabavke i troškove dovoĎenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti.

Podunavlje AD


9

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Društva

analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna i materijalna imovina Društva.

Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvreĎeno, nadoknadiv iznos te imovine se

procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvreĎenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva

procenjen kao niţi od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog

sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od neto

prodajne vrednosti i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvreĎenja se priznaje u iznosu

razlike, na teret rashoda.

Dobici od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme se knjiţe direktno u korist ostalih prihoda.

Gubici po osnovu prodaje ili rashodovanja nekretnina, postrojenja i opreme terete ostale

rashode.

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme obračunava se po proporcionalnom metodu

primenom amortizacionih stopa koje su odreĎene tako da se nabavna vrednost nekretnina,

postrojenja i opreme amortizuje u jednakim godišnjim iznosima u toku veka upotrebe.

Amortizacija sredstava aktiviranih u toku godine se obračunava kada se sredstva stave u

upotrebu, odnosno počev od narednog meseca od datuma nabavke na nabavnu vrednost.

Primenjene stope amortizacije u tekućem i prethodnom obračunskom periodu su:

Opis

2012.

%

Procenjeni

vek

trajanja u

godinama

2011.

%

Procenjeni vek

trajanja u

godinama

GraĎevinski objekti 2.0 19-50 2.0 19-50

Kompjuterska oprema 20 5 20 5

Motorna vozila 10 10 10 10

Nameštaj i ostala oprema 15.0 7 15.0 7

OdreĎivanje korisnog veka trajanja nekretnina, postrojenja i opreme se zasniva na prethodnom

iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje

utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost odreĎenog korisnog veka

trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne

promene faktora koji su predstavljali osnov za odreĎivanje korisnog veka trajanja.

3.5. Investicione nekretnine

Investicione nekretnine (zemljište, zgrade i oprema) svrstavaju se u investicione nekretnine

ako se drţe radi povećanja vrednosti ili davanja u zakup. Sredstvo koje se daje u zakup

klasifikuje se kao investicione nekretnine ako se kao takvo moţe posebno identifikovati,

odnosno ako je njegov najveći deo dat u zakup, a beznačajan deo se odnosi za obavljanje

njegove sopstvene delatnosti.

Početno merenje investicionih nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj

vrednosti ili po ceni koštanja.

Podunavlje AD


10

Naknadni izdaci koji se odnose na već priznatu investicionu nekretninu uvećavaju vrednost te

investicione nekretnine, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi od

investicione nekretnine da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa te investicione

nekretnine. Svi ostali naknadni izdaci koji ne ispunjavaju prethodno navedene uslove priznaju

se na teret rashoda perioda u kome su nastali.

Investicione nekretnine čiju fer vrednost je moguće pouzdano utvrditi inicijalno se iskazuju po

nabavnoj vrednosti, a nakon toga se vrednuju primenom poštene (fer) vrednosti. Poštena (fer)

vrednost odraţava trţišne uslove na dan bilansa stanja, a utvrĎuje se na osnovu procene

profesionalno kvalifikovanog nezavisnog procenjivača.

3.6. Biološka sredstva

Biološka sredstva se prikazuju po njihovoj fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje, uz sve

prateće dobitke ili gubitke prikazane u bilansu uspeha. Troškovi prodaje uključuju sve

troškove oko prodaje sredstava, osim troškova transporta sredstva do prodajnog mesta.

Efekti promene fer vrednosti i prirasta osnovnog stada evidentiraju u okviru povećanja

vrednosti zaliha, a efekti prodaje, prinudnog klanja i slično u okviru troškova nabavne

vrednosti prodate robe.

Biološka sredstva se najvećim delom odnose na visegodisnje zasade-vocnjak i goveda.

Plodonosna biološka sredstva su iskazana u okviru stalne imovine, dok su konzumna biološka

sredstva iskazana u okviru obrtne imovine – zaliha. Biološka sredstva se u toku godine

evidentiraju po fer vrednosti kao i na dan bilansa stanja.

3.7. Zalihe

Zalihe se iskazuju po ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti u zavisnosti od toga koja je

niţa. Neto prodajna vrednost je cena po kojoj zalihe mogu biti prodate u normalnim uslovima

poslovanja nakon umanjenja cene za troškove prodaje.

Nabavnu vrednost sirovina i trgovačke robe čini fakturna cena dobavljača uvećana za zavisne

troškove nabavke. Cenu koštanja nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda čine direktni

troškovi materijala i zarada i pripadajući deo opštih troškova proizvodnje. Nedovršena

proizvodnja i gotovi proizvodi koji se odnose na konzumna biološka sredstva i poljoprivredne

proizvode su vrednovani po fer vrednosti.

Terećenjem ostalih rashoda vrši se ispravka vrednosti zaliha robe u slučajevima kada se oceni

da je potrebno svesti vrednost zaliha na njihovu neto prodajnu vrednost. Oštećene zalihe robe i

zalihe koje po kvalitetu ne odgovaraju standardima se u potpunosti otpisuju. Ispravka vrednosti

- obezvreĎenje zaliha vrši se za materijal i rezervne delove koji su bez promena duţe od 1

godine.

Podunavlje AD


11

3.8. Naknade zaposlenima

Kratkoročne beneficije zaposlenih - porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je obavezno da uplaćuje

doprinose raznim drţavnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose

na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom

propisanih stopa. Društvo ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz

bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist

odgovarajućih drţavnih fondova. Doprinosi na teret zaposlenih i na teret poslodavca knjiţe se

na teret troškova u periodu na koji se odnose.

Dugoročne beneficije zaposlenih - obaveze po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada

U skladu sa Pojedinačnim kolektivnim ugovorom o radu, Društvo je u obavezi da isplati

otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 bruto mesečne zarade koju je zaposleni

ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, a koje pri tom ne

mogu biti manje od 3 prosečne mesečne bruto zarade isplaćene u Republici Srbiji u mesecu koji

prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina.

Obračun i iskazivanje dugoročnih obaveza po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada izvršeno

je korišćenjem metoda sadašnje vrednosti budućih očekivanih isplata, na osnovu obračuna

aktuara. Budući da se radi o dugoročnim naknadama zaposlenima, a ne o naknadama nakon

prestanka radnog odnosa, aktuarski dobici i gubici, kao i troškovi prethodne sluţbe priznaju se

u celini u periodu u kome nastanu. Društvo nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po

ovom osnovu.

Društvo nema sopstvene penzione fondove niti opcije za isplate zaposlenima u vidu akcija i po

tom osnovu nema identifikovanih obaveza na dan 31. decembra 2012. godine.

Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u

tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se

priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti

iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili

trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi.

Prema proceni rukovodstva Društva, iznos kratkoročnih plaćenih odsustava na dan 31.

decembra 2012. godine nije materijalno značajan i shodno tome, Društvo nije izvršilo

ukalkulisavanje navedenih obaveza na dan bilansa stanja.

3.9. Rezervisanja

Rezervisanje se priznaje u bilansu stanja u momentu kada Društvo ima pravnu ili stvarnu

obavezu nastalu kao rezultat prošlih dogaĎaja i kada je verovatno da će podmirenje obaveze

zahtevati odliv sredstava s ekonomskim koristima.

Podunavlje AD


12

3.10. Prihodi

Prihodi od prodaje i pruţanja usluga

Prihodi od prodaje proizvoda i robe se priznaju u momentu kada se značajni rizici i koristi koji

proizilaze iz vlasništva nad proizvodima i robom prenesu na kupca. Prihodi od prodaje

proizvoda i robe su iskazani po fakturnoj vrednosti umanjenoj za odobrene popuste i porez na

dodatu vrednost.

Prihodi od pruţanja usluga se priznaju u obračunskom periodu u kome je usluga pruţena i

iskazuju po fakturnoj vrednosti umanjenoj za odobrene popuste i porez na dodatu vrednost.

Prihodi od aktiviranja učinaka

U okviru prihoda od aktiviranja učinaka i robe, iskazuju se prihodi po osnovu upotrebe robe,

proizvoda i usluga za nematerijalna ulaganja, za osnovna sredstva, za materijal, za prirast

osnovnog stada i za sopstveni transport nabavke materijala i robe.

Finansijski prihodi

Finansijski prihodi obuhvataju prihode od kamata, kursnih razlika, dividendi i ostali finansijski

prihodi, ostvareni iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima.

Prihodi od kamata se, u skladu sa načelom uzročnosti, priznaju u bilansu uspeha perioda na koji

se odnose.

Ostali prihodi

U okviru ostalih prihoda iskazani su dobici po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja i opreme

(osnovnih sredstava) i nematerijalnih ulaganja, dobici od prodaje bioloških sredstava, dobici

po osnovu prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i učešća u kapitalu, dobici od prodaje

materijala, naplaćena otpisana potraţivanja, viškovi, prihodi po osnovu efekata ugovorene

zaštite od rizika, prihodi od smanjenja obaveza, prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja,

prihodi od usklaĎivanja vrednosti imovine, pozitivni efekti promene poštene (fer) vrednosti

nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, bioloških sredstava i zaliha do visine

prethodno iskazanih rashoda za ta sredstva po osnovu vrednosnog usklaĎivanja i ukidanja

ispravki vrednosti po osnovu vrednosnog usklaĎivanja u skladu sa računovodstvenom

politikom Društva.

3.11. Rashodi

Rashodi se priznaju u bilansu uspeha po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na

obračunskoj osnovi i utvrĎuju se za period kada su nastali.

Poslovni rashodi

Poslovni rashodi obuhvataju troškove uslovljene stvaranjem prihoda od prodaje i uključuju

nabavnu vrednost prodate robe, troškove materijala, goriva i energije, bruto zarade, troškove

amortizacije i usluge pruţene od strane trećih lica. Poslovni rashodi obuhvataju i opšte troškove

kao što su troškovi zakupa, marketinga, osiguranja, platnog prometa, poreza i ostali troškovi

nastali u tekućem obračunskom periodu.

Podunavlje AD


13

Finansijski rashodi

Finansijski rashodi obuhvataju rashode po osnovu kamata i kursnih razlika i ostale finansijske

rashode. Rashodi kamate obuhvataju kamatu obračunatu na primljene kredite, koja se evidentira

u bilansu uspeha perioda na koji se odnose, a u skladu sa načelom uzročnosti.

Ostali rashodi

U okviru ostalih rashoda iskazani su gubici po osnovu prodaje i rashodovanja nekretnina,

postrojenja i opreme i nematerijalnih ulaganja, gubici po osnovu rashodovanja i prodaje

bioloških sredstava, gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti i učešća u kapitalu pravnih

lica, gubici od prodaje materijala, manjkovi, rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od

rizika, rashodi po osnovu direktnih otpisa potraţivanja, rashodi po osnovu obezvreĎenja

imovine, negativni efekti vrednosnih usklaĎivanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina,

postrojenja, opreme i bioloških sredstava, dugoročnih i kratkoročnih finansijskih plasmana,

zaliha, hartija od vrednosti i potraţivanja u skladu sa računovodstvenom politikom Društva.

3.12. Porez na dobit

Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o

porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Tekući porez na dobit predstavlja iznos obračunat

primenom propisane poreske stope od 10% na osnovicu koju predstavlja oporeziva dobit.

Oporeziva dobit se utvrĎuje u poreskom bilansu kao dobit pre oporezivanja iskazana u bilansu

uspeha, nakon usklaĎivanja prihoda i rashoda na način propisan poreskim zakonodavstvom

Republike Srbije. Iznos ovako utvrĎenog poreza i iskazanog u poreskoj prijavi se umanjuje po

osnovu poreskih kredita i poreskih podsticaja.

Zakon o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna

sredstva priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski

kredit ne moţe biti veći od 50% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje.

Neiskorišćeni deo poreskog kredita moţe se preneti na račun poreza na dobit iz budućih

obračunskih perioda, ali ne duţe od deset godina.

Poresko zakonodavstvo Republike Srbije ne predviĎa da se poreski gubici iz tekućeg perioda

mogu koristiti kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima. MeĎutim,

gubici iz tekućeg perioda iskazani u poreskom bilansu, izuzev onih iz kojih proizilaze kapitalni

gubici i dobici, mogu se iskoristiti za umanjenje dobiti utvrĎene u poreskom bilansu budućih

obračunskih perioda, ali ne duţe od pet godina.

Podunavlje AD


14

Odloţeni porez

Odloţeni poreski efekti obračunavaju se za sve privremene razlike izmeĎu poreske osnove

sredstava i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti utvrĎene u skladu sa propisima o

računovodstvu Republike Srbije. Vaţeće poreske stope na dan bilansa stanja ili poreske stope

koje su nakon tog dana stupile na snagu, koriste se za utvrĎivanje odloţenog poreza. Odloţene

poreske obaveze priznaju se u celini za sve oporezive privremene razlike. Odloţena poreska

sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, kao i po osnovu poreskih gubitaka i

poreskih kredita koji se mogu preneti u naredne fiskalne periode do stepena do kojeg je izvesno

da će postojati oporeziva dobit po osnovu koje se preneti poreski gubitak i poreski krediti mogu

iskoristiti.

Tekući i odloţeni porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda,

izuzev iznosa odloţenih poreza koji je nastao po osnovu revalorizacije nekretnina, postrojenja i

opreme, kao ulaganja u akcije pravnih lica i banaka, a koji se evidentira preko revalorizacionih

rezervi.

4. PRIHODI OD PRODAJE

U hiljadama RSD 2012. 2011.

Prihodi od prodaje-povezana pravna lica 501.861 328.188

Prihodi od prodaje robe 8.391 7.613

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 3 4

Ukupno 510.255 335.805

5. OSTALI POSLOVNI PRIHODI


Prihodi od aktiviranja ucinaka 5.898 3.555

Drugi poslovni prihodi 28.569 24.704

Povecanje (smanjenje) vrednosti zaliha (7.387) 25.086

Ukupno 27.080 53.345

6. TROŠKOVI MATERIJALA ILI NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE


Nabavna vrednost prodate robe 40.426 44.093

Direktni materijal 170.476 152.408

Ostali materijal i rezervni delovi 1.715 730

Gorivo i energija 13.763 12.294

Ukupno 226.380 209.525

Podunavlje AD


15

7. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI


Troškovi bruto zarada 51.603 56.694

Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade

zarada na teret poslodavca 10.784 9.692

Ostali lični rashodi 24.881 28.073

Ukupno 87.268 94.459

8. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA


Troškovi amortizacije:

- nekretnine, postojenja i oprema 72.272 58.453

- nematerijalna ulaganja

Ukupno 72.272 58.453

Troškovi rezervisanja za:

- naknade i beneficije 277 603

Ukupno 277 603

Ukupno 72.549 59.056

9. OSTALI POSLOVNI RASHODI


Troškovi na izradi učinka 26.365 2.487

Troškovi transportnih usluga 6.942 4.800

Troškovi zakupa 1.440 3.479

Troškovi odrţavanja 4.841 4.566

Troškovi ostalih usluga u prometu 1.610 928

Troškovi premije osiguranja 8.573 3.204

Troškovi reprezentacije 1.216 1.235

Troškovi provizija i naknada 5.594 3.376

Troškovi ostalih neproizvodnih usluga 37.306 135.077

Porezi i doprinosi 5.654 5.735

Ostali nematerijalni rashodi 4.910 5.183

Ukupno 104.451 170.070

Podunavlje AD


16

10. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI U hiljadama RSD 2012. 2011.

Finansijski prihodi

Prihodi od kamata 96 18

Pozitivne kursne razlike - realizovane 67 1.107

Pozitivne kursne razlike –ne realizovane 0 1.494

Ostali finansijski prihodi 2 0

Ukupno 165 2.619

Finansijski rashodi Rashodi kamata 90.490 131.461

Negativne kursne razlike - realizovane 4.677 298

Negativne kursne razlike - nerealizovane 25.198 4.582

Ostali finansijski rashodi 1 72

Ukupno 120.366 136.413

Neto finansijski prihodi/rashodi (120.201) (133.794)

11. OSTALI PRIHODI I RASHODI U hiljadama RSD 2012. 2011.

Ostali prihodi

Dobici od prodaje nepokretnosti,opreme 1.619 0

i bioloskih sredstava 0

Viskovi 330 0

Naplacena otpisana potrazivanja 0

Prihodi od ukidanja dugorocnih rezervisanja 1.000 0

Prihodi od uskladjivanja vrednosti bioloskih sredstava 138.500 395.078

Ostali prihodi 15.400 1.957

Ukupno 156.849 397.035

Ostali rashodi

Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje

nepokretnosti,opreme i bioloskih sredstava 1.188 0

Gubici po osnovu rashodovanja zaliha 910 982

Direktni otpis i ispravke vrednosti 0

Rashodi od uskladjivanja vrednosti potrazivanja 92 408

Rashodi od uskladjivanja vrednosti zaliha 0

Ostali rashodi 1.796 97

Ukupno 3.986 1.487

Neto ostali prihodi/rashodi 152.863 395.547

Prihodi od uskladjivanja vrednosti bioloških sredstava odnose se na procenu voćnjaka na

dan 31. decembra 2012. godine od strane nezavisnog procenitenja.

Podunavlje AD


17

12. POREZ NA DOBIT

a) Komponente poreza na dobit


Tekući poreski rashod

Odloţeni poreski prihod/(rashod) (3.464) (1.321 )

Ukupno poreski prihod/(rashod) perioda (3.464) ( 1.321 )

b) Usaglašavanje iznosa tekućeg poreza na dobit i proizvoda dobiti

pre oporezivanja i propisane poreske stope


Dobit pre oporezivanja 79.349 117.794

Obračunati porez po stopi od 10% 7.935 11.780

Iskorišćeni poreski krediti 5.839 8.924

Tekući poreski rashod prikazan

u poreskom bilansu

Efekti odloženih poreza

Odloţeni poreski rashodi 3.464 1.321

Ukupan porez na dobit prikazan

u bilansu uspeha – poreski prihod/(rashod) (3.464) ( 1.321 )

U skladu sa Zakonom o porezu na dobit gubici ostvareni iz poslovnih, finansijskih i

neposlovnih transakcija, utvrĎeni u poreskom bilansu, izuzev onih iz kojih proizilaze kapitalni

dobici i gubici utvrĎeni u skladu sa ovim Zakonom, mogu se koristiti za umanjenje poreske

osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duţe od pet godina.

Društvo je iskoristilo gubitak po poreskom bilansu u iznosu od RSD 9.745 hiljada u 2010.

godini, a koji je nastao u sledećim obračunskim periodima:

U hiljadama RSD 2012.

Gubitak po poreskom bilansu za

2009. godinu 9.745

2010. godinu 0

2011. godinu 0

Ukupno 0

Poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva na dan 31. decembar 2012. godine iznosi

RSD 952.357 hiljada.

Podunavlje AD


18

c) Odložena poreska sredstva/obaveze

Odloţena poreska sredstva/obaveze u iznosu od RSD 20.012 hiljada i RSD 50.292 hiljada

nastala su kao posledica razlike izmeĎu poreske osnovice pojedinih sredstava i obaveza i iznosa

tih sredstava i obaveza iskazanih u bilansu stanja, kao i po osnovu poreskog kredita po osnovu

ulaganja u osnovna sredstva. Obračun odloţenih poreskih obaveza je prikazan u sledećoj tabeli:

2012. 2011.

U hiljadama RSD Aktiva Pasiva Neto Aktiva Pasiva Neto

Amortizacija osnovnih

sredstava 50.292 (50.292) 29.392 (29.392)

Procena osnovnih

sredstava / (AFS)

Poreski kredit po osnovu

ulaganja u osnovna

sredstva 20.012 20.012 20.012 20.012

Poreski kredit po osnovu

prenetih gubitaka

Odloženo poresko

sredstvo/obaveza, neto (30.280) (9.380)

13. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Promene na nekretninama, postrojenu i opremi su prikazane u narednoj tabeli:

U hiljadama RSD Zemljište

Biološka

sredstva

GraĎevinski

objekti Oprema

Investicije

u toku i

avansi Ukupno

Nabavna vrednost 380.985 1.348.849 341.598 637.429 201.103 2.909.964

Stanje na 1. januar 2012.

Povećanja 331.156 7.434 216.102 330.653 885.345

Rashodovanje (3.508) (2.783) (6.291)

Prenos sa/na (325.239) (325.239)

Ostalo

Stanje na 31. decembar 2012. 380.985 1.680.005 345.524 850.748 206.517 3.463.779

Akumulirana ispravka vrednosti 62.595 188.964 251.559

Stanje 1. januar 2012.

Amortizacija za 2012. godinu 8.631 63.641 72.272

Prenos sa/na 4.221 4.221

Prodaja/rashod (646) (2.526) (3.172)

Stanje na 31. decembar 2012.

70.580 254.300 324.880

Sadašnja vrednost na dan

31. decembar 2012. godine 380.985

1.680.005 274.944 596.448 206.517 3.138.900

Sadašnja vrednost na dan

31. decembar 2011. godine 380.985

1.348.849 279.003 448.465 201.103 2.658.405

Podunavlje AD


19

14. INVESTICIONE NEKRETNINE

Promene na investicionim nekretninama su prikazane u narednoj tabeli:

U hiljadama RSD

Investicione

nekretnine

Nabavna vrednost

Stanje 1. januara 2012. godine 2.979

Nabavka

Prodaja/rashod (2.979)

Stanje na dan 31. decembra 2012. godine 0

Ispravka vrednosti

Stanje 1. januara 2012. godine

Amortizacija 0

Stanje na dan 31. decembra 2012. godine 0

Sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2012. 0

Sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2011. 2.979

Investicione nekretnine u iznosu od RSD 2.979 hiljada (31. decembar 2011. godine: RSD

2.979 hiljada) se odnosi na zgradu prodavnice sa pomoćnim prostorijama koja je prodata u

2012.godini.

15 ZALIHE


Materijal 52.982 33.717

Rezervni delovi 16.966 13.964

Alat i inventar

Minus: Ispravka vrednosti 0

69.948 47.681

Nedovršena proizvodnja 106.121 110.720

Gotovi proizvodi 13.101 6.428

Dati avansi za zalihe 300 172

Minus: Ispravka vrednosti 0

119.522 117.320

Roba 3.130 2.398

Stanje na dan 31. decembra 192.600 167.399

Podunavlje AD


20

16. POTRAŽIVANJA


Potraživanja po osnovu prodaje

Kupci u povezana pravna lica 7.152 7.051

Kupci u zemlji 2.410 1.783

Minus: Ispravka vrednosti (161) ( 69 )

9.401 8.765

Ostala potraživanja iz poslovanja

Potraţivanja od zaposlenih

Ostala tekuća potraţivanja 147 310

Minus: Ispravka vrednosti 0 0

147 310

Saldo na dan 31. decembra 9.548 9.075

Potraţivanja za više plaćen porez na dobit 101 101

Saldo na dan 31. decembra 9.649 9.176

17. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA


Tekući račun 2.540 495

Devizni račun 91 35

Stanje na dan 31. decembra 2.631 530

18. POREZ NA DODATU VREDOST I AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA


Porez na dodatu vrednost 11.521 7.259

Ostalo 53.727 49.439


Ostala aktivna vremenska razgraničenja se odnose na razgraničenje kursnih razlika u iznosu od

RSD 16.727 hiljada.

Podunavlje AD


21

19. OSNOVNI KAPITAL

Osnovni kapital Društva se u celini odnosi na obične akcije. Na dan 31. decembra 2012.

godine, akcijski kapital se sastoji od 215.449 običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti

od 3.000 RSD. Sve emitovane akcije su u potpunosti uplaćene.

Većinski vlasnik Društva je DELTA AGRAR sa 70.01 % akcija i prava glasa.

Struktura akcijskog kapitala na dan 31. decembra 2012. godine je sledeća:

Akcionar

Broj

akcija U hiljadama

RSD Pravo

Glasa

Delta Agrar 150.846 452.538 70.01 %

Akcionar.i PIO fond 21.935 65.805 10.19 %

Mali akcionari 42.668 128.004 19.80 %

Ukupno 215.449 646.347 100.0%

20. DUGOROČNA REZERVISANJA

a) Struktura dugoročnih rezervisanja je prikazana kako sledi:


Rezervisanja za sudske sporove i izdata jemstva

Rezervisanja za dugoročne naknade zaposlenih 2.190 1.933

Ostala rezervisanja

Stanje dan 31. Decembra 2.190 1.933

Rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade formirana su na bazi izveštaja nezavisnog

aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata.

Podunavlje AD


22

b) Promene na dugoročnim rezervisanjima u toku 2011. i 2012 godine prikazane su u sledećoj

tabeli:

U hiljadama RSD

Ukupno

Naknade

zaposlenima

Stanje na dan 1. januar 2011.

godine

1.330

1.330

Dodatna rezervisanja 603 603

Iskorišćena rezervisanja

Ukidanje u korist prihoda

Stanje na dan

31.decembra 2011. godine

1.933

1.933

Dodatna rezervisanja 277 277

Iskorišćena rezervisanja (20) (20)

Ukidanje u korist prihoda

Stanje na dan

31. decembra 2012. godine 2.190 2.190

21. DUGOROČNE OBAVEZE


Dugoročni krediti od banaka 695.998 283.044

Minus: Tekuća dospeća dugoročnih obaveza

- dugoročni krediti od banaka 82.859 35.006

- dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga


Dugoročne kredite čine:

EUR 2012. 2011.

Piraeus banka 2.370.370 269.554 283.044

Komercijalna banka 3.750.000 426.444 0

695.998 283.044

Dugoročni krediti odobreni su Društvu sa rokom otplate od 5 do 7 godina, uz kamatne stope na

godišnjem nivou u rasponu od 1M EURIBOR+2.50%=4.20%, 1M EURIBOR+5.50%=7.70%

kod Piraeus banke i 5.95% +6m EURIBOR kod Komercijalne banke.

Podunavlje AD


23

Dospeće navedenih kredita sa stanjem na dan 31. decembra 2012. godine je prikazano u

sledećoj tabeli:


Period otplate

Do 1 godine 82.859

Od 1 do 5 godina 509.759 283.044

Preko 5 godina 103.380

Ukupno 695.998 283.044

22. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE


393.814 219.803

Kratkoročni krediti od povezanih lica

Tekuće dospeće dugoročnih kredita 82.859 35.006


Kamata na kratkoročne kredite od povezanih i matičnih preduzeća je sa dospećem do godinu dana i

fiksnom kamatom od 7% na pozajmice sa valutnom klauzulom i 11.42 % na godišnjem nivou za

dinarske pozajmice.

23. OBAVEZE IZ POSLOVANJA


Dobavljači – povezana pravna lica 638.642 631.429

Dobavljači u zemlji 20.569 19.027

Dobavljači u inostranstvu 0 601

Primljeni avansi za proizvode i usluge 61.103 36.325

Obaveze iz specifičnih poslova 0 240.143


Podunavlje AD


24

24. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE


Obaveze za neto zarade i naknade zarada 3.988 3.493

Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret

zaposlenog 581 515

Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret

zaposlenog 887 812

Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret

poslodavca 887 812

Unapred obračunati prihodi budućeg perioda

Obaveze po osnovu kamata 305.645 247.795

Ostalo 521 852


25. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH JAVNIH PRIHODA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA


Obaveze za poreze, carine i druge daţbine 3.254 5.994

Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge daţbine 11.446 12.455


26. ZARADA PO AKCIJI


Neto dobit 75.885 116.474

Prosečan ponderisani broj akcija 215.449 215.449

Zarada po akciji (u RSD) 352.22 540.61

27. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Društvo ostvaruje poslovne transakcije sa povezanim licima.

Društvo pruţa usluge povezanim pravnim licima i istovremeno je korisnik njihovih usluga.

Odnosi izmeĎu Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi i

po trţišnim uslovima.

Podunavlje AD


25

Ostale transakcije sa povezanim licima prikazane su u sledećoj tabeli:

Prihodi i rashodi:

U hiljadama dinara

Prihodi

2012.

Prihodi

2011.

Rashodi

2012.

Rashodi

2011.

Delta Agrar doo 499.952 325.349 104.497 251.078

Danubius ad 7 9

Napredak ad 602 1.101 1.349 706

Interservis-Futog 251 1.164

Jedinstvo ad 1.300 1.412 915 1.415

Topola ad 317 320

Agroapoteka 26 92

Delta DMD 6

Delta Real Estate 68 400

Delta Broker 442 606

Delhaize Serbia 456

Delta Automoto doo 226 221

Kupci Dobavljači Ostale obaveze

U HILJADAMA DINARA 2012 2011 2012 2011 2012 2011

Delta Agrar 768 0 605.625 618.271 304.804 485.775

Topola AD 192

Napredak 28 186

Jedinstvo 181 136

Hopar 2

Interservis Futog 6.356 6.678 25

Delta Vet med 4.294 1.656

Delta DTS 43 0

Kozara 422

Delta Broker 590

Delta automoto 61 5.447

Agroapoteka 28.079 4.122

Delta DMD 6 0

Delta Real state 302 426

Delta M 186 0

Florida bel 34

Yuhor 69

Danubius 17

Delta Pak 46 26

UKUPNO NA DAN 31.12.2012. 7.152 7.051 638.642 631.429 304.804 485.775

Podunavlje AD


26

Delta Vet med 39 59

Delta M 310 1

Delta generali osiguranje 59

Florida Bel 1

Delta Pak 17 22

Yuhor 69

UKUPNO na dan 31.12.2012. 501.861 328.188 108.466 256.349

28. POTENCIJALNE OBAVEZE

a) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Društvo je uključeno u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog svakodnevnog

poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih

odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Društvo procenjuje

verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena

gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuĎivanje rukovodstva nakon razmatranja

informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora,

dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da

doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada

je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos moţe pouzdano proceniti paţljivom analizom.

Potrebno rezervisanje se moţe promeniti u budućnosti zbog novih dogaĎaja ili dobijanja novih

informacija.

Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se

obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrţe ekonomske koristi veoma

mala.

Na dan 31. decembra 2012. godine Društvo se javlja kao tuţena strana u odreĎenom broju

sudskih sporova. Ukupno procenjeni iznos tuţbenih zahteva je neizvestan i ne moţe biti iskazan

u apsolutnom iznosu.

29. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA

Rukovodstvo Drustva smatra da nema značajnijih dogadjaja koji bi uticali na finansijske

izveštaje za 2012 godinu.

30. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

Društvo je u svom redovnom poslovanju u različitom obimu izloţeno odreĎenim finansijskim

rizicima i to:

Trţišnim rizicima,

Riziku likvidnosti,

Kreditnom riziku.

Podunavlje AD


27

Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja

na finansijsko stanje i poslovanje Društva u situaciji nepredvidivosti finansijskih trţišta.

30.1. Tržišni rizik

(a) Rizik od promene kursa stranih valuta

Društvo je izloţeno riziku od promene kursa stranih valuta prilikom poslovanja u zemlji i

inostranstvu, a koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno EUR. Devizni

rizik nastaje u slučajevima neusklaĎenosti finansijskih sredstava i obaveza izraţenih u stranoj

valuti i/ili sa valutnom klauzulom. U meri u kojoj je to moguće, Društvo minimizira devizni

rizik kroz minimiziranje otvorene devizne pozicije.

U narednoj tabeli je prikazana izloţenost Društva deviznom riziku na dan 31. decembar 2012.

godine:

U hiljadama RSD CHF USD EUR RSD Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 92 2.539 2.631

Potraţivanja od kupaca 9.401 9.401

Kratkoročni finansijski plasmani

Ukupno 92 11.940 12.032

Kratkoročne finansijske obaveze 365.635 120.038 476.673

Obaveze iz poslovanja 659.211 659.211

Dugoročne obaveze 613.139 613.139

Ukupno 969.774 779.249 1.749.023

Neto devizna pozicija

na dan 31. decembar 2012. (969.682) (767.309) (1.736.991)

U narednoj tabeli je prikazana izloţenost Društva deviznom riziku na dan 31. decembar 2011.

godine:

U hiljadama RSD CHF USD EUR RSD Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 35 495 530

Potraţivanja od kupaca 8.764 8.764


Ukupno 35 9.259 9.294


Obaveze iz poslovanja 601 650.456 651.057


Ukupno 482.450 671.454 1.153.904

Neto devizna pozicija

na dan 31. decembar 2011. (482.415) (662.195) (1.144.610)

Podunavlje AD


28

(b) Rizik od promene kamatnih stopa

Društvo je izloţeno raznim rizicima koji kroz efekte promena visine trţišnih kamatnih stopa

deluju na njegov finansijski poloţaj i tokove gotovine. Poslovanje Društva je izloţeno riziku

promene kamatnih stopa u meri u kojoj kamatonosna sredstva (uključujući investicije) i

kamatonosne obaveze dospevaju za naplatu u različito vreme ili u različitim iznosima.

U sledećoj tabeli je prikazana izloţenost Društva riziku promene kamatnih stopa:

2012. 2011.

Instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom

Finansijske obaveze 393.814 219.803

393.814 233.811

Instrumenti sa varijabilnom kamatnom stopom

Finansijske obaveze 695.998 283.043

695.998 283.043

S obzirom da Društvo nema značajnu kamatonosnu imovinu, prihod Društva i tokovi gotovine

u velikoj meri su nezavisni od promena trţišnih kamatnih stopa. Rizik Društva od promena fer

vrednosti kamatnih stopa proističe prvenstveno iz obaveza po osnovu primljenih kratkoročnih i

dugoročnih kredita od banke. Krediti su primljeni po promenljivim kamatnim stopama i izlaţe

Društvo kamatnom riziku tokova gotovine. Tokom 2012. godine, obaveza po kreditu je bila sa

varijabilnom kamatnom stopom, koja je vezana za Euribor. Obaveza po kreditu sa

promenljivim kamatnim stopama bila je izraţena u stranoj valuti ili se radi o kreditu sa

valutnom klauzulom (EUR).

Društvo vrši analizu izloţenosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi

uzimajući u obzir alternativne izvore finansiranja i refinansiranje, pre svega za dugoročne

obaveze budući da one predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju. Aktivnosti

upravljanja rizicima imaju za cilj da optimiziraju neto rashod od kamata, uz uslov da su trţišne

kamatne stope na nivou koju je u skladu sa poslovnom strategijom Društva.

30.2. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da Društvo neće biti u mogućnosti da finansira sredstva odgovarajućim

izvorima finansiranja sa stanovišta rokova i stopa i rizik nemogućnosti da se sredstvo realizuje

po razumnoj ceni u odgovarajućem vremenskom okviru.

Društvo upravlja likvidnošću sa ciljem da osigura da izvori finansiranja budu raspoloţivi za

izmirenje obaveza u trenutku njihovog dospeća. Društvo neprekidno procenjuje rizik likvidnosti

identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima finansiranja potrebnim za ispunjenje

poslovnih ciljeva Društva, a u skladu sa poslovnom strategijom Društva.

Društvo ima pristup raznolikim izvorima finansiranja. Sredstva se prikupljaju putem:

Kratkoročnih i dugoročnih kredita,

Depozita i

Akcijskog kapitala.

Podunavlje AD


29

Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća,

na dan 31. decembra 2012. godine:

U hiljadama RSD

Do

6 meseca

Od 6 meseca

do 1 godine

1 do 5

godina

Preko 5

godina Ukupno

Dugoročni finansijski plasmani -

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.631 2.631

Potraţivanja 9.097 552 9.649


Ostala potraţivanja 460 48.061 16.727 65.248

Ukupno 12.188 48.613 16.727 77.528



Dugoročne obaveze 509.759 103.380 613.139

Ostale obaveze 163.604 222.749 386.353

Ukupno 360.511 1.161.726 509.759 103.380 2.135.376

Ročna neusklaĎenost

na dan 31. decembar 2012. (348.323) (1.113.113) (493.032) (103.380) (2.057.848)

Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća,

na dan 31. decembra 2011. godine:

U hiljadama RSD

Do

6 meseci

Od 6 meseci

do 1 godine

1 do 5

godina

Preko 5

godina Ukupno

Dugoročni finansijski plasmani -

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 530 530

Potraţivanja 2.125 2.125


Ostala potraţivanja 18.275 38.423 56.698

Ukupno 2.655 18.275 38.423 59.353




Ostale obaveze 136.364 410.603 546.967

Ukupno 263.768 1.189.065 248.038 1.700.871

Ročna neusklaĎenost

na dan 31. decembar 2011. (261.113) (1.170.790) (209.615) (1.641.518)

30.3. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik nastanka finansijskih gubitaka Društva kao rezultat kašnjenja klijenata ili

druge ugovorne strane u izmirivanju ugovornih obaveza. Kreditni rizik se prvenstveno vezuje

za izloţenost Društva po osnovu gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u bankama i

finansijskim institucijama, investiranja u hartije od vrednosti, potraţivanja od pravnih i fizičkih

lica i preuzetih obaveza.

Podunavlje AD


30

Društvo je izloţeno kreditnom riziku i obezbeĎenje od kreditnog rizika uspostavljeno je

preduzimanjem odreĎenih mera i aktivnosti na nivou Društva. U slučaju neblagovremenog

izmirivanja obaveza kupaca prema Društvu, istima se prekida isporuka proizvoda. Međutim

pored toga, Društvo ima značajnu koncentraciju kreditnog rizika u vezi sa potraţivanjima, jer

ima mali broj međusobno nepovezanih kupaca sa pojedinačno velikim iznosima dugovanja.

Pored prekida isporuka proizvoda, koriste se sledeći mehanizmi naplate: reprogramiranje

duga, kompenzacije sa pravnim licima, utuţenja, vansudska poravnanja i ostalo.

Na dan 31. decembar 2012. godine Društvo raspolaţe gotovinom i gotovinskim ekvivalentima

u ukupnom iznosu od RSD 2.634 hiljada (31. decembar 2011. godine: RSD 530 hiljada), što po

proceni rukovodstva predstavlja maksimalni kreditni rizik po osnovu ovih finansijskih

sredstava.

Potraţivanja od kupaca

Maksimalna izloţenost Društva po osnovu kreditnog rizika za potraţivanja od kupaca po

geografskim regionima data je u sledećoj tabeli:


Kupci u zemlji 9.401 8.764

Kupci u inostranstvu

- Evro zona

- Ostali

Ukupno 9.401 8.764

Ispravka vrednosti

Starosna struktura potraţivanja od kupaca data je u narednoj tabeli:

Bruto

Ispravka

vrednosti

Bruto

Ispravka

vrednosti

U hiljadama RSD 2012. 2012. 2011. 2011.

Nedospela potraţivanja 552 615

Docnja od 0 do 30 dana

Docnja od 31 do 60 dana 507 380

Docnja od 61 do 90 dana 1.986 1.090

Docnja od 91 do 120 dana

Docnja od 121 do 360 dana 6.356 6.679

Docnja preko 360 dana 161 161 69 69

Ukupno 9.562 161 8.833 69

Podunavlje AD


31

Promene na ispravci vrednosti potraţivanja od kupaca date su u narednoj tabeli:


Stanje 1. Januara 69 12

Povećanja 92 69

Smanjenja

Otpisi 12

Stanje 31. decembar 161 69

30.4. Pravična (fer) vrednost

Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za

koju postoje zvanične trţišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od

knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno trţišnog iskustva, kao ni

stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraţivanja i ostale finansijske aktive i pasive,

pošto zvanične trţišne informacije nisu u svakom trenutku raspoloţive. Stoga, pravičnu

vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog trţišta. Rukovodstvo Društva vrši

procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim

knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

Fer vrednost finansijskih sredstava koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti procenjuje se

diskontovanjem novčanih tokova korišćenjem kamatne stope po kojoj bi Društvo moglo da

pribavi dugoročne pozajmice, a koja odgovara efektivnoj kamatnoj stopi. Društvo smatra da

iskazana knjigovodstvena vrednost potraţivanja, nakon umanjenja za ispravku vrednosti po

osnovu obezvreĎenja, kao i nominalna vrednost obaveza iz poslovanja, pribliţno odraţava

njihovu trţišnu vrednost. Fer vrednost obaveza po kreditima procenjuje se diskontovanjem

budućih ugovorenih novčanih tokova prema trenutnoj trţišnoj kamatnoj stopi koja je Društvu

na raspolaganju za potrebe sličnih finansijskih instrumenata. Ovako utvrĎena fer vrednost ne

odstupa značajnije od vrednosti po kojoj su iskazane obaveze po kreditima u poslovnim

knjigama Društva. Rukovodstvo Društva smatra da iznosi u priloţenim finansijskim

izveštajima odraţavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za

potrebe izveštavanja.

U Čelarevu, 28. februar 2013. godine

Lice odgovorno za sastavljanje Zakonski zastupnik

finansijskih izvestaja

Ţelka Šulović, šef knjigovodstva MP Nikola Milićević, generalni direktor

Documents

PODUNAVLJE AD ČELAREVO Matični broj: 08684936 Šifra ... · gotovina u blagajni, sredstva na računima kod banaka i ostala visoko likvidna finansijska aktiva sa dospećem do 3 meseca