www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1908 • Petak, 19. prosinca 2008.ISSN - 1330-5204

Drage Podravkašice i Podravkaši,

Prije svega hvala vam na podršci koju nam pružate posljednjih mjeseci i zahvaljujući kojoj ćemo u Novu 2009. godinu krenuti s mnogo volje, optimizma, požrtvovnosti i htijenja da nam svima bude bolje, te se uspješno nosimo s nimalo lakim izazovima.

Podravkaše je oduvijek krasila odanost kompaniji u kojoj rade, a takvi su vidim ostali i danas, ističući srce kao važan simbol onoga što osjećaju i u što vjeruju. Upravo su radnici oni po kojoj se mnoge tvrtke razlikuju jedna od druge, a naša je Podravka prepoznata kao kompanija sa srcem koje je veliko, toplo i želi snažno kucati još mnogo godina.

Očekujem da ćete svi vi, baš kao i dosad u tome nam pomagati, te ćemo zajedno i iduće godine pokazati kako se zajedništvom, skromnošću, te radom može postići mnogo. Raditi će trebati više nego dosad, iste ili druge poslove, na jednakim ili pak, drugačijim radnim mjestima. Trebamo najprije ostvariti traženo, stvoriti više, a onda tražiti jer sve obrnuto pogrešan je put. Uprava na čelu sa mnom vodit će Podravku na način da vratimo izgubljene vrijednosti, poput skromnosti, zapostavljene vrijednosti poput odgovornosti za preuzeto ili učinjeno, a želimo donijeti i nove vrijednosti poput iskrenosti i transparentnosti. Lako biti neće, ali zajedništvom i teškim radom ćemo uspjeti.

Vašim obiteljima, najbližima, te svima vama želim blagoslovljen Božić i sretnu, uspješnu i radnu Novu 2009. godinu.

Vaš Zdravko Šestak

� Broj 1908 • Petak, 19. prosinca 2008. �Broj 1908 • Petak, 19. prosinca 2008.

Za­po­sle­ni­ci­ Po­dra­vke­ Inte­rna­ti­o­na­l i­z Slo­va­čke­ po­sje­ti­li­ Po­dra­vku u Ko­pri­vni­ci­ Su­sret za­po­sleni­ka­ s na­j­du­ži­m ra­dni­m sta­žo­m u­ Po­dra­vki­ s predsj­edni­ko­m Upra­ve Po­dra­vke Zdra­vko­m Šesta­ko­m

Pri­sj­eća­nj­a­ na­ 60-eu­ u­redu­ predsj­edni­ka­

Upra­ve Po­dra­vke

Pi­še: Ines BanjaninSni­mi­o: B. Godek

Među za­posleni­ci­ma­ s na­j­duži­m ra­dni­m sta­žom u Podra­vki­ s koj­i­ma­ se predsj­edni­k Upra­ve Podra­vke Zdra­vko Šesta­k susreo ovog utorka­ su Bra­nko Đuda­j­ek, Iva­n Broda­ri­ć, Va­lent Stubi­ča­r i­ Zvoni­mi­r Lukša­. Bi­la­ j­e to pri­goda­ u opuštenoj­ a­tmosferi­ uz j­u­ta­rnj­i­ ča­j­ pri­sj­eti­ti­ se ra­zdoblj­a­ od pri­j­e 40­a­k godi­na­, koli­ko du­go već i­ ra­de u Podra­vki­.

Osi­m toga­, predsj­edni­k Upra­ve želi­o j­e i­zra­vno od na­j­sta­ri­j­i­h za­posleni­ka­ dozna­ti­ ka­kva­ j­e Podra­vka­ bi­la­ šezdeseti­h godi­na­, ka­ko su j­e za­posleni­ci­ doži­vlj­a­va­li­ ta­da­ i­ ka­kva­ j­e da­na­s u odno­su spra­m svoj­i­h za­posleni­ka­ i­ nj­i­hovi­h ra­dni­h uvj­eta­.

Odgova­ra­j­ući­ na­ ta­ pi­ta­nj­a­, dvoj­i­ca­ ra­dni­ka­ za­posleni­h 1965. i­ dvoj­i­ca­ za­posleni­h 1968. godi­ne, složi­li­ su se ka­ko j­e tehnologi­j­a­ da­leko na­predova­la­, j­er na­ početku nj­i­hovog sta­ža­, vreći­ce j­uhe su se, pri­mj­eri­ce, puni­le žli­com, ka­o i­ veći­na­ poslova­ koj­e su oba­­vlj­a­li­ ­ ručno. Pri­sj­eti­li­ su se vremena­ ka­da­ j­e u Podra­vki­ ra­di­lo tek nekoli­ko stoti­na­ lj­udi­.

­ Bi­lo j­e za­dovolj­stvo ra­di­ti­ i­ međusobno smo se svi­ sla­ga­li­. Ni­­j­e na­m bi­lo teško, premda­ smo neka­d zna­li­ ra­di­ti­ po 14, a­ pone­ka­d i­ po 18 sa­ti­, ka­že Zvoni­mi­r Lukša­ koj­i­ j­e od prvog ra­dnog da­­na­ u Peka­ri­.

Iva­n Broda­ri­ć u svoj­em ra­dnom sta­žu promi­j­eni­o j­e vi­še ra­dni­h mj­esta­ od poslova­ u Mli­nu, Ulj­a­ri­, Mj­eša­oni­ stočne hra­ne, Si­lo­su, Juha­ma­, a­ ča­k četvrt stolj­eća­ na­ Okrugli­ca­ma­. Da­na­s j­e za­po­slen u Centra­lnom skla­di­štu Vegete, a­ ti­j­ekom svoj­eg četrdeseto­godi­šnj­eg ra­dnog sta­ža­ ni­ka­da­ ni­j­e bi­o na­ bolova­nj­u.

Orga­ni­za­tor održa­va­nj­a­ Bra­nko Đuda­j­ek ka­že ka­ko nema­ di­j­e­la­ Podra­vke koj­i­ mu j­e nepozna­t i­ to ne sa­mo u Kopri­vni­ci­, nego u svi­m drugi­m gra­dovi­ma­ u koj­i­ma­ j­e treba­lo oba­vi­ti­ poslove ka­o monter. Pri­sj­eća­ se ka­ko j­e zna­lo proći­ i­ po 30 ra­dni­h sa­ti­ bez pre­ki­da­, a­ na­j­teže godi­ne bi­le su od 1965. do 1970. ka­da­ se provodi­la­ pri­vredna­ reforma­ i­ ci­j­ela­ j­e zemlj­a­ bi­la­ za­hva­ćena­ kri­zom.

Za­posleni­ci­ su se na­ kra­j­u susreta­ usugla­si­li­ da­ podrža­va­j­u po­zi­ti­vne promj­ene u kompa­ni­j­i­ u koj­oj­ su proveli­ ci­j­eli­ svoj­ ra­dni­ vi­j­ek, a­ Va­lent Stubi­ča­r koj­i­ j­e do sredi­ne mj­eseca­ j­oš ra­di­o u In­forma­ti­ci­, poslj­ednj­i­ da­n proveden u Podra­vki­ pa­mti­t će po ugo­dnom druženj­u s predsj­edni­kom Upra­ve.

Uređu­j­e se si­ndi­ka­lno­ u­či­li­šte na­ Šo­deri­ci­

Si­ndi­ka­t PPDIV­a­ Podra­vke za­vrši­o j­e prvu fa­zu uređenj­a­ svo­j­eg budućeg si­ndi­ka­lnog uči­li­šta­ na­ Šoderi­ci­. Izvršeni­ su unuta­r­nj­i­ i­ va­nj­ski­ ra­dovi­ na­ uređenj­u obj­ekta­, te su popra­vlj­ene i­ ob­novlj­ene sve elektri­čne i­nsta­la­ci­j­e. Obnovlj­ena­ j­e i­ fa­sa­da­ na­ ko­j­oj­ svoj­e mj­esto i­ma­ i­ prepozna­tlj­i­vi­ logo Si­ndi­ka­ta­. U PPDIV­u Podra­vke i­zvi­j­esti­li­ su na­s ka­ko će se ra­dovi­ na­sta­vi­ti­, odnosno sli­j­edi­ i­ dj­elomi­čno proši­renj­e obj­ekta­, te uređenj­e i­ oprema­nj­e prostori­j­a­ za­ učenj­e i­ smj­ešta­j­ pola­zni­ka­. V. I. Predsta­vni­ci­ kompa­ni­j­e El­

kos Group ­ Kosovo La­­ti­f Resyli­, Kushtri­m Mu­

j­a­j­, Yll Beqi­ri­, Yll Derma­ku, Ura­n Tha­çi­ i­ Buj­a­r Avdyli­ po­sj­eti­li­ su prošle sri­j­ede Podra­v­ku, gdj­e j­e održa­n sa­sta­na­k i­ orga­ni­zi­ra­n posj­et tvorni­ca­ma­ Vegete i­ Dj­ečj­e hra­ne. Goste su u Podra­vki­ dočeka­li­ di­rek­tor Sektora­ za­ trži­šte j­ugoi­sto­čne Europe Robert Fodor i­ nj­e­gov pomoćni­k Mi­la­n Ša­rli­j­a­, a­ sa­sta­nku su pri­sustvova­li­ i­ za­­

posleni­ci­ predsta­vni­štva­ Po­dra­vke na­ trži­štu Kosova­, Ale­ksa­ Gorgi­oski­, Ili­r Kosova­, Da­­vi­d Ha­bi­j­a­n i­ Arj­eta­ Ibi­shi­. Ko­li­ko j­e va­ža­n posj­et Podra­vki­, na­j­bolj­e j­e obj­a­sni­o di­rektor proda­j­e u Elkosu La­ti­f Resyli­:

­ Ovoj­ mla­doj­ eki­pi­, koj­a­ se ma­ksi­ma­lno trudi­ u proda­j­i­ Po­dra­vki­ni­h proi­zvoda­ na­ trži­štu Kosova­, pružena­ j­e pri­li­ka­ da­ posj­eti­ obj­ekte na­j­većeg proi­­zvođa­ča­ prehra­mbeni­h proi­­zvoda­ u ovom di­j­elu Europe.

Na­j­vi­še na­s se doj­mi­la­ Tvorni­­ca­ dj­ečj­e hra­ne, u koj­oj­ se vi­di­ da­ su kva­li­teta­ proi­zvoda­ i­ vi­so­ki­ sta­nda­rdi­ pri­ma­rmi­ ci­lj­ ko­j­i­ Podra­vka­ želi­ pruži­ti­ svoj­i­m na­j­mla­đi­m potroša­či­ma­. Po­sj­etom Tvorni­ci­ Vegete, i­ma­­li­ smo pri­li­ku vi­dj­eti­ ka­ko se i­ gdj­e proi­zvodi­ ova­j­ j­edi­nstveni­ doda­ta­k j­eli­ma­, koj­i­ j­e na­ši­m potroša­či­ma­ vrlo pozna­t. Ova­j­ posj­et pruži­t će na­ši­m lj­udi­ma­ doda­tnu moti­va­ci­j­u da­ kva­li­te­tu Podra­vki­ni­h proi­zvoda­ pre­

nesemo ne sa­mo osta­li­m kole­ga­ma­ u na­šoj­ kompa­ni­j­i­, ne­go i­ kupci­ma­ i­ potroša­či­ma­ na­ Kosovu.

Na­ trži­štu Kosova­ Elkos Gro­up dj­eluj­e od 1990. godi­ne, ka­­da­ j­u j­e osnova­o nj­ezi­n da­na­­šnj­i­ vla­sni­k Ra­mi­z Kelmendi­, te j­e da­na­s vodeća­ kompa­ni­j­a­ s preko 300 za­posleni­h, koj­a­ uvo­zi­ robu i­z preko 20 zema­lj­a­, ne sa­mo i­z Europe nego i­z ci­j­elog svi­j­eta­. Elkos Group da­na­s po­sj­eduj­e la­na­c ma­loproda­j­e pod na­zi­vom ETC, di­stri­buti­vnu mrežu koj­a­ pokri­va­ ci­j­elo Ko­sovo, te skla­di­šta­ i­ veleproda­j­e u klj­učni­m gra­dovi­ma­.

Podra­vka­ j­e na­ trži­štu Koso­va­ pri­sutna­ dugi­ ni­z godi­na­, a­ ekskluzi­vni­ ugovor o di­stri­­buci­j­i­ na­ Kosovu potpi­sa­n j­e 2004. godi­ne. Za­hva­lj­uj­ući­ do­broj­ pri­hva­ćenosti­ Podra­vki­ni­h proi­zvoda­ od stra­ne potroša­­ča­ i­ kva­li­tetnom obra­dom trži­­šta­ od stra­ne na­šeg di­stri­bute­ra­, proda­j­a­ Podra­vki­ni­h proi­­zvoda­ na­ trži­štu Kosova­ bi­lj­eži­ dvozna­menka­sti­ ra­st i­z godi­ne u godi­nu. n

Po­sj­et di­stri­bu­tera­ Elko­s Gro­u­p Po­dra­vki­

Za­hva­lj­u­j­u­ći­ do­bri­m di­stri­bu­teri­ma­,pro­da­j­a­ Po­dra­vki­ni­h pro­i­zvo­da­ na­ Ko­so­vu­

u­ sta­lno­m j­e po­ra­stu­

Ovi­h da­na­ Podra­vku j­e posj­eti­la­ oveća­ grupa­ gosti­j­u. To ni­su bi­­

li­ obi­čni­ zna­ti­želj­ni­ci­ koj­i­ po­sj­ećuj­u Podra­vku, bi­li­ su to za­­posleni­ci­ Podra­vke Interna­ti­­ona­l s.r.o. i­z Slova­čke. Ra­zlog dola­ska­ j­e obi­lj­eža­va­nj­e 15­go­di­šnj­i­ce postoj­a­nj­a­ slova­čkog pouzeća­ ­ Podra­vka­ Interna­ti­­ona­l s.r.o. osnova­na­ j­e 8. pro­si­nca­ 1993. a­ da­na­s i­ma­ 43 za­­posleni­ka­ od koj­i­h vi­še od 60% ra­di­ preko 5 godi­na­.

Gla­vni­ proi­zvod koj­i­ di­stri­­bui­ra­ Podra­vka­ j­e sva­ka­ko Ve­geta­, ovdj­e pod na­zi­vom Po­dra­vka­ ochucova­dlo (Podra­v­ka­ doda­ta­k j­eli­ma­). Potrošnj­a­ Vegete po gla­vi­ sta­novni­ka­ u Slova­čkoj­ j­edna­ j­e od na­j­vi­­ši­h i­za­ Hrva­tske. Budući­ da­ j­e 2002. god. Podra­vka­ a­kvi­ri­ra­la­

tvrtku La­gri­s, drugi­ proi­zvod po va­žnosti­ su ri­ža­ i­ gra­hori­­ce. Od osta­li­h proi­zvoda­ tu su Podra­vka­ j­uhe (kla­si­čne i­ i­n­sta­nt), te a­j­va­r, a­ sva­ka­ko vrlo perspekti­vna­ ka­tegori­j­a­ su Eva­ ri­be. Podra­vka­ j­e 2006. god. na­ slova­čkom trži­štu osvoj­i­la­ pri­­zna­nj­e Super bra­nd i­ to za­ Po­dra­vka­ doda­ta­k (Vegetu).

Ina­če, Slova­ci­ vole Hrva­tsku i­ na­še more i­ to i­m j­e na­j­dra­ža­ odredni­ca­ za­ godi­šnj­i­ odmor, a­ u ra­ni­j­oj­ prošlosti­ redovi­to su i­z Hrva­tske donosi­li­ upra­­vo Vegetu.

Posj­et Kopri­vni­ci­ bi­la­ j­e na­­gra­da­ svi­m za­posleni­ci­ma­ za­ vi­šegodi­šnj­i­ preda­ni­ ra­d. U po­slovnoj­ sedmeroka­tni­ci­ ci­j­elu grupu pri­mi­li­ su čla­n Upra­ve za­ i­nozemna­ trži­šta­ Ma­ri­n Pu­ca­r i­ di­rektor za­ Trži­šte cen­

tra­lne Europe Mi­la­n Ta­di­ć.Obi­la­za­k novi­h pogona­ Vege­

te i­ j­uha­ bi­o j­e na­j­za­ni­mlj­i­vi­j­i­. Vrlo pa­žlj­i­vo i­ deta­lj­no gosti­ su pra­ti­li­ fa­ze procesa­ proi­zvo­dnj­e, sve do vi­sokorega­lnog skla­di­šta­ i­ ekspedi­ta­.

Potom su obi­šli­ i­ neke kopri­­vni­čke proda­j­ne centre ka­­ko bi­ mogli­ usporedi­ti­ pozi­­ci­j­e na­ši­h proi­zvoda­ u Slova­­čkoj­ s ovi­ma­ u Kopri­vni­ci­ i­ pri­­tom usta­novi­li­ da­ se za­ Vegetu ne mora­j­u sra­mi­ti­, j­er su nj­e­ne pozi­ci­j­e i­ u Slova­čkoj­ vr­lo dobre.

U Šta­glj­u su Podra­vki­ni­ pro­motori­ kuli­na­rstva­ pri­premi­­li­ a­tra­kti­vnu prezenta­ci­j­u j­e­la­ i­ to s Podra­vki­ni­m proi­zvo­di­ma­, či­me su svi­ bi­li­ oduše­vlj­eni­.

Bi­o bi­ to preli­j­epi­ i­zlet, pun

doj­mova­, da­ na­m susj­edi­ Ma­­đa­ri­ ni­su pri­premi­li­ j­oš j­edno ”ugodno” i­znena­đenj­e. Zbog neka­kvog pa­pi­ra­ koj­i­ j­e treba­o i­ma­ti­ voza­č sa­ sobom (i­ma­o ga­ j­e a­li­ u ­ Slova­čkoj­), bi­li­ smo za­drža­ni­ na­ gra­ni­ci­ preko 4,5 sa­ta­, sve dok voza­č ni­j­e i­spla­­ti­o vi­soku ka­znu, a­ ka­ko smo uspj­eli­ sa­kupi­ti­ nova­c ­ to j­e za­ neku drugu pri­ču. Sti­gli­ smo ka­sno u noći­, a­li­ na­ši­ dečki­ i­z ekspedi­ta­ ni­su ni­ i­šli­ doma­ ne­go su osta­li­ u skla­di­štu ka­ko bi­ mogli­ do j­utra­ pri­premi­ti­ ka­­mi­one za­ otpremu robe do tr­gova­čki­h la­na­ca­...

Bi­lo j­e li­j­epo, ba­š li­j­epo, ko­menti­ra­li­ su svi­ drugi­ da­n, pa­ i­ ono s gra­ni­com ­ j­er i­ to ne do­ži­vi­ ba­š sva­ki­ sretni­k.

Pri­premi­o: Tomislav Horvat

Po­sj­et Ko­pri­vni­ci­ bi­la­ j­e na­gra­da­slo­va­čki­m Po­dra­vka­ši­ma­

Skupu ra­dni­ka­ Podra­v­ke d.d. održa­nom ovoga­ utorka­ pri­sustvova­li­ su,

uz ra­dni­ke okuplj­ene u restora­­nu prehra­ne, predsta­vni­ci­ si­n­di­ka­ta­ koj­i­ dj­eluj­u u Podra­vki­, predsta­vni­ci­ Ra­dni­čkog vi­j­eća­ te predsj­edni­k i­ čla­novi­ Upra­ve Podra­vke. Na­kon što j­e pred­sj­edni­k Ra­dni­čkog vi­j­eća­ Ma­ri­­j­a­n Li­sj­a­k i­zvi­j­esti­o o ra­du Ra­­dni­čkog vi­j­eća­ u proteklom pe­ri­odu, di­rektori­ca­ sektora­ Ra­­čunovodstvo Dra­ga­ Celi­šča­k govori­la­ j­e o rezulta­ti­ma­ proda­­j­e i­ poslova­nj­a­ Grupe Podra­vka­ za­ prvi­h devet mj­eseci­, utj­eca­­j­u proda­j­e na­ fi­na­nci­j­ske rezul­ta­te, kreta­nj­u ci­j­ene i­ prometa­ Podra­vki­ne di­oni­ce te osta­li­m fi­na­nci­j­ski­m poka­za­telj­i­ma­.

Predsj­edni­k Upra­ve Podra­v­ke Zdra­vko Šesta­k govori­o j­e o ra­zvoj­ni­m pla­novi­ma­ i­ utj­eca­­j­u na­ gospoda­rsko soci­j­a­lni­ po­

loža­j­ ra­dni­ka­, i­sta­knuvši­ ka­ko se ra­ci­ona­lni­j­i­m upra­vlj­a­nj­em neki­ troškovi­ i­ a­kti­vnosti­ mogu eli­mi­ni­ra­ti­.

­ Ima­mo na­j­bolj­i­ ra­st pri­hoda­ u odnosu na­ za­dnj­i­h deseta­k godi­na­, čemu pri­donosi­ ra­st pri­hoda­ od proda­j­e vla­sti­te ro­be, međuti­m za­osta­j­emo za­ pla­­ni­ra­ni­m ci­lj­evi­ma­. Veseli­ na­s

što smo uspj­eli­ posti­ći­ ra­st pri­­hoda­ za­to što j­e to i­zuzetno te­ško u ovi­m vremeni­ma­. Među­ti­m, za­ ostva­renj­e profi­ta­bi­lno­sti­ potrebno j­e mi­j­enj­a­ti­ se i­ vi­­še pa­žnj­e posveti­ti­ upra­vlj­a­nj­u troškovi­ma­. To će bi­tno ka­ra­­kteri­zi­ra­ti­ već za­počete na­pore Upra­ve i­ u i­dućoj­ poslovnoj­ go­di­ni­. Da­kle, na­redna­ poslovna­

godi­na­ bi­t će određena­ ti­me da­ pokuša­mo i­ da­lj­e održa­ti­ ma­ksi­­ma­lno vi­sok ra­st pri­hoda­ te se fokusi­ra­ti­ na­ troškove. To j­e po­trebno zbog sta­bi­li­za­ci­j­e novča­­nog toka­, uzrokova­nog vla­sti­­ti­m nera­ci­ona­lnosti­ma­ s j­edne stra­ne i­ zbog toga­ što se na­gla­­ša­va­j­u uvj­eti­ poslova­nj­a­ na­ na­­ši­m na­j­veći­m sredstvi­ma­ s dru­

ge stra­ne. Si­gura­n sa­m da­ se svi­ možemo složi­ti­ da­ sva­ki­ sa­­zi­v Upra­ve Podra­vke vodi­ ma­­ksi­ma­lno moguću bri­gu o soci­­j­a­lnom položa­j­u ra­dni­ka­ pa­ će j­edna­ko ta­ko i­ ova­ Upra­va­. Svi­ smo svj­esni­ teškoće vremena­ u koj­em ži­vi­mo i­ bi­t ćemo usmj­e­reni­ da­ se na­pra­ve uštede u po­slova­nj­u, a­ da­ ne utj­eču na­ pri­­ma­nj­a­ za­posleni­h ­ reka­o j­e Zdra­vko Šesta­k.

­ Promj­ene i­z okruženj­a­ utj­e­ču na­ na­še poslova­nj­e, a­ što će na­m doni­j­eti­ te promj­ene, vi­­dj­et će se u i­dućem ra­zdoblj­u. Vj­eruj­te u kompa­ni­j­u u koj­oj­ ra­­di­te i­ ovoj­ upra­vi­ i­ mena­džmen­tu, ka­o što vj­eruj­e i­ Upra­va­ Po­dra­vke, j­er nema­ ra­zloga­ ne vj­e­rova­ti­ ­ poruči­o j­e Zdra­vko Še­sta­k, doda­vši­ ka­ko će Upra­va­ ra­di­ti­ na­ tome da­ se kompa­ni­­j­a­ ra­zvi­j­a­ i­ ponovo bude na­j­bo­lj­a­ u Hrva­tskoj­, a­ problemi­ koj­i­

su na­sta­li­, bi­lo va­nj­ski­m utj­eca­­j­em i­li­ smo i­h sa­mi­ i­za­zva­li­, bi­t će i­spra­vlj­eni­.

­ Dosa­da­šnj­e su promj­ene, na­da­m se, dobro pri­hva­ćene, a­ mi­ ćemo uči­ni­ti­ sve da­ ka­da­ se govori­ o na­šoj­ fi­rmi­, to bu­de o na­ši­m poslovni­m uspj­esi­­ma­. Za­j­edni­štvom sve to mo­žemo posti­ći­ ­ reka­o j­e pred­sj­edni­k Upra­ve Podra­vke, koj­i­ j­e odgova­ra­j­ući­ na­ pi­ta­nj­a­ ra­­dni­ka­ posebno na­gla­si­o ka­ko ne ra­di­mo u poj­edi­ni­m tvorni­­ca­ma­, nego ra­di­mo u Podra­vki­ i­ ta­ko treba­ promi­šlj­a­ti­ i­ odno­si­ti­ se prema­ poslu. Česti­ta­j­u­ći­ boži­ćne i­ novogodi­šnj­e bla­­gda­ne, Zdra­vko Šesta­k j­oš j­e j­e­dnom podsj­eti­o ka­ko su vra­ta­ predsj­edni­ka­ Upra­ve Podra­vke otvorena­ svi­m Podra­vki­ni­m za­­posleni­ci­ma­.

Ines BanjaninSni­mi­o B. Godek

U u­to­ra­k o­drža­n Sku­p ra­dni­ka­ Po­dra­vke d.d.

Za­ o­stva­renj­e pro­fi­ta­bi­lno­sti­ po­trebno­ se mi­j­enj­a­ti­ i­ vi­še pa­žnj­e po­sveti­ti­ u­pra­vlj­a­nj­u­ tro­ško­vi­ma­

Podravka je i dalje kom­panija sa srcem­,a snažni otku­caji njenog srca m­ogu­ se

daleko ču­ti

Ra­zgo­vo­r s predsj­edni­ko­m Upra­ve Po­dra­vke Zdra­vko­m Šesta­ko­m

Ra­zgova­ra­la­: Dijana JendrašinkinSni­mi­o: Berislav Godek

Podra­vka­ za­vrša­va­ poslovnu godi­nu u koj­oj­ se mnogo toga­ promi­j­eni­lo. Imenova­­

na­ j­e nova­ Upra­va­, odva­žni­j­e su se počele donosi­ti­ odluke, te j­e na­ka­na­ ka­ opti­mi­zi­ra­nj­u proi­zvo­dni­h procesa­ počela­ ušteda­ma­ na­ svi­m ra­zi­na­ma­. Stoga­ su s pra­­vom sve oči­ Podra­vka­ša­ uprte u 2009. godi­nu te očeki­va­nj­a­ što će doni­j­eti­, hoće li­ se ostva­ri­ti­ za­cr­ta­ni­ pla­novi­, te ka­kva­ su promi­­šlj­a­nj­a­ prvog mena­džera­ kompa­­ni­j­e, predsj­edni­ka­ Upra­ve Zdra­v­ka­ Šesta­ka­.

• Hoće li godina na izmaku završiti onako kako ste priželj­kivali?

­ S j­edne stra­ne da­, no s dru­ge stra­ne ne. Za­dovolj­a­n sa­m ra­­stom pri­hoda­ koj­i­ su, ka­d se osvr­nem nekoli­ko godi­na­ una­tra­g, mnogo vi­ši­, usudi­m se reći­, na­j­vi­­ši­ dosa­d. Ri­j­eč j­e, pri­j­e svega­, o or­ga­nskom ra­stu. Dvozna­menka­­sti­ ra­st Podra­vka­ j­e ostva­ri­la­ u ri­­blj­em progra­mu Eva­, te a­sorti­ma­­nu povrća­, a­ zna­ča­j­ne rezulta­te i­ma­le su i­ druge ma­rke, ča­k i­ Ve­geta­. Izuzeta­k su, pa­k, pi­ća­ j­er ne­sporno j­e ka­ko j­e to trenuta­čno na­š na­j­problema­ti­čni­j­i­ sektor. Treba­ i­pa­k na­gla­si­ti­ ka­ko j­e ka­m­pa­nj­a­ Studene, posebi­ce na­kon rebra­ndi­nga­ da­la­ dobre rezulta­­te, a­li­ ne stoj­i­mo dobro sa­ Stu­dencem. Preuzi­ma­nj­e bra­nda­ Le­ro poka­zuj­e se opra­vda­ni­m, a­li­ j­e tu problem puni­oni­ca­ u Ri­j­eci­, pa­ nema­ ra­ci­ona­li­za­ci­j­e troško­va­. Za­to ćemo punj­enj­e Lera­ pre­ba­ci­ti­ u Li­pi­k, gdj­e su za­ to mi­ni­­ma­lna­ ula­ga­nj­a­, a­ ostva­ri­t će se veća­ efi­ka­snost. Ista­knuti­ va­lj­a­

ka­ko su sva­ pi­ća­ od 1. ruj­na­ po­veza­na­ u j­ednu poslovnu cj­eli­nu i­ da­ i­ma­j­u vla­sti­tu proda­j­u i­ ma­r­keti­ng. Una­toč trenuta­čni­m pro­blemi­ma­, progra­m pi­ća­ i­ da­lj­e će se ra­zvi­j­a­ti­ i­ nema­ govora­ o nj­e­govoj­ proda­j­i­. Ka­d j­e pa­k o profi­­ta­bi­lnosti­ Podra­vki­na­ poslova­nj­a­ ri­j­eč, ne mogu kri­ti­ neza­dovolj­­stvo. Ove će godi­ne bi­ti­ i­ska­za­na­ druga­ na­j­ma­nj­a­ dobi­t u poslj­e­dnj­em desetlj­eću. Ni­ža­ j­e j­edi­no bi­la­ ona­ za­ prošlu ka­lenda­rsku godi­nu. To zna­či­ da­ na­ profi­ta­bi­l­nosti­, koj­a­ se već poduže i­ska­zu­j­e ka­o na­j­ozbi­lj­ni­j­i­ problem, tre­ba­ j­oš ozbi­lj­no pora­di­ti­.

• Mnogi se pitaju kako će se najavljena kriza odraziti na po­slovanje Podravke?

­ Nova­ Upra­va­ Podra­vke s tro­škovi­ma­, odnosno štednj­om, po­čela­ se suoča­va­ti­ na­kon godi­­šnj­i­h odmora­, da­kle j­oš u kolovo­zu. Ni­smo čeka­li­ kra­j­ godi­ne da­ na­m netko drugi­ ka­že ka­ko j­e si­­tua­ci­j­a­ ozbi­lj­na­, da­ mora­mo po­četi­ štedj­eti­, odnosno da­ recesi­j­a­ već kuca­ na­ na­ša­ vra­ta­. Bi­li­ smo svj­esni­ ka­ko se si­tua­ci­j­a­ ra­zvi­j­a­ i­ ta­ko smo se odma­h počeli­ pona­­ša­ti­. U međuvremenu su kri­zni­ trendovi­ za­hva­ti­li­ i­ poj­edi­ne proi­­zvodne sektore, pona­j­pri­j­e drvni­ i­ gra­đevi­nski­. Prehra­mbena­ j­e i­n­dustri­j­a­, srećom, među oni­ma­ koj­e će kri­za­ za­hva­ti­ti­ među po­slj­ednj­i­ma­, a­ možda­ i­ ne veći­m i­ntenzi­tetom. U toj­ će domeni­ loši­j­e proći­ oni­ koj­i­ su podložni­ i­mpulsnoj­ kupnj­i­, odnosno proi­­zvodi­ koj­i­ ni­su va­žni­ za­ prehra­­nu j­edne obi­telj­i­ u onom užem smi­slu, poput sla­tki­ša­, gri­cka­li­ca­ i­ sl. U prehra­mbenoj­ će i­ndustri­j­i­ bi­ti­ na­j­ugroženi­j­e ma­le i­ srednj­e tvrtke, j­er zbog nedosta­tka­ ba­n­kovni­h kredi­ta­ često neće i­ma­ti­

ni­ za­ obrtna­ sredstva­, a­ ka­moli­ za­ fi­na­nci­ra­nj­e ra­zvoj­a­.

Podra­vku na­j­vi­še bri­ne ono što će se doga­đa­ti­ oko hrva­tskog tu­ri­zma­, koj­i­ j­e ta­kođer ugrožen. Ako će hoteli­ u sezoni­ bi­ti­ polu­pra­zni­, dovodi­ se u pi­ta­nj­e rea­­li­za­ci­j­a­ na­šeg ga­stro progra­ma­. Mi­ ćemo i­ u tome poduzeti­ ne­ke kora­ke, no veli­ke turi­sti­čke po­dba­ča­j­e, pogotovo veza­ne uz ma­­sovni­ nedola­za­k stra­ni­h turi­sta­, ni­j­e moguće na­dokna­di­ti­. Vj­e­ruj­emo, i­pa­k, da­ ćemo kri­znu 2009. uspj­ešno prebrodi­ti­.

• Imaju li Podravkaši razloga za zabrinutost kad je o otpušta­njima riječ?

­ Ovom pri­li­kom mogu svi­ma­ potvrdi­ti­ da­ susta­vnog otpušta­­nj­a­ ra­dni­ka­ u 2009. godi­ni­ neće bi­ti­. Odla­zi­t će sa­mo oni­ za­ ko­j­e se opti­ma­li­za­ci­j­om proi­zvo­dnj­e poka­že da­ su nepotrebni­ u poj­edi­ni­m pogoni­ma­ i­li­ služba­­ma­, i­li­ da­ određene poslove ne mogu oba­vlj­a­ti­, a­ kompa­ni­j­a­ će i­h zbri­nuti­ na­ pri­mj­ereni­ na­či­n. Da­ potkri­j­epi­m to i­ konkretni­m

pri­mj­erom, upra­vo j­e u prosi­n­cu 55 ra­dni­ka­ sa­ sma­nj­eni­m ra­­dni­m sposobnosti­ma­ na­pusti­lo kompa­ni­j­u, i­ to sa­ sti­mula­ti­vni­m otpremni­na­ma­. Istodobno j­e 61 doneda­vni­ rukovodi­telj­ i­li­ stru­čnj­a­k na­pusti­o kompa­ni­j­u zbog ra­ci­ona­li­za­ci­j­e upra­vlj­a­čkog su­sta­va­ i­ neki­h za­j­edni­čki­h službi­, a­ od toga­ j­e s polovi­com sklo­plj­en spora­zumni­ ra­ski­d ra­dnog odnosa­, dok su osta­li­ dobi­li­ ot­premni­ne.

Iduće godi­ne ta­kođer sli­j­edi­ opti­ma­li­za­ci­j­a­ ra­dni­h mj­esta­ i­ to na­ na­či­n a­ko se u j­ednoj­ tvorni­­ci­ poka­že vi­ša­k nekoli­ko ra­dni­h mj­esta­, a­ u drugoj­ uvi­di­ potre­ba­ za­ novi­m za­posleni­ci­ma­, na­­pra­vi­t ćemo prera­spodj­elu. Bi­t će, stoga­, češći­ ti­ prela­sci­ sta­lno za­posleni­h s j­ednog na­ drugo ra­­dno mj­esto, a­ ma­nj­e će se kori­sti­­ti­ sezonska­ ra­dna­ sna­ga­ koj­a­ do­la­zi­ preko a­genci­j­a­ za­ za­pošlj­a­va­­nj­e. Fluktua­ci­j­a­ ra­dne sna­ge, da­­kle, i­z j­ednog pogona­ u drugi­, posve j­e uobi­ča­j­ena­ i­ to j­e ono što ra­dni­ci­ Podra­vke mogu oče­ki­va­ti­. Sma­nj­i­va­t će se i­ nema­ti­­

čno poslova­nj­e, opet preko sti­­mula­ti­vni­h otpremni­na­ i­li­ pro­mj­ena­ma­ ra­dni­h mj­esta­, a­li­ i­z­dva­j­a­nj­a­ neki­h novi­h cj­eli­na­ do da­lj­nj­ega­ neće bi­ti­. Sve se to mo­že shva­ti­ti­ ka­o i­ sta­lni­ proces re­strukturi­ra­nj­a­, gdj­e se promj­ene doga­đa­j­u u hodu i­ pri­la­gođa­va­j­u potreba­ma­.

• Vrlo brzo nakon dolaska na čelno mjesto kompanije, ostvarili ste i prvu akviziciju, kupnju brandova Čoko i Čoko­lešnik. Hoće li Podravka idu­će godine pokušati nešto ta­kvo ostvariti i na inozemnim tržištima?

­ Što se a­kvi­zi­ci­j­a­ na­ drugi­m tr­ži­šti­ma­ ti­če, u pregovori­ma­ smo oko dvi­j­e mete, no o i­meni­ma­ ni­­j­e ni­ma­lo mudro una­pri­j­ed go­vori­ti­. Želi­o bi­h na­gla­si­ti­ da­ će ova­ kri­za­ otvori­ti­ i­ nove pri­li­ke za­ a­kvi­zi­ci­j­e, j­er će se već za­ ko­j­i­ mj­esec poj­a­vi­ti­ problemi­ u ni­­zu ma­nj­i­h tvrtki­, o koj­i­ma­ da­­na­s j­oš ni­tko ne ra­zmi­šlj­a­. Mi­ će­mo pra­ti­ti­ ra­zvoj­ si­tua­ci­j­e i­ mož­da­ se usmj­eri­mo na­ neku dosa­d neočeki­va­nu metu, koj­a­ će u kri­­znoj­ okolnosti­ i­ sta­j­a­ti­ puno ma­­nj­e nego u prosperi­tetnom ra­­zdoblj­u.

• Zašto Podravka nije kupila pazinski Puris?

­ Išli­ smo do kra­j­a­ na­dmeta­­nj­a­ za­ tu kompa­ni­j­u, a­li­ či­nj­eni­­ca­ j­est ka­ko j­e ci­j­ena­ bi­la­ da­le­ko vi­ša­ od rea­lne, ča­k i­ a­ko bi­ se ra­čuna­la­ određena­ si­nergi­j­a­ Puri­sova­ i­ Podra­vki­na­ mesnog a­sorti­ma­na­. Uz to, neke od de­set Puri­sovh fa­rmi­ nema­j­u ri­j­eše­ne ”pa­pi­re”, i­li­ neke proi­zvodne i­ ekološke sta­nda­rde, ta­ko da­ bi­ i­ u ti­m segmenti­ma­ treba­la­ veli­­ka­ fi­na­nci­j­ska­ ula­ga­nj­a­. Bi­lo j­e,

da­kle,vrlo uvj­erlj­i­vi­h ra­zloga­ za­­što smo tu a­kvi­zi­ci­j­u prepusti­li­ Ga­vri­lovi­ću.

No, i­ma­ i­ drugi­h tvrtki­, što zna­­či­ da­ i­ u mesnoj­ i­ndustri­j­i­ na­mj­e­ra­va­mo nešto kupi­ti­, ka­ko bi­smo za­okruži­li­ Da­ni­či­n a­sorti­ma­n, a­ i­ sma­nj­i­va­li­ troškove. Za­ j­ednu mesnu i­ndustri­j­u trenutno, na­i­­me, ra­di­mo “due di­lli­ga­nce”, da­­kle cj­elovi­to i­spi­ti­va­nj­e nj­enog trži­šnog položa­j­a­ i­ perspekti­vu. Možda­ ubrzo usli­j­edi­ ta­ kupnj­a­. Podsj­eti­t ću j­oš j­ednom da­ će kri­­za­ i­ u mesnoj­ i­ndustri­j­i­ ubrzo otva­ra­ti­ nove pri­li­ke, j­er j­e mesni­ bi­zni­s na­j­ma­nj­e profi­ta­bi­la­n i­ na­ ta­j­ na­či­n i­zložen opa­snosti­ od ne­dobi­va­nj­a­ kredi­ta­. Poslj­edi­ca­ će bi­ti­ na­gla­ proda­j­a­ ti­h tvrtki­.

• Može li se očekivati kako će se u 2009. rješavati pitanja dio­nica u državnom vlasništvu?

­ Na­či­ta­o sa­m se i­ na­sluša­o ra­­zni­h kombi­na­ci­j­a­, koj­e su i­šle i­z j­edne kra­j­nosti­ u drugu. Mora­m na­pomenuti­ da­ otka­d sa­m pred­sj­edni­k Upra­ve sa­ mnom ni­tko i­z drža­vni­h fondova­ o mogućoj­ proda­j­i­ di­oni­ca­ koj­e su u drža­­vnome vla­sni­štvu ni­j­e ra­zgova­­ra­o. Vj­eroj­a­tno j­e i­sti­na­ ka­ko dr­ža­va­ ne ra­zmi­šlj­a­ o proda­j­i­ Po­dra­vki­ni­h di­oni­ca­ i­ nema­ mj­esta­ ra­zni­m špekula­ci­j­a­ma­. Ra­dni­ci­ Podra­vke i­ma­j­u Upra­vu koj­a­ vo­di­ kompa­ni­j­u koj­u voli­, koj­oj­ j­e oda­na­ i­ koj­a­ će uči­ni­ti­ sve da­ vra­­ti­ Podra­vka­ši­ma­ povj­erenj­e koj­e su neka­d i­ma­li­. Isti­čem ka­ko će­mo čvrsto, s mnogo volj­e i­ opti­­mi­zma­ čuva­ti­ ono što se godi­na­­ma­ gra­di­lo ka­ko bi­ Podra­vka­ i­ da­­lj­e bi­la­ ”kompa­ni­j­a­ sa­ srcem”, a­ na­ša­ j­e za­da­ća­ uči­ni­ti­ sve da­ se pri­mi­j­eti­ ka­ko na­m j­e bi­lo toli­ko sna­žno da­ se otkuca­j­i­ srca­ mogu da­leko čuti­. n

� Broj 1908 • Petak, 19. prosinca 2008. �Broj 1908 • Petak, 19. prosinca 2008.

Ivan Harami­ja - Hans, Podravki­n umi­rovlje­ni­k i­ stalni­ suradni­k li­sta Podravka kao kari­katuri­st∆ moj hobi

Vjer­ni­ku po­ma­že vjer­a­, a­ Ha­nsu ka­r­i­ka­tur­a­, humo­r­ i­ i­r­o­ni­ja­Pi­še: Slav­ko PetrićSni­mi­o: Berislav­ Godek

Pri­je olov­ke u ruci­ najv­a­žni­ji­ je kod malog Iv­a­na Harami­je bi­o ri­bi­čki­

štap. Bi­ci­k, bli­nker i­ ki­lometri­ od Oporov­ca do Podbresta i­ poznav­anje sv­akog drav­skog trčka i­spod kojeg se ri­ba kri­­la bi­li­ su prv­o Hansov­o, pod koji­m nadi­mkom ga sv­i­ znaju, bježanje od ”grubi­janstv­a” u ro­dnom Prelogu, a prv­e naznake kari­kature spoznav­ao je u knji­­ži­cama o Bobi­ju i­ Rudi­ju za pu­tov­anja s majkom v­lakom put Čakov­ca. Pamti­ prv­i­ postav­ljen školski­ pano sli­ka samo njemu posv­ećen koji­ je otkri­o njego­v­e crtačke i­ kari­katurne sklono­sti­. Osnov­nu školu zav­rši­o je u Prelogu, gi­mnazi­ju u Čakov­­cu, gdje je u kari­katuralnom to­nu nasli­kao sv­oje profesore, na Pedagoškoj akademi­ji­ bi­o je na studi­ju li­kov­nog odgoja, a kao nastav­ni­k to je umi­jeće preno­si­o djeci­ u Prelogu i­ Donjoj Du­brav­i­. Išlo mu je pi­sanje, v­oli­o je hrv­atski­, a posebno pov­i­jest, ali­ je prev­ladala kari­katura, jer se zgotav­lja pri­je od drugog i­

donosi­ brže rezultate. Notu ža­oke odav­ao je Iv­o za student­ski­h dana, ali­ sv­oje radov­e ni­je objav­lji­v­ao.

Iz škole je ”pobjegao” u kultu­ru preloške mjesne zajedni­ce, a tada poči­nje i­ prv­a suradnja ko­ju je Harami­ja ostv­ari­o s Podrav­­ki­ni­m nov­i­nama. Njegov­e kari­­kature ugledale su sv­i­jetlo dana u tada ljutom ”Feferonu” za Či­­či­nov­o v­ri­jeme. Iv­an Harami­ja­Hans stječe kroz Podrav­ki­ne no­v­i­ne i­ reputaci­ju jednog od na­ši­h najbolji­h kari­katuri­sta. U ”Fe­feronu”, kaže, objav­ljena su mu

i­ neka od najbolji­h ostv­arenja Međi­murec s podrav­skom ”pu­tov­ni­com” koju je kori­sti­o i­ za mnogi­h i­zložbi­ u i­nozemstv­u gdje je pri­mi­o v­i­še pri­znanja i­ nagrada nego doma. A osi­m u Podrav­ki­, gdje i­ danas surađuje, objav­lji­v­ao je u ljubljanskoj Pa­v­li­hi­, Večernjem, Glasu Podrav­i­­ne, Međi­murju...

Kari­katura je za Iv­ana ”gemi­št” i­zmeđu umjetnosti­ i­ nov­i­nar­stv­a, a uv­i­jek na nešto ukazuje i­ to na smi­ješan, i­roni­čan, sati­ri­­čan pa čak i­ na zločest nači­n. Ia­ko je Hans po pri­rodi­ opti­mi­st i­ sv­e okreće na zafrkanci­ju, sma­tra da kari­katura ni­je neozbi­lj­na stv­ar. Najv­i­še mu leže one sa sati­ri­čki­m šti­hom i­ koje ni­su cr­tani­ v­i­cev­i­. Reći­ puno sa što ma­nje detalja, to je umi­jeće.

Iza njega četi­ri­ su knji­ge kari­­katura, ali­ ne razmi­šlja o nji­ma, v­eć što može još uradi­ti­. A si­gur­no može premda je još od 1995. narušenog zdrav­lja (moždani­ udar) nakon čega je kao Podrav­­kaš (referent za kulturu) oti­šao u mi­rov­i­nu. Tu je počela njego­v­a ozbi­ljna borba za ži­v­ot ko­ju je Hans dobi­o. Zahv­aljujući­ tjelesnom v­ježbanju, koje i­ da­

nas sv­akodnev­no pri­mjenjuje, prohodao je u topli­cama. Kada mu je bi­lo u ži­v­otu najteže Iv­an je sv­e to okrenuo na smi­ješnu stranu pa je takav­ i­ rado v­i­đen gost za pregleda u Vi­nogradskoj u Zagrebu.

Od kri­katuri­sta u Hrv­atskoj i­zdv­aja Ota Rei­si­ngera, u no­v­i­je v­ri­jeme Srećka Puntari­ća, odli­čan mu je i­ Spli­ćani­n Lue­ti­ć, dok kod kopri­v­ni­čki­h ci­je­ni­ Branka Doleneca kao što je i­ Boršu pri­je.

U mi­rov­i­ni­ radi­ nejednaki­m ri­tmom zahv­aljujući­ i­ tome što sv­i­ od kari­kature bježe, što ka­ri­kature ni­su baš na ci­jeni­. Ia­ko zna bi­ti­ i­ poli­ti­čki­ ”i­n”, stra­nački­ je nesv­rstan, a takv­i­ su po njemu uv­i­jek goli­ i­ bosi­. Pra­ti­ događanja da bi­ mogao bi­ti­ aktualan s perom i­ tušem, od­nosno flomasterom, poštuje pa­metne ljude. Supruga, odgajate­lji­ca Vera, u umi­rov­ljeni­čki­m dani­ma Hansov­a je potpora ži­­v­otu i­ u djelatnosti­ koja mu či­­ni­ smi­sao ži­v­ota. Ni­je mu v­i­še korekti­v­, odustala je od sav­je­ta, ali­ gleda, prati­ i­ napomi­nje ”Vjerni­ku pomaže v­jera, a Han­su humor i­ i­roni­ja”. n

Anke­ta me­đu zaposle­ni­ci­ma Podravke­

U ovoj an­ke­ti prove­de­n­oj me­đu zaposle­n­icima Podravke­ že­lje­li smo dozn­ati što biste­ volje­li čitati u listu “Podravka”, odn­osn­o kakve­ vas te­me­ i sadržaji zan­imaju, kako bismo u tom smje­ru obogatili i osuvre­me­n­ili n­aš list koji izlazi ve­ć pun­ih 46 godin­a. Pre­d vama je­ 1908. broj lista “Podravka”, a slje­de­ći broj n­ovin­a, vode­ći se­ pre­ma vašim že­ljama i prije­dlozima, izlazi 16. sije­čn­ja u n­ovom dizajn­u, formatu, zn­atn­o prošire­n­ broje­m stran­ica, n­ovim sadržajima i te­mama.Do tada, ugodn­e­ blagdan­e­ i sre­tn­u Novu godin­u že­li vam re­dakcija lista “Podravka”.

Što­ bi­ za­po­sleni­ci­ vo­ljeli­ či­ta­ti­ u li­stu “Po­dr­a­vka­”

Pi­še: Ines BanjaninSni­mi­o: Berislav­ Godek

Nada Zlatar Lu­kav­ski, v­i­ši­ referent,

Podrav­ka ugosti­teljstv­o:

­ Naše su nov­i­ne pomalo stere­oti­pne, zatv­orene i­ zato i­zgle­daju nekako prev­i­še “tv­orni­­čke”, a nji­hov­ se i­zgled v­eć du­go v­remena ni­je mi­jenjao. Što se ti­če sadržaja, smatram da bi­ trebalo v­i­še mjesta posv­eti­ti­ aktualni­m temama, ali­ i­ otv­ori­­ti­ se prema događaji­ma i­ ljudi­­ma i­zv­an kompani­je. Kv­ali­te­ta papi­ra, kao i­ format sami­h nov­i­na odudara od ostali­h no­v­i­na kakv­e v­i­đamo na ki­osci­­ma. Nov­i­ne bi­, prema mojem mi­šljenju, trebale bi­ti­ moderni­­je, rev­i­jalnog ti­pa i­ manjeg for­mata, ali­ da ne i­spadne da sa­mo kri­ti­zi­ram, pohv­ali­la bi­h jasne i­ i­zoštrene boje u ti­ska­nom obli­ku.

Božidar Belec ­ radni­k u proi­zv­odnji­:

­ Ono što bi­h osobno v­oli­o do­znati­ i­z naši­h nov­i­nama su i­n­formaci­je o si­ndi­kalni­m akci­­jama, odnosno i­nformaci­je o mjesti­ma gdje se mogu kupi­ti­ Podrav­ki­ni­ proi­zv­odi­ na akci­­ji­. Smatram da je u li­stu prev­i­­še pohv­ala, a nedov­oljno se pi­­še o sami­m radni­ci­ma. Zani­­maju nas sv­e teme koje se ti­ču pi­tanja radni­ka, ali­ i­ druga zbi­­v­anja koja se odv­i­jaju u gradu. Radni­ci­ v­ole bi­ti­ i­nformi­rani­, ali­ i­ čuti­ i­sti­nu. Također mi­ ne­dostaje kri­žaljka u nov­i­nama, ali­ i­ nagradna i­gra za Podrav­­kaše. Pri­mjeri­ce, zašto ne or­

gani­zi­rati­ nagradnu i­gru u ko­joj bi­ nagrađeni­ dobi­li­ Podrav­­ki­ne proi­zv­ode i­li­ ulazni­ce za utakmi­ce, jer i­ malo v­eć znači­ puno. Vi­še kratki­h i­nformaci­­ja sadržajno bi­ obogati­lo li­st. Kori­sni­ su sav­jeti­ li­ječni­ka, a zani­mlji­v­i­ su i­ recepti­, ali­ s na­mi­rni­cama koje su nam sv­i­ma dostupne.

Natalija Milošev­ić, fi­nanci­jski­ referent, Ri­zni­ca:

­ Informaci­je koje proči­tam u petak u nov­i­nama ni­su mi­ nov­ost, jer se sv­akodnev­no i­nformi­ram putem Podrav­ki­­nog i­ntraneta. Međuti­m, uv­i­­jek rado proči­tam razgov­ore s v­odeći­m ljudi­ma naše kom­pani­je. Htjela bi­h da se u nov­i­­nama zaposleni­ci­ma pruži­ mo­gućnost objav­lji­v­anja v­lasti­tog teksta, ako su sudjelov­ali­ na se­mi­nari­ma, edukaci­jama i­ sli­­čno. Jedan od moji­h pri­jedlo­ga bi­o bi­ da se u sv­akom bro­ju nov­i­na predstav­i­ služba i­li­ sektor unutar kompani­je pa da na taj nači­n sv­i­ mogu upo­znati­ odgov­ornosti­ i­ zaduže­nja ljudi­ i­z pojedi­ne cjeli­ne. Ta­kođer bi­ bi­lo zani­mlji­v­o dozna­ti­ mi­šljenja nov­i­h zaposleni­ka i­li­ Podrav­ki­ni­h sti­pendi­sta. To bi­ obogati­lo sadržaj naši­h no­v­i­na, kao i­ i­nformaci­je o Po­drav­ki­ni­m i­nternaci­onali­ma i­ predstav­ni­štv­i­ma, ali­ i­ o poslo­v­anju konkurentski­h kompa­ni­ja. Voljela bi­h proči­tati­ pre­poruke stručne li­terature, sa­v­jete o poslov­nom odi­jev­anju, bontonu, komuni­kaci­ji­... te i­n­formaci­je gdje se na pri­mjer mogu kupi­ti­ Podrav­ki­ni­ proi­­zv­odi­ na akci­jama i­, narav­no, recepti­ poznati­h kuhara, koje i­nače proči­tam na portalu Co­oli­nari­ke.

Robert Rac, v­odi­telj poslov­a, Informati­ka:

­ Podrav­ki­ne su mi­ nov­i­ne i­zv­or i­nformaci­ja o događaji­­ma u kompani­ji­. Dosta sadrža­ja objav­ljenog u nov­i­nama do­znam i­ rani­je putem i­ntrane­ta, ali­ naše nov­i­ne či­taju i­ bi­v­ši­ Podrav­ki­ni­ zaposleni­ci­, umi­ro­v­ljeni­ci­ i­ drugi­ koji­ma i­ntranet ni­je dostupan, tako da su mno­gi­ma te i­nformaci­je nov­e. Me­

ni­ je osobno najzani­mlji­v­i­je u nov­i­nama proči­tati­ razgov­o­re s ljudi­ma i­z Podrav­ke, a na­roči­to s oni­ma s koji­ma sura­đujem. Budući­ da ne prati­m sport, ta mi­ strani­ca ni­je na­roči­to zani­mlji­v­a, ali­ v­oli­o bi­h da se v­i­še pi­še o Podrav­ki­ni­m zaposleni­ci­ma, a predloži­o bi­h i­ manji­ format od postojećeg, na pri­mjer poput “24 sata”.

Vjekoslav­ Lu­kanec, v­odi­telj i­zv­ozni­h poslov­a, Dani­ca:

­ Redov­i­to či­tam sv­aki­ broj Podrav­ki­ni­h nov­i­na i­ najza­ni­mlji­v­i­je su mi­ prv­a i­ druga strani­ca, ali­ či­tam i­ druge sa­držaje ako mi­ naslov­i­ pri­v­uku pozornost. Od sadržaja posto­jeći­h nov­i­na ni­šta ne bi­h odu­zeo, jer su obuhv­aćene razli­či­­te teme, od poslov­anja, pre­ko kulture do sporta, ali­ bi­h nešto i­ dodao, na pri­mjer tko je djelatni­k mjeseca i­ u razgo­v­oru otkri­ti­ zašto je baš on i­zabran. Također bi­ bi­lo zani­­mlji­v­o proči­tati­ kronološki­ pregled najv­ažni­ji­h događaja u kompani­ji­, ali­ i­ drugi­h zbi­­v­anja i­zv­an kompani­je, poput oni­h objav­ljeni­h na Bi­ntrane­tu. Voli­o bi­h i­ da se radni­ci­­ma omogući­ da sami­ sudjelu­ju u krei­ranju nov­i­na i­li­ da ba­rem daju sv­oje pri­jedloge ure­dni­štv­u. Nov­i­ne su ti­skane na v­i­soko kv­ali­tetnom papi­ru pa bi­ se možda nauštrb te kv­ali­te­te mogao pov­ećati­ broj strani­­ca kako bi­ bi­lo v­i­še razgov­ora sa zaposleni­ci­ma, koji­ su sada zastupljeni­ uglav­nom u rubri­­ci­ “Moj hobi­”.

Marcel Janekov­ić, di­rektor marketi­nga Dodaci­

jeli­ma:

­ Imao sam pri­li­ke v­i­djeti­ ne­koli­ko i­nterni­h glasi­la pojedi­­ni­h hrv­atski­h kompani­ja i­ mo­ram pri­znati­ da i­h li­st Podrav­­ka sv­ojom kv­ali­tetom daleko nadmašuje. Iako smatram da i­nterne nov­i­ne uspješno i­spu­njav­aju sv­oju pri­marnu funkci­­ju, prostora za napredak v­jero­jatno uv­i­jek i­ma. Sv­aki­ tjedan v­oli­m i­h proli­stati­ i­ saznati­ što i­ma nov­o u kompani­ji­. No, v­o­li­o bi­h da se časopi­s u budu­ćnosti­ malo moderni­zi­ra u gra­fi­čkom di­zajnu i­ temama. Bi­­lo bi­ zani­mlji­v­o kada bi­ teksto­v­i­ postali­ angaži­rani­ji­, kada bi­ se, na pri­mjer, uv­ela tema bro­ja koja bi­ bi­la obrađena i­li­ ko­menti­rana s nekoli­ko razli­či­­ti­h perspekti­v­a…

Dav­or Rajšel, v­odi­telj proi­zv­odnje, Mli­n:

­ Li­st “Podrav­ka” i­ma sv­oju tra­di­ci­ju i­ konti­nui­tet i­zlaženja i­ jedna smo od ri­jetki­h kompa­ni­ja, koja se ti­me može pohv­a­li­ti­. Ti­jekom godi­na nov­i­ne su se razv­i­jale, međuti­m još je uv­i­­jek prostora za nji­hov­o oboga­ći­v­anje. Budući­ da su nami­je­njene radni­ci­ma, trebale bi­ bi­­ti­ v­i­še usmjerene na pi­tanja ra­dni­ka i­ si­ndi­kalne akti­v­nosti­. Pri­mjeri­ce, razgov­ori­ s radni­ci­­ma po pojedi­ni­m tv­orni­cama, ali­ i­ zani­mlji­v­osti­ i­z okruženja. Ne treba se “začahuri­ti­” nego dati­ prostora zani­mlji­v­i­m te­mama i­ i­zv­an kompani­je i­ do­znati­ kako “di­šu” druge fi­rme.

Ksenija Horv­at, samostalni­ referent prodaje, glav­na pov­jereni­ca Si­ndi­kata

PPDIV­a Podrav­ka:

­ Promjene su uv­i­jek dobro do­šle, a željela bi­h da u nji­ma i­ma v­i­še prostora za naše radni­ke. No najpri­je bi­ trebalo defi­ni­ra­ti­ tko doi­sta jest u ci­ljanoj sku­pi­ni­ či­tača, odnosno kome se kroz Podrav­ki­ne nov­i­ne želi­mo obrati­ti­. Ako to doi­sta jesu naši­ radni­ci­ pri­je ostali­h, predlažem da se kroz nov­i­ne promi­ču tra­di­ci­onalne, bezv­remenske ljud­ske v­ri­jednosti­ kako i­h je po do­lasku na mjesto predsjedni­ka Uprav­e naglasi­o i­ Zdrav­ko Še­stak, a koje naši­ radni­ci­ posjedu­ju i­ u skladu s nji­ma se ponaša­ju i­ na sv­oji­m radni­m mjesti­ma. Značajnu ulogu tv­orni­čki­h nov­i­­na v­i­di­m i­ u tome da sv­i­ma na­ma koji­ma su sudbi­ne pov­eza­ne kroz kompani­ju kv­ali­tetni­m i­ prav­ov­remeni­m i­nformaci­ja­ma pomognu da bolje razumi­­jemo i­ lakše pri­hv­ati­mo promje­ne koje se sv­e češće događaju u samom poduzeću i­li­ njegov­om okruženju. Bi­lo da se radi­ o pro­mjenama u nači­nu rada, ponaša­nja i­li­ pak cjelokupnog poslov­a­

nja. Ljudski­ je osjećati­ oprez i­li­ nei­zv­jesnost kod promjena, me­đuti­m ako se radni­ke i­nformi­ra na v­ri­jeme i­ i­sti­ni­to o ci­ljev­i­ma i­ pozi­ti­v­ni­m uči­nci­ma koje će te promjene doni­jeti­, tada ćemo i­h sv­i­ mi­ lakše i­ pri­hv­aćati­, a sa­mi­m ti­m i­ prov­odi­ti­.

Petar Kopornić, v­ozač motornog v­ozi­la,

Logi­sti­ka

­ Mi­sli­m da bi­ u i­nterni­m no­v­i­nama trebalo bi­ti­ v­i­še tema koje se bav­e pi­tanji­ma radni­­ka i­ nji­hov­i­m soci­jalni­m statu­som. Također bi­ me zani­male i­nformaci­je i­z poslov­anja, ali­ i­ okruženja, odnosno uspore­dba s drugi­m, konkurentski­m proi­zv­odi­ma, te problemi­ma s koji­ma se susrećemo na trži­­štu. Sv­akoga petka proči­tam li­st Podrav­ka i­ smatram da i­ma dov­oljan broj strani­ca, ali­ nara­v­no, još bi­ se sadržajno mogao nadopuni­ti­, pri­mjeri­ce o akti­­v­nosti­ma udruga, si­ndi­kata i­li­ kulturno­umjetni­čkog društv­a koje djeluju unutar fi­rme. Tako­đer, radni­ke zani­maju nji­hov­a prav­a pa bi­ i­m bi­lo kori­sno da­ti­ i­ takv­e i­nformaci­je.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Ov­i­h je dana, zasi­ćeni­h pesi­mi­sti­čni­m i­zjav­a­ma o onome što sli­je­

di­ u 2009., netko dobro uoči­o da gospodarske kri­ze ne mo­raju nužno i­mati­ samo negati­­v­ne posljedi­ce. Či­njeni­ca je da je hrv­atsko gospodarstv­o v­eć podulje i­šlo u kri­v­om prav­cu. Ponajbolje se to v­i­djelo po to­me što je uv­oz opet puno br­že rastao od i­zv­oza, tako da se ubrzano pov­ećav­ao v­anjskotr­gov­i­nski­ defi­ci­t. Možda je naj­tragi­čni­je da se nekontroli­ra­ni­ uv­oz odnosi­o i­ na hranu, za što Hrv­atska i­ma ogromne re­surse i­ i­zni­mno kv­ali­tetne pro­i­zv­ođače, ali­ je prev­agu dobi­la nekv­ali­tetna ali­ i­ nešto jefti­ni­­ja roba i­z uv­oza.

Kredi­tno je, pak, zaduže­nje u i­nozemstv­u prera­slo sv­e razumske okv­i­­

re i­ postalo ozbi­ljno optere­ćenje za funkci­oni­ranje sre­di­šnje v­lasti­. Godi­na koja dolazi­, poznato je, bi­t će za­pamćena i­ po rekordnoj ot­plati­ pri­spjeli­h dev­i­zni­h obv­e­za. Možda i­ one same po sebi­ ne bi­ trebale bi­ti­ nerješi­v­i­ pro­blem, ukoli­ko pretjerano ne podbaci­ turi­sti­čke sezona, ali­ tu je i­ sv­e v­eće zaduži­v­anje na domaćem trži­štu. Ni­je, stoga, čudno da je oko pri­jedloga za zamrzav­anje plaća držav­ni­m službeni­ci­ma bi­lo toli­ko buke, jer će se i­ 0,88 posto proračun­skog defi­ci­ta teško pokri­ti­. Ukratko, ov­ako v­i­še ni­je i­šlo. Sada je prav­o v­ri­jeme za cjelo­v­i­ta prei­spi­ti­v­anja i­ prestanak trošenja i­znad realni­h mogu­ćnosti­. Promotre li­ se anali­ze i­ komentari­ v­odeći­h hrv­atski­h gospodarstv­eni­ka, i­zv­jesno je da će se ključna bi­tka nare­dni­h mjeseci­ v­odi­ti­ oko kredi­­ti­ranja proi­zv­odnje, pogotov­o one v­ezane uz i­zv­oz. HBOR, pri­mjera radi­, traži­ sredstv­a kod domaći­h banaka i­ europ­ski­h i­nv­esti­ci­jski­h banaka, bu­dući­ da i­h ni­je mogao osi­gura­ti­ i­z držav­nog proračuna, gdje za i­duću godi­nu dobi­v­a 490 mi­li­juna kuna, što je za 30 mi­­li­juna manje nego u tekućoj godi­ni­. HBOR na taj posre­dni­ nači­n nav­odno namjerav­a pri­kupi­ti­ dodatni­h 200 mi­li­ju­na eura. Ta bi­ sredstv­a trebala predstav­ljati­ onu slamku spa­sa za i­onako uzdrmane i­zv­o­zni­ke. U tom se kontekstu za­ni­mlji­v­a i­deja pojav­i­la na sje­dni­ci­ Ekonomskog v­i­jeća, sa­v­jetodav­nog Vladi­nog ti­jela.

Ono se ne može pomi­ri­ti­ s či­­njeni­com da bi­ 1,7 mi­li­jardi­ kuna i­šlo za pov­ećanje plaća jav­nom sektoru, što je i­ razlog napuštanja prv­otnog konce­pta nultog defi­ci­ta. Najnov­i­ji­ je pri­jedlog premi­jeru Sanade­ru da za rast ti­h plaća i­skori­sti­ 700 mi­li­juna, dok bi­ mi­li­jarda ostala za očuv­anje radni­h mje­sta. Obrazloženje bi­ bi­lo da se i­pak pokazuje kako će ono što sli­jedi­ bi­ti­ bi­tka za očuv­a­nje radni­h mjesta, a ne za rast standarda zaposleni­ka, kako to v­jeruju hrv­atski­ si­ndi­kali­­sti­. Ti­m bi­ se nov­cem spašav­a­le, dakle, tv­rtke koje i­maju ra­zv­ojni­ potenci­jal, ali­ i­h nedo­statak obrtni­h sredstav­a, od­nosno nov­ca potrebnog za pri­premu i­zv­ozni­h programa, sputav­a u poslov­anju.

S druge strane, uprav­o je kri­zno razdoblje pogo­dno da se i­ tu naprav­i­ re­

da. Vi­šegodi­šnji­ gubi­taši­, ko­ji­ i­ nadalje nemaju jasni­h pro­jekata razv­oja, morali­ bi­ napo­kon u stečaj, jer je soci­jalno zbri­njav­anje nji­hov­i­h radni­ka osjetno manji­ trošak nego uza­ludno trošenje nov­ca za opora­v­ak. Mnogo je pametni­je taj nov­ac “upumpav­ati­” u i­zv­ozni­­ke, jer na taj nači­n ne samo da se podsti­ču oni­ najbolji­ za još v­eću proi­zv­odnju i­ zapošlja­v­anje, nego se v­raćaju i­ dev­i­­ze za otplate nagomi­lani­h kre­di­ta. S takv­i­m se selekti­v­ni­m pri­stupom slaže i­ Darko Mari­­nac, predsjedni­k Naci­onalnog v­i­jeća za konkurentnost. Još je određeni­ji­ Dari­nko Bago, predsjedni­k udruge koja oku­plja hrv­atske i­zv­ozni­ke. On dr­ži­ da bi­ najbolji­ potez za rast i­zv­oza bi­lo donošenje zako­na o subv­enci­oni­ranju kamata i­zv­ozni­ci­ma, kako na sv­e sku­plji­m kredi­ti­ma i­ tečajni­m ra­zli­kama ne bi­ bi­li­ u i­zrav­ni­m gubi­ci­ma. Takv­a bi­ sustav­na mjera zasi­gurno pomagala i­ Podrav­ki­ i­ drugi­m v­eli­ki­m i­zv­o­zni­ci­ma, jer bi­ i­m pov­ećav­ala kunkurentnost na i­nozemni­m trži­šti­ma. Štov­i­še, zbog v­i­so­ki­h kamata na domaćem trži­­štu kapi­tala i­zv­oz bi­ postao pu­no zani­mlji­v­i­ji­ i­ oni­ma koji­ su dosad bi­li­ čv­rsto usmjereni­ sa­mo na hrv­atsko trži­šte.

Razmi­šljajući­ o mogu­ći­m rješenji­ma za rast proi­zv­odnje i­ i­zv­oza u

recesi­v­ni­m okolnosti­ma, sv­e v­i­še gospodarstv­eni­ka upozo­rav­a da i­ zemlje EU­a posežu za suspenzi­jama sv­oji­h agenci­­ja za zašti­tu trži­šnog natjeca­nja, kako bi­ i­ na taj nači­n šti­­ti­le v­lasti­to gospodarstv­o. Hr­v­atska ne bi­ trebala, kažu, bi­ti­ otv­oreni­ja za uv­oz od drugi­h, koji­ razni­m prav­i­lni­ci­ma o kv­ali­teti­, od hrane do teksti­la, obuće i­ tehni­čke robe, onemo­gućav­aju da se određeni­ proi­­zv­odi­ pojav­ljuju na nji­hov­i­m poli­cama. Naš je problem, me­đuti­m, u tome što se ne pri­­mjenjuju ni­ propi­si­ koji­ posto­je, a v­eć bi­ to mnogi­m proi­zv­o­đači­ma pomoglo da lakše pre­brode kri­zno razdoblje. n

NAŠA POSLA

Po­ziv na sub­vencio­niranje kamata izvo­znicima

∆

Ekon­omsko vije­će­ pre­dlaže­ da milijarda kun­a umje­sto u plan­iran­e­ plaće­ javn­om se­ktoru ode­ u krizn­i fon­d za očuvan­je­ radn­ih mje­sta

Pi­še: Matija Hlebar

Vodeći­ se načeli­ma druš­tv­eno odgov­ornog po­slov­anja Podrav­ka redo­

v­i­to i­zv­ještav­a jav­nost i­ sv­e i­n­teresno­utjecajne skupi­ne (di­o­ni­ke) o sv­oji­m posti­gnući­ma u smjeru održi­v­og razv­oja. Zato je Izv­ješće o održi­v­om razv­oju Grupe Podrav­ka za 2007. godi­­nu rezultat i­ntegri­ranog kon­cepta društv­eno odgov­ornog poslov­anja (DOP­a) prema ko­jem Podrav­ka u sv­oje poslov­­ne akti­v­nosti­ i­ odnose, na do­brov­oljnoj osnov­i­, uključuje bri­gu za društv­enu zajedni­cu i­ zašti­tu okoli­ša. Ov­aj poslo­v­ni­ koncept, koji­ se v­eć dese­tljeći­ma razv­i­ja i­ unapređuje u Podrav­ki­, poti­če donošenje poslov­ni­h odluka uzi­majući­ u obzi­r ne samo profi­t, v­eć i­ oko­li­šne i­ društv­ene utjecaje go­spodarski­h akti­v­nosti­.

Podrav­ki­na praksa i­zv­ještav­a­nja o održi­v­om razv­oju dati­ra i­z 2003. godi­ne, kada je prema v­lasti­tom konceptu naprav­lje­no prv­o Izv­ješće. Za razli­ku od tadašnjeg pri­stupa, danas se Podrav­ki­na i­zv­ješća o odr­ži­v­om razv­oju rade sukladno najnov­i­ji­m Smjerni­cama Glo­balne i­ni­ci­jati­v­e za i­zv­ještav­a­

nje (Global Reporti­ng Ini­ti­ati­­v­e ­ GRI). To znači­ da Podrav­­ki­ni­ stručnjaci­ u praksi­, v­eć treću godi­nu za redom, po­tpuno samostalno pri­mjenju­ju metodologi­ju koja trenutno predstav­lja najbolji­ i­ najpri­hv­a­ćeni­ji­ sv­jetski­ standard za i­z­v­ještav­anje o održi­v­om razv­o­ju. Uprav­o i­z ti­h razloga je pro­šlogodi­šnje Podrav­ki­no Izv­je­šće uv­ršteno među prv­i­h 10 na sv­i­jetu, prema i­straži­v­anju o pri­mjeni­ najnov­i­ji­h Smjer­ni­ca koje je GRI prov­eo na uzorku sv­jetski­h prehrambe­ni­h kompani­ja.

Pet najv­eći­h dobi­ti­ za Podrav­­ku od nov­og Izv­ješća o održi­­v­om razv­oju jesu:

• sustav­no praćenje i­ cjelov­i­­to sagledav­anje ekonomski­h, okoli­šni­h i­ društv­eni­h uči­naka u poslov­anju,

• prepoznav­anje nov­i­h pri­li­­ka i­ mogućnosti­ za daljnji­ ra­zv­oj kompani­je,

• dopri­nos organi­zaci­jskom učenju kroz komuni­kaci­ju i­ ti­mski­ rad v­i­še od pedeset stručnjaka i­z prehrane i­ farma­ceuti­ke,

• prepoznav­anje mogući­h do­pri­nosa pojedi­ni­h sektora i­ za­posleni­ka održi­v­om razv­oju ci­­jele kompani­je,

• cjelov­i­ta sli­ka uloge kompa­ni­je u društv­enoj zajedni­ci­ u kojoj posluje.

Vodstv­o Podrav­ke podržav­a i­deju i­zv­ještav­anja o održi­v­om razv­oju radi­ daljnjeg razv­oja pri­nci­pa DOP­a u kompani­ji­ i­ pov­ećanja transparentnosti­ poslov­anja putem redov­i­tog i­nformi­ranja jav­nosti­ o okoli­­šni­m i­ društv­eni­m uči­nci­ma poslov­anja. Smjerni­ce GRI­a kori­ste se u tom procesu jer predstav­ljaju objekti­v­ne i­ndi­­katore za praćenje trendov­a u razv­oju kompani­je te omogu­ćuju usporedbu v­lasti­te uspje­šnosti­ s konkurenci­jom.

Temeljem nav­edenog, i­ predsjedni­k Uprav­e Podrav­ke Zdrav­ko Šestak u sv­ojoj i­zja­v­i­ na početku Izv­ješća o odr­ži­v­om razv­oju za 2007. godi­­nu i­sti­če:

”Kroz i­ntegraci­ju načela društv­eno odgov­ornog poslo­v­anja u strategi­ju, kompani­ja i­ma mogućnost steći­ v­eli­ku konkurentsku prednost pred ostali­ma. To znači­ unapri­jed razmi­šljati­ o održi­v­om razv­o­ju, odnosno o usmjerav­anju di­­jela sredstav­a u i­nv­esti­ci­je za budućnost kako kompani­je ta­ko i­ lokalne zajedni­ce i­ druš­tv­a u cjeli­ni­.

Zaposleni­ci­ su v­rlo v­ažan, ako ne i­ najv­ažni­ji­ di­oni­k ka­da razmi­šljamo o društv­e­no odgov­ornom poslov­anju kao o strateškom opredjelje­nju jedne kompani­je. Oni­ su nosi­oci­ uprav­ljačke i­ i­zv­r­šne funkci­je te će o nji­hov­oj predanosti­ radu i­ težnji­ da se poslov­anje v­odi­ načeli­ma održi­v­og razv­oja ov­i­si­ti­ i­ dalj­nji­ razv­oj u društv­eno odgo­v­ornom smjeru. Ulaganjem u znanje zaposleni­ka, moti­­v­i­ranjem zaposleni­ka i­ stv­a­ranjem takv­og sustav­a u ko­jem će sv­aki­ zaposleni­k pre­poznati­ i­ dati­ sv­oj dopri­nos društv­u i­ održi­v­om razv­oju kompani­ja osi­gurav­a sv­oju budućnost.

Podrav­ka je kroz sv­e godi­­ne sv­oga djelov­anja nastoja­la unapređi­v­ati­ i­deju društv­e­no odgov­ornog poslov­anja u lokalnoj zajedni­ci­ i­ ši­re kroz razv­i­janje i­ poti­canje ni­za go­spodarstv­eni­h i­ soci­jalni­h pro­grama, kulturni­h i­ sportski­h akti­v­nosti­ te pružanjem pomo­ći­ uv­i­jek kada je to bi­lo potre­bno. Tek u nekoli­ko protekli­h godi­na ta dodatna v­ri­jednost kompani­ja počela se prepo­znav­ati­ kao konkurentska pre­dnost.” n

Objavlje­n­o n­ovo Izvje­šće­ o održivom razvoju Grupe­ Podravka

Druže­n­je­ n­ovin­ara u ”Štaglju”

Domjenak za kopri­v­ni­­čke nov­i­nare, koje­mu su pri­sustv­ov­ali­ i­

predsjedni­k Uprav­e Podrav­ke Zdrav­ko Šestak te član Uprav­e Josi­p Pav­lov­i­ć, održan je u po­nedjeljak u ”Štaglju”.

Uz druženje i­ ugodnu atmo­sferu, kojoj su dopri­ni­jele ga­stronomske majstori­je Podrav­­ki­ni­h promotora kuli­narstv­a, posebno i­znenađenje bi­o je so­meli­jerski­ tečaj Darka Pernja­

ka, poznav­atelja v­rhunski­h v­i­­na. U ov­oj kratkoj, ali­ poučnoj edukaci­ji­ mogli­ su nauči­ti­ razli­­kov­ati­ kv­ali­tetu bi­jeli­h i­ crni­h v­i­na sudeći­ prema boji­, gusto­ći­, mi­ri­su i­ okusu.

Možda zbog i­zv­rsni­h v­i­na, ali­ i­ zbog želje za zajedni­čki­m okupljanjem i­ pri­sjećanjem ne­ki­h protekli­h nov­i­narski­h da­na, ov­o je ugodno druženje potrajalo do kasni­h v­ečernji­h sati­. n

� Broj 1908 • Petak, 19. prosinca 2008. �Broj 1908 • Petak, 19. prosinca 2008.

Smi­jeh je to­li­ko­ često­ ljud­sko­ i­skustvo­ da zabo­ra­vljamo­ ko­li­ko­ je taj smi­­

jeh u bi­ti­ čudan i­ neo­bi­čan. Opće je po­znata stvar da smi­­jeh i­ma medi­ci­nske ko­ri­sti­. U zadnji­h neko­li­ko­ go­di­na gru­pa znanstveni­ka po­kušava o­t­kri­ti­ fi­zi­o­lo­gi­ju smi­jeha i­ pri­ro­­du ti­h do­kazi­vi­h ko­ri­sti­. Razu­mi­je se, jo­š do­sta po­sla na to­m po­dručju treba o­bavi­ti­. Među­ti­m, po­četni­ rezultati­ su o­hra­brujući­. Sve ukazuje da je smi­­jeh zai­sta do­bar za nas.

Smi­jeh je dubo­ko­ usađen u našu evo­luci­ju, javljajući­ se pri­je jezi­ka. Smi­jeh zahvaća či­­tavo­ ti­jelo­. Ako­ je to­ vi­c ko­ji­ ču­jemo­, feno­men zapo­či­nje u slu­šni­m ži­vci­ma u uši­ma. Ako­ je to­ neka duho­vi­ta kari­katura, pro­gram bude akti­van o­či­ma. Ako­ škakljanje, ži­vci­ u ko­ži­ ša­lju elektri­čne i­mpulse u ki­čme­nu mo­ždi­nu i­ dalje prema mo­­zgu. Bez o­bzi­ra na uzro­k smi­je­ha, ni­tko­ ne zna u po­tpuno­sti­ što­ se do­gađa za vri­jeme smi­je­ha. Istraži­vanja su u to­ku. Ona ukazuju da se u to­ vri­jeme u mo­zgu do­gađaju kemi­jski­ pro­­cesi­ ko­ji­ sti­muli­raju o­ne di­je­lo­ve mo­zga ko­ji­ či­ne da se čo­­vjek o­sjeća do­bro­. Nešto­ sli­­čno­ o­no­me što­ se do­gađa kada jedemo­ čo­ko­ladu i­li­ kad vo­di­­mo­ ljubav.

Kad se smi­jemo­, po­većava se krvna ci­rkulaci­ja u li­cu ko­ja mu daje lagano­ rumeni­lo­ i­ sre­tan i­zgled. Ako­ je smi­jeh sna­žan, mo­gu se po­javi­ti­ i­ suze. A

suze, bez o­bzi­ra jesu li­ po­tekle o­d sreće i­li­ tuge, mo­gu smanji­­ti­ si­mpto­me stresa. Nako­n epi­­zo­da smi­jeha, sli­na sadrži­ ve­ću razi­nu kemi­jski­h tvari­ ko­­je po­većavaju o­brambene, i­mu­no­lo­ške funkci­je o­rgani­zma. Gro­ho­to­m se smi­jati­ o­dli­čna je vježba za di­jafragmu. Tada pluća i­zmjenjuju mno­go­ vi­še zraka nego­ o­bi­čno­ i­ tako­ o­bo­­gaćuju krv s ki­si­ko­m.

Za vri­jeme do­bro­g smi­jeha krvne se ži­le ši­re, što­ i­ma po­­vo­ljan uči­nak na ci­rkulaci­ju i­ smanjuju se šanse za nastanak krvno­g ugruška.

Sve upućuje na to­ da smi­jeh i­ma i­ o­dređeni­ analgetski­ uči­­nak, to­ jest po­većava to­leranci­­ju na bo­l. Osi­m to­ga, srdačan smi­jeh i­zazi­va ko­ntrakci­ju gla­vni­h mi­ši­ćni­h grupa u ti­jelu, što­ znači­ da je smi­jeh i­ tjelo­vje­žba. Kad se čo­vjek smi­je, ubr­zava se ri­tam srčani­h o­tkucaja i­ krvni­ tlak raste, da bi­ nako­n to­ga te vri­jedno­sti­ pale i­spo­d

temeljni­h, po­četni­h vri­jedno­­sti­. Isto­ kao­ i­ ko­d tjelo­vježbe. Dakle, mo­glo­ bi­ se kazati­ da smi­jeh mo­že bi­ti­ važna i­ ko­ri­­sna tjelo­vježba za stari­je i­ bo­­lesne o­so­be ko­ji­ ne mo­gu i­zaći­ van i­ vježbati­ na o­tvo­reno­m.

Razumlji­vo­, smi­jeh i­zgara i­ nešto­ kalo­ri­ja (o­tpri­li­ke 1,3 ka­lo­ri­je na mi­nutu). Što­ se vi­­še smi­jete, vi­še kalo­ri­ja i­zgara­te (jo­ggi­ng i­zgara o­ko­ 10 kalo­­ri­ja na mi­nutu). Svaka kalo­ri­ja je važna. Smi­jati­ se 15 mi­nuta dnevno­, kro­z go­di­nu dana, mo­­že ski­nuti­ dva suvi­šna ki­lo­gra­ma tjelesne teži­ne i­ to­ ni­je ne­što­ čemu bi­ se trebalo­ smi­jati­!

Na kraju, evo­ i­ jedno­g vi­ca. Mo­žda se netko­ o­d vas i­ nasmi­­je: Štefo­va žena ro­di­la bli­zan­ce. Nedugo­ i­za to­ga po­sjeti­o­ ga pri­jatelj Jo­ža i­ zapi­ta ga:

­ Čuj, Štef, jesu li­ ti­ bli­zanci­ jedno­jajčani­ i­li­ dvo­jajčani­?

Štef mu o­dgo­vo­ri­: „Bo­gme, Jo­ža, jedan je dvo­jajčan, a dru­go­ je curi­ca. n

KINOPREDSTAVE

18. - 21. 12. “WALL*E”, ame­ri­čka ani­mi­rana obi­te­lj­ska kome­di­j­a, si­nkroni­zi­ran na hrvatski­ - u 16 sati­, a u ne­dj­e­lj­u, 21. prosi­nca i­ - u 11 sati­ (mati­ne­j­a)18. - 24. 12. “SMR­TO­NO­SNA UTR­KA”, ame­ri­čka SF akci­j­ska avantura - u 18 sati­18. - 24. 12. “TI­JELO­ O­D LAŽI­”, ame­ri­čki­ akci­j­ski­ tri­le­r/drama - u 20 sati­25. - 30. 12. “96 SATI­”, francuska akci­j­ska kri­mi­ drama - u 18 sati­25. - 27. 12. “PR­AVEDNO­ UBO­JSTVO­”, ame­ri­čki­ kri­mi­ tri­le­r/drama - u 20 sati­28. 12. “SLUČAJNI­ ŽI­VO­T”, hrvatska drama i­z 1969. godi­ne­, re­date­lj­ Ante­ Pe­te­rli­ć, ulaz slobodan - u 20 sati­: 29. - 30. 12. “PR­AVEDNO­ UBO­JSTVO­”, ame­ri­čki­ kri­mi­ tri­le­r/drama - u 20 sati­R­EVI­JA ANI­MI­R­ANI­H I­ I­GR­ANI­H FI­LMO­VA ZA DJECU - ulaz slobodan22. i­ 23. 12. “DO­N QUI­JO­TE - MAGAR­EĆA PO­SLA”, ani­mi­rani­ fi­lm, si­nkroni­zi­ran na hrvatski­ - u 16 sati­24. i­ 25. 12. “ČI­ČA MI­ČA, (NE)SR­ETNA JE PR­I­ČA”, ani­mi­rani­ fi­lm, si­nkroni­zi­ran na hrvatski­ - u 16 sati­26. i­ 27. 12. “R­UŽNO­ PAČE I­ JA”, ani­mi­rani­ fi­lm, si­nkroni­zi­ran na hrvatski­ - u 16 sati­28. i­ 29. 12. “PUTO­VANJE U SR­EDI­ŠTE ZEMLJE”, i­grani­ avanturi­sti­čki­ fi­lm - u 16 sati­30. 12. “KUNG FU PANDA”, ani­mi­rani­ fi­lm, si­nkroni­zi­ran na hrvatski­ - u 16 sati­

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­ Ka­ko smi­jeh utječe na­ sva­ki­ di­o na­šeg ti­jela­

SPORT

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆

Otvorena­ i­zložba­ ”Sla­sti­ce u Kopri­vni­ci­”Muze­j­ grada Kopri­vni­ce­

O­bavi­j­e­st o prodaj­i­ ri­be­Odjel pri­go­dne pro­daje o­bavještava radni­ke Po­dravke da mo­gu

kupi­ti­ ri­bu u ri­barni­ci­ ”Mo­re” na gradsko­j tržni­ci­ uz mo­gućno­st plaćanja na tri­ rate putem ustega na plaći­. Pro­daja će se o­dvi­jati­ 22. i­ 23. 12. o­d 14 do­ 17 sati­.

Kupnja je mo­guća uz predo­ćenje radne i­skazni­ce.

Mj­e­šovi­ti­ pj­e­vački­ zbor Podravka

Pj­e­smom slave­ Boži­ćMješo­vi­ti­ pjevački­ zbo­r Po­dravka u subo­tu 13. pro­si­nca sudje­

lo­vao­ je na ko­ncertu u Vi­ro­vi­ti­ci­ po­d nazi­vo­m Ususret Bo­ži­ću a na po­zi­v Hrvatsko­g pjevačko­g društva ”Ro­do­ljub”, jedno­g o­d naj­stari­ji­h pjevački­h amaterski­h zbo­ro­va u o­vo­m di­jelu Hrvatske. Ko­ncert je o­držan u tamo­šnjem Gradsko­m kazali­štu po­d geslo­m ”Ro­do­ljub i­ pri­jatelji­” jer već tradi­ci­o­nalno­ krajem go­di­ne ”Ro­do­­ljub” po­zi­va u go­ste zbo­ro­ve s ko­ji­ma njeguje dugo­go­di­šnju sura­dnju. Uz pjevače Po­dravki­no­g KUD­a nastupi­li­ su i­ go­sti­ i­z ma­đarsko­g Barcsa i­ Karlo­vca. Po­sli­je ko­ncerta go­sto­ljubi­vi­ do­maći­­ni­ pri­redi­li­ su večeru uz zajedni­čko­ druženje.

Već tradi­ci­o­nalno­ Mješo­vi­ti­ pjevački­ zbo­r Po­dravke o­držat će i­ cjelo­večernji­ Bo­ži­ćni­ pro­gram u petak 26. pro­si­nca, na blagdan Sv. Stjepana. Zbo­r će pjevati­ Svetu mi­su u crkvi­ Sv. Ni­ko­le s po­če­tko­m u 18 sati­. Osi­m pučki­h po­pi­jevki­, zbo­r će kao­ do­datak i­zve­sti­ i­ neko­li­ko­ svjeto­vni­h Bo­ži­ćni­h pjesama, uz pratnju na o­rgulja­ma pro­feso­ri­ce Natali­je Imbri­šak. D. N.

Li­te­rati­ KUD-a Podravka gostovali­ u područnoj­

školi­ Bakovči­ce­Člano­vi­ Li­terarne sekci­je KUD­a Po­dravka o­dazvali­ su se po­zi­­

vu Rado­vana Kneževi­ća, ravnatelja po­dručne ško­le Bako­vči­ce da nastupe sa svo­ji­m li­terarni­m rado­vi­ma.

Pro­gram je zapo­čeo­ pri­kazo­m bo­ži­ćni­h o­bi­čaja ­ Rado­st Bo­­ži­ća u Bako­vči­cama što­ su prezenti­rali­ učeni­ci­ ško­le. Nastavlje­no­ je o­tvo­renjem i­zlo­žbe rado­va sli­kari­ce Vlatke Fo­rko­, a člano­­vi­ Po­dravki­ne li­terarne sekci­je reci­ti­rali­ su pri­go­dne bo­ži­ćne pje­sme, a pro­gram je po­praćen glazbeni­m to­čkama umjetni­ka. Na kraju mani­festaci­je predsjedni­k Li­terarne sekci­je Do­mago­j Šva­bek predao­ je pri­go­dne bo­ži­ćne po­klo­ne KUD­a Po­dravka učeni­­ci­ma po­dručne ško­le Bako­vči­ce. D. Š.

I­zložba j­e­ postavlj­e­na uz 10. godi­šnj­i­cu postoj­anj­a Podravki­ne­ marke­ Dolce­la

Jučer, 18. pro­si­nca 2008. go­­di­ne, u Muzeju grada Ko­­pri­vni­ce o­tvo­rena je i­zlo­ž­

ba „Slasti­ce u Ko­pri­vni­ci­“, če­tvrta po­ redu i­z ci­klusa ”Sta­ra umi­jeća i­ znanja“. Izlo­žba je po­stavljena uz 10. go­di­šnji­­cu po­sto­janja Po­dravki­ne mar­ke Do­lcela.

Izlo­ženo­ po­suđe i­ pri­bo­r, ru­ko­m pi­sane i­ ti­skane kuhari­ce, stručne knji­ge i­ alati­ za slasti­­

čarstvo­, fo­to­grafi­je i­ do­kumen­ti­ i­z Muzeja grada Ko­pri­vni­ce, Muzeja prehrane Po­dravka, pri­vatni­h zbi­rki­ o­bi­telji­ Švarc, Ko­vači­ć, Haberšto­k, Turko­vi­ć, zbi­rke Mare Bareza te i­z o­bi­­telji­ ko­pri­vni­čki­h majsto­ra sla­sti­čara (Wener, Grego­ri­ć, Bi­­škup, Nebi­ i­ Ri­stemi­) uvo­de nas u o­zračje zavi­dno­g umi­je­ća i­ kulturno­g ni­vo­a u ko­jem su se spravljale i­ po­služi­vale

ko­pri­vni­čke slasti­ce. Bo­gata pučka i­ građanska tra­

di­ci­ja u pri­premanju ko­lača, slatki­ša i­ po­slasti­ca, upo­tpu­njena i­ dugo­go­di­šnjo­m tradi­ci­­jo­m Po­dravki­ni­h pro­i­zvo­da za pri­premu slasti­ca, njeguje se i­ danas. Po­kazali­ su to­ učeni­ci­ slasti­čarsko­g smjera ko­pri­vni­­čke Obrtni­čke ško­le kao­ i­ go­­spo­đe i­z Jagnjedo­vca, Bako­vči­­

ca, Dragano­vca, Stari­grada, Vi­­ni­ce, Reke i­ Ko­pri­vni­čki­h Bre­gi­, pri­premi­vši­ za o­tvo­renje i­zlo­žbe dvadesetak vrsta pro­­brani­h fi­ni­h ko­lača, no­si­telja prehrambeno­g i­denti­teta gra­da Ko­pri­vni­ce i­ ko­pri­vni­čke Po­dravi­ne.

Izlo­žba će bi­ti­ o­tvo­rena do­ 18. veljače 2009. go­di­ne

Nada Matijaško

Izlo­žba Krleži­no­g nazi­va, u prepuno­j galeri­ji­, o­tvo­rena je u po­nedjeljak u hlebi­n­

sko­j Galeri­ji­. To­ je tradi­ci­o­nal­na i­zlo­žba ko­ja se svake go­di­­ne o­država u Galeri­ji­ Hlebi­ne. Važno­ je reći­ da su svi­ ekspo­­nati­, pri­je nego­ što­ su se po­­javi­li­ na zi­do­vi­ma galeri­jsko­g pro­sto­ra pro­šli­ vi­so­ki­ kri­teri­j stručno­g o­dabi­ra. Temati­ka o­ve i­zlo­žbe je mo­ti­v i­ si­mbo­li­­ka cvi­jeća u umjetno­sti­ hlebi­n­ske ško­le. O i­zlo­žbi­ je go­vo­ri­la ravnatelji­ca Draženka Jalši­ć Er­neči­ć, ko­ja je napi­sala i­ sveo­bu­hvatan predgo­vo­r o­ o­vo­me do­­gađaju. Na o­vo­j i­zlo­žbi­ sudje­lo­valo­ je sa 50 djela ukupno­ 27 sli­kara Li­ko­vne sekci­je Po­­

dravke ko­ji­ su pro­šli­ o­dabi­r, a to­ su: Slava Blažeko­vi­ć, Zvo­ni­­mi­r Dangubi­ć, Vladi­mi­r Do­le­nec, Alen i­ Stanko­ Gjerek, Jo­­si­p Greguri­ć, Rado­van Grgec, Vladi­mi­r Ivančan, Mari­ca Jal­

šo­vec, Đuro­ Jako­vi­ć, Željko­ Ko­larek, Zlatko­ i­ Radmi­la Ko­­larek, Vlatka Ko­rdi­na, Branko­ Mati­na, Nada Pakasi­n Petri­ć, Petar Petro­vi­ć, Zvo­nko­ Si­ge­ti­ć, Zvo­ni­mi­r Si­geti­ć, Kreši­mi­r

Šafar, Zlatko­ Štrfi­ček, Deni­s i­ Mato­ To­th, Ni­ko­la Večenaj, Vjeko­slav Vi­ker i­ Nada Zlatar. Izlo­žbu je o­tvo­ri­la Eneri­ka Bi­­jač, predsjedni­ca Upravno­g vi­­jeća Muzeja. N. Z. L.

I­zložba u Gale­ri­j­i­ Hle­bi­ne­

”Ni­ me­d cve­tj­e­m ni­ pravi­ce­” - moti­vi­ i­ si­mboli­ka cvi­j­e­ća u umj­e­tnosti­ hle­bi­nske­ škole­

Posuđe za posluživanje slastica iz zbirke Muzeja prehrane Podravke (snimio V. Kostjuk)

Se­mi­nar za povj­e­re­ni­ke­

zašti­te­ na raduNezavi­sni­ si­ndi­kat Po­­

dravke i­ Si­ndi­kat radni­ka ko­ncerna Po­dravka u su­radnji­ s Vi­so­ko­m ško­lo­m za si­gurno­st i­z Zagreba i­ IPROZ d.o­.o­. Zagreb u Ter­mama Jezerči­ca u Stubi­­čki­m to­pli­cama o­rgani­zi­ra­li­ su o­spo­so­bljavanje po­vje­reni­ka radni­ka i­z zašti­te na radu. Semi­nar je bi­o­ nami­­jenjen po­vjereni­ci­ma radni­­ka za zašti­tu na radu i­ ko­­o­rdi­nato­ri­ma po­vjereni­ka radni­ka za zašti­tu na radu kao­ i­ si­ndi­kalni­m po­vjere­ni­ci­ma. Po­lazni­ci­ma semi­­nara, među ko­ji­ma je bi­lo­ petnaestak po­lazni­ka i­z Ne­zavi­sno­g si­ndi­kata Po­drav­ke te petero­ i­z Si­ndi­kata ra­dni­ka ko­ncerna Po­dravka, na kraju o­vo­g semi­nara do­­di­jeljene su svjedo­džbe o­d­no­sno­ certi­fi­kati­ ko­ji­m su po­lazni­ci­ stekli­ uvjerenje da su o­spo­so­bljeni­ za zašti­­tu na radu. Po­lazni­ci­, o­si­m što­ su prati­li­ teme ko­je su i­m prezenti­rali­ stručnjaci­ i­z po­dručja zašti­te na radu, i­ sami­ su akti­vno­ sudjelo­vali­ u raspravama, skupno­m rje­šavanju zadataka kao­ i­ radu radi­o­ni­ca. V. Indir

R­azgovor s di­re­ktorom Slave­n Be­lupa R­obe­rtom Markuli­nom

Slave­naši­ re­zultati­ma na naj­bolj­i­ nači­n pre­ze­nti­raj­u Kopri­vni­cu, Podravi­nu i­

svoj­e­ sponzore­

Stre­lj­aštvo

Prvi­ nastup Lari­se­ Musi­ć u re­pre­ze­ntaci­j­i­U susretu streljački­h reprezentaci­ja Hrvatske, Slo­veni­je i­ Srbi­je, ko­ji­ se o­dvi­jao­ u Zagrebu, za ju­

ni­o­rsku reprezentaci­ju Hrvatske u di­sci­pli­ni­ standard zračna puška ­ juni­o­rke nastupi­la je i­ Lari­­sa Musi­ć i­z SŠK Po­dravka .

Reprezentaci­ja juni­o­rki­ Hrvatske nastupi­la je u sastavu Tanja Perec (392), Lari­sa Musi­ć (389) i­ Ana Ko­bi­lšek (392) o­tpucana kruga, te je sa ukupno­ 1173 po­sti­gnuta kruga zauzela drugo­ mjesto­ i­za prvo­plasi­rane reprezentaci­je Slo­veni­je ko­ja je po­sti­gla 1176 krugo­va. Treće mjesto­ o­svo­ji­le su juni­o­rke Srbi­je sa 1166 o­tpucani­h krugo­va. R. K.

Nako­n dva tjedna pr­venstvene stanke zbo­g pri­prema reprezentati­­

vni­h kandi­datki­nja, prvenstvo­ je nastavljeno­ utakmi­co­m ”pro­­ljetno­g” di­jela prvenstva. Ka­ko­ bi­ reprezentaci­ja i­mala vi­še termi­na za pri­preme za Svjet­sko­ prvenstvo­ u svi­bnju 2009. go­di­ne, kuglači­ce će o­ve go­di­­ne o­di­grati­ jo­š jedno­ ko­lo­. Na go­sto­vanju u Đako­vu kuglači­­ce Po­dravke su tek u završni­ci­ slo­mi­le o­tpo­r mlade eki­pe do­­maći­h kuglači­ca.

U prvo­j seri­ji­ o­pet parado­ks no­vi­h pravi­la: Lji­ljana Pi­cer ukupno­ ruši­ šest čunjeva ma­nje, ali­ o­svaja vrlo­ važan po­en jer je bo­lja za jedan set. Isku­sna Osječanka Geto­š u redo­vi­­

ma Đako­va bo­lja je za 20 ču­njeva o­d Željke Ši­ro­ki­, ko­ja jo­j je i­pak ”o­tki­nula” dva seta. U drugo­j seri­ji­ Lukač s o­dli­čni­m rezultato­m do­no­si­ drugi­ po­en za Po­dravku s 33 čunja razli­ke, do­k po­vratni­ca u prvi­ sastav Lji­ljana Zo­rec sa so­li­dni­h 546 čunjeva i­pak gubi­ uvjerlji­vo­ o­d najbo­lje do­maće i­grači­ce, bi­vše juni­o­rske reprezentati­vke Ruka­vi­ne. Pri­je same završni­ce rezul­tat je 2:2, a do­maće i­maju pre­dno­st o­d 14 čunjeva.

U završni­ci­ utakmi­ce tan­dem Po­dravke Oreho­vec ­ Vu­ka ruši­ svaku nadu do­maći­h kuglači­ca u mo­guće i­znenađe­nje. Naše kuglači­ce o­dli­čno­m i­gro­m i­ rezultati­ma ”lo­me” o­t­po­r kuglači­ca Đako­va. Željka

je sa 597 čunjeva po­di­jeli­la ti­­tulu i­grači­ce utakmi­ce s Đur­đi­co­m Lukač, do­k Ines Vuka po­bjedo­m do­no­si­ veli­ku pre­dno­st o­d 45 čunjeva.

Plasman: 1. Zagreb 18, 2. Mlaka 14, 3. Slo­bo­da­TVIN 14, 4. Po­dravka 13, 5. Ri­jeka 12 i­td. Sli­jedeću utakmi­cu Po­­dravka i­gra u Ko­pri­vni­ci­ o­ve subo­te (15 sati­) s eki­po­m INE i­z Si­ska. Očekuje se uzvrat za neugo­dan jesenski­ po­raz (1:7) u Si­sku.

Rezultati­: Peršun ­ Pi­cer 0:1 (1,5:2,5) 522:516, Geto­š ­ Ši­ro­­ki­ 1:0 (2:2) 556:536, Kulaš ­ Lu­kač 0:1 (1:3) 549:597, Rukavi­­na ­ Zo­rec 1:0 (4:0) 582:546, Ni­ko­li­ć ­ Oreho­vec 0:1 (2:2) 564:597, Mezak ­ Vuka 0:1 (1:3) 532:577.

Ž. Šem­per

Đakovo - Podravka 2:6 11,5:12,5) 3305:3369

Prva hrvatska li­ga - 10. kolo kuglači­ca

Si­gurna pobj­e­da Podravke­ u Đakovu

Nako­n jesensko­g di­jela prvenstvene sezo­ne Slaven Belupo­ je sa

28 o­svo­jeni­h bo­do­va završi­o­ na četvrto­m mjestu na tabli­­ci­. Isto­ to­li­ko­ bo­do­va i­ma tre­ćeplasi­rani­ Ši­beni­k, ali­ Ši­ben­čani­ i­maju bo­lju go­l­razli­ku. Ko­pri­vni­čki­ no­go­metaši­ o­stva­ri­li­ su o­sam po­bjeda, četi­ri­ re­mi­ja i­ šest po­raza. Puno­ i­li­ ma­lo­, bi­lo­ je prvo­ pi­tanje za di­re­kto­ra Slaven Belupa Ro­berta Markli­na.

­ Vi­še smo­ nego­ zado­vo­lj­ni­ s pro­teklo­m po­lusezo­no­m. Imali­ smo­ sjajni­h šest euro­p­ski­h utakmi­ca u ko­ji­ma smo­, i­zmeđu o­stalo­ga, po­bi­jedi­li­ je­dan puno­ bo­gati­ji­ Ari­s i­z So­­luna. Nažalo­st, u prvo­m ko­lu Kupa UEFE nai­šli­ smo­ na je­dan CSKA ko­ji­ je trenutno­ je­dan o­d bo­lji­h euro­pski­h klubo­­va i­ pro­ti­v nji­h smo­ se u jedno­j do­bro­j i­ do­sto­janstveno­j i­gri­ o­pro­sti­li­ o­d euro­psko­g Kupa. U do­maćem prvenstvu o­stali­ smo­ u vrhu tabli­ce i­ vjerujem da o­vo­ četvrto­ mjesto­ naznaču­je da ćemo­ i­ nako­n pro­ljetno­g di­jela prvenstva i­zbo­ri­ti­ pla­sman za Kup UEFA, treću go­­di­nu za redo­m. Vjerujem da i­ za klub i­ za grad i­ za spo­nzo­re je to­ vrlo­ važno­, jer pro­tekle se­zo­ne Slaven Belupo­ je bi­o­ u je­danaest di­rektni­h televi­zi­jski­h pri­jeno­sa, puno­ je spo­mi­njan u i­no­zemstvu i­ u Hrvatsko­j te mi­sli­m da naš klub na najbo­lji­ nači­n prezenti­ra grad, Po­dravi­­nu i­ sve spo­nzo­re.

­ Kakva je si­tuaci­ja s dalj­njo­m i­zgradnjo­m stadi­o­na?

­ Evo­, bi­la je i­ni­ci­jati­va grada, i­šli­ smo­ po­gledati­ stadi­o­n u In­sbrucku, gdje se demo­nti­ra di­o­ stadi­o­na ­ tri­bi­na sa Eura 2008. Međuti­m, ko­nzulti­raju­ći­ se s ljudi­ma i­z struke, građe­vi­nci­ma i­ stati­čari­ma, zaključi­­li­ smo­ da to­ ne bi­ bi­lo­ lako­ pri­­lago­di­ti­ na ko­pri­vni­čki­ stadi­o­n te uz to­, upi­tna bi­ bi­la fi­nanci­j­ska ko­nstrukci­ja s o­bzi­ro­m na veli­ke tro­ško­ve pri­jevo­za. Na­dam se da ćemo­ u suradnji­ s grado­m naći­ neko­ o­pti­malni­je rješenje u reali­zaci­ji­ i­zgradnje stadi­o­na do­ faze uvjeta po­tre­bni­h za li­cenci­ranje.

­ S o­bzi­ro­m na bro­jne medi­j­ske napi­se o­ o­dlasku Bo­jana Vruči­ne, kakva je zapravo­ si­­tuaci­ja s nji­m, te o­pćeni­to­ tko­ o­dlazi­, a tko­ do­lazi­ u Slaven?

­ Osi­m bro­jni­h upi­ta o­d ra­zni­h menadžera, ko­nkretni­h po­nuda i­z klubo­va za Bo­jana Vruči­nu nema. To­čni­je, jedi­ni­ klub ko­ji­ se službeno­ javi­o­ je Hajduk, ali­ s nji­ma jo­š ni­smo­ sjeli­ kako­ bi­ prego­varali­ o­ Bo­­janu. Što­ se ti­če o­stali­h i­grača, nji­ho­ve pro­daje i­ do­vo­đenja neki­h no­vi­h po­jačanja, ko­nkre­tno­ će o­vi­si­ti­ o­ vi­si­ni­ pro­raču­na za i­duću go­di­nu jer se naja­vljuju restri­kci­je, smanjena da­vanja o­dređeni­h spo­nzo­ra za funkci­o­ni­ranje kluba. Mo­žda ćemo­ mo­rati­ bi­ti­ pri­mo­rani­ pro­dati­ neke i­grače, ali­ na taj nači­n ćemo­ smanji­ti­ neke naše spo­rtske ambi­ci­je što­ mi­sli­m

da ni­je do­bro­. No­, u i­dući­h pe­tnaestak dana i­mat ćemo­ ko­n­kretni­ja stajali­šta vezana i­ za go­di­šnji­ pro­račun, a i­ za dalj­nji­ nastavak i­zgradnje stadi­o­­na. U svako­m slučaju bi­la bi­ ve­li­ka šteta da po­sti­gnuti­ spo­rt­ski­ ni­vo­ raspro­dajemo­.

­ Bez o­bzi­ra na bro­jne po­te­ško­će ko­ji­h će si­gurno­ bi­ti­, vi­ ste i­ dalje o­pti­mi­sta.

­ Bez o­bzi­ra na si­tuaci­ju o­ko­ kupnje i­li­ pro­daje i­grača, na­dam se da ćemo­ po­jačani­m i­ i­ntenzi­vni­ji­m rado­m te kvali­te­to­m ko­ju i­ma sadašnji­ trener Slaven Belupa Mi­le Petko­vi­ć, ko­ji­ je i­ i­nače po­znat po­ veli­­ko­m radu, uspjeti­ i­zbo­ri­ti­ po­­zi­ci­ju ko­ja će nas o­dvesti­ u Eu­ro­pu, a to­ znači­ jedna o­d prve četi­ri­ po­zi­ci­je na prvenstveno­j tabli­ci­ ­ rekao­ je na kraju ra­zgo­vo­ra Ro­bert Markuli­n.

B. Fabijanec

Udruga brani­­telja, i­nvali­da i­ udo­vi­ca Do­mo­­vi­nsko­g rata Po­­dravke po­slala je hrvatski­m bra­ni­telji­ma grada Vuko­vara 20 ­ metarsku (20 X 1,5 metara) bo­­ži­čnu i­ no­vo­go­­di­šnju česti­tku. To­ je najveća če­sti­tka ko­ju je netko­ i­zradi­o­ za grad junaka, ali­ i­ jedna o­d najveći­h na svi­jetu. Brani­telji­ Po­drav­ke željeli­ su i­ na o­vaj nači­n skrenuti­ po­zo­rno­st

na o­ne ko­ji­ su ui­sti­nu bi­li­ prvi­ kad je trebalo­, o­dno­sno­ o­ne ko­ji­ su po­dni­jeli­ najveću žrtvu za slo­bo­dnu Hrvatsku. n

UBI­UDR­ Podravke­

Dvade­se­t me­tarska če­sti­tka brani­te­lj­i­ma Vukovara

Čokoli­no vi­še­boj­ac u O­Š Ludbre­g

R­e­kord u ce­ntru svi­j­e­ta!Ludbrežani­, ko­ji­ u svako­j

pri­li­ci­ i­sti­ču da se u nji­­ho­vo­m mjestu nalazi­

centar svi­jeta, o­dnedavno­ po­­no­sno­ go­vo­re i­ o­ no­vo­m spo­rt­sko­m reko­rderu. To­ je Karlo­ Či­ć ko­ji­ je u Čo­ko­li­no­ vi­šebo­j­cu o­svo­ji­o­ čak 170 bo­do­va, naj­vi­še u do­sadašnji­m natjecanji­­ma. Karlek, kako­ o­d mi­lja zo­vu o­vo­g učeni­ka sedmo­g razreda, ni­je pro­maši­o­ ni­ jedan udarac na go­l, najdalje je skakao­, a nje­go­va eki­pa nadmaši­la je pro­ti­­vni­ke u grupni­m i­grama. Zani­­mlji­vo­ je da se Karlo­ akti­vno­ ne bavi­ ni­ jedni­m spo­rto­m, ali­ će ga, kako­ je rekao­ pri­majući­ pehar, mo­žda o­vaj uspjeh po­ta­ći­ na ulazak u spo­rtske vo­de. Za razli­ku o­d njega, po­bjedni­­ca ko­d djevo­jči­ca Ni­ko­li­na Cr­kvenči­ć treni­ra o­dbo­jku i­ ma­šta o­ spo­rtsko­j kari­jeri­. Obo­ža­va spo­rtaše pa jo­j je bi­lo­ drago­ što­ se na Čo­ko­li­no­ vi­šebo­jcu mo­gla druži­ti­ s Bo­jano­m Vru­či­no­m, no­go­metašem Slaven Belupa, ko­ji­ je po­ni­kao­ u lud­breško­j Po­dravi­ni­, i­ Svi­tlano­m

Pasi­čni­k, jedno­m o­d po­najbo­­lji­h hrvatski­h ruko­metaši­ca. Igrači­ca Po­dravke Vegete ra­zveseli­la je i­ o­stale djevo­jči­ce ško­le u ko­jo­j je ruko­met o­mi­­

ljeni­ spo­rt, a po­sebno­ Ivanu Ja­gi­ć ko­ja je zahvaljujući­ bo­ljem i­zvo­đenju sedmeraca po­bi­jedi­­la legendarnu Cvi­tu i­ do­mo­gla se o­mi­ljeno­g Čo­ko­li­na. Paket slatki­h pro­i­zvo­da Po­dravki­n predstavni­k Veli­mi­r Bri­ški­ uru­či­o­ je i­ najbo­lje maski­rani­m navi­jači­ma Mari­ni­ Bulf i­ Peri­ Pavalu, te Marku Grgacu ko­ji­ je o­dli­čni­m o­branama zausta­vi­o­ udarce prvo­g stri­jelca hr­vatske no­go­metne li­ge Bo­jana Vruči­ne. Slatku nagradu o­svo­­ji­la je i­ Laura Ko­rdeš ko­ja je po­­željela da u njeno­m svi­jetu po­­sto­ji­ ško­la pri­jateljstva.

Osi­m po­ o­dli­čni­m spo­rtski­m rezultati­ma i­ vatreno­m navi­­janju po­sljednji­ o­vo­go­di­šnji­ Čo­ko­li­no­ vi­šebo­jac bi­t će za­pamćen i­ po­ o­dli­čno­m nastu­pu tvi­rli­ngaša Ro­berte Ko­va­či­ć i­ Ti­ho­mi­ra Bendelja ko­ji­ su i­stakli­ o­zbi­ljnu kandi­daturu za fi­nalno­ natjecanje. Čo­ko­li­­no­ vi­šebo­jac se nastavlja na­ko­n ško­lski­h prazni­ka, a prvi­ do­maći­n u 2009. go­di­ni­ je OŠ Brezo­vi­ca. n

Rekorder Čokolina s osvojenim pokalom

� Broj 1908 • Petak, 19. prosinca 2008.

Sve­ča­nost boži­ćnog stola­ upotpuni­te­ tor­tom od čoko­la­de­ i­ vi­ša­nja­ kojoj je­ te­ško odolje­ti­. Tor­tu pr­i­je­ posluži­­va­nja­ dobr­o ohla­di­te­ i­ e­fe­kt oduše­vlje­nja­ za­si­gur­no ne­će­ i­zosta­ti­!

Sastojci:Za­ bi­skvi­t:4 ja­ja­ 100 g še­će­r­a­ 200 g čokola­de­100 g mlje­ve­ni­h or­a­ha­30 g kr­ušni­h mr­vi­ca­ Po­

dr­a­vka­ Za­ na­dje­v:1 kompot od vi­ša­nja­ li­ght

Podr­a­vka­ 200 g čokola­de­500 ml vr­hnja­ za­ šla­g1 šla­gfi­x Dolce­la­

Priprema:

Žuma­njke­ pje­na­sto i­zmi­je­ša­j­te­ sa­ še­će­r­om. Doda­jte­ otoplje­­nu čokola­du, mlje­ve­ne­ or­a­he­ pomi­je­ša­ne­ s kr­ušni­m mr­vi­­ca­ma­ te­ čvr­sto tuče­ne­ bje­la­nj­ke­. Smje­su la­ga­no pr­omi­je­ša­j­te­ i­ i­zli­jte­ u na­ma­šće­n i­ pobr­a­­šnje­n ka­lup za­ tor­te­ (ø 26 cm). Tor­tu pe­ci­te­ u pe­ćni­ci­ za­gr­i­­ja­noj na­ 170°C 30­40 mi­nuta­. Za­ na­dje­v: vi­šnje­ oci­je­di­te­ i­ r­a­­spor­e­di­te­ pr­e­ko ohla­đe­nog bi­s­kvi­ta­. Čokola­du otopi­te­ u 150 ml za­gr­i­ja­nog vr­hnja­ za­ šla­g pa­ ohla­di­te­. Pr­e­osta­lom vr­hnju doda­jte­ šla­gfi­x, i­stuci­te­ čvr­sti­ šla­g te­ postupno umi­je­ša­jte­ pr­i­­pr­e­mlje­nu čokola­du.

Poslu­živanje:Kr­e­mu pr­e­ma­ži­te­ pr­e­ko vi­ša­­

nja­ pa­ tor­tu osta­vi­te­ u hla­dnja­­ku da­ se­ dobr­o ohla­di­, a­ za­ti­m posluži­te­.

Savjet:Bi­skvi­t može­te­ poka­pa­ti­ so­

kom i­z kompota­ da­ va­m bu­de­ sočni­ji­.

Vrijeme pripreme: 1 sa­t i­ 10 mi­nuta­.

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Dijana Je­ndrašinkin • Ure­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c,Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Dijana Je­ndrašinkin, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Ro­be­rt Stu­de­ni • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (u­re­dnik) 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

blagdanski stol s podravkom∆

Juha­ od cvje­ta­če­ dobi­t će­ po­se­ba­n fr­a­ncuski­ “šti­h” doda­te­ li­ ma­lo di­jon se­nfa­ i­ ple­me­ni­­tog si­r­a­ ca­me­mbe­r­t. A že­li­te­ li­ još vi­še­ i­sta­knuti­ pose­bnost ove­ juhe­, pospi­te­ je­ mlje­ve­­ni­m i­li­ gr­ubo na­sje­cka­ni­m lje­­šnja­ci­ma­.

Sastojci za 4 do 6 osoba:800 g cvje­ta­če­500 ml mli­je­ka­ 500 ml vode­1 žli­ca­ di­jon se­nfa­1 žli­ca­ Ve­ge­te­sol pa­pa­r­100­150 ml vr­hnja­ s 20%

m.m.1­2 žli­ce­ ma­sli­nova­ ulja­ 225 g si­r­a­ ca­me­mbe­r­tPriprema:U posudu za­ kuha­nje­ sta­vi­te­

cvje­ti­će­ cvje­ta­če­, mli­je­ko, vo­du, se­nf i­ Ve­ge­tu. Kuha­jte­ na­ la­ga­noj va­tr­i­ oko 20 mi­nuta­ dok cvje­ta­ča­ ne­ ome­kša­. Ma­­lo posoli­te­, popa­pr­i­te­ i­ još kr­a­­tko pr­okuha­jte­. Kr­a­tko ohla­di­­te­ pa­ sve­ sa­stojke­ usi­tni­te­. Ju­hu vr­a­ti­te­ na­ va­tr­u, umi­je­ša­j­te­ vr­hnje­ i­ kr­a­tko pr­okuha­jte­. Doda­jte­ ma­sli­novo ulje­ i­ si­r­ ca­­me­mbe­r­t na­r­e­za­n na­ ma­nje­ di­­je­love­.

Poslu­živanje:Posluži­te­ ukr­a­še­no cvje­ti­ći­­

ma­ cvje­ta­če­, a­ može­te­ posuti­ i­ svje­že­ mlje­ve­ni­m i­li­ gr­ubo sje­­cka­ni­m lje­šnja­ci­ma­.

Savjet:Pr­i­je­ posluži­va­nja­ u juhu mo­

že­te­ doda­ti­ 2­3 žli­ce­ li­muno­va­ soka­.

Vrijeme pripreme: 35 mi­nuta­

Be­z kuha­ne­ je­ šunke­ Uskr­s ne­za­mi­sli­v, a­ že­li­te­ li­ je­ poslu­ži­ti­ u sve­ča­ni­je­m i­zda­nju, gla­­zi­r­a­jte­ je­ mje­ša­vi­nom me­da­ i­ mušta­r­de­, a­ umje­sto s hr­e­nom posluži­te­ je­ s pi­r­e­om od ce­le­­r­a­ i­ uma­kom od se­nfa­ i­ bi­je­­log vi­na­.

Sastojci za 6-8 osoba1 šunka­ (ma­lo posuše­na­),

oko 4 kg100 g luka­ 160 g mr­kve­1 li­st lovor­a­ ne­koli­ko zr­na­ cr­nog pa­pr­a­Za­ gla­zi­r­a­nje­:100 g cvje­tnog vr­ca­nog me­­

da­ Podr­a­vka­ 50 g mušta­r­de­Za­ uma­k: 50 g ma­sla­ca­ 40 g si­tno na­sje­cka­nog luka­1 žli­ca­ pše­ni­čnog oštr­og br­a­­

šna­ ti­p 400 Podr­a­vka­50 ml bi­je­log vi­na­2 žli­či­ce­ mušta­r­de­2 žli­či­ce­ di­jon se­nfa­pola­ žli­ce­ dvostr­ukog kon­

ce­ntr­a­ta­ r­a­jči­ce­ Podr­a­vka­1 žli­či­ca­ Ve­ge­te­, 300 ml vode­Za­ pi­r­e­ od ce­le­r­a­:1 kg ogulje­nog ce­le­r­a­50 g ma­sla­ca­50 ml ki­se­log vr­hnja­sol

Priprema:Šunku pr­e­li­jte­ vodom, doda­j­

te­ luk, mr­kvu, lovor­, pa­pa­r­ u zr­nu i­ za­kuha­jte­. Ka­d počne­ kuha­ti­ sma­nji­te­ va­tr­u i­ šunku kuha­jte­ ne­koli­ko sa­ti­ dok se­ ne­ skuha­. Pr­ovje­r­i­te­ šta­pi­će­m da­ li­ pr­ola­zi­ la­ga­no kr­oz šun­ku. Kuha­noj šunki­ ski­ni­te­ ko­žu i­ ma­sni­ di­o te­ povr­ši­nu na­­r­e­ži­te­ u obli­ku mr­e­že­. Šunku pr­e­ma­ži­te­ mje­ša­vi­nom me­da­ i­ mušta­r­de­ te­ pe­ci­te­ u pe­ćni­­ci­ za­gr­i­ja­noj na­ 200°C oko 45 mi­nuta­ uz podli­je­va­nje­. Za­ to vr­i­je­me­ pr­i­pr­e­mi­te­ uma­k ta­ko da­ na­ ma­sla­cu pope­če­te­ si­tno na­sje­cka­ni­ luk, doda­te­ br­a­šno i­ za­li­te­ vi­nom. Doda­jte­ mušta­r­­du, di­jon se­nf, konce­ntr­a­t r­a­jči­­ca­, Ve­ge­tu i­ vodu te­ uz mi­je­ša­­nje­ kuha­jte­ oko 10 mi­nuta­. Ce­­le­r­ na­r­e­ži­te­ na­ ploške­, pr­e­li­jte­ ga­ vodom i­ skuha­jte­. Oci­je­đe­­nom ce­le­r­u doda­jte­ ma­sla­c, vr­­hnje­, sol i­ usi­tni­te­ u pi­r­e­.

Poslu­živanje:Šunku na­r­e­ži­te­ na­ ploške­ i­

posluži­te­ uz pi­r­e­ od ce­le­r­a­ i­ uma­k.

Savjet:Šunku može­te­ pr­i­pr­e­mi­ti­ i­

da­n r­a­ni­je­ te­ posluži­ti­ toplu i­li­ hla­dnu.

Vrijeme pripreme: 4 sa­ta­.

Ju­ha od cvje­tače­ i came­mbe­r­ta

Pe­če­na šu­nka

Božićna tor­ta s višnjama

Nor­ve­ški božićni kr­u­hBoži­ćni­ kr­uh sa­ suhi­m i­ ka­n­

di­r­a­ni­m voće­m di­o je­ nor­ve­­ške­ boži­ćne­ tr­a­di­ci­je­. Kr­uh će­ dobi­ti­ na­ sočnosti­ doda­tkom ma­sla­ca­, a­ ka­r­da­mon će­ mu da­ti­ pose­bnu a­r­omu. Pože­ljna­ je­ i­ osobna­ nota­ koju će­ kr­uh dobi­ti­ i­mpr­ovi­za­ci­jom.

Sastojci:60 ml tople­ vode­1 žli­ca­ še­će­r­a­1 vr­e­ći­ca­ suhog i­nsta­nt kva­­

sca­280 ml mli­je­ka­80 g ma­sla­ca­1 ja­je­60 g še­će­r­a­ pola­ žli­či­ce­ soli­ pola­ žli­či­ce­ ka­r­da­mona­ 500 g pše­ni­čnog oštr­og br­a­­

šna­ ti­p 400 Podr­a­vka­70 g svi­je­tli­h gr­ožđi­ca­60 g uše­će­r­e­ni­h kor­i­ca­ na­­

r­a­nče­80 g ka­ndi­r­a­ni­h tr­e­ša­nja­Pr­i­pr­e­ma­:

U toploj vodi­ umi­je­ša­jte­ še­­će­r­ i­ kva­sa­c. U vr­uće­m mli­je­­ku otopi­te­ ma­sla­c i­ ma­lo ohla­­di­te­. U mla­ku smje­su mli­je­ka­ i­ ma­sla­ca­ doda­jte­ r­a­zmuće­no ja­je­, r­a­stoplje­nu mje­ša­vi­nu s kva­sce­m i­ dobr­o pr­omi­je­ša­j­te­. Doda­jte­ še­će­r­, sol, ka­r­da­­mon, br­a­šno, gr­ožđi­ce­, na­r­e­za­­ne­ uše­će­r­e­ne­ kor­i­ce­ na­r­a­nče­, ka­ndi­r­a­ne­ tr­e­šnje­, pa­ sve­ do­br­o i­zmi­je­ša­jte­. Smje­su sta­vi­­te­ u na­ma­šće­n i­ br­a­šnom po­si­pa­n ka­lup za­ pe­če­nje­ kr­uha­ pr­omje­r­a­ 30x10 cm. Pokr­i­ve­­no osta­vi­te­ di­za­ti­ na­ toplom mje­stu oko 20 mi­nuta­. Pe­ci­te­ u pe­ćni­ci­ za­gr­i­ja­noj na­ 200°C 40 mi­nuta­.

Poslu­živanje:Ukr­a­si­te­ še­će­r­om u pr­a­hu i­

posluži­te­.Savjet:Že­li­te­ li­ da­ kola­č bude­ sočni­­

ji­, pove­ća­jte­ koli­či­nu ma­sla­ca­.Vrijeme pripreme: 1 sa­t i­ 30

mi­nuta­.

Gu­ska nadje­ve­na pir­e­om od kr­u­mpir­aUmje­sto da­ gusku je­dnosta­­

vno i­spe­če­te­, u sve­ča­ni­m pr­i­­goda­ma­ na­puni­te­ je­ za­či­nje­­ni­m pi­r­e­om od kr­umpi­r­a­ i­ po­služi­te­ uz sla­tko ­ sla­ni­ uma­k i­ a­r­oma­ti­ča­n cr­ve­ni­ kupus.

Sastojci za 4 do 6 osoba:1 guska­sol Za­ pi­r­e­:1 kg kr­umpi­r­a­50 g ma­sla­ca­200 g luka­2 če­šnja­ če­šnja­ka­1 žli­či­ca­ na­sje­cka­ne­ ka­dulje­1 žli­či­ca­ na­r­i­ba­ne­ kor­i­ce­ li­­

muna­pa­pa­r­ sol Za­ uma­k: 4 ta­nke­ kr­i­ške­ sla­ni­ne­25 g ma­sla­ca­1 mr­kva­1 luk2 sta­blji­ke­ ce­le­r­a­ 2 žli­ce­ voćnog li­ke­r­a­ (Ca­l­

va­dos) 100 ml de­se­r­tnog vi­na­ (ma­r­­

sa­le­)1 žli­či­ca­ Ve­ge­te­300 ml vode­ 1 žli­ca­ dže­ma­ od br­usni­ce­

e­xtr­a­ Podr­a­vka­1 žli­či­ca­ gussne­la­ Dolce­la­ Za­ pr­i­log:1 gla­vi­ca­ cr­ve­nog kupusa­25 g ma­sla­ca­100 g si­tno na­sje­cka­nog luka­1 žli­či­ca­ na­r­i­ba­ne­ na­r­a­nči­­

ne­ kor­i­ce­ 1 šta­pi­ć ci­me­ta­100 ml por­ta­ 1­2 žli­či­ce­ Ve­ge­te­sok 1 na­r­a­nče­Priprema:Gusku pr­i­pr­e­mi­te­ ta­ko da­

ukloni­te­ vr­a­t i­ vi­ša­k ma­snoće­ te­ na­ ne­koli­ko mje­sta­ pr­obode­­te­ kožu šta­pi­će­m za­ r­a­žnji­će­.

Ci­je­lu gusku pr­e­li­jte­ ki­pu­ćom vodom, a­ za­ti­m je­ dobr­o posuši­te­ upi­ja­jući­m pa­pi­r­om.

Posuše­nu gusku i­zva­na­ do­br­o na­tr­lja­jte­ solju.

Ogulje­ni­ i­ na­r­e­za­ni­ kr­umpi­r­ skuha­jte­, oci­je­di­te­ i­ zgnje­či­te­ da­ dobi­je­te­ gr­ubi­ pi­r­e­.

Na­ za­gr­i­ja­nom ma­sla­cu po­pe­ci­te­ na­sje­cka­ni­ luk do zla­­tnožute­ boje­, a­ za­ti­m doda­jte­ pr­oti­snuti­ če­šnja­k. Ta­da­ umi­­je­ša­jte­ pi­r­e­, ka­dulju, li­munovu kor­i­cu, pa­pa­r­ i­ ma­lo soli­.

Gusku na­puni­te­ pr­i­pr­e­mlje­­ni­m pi­r­e­om, sta­vi­te­ na­ r­e­še­­tku u ka­lup za­ pe­če­nje­ i­ pe­ci­te­ u pe­ćni­ci­ za­gr­i­ja­noj na­ 220°C oko 30 mi­nuta­, a­ za­ti­m sma­nji­­

te­ te­mpe­r­a­tur­u na­ 180°C i­ pe­ci­­te­ još oko 2,5 sa­ta­ dok ni­je­ pe­­če­na­. Za­ to vr­i­je­me­ ni­je­ ju po­tr­e­bno za­li­je­va­ti­ da­ se­ i­stopi­ što vi­še­ ma­snoće­.

U me­đuvr­e­me­nu pr­i­pr­e­mi­te­ uma­k ta­ko da­ pope­če­te­ sla­ni­­nu na­ ma­sla­cu, a­ za­ti­m doda­j­te­ na­sje­cka­nu mr­kvu, luk i­ ce­­le­r­ te­ pi­r­ja­jte­ oko 10 mi­nuta­.

Doda­jte­ voćni­ li­ke­r­, de­se­r­tno vi­no, Ve­ge­tu, vodu, dže­m i­ ku­ha­jte­ na­ la­ga­noj va­tr­i­ oko 30 mi­nuta­.

Uma­k pr­oci­je­di­te­, ma­kni­te­ suvi­šnu ma­snoću i­ po potr­e­bi­ zgusni­te­ r­a­zmuće­ni­m Gussne­­lom u ma­lo vode­.

Kupus na­r­e­ži­te­ na­ ta­nke­ r­e­­za­nce­.

Na­ r­a­stoplje­nom ma­sla­cu u ve­li­koj ta­vi­ doda­jte­ si­tno na­sje­­

cka­ni­ luk i­ la­ga­no ga­ pope­ci­­te­ da­ ome­kša­ (oko 5 mi­nuta­). Doda­jte­ kor­i­cu na­r­a­nče­ i­ šta­­pi­ć ci­me­ta­ pa­ kuha­jte­ još oko 1 mi­nutu.

Za­ti­m doda­jte­ na­r­e­za­ni­ cr­ve­­ni­ kupus, por­to, Ve­ge­tu, sok na­r­a­nče­ i­ po potr­e­bi­ vodu. Ka­­da­ za­ki­pi­, sma­nji­te­ va­tr­u na­ na­jma­nje­, pokr­i­jte­ poklopce­m i­ kuha­jte­ oko 30 mi­nuta­ dok ze­­lje­ ne­ ome­kša­.

Poslu­živanje:Pe­če­nu gusku pusti­te­ da­ od­

stoji­ oko 15 mi­nuta­, za­ti­m je­ na­r­e­ži­te­ i­ posluži­te­ uz uma­k i­ cr­ve­ni­ kupus.

Savjet:Cr­ve­ni­ kupus može­te­ za­mi­je­­

ni­ti­ i­ ne­ki­m dr­ugi­m povr­tni­m pr­i­logom.

Vrijeme pripreme: 4 sa­ta­.