dr Vladan \or|evi}i dr Eduard Daj~

PLAVA KWIGA OSRPSKOM PITAWU

Popularna nau~no-politi~ka drama u dva ~ina

118 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

DR VLADAN \. \OR\EVI] (1844-1930), ro|en u Beogradu, lekar(spec. hirurg), dr`avnik i politi~ar (predsednik kr. vlade, min. ino-stranih dela, min. privrede, preds. Beogradske op{tine...), ratnik (pu-kovnik, na~elnik saniteta u dva rata...), istori~ar (Evropa i Balkan,

Evropa i Rumunija, Evropa i Crna Gora...), istori~ar medicine (Istorija

srpskog vojnog saniteta...), kwi`evnik (vlasnik i urednik ,,Otaybine’’,romani: Car Du{an, Golgota – silazak sa prestola...), dramski pisac,osniva~ srpskog Crvenog krsta, Srpskog lekarskog dru{tva... jedna odnajrasko{nijih li~nosti srpske istorije 19. veka.

DR EDUARD A. DAJ^ (1948 –), lekar (spec. anest. i rean.), istori~ar(prirodnih) nauka, dramski pisac, ro|en je u Beogradu u kome je i sve {kolezavr{io. Drame: Sedmorica (vojskovo|a) protiv Tebe, Antigona na Kol-

hidi, Plava kwiga o srpskom pitawu (sa dr Vladanom \or|evi}em), Bela

kwiga o srpskom pitawu (tako|e sa Vladanom), Postanak kontinenata i

okeana, Satirske igre Sonestiana, Belerofont... Epopeje: Herojski hak-

sabiblon (8.500 stihova), Herojski dodekabiblon (7.500 stihova)... prevodii rekonstrukcije: Homerova Odiseja (12.500 stihova), Evripidova Ipsi-

pila (1.800 stihova), Kazantzakisova ve`banka... istorija nauke: Erazi-

strat sa Samosa – anti~ki Harvej, Alkmeon iz Krotona – otac nau~ne

medicine...

LICA

Plava kwiga o srpskom pitawu 119

dr Vladan \OR\EVI] i dr Eduard DAJ^

PLAVA KWIGA O SRPSKOM PITAWUPopularna nau~no-politi~ka drama u dva ~ina

DR VLADAN \OR\EVI]

POMO]NIK (dr E. A. Daj~)

I ^IN (1908 g.)

JOVAN CVIJI]

SLOBODAN JOVANOVI]

@IVOJIN PERI]

MILI] RADOVANOVI]

BOGDAN POPOVI]

DRAGI[A \URI]

BRANISLAV PETRONIJEVI]

II ^IN (1999 g.)JOVAN ]IRILOV

QUBI[A RISTI]

MILOVAN VITEZOVI]

NEBOJ[A POPOV

@EQKO SIMI]

JOVAN STRIKOVI]

PREDRAG RISTI]

MILI] OD MA^VE

SLOBODAN RAKITI]

MATIJA BE]KOVI]

DEJAN MEDAKOVI]

DOBRICA ]OSI]

UVODNA NAPOMENA

Popularna nau~no-politi~ka drama Plava kwiga o srpskompitawu ima dva ~ina i dva autora – dr Vladana \. \or|evi}a(1844-1930) i dr Eduarda A. Daj~a (1948 – ). Prvi je ~in drama-tizacija istoimene kwige Vladanove koja je objavqena pre ravno 90godina koja je wegov komentar na aneksiju Bosne i Hercegovine1908. dok je drugi ~in Eduardov komentar na okupaciju Kosova iMetohije 1999. U istoriji ni{ta nije ni ponavqawe predhodnog alini potpuno novo, nego mawe ili vi{e sli~no ali uvek sa nekimnovim elementima. Ono {to se nikad ne mewa su karakteri qudi iwihovo pona{awe u sli~nim istorijskim okolnostima. Kwige, kao{to je ova, ba{ kao i pozori{ne predstave, koje }e slediti, ne mogupromeniti naizgled neumitan istorijski tok, ali mogu olak{atite{ku atmosferu poratnih epoha. Na{ je narod mo`da lakomi-sleno dolazio u sukob sa silnijim neprijateqima ali se uvekherojski dr`ao u tragediji. Utoliko je vi{e potrebno da se vedrijegleda u budu}nost koja mo`da vi{e ne}e biti nu`no tragi~na.

U Beogradu juna 99 Dr Eduard A. DAJ^

120 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

PRVI ^IN

SCENA: Ispred Akademije nauka u Knez Mihailovoj ulici dr Vladan iwegov pomo}nik, sa notesom u rukama, i{~ekuju velikane misli ne bi liih intervjuisali o srpskom pitawu.

DR VLADAN: Da li Vi znate, mladi ~ove~e, da je Srbija zemqanau~nika i mislilaca, ona ih relativno vi{e imanego, na primer, Nema~ka i Francuska. I dok seme|u stranim nau~nicima retko koji odlikujedubinom i originalno{}u, dotle su na{i nau~nicigotovo svi duboki i originalni. Me|u na{imnau~nicima najvi{e {tr~i sedam imena: JovanCviji}, Slobodan Jovanovi}, @ivojin Peri},Mili} Radovanovi}, @ivojin \or|evi}, BogdanPopovi} i Dragi{a \uri}. Ja sam do{ao na misaoda tu sedmoricu na{ih nau~nika paralelnointervjui{emo o srpskom pitawu.

POMO]NIK: Gle, eno izlazi prof. Cviji}!

DR VLADAN: Vi ste, g. Cviji}u, geograf svetskog glasa. Vi stesvesni svoje veli~ine pa zato sami svoja delaprevodite na strane jezike.

J. CVIJI]: Tako je, ja sam kao veliki nau~nik priznat ~ak i uKini i Japanu.

DR VLADAN: Ali Vi niste samo veliki geograf. Vi u Srbijiu`ivate glas tako mudrog i pronicqivog poli-ti~ara kakvog dosad nije bilo. Ja sam ~esto slu{aoda se o Vama govori: “Ah, kad bi taj ~ovek bioministar spoqa{wih poslova samo dvadeset ~etiri~asa, Srbija bi procvetala kao Gr~ka za vremePerikla!”

J. CVIJI]: To je prili~no laskavo za mene, ali ako ho}u dabudem iskren, moram re}i: Tako je!

DR VLADAN: Vi ste o politi~kim pitawima pisali debeletomove pa ste i o srpskom pitawu napisali jednukrupnu kwigu. Ja, na `alost, nisam imao vremena dapro~itam tu Va{u kwigu pa zato vas molim da mika`ete svoj najkra}i sud o srpskom problemu.

Plava kwiga o srpskom pitawu 121

J. CVIJI]: Osnovna mana na{e dosada{we politike sastoji seu tome {to oni koji su wome rukovodili nisuimali dovoqno znawa iz geografije.

DR VLADAN: Molim Vas, gospodine Cviji}u, mislite li da su tiqudi vodili spoqnu politiku a nisu znali kuda seprostiru srpske zemqe?

J. CVIJI]: A ne, oni su toliko znali, jer toliko znaju igimnazijalci. Ali oni nisu znali neke po politikukudikamo va`nije stvari: wima, na primer, nijebila poznata dubina Skadarskog jezera, a sem togaoni nisu ni pojma imali o unutra{wem sklopubalkanskih planina.

DR VLADAN: Jeste li Vi poku{avali da sa geografskog gle-di{ta vodite prakti~nu politiku?

J. CVIJI]: Jesam, i imao sam mnogo uspeha. Vlada Qube Stoja-novi}a nije u spoqa{woj politici preduzimalani{ta dok prethodno mene ne pita za savet. Ipoglavito meni ta vlada ima da zahvali {to jeuspe{no re{ila mnoga pitawa na{e spoqa{wepolitike, na primer, pitawa o carinskom savezu saBugarskom, pitawe o trgovinskom ugovoru saAustrijom i pitawe o obnavqawu diplomatskihodnosa sa Engleskom.

DR VLADAN: Zbiqa, g. Cviji}u, ako ste Vi taj kome g. Stoja-novi} ima da zahvali za svoje velike uspehe uspoqa{woj politici, onda Vam se mora priznatida kao politi~ar stojite nad svima.

J. CVIJI]: Kad je izvr{ena aneksija, na{a je vlada pala ustra{nu zabludu: htela je ne{to da preduzme a nijemogla, jer su joj nedostajali osnovni pojmovi izgeografije.

DR VLADAN: Vi ste svakako pomogli vladi da iza|e iz tezabune?

J. CVIJI]: Naravna stvar, ja sam odmah napisao kwigu Anek-sija Bosne i Hercegovine i srpski problem, i tusam kwigu snabdeo jednom geografskom kartom.^im je tu kwigu pro~itala, na{a se vlada odmahorijentisala.

122 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

DR VLADAN: Ta je Va{a kwiga prevedena i na francuski. Kakavje utisak u~inila u Evropi?

J. CVIJI]: Kakav nisam mogao ni o~ekivati. Sam mi je Kle-manso u jednom privatnom razgovoru rekao da je izmoje karte, koja je uz kwigu prilo`ena nau~io osrpskom pitawu vi{e nego iz sviju ostalih kwiga inovinarskih ~lanaka koje je o tome ~itao.

DR VLADAN: [ta mislite o na{oj budu}oj politici?

J. CVIJI]: Ona mo`e imati uspeha , ali samo pod jednimuslovom: da za na{e dr`avnike bude obaveznotemeqito poznavawe geografije. Bez geografijenema politike!

DR VLADAN: Zahvaqujem g. Cviji}u.

I tek {to Cviji} odma~e pojavi se g. Slobodan Jovanovi}.

DR VLADAN: @eleo bih, g. profesore, da ~ujem {ta Vi misliteo srpskom pitawu. Sad sam ba{ o tome razgovaraosa dr-om Jovanom Cviji}em.

SL. JOVANOVI]: Molim, {ta Cviji} misli o tome?

DR VLADAN: On priznaje da je veliki i kao geograf i kaopoliti~ar, i da se srpsko pitawe mo`e pravilnore{iti samo pomo}u geografije.

SL. JOVANOVI]: Ah, taj se Cviji} mnogo mlati! On se predstavqakao nekakav velikan, a u stvari je sasvim obi~an~ovek. U svojoj sujetnoj te`wi da se poka`e velikii originalan, on ~ak i {e{ir nosi druk~ije nego{to nose obi~ni qudi. Da je obi~an ~ovek, vidi sepo tome {to kao kakav najobi~niji }ifta kupujeku}e za novac ste~en na kwigama.

DR VLADAN: [ta Vi mislite o Cviji}u kao geografu?

SL. JOVANOVI]: Cviji} kao geograf nije ni izdaleka ono za {taho}e da se predstavi. Sva se wegova veli~ina natome poqu sastoji u tome {to je on prvi opisaoneke krajeve u koje noga nau~nika jo{ nije bilakro~ila, a to je posao koji mogu raditi i qudinajobi~nijih sposobnosti.

Plava kwiga o srpskom pitawu 123

DR VLADAN: Ali, molim Vas, Cviji} je poku{ao da stvara inekakve geografske teorije.

SL. JOVANOVI]: Da, poku{avao je, ali bez ikakvog uspeha.

DR VLADAN: Pa kako je onda Cviji} mogao ste}i tako velikinau~ni glas?

SL. JOVANOVI]: On je veoma ve{t reklamer. On, na primer, dr`ikakvo geografsko predavawe u Be~u pa odmah prekosvojih prijateqa po{aqe izve{taj svim beograd-skim listovima, kako je svojim dubokim i origi-nalnim argumentima potukao sve be~ke auktorite-te i kapacitete. U ciqu {to ve}e reklame on je ~akbio proturio i glas kako mu je bajagi ponu|enakatedra geografije na pra{kom univerzitetu.

DR VLADAN: A {ta Vi mislite o Cviji}u kao politi~aru?

SL. JOVANOVI]: Da Cviji} nije profesor univerziteta i da nijeuspeo da se reklami{e kao nekakav nau~nik prvogreda, wega kao politi~ara ne bi niko ni u {tazarezivao. On daje savete svima radikalnimvladama, ali ti saveti vrede isto koliko i saveti@ike Obretkovi}a.

DR VLADAN: Ali on je napisao jednu lepu kwigu o aneksijiBosne i Hercegovine.

SL. JOVANOVI]: Ah, i to mi je neka kwiga! To je obi~an novinarski~lan~i} sa nekoliko {turih podataka i sa jednombednom zemqopisnom karticom.

DR VLADAN: Molim Vas, g. Jovanovi}u, dopustite da Vas zapi-tam {ta Vi mislite o srpskom pitawu. Za{to Vi utoku krize niste uop{te govorili?

SL. JOVANOVI]: Kao ozbiqan nau~nik, ja ni o jednoj stvari negovorim unapred, ve} ~ekam da se ona svr{i, da bihje mogao pravilno konstatovati, pa tek onda dajemsvoj sud o woj.

DR VLADAN: Ali kad jednu stvar konstatujete jeste li uvek ustawu da o woj date odre|en sud?

124 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

SL. JOVANOVI]: Ja ni o jednoj stvari ne dajem potpuno odre|en sud ato stoga {to sociologija jo{ nije ta~na kaomatematika i astronomija.

DR VLADAN: Ali srpsko pitawe je prili~no prosto, o wemu}ete izvesno mo}i dati malo odre|eniji sud.

SL. JOVANOVI]: Savremena sociologija, na kojoj i ja sa tolikouspeha radim, polazi od postavke da dru{tvenim`ivotom upravqaju zakoni koji ne zavise od na{evoqe.

DR VLADAN: Ali kakve to ima veze sa aneksijom Bosne i Her-cegovine?

SL. JOVANOVI]: Nauka uvek ide od op{teg ka specijalnom, pa i mimoramo najpre formulisati osnovni principsociologije, pa tek onda pre}i na aneksiju kaojedno konkretno dru{tveno pitawe.

DR VLADAN: Dakle, {ta mislite o aneksiji?

SL. JOVANOVI]: Ja najpre konstatujem da je aneksija jedan socijalnifakat, dakle ne{to {to se, nesumwivo, ve} desilou dru{tvenom `ivotu.

DR VLADAN: Pa zaboga, gosp. Jovanovi}u, mi svi znamo da se todogodilo, ali znate li vi {togod vi{e?

SL. JOVANOVI]: Po{to sam konstatovao da je aneksija fakat, japrelazim na wegovu eksplikaciju i tvrdim da se todogodilo po neminovnim zakonima dru{tvenograzvitka.

DR VLADAN: Koji su ti zakoni?

SL. JOVANOVI]: Nijedan od tih zakona jo{ nije otkriven, ali sam~itao kod sviju autora da tih zakona zaista ima.

DR VLADAN: Pa kako re{iti srpsko pitawe sa gledi{ta so-ciologije?

SL. JOVANOVI]: Da bi se jedno dru{tveno pitawe re{ilo trebapoznavati zakone dru{tvenog `ivota. Ali po{toti zakoni jo{ nisu saznati re{ewe srpskog pitawatreba odlo`iti dok sociologija ne postaneegzaktnom naukom kao fizika i hemija.

Plava kwiga o srpskom pitawu 125

DR VLADAN: Onda, po Va{em mi{qewu ~ove~anstvo nije tre-balo da re{ava nikakva prakti~na pitawa doksociologija ne postane egzaktnom naukom?

SL. JOVANOVI]: Tako je, cela istorija ~ove~anstva predstavqajednu krupnu pogre{ku: ono je moralo prvo da nau~isociologiju a tek potom da `ivi!

Sl. Jovanovi} ode a pojavi se @ivojin Peri}.

DR VLADAN: Srbija ima mnogo nau~nika ali su mi{qewa owihovoj vrednosti mnogo podeqena. Vi ste, g.@ivojine Peri}u jedini srpski nau~nik u ~ijuvrednost veruju svi bez razlike.

@. PERI]: To je istina. Takvi su nau~nici i na strani retki,zaista ne mogu nijednoga da se setim.

DR VLADAN: Sad sam ba{ sa Slobodanom Jovanovi}em razgo-varao o srpskom pitawu pa bio bih rad ~uti kakvoje Va{e mi{qewe o tome.

@. PERI]: Ba{ me zanima {ta o tome misli Slobodan.

DR VLADAN: On veli da se to pitawe ne mo`e re{iti doksociologija ne postane naukom.

@. PERI]: Ah, kakve gluposti! Tako ne{to mo`e kazati samoSlobodan Jovanovi}.

DR VLADAN: Pa Slobodan se smatra kao mislilac prvog reda.

@. PERI]: Koje{ta, Slobodan nije nikakav mislilac ve} samove{t kompilator. Pro~itajte wegove rasprave pa}ete se uveriti da u wima nema nijedne dubqe ideje– sve su one lake i plitke.

DR VLADAN: Zar nisu one plitke po{to je sociologija kaonauka jo{ plitka?

@. PERI]: Nije plitka savremena sociologija ve} Slobo-danova glava.

DR VLADAN: Onda po Va{em, mi{qewu Slobodan nije nau~nik?

@. PERI]: Dabogme da nije. Nau~nik ne mo`e biti onaj kojimisli po drugim autorima i koji se koleba usvakom pitawu.

126 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

DR VLADAN: Ali, molim Vas, da pre|emo na pitawe o Aneksiji.

@. PERI]: Oprostite gospodine `urim u poslasti~arnicu dadeci kupim tulumbe i egipatske baklave, dovi|ewa!

DR VLADAN: Ovaj izma~e ba{ kada ga zapitah o aneksiji.

POMO]NIK: Deca su mu na studijama u Be~u pa... Ali, doktore,eto nam Mili}a Radovanovi}a.

DR VLADAN: Srbija ima mnogo nau~nika ali su mi{qewa owihovoj vrednosti veoma podeqena. Vi ste, g.Radovanovi}u, jedini srpski nau~nik u ~iju vred-nost veruju svi bez razlike.

M. RADOVANOVI]:To je istina, i takvi su nau~nici i na strani retki,mo`da, od ekonomista, Vagner i Brentano uNema~koj.

DR VLADAN: Vagner i Brentano jesu veliki ali su wihova delaponekad predmet kritike. Vi ste me|utim ve}i odwih jer Va{a dela jo{ niko nije kritikovao.Barem ja nisam nigde ~itao neku kritiku.

M. RADOVANOVI]:Kritike mojih dela niste mogli ~itati po{to janikakvih dela i nemam.

DR VLADAN: Pa otkud vera u Va{u veli~inu?

M. RADOVANOVI]:Ta je vera do{la, po svojoj prilici, otuda {toimam veliku glavu, a na{ svet obi~no pretpo-stavqa da u velikoj glavi le`i velika pamet. Svetse u tom pogled ~esto vara, ali je u ovom slu~ajupotpuno u pravu: moja je pamet srazmerna veli~inimoje glave.

DR VLADAN: Pa {ta Va{a velika pamet misli o srpskom pi-tawu?

M. RADOVANOVI]:Po mome mi{qewu opasnost od Austrije ne le`i upoliti~kom ve} na ekonomskom poqu: to jeopasnost od zapadnog kapitalizma koji pretina{im zanatima.

Plava kwiga o srpskom pitawu 127

DR VLADAN: Ali neki ozbiqni nau~nici tvrde sa dosta pouz-danosti da zanati najposle moraju propasti poneumoqivim zakonima ekonomske evolucije.

M. RADOVANOVI]:To mi{qewe zaista zastupaju neki predstavniciekonomske nauke, ali ja nalazim da je to mi{qeweskroz pogre{no i neosnovano.

DR VLADAN: Pa kako mislite da se zanati mogu odr`ati?

M. RADOVANOVI]:To se mo`e posti}i upotrebom elektri~ne struje umawim koli~inama, upotrebom malih elektri~nihmotora, koji na zapadu daju sjajne rezultate.

DR VLADAN: Kako }emo, dakle, re{iti srpsko pitawe, zapravopobediti Austriju?

M. RADOVANOVI]:Moj odgovor mo`ete pretpostaviti: mi }emo Au-striju pobediti pomo}u malih motora.

Tek {to zama~e M. Radovanovi} pojavi se @ivojin \or|evi} nose}i jedanpoveliki zave`qaj.

DR VLADAN: (Radoznalo)Gospodine profesore da li u Va{em nau~ni~komruksaku nosite kalemegdanske `abe krasta~e ili suto mo`da da`devwaci iz Rimskog bunara?

@. \OR\EVI]: Pogodili ste gospodine, u mom je ruksaku grozdkrastavih `aba prekinutih pri parewu, i jedanmladi, tako re}i pubertetlija, da`devwak iz crkveSvete Paraskeve. Umalo pop Jordan da ga ubije jermu je navodno poganio po vodici, al’ ja sam gaspasao u zadwi ~as. Sada ih nosim u zoolo{kiinstitut da ih tamo prou~avam na miru.

DR VLADAN: Vas, gospodine \or|evi}u smatraju za na{eg naj-ve}eg prirodwaka?

@. \OR\EVI]: Tako je, ja sam Pan~i} na kvadrat.

DR VLADAN: Najslavnija stvar koju ste napisali je va{a ra-sprava o ribama i rakovima koja je {tampana u“Privrednom glasniku”.

@. \OR\EVI]: Jeste, ja sam u toj raspravi nesumwivo dokazao darakovi mogu i}i i natra{ke.

128 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

DR VLADAN: Ali za razliku od ostalih na{ih nau~nika Vi steveoma otmen i `ovijalan te i time ~inite na{ojnauci veliku ~ast.

@. \OR\EVI]: Ali upravo zbog toga bih mogao odli~no svomnarodu poslu`iti na diplomatskom poqu, pa zatosam nedavno izjavio da bih za kakvo boqediplomatsko mesto rado napustio profesuru.

DR VLADAN: [ta Vi mislite o Bosni?

@. \OR\EVI]: Mislim da je to srpska zemqa.

DR VLADAN: A po ~emu sudite g. profesore?

@. \OR\EVI]: Po bosanskoj flori i fauni: tamo raste srpskimasla~ak i `ive srpski ze~evi i lisice.

DR VLADAN: Ama {ta Vi mislite o aneksiji Bosne?

@. \OR\EVI]: Uzroci aneksije le`e duboko u mo`danim }elijamaErentalovim. Da bi se ti uzroci mogli pravilnoispitati, trebalo bi dobaviti Erentalovu lobawu,ali sada je to nemogu}e jer ta huqa odbija da mre.Stoga vam ja o tome ne mogu ni{ta vi{e kazati.

DR VLADAN: Pa onda na{a vlada sada ne bi mogla ni{ta predu-zimati?

@. \OR\EVI]: Ipak, ipak bi mogla odmah preduzeti jednu stvar!

DR VLADAN: [ta, molim?

@. \OR\EVI]: Da me po{aqe u diplomatiju!

Tek {to otide @. \or|evi} pristupi Bogdan Popovi}, nose}i podmi{kom jedan debeli tom “Larusa”, po svoj prilici spremao se za ~as naUniverzitetu.

DR VLADAN: [ta Vi, g. Popovi}u, mislite o aneksiji Bosne iHercegovine?

B. POPOVI]: Izvr{ewem aneksije Erental je naru{io osnovniestetski zakon, zakon harmonije: on je poremetioharmoniju na Balkanskom poluostrvu.

DR VLADAN: Kako je, g. Popovi}u, Erental to mogao u~initi?

Plava kwiga o srpskom pitawu 129

B. POPOVI]: To se ima pripisati oskudici wegovog esteti~kogobrazovawa, naro~ito wegovom nepoznawu fran-cuske kwi`evnosti.

DR VLADAN: A {ta Vi mislite kako se re{iti mo`e srpskopitawe?

B. POPOVI]: Ja sam o tome mnogo razmi{qao i mogu vam saizvesno{}u re}i da sudbina na{ih plemena pot-puno zavisi od toga kako }e se re{iti pitawe“[ekspir ili Bekon”.

DR VLADAN: Molim Vas, g. Popovi}u, {ta govorite: kakve vezemo`e imati izme|u srpskog pitawa i [ekspirovihdrama?

B. POPOVI]: Ima molim Vas itekakve jo{ veze!

DR VLADAN: Molim Vas, objasnite mi tu vezu.

B. POPOVI]: Ta se veza sastoji u ovome: umetnost je najja~ifaktor `ivota, od we zavisi sudbina ~ove~anstva,pa, dakle, i sudbina na{eg naroda. [ekspir jenajve}i predstavnik umetnosti i pitawe o[ekspiru jeste najva`nije i najsudbonosnije pi-tawe weno. Po{to je sudbina na{eg naroda vezanaza sudbinu umetnosti, a sudbina umetnosti zasudbinu [ekspirovu, jasno je kao sunce dabudu}nost na{eg naroda zavisi od toga kako }e sere{iti pitawe “[ekspir ili Bekon”.

DR VLADAN: Vi ste, izvesno, na{li neko re{ewe tog pitawa?

B. POPOVI]: Ja sam o tom pitawu i ranije mnogo razmi{qao, alikad je aneksija izvr{ena, ja sam stao o wemurazmi{qati jo{ intenzivnije pa sam ga najzadskoro re{io.

DR VLADAN: Molim, u ~emu se sastoji to re{ewe?

B. POPOVI]: Tim je re{ewem pora`en ceo prosve}eni svet a onose sastoji u tome da je pisac [ekspirovih dela sam[ekspir!

Tek {to ode Bogdan Popovi} pojavi se Dragi{a \uri}.

DR VLADAN: [ta Vi, gospodine, mislite o srpskom pitawu?

130 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

D. \URI]: Ako dru{tvo, tj kolektivnu qudsku individuu,posmatrate u danom momentu, na direktnom iliindirektnom putu istorijske evolucije slu`e}i sepritom metodom indukcije i dedukcije, onda }ete,po mom dubokom uverewu osetiti da dru{tvo nijenikakva fizi~ka niti matemati~ka ta~ka ve} jednoheterogeno telo ~iji se kvaliteti ne uzimaju}i ihper se i posmatraju}i ih sa gledi{ta causa efficientis,stalno mewaju, respective nalaze u procesupermanentne transformacije, javqaju}i se kaoparcijalne posledice totalnih uzroka, ne stoje}ini u kakvoj vezi sa supernaturalnim kauzalitetom,ostaju}i, dakle, u ~isto imanentnoj sferi pri ~emukao izraz privrednog na~ina proizvodwe i razmeneili, ako ho}ete, ekonomske produkcije i seksualnereprodukcije!

DR VLADAN: (O{amu}eno pada na fotequ)Avaj, ovaj, hvala gospodine. Daj mi brzo ~a{u’ladne vode!

POMO]NIK: Ovo je bilo za dlaku, kolega. Samo se odmarajte!

Dr Vladan sedi sa termoforom na glavi, a pomo}nik ga hladi pe{kirom.

PRVI ^IN – NASTAVAK

SCENA: Ista

DR VLADAN: Aneksija Bosne i Hercegovine pokrenula je svena{e nau~nike da razmi{qaju o srpskom pitawu ipretresaju ga sa gledi{ta discipline na kojoj rade.To je pitawe raspravqano sa geografije, istorije,filologije, prava, zoologije itd... Ali o tompitawu jo{ nije bio dao svoje mi{qewe jedan ~ovekkoji sebe smatra za najve}eg mislioca na na{ojplaneti i koji je pisao o svim stvarima u vaseqeni,o ideji Boga, o Gorskom vijencu, o slobodi voqe,krivi~noj i moralnoj odgovornosti, o beskrajnostisveta , o pra-ptici i pra-slonu, o spiritisti~komstol~i}u... Taj ~ovek je Branislav Petronijevi},

Plava kwiga o srpskom pitawu 131

profesor filosofije na Univerzitetu, saradnik“Bogoslovskog vesnika” i “Policijskog glasnika” ipisac mnogo~itanog i na Istoku veomarasprostrawenog dela Principien der Metaphisyk, kojeje u izdawu “Hajdelber{ke univerzitetskekwi`are” {tampano u “Manastirskoj {tampariji”u Karlovcima...

POMO]NIK: Eno ga Brana!

DR VLADAN: Vi sigurno razmi{qate o nekoj temi za kakvu novuraspravu svoju?

B. PETRONIJEVI]:Jest, ja razmi{qam o jednom od najte`ih problemasvoje filosofije. Taj me problem mu~i godinama inikako nisam u stawu da ga re{im ni pomo}uteorije saznawa, ni pomo}u metafizike.

DR VLADAN: G. profesore, smem li znati kakav je to problem?

B. PETRONIJEVI]:To je pitawe kako da se oslobodim kreditora, kojime stalno uznemiravaju u mojim filozofskimrefleksijama, i koji me gone kao psi.

DR VLADAN: Zaista, g. profesore, za re{ewe toga pitawa filo-sofija Vam ne mo`e ni{ta pomo}i. Tu Vam mo`epomo}i samo kakva cura sa velikim mirazom.

B. PETRONIJEVI]:Tako je, gospodine, i ja sam ve} do{ao na tu misao,ali o tome moram razmi{qati, jer prethodnomoram re{iti pitawe da li `ena i filosofijamogu zajedno `iveti. No dosta o tome, {ta steupravo hteli od mene?

DR VLADAN: Do{ao sam da ~ujem mi{qewe o srpskom pitawu.To tra`e svi, jer ste Vi u narodu veoma poznata iomiqena li~nost: Va{a dela ~ita ceo narodizuzimaju}i inteligenciju, trgovce, zanatlije,radnike i seqake.

132 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

B. PETRONIJEVI]:(Prome{koqi se, naka{qe i zapo~e polako)Srpsko pitawe jeste samo jedan deo pitawa ospoqa{wem svetu, a pitawe o spoqa{wem svetujeste najte`i problem filosofije. Da bi se tajproblem mogao pravilno re{iti, ja moram pret-hodno znati da li ja zaista postojim.

DR VLADAN: Bog sa Vama gospodine, zar jo{ u to mo`ete sum-wati?! Da Vi postojite, ja ne bih kod Vas ni do{ao.U ostalom, da Vi postojite mo`e pored menepotvrditi i moj pomo}nik, a po zakonu su dvasvedoka dovoqna pa da se jedna stvar utvrdi.

B. PETRONIJEVI]:Da, Vi priznajete egzistenciju moga ja, ali {ta Viupravo razumete pod mojim ja?

DR VLADAN: Pa Va{ organizam, Va{u glavu, Va{ trup, Va{eruke, Va{e noge itd.

B. PETRONIJEVI]:(Qutito uzviknu)Vidi se, gospodine, da Vi nemate pojma iz filo-sofije! Moje pravo ja nisu ni moje noge, ni ruke, nitrup, pa ni moja glava; moje pravo ja nisu ni ~istopsihi~ki sadr`aji moji, moje predstave, mojaose}awa.

DR VLADAN: Pa {ta je onda Va{e ja? Onda je Va{e ja nekauobra`ena stvar.

B. PETRONIJEVI]:Da, moje se ja ne da ni ~uti, ni videti, ni opipati.

DR VLADAN: Pa molim Vas, ka`ite {ta je to!

B. PETRONIJEVI]:To je formalni momenat moje svesti, forma mojesvesti koja nije, i ta forma nije svesna.

DR VLADAN: Ali ako je Va{e ja samo formalni momenat Va{esvesti, {ta su onda Va{i telesni delovi, postojeli oni?

B. PETRONIJEVI]:Da postoje, ali samo kao moje predstave, kaosadr`aji moje svesti. To va`i i za sve qudeukoliko su oni fizi~ka bi}a: svi su qudi mojepredstave.

DR VLADAN: Pa to onda va`i i za mene?

B. PETRONIJEVI]:Da, i vi ste samo jedna moja ideja i ni{ta vi{e.

Plava kwiga o srpskom pitawu 133

DR VLADAN: (Planu uvre|eno)Izvin’te g. profesore, ja nisam ideja: ja sam gra|a-nin ove zemqe, ja sam slu`io vojsku, ja pla}amporez, ja imam pravo glasa.

B. PETRONIJEVI]:Nisu samo qudi sadr`aji moje svesti, nego i svedruge stvari u empirijskom svetu, pa i nebeskatela: Mesec, Sunce i zvezde samo su moje predstavei ni{ta vi{e. Istina, ja motive za stvarawe tihsadr`aja svojih dobijam iz nevidqivog svetarealnih faktora, ali tek ti se sadr`aji nalazesamo u meni.

DR VLADAN: Pa onda Va{e ja obuhvata ~itav svet?

B. PETRONIJEVI]:Tako je! Kao god {to je nekada Luj Húñ rekao: ja samdr`ava, i ja mogu uzviknuti: ja sam kosmos!

DR VLADAN: Ali ako ste Vi tvorac kosmosa, ko je Vas stvorio,kako je Va{e ja postalo?

B. PETRONIJEVI]:Moje je pravo ja postalo je jednom sre}nom i geni-jalnom kombinacijom monada tj. posledwih ele-menata jedne ve~ne supstancije, koja se kao i mojepravo ja ne da ni videti, ni ~uti, ni opipati, ali zakoju ja jam~im da postoji i koja je isto onolikorealna, kao i moje pravo ja, koje je jedan deo wen.

DR VLADAN: Vi ste mnogo pisali o realnosti na{ega ja?

B. PETRONIJEVI]:Pitawe o realnosti ja raspravqali su mnogifilosofi, ali tek je meni po{lo za rukom da gapravilno re{im i da tako filosofiju, pa i celo-kupnu qudsku kulturu tumbe okrenem.

DR VLADAN: Pa Vi ste onda Aristarhos, anti~ki Kopernik,filosofije?

B. PETRONIJEVI]:Tako ne{to, gospodine, ama ovaj glupi svet jo{ nijeu stawu da pojmi moju veli~inu ili ako je pojmi,jo{ ne}e da je prizna.

DR VLADAN: A odakle ste rodom, gospodine profesore?

B. PETRONIJEVI]:Iz sela Sovqaka, kraj Uba, dakle, recimo Uba.

134 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

DR VLADAN: E onda }e Ub u istoriji filosofije zauzeti mestoodmah pored Stagire i Keningsberga, ako ih jo{ ine nadma{i.

B. PETRONIJEVI]:Ja se nadam, {ta vi{e uveren sam da }e ih nad-ma{iti: i po svojoj erudiciji i po dubini svogmi{qewa ja nadma{avam i Aristotela i Kanta.

DR VLADAN: Ali, molim Vas, da ~ujem Va{e mi{qewe o srp-skom pitawu?

B. PETRONIJEVI]:Po{to sam nesumwivo utvrdio egzistenciju svogaja, mogu pristupiti raspravqawu pitawa ospoqa{wem svetu koje se ovde pojavquje u kon-kretnoj formi srpskog problema.

Tu se g. Petronijevi} malo namr{ti, podi`e obrvu i nastavistro`ijim glasom.

B. PETRONIJEVI]:Osnovna pogre{ka celokupne na{e sada{we poli-tike le`i u tome {to svi weni politi~ari stoje nastanovi{tu naivnog realizma, tj. uzimaju da je sveonako kao {to se predstavqa da jeste: da je sir}ekiselo, da je paprika quta, da je ~okolada slatka,da je kinin gorak itd. Me|utim filosofski se dautvrditi da su i sir}e i paprika i ~okolada ikinin samo goli sadr`aji na{eg subjekta, da oni,dakle, nemaju objektivne egzistencije.

DR VLADAN: Ali molim Vas...

B. PETRONIJEVI]:Ja sam razgovarao sa mnogim politi~arima na{im,sa Stankom Petrovi}em, Jakovom ^orbi}em, ~i~aGajom Miloradovi}em, sa doktor [e}eroskim i@ikom Obretkovi}em i bio sam zaprepa{}enfaktom da su gotovo svi politi~ki predstavnicina{eg naroda naivni realisti od glave do pete. Jasam na{ao samo dvojicu koji malo nagiwutranscedentalnom realizmu. Ta su dvojica MaksimSretenovi} iz Gorweg Milanovca i Aleksa@ujovi} sa Kosmaja.

DR VLADAN: Ali molim Vas, g. profesore, dopustite da Vas potre}i put zapitam kakvo je va{e mi{qewe osrpskom pitawu tj. specijalno o pitawu aneksijeBosne i Hercegovine?

Plava kwiga o srpskom pitawu 135

B. PETRONIJEVI]:^im je iskrslo to pitawe na{a je vlada odmahu~inila jednu u`asnu i sudbonosnu pogre{ku: ona jestala na gledi{te naivnog realizma tj. uzela je daBosna i Hercegovina postoje van nas, dok, me|utim,one postoje samo u nama kao na{e predstave, kaosadr`aji na{e svesti.

DR VLADAN: Vi ne odobravate g. Milovanovi}evu notu?

B. PETRONIJEVI]:Ni najmawe! I ako dosta obrazovan ~ovek, g. Milo-vanovi} je, na `alost, skroz-naskroz, naivni real-ist.

DR VLADAN: Vi, dakle, niste za kompenzacije?

B. PETRONIJEVI]:Ni u kom slu~aju! Pod kompenzacijom na{ svetrazume ne{to {to nije tu, ne{to {to treba tek dase dobije spoqa. Me|utim to je skroz pogre{no:kompenzacija je jedna ideja, jedan svesni sadr`aj iona je tu, u na{em ja, u na{oj svesti.

DR VLADAN: Vi izvesno niste ni za autonomiju Bosne i Her-cegovine?

B. PETRONIJEVI]:Dabogme da nisam! Autonomija Bosne i Hercego-vine zna~i da Bosna i Hercegovina kao svesnisadr`aji postoje van na{e svesti, a to je apsurd, jersvi sadr`aji svesti postoje samo u svesti.

DR VLADAN: Pa Vi, dakle, niste za rat?

B. PETRONIJEVI]:Dabome da nisam za rat, jer se pomo}u rata ninajmawe ne mo`e uticati na svet apsolutnoga kojise nalazi van na{eg iskustva: kur{umi se uvekzadr`avaju u empirijskoj oblasti i nikad nisu ustawu da prodru u transcedentalnu sferu.

DR VLADAN: Pa kakvo je Va{e re{ewe srpskog pitawa?

B. PETRONIJEVI]:Sasvim filosofsko. Ja sam razmi{qawem do{aodo zakqu~ka da se svi oblici energije postepenopretvaraju u toplotu i da }e uskoro nastupititrenutak kada }e celokupna energija biti pretvo-rena u toplotu. To se zove energija vasione i to }ebiti stawe apsolutnog mira. U tome }emo stawu mi`iveti ali se ne}emo kretati i bi}emo okameweni.Kad to stawe nastane, a ono }e, kao {to sam ve}rekao, uskoro nastati, nesta}e sviju zuluma u

136 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

vaseqeni, pa }e nestati i austrijske tiranije uBosni i Hercegovini.

DR VLADAN: Ali to }e stawe nastupiti nezavisno od na{evoqe, mi ne mo`emo uticati na wegovo nastajawe.

B. PETRONIJEVI]:O mo`emo, gospodine, i to kako! U Srbiji treba dase osnuje jedna nova politi~ka stranka, koja }eraditi na tome i koja }e se zvati Strankavaseqenske entropije (S.V.E.). Ja sam ve} napisaoprogram te stranke i on }e uskoro biti publikovanna nema~kom jeziku, jer je to stvar svetskog zna~aja,a sem toga na{em narodu imponuje sve {to imastranu etiketu.

DR VLADAN: Ali kako Vi, g. profesore, mislite da uti~ete navaseqensku entropiju?

B. PETRONIJEVI]:Vrlo lako! Nabavi}emo ma{ine za pretvaraweenergije u toplotu, i celu }emo Srbiju pretvoritiu jednu kolosalnu fabriku toplote, koju }emo mo}ii izvoziti, ako bude bilo potrebno.

DR VLADAN: A imate li pristalica za taj program?

B. PETRONIJEVI]:Imam samo dvojicu, ali dobru dvojicu.

DR VLADAN: Ko su ti qudi, molim Vas?

B. PETRONIJEVI]:To je vladika ni{ki, preosve}eni gospodin Nika-nor, kome sam posvetio svoju raspravu o EduarduHartmanu, a zatim Nikola Popovi} – Adam,filosof iz Rekovca, koji je prvi priznao da samepohalna pojava u istoriji na{eg sun~anog sistema.

DR VLADAN: Ja bih Vas molio da mi po{aqete jedan primeraktog programa, kad bude {tampan, da ga ja maloreklami{em.

B. PETRONIJEVI]:Drage voqe, gospodine, ja se uzdam u Va{u novusrpsku potporu.

To re~e Brana i ode a dr Vladan opet sede na fotequ i stavi termoforna glavu.

ZAVESA

Plava kwiga o srpskom pitawu 137

DRUGI ^IN

SCENA: Ista, samo 90 godina kasnije. Dr Vladan i wegov pomo}nik, sadasa TV-kamerom, i{~ekuju velikane koji }e ili iza}i iz zgrade Akademijeili sve~ano pro}i Knez-Mihailovom ulicom, ne bi li ih intervjuisali osrpskom pitawu.

DR VLADAN: Da li znate mladi ~ove~e, da je Srbija zemqanau~nika i mislilaca, ona ih relativno vi{e imanego, na primer, Britanija i Ujediwene ameri-kanske dr`ave. I dok se me}u stranim nau~nicimaretko koji odlikuje dubinom i originalno{}u,dotle su na{i mislioci gotovo svi duboki ioriginalni. Upravo se sada u Akademiji naukaodr`ava va`an skup o srpskom pitawu te bih `eleoda ih prvi intervjui{em.

POMO]NIK: Gospodine doktore, skup se izgleda otegao i da nebismo dangubili neka intervjui{emo prvo dokone{eta~e jer su i me}u wima velike srpske glave.

DR VLADAN: Odli~no, mladi ~ove~e, kad vidi{ nekog od wihodmah mu pri|i.

POMO]NIK: Gospodine doktore, eno Jovana ]irilova sa pri-jateqem. Predla`em da ga intervjui{ete.

DR VLADAN: Da li je to onaj hitri omawi gospodin {to ruku podruku ide sa nekim Afrikancem? ^ime se bavi g.]irilov?

POMO]NIK: Pozori{tem, gospodine doktore, pozori{tem.

DR VLADAN: Odli~no, i ja sam se bavio pozori{nim radom inapisao par predstava. Pozovi ga.

Pomo}nik otr~a i odmah se vra}a sa ]irilovim i crncem.

DR VLADAN: (Pru`aju}i mu ruku)^ast mi je {to sam upoznao vode}u li~nost teatra uSrba i wegovog afrikanskog prijateqa.

J. ]IRILOV: Gospodin nije iz Afrike ve} je Amerikanac.

138 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

DR VLADAN: Onda mora da je u rodu sa ~i~a Tomom iz kolibe. To jejedini amerikanski crnac o kome sam ~uo odn. prvipoznatiji crnac posle nesre}nog Otela.

J. ]IRILOV: Neverovatna slu~ajnost – mi upravo razgovaramo onovoj postavci Otela na sceni pozori{ta kodMawe`a.

DR VLADAN: Ja sam na~uo gospodine da je to pozori{te skrozizgorelo?

J. ]IRILOV: Da, to je bio veli~anstven doga|aj – veliko finalepredstave Neronu, gori li Rim mog prijateqa,slavnog rediteqa Qubi{e Risti}a. Eto i wega –pomaqa se iz Kalemegdanskog parka!

DR VLADAN: Recite mi ne{to o tom novom Otelu, a posle akomo`ete i par re~i o srpskom pitawu.

J. ]IRILOV: Otelo je upravo pred vama – to je moj amerikanskiprijateq, najboqi Otelo svih vremena.

Posle pauze nastale usled ushi}enosti, ]irilov nastavqa.

J. ]IRILOV: Na{ }e Otelo biti prevratni~ki – sve }e ulogebiti mu{ke. Dezdemonu }e igrati jedan maq~ik izSankt Petersburga.

DR VLADAN: Vi se, dakle, vra}ate na ishodi{te tragedije, udrevnu Jeladu – sve mu{karci pod maskama.

J. ]IRILOV: Upravo tako, svi }e glumci nositi samo maske,ni{ta vi{e!

DR VLADAN: Bi}e, dakle, {to se ka`e “k’o od majke ro}eni”. Itoga je bilo u drevnoj Jeladi u misterijama.

J. ]IRILOV: Tako me raduje {to se sla`ete sa mnom. Mo`ete lizamisliti lep{i prizor od gomile mu{karaca imaq~ika koji strasno izgovaraju krilate [ekspi-rove re~enice.

DR VLADAN: Ne moram zami{qati – bio sam i u Turskom amamui u jevrejskoj havri, a i u marokanskom kupleraju.Va{ }e Otelo biti spoj svega toga: vlage itelesina iz amama, buke hahama i te{kih mirisaumbre i mo{usa marokanskog kupleraja.

Plava kwiga o srpskom pitawu 139

J. ]IRILOV: Vi ste doktore `enijalno sve razumeli. A {ta stejo{ hteli da me pitate?

DR VLADAN: [ta vi mislite o srpskom pitawu?

J. ]IRILOV: Moj je Otelo odgovor na to pitawe: Srbija jeDezdemona, nevini, lep maq~ik, Otelo predstavqaneobuzdanu severoamerikansku silu, a zli Jago jepakosna Jevropa koja spletkari.

]irilov sa crncem nastavqa {etwu a pored Vladana prolazi jedanko~operni brkati ~ove~uqak.

DR VLADAN: Gospodin Qubi{a Risti}, pretpostavqam! Upravosam sa gospodinom ]irilovim pri~ao o Vama isrpskom pitawu.

Q. RISTI]: O ~emu bi on mogao da govori – ta on nit’ jerediteq nit’ dramski pisac.

DR VLADAN: Ja sam tolike hvalospeve o wemu ~uo, te sam eto biouveren da je on veliki autoritet u toj oblasti. Zarnije, ako se ne varam, upravo on direktor jednogme}unarodnog pozori{nog festivala koji trajedu`e od vladavine Kraqa Milana.

Q. RISTI]: Hajte, molim Vas, koje{ta! To je me|unarodni skupinvertiraca. Zaluta tu ponekad i neki pravipozori{ni ~ovek i poneka boqa predstava ali tosu samo ~asni izuzeci.

DR VLADAN: Ali on je isto tako bio izvrstan direktor pozo-ri{ta kod Mawe`a – u tome se svi pozori{niauktoriteti sla`u.

Q. RISTI]: Gospodine doktore, Vi ste veoma lakoveran ~ovek.Mi u Srbiji i nemamo auktoriteta u pozori{nojumetnosti otkada je umro Branislav Nu{i}.

DR VLADAN: Ja sam gospodinu Nu{i}u isposlovao diplomatskonaimenovawe za na{ konzulat u Pri{tini. Kakostvari stoje svi su izgledi da }emo tamo opetotvoriti konzulat.

Q. RISTI]: Imajte me u vidu gospodine doktore.

Odlazi Risti}, ali Vladanu odmah prilazi g. Milovan Vitezovi} izapodeva razgovor.

140 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

M. VITEZOVI]: Gospodine doktore, upravo sam ~uo da ste gospodinuRisti}u obe}ali konzulsko name{tewe uPri{tini. To mo`e biti kobno za srpske interesena jugu.

DR VLADAN: Ja gospodinu Risti}u nisam ni{ta obe}ao – on sesam preporu~io i to }u imati u vidu kada Kraqbude postavqao novu vladu.

M. VITEZOVI]: Kako vladu mo`e postavqati Kraq kada mi imamorepublikanski oblik vladavine. Imamo pred-sednika Savezne republike, pa predsednika bez-vezne republike, pa ~ak na istoku mnogo~itanilist “Republika” ~iji je glavni i odgovorniurednik gospodin Neboj{a Popov! To su sve ne-pobitni dokazi da je u Srbiji republikanskisistem vladavine.

DR VLADAN: Gospodine Vitezovi}u, ne moram makar Vas, takovrsnog poznavaoca srpske istorije, podse}ati da jei Petar Mrkowi} bio u egzilu prole}a 1903, ali jeve} leti, ta~nije 21. septembra postavio novu vladusa gospodinom Savom Gruji}em na ~elu.

M. VITEZOVI]: Gospodine doktore, Vi kanda zaboraviste vladukojoj je predsednik bio gospodin Avakumovi} a kojusu sami zaverenici postavili, a kraq Petar ú 15.juna samo potvrdio, ili ta~nije ponovo utvrdiopo{to mi je ona podnela ostavku.

DR VLADAN: Vi ste, gospodine Vitezovi}u, istorik prvogaranga iako ste u poznim godinama studiralidramaturgiju na velikoj {koli. Ipak detaq po-nekad zamagquje sliku celine. Nisu va`ni zave-renici i dinasti~ki prevrati jer oni ne mewajunarodnu du{u ve} ~iwenica da mi danas u Srbijiimamo skroz-naskroz monarhisti~ku sredinu.Imamo napredwa~ku stranku narodne obnove na~elu sa narodnim tribunom vernim kraqevskomdomu, imamo kraqevsko ve}e i savet na ~elu sagospodinom Dragomirom Acevi}em koji tako lepocrta kraqevske grbove, da je prava {teta da zemqakoja ima takvog crta~a ne bude monarhija. Imamoopet na{eg belog orla kome samo kruna fali.

Plava kwiga o srpskom pitawu 141

Imamo opet na{e radikale i socijaliste koji suprotiv kraqa, imamo monarhi~ni oblik vladavinepo svemu, osim po imenu. Dakle, gospodineVitezovi}u, stvari samo treba nazvati pravimimenom i eto Kraqevine Srbije po tre}i put me}uSrbima.

M. VITEZOVI]: Ako stvari stoje ve} tako, {apnite wegovom veli-~anstvu u egzilu da mene postavi za konzula uPri{tini.

DR VLADAN: A {ta }emo sa gospodinom Risti}em? On ima takohrabre brkove i lepe izglede za diplomati~nukarijeru.

M. VITEZOVI] Wega nipo{to u diplomatiju, on je veoma subver-zivan anarhista, pravi {ezdesetosma{.

DR VLADAN: Zaboravih da Vas upitam, {ta mislite o srpskompitawu?

M. VITEZOVI]; Gospodine doktore, srpsko }e se pitawe jedno-stavno razre{iti kada me wegovo veli~anstvopostavi za konzula u Pri{tini.

M. Vitezovi} polako odlazi i naglo se pojavquje gospodin Neboj{aPopov nose}i pod mi{kom sve`aw ~asopisa “Republika”.

DR VLADAN: Gospodine profesore, `eleo bih Vas intervjuisatio srpskom pitawu.

M. POPOV: Recite mi, gospodine doktore, {ta je to gospodinVitezovi} govorio o {ezdesetosma{ima a ja }u Vamposle natenane objasniti sve u vezi srpskogpitawa.

DR VLADAN: Ni{ta naro~ito nije rekao – samo to da su sub-verzivan i anarhisti~ki element koji se uvukao usve pore me}unarodnog `ivota i da su sve or-ganizacije pod wegovim uplivom kao onomad podslobodnim zidarima.

M. POPOV: To je neverovatna glupost – ja sam eto apostol{ezdesetosma{tva i moram kao Hamal da nosim ovobreme “Republika” i kao telal da ga prodajem.

142 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

DR VLADAN: I ja sam imao sli~ne probleme sa “Otaybinom”.Sve je to gospodine profesore zbog nesavesnihprenumeranata.

M. POPOV: Vi, dakle, razumete moje nevoqe. Kako to da ja kojisam optu`en za pokretawe {ezdesetosma{kerevolucije da budem tako bez dinara za svoj list.

DR VLADAN: To je stoga {to ste Vi, gospodine profesore,nepopravqiv idealist – verujete, kao Sokrat, daspoznaja istine uzrokuje dobrobit ~oveka i naroda.

M. POPOV: Nisam ja ba{ tolika budala, ja radim ono {to mi sedopada i ne brenujem nikoga.

DR VLADAN: Va{a neustra{ivost je posebno do{la do izra`ajau toku nedavno zavr{enog “tromese~nog rata”.Va{a “Republika” se hrabro uhvatila u ko{tac sanajdelikatnijim i najopasnijim temama –reformom velike {kole, gajewem akvarijumskihribica i da`devwaka, i etiketama fla{a mi-neralnih voda. Niste se bavili nekim marginalnimgromopucatelnim temama kao {to su danono}nabombardovawa, ru{ewe zemqe, pogibije qudi isli~ni.

M. POPOV: Tako je, uvek se treba usredsrediti na su{tinuproblema – to je moj princip.

DR VLADAN: Da li biste bili qubazni da mi ka`ete {togod osrpskom pitawu, gospodine profesore?

M. POPOV: Sa zadovoqstvom, gospodine doktore. Pre svegamoram napomenuti da je moje mi{qewe veomablisko mi{qewu mog cewenog kolege profesoraSlobodana Jovanovi}a, danas ja kao ozbiqan na-u~nik ni o jednoj stvari ne govorim unapred ve}~ekam da se ona svr{i, da bi je mogao pravilnokonstatovati, pa tek onda dajem svoj sud o woj.

DR VLADAN: A kada jednu stvar konstatujete, jeste li uvek ustawu da o woj date svoj sud?

M. POPOV: Ja ni o jednoj stvari ne dajem potpuno odre|en sud, ato stoga {to sociologija jo{ nije ta~na kaomatematika i astronomija.

Plava kwiga o srpskom pitawu 143

DR VLADAN: Ali, srpsko pitawe je prili~no prosto, o wemu}ete izvesno mo}i dati malo odre|eniji sud.

M. POPOV: Savremena sociologija, na kojoj i ja sa tolikouspeha radim, polazi od pretpostavke da dru{t-venim `ivotom upravqaju zakoni koji ne zavise odna{e voqe.

DR VLADAN: Ali, gospodine profesore, kakve veze ima ta po-stavka sa okupacijom Kosova i Metohije?

M. POPOV: Nauka uvek ide od op{teg ka specijalnom, pa i mimoramo najpre formulisati osnovni principsociologije, pa tek onda pre}i na okupaciju kaojedno konkretno dru{tveno pitawe.

DR VLADAN: Dakle, {ta mislite o okupaciji?

M. POPOV: Ja najpre konstatujem da je okupacija fakat, daklene{to {to se ve} desilo u dru{tvenom `ivotu.

DR VLADAN: Ali zaboga, gospodine profesore, ovo me nevero-vatno podse}a na jedan intervju od pre devedeset ipet godina sa g. profesorom Sl. Jovanovi}em. Misvi znamo da se to dogodilo, ali znate li Vi {togodvi{e?

M. POPOV: Naravno da Vas podse}a po{to je meni dobro pozna-ta sociolo{ka metoda Slobodana Jovanovi}a – jasam auktoritet po tom pitawu. Dakle, po{to samkonstatovao da je okupacija fakat, ja prelazim nawegovu eksplikaciju, te tvrdim da se to dogodilopo neminovnim zakonima dru{tvenog razvitka.

DR VLADAN: Koji su to zakoni?

M. POPOV: Nijedan od tih zakona nije jo{ otkriven, ali ja sam~itao kod svih autora da tih zakona zaista ima.

DR VLADAN: Pa kako onda re{iti srpsko pitawe sa gledi{tasociologije?

M. POPOV: Da bi se jedno dru{tveno pitawe moglo pravilnore{iti, trebalo bi poznavati zakone dru{tvenog`ivota. A po{to zakoni dru{tvenog `ivota jo{nisu saznati, re{ewe srpskog pitawa trebaodlo`iti dotle dok sociologija ne postaneegzaktnom naukom kao {to su, na primer, fizika ihemija.

144 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

DR VLADAN: Onda, po Va{em mi{qewu, ~ove~anstvo nije tre-balo da re{ava nikakva prakti~na pitawa doksociologija ne postane egzaktnom naukom?

M. POPOV: U principu je tako, ali re{ewe se mo`e ubrzatiako se pove}a broj prenumeranata “Republike”.

DR VLADAN: Koji bi broj bio dovoqan za ozbiqnije ubrzawere{ewa srpskog problema?

M. POPOV: Milion prenumeranata bilo bi dovoqno, ali ja bihse zadovoqio sa dve hiqade.

DR VLADAN: Veliki su qudi uvek zadovoqni malim – to je onaVa{a dijalektika, pretpostavqam.

M. POPOV: Da, jeste. Oprostite, moram prodati jo{ desetakbrojeva do redakcijskog sastanka u 14 h. Dovi|ewa!

DR VLADAN: Do vi}ewa gospodine profesore!

Dr Vladanu prilazi jedan mladi}, elegantan ~ovek u odelu sa sto tonovasive boje i predstavqa mu se.

@. SIMI]: Va{a ekselencijo, gospodine predsedni~e kraqev-ske vlade, dozvolite mi da Vam se predstavim. Jasam doktor @eqko Simi}, ministar kulture uVladi gospodina Marjanovi}a.

DR VLADAN: Nisam ja vi{e ekselencija nego Vi, ja sam, gospo-dine ministre, bio predsednik Kraqevske vlade iministar spoqnih dela pre sto godina, predsednikbeogradske op{tine pre sto deset godina, na~elnikratnog saniteta pre vi{e od sto dvadeset godina amladi} kao Vi, pre sto trideset godina. To su,gospodine ministre, ve} dosta bajata zvawa.

@. SIMI]: Svejedno, Vi ste za mene wegova ekselencija pred-sednik Kraqevske vlade i bio bih veoma sre}ankada biste me i u Va{oj vladi zadr`ali u istomresoru.

DR VLADAN: Vi ste tako u~tiv, vaspitan i elegantan mladministar da zaslu`ujete da Vam se Ministarstvokulture dodeli retrogradno sa prvim danom mogpredsednikovawa.

Plava kwiga o srpskom pitawu 145

@. SIMI]: @enidba wegovog veli~anstva kraqa AleksandraObrenovi}a ñ nije, dakle, ugrozila moje mi-nistrovawe.

DR VLADAN: Uveravam Vas da gospodin Aleksa Jovanovi} ne}eimati ni{ta protiv toga.

@. SIMI]: Ni dinasti~ka promena ne}e, nadam se, uticati namoj resor?

DR VLADAN: Ni{ta Vas, mladi}u, ni{ta, ponavqam, ne}e po-meriti sa Va{eg ministarskog mesta!

@. SIMI]: Ni predstoje}a promena dinastije, odn. prelaz izizvorne monarhije u naslednu, ne}e mi, dakle,nauditi?

DR VLADAN: Niko Vama nauditi ne}e, bi}ete ministar kulturesa najdu`im sta`em – ve} je du`i od jednog veka aprelazite sa wim i u naredni milenijum!

@. SIMI]: Najsrda~nije zahvaqujem, gospodine predsedni~ekraqevske vlade. Prenesite izraze moje najdubqepodani~ke odanosti na{em suverenu.

DR VLADAN: Svakako, gospodine ministre, dovi}ewa.

Vladanu hitro prilazi Jovan Strikovi} i progovara naro~itim glasom.

J. STRIKOVI]: “Ko na brdu ak’ i malo sedi vi{e, vidi neg’ onaj podbrdom”. Blago onom ko dovjeka vlada, imao se ra{tai roditi!

DR VLADAN: Vi ste, dragi kolega, prisustvovali skupu u Aka-demiji o srpskom pitawu?

J. STRIKOVI]: Ne samo prisustvovao, jer prisutni su bili idomari i ~ista~ice, ve} u~estvovao, i to, mogu saponosom istaknuti, veoma uspe{no!

DR VLADAN: Odr`ali ste, dakle, besedu u kojoj ste potukli svestrane auktoritete i digli na noge patrioti~nideo akademika.

J. STRIKOVI]: Otprilike tako. Poku{ao sam da doprem do govor-nice ali me je nepatrioti~ni deo akademikaspre~io, govore}i da nisam na listi govornika –kao da je neka lista od sudbine srpstva.

146 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

DR VLADAN: Vi ste ipak nepokolebqivi borac za nau~nu istinui umetni~ke slobode, junak bez mane i straha, taniste vaqda ustuknuli pred nekolicinom nemo}nihdedica? Vaqda ste uspeli da ne{to prozborite?

J. STRIKOVI]: Bogami, jesam, opsovao sam tursku mater onomonduliranom ginekologu, odolevao sam juna~ki jo{cela tri minuta a onda su me domari ikafe-kuvarice izneli iz sale.

DR VLADAN: Lepo je ~uti mi{qewe jednog neustra{ivog Srbinakoji je kadar “na te{kom mestu postojati” {tamisli o okupaciji Kosova i Metohije, i o re{ewusrpskog pitawa u celini?

J. STRIKOVI]: Kosovo i Metohija su u srpskoj du{i, te se okupi-rati ne mogu dokle god srpska du{a postoji.

DR VLADAN: Ali kolega, stara Srbija i Ma}edonija su pre-plavqene stranim trupama: francuskim legio-narima, talijanskim bersaqerima i karabiwerima,prajskim dragonima i ulanima, engleskiminvertircima i gurkama, da ne pomiwemo ame-rikanske marince i na uslovnu slobodu pu{tenerobija{e?

J. STRIKOVI]: Nije to ni{ta, mi tamo zato imamo na{e monahe imonahiwe i episkopa ra{ko-prizrenskog Ar-temija, koji }e im doakati.

DR VLADAN: Kako to mislite, kolega?

J. STRIKOVI]: Monasi }e lupati klepetu{ama i zvonima, mona-hiwe }e se moliti, a delegacija Udru`ewakwi`evnika Srbije svakog oktobra {aqe egzorci-sti~ku misiju pod vo|stvom velikog srpskog poeteP.B. Cije koji }e hode}i vodom Bistricom oteratizlo. Episkop Hrizantemije Artemije }e senapokon, ako sve ovo ne uspe, popeti na {amlicu ibaciti anatemu na tu stranu bagru re~ima “Sus brepu{t!”, {to na srpskom zna~i “umuknite pe|eri!”

DR VLADAN: Ali {ta }emo sa svim onim arnautskim ka~acima ibalistima, talibanima i muyahedinima, bugarskimjunkerima i komitayijama?

J. STRIKOVI]: Wih }emo posiati na Formozu pa neka se kitajcibave sa wima.

Plava kwiga o srpskom pitawu 147

DR VLADAN: Ali ako odbiju da odu na Formozu?

J. STRIKOVI]: Ne}e odbiti kada im dr Tupurkovski dadne talire,avionske karte i pe~albarske dozvole za rad napirin~anim i duvanskim poqima.

DR VLADAN: Ako oni ipak odbiju da budu tutunobera~ite?

J. STRIKOVI]: Ondak }emo mi pozvati koza~ke atamane sa Volge iDwepra, samojede, ~uk~e i tunguze, kineske crvenegardiste, Dalaj i Pan~am-lamu, epirske evzone iklefte sa Olimpa, agafe – `dralove i crnogorce –sokolove, Kastrove bera~e {e}erne trske sama~etama, meksikanske vakerose i argentinskegau~ose, apa~e, koman~e i koman~erose, zuluratnike i pigmejske strelce, prijateqske beduine,indijske jogije i japanske karatiste i ikebaniste.A sve }e wih predvoditi ruski patrijarh nose}i ujednoj ruci olaisanu kopiju crne KazanskeBogorodice a u drugoj levi ka`iprst SvetogOnanija rukobludivog.

DR VLADAN: Ubedili ste me kolega, na{im neprijateqimazbiqa nigde nema spasa.

J. Strikovi} odlazi gordo uzdignute glave ali se najednom pojavqujePredrag Risti} u kupa}im ga}ama sa velikim drvenim krstom oko vrata.

DR VLADAN: Napokon da vidim pravog Srbina i graditeqa vi{eod hiqadu pravoslavnih hramova {irom poznateekumene. Moje po{tovawe, gospodine doktore.

P. RISTI]: Videli bi Vi mene i ranije da se nisam krio izaone foteqe na ulazu u zgradu akademije.

DR VLADAN: Vi ste, dakle, kao mudar i oprezan Srbin pomnooslu{kivali {ta drugi govore i tek ste ondaobelodanili Va{e mi{qewe?

P. RISTI]: Dabome! Sa~ekao sam da se budaletine nalupetaju ionda sam se, kao Sveti duh, pojavio i objavio dobruvest – ne zovu me zabadava “Pe|a Hisus”.

DR VLADAN: “Pe|a Isus”, hteli ste re}i?

148 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

P. RISTI]: (Qutito)Pa Isus, naravno, ono “hi” je zbog kijavice {to se{etam go od Ade Ciganlije do Knez Mihailove.

DR VLADAN: Vi ste, verovatno plivali Savom, Plivom, Unom iVrbasom obilaze}i crkve koje ste podigli?

P. RISTI]: Ba{ tako, danas sam obi{ao 66 crkava, 22 kapele itri krstionice.

DR VLADAN: Da li ste u pliva~kom hodo~a{}u obi{li i ona dvasama~ka pirga na Dor}olu {to ste podigli dok Vassvetlost pravoslavqa nije obasjala?

P. RISTI]: Ne, na wih sam bacio anatemu kad mi se na Tabor-skoj gori ukazala svetlost.

DR VLADAN: Po{to ste pa`qivo slu{ali velikane srpskemisli koje sam do sada intervjuisao, da li Vam todaje neke nade u skoro re{ewe srpskog pitawa?

P. RISTI]: Ma kakvi velikani, molim Vas! Sve su to sitne{i}aryije koji se bogate na grba~i srpskog naroda.Eto onaj Va{ kolega Strikovi} – sve {to je uradioza srpstvo je {to je postavio firmu na svojubolnicu i imenovao je po srpskom svetitequ. On jenajgori lekar me}u piscima i najlo{iji pisac me}ulekarima. On pre~icom {aqe svoje pacijente doSv. Save! Ja sam jednom bio tamo i jedva izvukoh`ivu glavu! Da mi nije baba Mata kri{om davalaglogov ~aj, na~isto bih zakovrnuo!

DR VLADAN: A {ta mislite o ostalim velikanima?

P. RISTI]: Ovaj Strikovi} je ipak lekar i po{tena gluperda,ali ko su oni pre wega: dva {ezdesetosma{a, dvainvertirca i jedan imitator Vuka Karayi}a. Owima ne `elim da tro{im re~i!

DR VLADAN: Ali, gospodin Popov je ~itavih pet minuta go-vorio na drugom Dnevniku nema~ke televizije –toliko vremena su dobili pre wega jedino debeliKol i onaj poqski radenik koga su izglasali zaPapu!

P. RISTI]: Zabunili su se Nemci videv{i ga onako debelog izamenili za Kola.

Plava kwiga o srpskom pitawu 149

DR VLADAN: Ali on nije pri~ao na nema~kom!

P. RISTI]: Svejedeno, to ionako niko ne slu{a.

DR VLADAN: Ipak, gospodin Popov je glavni i odgovorni ured-nik najuglednijeg ~asopisa u jugoisto~noj Evropi iBliskom istoku.

P. RISTI]: Tu “Republiku” niko ne ~ita, ve} se silom utrapqujezbuwenim prolaznicima, oni isti {to prodajumagi~ne krpe i zna~ke.

DR VLADAN: Recite mi, {ta biste Vi uradili za re{ewe srp-skog problema?

P. RISTI]: Ja celog `ivota radim na tome di`u}i srpskecrkve po srpskoj vaseqeni, dakle, ja sam taj prob-lem re{io!

DR VLADAN: Onda se time ne moramo vi{e baviti?

P. RISTI]: Ne ba{, kada bih podigao jo{ hiqadu crkava prob-lem bi bio re{en, a i kraq Milutin bi pozeleneood jeda.

P. Risti} onako u ga}ama otr~a daqe, a u tom ~asu pojavi se iz zgradeAkademije u galabeji sa la`nom kamilavkom na glavi i tri srebromokovane ikone na grudima, Mili} od Ma~ve besno ma{u}i ogromnomokovanom mo~ugom.

M. OD MA^VE: Ma samo da mi je da opau~im onog la`nog Isusa tebi re{io “srpski problem”!

DR VLADAN: Ta nije vaqda gospodin Pe|a “srpski problem”!

M. OD MA^VE: Nego {ta! Taj salonski antikomunista je postaoSrbin onako napre~ac, a pre toga je bio pliva~ iadayija. Dok sam ja Srb od kada su Sorabi izEtrurije i Gondvane do{li na Balkansko polu-ostrvo! Kuvam srpski pasuq i srpska jela, u svojojzvezdarskoj kuli i dru`im se sa Belim An|elom –od mene ve}eg Srbina nema!

DR VLADAN: Zar nije pasuq jelo amerikanskih domorodaca i tekga je Kolumbo doneo u Jevropu?

150 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

M. OD MA^VE: Ma kakav Kolumbo, |enovski ~ivutin i hio{kigusar! Pasuq su Srbi doneli iz Lemurije jo{onomad dok se kontinenti nisu razdvojili jer onine umeju da plivaju.

DR VLADAN: Ali eto na{ Pe|a je pliva~.

M. OD MA^VE: Ma pliva on samo u mirnim vodama mo~vara i barasa lokvawima!

DR VLADAN: Mene vi{e zanima va{e mi{qewe, kao Srbina,slikara, mislioca i akademika Republike SrpskeKrajine, o srpskom problemu.

M. OD MA^VE: Srpski problem ne postoji – on je samo problem uglavama neprijateqa srpstva!

DR VLADAN: Dakle, po va{em mi{qewu ni okupacija StareSrbije i Ma}edonije nije postoje}a?

M. OD MA^VE: Svakako, ona je samo privid jer srpski je problemduhovne prirode, a duh se ne mo`e okupirati!

DR VLADAN: Ne{to je sli~no rekao i doktor Jovan Strikovi}.

M. OD MA^VE: Ta je bitanga od mene to ~ula i sad mi krade`enijalnu ideju! To sam mu ja onomad uz pasuq,kupus i kiselo vino besedio kad je bio kod mene naSveca. Ja na slavu pozovem u svoj “{ato” vi|enijeSorabe i pojim pred wima krilate re~i oSorbadiji i wenoj nekada{woj slavi. Posle onipro{etaju mojim {atoom i sre}ni odu svojimubogim izbama i od te duhovne hrane `ive do mojenaredne slave.

DR VLADAN: Va{ “{ato” je, kako ~ujem, neko ~udo nad ~udimapoput Semiramidinih vrtova i Keopsove pira-mide? Podigli ste ga u dr`avnom parku, isko-ristili dr`avnu {umu pored zvezdarnice?

M. OD MA^VE: Tako je, i za naknadu sam obe}ao da }u sopstveneslike dr`ati u sopstvenom {atou – to je mojpoklon srpskom narodu.

DR VLADAN: Za narod je svaka `rtva mala?

Plava kwiga o srpskom pitawu 151

M. OD MA^VE: Moja velikodu{nost ne poznaje granice – sve {to~inim, ~inim za moje Sorabe od Tunguzije doLemuri, svuda gde se prostiru plodne sorabskepoqane!

Ponosito se po{tapaju}i maestro Mili} odlazi ba{ u ~asu kada se izizlaza pomaqa zbuweni Slobodan Rakiti}.

DR VLADAN: Gospodine pesni~e, rad sam znati {ta vi kaovode}i srpski poeta mislite o srpskom pitawu.

SL. RAKITI]: Kao poeta ja ne mislim ve} stvaram.

DR VLADAN: Onda boqe da vas pitam ovako: {ta vi kao pred-sednik mo}ne saborne-skup{tinske-parlamentarnestranke “Duma” koja je u ve}ini jedino kad odete umesto “gde i car ide pe{ke”, {ta vi dakle kao vo|aStranke srpske savesti mislite o srpskomproblemu?

SL. RAKITI]: Ja o wemu ne mislim – ja ga ose}am, patim, bolujem!

DR VLADAN: Ta se bolest i patwa jasno uo~ava na va{em licukoje zaista odaje utisak australijske merino ovcena velikoj nu`di koja pati od tvrde stolice.

SL. RAKITI]: Poetski re~eno doktore, vi imate dara pesni~koga.

DR VLADAN: Eto, tako, pomalo, pone{to i ja pesni~koga tanah-nog ume}a imam. Dakle, gde stadosmo? Ah, da – va{bol, da li je to re{ewe srpskog problema?

SL. RAKITI]: Jeste to je re{ewe: Hristos se patio i umro za spas~ovekov a ja to radim isto za spas Srbinov!

DR VLADAN: Dakle i `ivot }ete dati na oltar otaybine?

SL. RAKITI]: Svakako, po{to mi je mitropolit AntilopijeAmfilohije obe}ao da }e raditi na mom Vaskrsu.

DR VLADAN: Vi }ete posle Hristosa biti prvi koji je vaskrsao,blago vama!

To re~e dr Vladan i prekrsti se, kad najednom eto Matije!

152 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

M. BE]KOVI]: [ta vam sve napri~a onaj la`ni mesija! Otkako jeon na ~elu Udru`ewa kwi`evnika Srbije lepabeseda je zamewena monotonim skandirawem apoezija postade ubistvena kao {panska garota.Nekada su tamo odlazile lepe devojke a sada samoodvratne babetine brkatije od Prdi{e Prsti}a.

DR VLADAN: Nije ba{ tako gospodine, jo{ uvek tamo odlaziotmen dokon svet da upija nektar srpstva koji mudaruju velike poete.

M. BE]KOVI]: U nas i nema otmenog, dokonog sveta sve samafukara il’ secikese. To bar ja znam!

DR VLADAN: Pa kome se to vi onda obra}ate tako sjajnim bese-dama koje dr`ite po proplancima Prokletija ilipesmama koje ~itate po vatrogasnim domovima izemqoradni~kim zadrugama?

M. BE]KOVI]: Obra}am se mitskom Srbinu, onom koji je nekadpostojao i onom koji }e uskoro nastati. Ne obra}amse vaqda onoj podani~koj raji koja se okupi nalivadi ne bi li ih kamera ovekove~ila kao Srbe. Japrezirem te qigavce, ja ih se gnu{am, fuj!

DR VLADAN: Ja sam eto, steknuo utisak da vas publikum po{tujei voli.

M. BE]KOVI]: Daleko od toga! Oni me mrze i zavide mi ali sunemo}ni pa nemaju kud.

DR VLADAN: Zanima me va{e mi{qewe o srpskom pitawu?

M. BE]KOVI]: Srpsko }e se pitawe tek postaviti – ovo sada nijeni pribli`no srpsko pitawe!

DR VLADAN: A {ta je to onda? Ne{to zasigurno jeste, nijevaqda da nam se to samo privi|a?

Plava kwiga o srpskom pitawu 153

M. BE]KOVI]: Ba{ tako – samo nam se privi|a. To je samo san,no}na mora od te{ke hrane kojom smo tovqeni ukomunizmu. Kada svarimo tu hranu i kada se, uzpomo} purgativa, olak{amo, nesta}e i ti sni, i temore i probudi}emo se. Tek }emo tada videti kakoizgleda svet oko nas i tek }emo tada postaviti predJevropu srpsko pitawe.

DR VLADAN: Va{a poezija je, dakle, taj purgativ koji }e donetiolak{awe i odagnati no}ne more srpskom narodu?

M. BE]KOVI]: Divno re~eno, olimpijski zvuci – mora da jeistina! Svaki moj stihuq~i} je pilulica purgativaza srpsku dobru stolicu!

DR VLADAN: Ili ta~nije analni supozitorijum, poetski ~epi}za olak{awe, karminativ protiv nadimawa.

M. BE]KOVI]: Ta vi ste, doktore, pesnik, nema {ta.

R Vladan: To mi je i dr Kiti} rekao.

M. BE]KOVI]: Manite se dr Kiti}a, po~e}u opet da kijam –alergi~an sam na wega kao na prole}ni polen. Dali biste `eleli da ~ujete jednu prelepu ruskupesmu?

DR VLADAN: Sa zadovoqstvom. Sa~ekajte samo malo da o~istimuvo da bih je boqe ~uo.

Dr Vladan uze maramicu za~epi uvo da bi se spasao bede.

M. BE]KOVI]: (Naka{qava se i izmeni boju glasa)Pesma se zove Nema struje – nema vode od EduardaAleksandrovi~a – Streqnikova.

Nema struje, nema vode,Pobi}emo sve izrodeI `e| na{u ugasitiIzdajni~ke krvce piti!

Nema struje, nema vode,Pro`dra}emo sve izrode[to nam svetu zemqu ru{e –Pro`dra}emo im i du{e!Nema struje, nema vode,

154 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

Streqa}emo sve izrode[to nam narod mrakom vodePa nek’ se novi, boqi rode.

Nema struje, nema vode,Ali zato duh slobode,Ali zato sunce slave,Obasjava na{e glave!

Dr Vladan i wegov pomo}nik aplaudiraju kao i prolaznici koji su sepo~eli okupqati kada je M. Be}kovi} po~eo deklamovati pesmu Streq-nikova. ^im je zavr{io Matija otmenim koracima napu{ta scenu utrenutku kada se na woj pojavio Dejan Medakovi}.

DR VLADAN: Gospodine predsedni~e Srpske kraqevske aka-demije, `eqa mi je da ~ujem {ta vi, prva u~enaglava me|u Srbima, mislite o srpskom pitawu?

D. Medakovi} name{ta kosu, napu}i usne, osmehnu se stidqivo ali vedro,pogleda prodorno ali i blago u dr Vladana i zapo~e.

D. MEDAKOVI]: Moja je porodica posledwa tri veka bila veomaukqu~ena u re{avawe srpskog pitawa...

DR VLADAN: Oprostite {to vas prekidam. Malopre je Mili} odMa~ve dokazivao da je wegova porodica zadwih13.000 godina ukqu~ena u re{avawe srpskogpitawa. Tri veka su, prema wemu, prekratak periodda srpska porodica dobije ~ak letimi~an uvid u tajslo`eni problem.

D. MEDAKOVI]: Ma hajte molim vas, to ~ak nije ni duhovito {to mei ne ~udi kada doti~ni nije ~ak ni akademikVirovi|ana, jevrejske autonomne republike nareci Usuri, ni senator Kanmikije ili Tunguzije, akamoli akademik ili senator Republike Srpske.Wegovi nisu imali ni krajputa{e dok su mojiimali ste}ke sa glagoqi~nim natpisima – to je onaslovenska grana Medakovi}a, dok je ona romanskaimala kamene sarkofage sa latinskimkarakterima. Ja o tome, ina~e, niti pi{em, nitigovorim jer to nije u okviru srpske ve} rimskeistorije a, po{to smo porodi~no patrioti~ni,srpsku istoriju razmatramo samo u okviru na{eporodice ve} posledwa tri veka odnosno u okviru

Plava kwiga o srpskom pitawu 155

porodi~ne istorije razmatramo srpsku istoriju.Dakle onaj deli} koji je bezna~ajan za na{ufamiliju ali toliko zna~ajan za srpstvo.

DR VLADAN: Va{a se, dakle, porodica srpstva radi odreklave}eg dela porodi~ne istorije i tako darovalaistoriji Srba najlep{i draguq k’o {to je Indijabila najlep{i draguq u \erdanu kraqiceViktorije.

D. MEDAKOVI]: To ste lepo rekli gospodine doktore, da nisteakademik ve} sto trideset godina sada bih vasuvrstio u redovni sastav.

DR VLADAN: Blagodarim gospodine predsedni~e. Iskreno davam ka`em od svih predsednika dosada{wih dakleod Dru{tva srpske slovesnosti, preko Srpskogu~enog dru{tva, te Srpske kraqevske akademije doSrpske akademije nauka, a potom i umetnosti, dakleod svih tih predsednika najvi{e sam se divioSvetomiru Nikolajevi}u i vama. Za wega me vezujeli~no prijateqstvo i, verujte mi, svakog 29. majasrce mi uvek zatreperi – tada su poginuli srpskicar Vizantije Konstantin Húú Paleolog – Draga{,srpski kraq Aleksandar Obrenovi} ñ, i srpskiknez Mihailo Obrenovi} úúú, ali jo{ vi{e od togaupla{im se za sudbinu mog prijateqa Svetomirakoji je bio na Apisovoj listi, ali Bogu hvala, tadabe{e poslanik u Atinama, gde je dovr{avao mojezapo~eto delo, i to mu spase `ivot. I samo jerazlog {to ga stavqam u isti rang sa vama jer vi stezaista bez pore|ewa najve}i autoritet i naju~enijiSrbin svih epoha.

D. MEDAKOVI]: Ah, kako ste to divno rekli, predlo`io bih vas zapredsednika Akademije da nisam na tom mestu.Kakvo zvawe da vam dodelim?

DR VLADAN: Te{ko je na}i zvawe koje nisam imao: bio samosniva~ Crvenog krsta, na~elnik Komiteta u trirata, predsednik beogradske op{tine i osniva~Novog Grobqa, poslanik na porti u Atinama,predsednik vlade i ministar inostranih dela, aBoga mi, i ministar u apsu. Jedino nisam bio re-

156 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~

gent ili patrijarh, te po{to sam u godinama kada jete{ko mewati navike, napunio sam ve} sto pedesetpetu, ne bih se prihvatao zzzezla i panagijepatrijarha ve} bih radije bio regent Petru úúúMrkowi}u jer grize me savest {to sam ponizzzavaowegovog ~ukundedu jo{ u vremenima hercegovanskogustanka.

D. MEDAKOVI]: Regent Vladan \or|evi}, u redu slo`ili smo se alidrugi po rangu jer }u prvi regent biti ja, znate,zbog kontinuiteta istori~nog. A koga, moli}ulepo, predla`ete za tre}eg regenta?

DR VLADAN: Imam `enijalnu ideju da na to mesto postavimoJovana Risti}a – wemu }e to te{ko pasti, al’ ne}eimati kura`i da odbije.

D. MEDAKOVI]: Odli~no, sla`em se, bravo! Dakle namesni{tvokraqevsko sa~iwava}e Dejan Medakovi}, Vladan\or|evi}, Jovan Risti}! Blaznavac }e pozelenetiod jeda.

DR VLADAN: To je, verovatno i va{e re{ewe srpskog pitawa, mipostajemo kraqevski namesnici i stvari seodvijaju otmeno po sebi.

D. MEDAKOVI]: Tako je. A sada me izvinite, moram oti}i na“Kolarac” gde prire|uju skup na kome }e govoritio meni i mojoj fino}i. Dovi|ewa!

DR VLADAN: Dovi|ewa gospodine prvi namesni~e!

^im je Medakovi} odmakao primi~e se Dobrica ]osi}.

D. ]OSI]: Kakva namesni{tva, kakvi bakra~i! Nema on ni-kakvu vlast – ta ja sam bio kraq, pardon, pred-sednik Republike i bejah potpuno nemo}an. Fak-ti~ka vlast ima iracionalne korene u narodnojmitskoj du{i i samo ona vlada – to sam ja bariskusio.

DR VLADAN: Ma hajte molim vas, kakva mitska du{a, trice iku~ine. I jas sam bio predsednik vlade kada suSrbijom vladala ne jedan ve} dva kraqa – nomi-nalno kraq Aleksandar Obrenovi} ñ, a fakti~kikraq Milan Obrenovi} úñ kao komandant aktivne

Plava kwiga o srpskom pitawu 157

vojske. A eto, narod, odnosno onaj licemerSlobodan Jovanovi} nazva to doba vladanov{ti-nom! Tako }e se i doba va{eg predsednikovawanazvati ]osov{tinom iako ste vi bili znatnodaqe od vlasti nego ja skoro sto godina pre vas.Vlada uvek komandant aktivne vojske i {lus! Sveostalo je ~ista parada.

D. ]OSI]: Nije sila pobedila mene ve} je mitska narodnadu{a bila naklowenija sili nego meni, iako je jaskroz poznajem, svaku wenu poru sam prou~io k’osopstveni dlan!

DR VLADAN: Nije {ija nego vrat! Sila Boga ne moli – ne ka`ese zalud! Sila je, k’o {to rekoh komanda nadaktivnom vojskom i to mora da slu{a svako bezobzira kako ga imenovali narod ili mitskanarodna du{a.

D ]OSI]: A {ta ono malo~as govoriste sa gospodinom pred-sednikom Dejanom Medakovi}em o namesni{tvu?

DR VLADAN: A, ni{ta – samo smo se {alili da nam pro|e ovosparno letwe popodne.

D. ]OSI]: Meni eto nije do {ale, ja tugujem nad sudbinom svognaroda. Odoh ku}i da odtugujem za danas, dovi|ewa!

DR VLADAN: Dovi|ewa!

]osi} ode a Vladan se po ~elu lupi.

DR VLADAN: Zaboravih da ga pitam za re{ewe srpskog pitawa.Svejedno, navrati }u opet za jedno devedeset godinai opet ih intervjuisati. Odoh ja u Bijaric!

ZAVESA

158 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~