Platon Fedon

5/15/2018 Platon Fedon - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/platon-fedon-55ab4f16dfe1a 1/36

Platon

za zivot, usudio da tako pozudno zudis za zivotom, pa sizakone pogazio. Mozda nece, ako nikoga ne vredas, ali ina-

mnogosta i sto tebe nije dostojno. Ziveees, dakle, puzeciicuvajuci sebe u poslusnosti prema njima; a sta cd dru-

nego gostiti se kao da si se iselio u Tesaliju na gozbu? A one bese-

pravednosti i 0vrlini uopste, gde ce nam one ostati?"

"Ali da ti hoces da zivis svojoj deci za volju, da ih othranis ivaspi-

¥ri"" .wo onda? Zar ees ih povesti u Tesaliju i onde othraniti i vaspitati, pa

v....HPU napraviti strance da jos io dobro docekaju? H i to need uciniti, ne-se oni, dok se ovde othranjuju za tvoga zivota, bolje othranjivati i vas-

mada ti nisi s njima, jer ce ti se tvoji prijatelji starati za njih. Pa ho-

oni starati ako se ti preselis u Tesaliju; a ako se i preselis u Had, zar~~,_...__ nece starati? Ako ista vrede oni koji kazu da su tvoji prijatelji, on-

datrt :ba mislit i da hoce."

XVI

"Nego, Sokrate, slusaj nas, svoje othranitelje, i nemoj ni decu, ni zi-O~,JULlIS1:a drugo vise ceniti nego pravdu, kako bi, kad stignes u Had, svetq;~(;)gao kazati u svoju odbranu pred tamosnjim vladarima. Jer ovo sto ti

"<011£1,'£1" da radis ne moze se pokazati ni ovde da je bolje, ni pravednije,

ni tebi niti ikome od tvojih, niti ce biti bolje kad stignes ta-

ti sada, ako odes, otici tamo kao covek kome je nepravda uci-

rric:.t).<lrrrieodnaszakona nego od ljudi. A ako pobegnes tako sramotno ivra-

ti$tl~]P~l3lVdu za nepravdu, i zlo za zlo, iprekrsis svoje pogodbe i ugovore ko-Je\,:sl.~;in:a.mLaglavio, i zlo ucinis onima kojima bi najmanje smeo, i sebi, i

l~~:tjll1tla,iotadzbini, i nama, mi cemo se na tebe ljutiti dok si god ziv, a

p'$~'llanasa braca, zakoni u Hadu, nece te ljubazno docekati, znajuci daCHllltclYr1ntebetoji , pokusao da i nas upropastis. Nego, ne daj da te Kri-

tag:ovori da Cinis ono sto on savetuje, nego ono sto mi savetujemo!"

d) Kriton se slaze sa Sokratom (gl. XVII)

XVII

dragi prijatelju Kritone, cini mi se da slusarn kao sto oni koji(Jipoant1;kl zaneseni! slusaju svirku na frulama; i jeka ovih beseda jeci

ne mogu slusati drugih. Budi uveren, dakle, koliko se bar sa-

t;:~JL~lnl,ako ti sro protiv toga govoris, govorices u vetar. Ipak, ako mi-

postici sto, govori.

Ne, Sokrate, ja nemam vise sta da govorim.(h,.... , + . Ostavljaj, dakIe, sve to, Kritone, i delajmo ovako kad nas na

FEDON

iIi

oDUSI

Ah, Sokrate, dosli su prijatelji , da

poslednji put govore s tobom, i tiposlednji put s njima!

(Fedon, gl . III)

Senima drage brace

Marka, Boslea i Dusana.

Prevodilac



Ehekrat

Fedon

Apolodor

Sokrat

Kebet

Simita

KritonKsantipa

LICA:

} U uvodnom razgovoru idocniie

u pricanom razgovoru

Sluga Jedanaestorice

Prvi deo"

RAZGOVOR U FLIJUNTUl (GL. I-II)

I

Glas 0smrti Sokratovoj,Zasto Sohra; posle osude cekao

30 dana na smrti

Ehek1'at2: Bese li t i sam, Fedone,3 kod Sokrata onega dana kad je on

ispio otrov u ramnici, ili si od koga drugoga 0 tome C U o . ?

Fedon. Sam,Ehekrate!Ebekrat: Pa sra [e bilo to. sto je on rekao pre svoje smrti, ikako je

svrsio? Rado bih to . cuo! Jer odnasih flijuntskih uopsre nijedan ne

putuje sada u Arenu, a ni otuda vet dngo vremena nije nijedan

koji bi rnogao da nas 0. tome to sto je iumro;

0. ostalom nista ne ume da kaze.

Fedon: Ni 0. toku parnice, dakle, niste nistaEhekrat: Culi smo. 0tome nas je neko ,"' ,,,' '' ,,., '' ',

je Sokrat, mada je presuda na srnrt odavno

nuo, Kako ie d o . toga doslo, Fedone?Fedon: Neki slucaj, Ehekrate, tako je udesio. Dogodilo se, ,,<>uW-,

je dan pre presude lovororn bila ovencana onoj je Atenjani

saliu 11 a DeL

Ebekrat: A je to

Fedon: Po predanju Arenjana, to ie ona

da otplovio na Kretu sa onih sedam parova isrecno

da su se Atenjani, kao sto se

su, svake godine na Delsvake godine od onda salju

njih da u to . vrerne varos bude

bude pogubljen, dokle

nekad traje dugo vrernena,svetkovine uzirna se onaj

v

C

c

r,



Drugi deo

RAZGOVORI U TAMNICI (GL. III-LXVII)

1.PRIZOR SAKSANTIPOM I PRETHODNI RAZG9VORIOTEZN]I FILO~OfA ZA SVECIS,TIJIMDUHOVNIM ZIVOTOM

I NJIHOVO] CEZNJ} ZA SMRCU KOjA JE OPRAVDANA AKOJE DUSABES1v1RTNAGL. III-XIV)

I I I

Do lai en j e p r ij a te lj a u tamnicu . K sa ntip a s a sincicern.

Prijatnost i l1eprijatl1ost u ljudskom iivotu.

Fedon: Ja cu pokusati da te od pocetka 0svernu izvestim. Svakad, pa

j u dane pre toga, ia i o.st~li redovno smo ~ol~zili .Sokratu,. a sa~tajal~ smo

se ujutrO u sudniei, gde J,e1 presu?a pala; bi la J~ ~~l~U t~ml1lee..Cek~h smovaki put dok bi se ramnica orvor ila, razgovarajuct jedni s drugima, jer ona

~enije rano otvarala. A t im.bi se otvorila, ulazil i bis~o Sokratu i, .vedm de-

10111 ceo dan boravili kod njega. I onoga dana sastali smo se raruje. Jer uo-ei toga dana, kad srno uvec~ izisli iz tamnice, ~uli smo,da se f?~lija s ~elaratila- Obeeali smo, dakle, jedan drugome da eemo se sto rarnje sastan na

~edovnom sastajalistu. I sastasmo se, a vratar, koji nas je redovno pustao,

izide pred nas irece narn ?a ~ekan:;o ida ne ul,azi~no pre dok nam ~n samte kaze. "Jer Jedanaestonea 1, rece narn, "skIdaJu Sokratu okove 1 saop-~tavaju rnu da ima danas umreti." Nije proslo mnogo vremena, on izide i

pozva nas da ude~o. . .Kad smo usli, nademo Sokrata bez okova, a pored njega Ksantipu+

_ ta poznajeS je - gd~ se~i pore,d njesa idrzi ~!ego~a sineiea.3 AyCimnyas

Ksantipa primeti, zanda,:' ka,~ sro vee .. obicno cine, ovako l:e~to rece:Ah Sokrate, dosli su pri jatelj i da poslednji put govore s roborn, 1 tlposled-

; ; j i ~ut s njima!" ISokrat s: obra~i Kritonu,i ~ec~: "Post~raj se da)e nekoodvede kuci!" I nil! odvedose neki Krironovi [judi , a ona je kukala 1udara-

la se u grudi. A Sokrat sede na postelju, savi nogu iprotare je rukorn, i ta-

rud rece: "Kako mi se, prijatelji moji, cudnovato ani ono nesto sto [judi

zovu prijamoscu! Kako"ie to cudno:ato prem~ on?me sto s,epokazuje.kyao

suprorno _ prema ne?rJ)atnosn! Is tina, ~o d~oJ~ mkak~ neee da ~olazl eo-veku istovremeno; all, ako hita za [ednim 1 ugrabi to, onda je bezrna-

10prinuden da g~ab.ii~rug2; kao ~~ su to dv~ raz lic~e st.vari, ali sa zaje?-niekim vrhom. I cini mi se, produzi on, "da Je t o pnrneno Ezop4 sastaviobi basnu: kako je bog hteo da izrniri ta dva protivnika , a kad mu to nije

uspelo, sastavio im jekrajeve u jedno; iotuda kad se kome javi jedno, do-

181

lazi d~enije idrugo. Tako, cini mi se, dogodilo se imeni samom: osecao samu nozi bol od okova, a sada me, evo, obuze osecanje prijarnosti."

IV

S ok ra t s e u f !! !' 1n ic i b av i p es ni st vom .

v . Tada l!'-eb_etuzme rec iece: "Tako mi Diva, Sokrate, dobro si uciniosto SI me seno. S.to .se dee tvojih pesama - a to su srihovi u koje si obukao

basn~ E~op?~'e Ihimna Apolonu! - vee su me ineki drugi, a nedavno i

E~en- , ~l~al,lv ta. re to podstaklo da ih ispevas kad si amo stigao, a ranije jos

nikad .n~Sll1lsta ispevao. Dakle, ako uzimas za vazno da ja mogu Euenu od-

go~orltl kad me stane ponovo pitati - a budi uveren pitace me - onda mi

reci treba da mu kazem."

.. -. ~az~j mu: Kebere, odgovori Sokrat, istinu: propevao sam ne da se

s 11J1me1 1 s,nJ~g~Vl1nyesmat;la ogledam - jer znao sam da to nije laka stvar

- n,ego da lspltu)en: s ta znaee neki snovi, ida se klonim greha kad mi vee

~~l~koputa,~areduJu d.a se posvecujern toj rnuzickoj delatnosti- '. A ti snovi

II I s~ ~tpnhke ~va~~l.. Ce~to mi je u minulorn zivotu dolazio isti san, cas

II OVO) ~~s ~ .OI~OJ pnh~l~, alt. svakad sa istorn opomenom: "Sokrate, muzici

se po~:e""ll)} DJ U negv~J! lja sam u ranije vrerne mislio da me oporninje ip09stlCe ba.sna ono cime sam se vee izanirnao, ida, kao oni sto hrabre tr-

kaee, tako 1mene san podstice na ono sto sam vee negovao naime na rnu-

delat~os~, [er je filosofija, po mome shvatanju, bila najveca muzika,

a ~am bas ~Jll negovao. A sada, kad je presuda pala ibozja svetkovin~

:,precavala n:l smrt, sn:atrao sam za svoju duznosr: kad mi san vee toliko

puta nareduje da negyujem tu muziku u obicnorn smis lu, onda 11esmem da

rnu ostanern neposlusan, nego treba da sam

Je bezbri.znije ~e prorneniti svetom pre nego poslusam san ine ispevarnpesama 1 na raj cistu savest ',\"" v x.o t,, sam, eto, ispevao najprehimnu bogu, kome Je ova sJava bila namenjena. Kad sam svrsio tu hirnnu

razab_ra~, S~~1 da ,pesnik? ako hoce da bude istinski pesnik, mora pevati pri~

a Ht istinske dogadaje; a sa' ' '. 't ' b I' ".,

m rusam )10 sposo an ca izmislirn pr i-~u, metnuo sam u oblik pesme ono rni je bilo pri ruci isro rni je bilo po-znato, a to su basne Ezopove, na koje sam se najpre narnerio.

V

v To, et~, Kebete, kaz~lj Euenu i pozdravi gal I ako je pametan, neka

~toAprepOl~ZI za mnom. A ja, kako mi se cini, odlazim danas: take naredu-jll tenJam. '

da i

nek

1 1 1 f t

s e b

p U S

gO Y

kOl



Platen

182 _---------------------

Tada reee Simija: Sta to, Sokrate, porucuj~s Euenu.? ja sam se ve.cta sastajao s r im covekom, ali, koliko ga ja poznajern, on ru-

mnogo pu Iv

alo bid voljan da te pos usa. .. .J 1 1 _ Kako to? rece Sokrat. Zar Euen ruje filosofr

_ Bar meni se cini da je on to, odgovori Simija. . .,

Sokrat: Onda ce iEuen to hteti, kao is:::k? ko dost,?Jno .~eguJe £ : 1 0 -

" Ali mozda ipak nece sam na se ruku dici, jer to, kazu, ruje dopuste-sofIJu.

nO. I dok je t o govorio, pusri s postelje noge na zernlju, iu tome poloza-

. roduzi razgovor. ,y ~" vJU p Tada ga zapita Kebet: Kako to govoris, Sokrate? Nije dopusteno na

k dib a ramo filosof treba da za tobom pode u smrt?seru ~okr~t: Kako, Kebete? Zar niste, ti iSirnija, slusali 0 tim srvarirna

-ad sr e skupa b il i s ~ilolaieml?

k Kebet: Bar nista pouzdano, S~krate. v' vSokrat: Pa i ja mogu da govonm ~ tome sarno po cuvenju, A sto s~m

y , 0cuo, kazivacu yam bez ustezanja. Jer onome ko rreba da se seli u

slue~J~ tmozda inajvise dolikuje da razrnislja 0 tome ida izlaze kako tre-ona) sve . P v bi k . d di d

ba zamisljati se;enje u2t:)

s ve t . . a sr a1. 0 1

mogao a ra1

rugo u vremedo smiraja suneevoga .

VI

Sa tnoub is tv o n ij e dopusteno, jer su ljudi ulasnistuo boije,

Kebet: Pa zasto, Sokrate, tvrde da nije prosto ubijati sam se~e? jer,

v si ti sada pitao, ja sam cuo iod Filolaja, kad je kod nas boravio, kao

to~~oddrugih nekih da se ne sme Ciniti. Ali jasno ni od koga nikada nistavee 10 . v '

nisam 0 tome cuo. v dis k M " 'v d v 'AI'Sokrat: Treba da se jos tru IS0 0 toga. oci ces on a cun. 1rno-

Z d / ti se6niti cudno sto taj stay 0 odabiranju smrti treba jedini da vazi

. d

a

ce ostaloga, isto covek ovde nikad ne moze, kao kod osralih stvari,~ a dolazi do onoga ?itoje za njega oe::vidno ,~olj~. Na~~e: fonek.ad iza po-

neke bolje je biti m~a,vvnego ZlV. ~ sto,se t~ce ,tIh k~~lma je ~olJe d a bud~.tvi mazda ti se cini cudnovato sto tim ljudirna nne dopusteno da sarru

U1~j' dobro, nego treba da ocekuju drugoga dobrotvora,se s blagim osmejkorn u svorne narecju: Bog bi to zna-

vaolSokrat, moglo bi se u prvi mah uciniti da je ta nedo-

rnozda ipak ima neki svoj razlog. ~to se 0 tome

naime, kako mi ljudi zivimo u nekoj tarnnici, ika-

ni bezati , to je, cini mi se, od narocite vazno-

183

sti, ine rnoze se lako proturnaciti, A li stoga rni se, Kebere, cini da je dobro

receno- ' da su bogovi oni koji se za nas staraju, ida mi, ljudi, cinimo jedan

dec blaga bozjega. IIi zar se rebi ne cini tako?

- Bar meni se cini, tece Kebet.

- Dakle, rece Sokrat, kad bi neko rvoje blago sarno sebe ubija lo bez

tvoga nagovestaja da ieliS njegovu srnrt, zar se ne bi iti na njega l jutio i,

ako bi znao kakvu kaznu, kaznio ga njome?- Zaeelo, odgovori Kebet.

Sokrat: Kad se stvar tako prornatra, onda mozda§r§zrazloznosto cover< ne--;me sebe ubijati pre dok bog to ne nadje zalnuzno kao sto je

takav slucaj sada kod rnene.

VI I

Ako su ljudi ulasnistuo bozie, misle Kebet i Sirnija,

onda filosofi nisu mudri kad se raduju smrti i beze od gospodara.

- To rni se cini sasvim prirodno, Kebet. Medurim, one sro si

upravo sada tvrdio, naime da bi filosofi lako hreli da umru, to rni se, 50 -

krate, cini cudno ako vazi malopredasnja tvrdnja, naime je onajkoji se stara za nas, a mi da smo blago njegovo. jer, to sto se najumniji ne

srde kad odlaze ispod te zastite, gde njima upravlja ju bogovi koji su najbo-

Iii cuvari svega sto postoji, to mi je neshvarljivo. Ta valjda ne veruju

ljudi se sami za se bolje starati kad slobodni.

bi poverovati da mora bezati od svoga gospodara, isarno on

ne bi mogao racunati da covek ne sme bezari od dobra, nego mora

istrajati pored Judo bilo bezari.~~~~~~~~~~

cin, one

pre tvrdilo, nairne: parnetnima dol ikuje

se raduju .

Kad je

suprorno onome se

se [jute na smrt, a ludima da

se poradovao Kebetovu izvode-

inece

na srce

ih sam

vi smatrate da je po-



Platen

se raduju

u

,~ Sokrat; da pokusarn hocu li:e pre? varna , S

- Dobro, reee ' d ' diJ'arna. Kad ja, SUTIlja1Kebete, ne bih verovaoezo IIpre su 1 dri db' "n 1: > dr . 1 bogovirna , imu rim 1 or nrn, pa zanm 1

, cu pre sveg\. U,gl~.'go;vi 3tOovde borave, gres io bih da se nel111nulim Ijudlrna, bObJl;a ~ereni nadam se da cu doci dobrim ljudima. Ako

l la Sftl rt. Ali ovako~ ~u~~:no ust~rdim, onda, budite uvereni, ustvr?io bih,

lle n~ogu da to ~as Pd slicno, da ell dod bogovi l~a koji ~,ll,bas dobri go~po-ako iole drugo st,ogo ne zalostim kao drugi, nego zrvirn u dubokoj na-dati. zaro se ja nv

esamo "nJ'e'110to kao sto se igovori- od davnina, ne-

d'· esto name " . " . . ,' : 1 , je . n, na koji su bili dobri nego oruma kO)1su bill rdavi,Sto rnnogo bolJe o nu ;; rekine ga Simija. Zar ieEs da to uverenje same

P sta Sokrate. P v ili v ' ';> J b- as, da se rastanes 1 1 ga 1 nama saopsnn. er, arZa d v.v 'tako s nama· , . d isri mah to cse za rZIS1 'tome dobru inama pripa a, a u 1St! ma to ceTtl . y ~estvovanJe u ,v

enl se elm, ue . ," one sto tvrdis,b' . ko nas uvens u v. ~'K .

1 ti odbrana < : . cu rece Sokrat- Ali, pre svega, da vidimo sta Je to sto n-- pokusa, v I' d saopsti.

t" v" ' odavno ze 1 ad' k .. , d .-vn, em! rm se, S k te rece Kriton, nego to a onaj OJIirna a u pru-v - Sta drugo, 0 ra . 'da te treba opornenuti da se sto manje razgova-... / d 10govon ..v v •

vI 5>trov vee,o aVI v lI.ekazagreJava vise nego :ito ueha , a toga se va-

f~S!)er, ~aze, ~ otrova; inace, oni koji tako rade, rnoraju pone-Ia cuvan pred,lSP:J . J t da uzimaju pehar,

k:ad idvaput, eak} mpu 'ce Sokrat; neka on same sprerna svoje kao daT e slusaj ga, re , ,

- a ~: bude lipotrebno, 1 triput! .,clvaput pruzatl, a ~ ~e ali on me odavno ne ostavlja na rruru.

'T m veeznao, rec k d "- 10 sa I 'emu! odgovori Sokrat. Neg?p~ed va~a ao p~~.SV01~~ su-- Dosta ~ ill d kaz po kome mi se Cl111 da se covek kOJ1JeSVOJZlVOt

cl' . h ~ d lznesem 0 h d . d . dlJama ocu a, f i i i unim pravom ne boji s tra aka una a rnre, 1 a

Qdista proveo u ~los? 1 )1 S Pnom svetu, po smrti, ucestvovati u najvecim dobri-Vb' adi da ee na 0 K b k v id . 1 v.

1U do roj nv

d b de to cu ja,Simiiai e ete, po usan a y am iz ozim.111a. A kako to moze aU,

T EL O K AO P RE PO NA D U SI (G L. IX -X IV )1.

IX

""'''')rprna za sm rt. Sta je Filosof sefilosofa kao _. ., , v •

, • r 'j na ravi neguju fllosofIJu ~1 z~ el~ dru~lm neSVI om ko), . Pd budu mrtvi' ostali, po SVOJ pnhCl, ne vide to.

.... v da umlru J a 'b I v d k d J ' d'...eze nego . '. onda bi ocevidno. i0 eu novato a seJu 1Ako ie, dakle, lst.ma to, ' .

FEDON

za Citavog svog iivota ne bi trudili ni okoa zalostili se kad bi doslo one za cirn surrudili.

Tada se Simija nasrneja i Tako mi Diva, Sokrate, nisarn sadasmeha zeljan, ali ti me na srneh Ako to svetina cuje,

ona ce uzeti da je to odlicno receno za Ijude koji se bave filosofijorn, a na-rocito nasi zernljaci 1 bice od srca saglasni s tim da filosofi odista smrt,

ibice ponosni sto dobro znaju da filosofi drugo ne zasluzuju nego

drugoga

tezili i su se

srnrt,

Sokrat: I odista, Sirnija,

tome sto kazu da "dobro znaju". ~~~~~~~:...t::.:~~~~~::_:~::_;::.!!~

srnatrarno mi da je srnrt nesro?

- Zacelo, odgovori Simija, prihvatajuci rec.

Sokrat: Ta nisra 0ne 0 rast nakuse sa om. I zar rnrtav bitine znaci drugo nego to da se, s jedne strane, telo rastalo sa dusorn i je

sarno za se, i da se, s druge strane, dusa rastala s relorn ida je sama zaDa Iije smrt sr o drugo nego to?

- Nije, nego bas to, rece Simija.

Sokrat: Pogledaj, dragi rnoj, rnislis Iiiti kao jar Ovako cerno, cini mise, bolje shvar iri one sto promatramo, MisliS li r i da dolikuje filosofu da na-

rocito ulaze trud oko takozvanih slasti u kao sto su, na primer, jeloipice?

- Nirnalo Sokrate, odgovoriSokrat: Pa sta? Oko l jubavnih

Niposro.

Sokrat: Pa sta? Cini Iiri se da

nezi? Cini Iiti seskupe haljine i

je bezuslovno da to irna?

- Bar filosof odbaeuje to, odgovori Simija.

Sokrat: Dakle, ti mislis da rakav De

nego se, koliko god moze, odvraca od njega i

Dabome.

Prema tome, ne pokazuje li se,

?

je

svu

i

sroji smrri kad ne ceni s!asti koje (lO'la1~e

Simija: Ti odista govoriS istinu .

"._ ..._-,--------------

185



Platen

x

Telo [e prepona saznanju. Cula su nepouzdana. Samo astom umnom

aktitl tlosCu, kojom se shuataiu ideie, dolazi se do saznanja ist ine.

Sokrat: A kako stoji stvar sa sticanjem saznanja? Da Ii pri tome telo

ili ne srneta ako sa u ispitivanju uzrne za saucesnika? Mislim, na pri-

mer, ovako. Daju ~i~d .i ~J~~]ljudi~a kakvu istinu: i.li)e.onako. ~a~ s:o n~mipesnici1 svakad iz javljuju - da nista ~ouzd~no :l~t! cujerno run vidimo i A

ako ova cula nisu dobra ni pouzdana, jedva ce biti ostala. Jer sva druga za-

ostaju iza ovih. Ili ti 0 tome mislis drukCije.

Simija: Nikako._ Pa kada reee Sokrat,dusa dokucuje istinu? Kad ona pokusa da ne-

sr o ispi tuje u zaj~dnici s t e r ; ; m , ocevidno je (fanjutelo tada obmanjuje .

Simija: Istinu govoris. .Sokrat: Dakle, zar se dust u misljenju, ako igde drugde, ne otkriva

nesto od onoga sco odista postoj i?

Simiia: Dabome.Sokrat: A ona misli najbolje onda kad je nista ne zbunjuje, ni sluh,

ni vid, ni bol, ni kakva slast, nego kad se u najvecoj meri ogranici na sarnu

sebe, bez obzira na relo, pa kada, koliko god moze, bez zajednice ibez do-

dira s njim, tezl za onim sto odista postoji.

Simija: Tako je:Sokrat: Ne odbacuje li iu svom snagom telo dusa fi losofa ine bezi li

od njega, a rrazi da se od njega odvoji da bi potpuno pripadala sarna sebi?

Simija: Cini se.Sokrat: A kako stvar stoji, Simija, sa ovim? Uzimarno Ii da ima ne-

pravednog po sebi- ili ne?Simiia: Zacelo, tako mi Diva, uzimamo.

Sokrat: I lepog po sebi i dobrog po sebi?

Simija: Kako ne?Sokrat: Jesi livee ikad ista takvo ocima video?

- Nikad, odgovori Simija,Sokrat: Nego S 1 nekirn drugim telesnim culom do toga dospeo? A go-

vorim uopste , na primer: 0 velicini, izdravlju, isnazi , jednom recju 0 pra-

vojbitnosti svih stvari, Promatra l i se relorn najsustastvenija ist ina svega to-

ga? Ili stvar stoji ovako: ko se od nas na'bore i I' ni 'e otru<;lLda 0

~ sto promatra ~misli 0 syaknm po sebj, taj ce ruill?.li~'idQ s~ma::

,Qiasvake S!ya t1 .

Simija: Svakako.Sokrat: Ne bi li to, dakle, najcistije ucinio onaj koji bi u najvecoj me-

ri samim umom pristupio svemu, a ne bi Seu razmisljanju oslanjao na vid,

niti bi potezao ijedno drugo culo pored poirnanja, nego bi~ is~~

samom po sebi, pokusavao da dokucuje svako bicesamo p;"sebi": osIobo-

den sto je mogucno vise od ociju, iusiju, iceloga, tako reci, tela, jer ono

dusu zbunjuje i ne da joj, kad je zajedno s njorn, da postigne istinu isazna-

nje? Nije li, Simija, to onaj koji ce se, ako iko drugi, docepati biea3?

Simija: Izvan svake sumnje, Sokrate, istinu govoris!

XI

Qok se dusa ne oCisti od tela, ne doznaje Cistu istinu.

- Dakle, iz svega toga, rece Sokrat, nuzno je da sepravim filosofirna

namece ovakva nekakva misao, kako 'e oni iu razgovoru jedni drugima sa-

opstavaju: "I .!!!.a,Cin1nams~_, stazakojana~ uraz~a.tral lj llpomoeu

cistoga misIjenjCl izt~m~Vgdinq_sYt_:t Q $X saznanja; jer_ook nam je tel i) po-vezano sa umorn, idok [e dusa nasa pornesana s takvom nevoljorn, mi ni-

kada necerno u punoj meri steci ono za cirn zudirno;a to kazerno, isti-

,nil. Jer neizrnerne teskoce donosi nam telo zaro sto se rnorarno starati za

njegovu ishranu; C l . l < : O josndare kakve bolesti, one nam ornetaju loy na ono

~ ! . oist inski pos!Qjj. Osirn toga, telo nas ispunjuje l jubavnim zudnjama, po-

zudama, strahorn, isvakojakirn varljivim slikarna, i tol ikim tricama i kuci-nama, da se odista, sto kazu, nikada ne mozerno od njega povratiri ik sebi

doci, jer iratove, ibune, ibitke ne izaziva nista drugo nego relo i njegove

pozude. Radi gomilanja para nastaju svi ratovi, a pare smo prinudeni go-

milati radi tela, jer smo robovi njegove nege, I zbog svega toga ne dobiia-

mo vremena za filosofiju, A sto je najgore od svega toga, to ie sto nam se

telo, ako mu se i otrnemo koji cas te preduzrnemo da nesto ispitujerno, u

tim ispitivanjima svuda narnece, donosi nered izabunu iuznerniruje nas,

rako da je od njega nemogucno prornatrati istinu; dakle, odista narn je ja-

SIlO ovo: ako hocerno da ikada saznarno nesto u njegovoj cisroti, onda se

~o.ramo izb~~idvod tela i~an:Q,m dqjom gJedati ~tY:'!Iipo sebi.J_,~a.o_~to se

~1111~_I12.:f~.<::1111~c~Z.nemo0 cernu tvrdi~()~<l~!!l()Iljego\!i.1illQ<lYI1ic:i :::[email protected]_§a2:I1aI1ie irnacemo tek onda kad umremo, kao sto pokazuje nase razla-g~nje'<l :I1~.<i()kj iyi~.?: Jer , ako se u zajednici s telom ne rnoze nista potpu-

no saznati, onda je mogucno sarno jedno od dvoga: iii se saznanje nigde ne

moze sreci iii tek posIe nase smrti. Jer tada ce dusa biti sarna za se, odvoje-

na od tela, a pre ne. I dok zivimo, bicerno, kako se cini, znanju najblizi OIl-

da ako se buderno, koliko je god mogucno, klonili saobracaja s telom i

lazili s njim u zajednicu sarno utoliko ukoliko je bezuslovno nuzno, iako

se ne buderno ispunjavali njegovom prirodom, nego ako se budemo cistili

od njega, dok nas sam bog ne oslobodi, I tako, cisti ioslobodeni svega bez-

umlja telesnoga, bicerno, kao Sto ie prilika, zajedno sa drugim cistotama i

mailto::::[email protected]

mailto::::[email protected]



Plaron

&aZnacemo sami po "d usteno da se dotice cistoga. Takve razgovore,'r elo nlje op k di ikoii "Jl:t, neCistOn1e zac, d sobom voditi ia 0 su It ISVI Ojl SU pravl pn-rh ," moralu me u 'k )<'ll&lim Slmlja, , bi ne Cini da te ta o., , ' n se te .1atelji mudrostl. I, tako Sokrate!

Simija: SasVlm

'XI I

, . '" ' datak Ciscenje i o sl ob od en je o d tela.Filosofrrna le l" '~ u s mr t [ er ih tamo c ek a C is ta i sti na .

Oni rado po a",e . d r a a i prii I ' d a iv' S krat ako je to istina, rag! pruate JU , on alma

_ Dakle, prod~~~ d~een;o, kad scignemo ta.:n0kuda ja ~utujem:~ko

tnnogo raz10ga nadal j noj rneri sted one u sto smo u mmulom ZlVO-

inde na drugom me~tU,u PUeZato za'raj put, koji su rni sada naredili, ve-< : : > ik rOJenapor. I' VV ,

ttl uloZilitoll ceS\ a tako i drugi koj i mis le da su sepostara 1za ociscenje

~\1jem dobru nadu, p

SVoga duha. VeSim ija. .._ Sva.kako, reev,v( 'e lito se vee odavno pomin je u govoru, nne to

A zar Clseenj ,v

d ih . 1Sokrat: ,v d ,v duliu inavikavas je a se sa SVI srrana iz te akad od tela stOVise0 va~s ida, po moguenost i, iu sadasniosti iu poto-

povlaCi izbi ja u samu se e.os lobodena od tela kao od okovar!, v isarna za s ,

rijem stanJUZlV ~eSimija. " " v

_ Dabome, rec 0 ne zove smrt, to osloboden)e 1odvajanje duse od

50krat: A zar se t

~ r t > D J 'e r e e e Stmija. v di ' ,Y i iedi_ BezsUU' '. o siobodenjem, kao sto tvr imo , naJvl~e ,I [e m? t~-Sokrat: A z a r : u : ceo zadatak fHosafov - oslobadenJe 1 odvojenje

v ' fHosoH ; ibas J e toze pravl ," ;;duse ad t el a? 1 1 1~ll~'

Simija: OeevldnO. zar nebi, kao sto sam vee u pocetku govor io, bi-

Sokrat: Pr~~a tokme,zivota svoj zivot udesavao tako da bude sto bli-

k bi cove za " , 1 ' Z bi b il v; >10 slnesno a 0, db' u smrt odisra sng ar t.ar ne 1to 10 smesno., l' no Sf ka 1 m

ie s01rt!,a JU I

Simija:Kak~ n~, "a pravi filosofi isnnski tete mre th) od svih lju-

Sokrat: Dak,e, l:nIJt ;asna. Promatrai sarno 'oaavae! Ako oni u sva-

, rt na}maUles v 1 d "h d v b ddi njima Jes~," teljstVUs rdom, a z e e a u !1Jl usa u e sarnakom odnosu Zl~~ u nepn1alj'aispunila, a oni setada bojali iljutili, zar ne bi

k d bllm seta ze b' d V ' V I ' d k d 'zase, pa aId t kad oni ne 1 s r a oseu IS 1 tame g ese, a sng-ne~ods, no

ss t i C i

ono 5tosu zazivota voleH- a voleli su sazna-a cepo v' v, l' .. l' ;.

'b "od veze s a o uim sa Clme su zIve 1u nepflJare Jstvu.lZ aVltl 1 Y '1" '2 d t'

'1ll"ul~ ....... ljubimaea, iizena' 1 1 smova, mnogl su rage vo Je

hteli pod u Hadovo carsrvo, jer ih je vodila nada onde one

za kojima su ceznuli ida s njima zajedno biti; a onaj ko saznanie istin-

ski voli izestoko se preda isroj nadi da nigde na drugom mesru nece na-

ci u dovoljnoj rneri nego li u Hadovu carstvu, zar ce se raj na sarnrti ljutiti

izar nece s radoscu ie i tamo? Hoce, dragi prijatelju, budi uveren, bar ako

je pravi filosof, Jer ce tvrdo verovati da se nigde na drug om mesru nece na-

rneriti na Cisto saznanje nego onde. A ako srvar tako stoji kao sto sam rna-Iocas govorio, zar ne bi to bila velika nedoslednosr kad bi se takav covek

bojao smrti?

- Zace1o, bila bi, tako mi Diva, odgovori Simija.

XIII

Samo su [ilosofi brabri i trezueni i uopste urli. Istina i url ina su neko

Cis/,enje duse od naslade, straha i suega telesnoga. Samo filosofija,

kao prauo oCisiavanje duse od te la , a ne posuec iuanje u misterije orficara,

priblizuje coueka bogu.

- Kad bi ti, produzl Sokrat, video coveka koji se Ijuti 5tO ima da

:nre" ne bi li t~ za te bio dovoljan dokaz da on nije nikakav filosof (pri-Jat~~l mudr~stl), ~e~o Jllosom~t (prijateli t.£k)? A ra j isti rnozda je prija-

tel) 1 blaga 1polozaja, zacelo jednoga od toga dvoga ili obadvoga U isti

mah.

- Sasvirn je tako, kao sro kazes, rece Simija.

- Ne pripada li, Simija, produzi Sokrat, ione sro se obicno zove '

rhrabros~ najvise onirna koji se ne boje smrti?

- Bez sumnje, odgovori Simiia.

. S~krat: Pa i je i zove tj. kad ne

~~ ustas da te , strasti reZlres 1ZIVIS 0 ne ~

1 11 ona samo omma coji telo najmanje cene izivot p ro vo d e u fil os ofiji?

- Zacelo, odgovor i Simija.

- Pa ako si voljan, produzi Sohrat, da obratis painju na hrabrost i

t rezvenost drugih, ucinice t i "c.~~~~Simija: Kako to

Sokrat: Znas li da svi os t ali uzimaju smrr kao veliko zIo?

Simija: Ie kako?

.~, ~~kra:: Kad hrabri medu njima ocekuju smrt, zar je ne docekuiu bo-lecl se JO S vecega zla?

Simija: Tako je ,

, Sokrat: Dakle strah it repet ulivaju hrabrost svima osim filosofima,

AJ.]opet je to ludo kad je neko hrabar od straha istrasljivosti.

Simija: Svakako.

189

vot

ner

;Ire



. .Platen

kod njih isri rakav slucaj? Zar su oni trezveni izAli to je, tvrdimo mi; vnemogucno; pa ipak o~o im se desa-

toj glupoj trezvenostl slicno je pom,~nuto~ slucaju. u ~tral:u

b'ti liseni druglh naslada a u zudnp za nurna, om se uzdrzavaju1 [er ih osvajaju A razobrucenoseu zovu ono stanje kad

da njime ovladaju im se to da oni,

okovima naslada, vladaju drugim nasladama. A to lid na onobas sada govorio: oni su na neki nacin trezveni zbog razobru-

Sirl1ijll: Tako se cini:Sokrat: Blazeni mot ipak tonece biti prava zarnena za vr li-covek

menja nasladu za nasladu, bol za bol, strah za srrah, ivece

kao novae, nego ce sarno ona] novae bid pray! za koji sve to

enjati, a toje umno saznanje. Ive sto se za njega is n jime kupu-m to su odista ihrabrost, irezvenost, ipravednost, iuopste

vrlina vezana za saznanje, pa bilo pored toga ili ne bilo inaslada,

isvega osraloga sto je tome slicno. Ako se sve to odvaja od sa-iedno za drugo zamenjuje, onda ce rakva vrlina, bojim se, biti ne-

senka iu stvari robinia, bez ikakva zdravlja ibez istine, a istina je

nekakvo oCisCavanje od svega toga, pa irezvenost, ipravednost,

isame umno saznanje jesu neko otiscavanje. I cini m se ioni

uveli posveCivanje u svete tajne2 nikako nisu losi ljudi, nego odi-

od pamtiveka nagovescuiu: ko neociscen ineposvecen stigne u Ha-lezace u bla tu , a ko stigne oCisten iposvecen , s tanovace sa

Jer ,k ao sto kazu oni koji znaju svete tajne, irna ih mnogo ko-

nartekov,4 al i malo onih koj i su nadahnut i pravim zanosorn.

po mome shvatanju, nisu nikakvi drugi nego oni koji su

istinski negovali. I ja, koliko mi je snaga dopustala, nisam u 2i-

svome niSta propustio,· ne~o sam se n~ s~avkinacin tru,dio da P?sta-A da l i sam se valjano potrudio 1 stogod postigao, to cerno

:wat i kad tamo stignerno, ako bude bozja volja, io za kratko

kako mi se tini._ Eto , to jeono, Simija iKebete, produzi on, sro imam da kazern u

odbranu, zasro mi nije resko srcu izasto se ne l ju tim sto se rasta jem

isa ovdasnj im gospodarima, nego sam uveren da cu se onde, basnameriti ina dobre gospodare ina drugare. Ali svet u to ne ve-

sam, dakIe, svojom odbranom nesto bol je uverio vas nego aten-

hio bito lep uspeh.

191

XIV

Radosno umiranje [ilosofa bilo bi opraudano kad bi se malo

da dusa posle smrti iioi. treba

Kad je Sokrat uzme Kebet iece: 0 svernu ostalom So-

krate: bar meni se tini, lepo si govorio; sarno sto se dee duse, {judi nece ve-

~ovatl da ona, kad se s telom oprosti, idalje postoji, da propada ida

~enestaje o~~ga ~a,n,ak~d covek umre. U trenutku, kad sedusa pocne odva-jan od tela 1 lz!azm IZ njega ona se razide kao dah iI i dim, inigde je vise ne-

m~. jer, ~ad biona negde bila sarna za se, skupl jena ioslobodena ad tih za-

la sto St,l~ sa~a n~brojao, covek bi se, Sokrate, mogao obilno ilepo nada-

n da Je istma sto ~l govoris. Ali da dusa postoji iposle smrti covekove, ida

ima neku snagu ~sve~t, to potrebuje, mozda, ne kratkoga razgovaranja i

dokazivanja.

- Ist inu govoris , Kebete, rece Sokrat. Ali sta treba da cinirno? Hi ho-

da se porazgovara~o 0 tome da li se moze verovati cia je rako, ili ne?

- J ; bar, .odgovon Kebe_t,voleo bih cuti kakvo ti ° tome... ] - ,~ad bi me l~o sada e.llo, odgovori pa bio to ipisac korne-

dija , ornsta n,e v:ruJem cia bi smeo brbljam igovorim 0

rnu ne dolikuje, Ako, dakle, zelire, treba ispitivanje da pocne,

2. VECNOST I

PRVI DOKAZ BESMRTNOST(GL. XV-XVII)

xvV

paznjune



Plaron

god postaje ogledajmo da li sve postaje na ovaj nacin: ni

strane nego iz suprotno, sesto na primer, lepo suprotno ruznorne, ipravedno

suprotnosti irna nebrojeno mnogo.:_=:::.:;;.;J";;';;"~,"",",":_~,--

vece?

Kebet: Dabome.Sokrat: Iako postaje rnanje, liiz onoga sto je ranije bilo

postajati docnije manje?

- Tako je, Kebet.Sokrat: Pa, isto tako, iz jacega ono sto je slabije iod sporijega ono

je

Kebet: Nesumnjivo.

Sokrat: Pa sta? Ako nesto postaje gore, nece liono postajati gore iz

boljega; iako nesto postaje pravednije, nece li ono postajati pravednije iz

nepravednijega?

Kebet: Kako ne?

Sokrat: Prema tome, smerno lis punirn pravom tvrditi da sve posra-

jena ovaj nacin: j. z suprotnoga supr~?Kebet: Dabome.

onda? Nalazi lise u tome iovo: svuda izmedu dveju su-

protnosti, jer su dye, javljaju se dve vrste postajanja: od jednoga prema dru-

gome iopet od drugoga prema prvome? Izrnedu imanje stvari posto-

ji li rastenje iopadanje, pa zato kazemo: ovo raste, ono opada?

- Tako je, rece Kebet,

Sokrat: 1zar ovako stvar ne stoji isa rastavljanjern isa sastavljanjern,

i sa hladenjem isa grejanjern, isa svim slicnirn? Pa aka nam ponekad ine-

dostaju za to narociti izrazi, ipak bar u osnovi mora biti tako da jedno po-

staje iz drugoga ida jedno prelazi u drugo?

- Svakako, rece Kebet.

XVI

dakle? produzi Sokrat. Ima linesto iivotLl suprotno, kao sro

je san?

- Zacelo, rece Kebet,

FEDON

Sokrat: A sta je to?

- Srnrr, odgovori Kebet.

Sokrat: Zar to dvoje, ako ie iole supremo, ne postaje jedno iz dru-Pa kad je dvoje, zar se ne u dva smera?Kebet: Kako ne?

l . : w . k . m i I J edan od ovakvih

iznecu ti ja, ito njega

kazem.

o kojirna sam bas sada govorio,prelazenja, a ti I

Kebet: jeste!

v Sokrat: Dakle, objasnjavaj ii rneni ovako ZlVOt ismrt! Zar ne S111a-

rras da je zivoru suprotna smrt?

Kebet: Smarrarn.

Sokrat: I da jedno postaje iz ?

Kebet: Dabome.

Sokrat: Ida jedno postaje od

Kebet: Mrtvo.

Sokrat: A sra od mrtvoga?

Kebet: Moram da priznarn:

Sokrat: Dakle, Kebete, od zivo izivi?Kebet: izlazi.

dakle, u Hadu.svoj prilici.

nije bar tu sasvim:>je svakako ocevidno? IIi

Svakako.

iiiramo pridan neko suprotno

od mr-

ondaje

postoje

S1110 mi se, Sokrate, stvar mora darako.



Platen

XVII

A da se uveris, Kebete, da inismo, kako se meni cini, nista

"" ...,,,>,11'.111. promotri stvar isa ove strane. Jer , kad postajanje jedne stva-

svae, ...1" odgovaralo postajanju druge ieklo kao u krugu, nego kadreklo sarno u pravoj liniji, od jednoga prema onome suprot-

skretanja nazad prerna prvome ibez savijanja, znas lida bi naisri lik ipreslo u isto stanje iprestalo da se rada?

Kako mislis to?Nije tesko razumeti sta misli rn. Kad bi, na primer, bi lo zaspi-

bi mu odgovaralo budenje koje postaje iz spavanja, onda bi, na-

sve govorilo da ieprica ~ Endimionu 1 besmislena i bez ikal~ve va-

bi isve ostalo zapalo u isto stanje, kao on, - u san. I kad bi se sve

a ne bi se rastavljalo, brzo bi se obistinila izjava Anaksagorinaskupa+. Isto je, Kebete, iu nasern slucaju. kad bi sve umi-

ude, pa kad bi docnije, posle srnrti, ostajalo u tome obliku

bi ponovo ozivljava.l_o, zar y~e,b i b il a nuz~a posledie~ takvoga

bude mrtvo i da rusta ne zivi? Jer, kad bi od onoga sto ostanea zivo umiralo, da libi onda ikako moglo biti da se, napo-

rasturi u smrti?Ke.bet: Nikako, Sokrare, nego misl irn da u svakom pogledu govoris

•••......'I '!>rr.rt: Jeste tako, Kebere, kao sto ja rnislim, inasa slaganja ne osni-

nego doista ima iozivljavanja i radanja zivih od mrrvih,

l..lI.lS.~~nlrtVlllostoje. Dobrima je, razume se, belie, a zlima gore.

3. DRUGI DOKAZ ZA BESMRTNOST DU5E(GL. XVI I I-XXII )

XVIII

u seianie. Secanje po istolJremenosti i secanje po slicnosti.

prihvati rec Kebet iv rece: ~ i po ono j tvrdx:ji, Sokrate, ko-

umeo porninjati da nase . . .'ako "

19 5

- Ali, Kebete, upade mu Simija u tee, kakvih dokaza ima za to? Po-

mozi mi da se setirn! Ne mogu da se dobra setim u ovaj cas.

- jednim opstim, odgovori Kebet, i u isti mah veorna dobrim doka-

zorn podseticu te: ljudi, ako ih neko pita, sami na pitanje sve kazu kako je;

a ip~k to ne obi rnogli da cine kad ne bi u njirna bilo znanja ipravoga suda.

Zatlm'v~ko ih ko vodi do geometri jskih oblika- i li do cega drugog slicnog,

tu se ocigledno pokazuje da stvar tako stoji.

, v , - Ako te to, Simija, primeti Sokrat, jos nije uverilo, a ti pogledaj ho-ees li se s nama sloziti prornatrajuci srvar ovako. Dakle, ti ne verujes da one

sto se zove ucenje rnoze bid secanje?

, -yJa ti verujern, odgovori Simija, ali bih voleo da se bas meni dogo-

di t_ o 0yeemu [e govor, naime da se setim. I po onorne sto je Kebet pokusao

da rzlaze~ ~onekle se vee,secarn iverujern; al i opet bih ne manje voleo U ovajmah da cujern kako si n naurnio da objasnjavas tu stvar,

Sokrat: Evo kako. U ovome se valjda slazerno: ako neko irna da seE~c:~_g'L~eti '_QJ1d~Qntreba dato zna vee od ranijc) ---",--,.-'

Simija: Svakako.

, , S~krat: Sl,azemo li seyu tome da je znanje, kad se na ovakav nacin ja-VI, secanje? A rnisl irn na slueajeve kao sto je ovaj: ako neko nesro i li vidi iIi

cuje, ili,nekim ~rugim c~lom oseti, pa pri tome ne sazna sarno ono, negousvesn 1drugo sto ne pripada istorne znanju nego drugome, ne kazerno li

onda s pravorn da se on serio onoga sto je pri tome uhvatio u svest?

Simija: Kako to rnislis?

, Sokrat: Ovako, na primer: predstava 0coveku sasvim ic drugo nego1 1 predstava 0 I i r i .

Simiia: Nesumnjivo.

,.. .Sovkrat: Ali o~et znas da se zal jubljenim ljudima, kad vide l iru, iii ha-runu, 1 1 1 sro drugo, sto obicno nose oni u koje Sll zaljubljeni, desava oVO:

?ni 'prepo~n~ju l!:u'va u svesti im se pojavi Iik decaka cija je lira. A to je se-~anJe. N~ 1St! nacin eesto se poneko, kad vidi Sirniju, seti iKebeta; a ima jos1bezbrojno mnogo drugih takvih slucajeva.

Bezbrojno mnogo, tako mi Diva, reee Simi/a.

Sohrat: Nije li to, dakle, nekakvo secanje? A osobito onda kada toneko dozivi u vezi sa onim stvarirna sto ih je vee zaboravio zbog odmaklogvrernena i od nevidenja? '

Simi/a: Svakako.

Sohrat: Pa sra? Moze li se desavati i to da se neko kad vidi naslika-

na iii naslikanu lim, seti coveka? I kad vidi naslikana Sirniju sed seiKebeta? '

Simija: Dabome.

Sokrat: Iad seti se j samoga Simije?Simija:



Platon

. v ti Po z akon ima s ecan ia s az na jemo p oimoue.. razlzcrwS t: v d ,. P .

SecanJe po / . ili manioi s l icnost z po secatu nas na ojarn, d ti p o z; ec07 . d k d . t

Sami pre .m e t, c n ah od i iz va n j ed na kt h p re dm et a. Je n'-1. pre m ejednakostt, kO Jl :~ pojam je dnakosti samo tako ako pojam znamo

moze n as p od se tt tt : ~e ti ulaze u s ve st k ad d ?bi je 11 !0 cu la ; p re rr :~ t or r: ;'raniie- J ed na kt p re d li 0 dobiti p re n eg o c ul a. Culima se SIUZ1nlO C.111

, tm oratsm I' sdeniznante 0 pO lm~. . rema tome, pojmove smo zna 1pre ro enia.

se rodl l110, P , ' k k d" ' lucaJ'evi ne pokazuju da secanje dolazi caxo 0

hat. Zar svi tl S ,

So " d neslicnih stvan?slicnib tako 10 ,

Simija: po~azuJu. eko po slicnosti seca nekog predmeta, zar mu seAl ako se n \. 1 'v ',"

Sokrat: ~ ', d' ornislja da limu taj predmet po s Knost! svojojdYavatl1tO a p , 'I ,

ne mora es nim kojega se seno iu ne:, "emu za 0

zaostatc u nee· "Simija: Mor; .. d listvar stoji tako. Valjda tvrdimo da POStO)lneka

Sokrat: G~e'~n: jednakost drveta drvetu, niti kamena kamenu, 111-

jednakost. Ne ml~~l e nego osim svega toga na neku drugu, na Jed-

ti ieega drugog shcnod~toomlida im a r ak ve jednakosti ili da nema?b'1 Tvr irn "dl ':

nakost po se 1 . d' ra ko m i Diva, 1to sa svim 0 ueno., ". Tvr tmO,

SlmlJa. rno li sta ie to jednakost?Sokrat: P a zna

Simija: Svaka~~. smo stekli znanje 0 njoj? Da li od onoga 0 ~~rvnu

Sokrat: Oda~IP Kad smo vicielij~q!l<lko dr:l'.t'.ili~ar:1en~llI~to

srno bas sad~ gov~:da' u wanl u s v e s t leu v,e ,nak?stl kO)aJe}1.est9 dr~-

dru:ro, zar nlsm9'edmeti? Ili zar t i sene Cl~l~a je ona drukcl)a~ ,Agle-g O nakl P : , Ne pokazuje lise da Je jednako karnenje 1[edna-daj stvar sa ov~~ tranel' "'sto ponekad jednome jednako, a drugome ne-

d i·ako bi 1osta 0 1 ,

ko rv]e,

jednako? t :,«, ka ko- , ,Strm/a, Sv~ ,D a li ti se ono sto ie po sebi jednako pokazalo pone-S knt· A sta: ied k tlo ., k '1 " ednakost kao neje na os .

'edna 0,11)

kad kao ne], T"kda Sokrate! . , 'SimlJa:Nt k~e '~dnakost eulnih.stva~i nijt:i?tO,~tQl LednakQ,g12Q,~e{ : l 1 .Sokrat: Da , 1 .. '

" N'k ko nIJe isro. ,v

Simtla~ I 1 a 0'.ednakosJif.ulnih stv~Eijako 'egna raz~lC.naod ed-S o k r a L : ~l,!'k ' svestio i obio oiarn 0ovoi osle nJO]., sebi, 1 a SI u

nakostl 0 ' istinu govons- , .v '

S i r n t J a : unu sto je ova poslednja ili slicna ill neslicna onojSohat: Zar I : e , zato

koiU daje euini sveUSimija: Dabome.

Sokrat: Uostalom, svejedno je2, jer, ako vidis samo jednu srvar, pa u

tome videnju usvesris idrugu, bila ova onoj slicna ili neslicna, onda to mo-

ra biti secanje.

Simiia: Svakako.

Sokrat: A sta sada? Ne desava li nam se nesto slicno u jednakostima

drva iednakostima onih srvari s to smo ih malo cas pominjali? Cirr i I inam se

da su one onako jednake kao sto je jednako ono po sebi, ili im je potrebnonesto da budu onakve kao one po sebi jedrrako? Ili im nije potrebno nista?

Sirnija: Mnogo im je potrebno.

Sokrat. Zar se ne slazerno u ovome: ako neko nesto vidi i pri tome

prirneti: o~a sada gledam hoee da bud.~ slieno necemu dwgg_m ~to

~~za'Ost~ie'~iJ,1"li,r:te,~~1g1I:mu biti l1Qtpuno i~2I1<!kon e- -$0 je_~labije._, zar ne mQra Qnaj kQj i 10primecuje da o~~'p.9_~:..~i~_2no

c~j§ OVQ.po njegovu tyrdenju, doduse shena, a~~~~_!.l~slicnosti?

Simija: Tako je,

Sokrat: Pa sta? Jesmo li iii nismo irni tako nesto doziveli kod onih

jednakih stvari ionega sto je po sebi jednako?

Simiia: Svakako.

Sokrat: Prema tome, mi morarno vec otpredapoznajemo one po se-

b!LedIlakQ~ios ad onoga trenUt'lZa'1(aCf'smc)"p'rviput' u g f e Q a 1 r T e d i 1 a k e ' s t , r a -'ri isaznali da za tim da sebi jednako, ali zao-

staje za njim.

Simija: Tako [e.

Sohrat. Ali se opet slazemo iu ovome da ni na koji drugi nacin ni-

smo dosli do toga saznanja, niti se rnoze dod, nego iii vidorn, iiidodirom,

iii kojim drugim culorn; sve je to" tvrdim, isto.3

Simija: Isto je, Sokrate, bar s obzirom na ono sto hoce da pokaze na-

se ispitivanje.

Sokrat: Etc, bas preko cul a treba uvideti da sve sto je po culima jed-

~~-ie.dnako"...al~jlm. IIi kako"CElkazem

drukcije? ._Simija: Tako.

Sohrat: Dakle, pre nego smo poceli da gledarno, ida slusamo, i osta-

lim culima da se sluzirno, morali smo vee negde dobiti znanje 0 tome sra je

one po sebi jednako, ako smo ova sro je po culima jednako hteli porediti

sa onirn, jer sve tezi na to onom bude jednako, ali ga ne dostize,

Simija: To je, Sokrate, nuzna poslediea onoga sto smo ranije rekli.

Sokrat: Nismo li odmah po svome rodenju, gledali, islusali, isluzi-li se ostalim culima?

Simiia: Jesmo.

, ..,.,,~~~~------------

197



7Platen

J

Dakle , vee pre svoga rodenja , kao sto se cini , moral i srno ga

xx

199

XXI

Sob-at: Sta biras sada,

secarno onoga 0

o irn-a a : Ovako odmah, ne mogu odaberem,

Sob-at: A kako? Mozes li odabrari ikakolicovek, ako raspolaze znanjern, da da '0 onorn

o ovome?

zna,iline

cini Ii ti se svi

srno evo sada raspravljali?

.S:·m~!a:eleov

bih odista ; a li se mnogobiri ni jednoga coveka koj i bi bio

Dakle, Simiia, ti neSimi/a: Niposto svi.

Prerna tome, oni se sarno

racun 0 onorn 0

rusu

onoga

Simi/a:A kad su

smo posrali l judi?

Simija: Nikako,

Dakle ranije,

.s irn ncc: Daborne.

" ~okrat: Prerna tome, Simi ia , duse su postoja le iranije, pre nego suusle u ljudski i lk, 1 su tela. i su .

Simi/a: Samoako te pojrnove, ne 'd

. 11 isri

enjem, jer je to jedino vrerne koje nam osta je?

.Jv·".IIAi-. Dobro, prijatelju! Ali gdeje onda ono drugo vrerne

smc priznali, ne

u istorne casu kad ih dobijamo? IIiti

o tome

S ro-

XXII

Ako dusa?lego

D~ li nama onda,. stvar stoji ovako? Ako odista po-

nam Je svagda na jeziku, ilepo, idobro, i takvo bite, pa



Platen

XXIVna to bice svodirno sve pojave nalazeci da narn ono jos iz ra-

nijeg pa ako s njirne uporedujerno cu~ne pojave: ona~o kao sto

postoji to bice, mora postojat i inasa dusa, 1 to pre naseg~ rodenja. Ako to

ne stoji, onda bi eelo nase ispi tivanje bilo ~~aludno: p~II,~aklev' s~v~r.sto-iitako ida li je jednako nuzno da poston lana bee 1 nasa dusa lOS 1 pre) 'd I' da i d 'nasega rodenja? Pa aka pada prvo, ne pa ~. l,on. a 1 rugo:... v, c

Simiia: Izvan svake sumnje, Sokrate, cmi rm se da POScO)I ista nuzrrost

za obadvoje, ibas je u pr~y~~a~2;~~ __~.Y~e_QkL~J"1J1J:Q._pa_to~~e na- ~.

I~ 1'o.g_':E!i~j~~Q~t:o.Jl~Il!!?a . 9 ~ , , § : - 1 . , ;blC._~,_~k~.~~nsad~.90vOll;",Jer,ja bar ne znam rnsta sto bi rru bilo tako oeevlcno kao ~o da, : ise nego ~sta,

postoji sve ovo: ilepo, idobro, isve ostalo 0 cemu si maloeas govono. I

meni se cini da je to potpuno dokazano. , ' ._ Ali sta je s Kebetorn? rece Sokrat. Jer rnoramo IKebeta uverrti.

._ I njemu je, ja bar mislirn, odgovori Simija, potpuno dok~z.ano,. n~a-

da je on veoma uporan u s~mnj~nju protiv i~nesenih d?kaza. All ]a mislim

da je on dovoljno uveren da Je,pasa dusa postopla pre nasega dolaska na svet,

Treba se osloboditi detinjskoga straha da ce uetar razduuati dusu.

- Ali, ipak, cini rni se, ti iSimija zelite da se ito pitanje jos vise pre-

trese, ibojite se kao deca da ce vetar dusu na polasku iz tela odista razdu-

vati irasturiti, a narocito onda ako neko ne umire bas za risine, nego za ka-

kve jake bure.

- Tada se Kebet nasmeja irece: Pokusaj samo, Sokrate, da nas uve-

ravas kao da se bojirno; ili radije, uzmi da se mi sarni ne bojimo, nego da jernozda jos iu nama neko dere koje se toga boji! Pokusavajmo, dakle, da

njega savetujerno da se ne boji smrti kao strasila!

- Ali nad njim, rece Sokrat, morate svaki dan izgovarati basmu do-

kle ga bajanjem 1 ne iscelite .

- Gde cerno, Sokrare, rece Kebet, naci za to sposobna bajaca kad nas

ti ostavljas?

Sokrat: Velika je, Kebete, Helada, iu njoj valjda irna sposobnih lju-

di, a velik je ibroj varvarskih plernena; sve to treba pretrazivati da nadete

takva bajaca, ne zaleci pri tome ni novae a ni napora, jer nerna nicega na sro

biste vase novee korisni je mogli porrosi ti . A treba isarni medu soborn da ga

trazite, jer mozda inecete lako naci ljudi koji bi to bolje urneli nego vi sami.

Kebet: To ce se jamacno naci. Ali, ako ti je prijatno, vratimo se ta-rno odakle smo skrenuli!

Sokrat: Ama prijatno mi je. Kako ne?

Kebet: To rni se svidi.

4. ODNOS PRVADVADOKAZA I PRELAZ KATRECE11(GL. XXIII-XXIV)

XXIII

Ako dusa postojala pre nas, postojace i posle nas.

_ A hoce li ona, produzi Simiia, postoj~ti ieos1e ~a~e smrti , to n~ja

sam, Sokrate, jos ne uzimarn kao dokazano; stavise, tu !OSsme~a, kao st?

je Kebet malocas napornenuo, onaj stran svenne da se dusa, ka~ eovek uml~re ne bi rasturila i time dosao kraj njenom postojanju. Jer, zasto ona ne bi

m~gla da postaje'i da se obrazuje od drugih sti~~ja ida posto)i i.0s pr~ ne-

go dode u ljudsko relo, al] kada d?de pa s.ed?e~lJe stane ~dvaJatl od nJega,

da onda i ona sarna zavrsava svoje postojanje 1propada. ._ Dobro govoris, Simija, rece Kebet. Jer, c ini mi se, dokazana I: sa-

mo polovina onoga sto nam treba, naime da_!:_::~i,:,:j~~.c..-p~naseg~ rodenja; ali, ako dokaz treba"<trtrucie p~tpun. ' mora ~~Jg§_~~~-

. t i c i , a c ~ : ~ o ! i ~ . : I e _ d l 1 a ! 5 . 2_~?~~(:>jJ!EU)2.()~~__,:,:~~_,_~~rt1a 0 1 Pr.e I : ~ s~g~ rod en J ~ .

_ Pa ipak je, rece Sokrat, 1 to vee sad~ dokazan.o, ~lmlla I Kebet~, ak~

same hocete da ovaj poslednji dokaz vezujete sa orum st? sm,? ga pnznah

pre ovoga, nairne da sve zivo postaje iz mrrvoga. Jer ako Je d~sa. vee post?-

jala ranije, a pri svorne polazenju u zivot ipri svorne postojan_lu nevmoze

dolaziti ni iz cega drugoga nego iz smrti imrtvoga stanja, onda je numo daona iposle smrti postoji kad treba da se ponovo rada. Prema tome, 1

sada vee, kao sto je receno, dan je pun dokaz.

5. JEDINSTVO DUSEIII

DRUGI DOKAZ ZA BES11RTNOST DU5E(GL. XXV-XXXIV)

propadanja nego ima samo raspadanja, a raspada se samo ono sto

slozeno, a ne one sto nije slozeno, Ono sto suagda ostaje sebi iednako

jeste presto; one sto se nepresiano rnenia jeste slozeno. U pruu skupinu

spadaju pojmoui ili ideje koje se dokucuju samo umouanjern i neuidliiue

s14,a u drugu skupinu spadaju pojaune stuari se dokucuju culima.

Sokrat: Zar ne treba da ovako otprilike sarni zapitarno: kakvim

stvarirna je opredeljeno se rasture iza koje strahujerno da ih ta

sudbina ne stigne, a za ne? Pa zarirn, ne treba Ii dalje da vidimo koji-

201



Platen

na osnovu

ana je j ed-

a ono sto je svaki put drukci-

nora svakad sebi jednaka ineprornenjena.Sokrate,l . ¥ 1 . . .~ . r stOj'jsa onim mnogim eu mm stvanma,na P~ ! -

stva. ili d . koi k k 1-<!·;S(jilirj~t:11,.J"'''''':~ iii s haijinama, 1J S rugim coje ca VIm S IV

ili kao jednake, H i kao lepe, iii kojim dru-

sebi? Ostaju li one u isrorn stanju ili, u

po sebi, ne ostaju niti sa soborn niti jed-

rako kazem, nikako

ne ostaju nikada iste. . '" v ., ..

ne moz,eSte stvari dodirnuti, ill ocima II I k~ll~n ~!.u-

A one stvari sto ostaju sva gd e jed ne isre nec~s mom

• . ,~=~, , - . . poimanjem urna, jer su takve stvari neculne 1 ne mo-

kaje se i na neuidliiuo,

slicnije i srodniie uidljiuom,

dye vrste bica: jednu vidlj ivu, dru-

203

Sokrat: I nevidljivu kao Ol1U koja svagda ostaje sebi jednaka, a vidlj i-

vu kao onu koja nikada ne ostaje sebi jednaka?

Kebet: Uzrnimo ito!

Sokrat: Elern dalje! Nije Ii jedan deo nas samih telo, a drugi deo dusa?

Kebet: Svakako.Sokrat: Pa kojoj ce od te dye vrsre relo biti slicnije isrodnije?

Kebet: Vidljivoj, to je svakorne ocevidno.

Sokrat: A sta je sa dusorn? Je li ona vidljiva ili nevidljiva?

Kebet: Bar za l jude nevidlj iva, Sokrate!

Sokrat: Ali, ipak, bar mu odredujerno vidljivo inevidljivo po priro-

di l judskoj? Il i rnis lis po kojoj drugoj?

Kebet: Po ljudskoj.

Sokrat: Sta da kazemo, dakle, 0dusi? Da kazerno da je vidljiva ili da

nije vidljiva?

Kebet: Nije vidljiva?

Sokrat: Dakle, nevidljiva je.

Kebet: Dabornel

Sokrat: Dusa, pre rna rome, vise nego telo lici na nevidljivo, a telo na

vidljivo?Kebet. Sasvim tako mora bir i, Sokrate!

XXVII

Kad se dusa oslobodi telesnih prepona i

luta, se dotice uecnog neprornenljluog ide]a.

te nepromenliiuom bicu, idejama, dok telo

promenljiuom bicu, culnim stuarima.



Plaron

XXVIlI

" k ' po tome [e ona srodna boianskom, boiansko

d 'ove u, t dno srnrmom.] tDu~a da au" I l. Y i po tome je ono sro no smrtnom, fer smrtno- lia Te 0 s usa, '

ulada iuprav l' . slusa i sluzi.

, rvar jO s isa ove strane! Dokle god su dusa ireloPromatraj S poslednJ'em nareduje da sluzi islusa, a onoj pr-

, iroda ovom v v

U zajednicI, pnr d' Ita ti se cini, kad srvar prornatras S te strane, stavojda vlada igOSp?, an. . e sto [ebozansko, a sta onome sto je smrtno?

d za sheno onom d 'J da i l'ie od toga voo, b ". 'kom od prirode odredeno a va a 1uprav ja, ajY

d 1 e ounsHi ne rniSllS a1V • slusa )

cia S UZII .smrtnom S kako misUm.

Kebet: va , I'Y ~

P a sr o d usa icuSokrat: a,il S k t ocevidno lici na bozansko, a telo na srnrtno.

b D sa 0 ra e, 'I' J d 'Ke et: u " . d Kebete da li iz svega sto smo govon 1 siecuje

Gleda) sa a, ' dliSokra:: 1,e boiansko ibe~l~!l~:i~p1r:?~_PE~~!()Li~~r~sJ?~_ !I~~,

ova: onome ~?ai~hcmJ~1£~Ill~<t?;.9!!~l11.~.~~.<:>1:1E~(j~g():iS!25.Ya.g~a_Q?!!!l~(;-i~govEs~Oz i . E ; :spa~l.)l.~g1 I;s~<:>.n~g9,!,gt!()s.t<11e~e.1ismrtn()Ll. .n :e~~;~ ':"' ·· · telo:Mozemo 11,dragi Kebete, da pored toga. · 'd· · · -ko nalsl1f:p,llele,?p~~'k""" ,.]e n~.• 'v 'd 00 da nIle t a o r

' do , 0 sto rugtvr n n 'b Ne mozemo.

Ke et:

6 . S UD B IN A D U SE ~ OS LESMRTI

(GL . XXIX-XXXIV)

XXIX

/ ' ", tela' osle s mrti dugo odriaua, kako se nece odrzati

Ka d se v ee v td IJt :o" A k P je dulia hila Cista ad tela i uaiiano se bauila

netl id lJ lva dusa.. ~e raspada- nego odmab ide u boiie' il oso fzJom , ona se I .. .. . .

{' . a Kad stvar taka stOll, illje 1 : te iu opr~d.dleno da se br-

Sakrat. Pd"da bucieneraspadljiva iii nesro tome Dhsko?

1.,0raspadne , a uSl ;Kebet: Kako ne.

PEDON

li, da po srnrti one se na

pred ocima leii - a ZQvemo mrtvacem - isto se mora

i da sudbina ne odrnah, nego se

prilicno dugo vrernena, a narocito ako umre neko u punoj mladalackoj

lepoti? A da ine govorim 0 i kao sto su oniu Egiptu balsamovani: t akva tela odrzava ju se nedogledno dugo, ineb

tela, kao kosti, i lile, isve sto lici na to, - oni, ako telo iistrune,

opet su, tako reci, besmrrni. IiiDe?

Kebet: Take je.

Sohrat: A dusa, ODO nevidljivo, ono sro odlazi u takav drugi svet,

plernenit, icist, inevidlj iv , u pravi Had,2 ka dobrome iumnome

da treba, ako je volja bozja, za koji cas i -a

ja je ovakva iovako srvorena, zar se ona, kad se rastaje s telorn, odmah

rasrura j kao tvrdi svet? izdaleka, dragi Kebete iSimija,

nego mnogo pre stva r sroji ovako: ako dusa cista ostavi telo, ne vukuci sa

sobom od tela, jer u zivotu ni u kakvoj zaiednic i s njime ni je bil a dra-

ge vol je, nego bezala od njega ipovlacila se u se samu, jer joj je to svagda

bio jedini napor - a to ne znaci nista drugo je valjano negovala fi-losofiju iodista se radosno sprernala na smrt, Hi zar to nece bit i sprerna-

nje na smrt?

Bice svakako.Sokrat: Kad je takva, ne odlazi li k onome sto na nju lici, k onorne

je nevidljivo, pa bozansko, ibesmrrno, umno, gde moze , po dolasku, da

blazenim zivotom, os lobodena lutanja, ibezumlja, istraha, idivljih

strasti, iosraloga zla ljudskoga, igde doista moze, kao sto kazu oni koj i su

posveceni u svete tajne, da ostalo vrerne provodi s bogovima? Hocerno li

tako reci, Kebete, ili drukcije?

XXX

Gresna duia ne se od

Tako, Diva mi .

Sokrat: A ako se dusa rasta je s telorn uprlj ana i jer je s telom

neprestano hila zajedno, iugadala mu, isvoju ljubav poklanjala, iono nju

svojim strastirna isl astima omadij avalo, - tako da joj se ni st a drugo nije 6-

ni lo istini to nego one sto je te lesno, isto se ivideti, ipopiti,

ipojesti, iuzeri za zadovoljavanje svoje pohote - a ona one sro je ocirna

ramno inevidljivo, a misljenju ifilosofiji dohvatljivo, navikla cia mrzi, ida

ga se boji , ida ga se kloni! - rnislis li da ce se takva dusa raspasti u punojsvojoj Cistoti?

Kebet: Niposto.

205



Platen

NegoJuboko joj je usadilo opstenje i~~uienje s te lorn, [er je

'1 "me iugaaaia rnu punom odanoscu.bi a s n j: c

"""'t'" Dabom1.e. drazi pri iat eliu to ie mora se uzet i, rere tno, iesko,

A to te esno, !y . ' .' " /

««<," )!l.''''' . 'dl'" Zato rakva dusa, koja toga ima, I oseca se opterecena 1

1 VI ,ll~~last vidljivoga, pa se, u strahu od nevidljiv?g i~d ~{ada,nazad II ,¥ ko spornenika igrobova 2 a u njihovoj blizini ivide-

v se pnea, 0 .' ... ' . v k . ' 1sro ;ikaze dusa. To su pri~aze .Ol:akvlh dusa 'Ol~ s~ nisu rasta e

" " '' '' 'v ' ', , - ~leao imaju u sebines to vidlj ivo, pa se zato 1vide.elstOn, I t> , IM ie se verovatl, Sokrate.. . v 'h

OOd' moze se verovat i, Kebete! Pa i to da nisu duse dobn.Ista, . ier t e kaznu za, dene da tumaraju po tim mesnma, jer rp .

One SUkP~,lllUgrevsan)I'O 3 I tumaraju dotle dokle god se 0.1 zud--"vot'OJI Je o c •

' l 'f~les:zIll.HUkoja ih jos prati , ponovo ne za tvore u relo.

XXXI

Gresna dusa s el i s e iz tela u telo.

. . po svoj prilici u srvorenja sa onakvim navikarna szatvaralu se, ", 'arne livot provodlie.

u 1 s , I' V S k ~U k a kv a to mlS IS, 0 'rate. . v .. . k'

, rimer koji su se bili predali prozdrljivosti, 1 ras a-'."17TU< Om, na p, " . '}" ' . ob-

" r to bez ikakvoga srida, n, po svoj pn rei, uz ima juP ljanSt'l'U,l ", . l,vl

1 ilicnih zivotlnja. Ill.ne rms lS,.v

Ba~se moze verovati sto govons. . , .' . 1A ' . koji su voleli nepravdu, vlastolJublJe, 1 otimanje, ua~~nkl baca iastrebova Ili u koji bi drugi rod mogh rakvi

vukova, 1 0, ,

Dakako u r ak a v k blikIX"'V~" ..

l' ocevidno da i ostale duse pre l aze u ona ve OleP a ru je 1 v v :>, njihov1 J naemu zrvota :

occvidno j e. K a ko net 'a '

N· I" med u ovima naj'srecniji iza najbolje mesto odre emlSU 11 k li koi. d ili oko opstenarodne igraaans e vr me, 0lu zo~~ ~rezve-

se tru a koia se sarno i z navike ivezbe, bez hlosofiJe 1uma?1 ., < . ;

Pa ukoliko su tlnaJsreC11ljJ. .v ' •

Utoliko sto oni, sva je prilika, p:elaz~ .u sh~al~ ~raaansk~ : po~rod, kao, na primer, U rO,dpce~a, 1 . 1 1zol)a, II I mrava, II I po

n.aldonle:rllljudski,a se o d n ji h radaJu vallam lInd!.

$ va ie prilika.

20 7

XXXII

u drustuo moze same cista i se

Sokrat: Ali u rod bogova nij e dopusreno nikome ko nije negovaolosofiju irastao se s telom u porpunoj cistoti; sarno ko je mudrosti

sme tamo. Bas radi toga, drag! Simija iKebete, oni koji val jano neguju fi-losof iju uzdrzavaju se od svih telesnih pozuda, iostaju postojani j ne pre-

daju im se, a ne stoga sto se boje rasula kuce i kao svetina isre-

broljupci ; nit i se opet plase sramote izla glasa zbog nevalja lstva, kao vla-

stoljupci icasrol jupci , pa se onda uzdrzava ju od toga .

Kebet. Ne bi ti ni dolikovalo, Sokrate.

Solerat: Tako je, Diva mi, ne bi! Zato, Kebete, oni koji se nesto sta-

raju za svoju dusu a ne zive za telo! raznezavajuci odricu se svih tih lju-

di ine idu s njima istim putern, jer su to ljudi koji ne main kuda idu, nego

sami , uvereni da ni st a ne t reba radit i sto se protivi filosofij i, spasenju duse ,

injenu ociscenju , predaju se vodstvu f ilosofi je idu ramo kuda im ona put

pokazuje.

XXXIII

Filosofija oslobada dusu od cula istrasti, i unebeskog.

su kljucevi carstua

Kebet: Kako, Sokrate?Sokrat: Ja cu ti rec i, Oni koji su rnudrosti ze ljni dolaze do ovoga sa-

znanja. Pre nego je filosofij a uzela u svoju zasti tu njihovu dU5U,b ila je ova

cela vezana za telo is njime spojena, bila ie prinudena da promatra stvari

kroz telo, kao kroz tamnicu, a ne sarna sobom, ivaljala se u svakom ne-

znanju; fi losofiia j e potom videla da uzas tarnnice dolazi od pozude , ida

okovani najvise sam pomaze da bude okovan; dakle, kao sto rekoh, oni

koji su mudrosti zeljni shvataju da im filosofija uzima u zastiru dusu kojase nahodi u takvorn stanju, pa ie onda blago opominje ipokusava da je

oslobodi, dokazujuci joj da je promat ranje koje se vrsi oc ima pune obrna-

ne, a isto tako iono koje se vrsi sluhorn iostal im culima; zato je savetuje

neka ih se kloni ukoliko nije nuzno sluziti se njima; isokoli je neka se u

samu sebe sabira izbija, a neka nicemu ne veruje nego sarnoj se-

bi, dakle neka veruje sa rno uono sto je sarna sobom upoznala u stvarima

kao bite sarno po sebi; a Sto drugim culima saznaje da ie ovde ovako a on-

de onako,l to neka ne uzima kao istinu; ovo poslednje je osetno ividljivo,

a 5amo ono sto sama gleda jeste umno inevidlj ivo. Takvom spasenju, mi-

sl i dusa pravoga filosofa, ne treba se protiviti , istoga se ona uzdriava od



j e u e ta r smrti

,,'-U~V~ produzi Sokrat, pravi ljubavnici mudrosti trezve-je vecina H i ti mislis drukcije?





Platen

XXXVIII

narn se

uverilo,

FEDON

nego iu ono

da se srvar ne

Tako mi bogova, Fedone,

jer sam, posro sam te

a cerno izlaganju verovati? Jer

vo ' pored svega toga mu se rnoze verovati, doslo je

A cudnovarom snagom osvaja me i isvagda to

dusa harrnonija; ikad je kao cia me je

sam isam ranije tako mislio-. loper, ono u pocetku, nu je po-

treban jedan drugi dokaz koji ce me uveriti u to da dusa onoga koji urnre

ne urnire s njim u isti mah. Govori, dakle, tako ri Diva, kako je

pro duzio svoje razlaganje, ida Ii su se na njernu, kao sto za vas,

pokazali wad kakve zlovoljnosri ili nisu, nego je spokojno branio svoj

dokaz, ida li mu je odbrana bila jaka iii slaba? 0 svernu nas obavesti sro

tacnije mozes!

Fedon: Odista, Ehekrate, cesto sam se zacudio Sokratu, ali me nika-

da nije vise osvojio nego litom prilikorn. Sto je on umeo nesto odgovorir i,

to rnozda nije nista narocito. Ali ja sam se njemu najvise zadivio, prvo, u

tome sro je on rado, dobronarnerno ijubazno primio izvodenja mladica, azatim kako je ost ro, primetio kakav su utisak u nama ostavila ta izvodenja

i,najzad, kako nasje dobro iscelio i begunce ipobedenu cetu

dozvao i ohrabrio da pod emo s njirn iispitivanje zajedno

Ehekrat: Pa kako je to ucinio?

Fedon: Ja cu ti odgovoriti. Slucajno sam, nairne, njemu sa de-

sne strane pored odra na nekom niskorn a on je sedeo mnogo

od rnene. Pornilova me po glavi iskupi kosu po zatiljku - jer se obicno, kad

se prilika, igrao mojom kosom -

Sokrat: Surra, Fedone, rnozda

Fedon: Po svoj prilici, Sokrate.

Sokrat: Ali neces, bar ako mene poslusas.

Fedon: Ada sta cu?

Jo s danas pasti j moja itvoja kosa, ako nam, pre-mine dokaz, imi ga ne mognemo A kad bi h j a bio na rvorne polo-

zaju idokaz me izneverio, ja bih se, kao zaklervorn zakleo da

pustiti kose pre dok u ponovnoj borbi ne porucern i Kebero-

vo dokazivanje.

s dvojicorn, ne bi ni

Sokrat: Pa ZOV1 sarno irnene

Fedon: Zovem te, dakle, al i ne kao

Sokrat: ttl nikakve razlike.

primio bitku.

dok jo s ima

nego kao jolaj Herakla.

213





Platen

ki 1okaznim sredstvom, ieuvajte se da u svornesva lfi k v 1 3k

Otivmene "as u isti mah ida ne odern odavde cao pee a 0-se pi " 1,

, bmanemrnaru ne 0 tavi1a.

v I(U OSia iezaOI -r

BIJANJE PRIGOVORA SIMIJINA8, pO ILI

TI DOKAZ ZA BESMRTNOST DUSE

C E T V R (GL. XLI-XLIII)

XLI

cenju kao secantu iii , drugim recima, dokaz

ko sto;i dokazd~;e, onda duia ne moze da bu~e harmonija t~la

A reegzistencIJI 'a Simija odbacuje shuatanje duse kao harmonije

°o ~ koga je start ! i 'usvaja Sokratouo dokaziuanie.

a posao, produzi on. Pre svega, podsetite me vna

_ podiIllO,,~ak~~':am se ucini da se ne seeam: Simija, ,~ai.me,~ao sto

v "tegOVOnh a, b iiseda c e dusa, iako [e bozanstvenlJa 1 lepsa negoto S ' 1 Ojl .' v" h .. .

onOs, ne veruje , jer je ona P? sVOJO)susnru neka armonua; a, ishIII, ' propastl, , .' 1)a I ll: k pre n J~ga , doduse sa mnorn da je dusa dugotrall ll ja ne~? te 0,telo,lpa da pnznaje v 'ovo' kad dusa istrosi mnogo tela a u Vise ma-b t kaO ' . no etnl . , 1 d ..

Ke e kome neps 1 tku sarna u onaj cas kad se oprosn s pos e numli sva r apos e 'k'da t ~e nepropad,a,

1n smrJ.baSUJom{;,.~lJJ]._i.~~~gjg.~ll~.~,J;'~.!~!2.Q~W:~.~.:.

ho,a,. e sas!()~§~~'D~ li ieto iii je nesto drugo, Simija 1Kebete, ono stotelo!1l,n~ rOl?aE,~.: Iiedna~£J?_-·· atramo? .

n~ba da pro:n tvrdise da Ie to. v • ' ,

mtr re Obadvo)leapo, li produzi on sve moje predasnje dokaze, II I sa-odbacuJete 1, ,

S o k r a t: I .

d ugene : ¥ d'edne, a r u'emo, rekose, a ruge ne. ,

rno 1 JedneodbackJ¥ re produzi on, 0onom dokazu u kome smo rekli

- p 'ta aze , . v d ¥ d

S o k r a t : ,a \ a ako stvar tako stoji, treb~ da je nasa usa na ru-. ucenieseca~J,p renego se zatvorila u telo? ,

daJe stU postojalaP v ece Kebet mene [e on vee ionda sjajno uverto,m me e nee, r ,

go _ S to semen . rn kao nijedan drugi dokaz. .. potvrd~le k receSimiia, iveoma bih se cudio ako bih to ika-

P a I nomjeta 0,_lsan 1 • , ,v

shvatJo. v roduzi Sokrat, nuzno je da drukcije shvatls akoda Tebance,p .. ¥ I v d Y da i k: har-

A li goste . d 'e harmoIllla nesto s ozeno, a usa a je ne a, V I ' je a) k / ¥ •

jeovOmis_Jen d ategnutih stihija u telu. Valida, ipa c, neces pnz.na-osta 'l'asastavljena0 dis da [eharmonija kao nesto sastavljeno postojalamonl kadrvr IS'd ' pravo .tl a Je

pre nego je postojalo ono

priznati?

je sarna

Niposto Sokrate!

Sokrat: Prirnecujes da sam

postoji pre nego ude u ljudski

nema? Harrnonija je sasvirn

uporedujes, jer najpre postaju l ira, zice, i

ku od svega nastaje harrnonija, i

sloziti s onom?Simiia: Nikako.

Sokrat: Pa ipak ako nijedan drugi govor, onda ova; 0harmonij i t re-

balo bi da je harrnonican.

Simija: Trebalo bi.

Sokrat: Ali taj ti nije harrnonican, Nego resavaj: koji od ona dva go-

vora biras: da li onaj 0 ucenju, kao secanju, iii ovaj 0dusi kao harmoniji?

Simija: Kud ikamo radije biram onaj prvi, Sokrate. Jer ovaj drugi

narnetnuo mi se bez dokaza, a s nekom prividnoscu idopadljivoscu, zbog

cega se ivecini ljudi svida. A 0govorima koji svoje dokaze osnivaju samo

na onom sro je verovatno, znam da nisu nista drugo nego hvalisanje; pa ako

ih se ko ne cuva, oni ga veoma lako obrnanjuju, iu geornetriji iu svemu

drugorn. Ali govor 0secanju iucenju je na veoma prihvatljivoj osno-vi. Reklo se1 da dusa nasa u

.;.::...._"'c;"'.;,..?_" ....·.:

ja sam tu osno-

pravom irazlogom. Stoga, rni-

prihvatim ni svoju ni drugu tvrdnju

vu, sto sam uveren, s

slim, ja ni u kom slucaju ne smem

da je dusa harrnonija.

XLII

Duia ne moie biti harmonija, jer harmonija zauisi od deloua koji je

stuaraju, i zato ona ima stepene, a dusa kao bice nema stepena. Ima dus/i

koie su urnne i dobre (= harmonija) i dusa koje su bezumne i r da ue

(= disharmoniia). Otud izlazi: ako umna i dobra, onda ona kaoharmonija nosi u drugu harmoniju; ako je pak bezurnna i rdaua,

onda ona kao harmonija ima u sebi disbarrnoniiu, a to je nesmisao.

Sokrat: A kako, Simija, stvar stoji sa Smatras li ti da harrno-

nija ili drugi kakav sastav srne da bude nekako drukciji nego sco je ono od

cega je sastavljen?

Sirnija: Nikako.

Sokrat: Pa isto tako, kao sto ja rnislim, ne sme ni da dela sro ni da tr-

pi sto drugo nego ono sto bi delali ili trpeli njegovi sastavni delovi?

217

-------------..

~.

--~~---------



Platen

notvrdi. rome ne moze harmonija da vodi ono od je sa-l: prema ( ,

ora da se rome...eaO m .1~ D . r on[e mlS 1 0 : s~ dakle, ni misliti na to da bi harmonija na supro-

r~''''Y'h.'Ne ~ . o z :s;ryrotan nacin zazvucala, il i sena koji drugi nacindanIa, 11 1 n . r

U "m deloVlma.

sVOJl moze, odista. " ,,','D_~",(L, : N e, ~ Ni'Je li svaka harrnonija po SVOjOjprirodi utol iko har-

A sta. , d v ;.

, h. rmonicno u esena.Je a

To ne razumem. 1 v ' d

, I' "a ako se udese bolje iu punijoj meri, U s ucaju aNece !on , k "1 bii '

,L 'biti bolja ipunija harrnoniia, a a 0 manje 1 usa IJO)

desavatJ,

islabija?

Svakako. v v d b d d v

y r to iza dusu da jedna dusa moze a u e usa sarno

Vazl,I,meri ili za dlaku manje i u slabijoj rneri nego druga?

,V e I' u vee O )VIS

1\.1ikako. v l' . d d v d ' 'l' dela, tako ti Diva! Kaze 1 se ~a t nu ,usu a ,1ma ,uma 1

Pa a drucru da ima bezumlja 1 nevaljalstva, 1 da Je zla?

, dobra, a z . bJe to kaze?

S S ravom zacelo!. "1- P r' ad oni koji su usrvrdili da je dusa neka harmonija ka-

~ta !heedsu dusi nairne za.vrl inu inevaljalsrvo? Da li je to opet

v sena 0 1 , .• 1 d - ime donO sro .. 1ineharmonija? I jedna pravi no u esena, naime 0-

harmOnqa,har1110ni j' a, ima u sebi neku drugu harrnoni ju, a dru-

tako dusa, san:~ 0udesena, inema u sebi nikakve druge harmonije?eharmoUlen " AI' v id ie da c k . vtn· mogu to reci. 1ocevt no je a ce ta '0 nes 0 go-.. [a bar ne

S i r r t1 la : . . ' ono ustvrdio, , ,, ko]! J ~ I vl 51110e malo pre u tome da nijedna dusa nije ru za

k at· AlI s OZII A y" h ' ' d 'S o r , ' nie dusa nego druga. to zn~~l u,lsn r r : a, pnz_nat,l a n,l-

li t ~a J .. harmonija ni za dlaku VIse nr u vecoj men, ru marne

l 1 l J e . "Z;', go druga harmonua . ar ne.men ne

Razume se. dl k .V T . h " dZatim, kad nij;: ni zda v a uJvlS1~1 lkm)anJe arrnoruja, on a

, 'harmonicno u esena. e 1 ta o.01manle

Jes~'d ni ni harmonic no udesena, irna li on-

: A . ~ vsCau hannoniji iii jednako?iii manje uce

J ednako. , dl k 'v 'I' , da kad iedna dusa nije '" ,~a ,a'u ~lse 1 I man); nego fugaP v i ie li onda ona ru vise 11 1 manje harrnonicno udesena?

oaime dusa, U lJ

219

Simiia: je.

Sokrat: Pa kad s njom stvar tako stoji, li ce dusa irnati

bilo u neharrnoniji bi lo u harrnoniji?

Simija: Nece .

Sokrat: A kad opet stoji taj slucaj, rnoze Ii dusa u puni-

joj meri ucesrvovati u nevalja lstvu ili vrl ini nego druga, ako je neva-

ljalstvo neharrnonija, a vrlina harmonija?

Simija: Ne moze.

Stavise, Sirnija, ako pravilno izvodirno, nijedna dusa nece

irnati ucesca u nevaljalsrvu, ako je inace dusa harrnonija. Jer, u harrnoniji,

ako je ona u svakorn pogledu bas to, naime harrnonija, ne rnoze nikad biti

neharrnonije,

Simija: Ne moze, zacelo.

Sokrat: Prema tome, ni u dusi, ako je u svakom pogledu dusa, ne rno-

ie biti nevaljalstva,

Simija: Ta kako bi moglo biti po dosadasnjim pretpostavkarna?

Sokrat: Iz toga izlaganja izlazi nam da sve duse svih zivih bica bi-

ti j ednako dobre, ako su inace sve duse po svojoj prirodi jednako to, nai-

me duse.

Simija: Meni se bar rako cini, Sokrate!

Sokrat: Cini li t i se da je ovakvo zakljucivanje ipravilno, inislis li da bi

dokazivanje uzelo takav rok da je pravilna osnovna rvrdnja: dusa harmonija?

Simija: Niposto!

XLIII

Dusa zapoueda telu, kao I se

s njim, i zato ne moze biti harmonija, [er harmonija nilead ne dolazi

u sukob sa svojim delouima,

Sokrat: A sra onda? Tvrdis li cia od svega sto ima u coveku vlada ne-

sto drugo a ne dusa, narocito trezvena?

Simiia: Bar ja ne.Sokrat: Da li ona kad ugada telesnirn

iprotivi? A mislim ovako. je u telu vrucina Hi

prornu stranu da ne a u slucaju gladi ne rnno-

drugim prilikarna da se dusa otima IIi net

kao har-

popusta-

ce se ona

monija nikad

in, udaraju ina koji

tome pokoravati, a

nego se

menjaju neki sastavni de lovi, j

?



Platon

Simija: Slozili smo se. Kako net .Sokrat: Pa sta onda? Nije I i, eto, ocevidno da ona ~ela sasvirn suprot-

;I I e upravlja li ona svim onim sto covek uzima za nl,ene sastavne delo-no. n ivi b 1 v V )I onane~ 1 - se ona ne protlV1 ezma 0svernu citavog svog zivota. zarve' zar , 'v v b 1 '. d rl' n a sve nacine time sto zauzdava osecanja cas teze 1sa 0 ovima

gosPO a . , 1 v bi v ,v

ravilima relesnoga vezbanja i lekarske vestine, a cas aze, 1 stopre.'lm.~p ozudi gnevu isrrahu sad s pretnjama, sad opet sa opomenama,Pn aZI p " v' druzi v , :;

r iuci sa njima kao sa necim sasvim rugim nego sto je ona sama.razgovaraJu di .. d k v Odi

Tako je negde iHomer pevao u 0 tseti, g e aze za iseja:AI' on se u prsi lupi i prekori srce ovako:

, " 1 dl 'I k ,,2S trpi se srce ta vee SI pretrpe 0 gr 1 pasta u ." ."

Zar mislis da je on to ispevao sto je bio uveren da ie dusa harn:o~i-

. id J'enaklonJ'ena tome da telesna stanja vode nju, a ne da ona vodi .~J1hja 1 a y b Y " Y 1i gospodari njima~ i da je uO~,ste nesto mnogo ozanstvemJe nego sto )1 se

mog1a uporedivatl s harrnonijorn? . . y, v

Simija: Tako mi Diva, Sokr~te, rneru se b,~rcmi da imas ?~avo:Sokrat: Dakle, dragi moj, nikako nan:,n:Je savet?o tvrditi da je du-

sa neka harmonija; j~r,niti ~i se, kao sto se Cl111, slagali sa Homerom, bo-

ianskim pesnikom, ,111t1arru sa sobom.

Simija odobn3.

9. POBIJANJE PRIGOVORA KEBETOVAIL I

PETI DOKAZ ZA BESMRTNOST DU5E

(Gl. XLIV-LVI)

A ) Sokratovo obrazovanje (gl . XLIV-XLVIII)

XLIV

Sokrat ponavlja Kebetov prigovor: dusa, istina, moze n~diiveti mnoga te-

la , ali ipak [ednom propada; stoga se treba bojati smrti.

Sokrat: Pa dobro sto se tice Harmonije Tebanke, ona kao da nam je

k ko u dovoljnoj meri bila rnilostiva. A kako stoji stvar s Kadrnorn, Ke-

~:t :? Kako cemo injega un;i~ostivit! ik?jim dO,kazivanjem? ,Kebet: Cini mi se, ti ces to vee naci. Bar tim dokazom pronv harm<_>-

.. riredio 5 1 mi izvanredno iznenadenje. Jer kad je Sirnija iznosio svojenne P , I' k ' d y, v d ', ke bio sam neobicno radoznao hoce I 0 urnen a UC1l11 stogo s n je-zamer , , d k d nii d h d y, dokazorn: bio sam dakle veoma iznena en a ruje 0 rna oce-GOVlm , " v "dkao prvu navalu tvoga ,dokaza. I zato se ne bih zacudio kad bi se 1Ka mo-

voj zamerci isto dogodtlo.

Sokrat: Cuvaj se krupnih reci, dragi moj, da nam kakav urok ne na-

udi dokazu sto ga nameravam izvesti, Ali zato ce se bog starati, a mi "idu-

a blize" kao Homerovi junaci-, ogledajmo sada ima li sto u onome sro ti

iznosis. Uonome sto ti t razis glavno je ovo: ti zahtevas da se dokaze da je

nasa dusa nepropadljiva ibesmrtna, u protivnom slucaju, covek filosof na

urnoru, ako se uzda irnisli da ee mu po smrti biti na onome svetu mnogo

bolje nego kad bi umro ziveei drugim zivotorn-i, uzdace se bezumnim i lu-

dim uzdanjern. A sto se rice dokaza da je dusa nesto jako i bogoliko, ida je

postojala vee ranije, pre nego sto smo se mi ljudi rodili, sve to, kazes, trebada dokazuje ne njenu besmrtnost, nego samo to da ie dusa dugotrajna ida

je vee zivela pre ko zna koliko vremena, ida ie mnogo cega znala i delala.

Ali, pored svega toga, ona nije bila besmrtno bice, nego joj je bas njen ula-

zak u ljudsko telo bio pocetak unistenja, kao neka bolest. I tako L l jadu, kao

sro kazes, provodi ona ovaj zivot i,naposletku, propada u onome sro nazi-

vamo smrcu, A da Ii ona ulazi u telo sarno jedared ili vise puta, tu, velis, ne-

rna nikakve razlike, bar ne u odnosu na opsri strah od smrti. Jer ko ne zna

i ne ume dokazati da je ona besrnrtna, za toga mislis da mora biti u strahu

ako nije bezuman.

To je otprilike, Kebete, rvoje shvatanje; i ja ga namerno cesto pona-

vljarn da nam se ne bi sto izgubilo i da bi srogod, ako zelis, dodao ili oduzeo.

Kebet: Ne, u ovom casu, ja bar mislim, nije nuzno nista ni oduzeti nidodati. Izneo si ono sto [a zamerarn.

XLV

Sokrat iznosi kako je on ispitiuao uzroke pastajanja i propadania.

Kao mladic poceo je izucauati nauleu 0prirodi, i prema je

nacina kako raste telo i kako postaje broj, ali odgovor na ta pitanja

nije bio razumljiu.

Potom se Sokrat dugo vrernena zadrzao i, najzad, posto je u sebi ne-

sro razrnislio, rece: Nije to, Kebete, neznatna stvar sto trazis. Jer moramo

uopste raspraviti uzrok postajanjuipropadanju. Ja cu ti, dakle, ako ielis,kazivati sta sam bar ja doziveo dok sam tu srvar ispirivao.I Pa onda, ako ti

se nesto od onoga sto budem govorio ucini korisno, posluzices se tim da

dokazes one sto sam tvrdis.

Kebet: Hocu, Sokrare, zacelo!

Sokrat: Dakle, slusaj sta imam da kazern! Jos dok sam bio rnlad, ja

sam se, Kebete, neodoljivom zeljom zazeleo one mudrosti koju zovu nau-

kom 0prirodi, Mislio sam, naime, da je uzvisena kad zna uzroke svake stva-

r i - zasto nastaje, zasto propada, izasro postoji. I cesto sam cas ovakve cas

onakve rnisli rnislio da resim pitanja kao sto su ova: da Ii onda kad u hlad-

221



Platen 22 3

neka trulost doista postaju ziva bib, kao sto su neki-

iiistuden?,do~P:rv3 po cen~u mi misli~o, ili vazduh.f ,iii v~tra,,~ ili nistadili; ido.11 ~ t ozak6 one sto obrazuje osete sluha, vida, Irnmsa, a odtoga, nego le,lDpamcenje ipredstava, a onda se od parncenja ipredsta-

d nastaJu "v, ' -,on a 7 obrazuje na 1St! nacin saznanjer

kad se ustale" e kad sam promatrao propadanje svih tih srvari, kao i, d ge suan , 1 k ' v 'I dS ru 'a zemIji, napes et u se meru samom uciru 0 a sam za

[ave nav~e?u :t~anja neo~d,, :ren kao nista na svetu',A kavodovol!an d_o-raj naCln ISP" ako saopstlCu tiovo. U onorne, naime, sro sam 1 raruje

r stOP r , " 1 " d toa ido.stva v sebni lo bar mem samorn 1osta ima, ja sam 0 tog 15-kao stO , d db" v ",znaO, tolikoj men a sam 0 aero 1ono sro sam raruje mi-

, as1epeo U .' " d 'ivanj<l z . eau rnnogim drugim st:ranma.' ~a pm:ner, 1 ogovo,: n~ 1'1-

do.znam, mk

ste Rani"j'esam, narme, mislio da je svakome ocevidnov ve' ra . '

zasto eoyto

'ede ipije. Jer, kad se.zbog hrane razvije me~,o pored me-raste zatOd k J ti pa kad se tako UJednakom odnosu raZVIJepored sve-kosri pore ? ; O l ~ Uodgovara, onda se, doista, malen obim postepenodrugog~ on

k

oS alen covek postaje velik.8 Tako sam onda mislio. Ne ci-

I to. 0 m . 'I ikl d ). misljen)e bi 0pn' a no.

1 · ' e da Je E O ,1 tl 5 • Cini 1111 st. v '

Keb et .. Pr otri jos iovo! Cinilo mi sedo.pravilno shvatam kad UZ}-

so~rat'kir~;ek, kad stane pored maloga i, cin~ se v.el~k.'ve~! o~,n!e-da Jene a rako ikonj u odnosu prema KonJU.I JOsjasnije: cinilo

bas za glavU, p'sYenezo osam, jer im a dva vise, ione sto je dva lakta du-

d ' deset VI 1:> dnzo.j lovi d vm i se a Jt , ono sto it l a k a t ugo, jer ga za po ovinu na rnasuje.

d' veeenego , I ' V )

go a Je . A sta sada nus IS a tome. .Keb et·

t. Daleko sa rn" , taka rn i Diva, ad toga da ver~lem d a znam

so~ra.. kvom jer rnin ije jasno ni to da lije, kad [ednome neko

uzrok nteem,~,to.0 jed'ankome je dodano drugo jedan postalo dva, ili je

doda}d,and~~::O ione cemu j~ d~dano dodav~~jem jed~og~ drugo~eono stOle. Cudim se, nairne, s to Je~~ako od ~Jlh, kada Je bIlo o~voJe-

postalo dva. drugoga, bilo jedan, a I 1 1 J ~ o~ld~ bl~Odva, a ka~a ~e Je~no

no jedno o~ klo onda im je to sastaJanJe, lzvrseno postavlpnJem Jed-drugome pnma g; postalo uzrokom do.nastane dva. Isto tako, ako ne-

nog po:ed ddfUgO

e ~ogu viseverovati da jeto raseeanje postalo uzrokome Ie an, ned I d ' .

ko rasee 1 0 dva.Jer ,uzrok sto ie ov e nastao ~a I?rotlvl se on0f_l1.ra-stO je nastaku' u prvom slucaju, naime, jedn?vse.pnml~a~o drugom 1 Jed-nijem uzro.,j ' ored drugog, a ovde se odmlCe 1odva)a Jedno od drugo-no posravlja~ P erovao do.znam ni zasto nastaje jedan. Uopste, uz ova-

,,;- am V l~ e v d ' ' v • '1 'ga.1"IS, .k 10 ni 0 cemu rugom I1lsam saznao zasto nastaJe, I 1

kaY posrulPa ' toJ' i negosam sebi , kako ispadne, mdam neki drugi na-d a 11 pos ,

propa, ' , nep rivolevam.v all mu seem,

XLVI

Sokrat se nadao da ceu Anahsagorinu »umu" nab iczroksuemu:uzrol; ito sve ureduie onako kako cebiti naibolie.

Ali kad sam jedared jednoga CUO gde iz nekoga spisa.! rece rni Anak-

sagorina, Cita itvrdi da je urn one sto sve razreduje isto je svemu uzrok,

?bradujem se tome uzroku iucini mi se da je na izvestan nacin pravilno do.

Ie~~.u~rok svemu; istekoh uverenje, ako stvar tako stoji, da onda urn, ure-

~UJUC1 , I z~celo sve ureduje isvaku srvar udesava onako kako ce biti najbo-

~Je.~ko bi, dakle, hteo ko da otkrije uzrok svemu pojedinorn, kako nasta-je, 1!1propada, ili postoji, morae bi da ispita koji je bas za tu stvar najbolji

nacin da postoji ili da sto mu drago drugo trpi ili dela,

, A iz ti~ reci izlazi da covek ni na sta drugo ne mora da obraca paznju

I1 l kod sebe 11 1 kod svega drugoga na one sto ie najbolje isto je najpodesnije.

A taj isti mora da zna iono sto je gore; jer isto znanje obuhvata i jedno idru-

go. Razmisljajuci 0 tome radovao sam se, jer sam mis lio da sam prema svome

shvatanju u Anaksagori nasao ucitelja uzroka svih srvari, ido. mi on kaza-

~i~ajpre to da lije zemlja ravna- ili okrugla.J a kad mi to kaze, objasnice rni

J?Suz~ok i~uznost, i,is ticuci one sto je bolje, pokazace mi zasro jeza nju bo-IJeda Je bas takva. I ako usrvrdi da ona stoji u sredini, objasnice mi io da je

za nju bol je bilo do.s toj i u sredini . I ako rni to razlozi, bio sam vee resio da dru-

gu vrstu uzroka" vise ne trazim. Pa isto se rice Sunea, Meseca, iostalih zve-

zda, ibrzine jednoga prema drugome, injihova okretanja.f idrugih njihovih

~sobina,6 ?io sam resio da na is ti nacin doznam IIcemu je svako od njih bo-

l je da deb 1da trpi one sto deb i trpi. Kad je on jedared usrvrdio do. je urn sve

t~ uredio, nisam n.ikada mogao da verujem da ce on za to istaci jos ~1ekidru-

gl uzrok, a ne onaj da je za one najbolje da bude onako kako je.Mislio sam,

dakle~"~adon svemu pojedinom isvemu zajedno navodi uzrok, da ee ondau

dalj im iz:odenj ima objasniti sta je za svakopojedino najbol je, a staje dobro

~a s:~ z~Jedno. Ida su mi velike pare nudene, ne bib odustao ad svojih nada;stavlse, J a se revnosno latim knjiga istanem ih Citati sto sam brie mooao do.

bi h s to se bd.e moze saznao one sto ienajhol je ione !itoje gore. 1:>

XLVII

Sob"at istice da ga Anaksagora mje zadolloljio. Anaksagora se nijeposluiio principom uma ciaobjasni postanak stvari, nego sesastlim

privoleo ranijem mehanickom. shvatanju sveta.

Ali sam se u divnoj nadi, prijatelju moj, prevario. Dok sam delo < : i -

tao iodmicao, video sam coveka koji se umom 1nimalo ne sluzj niti mu

pridaje kakvih uzroka u razradivanju stvari, nego istice vazduh, ieter, j



Platen FEn ON

vodu,2 i jos mnoge druge cudne stvari. 3 Iucini mi se da je on postupio

bas onako kao kad bi ko tvrdio da Sokrat sve sto radi umom radi, a za-

tim, kad bi poceo navoditi uzroke svega posebnog sto radirn, najpre bi

govOrio, da sada s:dim ovde zato s,to m,i j e t elo sastavljeno ?d kos~i ieti-

va: kost l su rvrde 1zglavelma odvojene [edna od druge, a tetive, koje orna-

ta{u kosti mesorn i~ozo,m, kOja,!h sve oba~ija, mogu se pritezati i otpu-

sta tio a kako se kosri krecu u svojim zglobovima, tako su tetive svojim ras-

teza~iem istezanjem negde uzrok sto sada mogu da savijam svoje udove,

ito je uzrok sto sedirn ovde u savijenorn polozaju. Na slican nacin, iza

ovaj moj razgovor s varna mogao bi navoditi druge takve uzroke, napo-

minjuCi i glas, ivazduh, i sluh, i hiljadu drugih stvari sto lice na to, a ne

bi se postarao da lznosi prave uzroke, da se, naime, Atenjanima ucinilo

da [e bol je4 osu~iti me: i ?a s: zato,i meni, evo, ucinilo da je bolje ovde

sederi ipravednije ostajati tu 1 trpen kaznu koju mi oni narede. jer, tako

rni boga, davno bi, kako_misIim, ove tetive ikosti bile ili u Megari H i uBeotiji, nosene mneniem ' gomile 0 onorn sto je najbolje, da nisam srna-

rrao da je pravednije6 iepse trpeti svaku kaznu koju mi drzava odredi

nego Ii bezati i odrnetnuti se. Ali u takvim stvarima nalaziti uzrok veorna

je cud~ov,at .. ?: Avak.obi ko go~or io da bez toga? na pr i~er , b~z kos ti ie-tiva is ro JOSmace Imam, ne bi h mogao da radim ono sro zazelim, istinu

bi govorio. Ali da samo zbog njih radim sto radim i da utoliko umorn de-

lam, a ne ukoliko biram one sto je najbolje, - to tvrditi bila bi velika i

crrdna lakoumnost. Pa to bi znacilo ne umeti razlikovati da je nesto dru-

~o pravi uzrok, a drugo one bez (ega uzrok nikada ne moze biri uzrok!

A za avo poslednje vecina, cini mi se, pipajuci kao u tarni, uzirna nepode-

san izraz, kao da je to sam uzrok.Stoga jedan izarnislja zemlju kao da miruje, obavijajuci je vrtlo-

gom7 koji dolazi od neba, a8drugi po.d nju,. ka~ pod siroke nacve, po-

stavlja vazduh kao podlogu. A onu silu kojorn Ie sve to dobilo svoj sa-

dasnji najbolji polozaj niti ispituju niti veruju da ona irna neku bozan-

sku snagu, nego rnisle da su jedared nasli Atlanta koji je jaci ibesrnrtniji

od ovoga nasega Atlanta i bolie drii sve na okupu; a sasvim su daleko

od pOl11isl ida ono sto je odista dobro icelishodn09 sve vezuje ispaja.

J a bih, dakl~: ve?ma rado posao,u skolu ma kome ko bi mi objasnio ka-

ko stvar stoj! s tIm uzrokom. All, kako sam ga morao ostaviti, pa kako

ga ni sam nisa~ mogao n~ci ni nanciti ga od ko~a drugoga,.j)()~l::1z:eQplov)dbu10 rad! potrage za uzrokom. Zelis Ii Kebete da ti,

je opisem?Kebet: I te kako zel im!

XLVIII

Sokrat [e odbacio ucenja [ilosofa, pa se predao isp "tip .

L 'dei kc» ." 1 •• /anJulit eja, oJe su [edino merilo istinn,

~okr~~:Kad sam zatim sustao u posmarranju srvan ':." .

ram pnpazin da ne prodem kao oni koji gleda] , ' UCInlrnr se da mo-S . ki . aJu IpOSmatr . v,, ~~~a, ~e Ima:vnalme, u~ropaste se oci, ako njegov lik ne aJU pom_raeerljedi I II ~ .. .emu shenom. Nesto slicno i rneni je palo na um i.~osmatraJu U vo-

da dusom ne obnevidim potpuno ako bih posmatrao t' J~ s~.m se pobojaov~o da ih se svakim culom doticern. Ucini mi se d s van oerma ipokusa-VIma iu niirn v. ,. :. "' . _·-;;~,."...__.. ~ITl()ram pnbeCi k 'V" ••-----lL~t{£t.~D.l-~t:.~!!.!:l.~l<::.a.ll mozda to na neb na~ifl;;·;v .. ) 2 ~ J 1 1 1 ° -crrne uporedujern l.Ta nikako ne mogu dopusriri da ona! ko,?e hel na one sa

~I u ~oJmo~lma posmarra vise u slika rna- nego Ii ona) k !~osmatra srva-obraca danim srvarima. Udarirn dakle ovim t . J OJIse neposredno

. d i 1 v , ,. , pu em, 1pos"a" v,poje mon: s .ucaJu zayosnovl .l onaj stay za koj i mislim da ie L VIVSIU s:.~komma:n kao isnnu one sto mi se cini da se s tim sravom J naJPouz~aI11)l, uzi-

~a 1 ostaloga, a sto se ne slaze to ne uzirnarn ka . ~ t o se tice iuzro-v , •• k v v ' 0stm A h ~

JOSjasruje cazern sta rnis lim. jer mi secini da me sad U.. oeu da ri

K b D

· . ' c a ne razu . v

. e et: Iva mi, ne razurnem te dobro. mes.

B) PETI DOKAZ ZA BESMRTNOST DOSE

(GL XLIX-LVI)

XLIX

Sokrat obiasnjaua suoie shuatanje . ., . . " tmalZ1"d .t oue su praut uzrol: stuarima ito su onakue k k U taetama,

~ a~~

. = r= A n:i~lim ovako, To nije nista novo, nego 'e y'kad.J u drugirn pnhkama j u ranlJ 'em delul nasVega J one sto sam sva-

, . . raspravl,'no ,p~ml:1Jao. ~okusaeu, evo, da ti objasnim pojam " anJa, neprekid-

shvatlo, Iobracam se ponovo na ono sto smo toliko ) sam Jaod stava da postoji I1eSto po lepo' d b I ~ta pretresa1i, ipoCi-

'\k 'd. v v ,1 0 ro, 1velIko' k~ ? ml ' opl.lstas ipriznajeS da to postoji, nadam se da eu . ,Ita 0 dalje,zatl uzrok 1dokazat i besmrtnos t duse. tl odavde poka-

Moje je tu. Samo

<?ledaj da Iiti se ono sto iz gornjega na delo! . v,

onako kao memo Ako se, namle, pored onoga sto je po s"b' 1 sleduJe emi

d r~rugo Jepo, ovo ni po cemu drugome nije lep; I epo nahodi ne-

" e 1 epo,tl: s~ lepim.2 I tvrdim da je tako u svima d . po tome stoPotvrduJes 11takvu vrstu uzroka? ruglm sll.lcajevima,

vu ve

ajao I

a one

gam:

nji6 t

onim

osan

Ida

go,~

227



Platon

Kebet: potvrdujem. .' ,v ' , j

k' t· Ostale uzroke, one mudre, ja VIse ne razumern, mn mogu aa

S o fa . k k v d a i y 1 v k b,. . li ako rni neko aze a je nesto epo zato sto una rasnu 0-

p~lm~I~' ~l' 'neSw drugo rakvo, onda ja sve ostalo ostavljam s mirorn -

1110 1d'~19o sa rnO zbunjuje - pa jednostavno ineuceno imozda ludome sve r~l

.LllU~~~:.'.::...nii;t<luo! . l l : J ; O I • .E. . !11~J."'!!ps~·a~1;'e!'·pl·'\·.9"·~~n!..",~,·.tto·L;'s·t"'a·':l~a&tUa·'\iJ··e'~z'>'a~(;!o"·l\,,?,,~k·g!o·..Y·il~:-:i··\Lo~·n·.l.da·~k··"·'.""O:::Ut""o·f,I,m:~~e"'···

clalje da 1:vidrm~e~o se o~Eanicava.1' l}.ga Wrdgju da onirnst?

st(jj e lepQ p(js:aj e l epo. Jer time, ~ini,m,i se , daje~ n~jpouzdani-

" sebi sal110m 1 svakom drugom, 1 mislim da necu nikada posr-

~O'k'O[lb:>dem toga priddavao, nego da cu ia sam isvako drugi pou-00 se u., j da onim sto je lepo one sto je lepo postaj~ Ili se te-OdgoVOtlt ------ - ~ .

n e C in i da je}ako?,Kebet: Cini rr u se., v" ", v.'

S . k t· Prerna tome, 1 one sto je ve liko postaJe vel iko 1 one sro Je ve-

~ ra;e veliCinom4, a one sto je manje postaje manje malinom?ee postaJe vee ,

Kebet· Tako Je.Sokrc1~:Ni t i, dakle, ka~ bi ne~~ reka~ d a je, jedan od drugo?a za gl~-

". nji istim tim da Je m anji, ne bi to prihvatao, nego bi se zakli-veel a ma dis d v , dv~ "'sta drugo ne tvr IS nego to a sve sto je veee u 0 nosu prema

np,o dad:lun~m nego velic~?om, id,a jezbo,g toga veee~ naim~ zb~g velicine;neeem ~ ,~ manie nije nicim drugim manje nego malinorn, I da Je zbog to-

a ono ~:o [e . 'me zbog malines; jer, ako kazeS da je neko za glavu veci i rna-manJe nal. k v,,,,

g~, i bi mislim, bojao ove zarner e: prvo, one sro Je vece postaje veee

n]16tl. 1 se" to a ono sro je manje manjim; drugo, one sto je vece postaje

on~m sto /::~, ~ glava je , uze~a pO,sebi: malena , ibas, je to cudnovato st o

veee za g , TelikneCim mahm. Il i se ti ne bi toga bojao?eko postaJe "\ , ' x, B ' bihn I K b t se nasmep 1 rece: ar ja 1 .

5 :.~. Prema tome, ti bi se bojao tvrditi da je deset za dva vise od, J ra ~bog toga uzroka nadvisuje, a ne mnozinorn izbog mnozine?

osan: 1 a g~to je dva lakta dugo za polovinu vece od onoga sto je lakat du-

I d a Je ono 1 ~v lorn' [er tt l j e isti strah.

o a n e ve icu ..go, Kebet: Dabome.S k t· Pa sta? Ako se jedan doda na jedan, ne bi lise ti cuvao rvrde-

, ',~ ; :d~vanje uzrok tom~ s,to,i:na~:alo dva, iii ako se,iedan rasece,

npda ~rok to raseeanje? I ne_?l II tl, s~avlse, grorr :ko potv~dn::ao d~ sva~a

da )e u tvome znanju, mom druglm ne postaJe nego tIm sto ueestvuJe

sr:ar,"p~e~~ ripada, i da ne poznajeS nikakav drugi uzrok tom~ ?ito je na-

u ldel~ .O )O J ~ ucestvovanje u dvojini, ida u njoj treba da ucestvuje one s t osta~o d\abn~g dva au jednini ono sto hoce da bude jedan? A ona rasecanja

hoee a ~ e. drdge takve ucenosti, ne bi Iiodbacio iostavio da na njih od-i dodavanp, 1 .. , db:> A 'b' h v k v d ', k J 'i su mudnp 0 te e. "" tI 1u stra u, sto . azu, 0 svoJegovore oUl 0

~enke iod ~voga neiskustva drzao se onog pouzdanog stava i5 toga stajali-

sta ~ao SVOj ,odgovor. Ako bi, pak, neko udario na sam osnovni stay, bi Ii ga

pustio na miru 1 ne bi odgovorio pre dok ne bi ispitao da li se ono sto iz re

pretpostavke sleduje j edno s drugim slaze ili ne slaze? Pa ako bi se pokaza-

1 0 kao nuzno da opravdas sam osnovni stay, ti bi ga isto tako opravdavao

uzevsi opet za osnovu neki drugi stay koji bi se izrnedu visih pokazivao kao

najbolji, dok ne bi dospeo do necega sto zadovoljava. I pritom ne bi kao na-

zovirnudraci? rnesao razlicne stvari govoreci cas 0nacelu cas 0onom sro iz

njega sleduje, ako bi inace hteo da nades nesto od onoga 5tO odista postoji.Ta rnozda oni nernaju ni ma kakvog obzira iii mara za to; jer, ako u svojoj

mlldr~sti,i me~aju ~ve zajed~o~ op~t ~ogu da se sar:;i sebi dopadaju, A ti,

ako Sl odista filosof, postupices, mislim, onako kao sto ja kazern.

- Govoris punu ist inu, rekose u jedan rnah i Simija iKebet.

, Yo Ehekrat: Tako mi Diva, Fedone s pravom! Cini mi se da je to Sokrat

IZlOZlO s neobicnom jasnoscu iza onega koji sarno malo uma ima.

Fedon: Zaeelo, Ehekrate, i svi koji su bili prisutni imal i su i st i uti sak.

Ehekrat: A imi koji nismo tame bili a sad a cujerno. Ali sta se posIetoga govorilo?

L

Kad se isti predmet svrstava pod suprotne pojmoue, on izlazi i veliki n:a1en: Simija je ueci od Sokrata a rnanji od Fedona. U tom slucaju nije

ree 0 apsolutno] nego 0 relatiunoi ueliani. Dva suprotna pojma nikad se

ne mogu u Simiji sastati u isti mah,

Fedon: Kacl su mu to, koliko se secam, prihvarili islozili se s njim u

:?me d,a j~ s,~aka ideja nesto po sebi, a druge stvari 1 da bas po svome uce-

seu u nm idejarna dobijaju svoja irnena, stade on Kebeta dalje pitati.

Sokrat: ,~ko je to tvoje misljenje, j ako tvrdis da je Sirnija veci nego

Sokrat, a manu nego Fedon, zar onda ne tvrdis da Simija ima obadvoje: i

velicinu imalinu?

Kebet: Bar ja tvrdim.

Sokrat: Ali , razume se, priznajes da tvrdnja "Simija nadvisuje Sokra-

ta~' ne, stoji doslovce onako kako reei2 izrazavaju.jer; valjda, nije Simiji u

pn~odl da nadvisuje zbog toga sto je Simija, nego zbog veliCine koju slucaj-

no Ima; s ~ruge strane, ni Sokrata ne nadvisuje zato sto je Sokrat Sokrat,

nego zato sto Sokrat u odnosu prema Simijinoj velicini ima malinu?

Kebet: Ist ina je.

Sokrat: Niti ga, opet, Fedon nadvisuje zato sto je Fedon Fedon, ne-

go zato sto Fedon ima veliCinu prema Simijinoj

Kebet: Tako je.



Plaron 229

protnost i na sebi, ikoje srno imenirna tih suprotnosti, dok go-

vorirno 0samim suprotnostima, a nj ihova veza sa srvari rna daje svakoj stva-

ri njeno ime. A za same suprotnosti rvrdimo da nikad hteti da prihva-

re postanak jedne iz druge.f

I u isti mah pogleda u Kebera i Valjda nije itebe, Kebete, zbu-

nilo to sto je ovaj rekao?

Kebet: Ne, sada nisarn ponovo takav, ali ipak time ne kazern da me

mnogo toga ne zbun ju j e. v

Sokrat: Dakle, slozili smo se, ukra tko, u tome da ono sro je suprot-

no nece bit i sarno sebi suprorno.

Kebet: Svakako,

Sokrat: Sroga, dakle, 0Simiji se v • . '

, ", edl'ni izrnedu obadvojice: nadrnasuje malinu jednoga, jerl i er s tOJ l u sr . , I'v koi d Voa11, " . veliCinom a drugome daje ve icmu coja na masujenadvlsuJe SVOjom ,

,a 1·govumainu. v v, ' da c letk ori-qe , e nasmeia iproduzi: Cini mi se a eu napes et u gOY

I prt tome s . Ii inak,~ bazrivoseu kao oni koji sklapaju ugovor, a 1 stvar ipa sto-

iS najve,-om 0y v

ibas onako kao sto ,kazem.

Kebet: potvrdl. Y v d dSokrat: A govorim rako opsirno zato sto how ~~ te dove ~m. ° pu-

, mom. Jer ja mislirn da ne sarno vehema po sebi nikad nesaolasI1ostl sa n , . l' v 4 ikad

ae ~ d " ah bude velika imala nego 11 1 ve lema u nama 11 1,1 usta a u 1St!m , Y P drop , li 0 sebi niti dopusta da bude nadmasena. rerna tome, 0

Pf'mamal11up ,. l 'V ' , 'bI'v, , tne • y , can j'" saruo jedan: cim se ve icmi pn lZl njena supro -d v slucaJa mogu ." v y" • d i , " ...va, l' chCina bezi ipovlaci se, IiI strada ka ]0) ona prrstupi; aost t) rna ina, v y ie bil ik k 'Tan "i 'docekati malinu pa biti drugo nego sto Ie l,a, to 111 a'~ nece. -

ostatl 'a ostao idocekao malinu, pa opet sam on~J ko sam, naime poredko sam) ,'" ., ono veliko po sebi nije dopustilo da bude maleno kad, maline lOS lStl, a , d ie ni d b dslie. NT, isti na 6n ni one maleno u nama neee a postaje 11 1 a u C, -eliko a IS 1 , d k i . v v

je " ' . v ~ ista drugo od onoga sto je supromo, .0' Je lOS one stO JeI k o: 1 uopsre 11 1 v • '1 ' dve 1 "d osraie ni da bude u isti mah one sto JC supromo, nego I 10 -

bilo, nece a p. ,

i"1' propada kad mu se to dogodi,

all 11k ' v..Kebet: Sasvim ta 0 rru se cmi.

LI I

Toplota i bladnoca jesu suprotnosti. Vatra [e drugo nego toplota, a sneg

drugo nego hladnoca. Kad snegu pristupi toplota, on ili iii

propada, kao sto i li uzmice iii propada i uatra kad pristupi bladnoca.

NiJ;wko nece sneg hteti da postane topao, a uatra bladna. Dahle, uazi

za suprotne ideie touai;i

i za predmete ako nose14

sebi suprotnu ideiu.Sokrat: Pa hajde promotri jos hoces iise slozit i sa mnom iu ovorne.

- Zoves li nesto toplo a nesto drugo hladno?

Kebet: Zovern.

Sokrat. lito isro iyarra?

Kebet: Tako mi Diva, ne!

toplo po sebi drugo nego vatra, ihladno po

sebi nesro drugo sneg?

Kebet. Tako je!

Ali to, rnislim, cini ti se sneg, dokle god je

kad nece prirniti u se roplotu ipri tome, kao smo malocas rekli, i

ostati one sto je bio, naime sneg iu isti mah toplota, nego kad mu pri-

stupi toplota, H i se od nje povuci iii

Kebet: Dabome.

LI

.' gl Xv . gotJorilo 0predmetima na kojima se [auljaiuDok se ranue, u· , , . , '

st i sad se eovori 0 samim suprotnosttma, tt. 0 pOJrnovtma,suprotno;:, t, 0 0 V bi

. d P 'am nikada nece postati iz drugoga, 120 sto Je p o se tale an 0 b'

suprotno nikad ne moze postati samo se t suprotno,

I k d prl'sumih - ko J 'e bio ne secarn se tacno - kad ie to CUO,re-neo 0 , ' " ' '1 I v'I' b v

Y k ' bogova, nisrno Iise rr u u ranu em delu raspravl,Jan}a .s O~l 1 as

ce:Ta 0 ~l, promo ovome sto sada tvrdimo? Zar rnsmo rekli da odQnome sto [e su b v Y k k tu, ostaie vece iod vecega manje, ida je . as to nacm a ° supro r: omanJ~ga Pd J tnoga I A sada cini mi se, tvrdite da se to nikad ne mozeposta!~? supro . ,

dogodl:1Sokrat seokrene glavom govorniku ~odgovori: Do~r,o si upa:ntio,

. c'u!'eYsazliku izmedu onoga sto se sada tvrdl 1onoga sto ser pet ne pnme . ,a 10 . d'l 0 da smo naime tvrdili da od svake suprome stvan nasta-

tvr 110. n. , ., y ' 'k dI a sada tvrdimo da ono sto je po sebl supromo mane

. suprotna snar, v 'k d I'd' J' v

je v ,'b' supromo ni ovo sto se 1av1ja 0 nas jU 1,-mono Stooze postatl se 1' ,, 'k " ' -.

m . " 3 Onda smo dragi moj govonh 0 stvanma Ole ImaJu ~u-po sehl poStoJl. v c , ,

Iopet vatra, )OJ pristupi iii se ukloniti iIi

propasti, a nikada se neee usuditi da primi hladnoeu pa da ostane idalje

one sto ie bila, naime vatra i hladnoca,

Istinu

Sokrat: Desava se, dakle, u

ii same sama ideja za

nije sstoji. A mozda ce ti to

jim ga sada zovem02. Hi ne?

takvim sluCaievima da ne tra-

ga iono drugo sto,

oblik dokle god po-

da nosi to ime ko-



Platen

Svakako. d v ", '

Kebet: , li .edino to izrne u svega sto poston - jer to te prtamt 1\.10S1 IgaJ bi .. , 1" k

Sokra : 1" v dod use s lihirn pO se 1 nne rs tovetno, a 1mu Ipav druoo sro, , k lih " ",nestO t:> ba davati ozna U 1 oga, jer je po svojoj pn-

irnena tre d .. " A '1' 'njegova d U ga nikad ne 0 vojrnr A nus im, na pruner, na

da se 0 d

t

•

We

primere. Objasni sebi srvar promatrajuci rrojinu!noae luge " . " , . lihina rn D, ek treba zvatt 1njerum imenom 1 imenom 1 oga,

, j 'V d a nJUnaY . ie to nrirod bimlS IS ,. v 'troj'ina? Al i ipak le to priro na oso ma ne sarno..e IStOsto 1 ih b ' k ,,, ki dliho nl} " uopste polovine SVI rojeva, pa a 01 nue sva '10, petOnne 1 iih lih d ,v ,

nego 1 ihim 0 et j e s va k i od nj: 1. S r~ge, stra~e" to IS,to,v,aZI1istovetan ~ l,lh , P niz drugih brojeva pa ako 1 nISUSVIn brojevi IStO-

v uri 1za ceo k Ak D v v I ' 'I' ;>izace, 'k" 'kiodn)'ihuve tak. opustas ito ur ne:

k' lpa.· je sva

Sta 1 1 1 1 , bih dopustio!b

Kako ne 1. ' , 'T" OV id 'Ke e t : . . i.dakle, sta ielim da ti r,aZjaSnI~1,10je ovo. cevi ,no jesokrat. Pazl, protnosti (liho 1 tako) [edna drugu, nego mono

, ne samo su li k ' biPrimaJu .. promo (kao 2 i3), a 1 live - nosi u se 1suprotnost,

d gom nne su -t k ' ' ,r~ .lici da rimi onu ideju,.J oja je ~~pr?tna on?! UnJemu',ne-

Po svOJpnhc ? p ' 1 ' 1 propada ill se povlaci. II I zar necemo kaza ti da

'stupl ono 1 " v kona pn, '" ve drugo podnen nego li pocekati da postane ta 0

d.' pogmutl 1 S

fa lJe"

ostane trI.

bt· Svakako. ., ,

Ke e ' 'k dvojina inije suprotna tronni.Sokrat: A J~~

K e b e t : Ta Dlje, e neodolevaju ne samo suprotne idele kad nava-

Sokrat: Prema t o r r : druge neke s tvar i ne odolevaju kad na njih nava-na drugu, nego III

rotnosti, ,v

sup b . punu istinu govons,K e et.

UII

eposredna nego i p os re dn a s up ro tn os t .n e p ri ma

ne samo n , , .tome, ,3 ne prima takost, 2 ne prima lih os t, u atr a n e primasuprotnost. hladnoCu.

.. rn rekao da bi t rebalo odrediti kakve su to stvari 1?Sokrat: Ra11ljesa

K be t' Dabome. 'k' k ' 2 k d v 3e ." '1' to Kebete, bin ta ve stvan ole, a nesto zau-S krat· Nece 1 , . ih id .o? ..., sto4 dazadrii ne samo ruu ovu sopstvenu 1 eJu, ne-, oravaJu to ne v d v ' 5,

prun , i idei necega sto prema necernu rugom em! suprotnost .amecu 1 1 eju C

m Un Kako to mislis?K . e b e t : 0 ak kako smomalocasgovori li , Val jda znas: sve sto zau-

S krat' na 0 " liho " a biti ne samo ttl nego 1 1 o.

idejarrt, to mor

231

Kebet: Svakako.

Sokrat: S takvim idejarna, tvrdimo, ne moze se o~iista

ide ja koja je suprotna onom liku koji to stvara,

Kebet: Ne moze.

Sokrat: A srvaralacki lik je lik Iihosti?

Kebet: jeste.

Sokrat: A njernu je suprotan l ik takost i?

Kebet: jeste.

Sokrat: Prema tome, s tri nikada se nece sloziti ideja taka.

Kebet. Nikakol

Sokrat: Tri, dakle , nema ucesca u takom.

Kebet: Nema.

Sokrat: Troj ina je, dakle, netaka.

Kebet. jeste.

Sokrat: Ranije sam rekao da bi trebalo odrediri kakve su to stvari

koje, ako inisu necernu suprotne, ipak odbacuju suprorno, kao sto sada,

na primer, trojina nije suprema takom, ali ga ipak odbacuje, jer ona

nos! u sebi ono sto je takom supremo, pa tako isto idvojina Uodnosu pre-

rna lihom, i yarra u odnosu prema hladnorn, ijos veorna rnnogi drugi slu-cajevi. Gledaj, dakle, da Iije moguca odredba: ne sarno da se ne

slaze sa suprotnirnv, nego ni ono ' sto donosi suprotno

ide nikad se nece kao nosilac sloz iti sa suprotnoscu onoga

A seti se jos jedared predasnjega, jer nije zlo da puta

Pet se sa idejom takoga, ni kao dvostruko+v, sa

hoga. Dvostruko inije po sebi suprotno

sloziri sa idejorn lihoga 11; isto tako, ni

lovina, nece se s lozi ti sa idejorn cel ine, ni

kao jal2.

kao ti i se s

LI V

Sohrat: Dede,

Platon 23 3



232 ovome s t o smo sada govorili odgovorio uce-, bih prem

av de u telo d b lui > drom: toplota, nego 'tao sta rreba da u e u te 0 a 0uje, necu 0-

b·me zap! .' v b d 'd b . d· bnil'e: vatra. Iako 1 ica. Ana pltan)e sta tre a a pn e roju a u-

0: grOZn1 ..' k d Ii Nezo vidi d l' .govorit i: bolest , neg . .. l 'host , nego: )ednma, I ta 0 a leo ego VIla 1ti

. 'd vontI. 1de lih, necu 0 g ? sta hocu?. , d l' 0JasnoJe vec OVO}n . dovolino. v •

Kebet: SasV1m d ovaraj! Sta treba da ude u telo da zivi?

Sohrat: O~d~ 0 g

Kebet: Du

sa

. :e to uvek tako?v••

Sokrat: ?a 1 1 b i mogio biti drukclJe? . v ?

Kebet: Kako v d kle zauzme tome ona uvek donosi zivot, Zar ne.v d usa , a , '

Sokrat: Sto ie odista!1" ko J ' '1 ' ;>Kebet: ia . 'to iivotu suprotnO iu ne.

Sokrat: [ma 1 1 s

Kebet: h?a.?Sokrat: Sta.

Kebet· smrt. on om u eemu smo se ranije slozili dusa nikad. k le prema .

Sokrat: Da, oga sto ona sama uvek donosi?omost on

nece primiti supf v 0'

. Kebe t: t·hpost .

Sokrat: I zar nije istina i OVO:kad bi netoplo moralo biti neunistivo,

ne bi li se onda sneg, cim bi mu neko pridruzio toplotu, uklanjao i ostao

ceo inerastopljen? Ta ne bi mogao propasti, ali ni ostati na svom rnestu i

prirniti u se toplotu.

Kebet: Istinu govoris,

Sokrat: Isti slucaj bilo bi ioVO:kad bi inehladno moralo biti neuni-

stivo, ne bi se vatra, kad bi joj nesto hladno prilazilo, gasila ni propadala,

nego bi se odmah citava uklonila.

Kebet: Neosporno.

Sokrat: Ne vazi lito nuzno i za ono sto je besmrtno? Ako je besmrt-no u isti mah ineunistivo+, onda dusa ne moze propadati kad joj smrt pri-

stupi, Prema onom, nairne, sto smo ranije rekli, ona nece primiti smrti ni

biti mrtva, kao sro tri iliho, po nasem razlaganju, nece biti tako, ni vatra i

toplota u vatri hladna. Ali sta smeta - mogao bi ko reci - da liho doduse,

kao sto smo se slozili, ne postoji tako kad pristupi tak», ali kad ono pro-

padne, da se onda mesto njega javi take? Ko bi tako tvrdio, ne bisrno mu

mogli protivreciti itvrditi da liho ne propada:jer netako nije neunistivo.

Ali da smo se u tome slozili, lako bismo odgovarali da se liho itri, kad im

pristupi tako, odmah dizu iuklanjaju. A tako bisrno odgovarali iza vatru,

iza toplo, iza sve ostalo. Hi ne bismo?Kebet: Odgovarali bismo, razume se.

Sokrat: Isto tako stvar stoji i sa besmrtnim: ako se slazemo da je ono

ineunistivo, onda bi dusa bila ne sarno besmrtna, nego ineunistiva: ako ne,

onda bi trebalo traziti jedan drugi dokaz. ~ ..

Kebet: Ali to bas nije potrebno, bar ne sto se rice ovoga pitanja. jer,

jedva bi sto drugo moglo ukloniti se unistenju ako bi unistenju bilo izloze-

no besmrtno, a ono je ivecno-'.

LV

. sti smJ ·t J 'ersuprotno ne prima suprotno, Sto ne' p r tml1 ,

Dtcia dakle, nece . te b esmr tn o. D us a je , d ah le, besmrtna., 'm a s m rt Jes

p rj v sada? Kako srno malocas nazvali ono sto odbacuje ide-

Sokrat: pa sta

ju takoga? ko . v .'

Kebet: Neta: dbacuJ'epravedno 1one sto odbacuje muzikalno?A ono sto 0 d

Sokrat: 1 d iehemuzikalno, a one prvo neprave no.

Kebet: Ovo pos~. ~~o sto odbacuje smrt, kako to zovemo?Sokrat: Dobro.

bt Besmrtno. ~

Ke e: dusa prima smrt.

Sokrat: A za r.Kebet: Ne . v • dakle besmrtna.Sokrat: Dusa je, , '

Kebet: BesmrtnaHocemou , dakIe, reci da je to dokazano". Ili kakoSohat: Dobro.

, '. dovoljno dokazano, Sokrate!Sasv~me

Kbete~ Kad bi netako bilo neunistivo, zar onda ne

P a sta , e .neunistivo?

ne?

LV I

Besmrtan je holileo neunistiu. Dusa [e, dakle, neunistiua. Gna u Hadu.

Sokrat: A bar za boga iza samu ideju zivota, pa ako inace postoji stobesmrtno, svi ce, mislirn, priznati da ne propadaju.

Kebet: Tako mi Diva, svi ce ljudi to priznati, a jos vise, mislim, bogovi.

Sohrat: Kad je, dakle, besmrtno u isti rnah ineunistivo ne mora li

onda dusa, ako je upravo besmrtna, u isti mah biti i neunistiva?

Kebet: Neosporno.

... So~rat: Prex_natome, kad coveku pristupi smrt, onda u njernu po svojprilici urrure ono sto ie smrtno, a besmrtni deo ukloni se srnrri iodlazi ci-tav ineunistiv,



Platen FEDON



LIX

Simiia: Ali io ie, 'em da zemlji pre svega, ako se kao okrugloVvrsto verul . , . d v

Sohrati Ja c, '3 ' irske lopte ne treba ni vazduha da se 0 rzi Utel dlfil sveml' , id ' d v '

o nahodi u sre, " d e druge rakve sile, nego su dovolJfil a je rze nje-svorn polozaju, Dl,t! qe nd svake racke na povrsini svemirske lopte Isa~a

11? iednako rasto)an]eko d se telo koje se nalazi u ravnoteZ.i stavi u sredmu11JA v 4 Jer, a , " ik k 1 da se'-l1a ravnoteza· . k 1 'ednako one nece irnan ru 'a va raz oga11 v ,da nao 0 0 J ' " . k 1 v ' beC:ega sto Je svn , , e nezo ce osran u jedna om po ozaju ez na-m· ,v '1 ' rnanle nagn, I:>

. a kuda Vise 1 I kl no prvo u sto sam uveren.gIn , da e,o<qanja. T? je, ravorn. , v ' ,

Sil111Ja: s P rnoie uverenje je ovo: ono jenesto ~eoma golemo, 1ml,

. Sokrat: Drugo

ida do Heraklovih stubova,5 prebivamo samo na ]ed~kGJi prebivamo od ~asl , 01'0 IUora kao rnravi iii zabe oko bare, dok mnogin - d 1 nJenu 1 '-, k I' hGm malom e u, d ;111slicnim kraievima. Jer, svuda 0 0 zem Ie na 0-

d - gun rug! , y , ' 1'1 ' d:d 1"llgi zive u r r :no obliku i po veliCir :, i,azlic!le ut line, u koje su se s 1,1vo a ~e Se mnoge, 1 po ernlja lezi cista u cistern nebeskom prostoru, u ko

11) d h A sama z 1v . ' , '

agla ivaz U . gi od onih koji 0 tome orncno govore naz.I.vaju gar-s-, deamno ,., lisk li-'-Ie Se nalaze zvez , '_ e rvari koje se uvek suvaju u zema jsxe ut me.et 'egov )e::.uon , " 'e:tom Taiog nl . zemal'Jskim utlinarna a ne primecujemo to, 1 opet

1\ ....,' b" no po tun ,-Lv.!.l~ dakle, pre IVaI . zernlji upravo onako kao kad bi ko stanovao na-rt,· v rno gore na v , ik k b i k'- lsl imo da ZIV1H

'. : I' da stanuJ'ena morskoj povrsmi; 1 a 0 1 roz VO-s d 1mrs 10 . "c, . :ted mora na _nuosralezvezde, misl i~ bi d~ je m~re nebo, Je~~?og tromost~

~1..l. gledao sunceIvnikad nije izronio IZ?ubm~, Stl,g~o~~,pov!.S1l1Umorsku 1

slabosti SVO)eosv k ida vidi koliko Jeova) kraj cistui ilepsi od onega go-

<ctVirio ovamo u n as ,~a_Jza nJ'egacu o od koga drugoga koji ga je video. Istol..- d u Plt!)e . k ' I' k '~ kod njih na n , , desava Mi naime prebivarno u ne O J zema js OJ

t: inama se . . ~ , ',. eb'CJ" uveren sam", d rebivamo gore na zernlji, a vazduh zovemo ne ~m,1 lsl imo a p 'T " v d v ,

l:. ini, a opet m kroz koje se krecu zvezde., 10)e ISto sto ,se esava onnua~o da je on n ebo 'labosti i t romosti l1lsmo sposobm da dopremo do

ZbogsVOje ., '1 ' k ' 1 " 1 t ddnu mora: . kad bi kb stigao do te Visme~ Ion atlo I,PO e eo: 0-

anice vazduha.Jer, , bio ono isto :'ito i ribe; kao sto one, kad 12 mora Izr~-

Veo bi, kad blr;~~,:Ztak~ bi ion video onaj visi svet; ~kad bi ~jegova pn-

, vide ova)nasdrzlu gledanju toga sveta, upoznao bi da Je taj sv~t _p~avomog1a da IZ 1 st i rava zemlja. Jer, ova zemlja, ikamenJe na n)o], 1 ceo

iprava svet0 , P , 'stroseno kao sve ono na morskom dnu od slane, , . okvareno 1 1 , , '" , . '

aj krajto JeP , ' vto 0cemu bi vredno bilo govonn, mtllma u njemu,1 1 1 £ 1 raste s . /, . k' ' l'

. U moru " nego ima sarno peCIna, 1pes a, 1neIzmernoga mu la,/ , '" tasavrseno, . v v b' 1 y 1 d redureCl,IS , ' Ij'e a nema nieega sto 1 zas UZlva 0 a se upo -d deIma1zem , 1 b' d' k d'

on eg . dn as.A ono opet gore nad nama pokaza 0 1 s~ a Ie" U" 1-ko k d nas. Pa ako treba iprieu da vam pncam, Slml)a,negoovo 0 .. ' b

susrvari na zeml)! lsp~d ne a. , v

Z 1 Sokrate tilprieu rado blsmo cull .a ce 0, v . ,

Opis praue Zemlje: ona je sua 14 sjaju krasnih sara; sue sja od dragoga

leamena, zlata i srebra; na njoj [e hrasnije druece, cuece i voce; na njo] zive

liudi koji imaju saurseniia cula nego mi; klima [e blaga, i ljudi ne znaju za

bolesti; onde u hramouima odista stanuju bogovi koji se dru ze s ljudima,

a Sunce, lvIesec i zuezde vide se u svom prauom liku.

Sokrat: Po toj prici, prijarelju moj, pre svega, Zemlja sarna, kad bi je

ko odozgo promatrao, lici na loptu od dvanaest komada koza 1, pa je sare-na, isarana raznim sarama, za koje nam kao obrasci mogu biti isare koji-

ma se sluze slikari kod nas. Ali tamo je eel a zernlja u sjaju takvih sara, sa-

rno su one jos mnogo sjajnije icesce nego sto su nase. jedan deo je skerle-

tan i cudesne lepote, drugi zlatast, a treci, koliko je beo, belji od krede ili

od snega. Ostale delove krase druge sare, ito u jos vecem broju ilepse ne-

go sto smo ih mi ovde videli. Stavise, bas te njezine utline, pune vode iva-

zduha, svojirn blistanjem u sarenilu ostalih sara daju neku narocitu saru,

tako da se cela zernlja ukazuje kao jedna slika neprekidno sarena. A na njoj ,

kao takvoj, sve sto raste, raste u skladu s njenom Iepotorn: drvece, icvece,

iplodovi, Tako isto, oper, karnenje i gore irna u istoj srazrneri glatkocu, i

prozirnost, ilepse sare, a delici od njih su nase tako cenjeno drago kame-

nje: sardi, ijaspidi, i smaragdi, isve osralo. Ali onde je sve takvo i jos lep-nego nase drago kamenje. A to dolazi otuda sto je onde karnenje cisto,

ga razjelo ni pokvarilo truljenje islana voda, kao sto je razjedeno ipo-

kvareno ovo nase, ito zbog taloga koji se ovde slio ikoji karnenju j zernlji,

kao izivotinjama ibilju, donosi rugobe ibolesti, A prava zemlja iskicena

ie svirn tim krasotama, i jos zlarom isrebrom, i drugirn opet sl icnim stvari-

rna. Sve se to onde jasno vidi, jer ga ima u velikoj mnozini i i

na zemlji, tako da je pogled na taj svet pogled blazenih gledalaea! A ima na

njoi mnogo drugih stvorenja, a pre svega iljudi, od kojih jedni

dini zemlje, drugi oko vazdusnoga okeana kao mi po obalama mo-

ra, treCi po ostrvima, koja se nalaze do kopna, a vazduhom su okruzena.

Ukrarko: ?itoSLl nama voda imore za nase potrebe, to je onde vazduh, a sto

je nama vazduh, to je onde eter. A U svima godisnjim vremenima klima je

tako blaga da tamosnji stanovnici ne pate od bolesti imnogo duze zive ne-

go mi ovde, a ostrinom vida, isIuha, isaznanja, isvega slicnog, odmakli su

od nas u istoj meri u kojoj ie vazduh Cistotom svojom odmakao od vode i

eter od vazduha. ima tame isvetih lug ova ihramova bozjih, u kojima

odista prebivaju bogovi, isaobracaj izmedu Ijudi ibogova vrSi se glasovi-

rna, prorocanstvima, bogojavljenjima, islicnirn pojavarna, I Sunee, iMe-

sec, i vide stanovnici u pravom njihovu liku, j tome odgovara iosta-

10njihovo blazenstvo.



P I a t on

LX

"l'U i ;drela, koja su pod zemliom uezana otuorima;

I' ke utlme im c J I S' " A k 'eZema 15 ' "' '/ da hladna i topla, i aua. trujantu VOLte uzro J" v 51 na uo " srli

kroz I1Jzh tece , ' leeem bezdanu - Tartaru. Sva uodena ma sa 1 , . ; . , IVa"hal1!e u nar'_'· " ,.' ",

nekakvo 11ft _ n ji se g o re i dole, zapljushu]« korita onostransn. '[u se ona , "k' lse u Tartar. »m li« ina njoi obrazute mora, jezera, re e Z ureta,

. ,. b' ,' ana zem 1 ' ,r ek a, t z ! p ,letku ponire i ponouo teee u Ta rt ar .

te JU l os

, . t cela zernlja stvorena sa svirn onim sto je okruzuje.k je zalS a L. , • 1

- I ca 0 k 1 u skladu s nj enim utlinama, nalaze se mnogi (fa-I unao 00, . d bli l'

oko nj~ ce e " isiri od ovoga u kome rni zi:imo, a ,~~ugl,opet u y, a 1

.i jedm dublJl las kraj a neki su dubinorn plici, all prostranni ne-, v vd do nego I, . d li ~ju uze z r "kra'evi vezani su jedan s d rugirn po zem jorn na D,1no-

g0 ova] ovde. 5 :1u v J uzvim cas sirim j tako imaju prolaze kroz koje sert lna cas" 1 v '1

go mesta otVO .', d oga kraj a u drugi kao u sudove . I nepresusni 1e-, ' da 1Z Je n. irna u nod liizliva sllna vo 1 ' - ' ; ' 'sa toplom 1 sa srude nom vodom irna u po zern ju,

, eve !CIne 1 " , d i ih k .ih k ' tka nelZmern , ' l'k'h ognj'enih reka, a najza 1 mnogi ta VI ole e-

rn a 1ve 1 1 ", S ' '1 '" v

pa mnogo og ".. VasblatniJ'im kao om blatni POtOCIna ICI1)1 sto te-, v,

ClStl)lD1 c ' " ' 'k 'ku muljem ~as lava. Tim rekama 1pune se SVIpreston, na oje re-I kao sama krec id 1 1ku pre ave 1 , ri svom opticaju. A sve to po rece gore I, 0e, mog 0

ka naide svakl put p iih lj' e u sredistu zernlje; to njihanje osruva se na ne-, kakvo njl al 'I '

bi se reb, ne , d sima. Jedno od zemaljskih zdrela prevazi azi sve" dnlm 0 no . in od kraia do k ' T 'kakvim pnro , ,I ci se kroz s vu z em lju od kra j a do 'ra ja. 0 je onerv, om Ipro, a

druge ve Ion ominje kad peva da:sto za Homer nap , " ,2

g d I ko z ij a pod zeml jom najdubl ji ponor ,Tamo a e . , ,

estu3 ion imnogi drugi pesnici nazivaju ga Tarta-Ina dru

gom1,m,u sesve reke iopet se iz njega izlivaju. A svaka re-

vdre10 SIVa)' , v A krom. U to z , ' fl'rodi tragove onoga tla kroz koje tece. uzro to-

, svoJoJP , v v dka pokazuJe u d d odviru iopet tame uviru lezl u tome sto ta vo e-

me stO sve vode 0 an ra dna". Zato se ona ljulja ielija gore idole, a to

Tartaru nero ie nrate ikad I'na masa uh' , tar oko nJ'e jer oni J e prate 1ka nava Ina onu stra-

. 'zdu 1 ve' V" 'd' 'isto Cine1 \a k eue na ovu nasu' ikao dah sto struJeCl pn lSanjU

I, 'kad se 0 r , "d l' l'nu zero l~ 1 ii ulazi, tako ionde vazdu~na vstr~ja, ~oJa, se ~aJe ~o J~ Jajednako 1z1az oJ'im ulazenjem ilzlazenJem lzaZlva Jake 1 strasne

masom, sv k .. b'Vs vodenom d d s nase strane zamakne u prostor OJI0 Icno zovuvetrove. Pa ka vo am1j,uUonostrane reke ipuni ih kao kad ko grabi vo-

" 'i'va se u ze " d 'donpD1, lZ 1, ' ' vI)'eboveS.A kad ostaVl tu stranu 1 u an ovamo na

1sliva JeU z "hdu iz izvora uni ovdasnje reke. A kad se ove ispune, nJI ove vo-nasu, onda pono,voPkroz zemlJ'u ikad stizu u krajeve kud svaka sebi uti-

~~ma' 'dde teku p O , a iezera ireke ivrela. A odavde POl11fUponovo pore put, obrazU)Umor ,

23 9

zernlju, iposto su jedne obisle duze imnogobrojnije prostore, a druge rna-

nje ikrace, ponovo se izlivaju u Tartar: jedne mnogo nize od mesta

su dobile vodu, a druge malo nize, ali sve poniru nize nego sto izviru. I

neke izbijaju suprotno onoj strani na kojoj poniru, a neke na istoj. A irnaitakvih koje svu zemlju obilaze u krugu, iposto su se jedared ili vise pu-

ta ovile oko zemlje kao zmije, spustaju se sto mogu dublje, itako pono-

vo padaju u Tartar. A mogu se spustati is jedne is druge strane sarno dosredine, dalje ne, jer deo zernlje s obe strane sredine posraje uzbrdit za

svaku struju.

LX I

U podzemlju, tj. kod nas, dua su jezera, Aherusijsko i Stiga, i cetiri reke:

Okean, Aheront, Piriflegetont i Kokit.

- Ima zaista mnogo drugih velikih irazlicitih reka; a medu njima

tolikim narocito su vazne ceriri", od kojih se ona koja je najveca ikoja te-

ee krajnjim oblasrima oko zernlje zove Okean. Njernu nasuprot iu suprot-

nom smeru tece Aheront koji najpre prolazi kroz druge puste krajeve, pa

se spusta pod zernlju , inajzad se izliva u Aherusijsko jezero, a to je kraj

gde se skupljaju duse vecine prerninulih; iposro te duse proborave onde

neko odredeno vreme - jedne duze, druge krace - ponovo se salju na gor-

nji svet u rodove ljudskih iii zivotinjskih bib. A treca reka izvire u sredi-

ni izrnedu ovih dveju, pa se u blizini svoga izvora rusi u golem prostor ko-

ji gori Jakim ognjern, istvara iezero koje je vece od nasega mora ikipi vo-

dom imuljem; odavde produzuje ana svoj tok mutna iblatna , vijuga- oko

zemlje idolazi kojekuda, dok ne stigne i na kraj Aherusijskogjezera , al i

se ne mesa s njegovom vodorn; posto se vise puta pod zernljom ovila, iz-

liva se nize dole u Tartar. To je reka koju zovu Pirif1egetont: delove njene

ognjene struje izbacuje lava, gde je ima na zemaljskoj povrsini. Njernu,

opet, nasuprot izbija cetvrta reka: ona najpre rece u jedan, kako kazu,

strasan idivlji kraj, koji sav ima boju kao lazur ikoji zovu stiskirn, a je-

zero sto ga reka obrazuje svojim ulivanjem zovu Stigom. Kad se izlije u

ovo iezero idobije si lnu snagu3 od njegove vode, ponire pod zemlju gde

vijugajuCi produzuje svoj tok u smeru Piriflegeronru suprotnom isastaje

se s njime sa suprome strane kod Aherusijskog jezera. Ali ni njena voda

ne mesa se ni sa jednom drugom, nego iona obi de ovo jezero unaokolo i

izliva se u Tartar nasuprot Piriflegetonru, Ime je ovoj reci, kao Sto pesni-

ci kazu, Kokit.4

J

PlatonF ED O N



LXII

Demon vodi duse na sud. Posle su~~ desaua se ovo: d14,sekoje s14iivele

srednjim iivotom trpe kaznu taste se fwd Aberusiishog jezera;nepoprav!jivi, naiteii greinici, idu zauuek u Tartar; poprauljiui 14Tartar

, daude zlostavliad roditel ja Piri flegetontorn a ubice Kokitom na10 d v I I' 'hAherusijsko jezero toliko puta dok im ne oproste use z ostau tenti ubijenih. Prauednici idu gore na prauu zemlju. M14dracI do laze u

jos lepsa borauista, gde iiue sasuim bez tela.

- Tako moramo sebi predstavljati raj svet. A kada duse prerninulih

, una mesto kuda demon svakoga vodi, najpre dodu na sud, kako oni

~tl!?;su ziveli cestito ipobozno tako i oni koji nisu. Oni za koje se sudija-

n~1ucini da su ziveli izm~d~ ~obra ~,zla id~vna Aheront, udu u c~n~)Ve,k?-

ji su za njih tu priprernljeni, 1 ?a ,n)lm~ ~tlZ~ na )e,zera:, T~ dobl!a!U svoja

boravista i ociscavaju se: ispastaju krivice , :~a taj nacin lzbav!juJu, s~ od. ha sto su ga ucinili, a za dobra dela dobijaju platu, svako po sVOJOJza-

gle d I" i zb lici iih h1 zi. A oni za koje se ucini a su neisce )IV! z og ve icine SVO)l gre ova,s u v I' vk h ', to su oni koji su izvrsili mnoge istrasne P lac e ramon 1mr:oga nepr~-a d a j nedopustena ubistva ili drugo sto lib na to, - te zasluzena sudbi-ve n . 1 i za k ' v , id '. baca u Tartar, odakle nikada ne izlaze. A 0111 za oje se ucinr a su lS-

celiivi pored sve tezine grehova kojima su dusu ogresili, na primer oni ko-ee J 1 k 'I' I' , ..v

.. ,' ocu ili rnajci ucinili u gnevu ka vo nasi je, a 1 su sVOJpotonji ZIVOtJ1 su ki d i tak v, I' bi ,proveli u pokajanju, il ikOj,isu na ne 'I ,rug~ ta av nacm posta loU ICe, - 1

ti moraju pasti u Tartar, all kad padnu 1u njemu p:?bora~e, gOdl~~ da~a,, b cuju ih talasi: obicne ubice niz Kokit, a one koji su ubili oea lit rnajku1Z apiriflegetont . A kada ih reke donesu blizu Aherusi jskog jezera , stanunlZ b druzi k "-ikati izvati: jedni one koje su u iii, a rugl one prerna ouma su se gre-

~~oponeli, I kad ih d,ozov~, st~nu ih m~lit i i zakl in!ali n~ka i~ dopu,ste daizidu u jezero i neka ih docekaju, I ako lin uspe da lh privole, izlaze 1 oslo-

bodavaju se muka; ako li ne, dolaze opet u Tartar, a odande ponovo ~, re-

ke, ioj strasnoj sud bini nema kraja sv~vd?t1e do~ ne dom?le on~ kOJ1r::aepravdu ucinili; jer ttl kaznu odredise im sudije.j A 0111 za koje sudije

sudu da su se svetim zivotom narocito odlikovali oslobodavaju se tih me-

~ t :od zemljom iodlaze iz ni i~ kao iz t~mnid, p a ~?laze g?re u cisto b?-viste inaseljuju se na vrhovirna zernlje. A om koji su se izrnedu takvih

ra b I ' idveedovoljno ocist ili fi losofi jom zive ez te a za sva p'0tor:Ja vre:ne,~a 1, 0-laze u bora vista koja su jos lepsa nego pornenuta; njih prikazari nne 111 la-

ko, a sada nerna za to ni dovoljno vremena.

LXIII

Ako je dusa besmrtna i ako ie u Hadu onako jeonda oni koji su iiueli za dusu a 11.eza telo 11.ereba da se

- Ali vee radi toga sro smo izlozili, valja, Simija, raditi sve da u zivo-ru steknemo vrlinu isaznanje, jer je nagrada lepa inada velika.

Ustvrditi da je sve tobas tako kako sam izneo, to, istina, ne doliku-

je coveku koji razurnno misli. Ali usrvrdiri da je tako ili nekako slicno s na-

sim dusarna i s njihovim boravistima posle smrti - jer besmrtnost duse sto-

ji iznad svake surnnje - to, rnislim, idolikuje onom ko tako veruje ivredi

mu izvrci se opasnosti takva verovanja. jer lepa je to opasnosr, iccvekov

duh treba da sebe tako red omadijava takvim misljenjern, pa stoga vee odav-

no iproduzujem pricu. Radi toga, dakle, ne treba za svoju dusu da se boji

onaj koji se u svorne zivotu odrekao telesnih zadovoljstava i ukrasavanja

tela kao necega sto mu je.srrano isto, po njegovu uverenju, od zla pravi jos

gore zlo, a predao se zadovoljstvima koja dolaze od saznavanja iukrasio

svoju dusu ne ukrasom koji je njoj tud nego ukrasom koji njoj narociro pri-

pada: trezvenoscu, ipravednoscu, ihrabroscu, islobodom, i istinorn; 1 ta-

ko on ocekuje svoj polazak u Had, spreman da pode kad sudbina pozo-

ve. Vi, dakle, Sirnija, Kebete, iostal i, pOC!cere tame drugi put, svaki u svo-

je vrerne, a rnene, mogao bi reci tragicar , vee sada zove sudbina, i pr imakaose cas da krenem na kupanje.Z Cini rni se, bolje je da se okupam pre nego

otrov ispijern, ida postedirn zenama trud oko pranja mojih zemaljskih osta-taka.J

243



Tree deo

SOKRATOVA SMRT (GL. LXIV-LXVII)

LXIV

poruka pri jatelj ima. Gno sto Sokrata Cini Sohratom jeste nje-

gova dusa. .

PostO je to Sokrat izgovo~io, Krit01.1reee:vDobro, So~rate.! A li s:ay~~-ovima iii meni, bilo za sVOJUdeeu bilo za sto drugo, sto bisrno n cmi-

, k ti najvise ugodili?1 ta ~okrat: NiSta dru~o nego ~?sto ysvagda govorim: a~? ~ebu~~te st~-

pasenje duse svoje, ugodicete, sto god budete radili , 1meru 1mop-

za ~i samima, ako mi to sada i ne obecate. Ali, ako sebe zanernarire i

1 ed ere da u svom zivotu hodite putem koji yam kao trag oznacih svo-h~e nsnj im razgovorom i mnogim negdanjim razgovorima, necete ima-

, .a~a~ uspeha, ako mi sada i ucinite mnoga i tvrda obecanja.

nlka

; ~ t o n :Sto se tice te poruke, rrudicemo se da tako radimo. Ali ka-

1 da te sahranimo?Sokrat: Kako hocete2, samo me morate uhvatit i ine dati da yam po-

U [sti mah se blago nasmeja, pogleda nas i rece:_ Ne mogu, dragi prijatelji, da uverim Kritona da sam ja raj pravi 50-

k iise sada s varna razgovara, i koji svakoj stvari 0 kojoj se raspra-

, d ?Jpravo mesto, nego nas prijatelj rnisli da sam ja onaj koga ce za ko-aJe . . k k d hrani 3 A y .,

cas videti mrrva. i zato l~e : Pd1takaxo da = sa .:-ankl.d' sto sa~kJadv~eopsirnom rasprav JdnJu 0 azao a necu VIse 0 vas ostan a IS-

unov nego da cu pohitati u nekakvu srecu blazenih duhova.f sve to,

o ja sam uzalud govorio, samo radi utehe sto vase sto svoje. Zato

~~'tnejamstvO Kritonu, i~ supr?tno onom ja~stvu sto ga je on ~t~o

mepred sudijama.5 On je, naime, ponudio jarnstvo za to da eu jazao5tati ovde, a vi dajte jamsrvo za to da odista necu ostati ovde kad

nego da cu odmah orici. Time bi Kritonu bilo lakse u dusi, i on se,k a ko mi serelo i li sazize il izakopava, ne bi zalostio radi mene 5tO

strasne muke rnucirn, i ne bi pri sahrani govorio: Sokrat je to sto ga

na odar, ili iznose, iii zakopavaju. Jer budi uveren, ljubazni moj

netacno govor iti nije samo po sebi vee grehota, nego to donosi i

1 0 nasim dusama. Nego utesi se i kazi da sahranjujes sarno relo rno-

s~hrani ga onako kako ti je drago ikako rnislis da bi obicaju najbolje

LXV

Sob-at se oprasta sa svojom decom i sa suojim rodakama. Dolazi sluga

[edanaestorice i saopstaua da je vreme da ispije otrou. Kad Sokrat

otrou, Kriton mu savetuje cia za koji cas odgodi ispijanie, ali Sokrat to

odbija.

Kad je to rekao, ustade ipode u neku sobu da se okupa. I Kriton po-

de za njim, a nama je rekao da cekamo. Cekali smo, dakle, pa smo se raz-govarali medu sobom 0 onom sro smo culi ijos jedared 0 tom razrnisliali; a

onda smoyonovo raspravljali 0velicini nesrece koja nas jepogodila, jer nam

se odista einilo da smo izgubili oea ida cerno odsada ziveti kao sirocad.

. A kad se okupao, doveli su mu deeu - imao je dva mala iednoga ve-

likoga - a pohodile su ga izene 00 roda. Porazgovarao se 5n jima u prisu-

stvu Kritonovu isaopsrio im svoje poslednje zelje. Zatim je zenarna ideci

~azao da idu, isam je dosao k nama. I vee je bilo blizu smiraja suncevoga,

jer s: dugo vrernena zadrzao u sobi. A kad je nama dosao, sede okupan, i

tek sto se posle toga samo malo porazgovor io, ude sluga Jedanaestorice,

pristupi k njemu irece: ,,0 tebi, Sokrare, necu rnisli ri sro rnislim 0drugi-

m.a; k?}i se ljute na me iproklinju me kad ih pozovem da po naredenju vla-

sn lSPIJUotrov, Ali tebe sam ja inace upoznao za ovo vreme kao najplerne-

nitijega inajboljega coveka medu svima onima koji su ikada ovamo dosli.

Zato sam isada tvrdo uveren da se ne ljutis na me nego na krivee koje ti

poznajes. Iznas, razume se, radi cega sam ti sada dosao, pa mi osraj zbo-

gom igledaj da sto lakse podneses ono sto je nerninovno!" Irirorn zapla-

ka, okrenu se iode. A Sokrat pogleda za njim irece: "Ostaj mi zbogom iri,

a ja cu to uciniri!"

Iu isti mah obrati se nama: "Kako Iie blagorodan taj sluga! Ia ce-10 vrerne pohodio me je, isa mnom se razgovarao ponekad, ibio veoma Iju-

bazan! Pa i sada, evo, kako su mu iskrene suze sro ih nada mnom lije! Ne-

go dela, Kritone, slusajmo ga,.i neka rni ko donese otrov ako je istucan: akoli nije, neka ga covek istuca.! '

Kriton: Ali ja, Sokrare, mislim, sunce jos sija na gorama i nije za-

5 1 0 . A znam ujedno iza druge da suposle naredenja veoma dockan otrov uzi-mali; a ipre toga jos su se obilno najeli i napili, a neki su se, sasrali i

sa zenarna za kojima su zudeli. Zato nemoj da naglis! Jos ima vremena!

Sokrat: Razume se, Kritone, oni () kojima ti govoris tako: oni

misle da ce nesto postici ako to rade. Ali ja, razume se, necu to raditi, jer,

ako ispijem otrov malo docnije, mislim da time necu dobiri drugo ne-go sam sebi steci sramotu, zaro sto zudno prianjam za zivor iposredujem

ga kad u njernu nista vise nema.2 Nego hajde, poslusaj me i onako kao5tO ti kazern!

Platon

IFED ON



\ ~\v o

LXVI

bu da otrov. Kad je otrou donesen, pomoli se

pa spohojno ispi otrou. Sui stanu plakati, a narocito

It ih zatim leze na

1 posto je izreleao poslednie

Kad je to CUO, namignu Kriton svome sluzi, koji je stajao pored

gao I sluga izide i,posto se dugo vrernena zadrzao, dode sa onirn covekom

koji je imao naredenje da mu pruzi otrov, ivee ga je nosio u peharu istu-cana.

A kad Sohrat ugleda coveka, rece: Dobro dragi moj, ti se razumes u

tim stvarirna; sta treba da radim?

- Nista drugo, odgovori on, nego kad popijes da hodis okolo dok ti

noge ne otezaju, a onda lezi! Otrov ce vee sam uciniti svoje.

I pritom pruzi pehar Sokratu. A on ga uze isasvim vedro, Ehekrate,ada nije nimalo zadrhtao ilipromenio boju iii lice, nego, kao sto je bio nje-

gOYobicaj, iskolaci oci na coveka izapita ga: Sra kazes za ovaj napitak?

Sme li se sro izliti kome za zrtvu iiine?l

- Samo toliko, Sokrate, priredujerno, odgovori on, koliko mislimo

da ie dovoljno.

Sokrat: Razumern, ali valjda ie slobodno bar pornoliti se bogovima,a to je, stavise, ipotrebno, da seoba odavde k njirna bude srecna. To [a i

molim ovim, ineka mi se to ispunil

Iim to rece, prirnace pehar ustima pa sasvim lako iprijatno ispi

otrov. I vecina od nas mogla je prilicno da se uzdrzava od plata, ali kad ga

videsmo kako pije ikako je ispio, ne mogasmo se vise savladivati, nego i

meni samorne, mada sam se orimao, suze porokom potekose, tako da sam

lice pokrio istao sebe oplakivati; ne njega, nego svoju sudbinu sto moram

da gubim takva prijatelja! A Kriron je vee pre mene bio ustao, jer nije rno-

gao da zaustavlja suze. A Apolodor je vee ipre neprestano suze ronio, a sa-

da bas udari u ridanje i stade plakati izalostiti se, tako da je sve prisutne

dirnuo u srce, osim samoga Sokrata,

A ovaj ce red: Sta to radite, cudnovati ljudi? Ja sam zene bas zato iuklonio odavde da ne grese tako, jer sam CUO da treba umirati u poboznoj

tisini.2 Zato cutite ibudite hrabri!

Posle tih reci, mi se postidesmo iprestadosmo plakati, A on proseta

malo, pa kad primeti da mu noge otezavaju Ide na leda, kao sto rnu je co-

vek Iu isti mah onaj sto mu je pruzio otrov stane ga pitati ina

mahove ogledati mu stopala iudove; zatim mu stopalo cvrstc stisne izapi-

ta ga da li oseca, a on odgovori da ne oseca, Iatim opet ucini to isro i sa

goJenicama; ipritiskujuci tako po telu pokazivase nam kako se ohladuje i

koCi.3 I on ga je idalje pipao inajzad rece: kad mu otrov do srca, on-

da preminuti. mu je trbuh gotovo ohladneo, ion se otkrije,

je bio zastro glavu,4 i r eee poslednje reci: "Kritone, dugujerno pe-lS Prinesire tu zrtvu, nemojte zaboraviti!"

da narninego"

Na to pitanje Sokrat vise ne odgovori, nego se za trenutak stane tr-

zati, a onaj ga covek orkrije: oci su rnu bile ukocene. Kad Kriton to

zarvori mu usta izaklopi oci.

LXVII

Fedon zaursaua suoie pripouedanje.

- Tako narn se, Ehekrate, predstavio nas prijatelj; to je bio svrsetakcoveka koji je, kao sro mi smerno tvrditi, od svih savremenika koje smo mi

upoznali, bio najbolji, iuopste najurnniji i najpravedniji,



Platon FEDON

Nisu. On i su . 'jEhekrat: A d a 1 1 ' ; ' vgkovO~ l0 s e, b il i narpnt'VW

C ",Ie JOS 0

biotu?

~ tnt rm se, sve sa mEhekrat: Pa s ta ond ;> K k ' pom enuo.

a. a vi su se, yetis, vodili< a k oje Sokrat

A sta je hilo, Fedone, uoci s ame srnrti. se rada rel I '

i koji su od njegovih prijatelja bili kod .. W vlast nije nik~~~

'emU . nego Je m ora o d a umre s am, bez prijatelja pored

Fe;;n: N ip os ~ o! b il o ih je p o: ed n jega , io p ril ic n? m no go .Ehek

rat: B ud l IJuba za n, m ohm te, pa nam sve to sto pod robnije is-

a ko s i n es to d ok ola n."don: D ok ola n sa m ipokusacu da ya m ispripovedarn. Jer secati

reto [e, bar za "tt: od svega najprijarnije, bilo da sa m 0 njemu govo-

b ilo d a d ru go~ a s lus am ~ 'r .. ,

Ehekrat: Al l z a ~ e~ o , Fe d on : , :;t,:a: ISt o : a ko StO)l,l s a d : -u g ima koji

1

• 'Nego pokusa ) da nam lspncas sve sto potanje mozes!s usaf!. bi d i vredon: D ok sa ln ta ,m o

: 0 ,la sam ~ l~ ta ll~ ao cud ne dozivljaje, S

_. e nij'e me osv3Ja lo m ka kvo oseca njC sazaljenja ka o sto bi se t

:;,tIa n , , 1 d nii v ' v 0"",~.!",r" k a d p r is u st vt lJ ~m pos ~ n J, lm c a so vt ma c ov ve k a- pr ij a te lj a, J er tai

Ehk ra te b nio m s e b l a ze n 1p o s vo rn e p on a sa n ju ipo svojim g' ~

eko

J'e~eustrasivo i lagorodno odlazio u smrt, Zato ni je nikak ~ta 'd' H d id l : : \ 0

s to n )e o sv a ja lo ~ve,ren1e 'kaon ru u a d nl e lk e )~~bozje volje, nego, a k o uopste ikada I 0, p o s vo m 0 as u bit i s recan. Ba s st1 / ' , v I' ia k b' bil oga. 0 n ik a k vo o se ca n Je saza jenja ao 1to 10 prirodno ka d :: -

•.•..•v,alV lm a ' d ", , cotvuJ'e zaloStl, S r ug e s tr an e, I 1l sa m n na o o se ea nJ e radosti ka o i -pnsus .! f ' ' l"

v

na

b'ca,'en

omtilOSO I ra ll JU , je r s e n a t om e z em jrsru kreta o na s ra zg -

uo 1 ' '-h k k v d 0

krk o o sv oj il o m e je U 1St ! rna ne ca vo c u no o sec anje inekak

u ra · , d os ti . v 1 . k d 'V I ' . vain.Eio[)lClll>mesavina ra O~t1.1 ~a osn 'a sam P?!1_'llS la o d a on za koji cas

I s v im i p r is u tn l bili s I? ,0 go tovO takvi: ~ as s : srnejali, ca s opet pla-

, d "n m ed u na ma na roC lto, A polod or. Tl m ozd a poznajes toea C

V

-

a je .. . to > 0

in jegovU pr i rodu

.Ehekrat: Kako ne? " ' . 'Pedon: On ie b io sa sv un izva n s eb e; a 1 ,a sa m b io d ubok o uzb ud en,

i stali. A k oji su P ed one, hili prisutni?

Fedan:O d d om a Ci h b io je r aj A po io do r,l

pa Kr itobul ,2 i ta c n je gc r

Hennogenl, iEpige~" i iAntisten6• A bio je iKtesip Peanj~:

iMeneksen8, i rug!A d a li[ e b i l o

Ped~n: Bilo i . e ! T :b a nc i S im ij a10, iKebet

ll, iFedonid

12, a iz M ega -

EuklidlJ i e r p S l O n1

.fl> .: / < >. » ~ Ehekrat: A Za r nisu jos bili A ristipLS iKleombrotlv?

Documents

Platon Fedon