PLA/PRA, Mreža za podršku ruralnom razvoju, Knjaževac ...PLA/PRA, Mreža za podršku ruralnom razvoju, Knjaževac, april 2008. Pravilna komunikacija je ključ da se ciklus učenja

PLA/PRA, Mreža za podršku ruralnom razvoju, Knjaževac, april 2008.

1


SELO ŽLNE – GLAVNA ULICA

2


SADRŽAJ: 1.Opis PLA/PRA metodologije 2.Rezultati primene PRA sredstava -Predstavljanje situacije u selu (PRA sredstvo)-vizualizacija -Predstavljanje situacije u selu (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Vremenska linija (PRA sredstvo)-vizualizacija -Vremenska linija (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Mapa resursa (Pra sredstvo)-vizualizacija -Mapa resursa (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Sezonski kalendar (PRA sredstvo)-vizualizacija -Sezonski kalendar (PRA sredstvo) –objašnjenje vizualizacije -Kategorizacija prema izvorima prihoda(PRAsredstvo)-vizualizacija -Kategorizacija prema izvorima prihoda (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Kategorizacija prema životnom standardu (PRA sredstvo)-vizualizacija -Kategorizacija prema životnom standardu(PRA sredstvo)-objašnjenje vizuallizacije -Stvaranje opcija za poboljšanje (sredstvo planiranja)-vizualizacija -Stvaranje opcija za poboljšanje (sredstvo planiranja)-objašnjenje vizualizacije 3.Lična karta sela -Poljoprivredno-ekonomski sistem -Socio-kulturni sistem 4.Izveštaj sa anketiranja -Izveštaj o anketiranju domaćinstava -Izveštaj o anketiranju žena -Izveštaj o anketiranju poljoprivrednih proizvođača 5.Zaključak

3


1.OPIS METODOLOGIJE, autor Branimir Božinović, koordinator PC Knjaževac Principi PLA su određeni znanjem o tome da zajednica može ući u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne uz zajedničku (članovi zajednice + PLA pomagači ili treneri) identifikaciju sadašnjeg stanja i razvojnih potencijala. Najvažniji deo identifikacije sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom stanju i način na koji ga oni razumeju.Prema principima PLA upravo je ta svest osnovna za rad na razvoju. 1.Terminološko objašnjenje PLA PLA-participijalno učenje i delovanje PLA je određena preko tri ključna termina: PARTICIPACIJA-UČEŠĆE UČENJE DELOVANJE PARTICIPACIJA-UČEŠĆE-podrazumeva da i članovi zajednice i PLA pomagači moraju biti aktivni učesnici u razvojnom procesu, pri čemu treba naglasiti da su članovi zajednice ključni. Njihove tablice vrednosti, ideje za poboljšanje sopstvene situacije, predrasude, nade, strahovi, potencijali i potrebe su osnovna i polazna tačka za ulazak u razvojni proces. Oni snose sve posledice svog delovanja na poboljšanju,bilo one pozitivne ili negativne,tako da je i odgovornost njihova. Participacija za PLA pomagače znači učestvovanje u zajednici prilagođavanjem svog sistema mišljenja i delovanja sistemu mišljenja i delovanja zajednice. Tek iz ovakve pozicije moguća je podrška u inicijaciji razvojnog procesa i to sredstvima procesa intenzivne diskusije Proces uvođenja zajednice u razvojni proces u kome participiraju i članovi zajednice i PLA pomagači temelji se na učenju. UČENJE - podrazumeva uvođenje nove »informacije« u svoj sistem mišljenja i delovanja, teorije i prekse, koja se u taj sistem umešta, povezuje mnogostruko sa ostalim delovima celine i čini da nakon toga ta struktura za tu jednu informaciju postane drugačija. Kada postoji namera da se poboljšaju kompleksne situacije, kao što su životni uslovi ljudi,gde ne postoje nikakva očigledna rešenja, od suštinskog je značaja da ljudi koji su pogođeni teškim životnim uslovima idu korak po korak kroz učenje. Ovakvo kretanje uključuje analizu situacije, planiranje i implementaciju i procenu preduzetih mera. Budući da se koraci učenja ponavljaju definisani su kao ciklus učenja.

4


C i k l u s u č e n j a

N o v a S v e s t

S v e s t

R a z m a t r a n j e

O d l u k a

A k t i v n o s t

D a l j e R a z m a t r a n j e

D r u g a o d l u k a

S l e d e ć a A k t i v n o s t

“ p r e č i c a ” d o R a z v o j a

P o d r š k a

OBJAŠNJENJE GRAFIKONA - u radu na razvoju treba koristiti ciklus učenja kao ključni princip da se pomogne poljoprivrednicima u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje. Koraci ciklusa učenja su svest o situaciji sa svim onim što je određuje od potencijala do problema, razmatranje te situacije iz čega tek mora proizaći odlučivanje u pogledu mera koje treba preduzeti, planiranja njihove primene i aktivnosti, delovanja kao implementacije tih mera. Nakon toga sledi buđenje svesti o situaciji nastaloj u zajednici nakon primene tih mera, za kojom sledi novo razmatranje itd. Ciklus učenja se tako širi oko početne svesti ili početne situacije. Svi koraci u ciklusu učenja moraju se polako prelaziti da bi istovremeno predstavljali uvođenje zajednice u razvojni proces. Na grafikonu je predstavljena i „prečica do razvoja“ koju PLA metod izbegava. Ona može biti objašnjena na sledeći način. Oni koji žele da pomognu uvođenje zajednice u razvojni proces (nacionalne ili internacionalne organizacije), često smatraju da poljoprivrednici nisu svesni svojih ograničenja, da su bez znanja, da su daleko „iza“modernog poljoprivrednog razvoja. Ove se organizacije, na taj način, vode isključivo svojom svešću o situaciji, predlažu rešenja ili predlažu i preduzimaju aktivnosti za poljoprivrednike. Poljoprivrednici su tako retko kad uključeni u proces poboljšanja sopstvenih životnih uslova. Ovaj pristup je često praćen najboljim namerama, ali budući da ključne osobe nisu uključene u proces, ne može za posledicu imati uvođenje zajednice u razvojni proceces, već parcijalna rešenja nekih problema zajednice koji ubrzo izrastu u nove probleme. Osim toga, to za posledicu ima i održavanje zajednice u stanju zavisnosti od pomoći sa strane. Međutim, cilj primene PLA metode jeste podrška uvođenju zajednice u razvojni proces koji je održiv tako da,kao što je rečeno , taj proces mora biti iniciran od strane članova zajednice. Oni otuda moraju proći sve korake u tom ciklusu zato što sve mere i njihova primena moraju proizaći iz njihove svesti i razmatranja. Ciklus učenja je ključni element ne samo za poljoprivrednike, kada sprovode mere da bi poboljšali svoju situaciju, već i za formiranje diskusionog procesa između poljoprivrednika i PLA pomagača da bi identifikovali odgovarajuću podršku uvođenju zajednice u razvojni proces. Na grafikonu podrška je u središtu ciklusa učenja, a to znači da i sami PLA pomagači moraju zajedno sa članovima zajednice prolaziti sve korake ciklusa učenja da bi svoju podršku mogli da usaglase sa sistemom mišljenja poljoprivrednika i promenama koje se zbivaju u tom sistemu u toku kretanja kroz ciklus učenja.

5


Pravilna komunikacija je ključ da se ciklus učenja učini delotvornim sredstvom.Ta komunikacija podrazumeva i usaglašavanje različite terminologije, kao i različitih znanja. Da bi se razlike usaglasile prvo je potrebno utvrditi njihove granice. Razlike između znanja poljoprivrednika (unutrašnjih) i PLA pomagača (spoljašnjih) predstavljene su grafički u nastavku.

Unutrašnji

Poznavanjelokalnih resursa

Poznavanjelokala

Iskustvo

Pokušajifarmera

Kontrolarizika

Ne-formalnaedukacija

Socijalnastruktura

Lokalnemreže

Farmeri Injihovegrupe Pomagači

Partnerstvo

Dijalog

Poštovanje

Odgovornost

Zajedničko Učenje Spoljašnji

Tehničkoznanje

Formalno-naučnaedukacija

Naučnipokušaji

Pristup mnogimslužbama

Pristuprazličitim

tehnologijama

Dobavljanjeunosa

Institucionalnirad mreža

Istraživanje

NVOi drugisektori

Zajedničko učenje poljoprivrednika i PLA pomagača upotpunjuje ciklus učenja i samo je element podrške.Uvažavanje različitih međusobnih znanja kao podjednako važnih je od suštinskog značaja,naročito za strana lica.Drugim rečima strana lica (PLA pomagači) uče da razumeju opažanja,znanja i ideje unutrašnjih kao preduslov da bi se zajednici pomoglo na razuman i ciljno usmeren način.Prema tome ,znanje poljoprivrednika i njihovih porodica,njihova opažanja vlastite situacije i njihove ideje za poboljšanje trebalo bi da budu polazna tačka za situacionu analizu.Kao drugi korak,i ukoliko je potrebno,znanje stranih lica o specifičnim aspektima može biti uneto u diskusiju,što omogućava da unutrašnji uče od spoljašnjih. DELOVANJE-u smislu postizanja konkretnih poboljšanja je osnovna i krajnja karakteristika učenja.Stoga bi diskusioni proces tokom situacione analize i planiranja trebalo da bude usmeren ka konkretnim rezultatima u okviru razumnog vremenskog perioda.Način delovanja i podrška koja mu je potrebna moraju proizaći iz ciklusa učenja i biti rezultat zaključivanja meštana,ali i podržan od strane PLA pomagača, odnosno ,organizacije čiji su oni predstavnici.

6


2.Predmet PLA metode Život poljoprivrednika nije ograničen samo na poljoprivredna pitanja, već je mnogo kompleksniji. Pored pokušaja da se razumeju poljoprivredna gledišta, mi moramo da razumemo i životni sistem poljoprivrednika.

Životni sistem se sastoji od tri glavna sistema:

1. ekonomskog sistema 2. poljoprivrednog sistema 3. socio-kulturnog sistema

Svaki od njih se sastoji od manjih pod-sistema. Cilj poljoprivrednika jeste da održava taj sistem u ravnoteži i da u skladu sa tim donosi odluke. Dakle, njegovo odlučivanje obuhvata i zavisi od predstavljenog trougla i vezano je za uravnoteženje odnosa među sistemima. Trenutno životni sistem poljoprivrednika nije u ravnoteži. Pored suočavanja sa problemima u poljoprivredi on je suočen i sa ekonomskim i socijalnim poteškoćama što ga sprečava da poboljša životni standard. Tek ukoliko poljoprivrednici i mi znamo koji delovi životnog sistema uzrokuju postojeću neravnotežu možemo zajedno doći i do određenih rešenja. Otuda možemo životni sistem farmera nazvati predmetom PLA metode.

7


The Livelihood System

LocalInstitutionSystem

ECONOMICSYSTEM

FARMSYSTEM

SOCIO-CULTURALSYSTEM

Off-FarmIncomeSystem

FamilySystem

VillageSystem

LivestockProduction

System

CropProduction

System

AnimalHusbandry

FodderManagement

WaterManagement

CropManagement

SoilManagement

Farmer'sDecisionMaking

ProductionConsumption

System

3.Sredstva PLA metode PLA metoda primenjena u selu Žlne obuhvata dva koraka: 1. analizu situacije u selu 2. planiranje

8


U oba koraka se primenjuju različita sredstva PLA metode:PRA sredstva i sredstva planiranja.

1. ANALIZA SITUACIJE (SITUACIONA ANALIZA): AKTIVNA PROCENA SELA - PARTICIPATORY RURAL APPRISAL (PRA) Situaciona analiza kao aktivna procena sela je postepeno razvijena tokom 1990 ih. Usmerena je na to da sami poljoprivrednici izlože i analiziraju svoju situaciju sa ciljem da započnu promenu i poboljšanje svojih životnih uslova.Strana lica (PLA treneri) učestvuju kao pomagači koji koriste postignuta saznanja radi podrške daljem usmeravanju zajednice na razvojni proces i analize mera koje treba sprovesti da bi se to poboljsanje postiglo. Rezultati situacione analize , koja se vrši u produktivnoj saradnji između pomagača i članova zajednice, treba da posluže u identifikaciji problema zajednice ,sa istovremenom identifikacijom potencijala,njihovih ograničenja, kao i obima i vrste potrebne podrške za prevazilaženje identifikovanih ograničenja. Situaciona analiza je prvi korak u procesu razvoja, zato što članovi zajednice aktivno učestvuju u analizi svoje situacije, na osnovu nje donose prave i pravovremene odluke vezane za poboljsanje trenutne situacije, stičući uvid u širinu konteksta u kome se ona događa . PLA treneri uče od i sa članovima zajednice. PRA je intenzivno, sistematično, polustrukturisano iskustvo učenja. Karakteristike PRA

1. Merenje uglova - Budući da je osnovni interes saznanje o što širem okviru trenutne situacije,analiza treba da bude široko strukturisana.To se postiže tzv.merenjem uglova,koje se odnosi na kompoziciju PLA tima ,izvor informacija,metode i sredstva PRA.

-tim treba da bude sastavljen od osoba različitog pola,godišta,profesionalnog i lokalnog znanja. -izvor informacija je mišljenje članova zajednice, sekundarni podaci o zajednici, stručne osobe, sopstvena moć zapažanja i iskustvo aktivnog učešća u svakodnevnom životu.

-metode koje se koriste su planiranje, dijagrami, rangiranje, polustrukturisani intervjui.

-PRA sredstva: predstavljanje situacije u selu, vremenska linija, rangiranje na osnovu izvora prihoda, mapa resursa, sezonski kalendar i kategorizacija prema životnom standardu.

. 2. Kontinuirana analiza - Podaci koji se steknu na jednom sastanku sa članovima

zajednice odmah se analiziraju i tako pripremaju za naredni sastanak. Na taj način se znanje o situaciji zajednice postepeno nadgrađuje već tokom diskusije sa članovima zajednice.

3. Fleksibilnost i neformalnost metode - Sve metode su polustrukturisane. U

skladu sa procesom diskusije se preispituju, prilagođavaju i modifikuju.

4. Optimalno neznanje i odgovarajuća nepreciznost - U toku diskusionog procesa primaju se razne informacije. Sticanjem znanja o situaciji stiče se mogućnost razlikovanja potrebnih i nepotrebnih primljenih informacija. PLA treneri primaju informacije sa optimalnim neznanjem i nepreciznošću, ali moraju biti osposobljeni da meru neznanja i nepreciznosti postave sami u saglasnosti sa upoznavanjem situacije, kao uslova i

9


okvira koji određuje informacije.

5. Kritička svest - Za sud o informaciji potrebna je kritička svest.Primenjeno u ovom kontekstu to znači da PLA trener treba da uzme u obzir sve uslove koji mogu uticati na objektivnost dobijene informacije neophodne za situacionu analizu.Na pr.:

- loša berba čini da ljudi svoju situaciju vide negativnije - bogatiji u zajednici često daju sasvim suprotne informacije od siromašnijih

Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva

Nabrojana sredstva se koriste kako bi se sa članovima zajednice što sistematičnije i obuhvatnije analizirala njihova situacija.Svako sredstvo pojedinačno osvetljava različite aspekte životnog sistema zajednice (poljoprivrednog , ekonomskog i socio-kulturnog ). Rezultati primene ovih sredstava, dakle, situaciona analiza, služe kao osnova za stvaranje opcija za poboljšanje i odlučivanje koje mere s tim u vezi treba preduzeti. I primena PRA sredstava, kao i analiza rezultata te primene odvijaju se u diskusionom procesu sa članovima zajednice. Članovi zajednice uz podršku PLA pomagača treba da sve dobijene informacije povežu u celinu koja adekvatno opisuje njihovu situaciju. 1. PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU-Ovim sredstvom članovi zajednice započinju diskusioni proces čiji je cilj situaciona analiza, kao korak u razvojnom procesu, pre svega identifikacijom potencijala i problema zajednice. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

2. VREMENSKA LINIJA-Primena ovog sredstva omogućava razumevanje trenutne situacije sticanjem uvida u prošlost,tj.prošle uspešne i neuspešne pokušaje da se situacija promeni i događaje koji su direktno ili indirektno uzrokovali trenutnu situaciju. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi sastavljenoj od starijih članova zajednice.

3. KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-Primenom ovog sredstva stičemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda članova zajednice, upoznajemo se sa problemima u sticanju prihoda poljoprivrednim delatnostima i saznajemo obim zastupljenosti vanpoljoprivrednih prihoda. Sredstvo se ponavlja u više grupa kako bi se stekao uvid o različitim izvorima prihoda .

4. MAPA RESURSA-Primenom ovog sredstva stičemo uvid u pregled koji članovi zajednice imaju nad svojim potencijalima, pre svega resursima, i mogućnostima njihove eksploatacije radi poboljšanja životnih uslova. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi kojoj se prepušta crtanje mape i obeležavanje resursa na njoj.

5. SEZONSKI KALENDAR- Primenom ovog sredstva stičemo uvid u poljoprivredni sistem zajednice, istovremeno osvetljavajući, kroz razmatranje distribucije prihoda i rashoda, ekonomski sistem. Sredstvo se primenjuje u grupi sastavljenoj od poljoprivredno aktivnih meštana, sa što širim spektrom poljoprivrednih delatnosti u toku godine.

6.KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU-Primenom ovog sredstva stičemo uvid u socio - kulturni sistem zajednice. Članovi zajednice koji učestvuju u radu razlikuju domaćinstva prema životnom standardu.Cilj je da se sva domaćinstva obuhvate kategorijama i da se navedu karakteristike različitih kategorija životnog standarda u datoj zajednici onako kako ih poimaju učesnici u radu.Sredstvo se primenjuje u grupi.

2. PLANIRANJE

10


Planiranje je sledeći korak nakon završene analiza situacije i jedan od koraka u ciklusu učenja. Najvažnije sredstvo koje se primenjuje u ovom koraku PLA metode jeste stvaranje opcija onoga što može biti učinjeno za poboljšanje situacije .

Stvaranje opcija za poboljšanje situacije

Stvaranje opcija se usmerava ka sticanju ideja o onome šta može biti učinjeno da se poboljša situacija, stoga je to proces buđenja ideja. Ovo sredstvo se primenjuje na informacije koje smo stekli primenom PRA sredstava. U ovoj fazi izvodljivost ne bi trebalo da bude uzimana u obzir, zato što i vidljivo lude ideje mogu imati potencijale koji vode ka promeni situacije. Da bi se zadržao jasan pogled,opcije moraju biti konstruisane na osnovu mogućnosti njihovog izvođenja

-od strane samih seljaka -od strane samih seljaka i uz pomoć sa strane - samo uz pomoć sa strane

Vremenski aspekt takođe pomaže formiranju procesa buđenja ideja: u svakoj koloni, one koje verovatno mogu biti sprovedene za relativno kratko vreme mogu stajati zajedno, I one za koje treba više vremena za sprovođenje. Prvo od sredstava planiranja je stvaranje opcija. Ono sledi situacionu analizu koja nam daje okvir za stvaranje i analizu opcija za poboljšanje. U toku predstavljanja situacije u selu kao prvog primenjenog PRA sredstva članovi zajednice iznose potencijala i probleme svoje zajednice kao odgovore na pitanja „Šta vam se ne/sviđa u vašem selu?“. Spisak problema u toku situacione analize, odnosno rada sa članovima zajednice, može biti proširen u zavisnosti od aktivnog promišljanja članova zajednice o svojim problemima. Ovo sredstvo omogućava članovima zajednice da među tim problemima razlikuju one koje mogu sami rešiti, za koje im treba i pomoć sa strane i one probleme koji zavise isključivo od pomoći sa strane. Takvo razlikovanje omogućava usredsređivanje na izvodljiva rešenja i mobilizaciju vlastitih potencijala. “Opcije za poboljšanje“ su ti navedeni problemi tretirani kao oni čije bi rešavanje poboljšalo situaciju.Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

4. Način primene PLA metode Budući da se diskusioni proces odvija u formi sastanaka (sa većim ili manjim brojem prisutnih članova zajednice) treba nešto reći i o sprovođenju sastanaka kako bi rad u zajednici bio uspešan. Strukturni sastanci

Svaki sastanak bi trebalo da ima istu strukturu koja je sačinjena od tri faze: 1. Uvodna faza 2. Glavna faza 3. Završna faza Nijedna od ovih faza ne sme biti zanemarena,a prelaz među njima mora biti spontano i ciljno ostvaren.

Vođenje sastanaka/moderacija Moderacija znači omogućavanje diskusije grupe ljudi. Moderator je zadužen za

odabir i primenu odgovarajuće metodologije kojom se vodi proces diskusije. Čineći to, učesnici mogu postići dobre rezultate u razumnom vremenskom periodu. Priprema za sastanak Neki osnovni podaci o situaciji u selu, o samim ljudima, kao i o datoj organizaciji, od velike su pomoći za efektivno usmeravanje sastanka. Osnovno znanje o samoj svrsi

11


rada sa članovima zajednice, proceduri, temi i naročito o željenom rezultatu, neophodni su za uspešno sprovođenje sastanka.

Moderator mora biti jasan u pogledu krajnjeg cilja sastanka koji treba postići. Ovo se u pripremi za sastanak može učiniti formulisanjem rečenice, kao npr: “ Na kraju sastanka učesnici su opisali i analizirali različite izvore prihoda koji postoje u selu”

Naročito uvod sastanka mora biti jako dobro isplaniran i uvežban, ukoliko je to potrebno, zato što on u velikoj meri određuje kvalitet diskusije. Dostizanje tri cilja Moderator mora postići da izbalansira tri cilja: - aktivno uključivanje učesnika - dostizanje visoko-kvalitetnih rezultata, u smislu transparentnog procesa i postizanja samog cilja - završavanje sastanka u razumnom vremenskom periodu Vođenje sastanka

Moderator je zadužen za vođenje diskusije i za proces učenja. Vođenje znači uvek biti potpuno jasan o željenom rezultatu sastanka

(„destinacija“) Moderator treba obavestiti učesnike o svrsi narednog koraka. Ovo pomaže

održavanju transparentnosti. Napomenuti ono što je rečeno i prikazano. Time se izbegava ponavljanje. Obavestiti o prethodnom sastanku i aktivnostima koje su učesnici sami postigli

(vidi grafikon). Ovo pomaže učesnicima da shvate da je razvoj postepeni proces. Šta više, pominjanje pozitivnih rezultata sa prethodnog sastanka pomaže podizanju morala kod ljudi. Naravno, pominjanje onoga što će se odigrati pomaže učesnicima da shvate da je razvoj zapravo proces.

54

321

Development work - a stepwise process

Currentmeeting

Nextmeeting

Previousmeeting

Farmers’activities



Analaziranje odgovora učesnika Moderator mora da analizira svaki odgovor / izjavu koju su izrazili učesnici i mora istovremeno donositi zaključke o tome kako nastaviti dalju diskusiju nakon tih izjava/odgovora. Postavljanje pitanja

Postavljanje pitanja je jako važno u pomaganju učesnicima sastanka da idu kroz korake Ciklusa učenja, zato što to stimuliše da se kritički osvrnu na njihovu situaciju.Pitanja moraju biti tako formulisaa da otvaraju diskusiju i donose opširne odgovore. Postupak sa očekivanjima i strahovima

Kada se započinje saradnja sa članovima seoske zajednice, oni obično imaju očekivanja i strahove o tome šta će se desiti. Neka od tih očekivanja i strahova se

12


uvećaju tokom sastanaka, druga ostaju neiskazana ali živa u njihovim mislima. U svakom slučaju ona su logična i razumljiva sa stanovišta farmera.

Ovo su neki nagoveštaji, kako postupati sa ovim očekivanjima. - Aktivno se posvetiti očekivanjima i strahovima farmera, čak i kada ona nisu iskazana. Mi znamo da oni imaju ova očekivanja i da očekuju odgovore. - Poštenje je ključ saradnje i stoga se ne prave nikakva obećanja koja ne mogu biti ispunjena. Razmatranje spornih pitanja

Izjave učesnika pružaju neke informacije, ali obično ne pokrivaju sve karakteristike spornog pitanja. Tada moderator ne bi trebalo da bude zadovoljan prvim odgovorom, već da zamoli osobu za više detalja. Preusmeravanje pitanja

Učesnici često pitanju pomagača za njegovo mišljenje o određenoj temi. Imajući za cilj uključivanje više ljudi u diskusiju, i navodeći ih da misle o tome, moderator može vratititi pitanje nazad grupi: “Šta drugi misle o spornom pitanju”? Razjašnjavanje spornih pitanja na različite načine

Kada se objašnjavaju kompleksna sporna pitanja, mogu se ponoviti upotrebom drugih reči da bi se stvar objasnila različito. Ovo pomaže da se sadržina upotpuni većim brojem karakteristika i olakšava razumevanje onoga što je rečeno. Ohrabrivanje učesnika

Svaka osoba, pa tako i sami seljaci vole da dobiju pozitivnu reakciju, što pomaže da se uzdigne motivacija ljudi kao i da se stvori dobra atmosfera. Na taj način moderatori mogu povremeno, ali uvek kada su dobre stavke pomenute, da ohrabre učesnike dajući im pozitivnu reakciju kao “dobro rečeno”, “zvuči jako interesantno”, “dobro urađeno”. Rad u grupama ... Rad u plenumu ... Dozvoljava članovima zajednice koji su u nevolji (ženama, mlađim ljudima) da govore slobodno

Stvara transparentnost dajući iste informacije svima koji su prisutni

Dozvoljava da više ljudi aktivno učestvuje u diskusiji

Štedi vreme dajući informaciju većoj grupi.

Diskutovati specifična sporna pitanja sa specifičnim grupama u selu

Promovisati razmenu informacija među različitim grupama sela tj. prezentacija rezultata rada grupa Ponovo objasniti svrhu PLA

Naizmenična primena plenarne i grupne diskusije

I grupna i plenarna diskusija imaju naročite prednosti kao što prikazuje tabela. Zadatak je moderatora da se odluči za odgovarajući tip diskusije. Budući da je PLA metoda fleksibilna u svojoj primeni ona dopušta da se, u zavisnosti od situacije na koju se primenjuje, ova dva tipa diskusije kombinuju ili da se primenjuje samo jedan od njih. Efikasna upotreba vremena Moderator može efikasno iskoristiti vreme pridržavajući se sledećih pravila: - ne diskutovati o metodologiji, već samo informisati ljude o njoj - zaustaviti diskusiju kada počne da se vrti u krug, i naglasiti ponovo ciljeve sastanka - napraviti kratak pregled kada su svi glavni aspekti prodiskutovani - ne moraju svi prisutni uvek da sve komentarišu Vizualizovanje i upotreba kartica

13


Vizualizovanje je javno beleženje glavnih rezultata. Ovo pomaže da se oformi diskusija, da se stvori transparentnost, i da se pokaže progres tokom date diskusije i tokom čitavog procesa analize situacije i planiranja. Kratak pregled sela ili lična karta sela

Kada je sprovedeno nekoliko sastanaka, članovi zajednice i pomagači će imati jasan pregled situacije sela. Ovaj pregled bi takođe trebalo da bude dokumentovan zato što opisuje okvire razmatranih poboljšanja.

Kao osnovna struktura, mo`e se upotrebljavati životni sistem poljoprivrednika: - Poljoprivredni aspekti - Ekonomski aspekti - Socijalni aspekti. Dakle,lična karta sela treba da obuhvati analizu navedenih sistema.

14


PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU –PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

POTENCIJALI PROBLEMI

USLOVI ZA RURALNI RURIZAM - KANALIZACIJA SE IZLIVA U REKU

-60 SLOBODNIH KUĆA -DOBRA INFRASTRUKTURA

-NEDOVOLJNO INFORMACIJA - -BLIZINA GRADA -SVAŠTARENJE U PROIZVODNJI -VODENI RESURSI -DIVLJE DEPONIJE -OVČARSTVO I KOZARSTVO -NEDOSTATAK EKOLOŠKE SVESTI -USLOVI ZA VOĆARSTVO -NESTRUČNO SAKUPLJANJE LEK.BILJA

-ZADRUŽNE PROSTORIJE -LOKACIJA ZA REPETITOR

ADAPTACIJA ZGRADE MUZEJA -CRKVA-SPOM.KULTURE 1889 GOD. ---------------------------------------- -OBJEKTI NASTAVNOG CENTRA -NEDOSTATAK TRŽIŠTA -NAJVEĆI HRAST U SRBIJ(OBIM) -NISKE CENE -PROIZVODNJA RAKIJE -BESPRAVNA SEČA ŠUMA -ZAPISI O SELU I ŽITELJIMA -ADMINISTRACIJA -BOGATO KULT.ISTOR. NASLEĐE -SLABE TELEKOMUNIKACIJE -POSTOJANJE STRUČNJAKA -NEMA TV SIGNALA -PRODAVNICA -NEMA JAVNOG PREVOZA -SEOSKI VODOVODI (3) -DIVLJAČ UNIŠTAVA USEVE(D.SVINJA )

-JAVNE ČESME (4) -STRUJA,AMBULANTA

--------------------------------------- -SAČUVANO ETNO NASLEĐE(POTENCIJAL ZA MUZEJ- SKU POSTAVKU)

-ZAGAĐENA REKA -NEREGULISANO KORITO REKE -NEPOSTOJANJE ZADRUGE - SAČUVANE KUĆE IZ XIX i XX VEKA -UNIŠTEN STOČNI FOND -LEKOVITO BILJE -NEDOSTATAK MLADIH -LOV I RIBOLOV -IZUMIRANJE SELA -SABOR SELA(TRUBAČI) -KONTROLA VLASNIŠTVA ZADRUŽNE IMOVNE

-VODENICA(SPOMENIK KULTURE) - IZGR. VEŠT.JEZERA NA ŽLNSKOJ RECI -VRAĆANJE VLASNIŠTVA

NAST.CENTRA SELU - ZDRAVA SREDINA -NEADAPTIRANE KUĆE ZA SEOSKI

TURIZAM -STOČNO GROBLJE

15


OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU: Sredstvo je primenjeno u većoj grupi sastavljenoj od 21 meštana sela, od kojih 6 žena i 15 muškaraca. Rezultati primene sredstva su provereni i u radu sa ostalim grupama i primenom polustrukturisanog intervjua po domaćinstvima. Predstavljanje situacije u selu se primenjuje kao prvo u nizu sredstava za situacionu analizu (PRA), zato što nam omogućava sticanje uvida u način na koji meštani vide svoju situaciju, koje probleme i potencijale smatraju važnim i daje nam opšti okvir za primenu ostalih PRA sredstava. Izlistavanjem potencijala sela, meštani su na prvo mesto stavili razvoj ruralnog turizma, imajući u vidu lokaciju sela, blizinu grada i dobre komunikacije, i ostale preduslove a to su pre svega očuvana prirodna sredina sa prostranim pašnjacima i šumom. U selu ima 60-ak očuvanih kuća iz IXX i XX veka, ), u kojima niko ne živi i koje bi uz relativno mala ulaganja vlasnika ili zainteresovanih kupaca imanja, mogla vrlo lako da se stave u funkciju prijema turista. Tome u prilog ide i blizina otvorenog olimpijskog bazena sa geotermalnom vodom iz mesta »Banjica« ( na 4 km od sela), kao i same »Banjice« koja je na putu da se razvija i preraste u banjsko mesto. I ako je sliv Žlnske reke relativno mali, selo ne oskudeva vodom za piće a postoji i mogućnost izgradnje veštačke akumulacije-jezera na reci i poribljavanje radi obogaćivanja turističkih sadržaja. Kao osnovne poljoprivredne potencijale meštani Žlna vide sve uslove koji omogućavaju razvoj stočarstva (pore svega ovčarstva i kozarstva, prerade mleka i razvoj seoskog turizma. Nepovoljna demografska kretanja i migracije u grad, dovela su u poslednjih dve decenije do nedostatka radne snage za intenzivnu polj. proizvodnju. Sa druge strane prostranstvo pod prirodnim pašnjacima (17,4% katast.površine) u neposrednom okruženju sela, omogućavaju u ovčarstvu pašnjački uzgoj skoro tokom cele godine, a u kozarstvu tokom perioda kada su temperature pogodne za ispašu koza. Ovakav način uzgoja ovaca i koza , kao i zdrava okolina, nisu bez posledica po kvalitet mleka, tako da meštani kao svoj najvažniji potencjal za razvoj vide proizvodnju mleka i proizvoda od mleka. Intenzivni razvoj vinogradarstva i ostalih vidova voćarstva, nemaju veliku perspektivu zbog malo raspoloživih površina (5,6% površina), iako trenutno učestvuje u obezbeđivanju prihoda u više od 65% domaćinstava. Dalji razvoj voćarstva treba sagledavati u svetlu ekstenzivne proizvodnje (sa negovanjem starih sorti uz minimalnu primenu hemije), radi zadovoljavanja potreba potencijalnih gostiju-turista. Okolina sela, livade i šume, bogati su raznovrsnim lekovitim biljem, čijom bi se planskom eksploatacijom zadržala održivost eko sistema sa jedne strane i obogatila ponuda u turizmu. U seoskom ataru su i dve crkve (starija datira iz 1833 god.), kao i više »Zapisa« (svetih mesta, ostatak paganskih običaja u Timočkom kraju) i nekoliko vodenica od kojih je jedna pod zaštitom. Tu je i hrast Sladun sa možda najvećim obimom stabla u Srbiji. Nastavni centar sa smeštajnim kapacitetom od 100-tinak ljudi predstavlja značajan potencijal, za smeštaj većih grupa ljudi i organizovanje raznih manifestacija.

16


VREMENSKA LINIJA –PRA SREDSTVO–VIZUALIZACIJA 1454/55—osnovano selo (13 krovinjara pokrivenih slamom) 1833—Miletina crkva 1833/34—39 domova i 44 poreske glave(oko 300 stanovnika) 1857—prvi svirači (pleh muzika) 1863—86 domaćinstva sa 623 stanovnika 1870—otvorena osnovna škola(radila u crkvenoj kapeli do 1875) 1876—u srpsko-turskom ratu izgorelo 130 kuća 1884—raste broj stanovnika-(898 žitelja) 1888—podignuta je nova škola 1889—sagrađena hram Sv. Pantelejmona 1899—osnovana zem.zadruga, radila do 1914 god. 1900—1119 stanovnika,186 domova 1903—velika poplava (39 žrtava) 1910— rade dve kafane 1912-18—98 žrtava u balkanskim i I svetskom ratu 1914—umrlo 46 ljudi, 12 od velikih boginja 1915—umrlo 33 žitelja, 13 od tifusa 1918—11 umrlih od španske groznice 1919—ponovo aktivirana zemljoradnička zadruga 1922—izgrađen seoski vodovod (1936 renoviran) 1931—zadružni dom 1933—sokolsko društvo 1939-45—II svetski rat, 30 mrtvih 1946—-------------------------------------------------otvorena čitaonica 1948—formiranje SRZ (selj.radne zadruge), u selu živi 555 stanovnika 1950—razvoj zanatstva(od l900-1950, krojači,stolari,potkivači,šloseri,pinteri,obućari...) 1950—sportski klubovi«Polet«(odbojka,stoni tenis,šahovski klub...) --KRITIČNA TAČKA 1952—elektrifikacija 1952—-------- formirana zem.zadruga ZZ«ŽLNE« kasnije«TRESIBABA«, -štala za 70 krava -početak masovne migracije u grad 1955—izrađen tucanik do sela 1959—folklorno društvo(stari i mladi) 1962—ugašeno folkl.društvo 1962—postojala dva pleh orkestra (stari i mladi) 1965 radi »noćni« klub do 1970. 1966—prvi TV u selu 1967—prestanak rada škole 1980—ugašeno folkl.društvo 1980—-----------------------------------------.-zatvorena čitaonica sa 3.500 knjiga 1980— --krediti za kupovinu mehanizacije 1981—formiran nastavni centar za JTO, vojske i milicije(adapt. škola), 403 stanovnika 1990—ugašena zadruga, i otvorena pilana 1993—završen vodovod za većinu stanovnika

17


1997— -- održavani sabori Žlnčana(prvi put 520 ljudi, dolazili su i iz inostr.) 1998—rekonstruisan zadružni dom 2001— sabor Žlnčana posl.put. 2006—rekonstrukcija puta 2007— rekonstrukcija crkve, mesne kancelarije i ambulante 2008— selo ima 76 domaćinstava i 116 stanovnika, rekonstrukcija: - objekta Mesne kancelarije - javnog vodovoda,čišćenje i uređenje obala Žlnske reke - uređenje crkve, dvorišta i potpornih zidova OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-VREMENSKA LINIJA: Sredstvo je primenjeno u grupi od 4 starijih muškaraca meštana Žlna. Vremenska linija, kao PRA sredstvo, omogućava nam sticanje uvida u prošlost sela; identifikuje događaje važne za poljoprivredni razvoj sela i kritične tačke u tom razvoju. Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od starijih meštana sela, savremenici sa događajima koje vremenska linija opisuje, jesu autentični svedoci. Ovo sredstvo obuhvata informacije koje nam osvetljavaju ekonomski, socio-kulturni i poljoprivredni sistem sela u svim promenama koje su se u tim sistemima dogodile u prošlosti ukazujući istovremeno i na uzroke sadašnjeg stanja i na uzroke koji su omogućili poljoprivredni razvoj, kojim su meštani bili zadovoljni u identifikovanim periodima u prošlosti. Vremenskom linijom primenjenom u radu u selu Žlne obuhvaćen je vremenski period od 554 godine, dakle, period od 1454. godine do danas. Iz dokumenata se saznaje da je 1454. godine u Žlnu bilo 13 krovinjara, a već 1833/34. kada je sagrađena Miletina crkva bilo je 39 domova i 44 poreskih glava sa oko 300 stanovnika. Selo beleži rast sve do 1900. godine kada je brojilo 186 domova i 1119. stanovnika. U srpsko-turskom ratu 1876. izgorelo 118 kuća. Velike gubitke materijalne i ljudske selo doživljava 1903 kada je bujica odnela 30 kuća a 39 ljudi je nastradalo u poplavi. Od 1912-1918 poginulo je oko 100 žitelja sela u ratovima a od 1939-45. god. 30 mrtvih žitelja sela. Sada selo broji 76 domaćinstava i 116 stanovnika. Prva škola u Žlnu je otvorena još 1870. godine i radila je do 1875. u crkvenoj kapeli. 1888. god. podignuta je nova škola. Škola je prestala sa radom zbog malog broja đaka 1967. Infrastrukturni problemi su u Žlnu rešavani počev od 1922. godine kada je sagrađen prvi vodovod, koji je rekonstruisan više puta, a poslednja rekonstrukcija obavljena je 1993. god. Vodu su dobila skoro sva domaćinstva. U selu nema kanalizacije. Elekrifikacija sela izvršena je 1952.godine. Put tucanik izgrađen 1955. god. a asfaltiran 1974.godine. Poslednja rekonstrukcija asfalta izvršena je 2006. god. Selo je izgradilo »zadružni dom« još 1931 godine. Prva SRZ(selj.radna zadruga) formirana je 1899. godine, i radila je do 1914. god., da bi ponovo bila aktivirana 1919. Posle II sv. Rata 1948. god formirana je SRZ (seljačka

18


radna zadruga) da bi 1952. prerasla u ZZ«ŽLNE«. Kasnije biva preimenovana u ZZ«TRESIBABA« i radi do 1990. god., kada biva ugašena. Posle 1952. god. zadruga je izgradila štalu za 70-ak krava. Meštani za postojanje zadruge vezuju organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda , nabavku repromaterijala i mehanizacije.Organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda u selu postepeno prestaje od 1990. godine. Lokacija sela Žlne, pored glavnog puta Knjaževac- Niš, opredeljivala je stanovnike da se pored poljoprivredne proizvodnje bave i zanatima, tako da je zabeleženo 1950. godine u selu bilo: krojača,stolara,potkivača,šlosera,pintera,obućara i dr.... Prisustvo učitelja u selu od 1870. god. odražavalo se na viši stepen obrazovanja žitelja tako da pažljivi hroničari beleže da je od 1946. do 1980., u selu radila čitaonica- biblioteka sa 3.500 naslova. Od 1910. u selu rade 2 kafane. 1857. postojao je bleh orkestar, a 1962. bila su dva takva orkestra u selu i aktivno je i folklorno društvo do 1980. god. Izgradnjom savremenog magistralnog puta Knjaževac- Niš na novoj trasi koja zaobilazi selo Žlne, selo gubi dosta na značaju.I ako su migracije u grad počele ranih 50-ih, novi momenat ih je samo intezivirao. Domaćinstva se snadbevaju poljoprivrednom mehanizacijom masovnije od 1980. pojavom povoljnih kredita. Iako zastarela ta mehanizacija je i sada prisutna na gazdinstvima, ali se malo koristi. Vremenska linija pokazuje da najkritičniji period u razvoju poljoprivrede Žlna traje od sredine 50-ih do danas.

19


20


21

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-MAPA RESURSA: Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 4 meštana sela. Primenom mape resursa (PRA sredstvo), dobijen je uvid u prirodne potencijale za postojanje i razvoj pojedinih grana poljoprivredne proizvodnje kojima selo raspolaže i način na koji ih meštani sela vide. Mapa oslikava prostornu strukturu tipičnog brdsko-planinskog sela, smeštenog u slivu Žlnske reke, na severozapadnim obroncima planine Tresibaba. Domaćinstva su uglavnom smeštena u centralnom delu administrativnih granica sela, sa leve i desne strane Žlnske reke.Na jugozapadnim obroncima Tresibabe, više sela locirane su tri grupe(zanjivske, Cerovičke i Brzinske) pojate. Žlnska reka prima tri veće pritoke:Letačku, Bukovičku reku i Suvački potok . Domaćinstva su gusto zbijena, smeštena uglavnom na parcelama manjih površina sa uskim pojasom okućnice koju uglavnom sačinjavaju manje površine pod baštama i voćnjacima. Oko 80% površina pod njivama baštama locirano je uz jugo-zapadnu obalu Žlnske reke. Na severo- istočnom delu pobrđa iznad samog naselja su voćnjaci i vinogradi, kojih ima i na suprotnoj strani jugo-istočno iznad pojasa njiva koje su mahom 0,15 do 0,20 ha.Više njih su livade i pašnjaci, a u severnijem delu Lipovička šuma. Atar sela pokriven je putnom infrastrukturom (nekategorisani putevi), koji na jugozapadnoj strani selo spajaju sa susednim selom Ponor i Krenta i uključuju na magistralni put Knjaževac-Niš, dok se na severoistoku povezuju Sa susednim selom Crvenje. U centru sela locirani su objekti zadružnog doma, sa mesnom kancelarijom i zdravstvenom ambulantom. Tu je i klub penzionera i prodavnica kolonijalne robe. Nešto više severozapadno, na platou iznad sela je smešten hram Sv. Pantelejmona i bivši »nastavni centar« T.O. U neposrednoj blizini je i »Hrast Sladun« sa najvećim stablom. Starija Miletina crkva,je u neposrednoj blizini Timoka na zapadnom delu atara sela. Preko Žlnske reke vode 4 betonska mosta u samom selu, a niže postoji i kamenita Lazina ćuprija, na putu koji vodi prema Miletinoj crkvi. Iznad samog sela i samom selu pored Žlnske reke postoji nekoliko vodenica potočara od kojih je jedna pod zaštitom. Mapa resursa, kao PRA sredstvo i pokazatelj razvojnih potencijala sela, nameće zaključak o ograničenim potencijalima Žlna, za znatno intenzivnije razvijanje ratarske, i voćarsko vinogradarske proizvodnje. Sa druge strane veće površine livada i pašnjaka( oko 24 %) upućuju na povolje uslove za razvoj ovčarstva i kozarstva. Prirodno okruženje sa većim brojem kulturno istorijskih spomenika, bogatstvo vodom, blizina »Banjice«, olimpijskog bazena i očuvani objekti za stanovanje(60-ak kuća), upućuju meštane Žlna u pravcu razvoja seoskog turizma.


Sezonski kalendar

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust

Septem. Oktober Novem. Decem.

.

padavine temperat

S

U

Š

A

kozarstvo

zatvore muža

ni sis tem držan jarenje od 1.

ja prehrana jaradi,

dehelm.

i s

p

M U

a

Ž A

š

a pripust

zatvoresistem

ni držanja

ovčarstvo

kobmino vani sist jagnje

od 20.

em držanje do 20.

nja prehrana jagnjadi

dehelm.

i mešanje M

s U striža od 1.do10.

p

Ž

a A

š prekid muže,

oko 20.

pripust

a lučenje

govedarstvo

zatvoreni siste m drža nja kombinovani tuberkul

sistem inizacija

držanja

kukuruz

j a l o v i u g a r priprema zemlje

setva do

25.

freziranje i 1. ko panje

freziranje i 2. ko panje

i s t e r i v a n j e

berba

ugar đ u b r i v a

pšenica

prolećna prihrana herb

icidi

vršidba od 10.

priprema

zemlje

setva

lucerka

setva od 10. do 20

1.kosidba oko 15.

2.kosidba oko 15.

3.kosidba oko 15.

4.kosidba oko 15.

5.kosidba oko 2o.

jesenja setva

kosidba

prirodne livade

KOSI

DBA

vinogradarstvo

rezidba đubrenje 20.-25

frez. kopanje

frez. herbicidi vezanje

zalamanje oko 15.

frez. herbicidi

berba

prerada grožđa

Sezonski kalendar

22

decemb.


23

januar februar mart april maj jun jul avgust septemb. oktobar novemb.

dinamika aktivnosti muškaraca

dinamika aktivnosti žena

Sezonski kalendar – PRA sredstvo - vizualizacija

Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 4 meštana sela (2 žene i 2 muškarca)upoznatih sa najširim opsegom poljoprivrednih aktivnosti tokom čitave godine.

januar

februar

mart

april

maj

jun

jul

avgust

septemb

oktobar

novemb.

decembar

prihodi

rashodi


OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA –SEZONSKI KALENDAR: Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava vizualizovani uvid u četiri osnovna parametra održivog farmerstva. Ovim sredstvom se dobijaju informacije o klimatskim uslovima područja u kome je sredstvo primenjeno, najznačajnijim granama poljoprivrede za dato područje, ekonomskom statusu domaćinstva sa svim navedenim delatnostima kao i dinamici aktivnosti po polovima u jednom domaćinstvu. Sva četiri parametra su vizualizovana u jednogodišnjem periodu, za svaki mesec posebno. Primena sredstva ne podrazumeva dobijanje preciznih informacija koje bi u kalendar bile unešene od strane samog PLA pomagača, već se izvođenje sredstva prepušta samoj grupi farmera. Tako i cilj primene sredstva nije samo prikupljanje potrebnih informacija, već i uključivanje farmera u proces samopredstavljanja sopstvene situacije. KLIMATSKI USLOVI – Sezonski kalendar primenjen u Žlnu govori o tipičnom brdsko planinskom klimatu sa dugim i hladnim zimama i kratkim i sušnim letima. Značajniji pad temperature započinje već sredinom novembra i u kratkom vremenskom periodu se spušta ispod 0° C, da bi se tokom decembra, januara i februara zadržala na najnižim vrednostima sa prosekom od - 10° C. Tokom marta temperatura počinje da raste i taj kurs zadržava i u aprilu i maju. Prosečna temperatura u toku ova tri meseca iznosi 10 - 15° C. Maksimalne temperature značajno rastu već sredinom maja, da bi već početkom juna, tokom jula i u prve dve trećine avgusta, prelazile 20o C, sa prosečnim vrednostima i preko 30° C. Krajem avgusta i tokom septembra, temperatura je u konstantnom opadanju, da bi se tokom oktobra zadržala na određenom nivou, a sredinom ili krajem oktobra i kratkotrajno skočila (Miholjsko leto). Temperaturne oscilacije prate i oscilacije u količini padavina. Najznačajnije količine padavina očekuju se sredinom maja, što predstavlja i jedini period sa dovoljnom količinom padavina. Za razliku od kišnog perioda, sušni period traje prosečno 3,5 – 4 meseca i proteže se od kraja maja do poslednje trećine septembra. Kraj septembra, oktobar i novembar, predstavljaju mesece sa nešto značajnijom količinom padavina, ali ne zadovoljavajućom. Sredinom novembra, količina padavina znatno slabi i na tom nivou se zadržava sve do polovine marta. POLJOPRIVREDNE GRANE FARMERA ŽLNA – U toku primene sezonskog kalendara, farmeri Žlna su kao najznačajnije grane poloprivrede za svoje selo izdvojili ovčarstvo, ostalo stočarstvo i voćarsku proizvodnju. U okviru stočarske proizvodnje poseban akcenat dat je na uzgoj malih preživara, dok se govedarska proizvodnja ocenjuje kao značajna za manji broj domaćinstava. Sezonski kalendar daje sliku ekstenzivnog, pašnog ili kombinovanog sistema uzgoja malih preživara. Način uzgoja koza i ovaca istovetan je u većini slučajeva. Razlike se nalaze jedino u dužini ispaše i dužini laktacije. Ispaša ovaca proteže se gotovo čitave godine, sa prekidima u periodu jakih zima sa velikom količinom snega, a početkom maja započinje tzv. mešanje ovaca koje traje sve do kraja oktobra(tzv.lučenje). Kod koza je pašni period znatno kraći i traje od početka maja do polovine oktobra, u

24


proseku od 150 do 170 dana. Sa druge strane dužina muznog perioda kod ovaca je znatno kraća u odnosu na muzni period kod koza. Tako se muzni period kod ovaca proteže od polovine aprila, kada se započinje sa prihranom jagnjadi, do početka septembra (prosečno 120 – 140 dana). Kod koza muzni period započinje gotovo istovremeno kao i kod ovaca, ali se proteže na oko 300 dana, odnosno, od početka aprila do februara. Većina farmera koja se bavi kozarstvom, koze zasušuje tek jedan mesec pred jarenje. Partus koza započinje deset dana kasnije nego kod ovaca i uglavnom se proteže od početka do kraja marta. Isto tako partus ovaca se završava deset dana ranije u odnosu na koze i odvija se u periodu od 20. februara do 20. marta. Jednak vremenski razmak postoji i u terminu pripusta. Pripust ovaca započinje uglavnom oko 20. septembra, dok se koze pripuštaju od 1. oktobra. Tokom aprila mesca, pred izgon na pašu, farmeri samostalno obavljaju dehelmintizaciju malih preživara (DISTOL). Kao specifičnu aktivnost u ovčarskoj proizvodnji, farmeri navode strižu koja se obavlja u periodu od 1. do 10. juna. U govedarskoj proizvodnji kao osnovni način uzgoja pojavljuje se zatvoreni, štalski ili u kratkom vremenskom periodu kombinovani sistem držanja. Kao aktivnosti farmeri navedo sve aktivnosti koje podrazumeva ovakav način uzgoja goveda ( hranjenje, napajanje, muža, čišćenje objekata, uzgoj teladi itd.). Tuberkulinizacija goveda, uzmanje krvi za laboraorijske analize na leukozu, kao pregled mleka na mastitis, obavlja se tokom juna i jula. Nivo aktivnosti u govedarstvu je uglavnom, prema iskazima farmera, isti tokom cele godine. Kao najznačajnije ratarske kulture, primenom ovog sredstva, ispostavljaju se kukuruz, pšenica i prirodne livade. Nakon obrade i pripreme zemljišta, koja se odvija tokom aprila, kukuruz se seje sve do 25. maja. Nakon nicanja kulture obavlja se borba protiv korovskih biljaka mehaničkim putem - freziranjem i kopanjem. Ovaj postupak se obavlja u dva navrata, sa razmakom od oko mesec dana, tokom juna i jula. Nakon toga sledi pauza u aktivnostima oko ove žitarične kulture sve do oktobra kada započinje berba i traje sve do kraja meseca. Za razliku od kukuruza kod pšenice se nakon pripreme zemljišta za kulturu, koja se odvija tokom avgusta, setva obavlja u septembru. Prema tvrdnjama farmera uzgoj pšenice zahteva znatno manje aktivnosti u poređenju sa uzgojem kukuruza. Najznačajnije aktivnosti su, pored pripreme zemljišta i setve, prolećna prihrana koja se odvija od polovine februara do polovine marta i primena herbicida koja se nastavlja na prolećnu prihranu i traje sve do polovine aprila. Nakon ovih aktivnosti uzgoj pšenice ne iziskuje veću angažovanost farmera sve do vršidbe koja se odvija od 10. jula i traje oko 20 dana. Prirodne livade daju mogućnost jedne glavne kosidbe u godini, koja traje u periodu od polovine juna do polovine jula, a u pojedinim godinama sa većim padavinama u avgustu kosi se i »otava« krajem septembra. U okviru voćarske proizvodnje, u toku primene ovog sredstva, farmeri kao najznačajniju delatnost izdvajaju gajenje šljive i višnje. Vinogradarstvo je zastupljeno u manjoj meri. Prema tvrdnjama farmera, voćarska proizvodnja zahteva angažovanost počev od kraja zime,(rezidba i zimska zaštita), da bi se nastavilo tokom proleća međurednom obradom,prihranom i hemijskom zaštitom.Berba višnje je u junu a šljive krajem jula i u avgustu. Obrada zemljišta, uz primenu freziranja i okopavanja, obavlja se tri puta u toku godine i to u aprilu, junu i avgustu. Zajedno sa drugom i trećom

25


obradom primenjuju se i herbicidna sredstva, dok se pre prve obrade u toku marta zemljište đubri stajskim ili veštačkim đubrivima.. EKONOMSKI STATUS DOMAĆINSTVA SA SVIM NAVEDENIM DELATNOSTIMA – Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava, kako samom farmeru tako i PLA trenerima, da kroz vizualizaciju prate tok prihoda odnosno rashoda tokom godine na jednoj farmi sa kombinovanim tipom proizvodnje. Ovo sredstvo primenjeno u Žlnu pokazuje da su rashodi na farmi znatno učestaliji u odnosu na prihode u toku jedne godine. Kao najkritičniji period, sa najvećim nivoom rashoda na farmi, navodi se prolećni i kraj letnjeg perioda. Ovakve tvrdnje opravdavju se nabavkom repromaterijala (semenski materijal, veštačko đubrivo, zaštitna sredstva, plaćanje mehanizacije i radne snage, kao i povećana potrošnja nafte) i intenzivnijim oboljenjima životinja koja se javljaju u toku prelaska sa jedne na drugu vrstu ishrane. Najveće prihode farmeri Žlna očekuju od jula do oktobra meseca, naplatom potraživanja od prodaje višanja i šljiva. Nešto niži prihodi očekuju se tokom cele godine od prodaje rakije i drugih polj.proizvoda. PODELA RADA NA FARMI PREMA POLNOJ RAZLICI I DINAMIKA AKTIVNOSTI – Na domaćinstvima u Žlnu mala je razlika među polovima po pitanju dinamike rada. Oba pola podjednako doprinose svim granama poljoprivrede na svojoj farmi, uz napomenu da za razliku od muškaraca žene imaju od novembra do kraja februara povećanu aktivnost oko kućanskih poslova i ručnih radova. Za oba pola najaktivniji period je od samog početka proleća, kada se nivo aktivnosti i dalje penje, da bi tokom dužeg perioda od kraja maja pa sve do početka novembra ostao na istom nivou visokih aktivnosti. Period sa nešto manje aktivnosti je jedino zimski period, kada se aktivnosti na farmi svode isključivo na aktivnosti koje podrazumeva zatvoreni sistem uzgoja stoke i vođenje domaćinstva. Jedine aktivnosti u kojima žene ne učestvuju jeste rad sa mehanizacijom i kosidba.

26


KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

POLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

VANPOLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

1.VOĆARSTVO - ŠLJIVA

65%

1. PENZIJA IZ RADNOG 2.PRODAJA RAKIJE ODNOSA

35% 85%

3.PRODAJA VIŠANJA 2. PLATA 15%

5% 4.PRODAJA VINA

10%

3. POLJOPRIVREDNE PENZIJE 25% 5.PRODAJA OST.VOĆA

5%

27


29

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA – KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA Sredstvo je primenjeno u grupi od 3 meštana sela, 1 žene i 2 muškaraca. Primena ovog sredstva ima za cilj vizualizovano predstavljanje učešća poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela. Sredstvo razdvaja prihode iz poljoprivrednih i vanpoljoprivrednih delatnosti i pokušava da izvore prihoda rasporedi na osnovu dva kriterijuma unutar svake grupe. Prvi kriterijum je značaj pojedinog izvora prihoda sa obzirom na njegov ekonomski doprinos domaćinstvu koje ga ostvaruje. Na osnovu ovog kriterijuma, izvori prihoda su označeni rednim brojevima. Drugi kriterijum je broj domaćinstava, izražen procentualno, koji ostvaruje navedeni izvor prihoda. Vanpoljoprivredni izvori prihoda u Žlnu iimaju veći značaj u ekonomskom sistemu, kako pojedinačnog domaćinstva, tako ni sela u celini. Ova tvrdnja se objašnjava činjenicom da je da je stanovništvo starije dobi (preko 60 god.)i da većina njih ima penzije iz radnog odnosa ili poljoprivredne penzije. Prihode od penzija iz radnog odnosa ostvaruje 85% domaćinstava, dok 25% domaćinstava ima ukućane koji primaju poljoprivrednu penziju. Samo oko 5% domaćinstava ima zapošljene članove koji primaju platu. Kategorizacija prema izvorima prihoda, kao i ostala PRA sredstva, voćarstvo stavlja na prvu poziciju izvora prihoda. Kao najznačajniji izvor prihoda u okviru poljoprivrednih delatnosti, evidentirani su prihodi od prodaje šljiva. Ovim putem prihode ostvaruje 65% domaćinstava. Razlog koji je ovaj izvor prihoda smestio na prvu poziciju po važnosti jeste, prema tvrdnjama meštana, mogućnost meštana da sezonske potrebe za radnom snagom pokriju iz prihoda od prodaje, uz prirodne uslove za stabilan rod i kvalitet koji tržište traži. Tržišni viškovi šljiva i šljive nižih klasa se prerađuju na tradicionalni način u rakiju koja je izvor prihoda u 35% domaćinstava. Višnja je takođe značajan izvor prihoda u 15% a prihode od prodaje vina ostvaruje oko 10% domaćinstava. Samo 5% domaćinstava ostvaruje prihode od prodaje ostalog voća, mahom u svežem stanju ponuđenom na Knjaževačkoj pijaci.


KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU – PRA SREDSTVO - VIZUALIZACIJA

DOMAĆINSTVO IZNAD PROSEKA 10% PROSEČNO DOMAĆINSTVO 50% -poseduju 8-10 ha zemlje (najv.parc. 0,80 ha) - oko 5 ha zemlje -prosečno 1 krava ili 20 ovaca - gaje 3-5 ovaca -primaju penzije -polj.penzije -traktor i freza (najmlađi traktor 26 god.) -freze 506 -voćnjaci: šljive 0,5-1,0 ha -nemaju krupnu stoku

-voćnjaci 0,1-0,2 ha višnje o,2-0,5 ha vinogradi 0,07 ha -očuvane kuće

SAMAČKO DOMAĆINSTVO 16,7% STARAČKO DOMAĆINSTVO 20% -ispod 3 ha zemlje,ne obrađuju je -do 2 ha zemlje ,ne obrađuju je -penzije iz rad.odnosa ili poljoprivredne -nemaju mehanizaciju -gaje živinu i sitnu stoku -penzije iz rad.odnosa i poljoprivredne -retko ko ima sitnu mehanizaciju

-ne koriste mehanizaciju

SOCIJALA 1,3% VIKENDAŠI 2% -jedno domaćinstvo -periodično preko leta -bez zemlje -rekreativno obrađuju okućnicu

-

30


OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU: Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 4 meštana sela , 1 žene i tri muškarca. Kategorizacija prema životnom standardu, kao PRA sredstvo , omogućava nam sticanje uvida u način na koji meštani sela prave razlike prema standardu domaćinstava, koliko različitih kategorija standarda u selu ima i koliko domaćinstava je obuhvaćeno svakom od navedenih kategorija. Meštani , učesnici u radu grupe, su razlikovali šest različitih kategorija prema životnom standardu, koje obuhvataju sva domaćinstva sela. Prosečnih seoskih domaćinstava ima oko 50%. Karakteristike prosečnog domaćinstva u Žlnu su sledeće: imaju prosečno oko 5 ha zemlje, gaje 3-5 ovaca, ostvaruje prihode od penzije iz radnog odnosa i poljoprivrede, od mehanizacije ima frezu, poneko i traktor, i gaje voće na o,1 do 0,2 ha.. Domaćinstava koja su iznad ovog proseka u Žlnu ima oko 10%.Karakteristike ove kategorije su sledeće: ima dovoljno radno sposobnih članova.Od vanpoljoprivrednih izvora prihoda pojavljuju se plata jednog zaposlenog člana i penzija starijeg člana porodice. Od poljoprivrednih resursa ovo domaćinstvo poseduje: mehanizaciju (traktor, motokultivator, veći broj priključnih mašina), prosečno 8-10 ha ha oranica pašnjačkih površina, i šuma i u proseku uzgaja oko 1 grlo krupne stoke i do 20 ovaca. Prihode ostvaruje i od voćnjaka kojih ima od 0,5 do 1 ha. Staračkih domaćinstava (sa dva starija člana) u Žlnu ima oko 20%. Karakteristike ove kategorije su sledeće: nedovoljna radna snaga (mlađi članovi žive u gradu i dolaze povremeno), jedna ili dve penzije kao vanpoljoprivredni izvor prihoda.I ovo domaćinstvo je opskrbljeno mehanizacijom (traktor i motokultivator), posedujeu proseku oko 3 ha zemlje i retko uzgaja sitnu stoku. Samačkih domaćinstava( samo sa jednim starijim članom) u Žlnu ima oko 16,7%%.Karakteristike ove kategorije su sledeće: nedostatak radne snage, penzija kao vanpoljoprivredni izvor prihoda. Nema mehanizaciju, prosečno poseduje oko 2 ha, ne uzgaja sitnu stoku. Prima penziju. Socijalno domaćinstvo. U Žlnu postoji jedno domaćinstvo što čini 1,3% i ono ne poseduje zemlju, ni mehanizaciju i ne gaji domaće životinje. Oko 2% domaćinstava u Žlnu možemo svrstati u kategoriju VIKENDAŠA . Oni su prisutni mahom u letnjim mesecima kada obrađuju okućnicu bez upotrebe mehanizacije. Gaje i voće i povrće za sopstvene potrebe.

31


MI SAMI MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

ranije ranije ranije

ČIŠĆENJE KORITA REKE I REŠAVANJE KANALIZACIJE

STV.USLOVA ZA POVRATAK MLADIH

TRŽIŠTE ZA POLJ. PROIZVODE

NEKONTR.SEČA ŠUMA ČIŠĆENJE DIVLJIH DEPONIJA POVEĆANJE STOČNOG FONDA

MREŽA MOB.KOMUNIKACIJE I TV SIGNALASPECIJALIZACIJA PROIZVODNJE NEDOSTATAK STRUČNE POMOĆI

Kasnije kasnije kasnije ORG.SAKUPLJANJE LEKOVITOG

BILJA REŠAVANJE OBNOVA ZADRUGARSTVA

JAVNOG PREVOZA

ADAPTACIJA ETNO SOBE VRAĆANJE NAST.CENTRA SELU BORBA PROTIV DIVLJIH SVINJA I

OST.DIVLJAČI

ADAPTACIJA KUĆA ZA RURALNI TURIZAM

STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJŠANJE – SREDSTVO PLANIRANJA- VIZUALIZACIJA

32


33


OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE SREDSTVA PLANIRANJA-STVARANJE OPCIJA: Ovo sredstvo je primenjeno u većoj grupi sastavljenoj od 21 meštana (6 žene i 15 muškaraca) i provereno u radu sa drugim grupama. Stvaranje opcija , kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene prvog sredstva situacione analize-predstavljanje situacije u selu. Nakon primene drugih PRA sredstava i dovršetka situacione analize , ovo sredstvo se, u fazi planiranja PLA metode, vraća na probleme koje su meštani identifikovali primenom PRA sredstva –predstavljanje situacije u selu i kategorizuje ih prema vremenu potrebnom za njihovo rešavanje i prema njihovim mogućnostima da u rešavanju tih problema učestvuju. Otuda su sve identifikovane probleme meštani, učesnici u radu grupe, podelili na one koje mogu da reše sami, za čije rešavanje im je osim mobilizacije vlastitih resursa potrebna i pomoć sa strane i one u čijem rešavanju ne mogu da učestvuju . Problemi su razlikovani i na one koji mogu biti rešeni u skorije vreme i one za čije rešavanje je potrebno više vremena ili su uslovljeni rešavanjem nekih drugih problema sa navedene liste. MI SAMI: Problemi koje meštani mogu sami da reše jesu pre svega uređenje korita Žlnske reke, čišćenje divljih deponija komunalnog otpada. Takođe je jasno izražena namera meštana da sami rešavaju i druge probleme sela komunalne prirode, poput uređenja prostora oko zajedničkih prostorija i zgrada, čišćenje groblja istređivanje crkvenog dvorišta, krečenje fasada seoskih kuća, uređenje parka,sakupljanje etno građe za buduću »etno sobu« kao i pokretanje inicijative za izgradnju »ETNO SELA«. Sve to je deo plana rada MZ Žlne u tekućem periodu, koji će biti priložen na kraju ove studije.To sve upućuje na zaključak da meštani vide šansu za oporavak sela pre svega u pokretanju turističke aktivnosti koja bi retroaktivno delovala i na oživljavanje poljoprivrede, ranije dominantne delatnosti. Tu je pomenuto i uvođenje reda u sakupljanju i gajenju lekovitog bilja. MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE: Svi problemi svrstani u ovu kategoriju su oni u čijem rešavanju meštani mogu da učestvuju jednim delom , unosom vlastitih sredstava (udruživanjem ili individualno), ali im je potrebna dodatna podrška, pre svega, finansijska. Prioritetni cilj meštana sela je stvaranje uslova za povratak mladih i naseljavanje napuštenih kuća i imanja novim žiteljima. Povećanje stočnog fonda je moguće na spori ekstenzivni način ili intenzivni uz pomoć sa strane, kako finansijsku(kroz povoljne kredite i subvencije) tako i stručnu kroz pomoć oko izbora rasnog sastava. Što se tiče problema sa nedostatkom stručne pomoći, u selu ne postoje resursi za upotpunjavanje ovog nedostatka, pa stručna pomoć mora doći sa strane, ali su meštani spremni da stručnim licima pruže potrebnu logističku podršku. Stvaranje tržišta meštani vide kroz obnovu zadrugarstva koje u selu ima 109 godina dugu tradiciju . Prema mišljenju meštana, problemi kao što su nedostatak stručne pomoći i nabavka mehanizacije i nekih potrebnih priključnih mašina su rešivi u skorije vreme i sa postojećim ulaganjima, za razliku od ostalih na listi.

34


Pomoć sa strane je potrebna i oko vraćanja bivšeg nastavnog centra Mesnoj zajednici Žlne na dalje gazdovanje. Za realizaciju ideje obnove, rekonstrukcije ili adaptacije napuštenih kuća,u cilju stavljanja u funkciju ruralnog turizma, potrebna je pomoć pre svega vlasnika tih objekata ali i drugih subjekata( pre svega finansijska, pravna, stručna pomoć arhitekata, zaštitara, etnologa i dr...) Postoji ideja da se osnuje nova organizacija-zadruga koja bi radila na tom planu pre svega. U skorijoj budućnosti kroz saradnju MZ sa lokalnom samoupravom, i drugim javnim opštinskim i republičkim preduzećima i ustanovama izvesno je rešavanje: čišćenje korita Žlnske reke, održavanje seoskih vodovoda, prosecanje novih i održavanje postojećih poljskih puteva,uređenje stočnog groblja, obnova čitaonice i biblioteke. SAMO UZ POMOĆ SA STRANE: Jedan od prioritetnih zadataka koji meštani Žlna ne mogu sami da reše je obezbeđenje tržišta. Time oni potvrđuju svoju nesigurnost u rešavanje tog pitanja kroz formiranje polj. zadruge, već očekuju da im to reši neki privredni subjekt ili više njih sa strane. Problem nekontrolisane seče šuma, meštani ne mogu sami da reše kao ni slab ili nikakav TV i Radio signal kao nepostojanje mreže mobilne telefonije.To je jedan od prioritetnih zadataka koji zavise od RTS-a ili od mobilnih operatera. Problem javnog prevoza je izražen imajući u vidu starosnu strukturu stanovništva i njihovu potrebu prevoza do grada i gradskih ustanova i institucija.Taksi služba nije konačno rešenje zbog cena usluge, a drugo rešenje se može očekivati uvođenjem minibusa posle privatizacije državnih prevoznika. Problem šteta na poljoprivrednim usevima (prisutan u čitavij opštini), koju čini sve veća populacija divljih svinja, je evidentan i sami žitelji sela, ni Opština Knjaževac ne mogu rešiti bez pomoći sa nivoa republike Sebije.

35


LIČNA KARTA SELA ŽLNE

35


POLJOPRIVREDNO – EKONOMSKI SISTEM

Selo Žlne pripada tipu brdsko – planinskog sela sa 76 domaćinstava, 116 stanovnika i sa svim karakteristikama koje ova reljefna struktura nosi sa sobom. Nalazi se na 43o31'9N i 22o15'18E na 405 m nadmorske visine, na severnim obroncima planine Tresibaba. Primenom mape resursa , PRA sredstva, dobijen je jasan uvid u prirodne resurse i potencijale kojima selo sa ovakvim geografskim položajem raspolaže. Klimatski uslovi, sa dugim i oštrim zimskim i umerenim letnjim periodom, kao i mala godišnja količina padavina ( manje od 600 mm), usmeravaju poljoprivredno stanovništvo Žlna na ekstenzivne sisteme proizvodnje u svim granama poljoprivrede. Od ukupnih površina zemljišta, Žlne pod ratarskim kulturama ima 34,4%, voćnjaka 3,7%, vinograda 2 %, i vrtova 4,2%. Osim zemlje u dolini reke koja je od II do IV klase, ostalo zemljište je mahom od IV do VII klase. Prosečna obradiva parcela ne prelazi 0,20 ha, a najveće parcele su do ,80 ha. U dolini reke i bližem pobrđu je moguća primena taktora i priključnih mašina u obradi zemlje, dok se u višim predelima za obradu koriste motokultivatori i ostala sitna mehanizacija. Oko 24% administrativne površine sela nalazi se pod pašnjačko – livadskim površinama. Ove površine smeštene su uglavnom u višim predelima Žlna. Pod šumama je 31,9% ukupnih površina i raspoređene su u najvišim obodnim delovima atara sela. Dominiraju listopadne, hrastovo cerove šume uz značajno prisustvo graba na lošijim terenima. Navedeni podaci upućuju na značajne potencijale za razvoj planinskog stočarstva, a pre svega ovčarstva i kozarstva. U prilog tome idu i podaci dobijeni primenom svih PRA sredstava. Primenom vremenske linije , PRA sredstva, dobijen je uvid u ulogu, pre svega, stočarske proizvodnje u životnom sistemu farmera u poslednjih šezdeset godina. Rezultati primene ovog sredstva potvrđuju tradicionalnost stočarske proizvodnje. Šezdesetih godina, kao posledica intenzivne industrijalizacije, u Žlnu počinje rapidno smanjivanje stočnog fonda, što se nastavlja sve do današnjih dana. Pad zaposlenosti i ekonomskog standarda, u poslednjoj deceniji nije pratio povraćaj nezaposlenih u selo (izuzev penzionera mahom vikendom) i porast stočarske proizvodnje. Ostatak radno sposobnog stanovništva i penzioneri se radije opredeljuju za voćarso-vinogradarsku proizvodnju. Domaćinstva iznad proseka i ona prosečna, u manjem ili većem obimu, kao osnovnu poljoprivrednu delatnost pored ratarstva navodi uzgoj malih preživara.Ovu tvrdnju najbolje ilustruju podaci dobijeni primenom kategorizacije prema životnom standardu , PRA sredstva. Primena ovog sredstva pokazuje da čak i staračka kategorija pre svega ovčarstvo doživljava kao delatnost koju će poslednju zapostaviti. Gledano prema izvorima, prihodi od voćarstva, pre svega od prodaje šljiva , rakije i višanja, su na prvom mestu.Tu tvrdnju potkrepljuje i činjenica da se za voćarstvo opredeljuju oni žitelji koji ne provode svo vreme u selu i odgovara im sezonski karakter poslova oko voćaka.

36


USLOVI ZA RURALNI TURIZAM Sagledavajući potencijale sela Žlna kroz PRA sredstvo-vizualizacija, meštani su na prvo mesto stavili potencijale za razvoj Ruralnog turizma.I kroz ostala PRA sredstva meštani su potencirali resurse počev od pejzaža, biljnog i životinjsko sveta, kvaliteta i bogatstva voda, velikog broja očuvanih kuća i ostalih ekonomskih zgrada, većeg broja istorijskih spomenika, crkvi, crkvišta i zapisa, kao i zadovoljavajuću infrastrukturu( putevi,struja,vodovodi). ISTORIJSKI SPOMENICI Na teritoriji sela postoji veći broj crkava i crkvišta. Crkva Sv. Pantelejmona nalazi se u samom selu i izgrađena je na mestu stare kapele 1889.godine. Crkva je izgrađena u vizantijskom stilu od tvrdog materijala i fasada je obojena u dve boje (crveno-belo). Zidovi i plafon ukrašeni su freskama čiji se autor pouzdane ne zna a dobro je očuvan i ikonostas.

Miletina crkva je starijeg datuma, tačnije iz 1833. Godine. Nalazi se nedaleko od ušća Žlnske reke u Svrljiški Timok pored Niškog druma. Prema predanju ovo crkvište je iskopao neki Mileta, nepismeni seljak, crkvar i prorok. Osim ove, na teritoriji sela postoje i: Mikajlova crkva, koju je iskopao Mihajlo Stanojević, rođen 1860.god. Jelenina crkva, koju je iskopala Jelena Mitić posle 1900.god.i koja se nalazi u centru naselja blizu zadružnog doma. Anđelijina crkva je u mestu Vitanovo iz prve polovine XX veka. U selu su dve »ZAVETINE«: Prorok Jeremija i III dan Duhova. Pored ovih postoje i dva »krsta« i više »zapisa«, usamljenih hrastova-gorostasa starih preko 200 godina.

Posebnu atrakciju predstavlja usamljeni Hrast sladun, obima stabla oko 6,5 m, i jedno je od najvećih stabala Hrasta u Srbiji. .

37


OBIČAJI U selu Žlne običaj je nošenje »LITIJA«, za Sv. Jeremiju ili Sv.Trojicu. Svake godine 22. Aprila po starom kalendaru, bere se Zdravac,ide u crkvu, a po povratku vrši se kićenje prve ovce koja se ojagnjila i vrši »PREMLAZ«. ETNO GRAĐA Meštani sređuju jednu prostoriju lokalnog Doma Kulture u nameri da u njo postave zbirku predmeta, kućanski alata i narodnih umotvorina kao »ETNO« zbirku. TRADICIJA Žlne je poznato po svojim orkestrima Limenih Trubača. Prvi orkestar je oformljen davne 1857.god. Posle II svetskog rata, u selu su postojala dva Pleh orkestra. Iz tog vremena sačuvana su stara kola: Kukunješte, Žaba kekeljana, Šokec, Pop Marinko, ... Narodne običaje Žlnčani su negovali kroz rad folklornog društva koje je bilo posebno aktivno 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Želju za očuvanjem tradicije, žlnčani su pretočili kroz SABOR-e, meštana koji ne retko okupe do 500 meštana, potomaka i ljudi iz susednih sela. ARHITEKTURA

KUĆE ZA GOSTE Poseban resurs žlna predstavljaju sačuvane kuće,mahom iz XX veka, čiji su se vlasnici raselili ili nemaju namere da se vraćaju, tako da se uz relativno mala ulaganja u njihovu adaptaciju mogu staviti u funkciju ruralnog turizma. Prizemni delovi kuća su rađeni od kamena, a spratni deo je u kombinaciji drvo-zemlja ili od tvrdog materijala. Lokalni majstori su svoje kuće ukrašavali kamenim stubovima iz jednog komada, što je retkost u građ.tradiciji ovog kraja.

38


U selu je i više javnih spomen česama, izrađenih od kamena iz lokalnog kamenoloma.

STOČARSKA PROIZVODNJA OVČARSKA PROIZVODNJA Razvoj proizvodnje Prema popisima stoke, 1833. U selu je bilo 1600 ovaca i koza, a 1903.godine 1324 ovaca. Ovčarska proizvodnja u Žlnu, doživela je značajan pad u proteklih šezdeset godina. 60-tih godina u selu se uzgajalo od 720 ovaca i njihov broj opada do kraja na 2002 grla. Danas Žlne raspolaže sa oko 310 grla ovaca, što je znatno manji broj u odnosu na navedene periode. Rasni sastav

Primenom metode polustrukturisanog intervjua i metode anketiranja, dobijeni su rezultati koji govore da se radi o domaćim rasama ovaca, uglavnom sojevi pramenke. Najveća je zastupljenost svrljiškog soja pramenke koji čini oko 90 % ukupnog rasnog sastava. Preostalih 10% čine pirotska pramenka i mali broj meriniziranih navedenih sojeva pramenke. Pramenka je naša primitivna autohtona rasa nastala u

39


oskudnim i lošim uslovim a držanja, ali je veoma otporna. Gaji se južno od Save i Dunava, a slične primitivne rase zastupljene su i u drugim zemljama Balkana - Italiji, Španiji, Engleskoj i drugim evropskim državama. Male je telesne mase, slabe mlečnosti, daje malo vune i to lošeg kvaliteta. Ime je dobila po šiljastom izgledu pramenova runa sa veoma ili umereno grubim vlaknima. Runo je otvorenog tipa, telo je slabo obraslo i kasnostasna je rasa. Prosečan prinos vune je oko 1,25 kg po ovci, visina grebena iznosi oko 60 cm, prosečna telesna masa 25-50 kg, mlečnost 50-80 l po laktaciji. Dobre je plodnosti (95% ovaca se uspešno ojagnji ). Postoji puno sojeva pramenke na teritoriji Jugoslavije, a najvažniji su: pirotski, svrljiški, krivovirski, beli metohijski, baljuša, sjeničko - pešterski soj, šarplaninski, lipski, vlaški, kucovlaški i vlaški vitorogi soj koji je nestao. a) Svrljiški soj je krupniji soj pramenke, rasprostranjen u istočnoj Srbiji oko Svrljiga. Vuna na glavi obrazuje ćubu, a noge i glava obrasli su belom bojom, mestimično sa mrko-crnim flekama. Dugorepa je pramenka. b) Pirotski soj se gaji na području istočne Srbije. Proizvodne osobine su poboljšane selekcijom zbog dobre prilagođenosti uslovima gajenja. Pirotska oplemenjena ovca je nastala planskim ukrštanjem sa ovnovima virtemberg i merina arl rase. Povećana je masa, prinos i kvalitet vune, a mlečnost se održala. To je dugorepa pramenka. Način uzgoja

Ovčarstvo se zasniva na ekstenzivnom, pašnjačkom ili kombinovanom torsko - pašnjačkom načinu uzgoja ovaca, što potvrđuju podaci dobijeni primenom sezonskog kalendara, i polustrukturisanog intervjua. Raspadom ovog sistema uzgajivači organizuju drugi sistem čuvanja ovaca. Farmeri organizuju tzv. mešanje ovaca, koje započinje krajem aprila i početkom maja i traje sve do kraja oktobra kada se obavlja tzv. lučenje ovaca.

Budući da je broj ovaca, kako u selu tako i u domaćinstvu , znatno smanjen uzgajivači ovaca ovčarstvo više ne vide kao rentabilnu granu poljoprivredne proizvodnje. Ovakvo mišljenje se javlja uglavnom iz dva razloga. Prvi razlog je mali broj ovaca u domaćinstvu ( prosečno 4 – 5 grla ovaca ), koji ne obezbeđuje dovoljnu dnevnu produkciju mleka koja bi se mogla u sirovom ili prerađenom obliku plasirati na tržište. Drugi razlog je veliki utrošak vremena i rasipanje radne snage na pašnjački uzgoj umanjenog stada ovaca Ovce se izgone na pašu oko 6 sati i 30 minuta i ostaju sve do kasnih popodnevnih sati, kada se oko 18 sati smeštaju u torove. Ovakav način čuvanja ovaca meštani Žlna imaju i danas. Smatraju ga vrlo korisnim, budući da su njime, i sa malim brojem grla ovaca, dobili mogućnost angažovanja u preradi mleka i time ostvarivanja prihoda i ovim putem.

40


U periodu kada se ovce drže zatvorenim sistemom smeštene su u objekte koji, kod oko 60% anketiranih i intervjuisanih domaćinstava, ne zadovoljavaju osnovne zoohigijenske uslove. Uglavnom se radi o objektima površine od 10 – 30 metara kvadratnih, prosečne starosti oko 40 godina, građene tradicionalnim načinom gradnje ( pruće i blato ), sa nedovoljnom količinom ventilacije i svetlosti. Ishrana Budući da su ovce u ekstenzivnom, pašnjačkom sistemu uzgoja, osnovna ishrana tokom godine je paša na prirodnim livadama i pašnjacima. Ovakav način ishrane zastupljen je čak i u zimskom periodu, izuzev kratkih perioda kada se ovce drže zatvorene u torovima. Osnovu ishrane tada čini seno lucerke ili travno detelinskih smeša. Pred jagnjenje, ovcama se u ishranu uvodi značajnija količina koncentrovanih, energetskih hraniva, pre svega cerealija. Ishrana jagnjadi se prvih mesec do mesec i po dana zasniva isključivo na sisanju. Jagnjad se uglavnom izdvaja i nekoliko puta dnevno, u zavisnosti od starosti jagnjeta, pušta da sisa. Već polovinom aprila počine se sa prihranom jagnjadi, pre svega kabastim hranivima. Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda Način čuvanja ovaca igra značajnu ulogu u proizvodnji ovčijeg mleka i mlečnih proizvoda. Budući da se uglavnom radi o malim stadima ovaca unutar jednog domaćinstva, danas farmeri Žlna ne raspolažu značajnijim količinama neprerađenog ovčijeg mleka koje bi se moglo naći na tržištu. Načinom čuvanja ovaca farmeri su obezbedili mogućnost proizvodnje mlečnih proizvoda, uglavnom sira u velijama. Količina namuženog mleka se, prema podacima dobijenim metodom polustrukturisanog intervjua i metodom anketiranja, kreće od 300 – 600 ml dnevno, ili 50 – 70 l u toku laktacije po jednoj muznoj ovci. Uzrok ovim varijacijama su, uglavnom, period laktacije, koja je laktacija po redu u pitanju i kvalitet ispaše. Cena litre ovčijeg mleka kreće se oko 50 dinara, a tek se oko 2% intervjuisanih i anketiranih domaćinstava bavi prodajom manjih količina ovčijeg mleka. Uglavnom su u pitanju domaćinstva koja ne drže ovce u zajedničkom stadu, a mleko prodaju stalnim kupcima. Laktacija, prema podacima dobijenim primenom sezonskog kalendara, polustrukturisanog intervjua i anketiranjem, traje prosečno 5 – 6 meseci, s tim što jagnjad sisaju sve do polovine aprila, kada se počinje sa prihranom. Ekonomski muzni period traje oko 120 – 140 dana. Hemijski sastav ovčijeg mleka, sa količinom od oko 5,3% mlečne masti, oko 6,3% proteina i oko 17% ukupne suve materije, daje prednost u proizvodnji sira. Tako je za dobijanje jednog kg sira neophodno 3-4 l mleka. Gotovo 100% anketiranih i intervjuisanih domaćinstava koja uzgajaju ovce bavi se preradom mleka u sir. Proizvedeni sir se retko prodaje, mahom se koristi u samom domaćinstvu za sopstvene potrebe ili se pošalje rođacima u gradu. Cena kilograma sira na pijaci kreće se od 180 – 250 dinara u zavisnosti od potreba tržišta za ovčijim sirom. Najveće cene postižu se na samom početku i na kraju laktacionog perioda, kada su i potrebe tržišta povećane.

41


Mleko se uglavnom prerađuje u neadekvatnim uslovima. Prostorije u kojima se odvija proces prerade ne zadovoljavaju higijensko – sanitarne uslove i u gotovo 100 % anketiranih i intervjuisanih domaćinstava nalaze se u sklopu stambenog prostora. Higijensko – bakteriološka ispitivanja mleka farmeri Žlne u oko 90 % anketiranih i intervjuisanih slučajeva uopšte ne rade. U preostalih 10% slučajeva, ovakve provere se rade samo onda kada su neophodne, tj. kada se pojave organoleptičke promene na mleku. Ovce kod kojih se pojave ovakvi problemi privremeno se isključuju iz zajedničkog stada. Ovaj podatak se obrazlaže i činjenicom da je tek oko 25% anketiranih i intervjuisanih farmera izjavilo da povremeno ima probleme sa bolestima vimena, dok ostali tvrde da do sada nisu imali iskustva sa mastitisima. Perspektive ovčarsko - mlekarske proizvodnje Sva primenjena PLA sredstva izdvajaju ovčarstvo kao jednu od trenutno nosećih grana poljoprivrednog sistema sela u celini. Ovčarstvo je to bilo i u prošlosti, što pokazuju podaci dobijeni primenom vremenske linije, a prema tvrdnjama meštana biće i u budućnosti, jer ga prirodni potencijali i tradicionalnost nameću kao jednu od najperspektivnijih grana ovog kraja. Primena kategorizacije prema izvorima prihoda prodaju jaganjaca stavlja ispred mlekarske proizvodnje. Razlog tome je nezadovoljavajuća cena mleka i mlečnih proizvoda i nepostojanje zagarantovanog tržišta za mleko i mlečne proizvode, što skupa dovodi do vrlo sporog povećanja fonda ovaca u selu , uglavnom iz sopstvenih izvora. Kao još jedan od sprečavajućih faktora za brži i intenzivniji razvoj ovčarstva navodi se i neophodnost finansijskih ulaganja u dotrajale objekte za zimski smeštaj ovaca i primitivan način prerade mleka u neadekvatnim uslovima. Ovo potvrđuju rezultati primene sredstava situacione analize, metode intervjuisanja i anketiranja. KOZARSTVO Razvoj proizvodnje Tradicija gajenja koza u Žlnu nije razvijena i ako prirodni uslovi odgovaraju rezvoju ove grane stočarstva.Prema pisanim tragovima, po popisu iz 1833.godine, bilo je 1600 ovaca i koza a 1903.godine 199 koza. Povećanju broja koza, mnogo je doprinela i zabrana držanja i gajenja koza iz 1948 god. Rasni sastav Primenom metode polustrukturisanog intervjua dobijeni su podaci o rasnom sastavu koza u Žlnu. Najzastupljenija je domaća bela koza, nastala oplemenjivanjem domaće balkanske koze i danas čini oko 90% ukupnog rasnog sastava koza. Ostatak čine melezi domaće bele koze i alpino rase ili sama alpino rasa (uglavnom jarčevi).

42


Brojnost autohtone balkanske koze u čistoj rasi kod nas je po nekim procenama pala na par desetina hiljada grla, a razlozi su brojni: prelazi se na gajenje plemenitijih tipova koza gde god je to moguće, starenje sela smanjuje broj njihovih držalaca, a time i njihov broj. 1.Domaća balkanska koza - Divlji rodonačelnik balkanske koze je Capra prisca Adametz. Zastupljena je na brdsko planinskim terenima, kršu, u sušnim i nerazvijenim krajevima. Gaji se najekstenzivnije od svih vrsta stoke, kao posledica tradicionalnog gajenja u najoskudnijim uslovima. Skoro je čitave godine na brstu i paši. Kostret joj je duga, gusta, sjajna i to jednobojno smeđa, bela, crna ili šarena. Vrlo je pokretljiva i spretna po nepristupačnim, kamenitim terenima.Vitalna je i otporna na bolesti, skromnih zahteva ishrane i nege, ali i skromnih proizvodnih mogućnosti. Domaće balkanske koze se puno tipološki (spoljašnje fenotipske osobine) razlikuju, ali to nije vezano isključivo za nadmorsku visinu ( koze nižih i viših područja). Koze nižih terena su nešto veće telesne mase (35-40kg) od koza viših terena (30-38 kg) . Plodnost je slaba i iznosi oko 100 -130% . Ispitivanja heterogenosti genskih markera kod koza omogućavaju selekciju balkanske koze u raznim proizvodnim pravcima. Ova ispitivanja su takođe pokazala veliku genetsku udaljenost balkanske koze od visoko produktivnih mlečnih rasa. Pojedini sojevi ove rase mogu biti vrlo otporni na pojedine infektivne agense zbog izraženog polimorfizma DNA u odnosu na druge rase koza.

2.Domaća bela koza je nastala neplanskim ukrštanjem domaće balkanske koze krupnijeg tipa i sanske koze . Gaji se u mnogim našim krajevima, a dobro je prilagođena postojećim nepovoljnim uslovima gajenja. Može biti rogata ili šuta, sa ili bez vratnih “minđuša” i sa ili bez brade.Telesne mase je 40-45 kg, plodna je (ojari prosečno oko 1,8 jaradi). Već u drugoj laktaciji daje 460 l mleka, a uz bolju ishranu i negu postiže i 650 l, kod selekcionisanih grla i do 800 l.

Način uzgoja Primenom sezonskog kalendara, metode polustrukturisanog intervjua i metode anketiranja, dobijaju se podaci koji govore o kombinovanom, pašno – štalskom sistemu držanja. Kod koza je za razliku od ovaca, pašni period znatno kraći i traje od početka maja do polovine oktobra, u proseku od 150 do 170 dana. Ovo se objašnjava, od strane meštana, nižom tolerancijom na niske temperature kod koza. Koze se iz tog razloga tokom čitavog zimskog perioda drže zatvorenim, štalskim sistemom držanja. U toku pašnog perioda koze se čuvaju individualno po domaćinstvima. U zimskom periodu, kada se koze drže zatvorenim sistemom, smeštene su u objekte koji kod oko 70% anketiranih i intervjuisanih domaćinstava ne zadovoljavaju osnovne zoohigijenske uslove. U kozarstvu je po tom pitanju nešto lošija situacija budući da koze

43


zahtevaju znatno više standarde zatvorenog načina držanja nego ovce. Takođe se radi o objektima površine od 10 – 30 metara kvadratnih, prosečne starosti oko 40 godina, građene tradicionalnim načinom gradnje ( pruće i blato ), sa nedovoljnom količinom ventilacije i svetlosti Ovo potvrđuju i rezultati dobijeni primenom sredstava situacione analize. Ishrana Ishrana koza, uglavnom se zasniva na kabastim hranivima tokom cele godine. U periodu ispaše radi se o ishrani travnim smešama sa prirodnih livada i pašnjaka, kao i brstom različitog grmastog rastinja i izdanaka drveća. U zimskom periodu, u štalskom sistemu držanja, ishrana se takođe zasniva na kabastim hranivima, senu lucerke i travno detelinskih smeša. Kao i u ishrani ovaca, veća količina koncentrovanih energetskih hraniva, uglavnom cerealija, uvodi se u obrok tek pred sam partus i neposredno nakon njega. Specifičnost u ishrani koza jeste ishrana lisnikom i u letnjem i u zimskom periodu, koja je i jedan od indikatora nedovoljne proizvodnje stočne hrane, o čemu govore i sredstva situacione analize. Ishrana jaradi zasniva se na mleku, odnosno sisanju, sve do polovine aprila kada se kao i kod jagnjića prelazi na period prihranjivanja kabastom hranom. Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda Kozarstvo , za razliku od ovčarske proizvodnje, omogućava i sa relativno malim stadom proizvodnju veće količine mleka. Količina namuženog mleka se, prema podacima dobijenim metodom polustrukturisanog intervjua i metodom anketiranja, kreće od 1,5 – 2 l dnevno, ili 400 – 470 l u toku laktacije po jednoj muznoj kozi. Uzrok ovim varijacijama su isto kao i kod ovaca uglavnom, period laktacije, koja je laktacija po redu u pitanju i kvalitet ispaše. Hemijski sastav kozijeg mleka, sa količinom od oko 4% mlečne masti, oko 2,8 – 4,6% proteina i oko 11,3 – 14,5% ukupne suve materije, zahteva veću količinu mleka za proizvodnju 1 kg sira. Za dobijanje jednog kg sira neophodno 6,5 - 7 l mleka. Mleko se uglavnom prerađuje u neadekvatnim uslovima. Prostorije u kojima se odvija proces prerade ne zadovoljavaju higijensko – sanitarne uslove i u gotovo 100 % anketiranih i intervjuisanih domaćinstava nalaze se u sklopu stambenog prostora. Higijensko – bakteriološka ispitivanja mleka, farmeri Žlna u oko 30 % anketiranih i intervjuisanih slučajeva uopšte ne rade. U preostalih 70% slučajeva, ovakve provere se rade samo onda kada su neophodne tj. kada se pojave organoleptičke promene na mleku. Ovaj podatak se obrazlaže činjenicom da je tek oko 25% anketiranih i intervjuisanih farmera izjavilo da povremeno ima probleme sa bolestima vimena, dok ostali tvrde da do sada nisu imali iskustva sa ovim oboljenjima. Perspektive kozarsko - mlekarske proizvodnje Sva primenjena PLA sredstva , koja svedoče o potencijalima za intenziviranje ovčarske proizvodnje, svedoče i o potencijalima za intenziviranje kozarstva.

44


GOVEDARSTVO Razvoj proizvodnje U prošlosti je govedarska proizvodnja igrala znatno veću ulogu u ukupnom poljoprivrednom sistemu sela nego što je to slučaj danas. Tako, po popisu iz 1903.god. saznajemo da je u selu bilo oko 50 zaprežnih parova (oko 100 grla). Goveda su služila za transport i obradu zemlje, a manje kao izvor mleka i mesa. Tek posle II svetskog rata proširuje se stočni fond i poboljšava rasni sastav u pravcu meso-mleko. Iz tog perioda je i saznanje da je u selu Zadruga izgradila štalu za 100 grla goveda. Sa početkom migracija sredinom prošlog veka počeo se smanjivati i broj goveda. Najveći pad broja goveda primetan je u periodu od 1990. do 2008 , tako da danas u selu ima samo oko 6 grla goveda. Rasni sastav

Da 100% od ukupnog broja goveda Žlna, pripadaju rasi domaćeg šarenog govečeta u tipu simentalca, rezultat je primene metode

polustrukturisanog intervjua i metode anketiranja. Ovo goveče je nastalo ukrštanjem buše ili sivih stepskih goveda sa bikovima simentalske rase. Pretapanje se vršilo do V generacije kod podolca. Kod buše je najpre vršeno

melioracijsko ukrštanje sa pincgavcem i to do II ili III generacije, a zatim se žensko potomstvo parilo sa simentalcima (do V i VI generacije). Ovo goveče varira u pogledu veličine i proizvodnje, a ide se na njeno dalje oplemenjivanje. Visina grebena kod ženskih životinja ( 95% od ukupnog broja, ostatak su telad), iznosi 125 – 135 cm, a telesna težina 500 – 650 kg. Način uzgoja Goveda se uglavnom drže štalskim, vezanim sistemom, tokom cele godine, što pokazuju i rezultati primene sezonskog kalendara, kao i metode polustrukturisanog intervjua i metode anketiranja. Da to u prošlosti nije bilo tako, da su goveda imala sličan sistem uzgoja kao i koze, pokazuje primena vremenske linije. Izuzetak je jedino povremeno puštanje na ispašu, u periodu vegetacije, uglavnom na obližnjim livadskim površinama ili okućnicama. Uzgoj goveda se odvija u relativno očuvanim, kvalitetnijim objektima, površine koja se uglavnom kreće oko 20 – 40 metara kvadratnih, prosečne starosti oko 20 godina, u kojima su u najvećoj meri zadovoljeni osnovni zoohigijenski uslovi.

45


Ishrana Rezultati primene PRA sredstava, pokazuju deficit u proizvodnji stočne hrane, pre svega žitarica, što se naročito odražava na govedarsku proizvodnju. Goveda se uglavnom hrane zelenom kabastom hranom, smešama trava u letnjem periodu, dok se u zimskom periodu kao osnovno hranivo pojavljuje seno lucerke ili travno – detelinskih smeša. Zastupljenost koncentrovanih, energetskih hraniva je znatno niža nego što su potrebe. Ovo se navodi i kao jedan od osnovnih razloga rapidnog smanjenja broja goveda u selu, naročito u protekle tri godine. Ishrana teladi se zasniva na ishrani mlekom u prva dva meseca, kada se telad odbijaju i već u starosti od tri do četiri meseca prodaju. Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda Budući da je broj goveda u selu znatno smanjen, govedarstvo u ukupnoj proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda u selu ne igra značajnu ulogu. Domaćinstva koja poseduju goveda, uglavnom poseduju po jednu ili dve muzne krave. Čak i broj domaćinstava koja u svom posedu imaju dva muzna grla je veoma nezadovoljavajući. Ovakvih domaćinstava ima svega 2. Iz ovog razloga, gotovo sva proizvedena količina kravljeg mleka i sira se iskoristi u sopstvenom domaćinstvu, sa neznatnim tržišnim viškovima. Izuzetak čine domaćinstva koja se pored govedarstva bave i ovčarstvom i kozarstvom, pa na taj način ostvaruju ukupne tržišne viškove mleka i mlečnih proizvoda. Količina namuženog mleka se, prema podacima dobijenim metodom polustrukturisanog intervjua i metodom anketiranja, kreće od 8 - 12 l dnevno, ili prosečno oko 3.500 l u toku laktacije po jednoj muznoj kravi. Cena litre kravljeg mleka kreće se, kao i cena kozijeg mleka , oko 25 dinara, ali u selu nema organizovanog otkupa. Laktacija, prema podacima dobijenim primenom sezonskog kalendara, polustrukturisanog intervjua i anketiranjem, traje 9 meseci, a ekonomski muzni period oko 7 meseci. Hemijski sastav kravljeg mleka, sa količinom od oko 3,6 – 4,4% mlečne masti, oko 3,3 – 3,9% proteina i oko 11,2 – 15,2% ukupne suve materije, zahteva oko 7 l mleka za proizvodnju 1 kg sira. Oko 90% anketiranih i intervjuisanih domaćinstava bavi se preradom kravljeg mleka u sir, ali u većini slučajeva u kombinacijama sa ostalim mlekom od drugih vrsta životinja. Istim načinom dobijeni su podaci da od ukupnog broja domaćinstava koja se bave preradom mleka tek oko 2% domaćinstava ostvaruje značajnije prihode ovom delatnošću, prodajom proizvedenih količna uglavnom sistemom stalnih kupaca. Ostala domaćinstva tek povremeno prodaju neznatne količine sira. Prosečna količina kravljeg sira potrošenog u samim domaćinstvima iznosi oko 50% od ukupno proizvedene količine. Količina kravljeg sira proizvedenog u jednom domaćinstvu kreće se od 180 kg u toku laktacije u domaćinstvima koja poseduju 1 muznu kravu i kojih ima oko 95 % od ukupnog broja koji se bave govedarstvom, do 360 kg u toku laktacije u domaćinstvima koja poseduju 2 muzne krave.

46


Cena kilograma sira izjednačena je sa ostalim vrstama sira i kreće se od 180 – 220 dinara. Mleko se uglavnom prerađuje u neadekvatnim uslovima. Prostorije u kojima se odvija proces prerade ne zadovoljavaju higijensko – sanitarne uslove i u gotovo 100 % anketiranih i intervjuisanih domaćinstava nalaze se u sklopu stambenog prostora. Higijensko – bakteriološka ispitivanja mleka, kada je govedarstvo u pitanju, sprovode se redovnom godišnjom kontrolom na mastitis, kalifornija mastitis testom, organizovanom u letnjem periodu (jun ili jul) od strane veterinarske službe. Ovaj podatak potvrđuju i rezultati primene sezonskog kalendara. Perspektive govedarsko - mlekarske proizvodnje Iako je govedarska proizvodnja doživela značajan pad, naročito u protekle tri godine, ona se i dalje navodi kao potencijal sela. Razlog ovome su značajna uloga govedarstva u istoriji poljoprivredno – ekonomskog sistema u prošlosti sela. Status govedarstva u Žlnu, prema mišljenju meštana, mogao bi se poboljšati kada bi se obezbedilo tržište za proizvedene količine mleka i mlečnih proizvoda, kao i kada bi se omogućila jeftinija nabavka repromaterijala za proizvodnju stočne hrane. SVINJARSTVO Razvoj proizvodnje

Primenom PLA sredstava, pre svega vremenske linije, zapaža se da svinjarska proizvodnja nikada nije igrala značajnu ulogu u ukupnom poljoprivredno – ekonomskom sistemu Žlna. Do 80-tih godina u selu se nalazi oko 2-3 grla svinja po jednom domaćinstvu. Danas selo raspolaže sa oko 100 grla svinja i proizvodnja se uglavnom zasniva na proizvodnji za sopstvene potrebe.

Rasni sastav Primenom metode polustrukturisanog intervjua i metode anketiranja dobijeni su rezultati koji ukazuju na meleze u rasnom sastavu svinja. Uglavnom se radi o ukrštenim rasama pietrena i landrasa. Način uzgoja Svinje se gaje uglavnom zatvorenim sistemom džanja. Objekti u kojima su smeštene svinje su uglavnom male površine, prosečno 10 metara kvadratnih, starosti od 50 do 10 godina. Najveći broj objekata za smeštaj i uzgoj svinja, građen je od čvrstog materijala, sa zadovoljenim osnovnim zoohigijenskim uslovima

47


Ishrana Ishrana svinja se uglavnom zasniva na upotrebu prekrupe, biljnih ostataka, i pomija i surutke a ređe se koristi koncetrat i to mahom za prasad u prva 2-3 meseca života. Izuzetak čini jedino uzgoj krmača. Oko 40 % domaćinstava uzgaja uglavnom jednu krmaču, prasilju Ishrana prasića se zasniva na mlečnom režimu do starosti od oko 2 meseca, nakon čega se odbijaju, prihranjuju starter smešama, a ubrzo zatim prodaju. Perspektive svinjarske proizvodnje Svinjarsku proizvodnju meštani sela ne vide kao svoj potencijal. Prema tvrdnjama meštana i dalje će se nastaviti trend proizvodnje za sopstvene potrebe. RATARSKA PROIZVODNJA PROIZVODNJA ŽITARICA

Primena svih PLA sredstava ukazuje na veliki problem proizvodnje stočne hrane, pre svega žitaričnih kultura. Razloga za ovaj problem ima više. Jedan od osnovnih razloga jeste usitnjenost i nepristupačnost parcela za upotrebu savremene mehanizacije, zbog čega su farmeri prinuđeni da obrađuju zemlju ručno ili upotrebom goveda kao radne snage. Drugi razlog je niska klasa zemljišta. Oko 70 % oraničnih površina kreće se u granicama 3. – 6. klase. Kao još jedan od razloga nedovoljne proizvodnje la, zbog čega Ostrovica raspolaže sa oko 40%

zapuštenih površina. stočne hrane, navodi se starenje se

Oranične površine se kod 100% od anketiranih i intervjuisanih domaćinstava, đubre kombinovanom upotrebom stajskog i veštačkih đubriva ( NPK, ureja). Stajsko đubrivo zbog malog stočnog fonda, ne može da pokrije potrebe koje jedno domaćinstvo ima, pri čemu treba uzeti u obzir i to da se stoka uglavnom uzgaja pašnim ili kombinovanim pašno – torskim sistemom, čime se gube značajne količine stajskog đubriva. Još jedan

48


nedostatak koji se jeste neadekvatno skladištenje stajskog đubriva, pri čemu se gube znatne količine N i đubrivo gubi na vrednosti. Svi navedeni faktori dovode do sve intenzivnije upotrebe veštačkih đubriva. Kukuruz i pšenica se ispostavljaju kao najznačajnije žitarične kulture Žlna. Površine pod ovim žitaricama uglavnom su podjednake u 90 % domaćinstava, dok se u preostalih 10 % domaćinstava jedna od njih pojavljuje kao dominantna. Veličina parcele se kreće od 0,05 ha do 0,8 ha zasebno za obe kulture. Najčešće veličine parcela su oko 0,2 ha za kukuruz i 0,3 ha za pšenicu u oko 80 % domaćinstava. Prinosi po ha kukuruza iznose u proseku 1,3 – 1,8 t u zavisnosti od količine padavina u toku godine. Za pšenicu se prinosi kreću od 1,8 – 2,2 t po ha po istom kriterijumu. 100 % domaćinstava izjavljuje da nema nikakvih tržišnih viškova žitariaca, da je potrošnja u sopstvenom domaćinstvu 100% od proizvedene količine. Polovina od njih izjavljuje da dokupljuje žitarice u toku godine. PROIZVODNJA KRMNOG BILJA ( LUCERKA I DETELINA) Sa istim problemima sa kojima se sreće proizvodnja žitaričnih kutura, sreće se i proizvodnja krmnog bilja, pokazuju rezultati primene PRA sredstava. Površine pod ovim biljem znatno su manje nego prethodne i kreću se od 0,15 – 0,6 ha. Oko 80% domaćinstava bavi se proizvodnjom krmnog bilja, dok ga ostali kupuju. Prosečni prinosi kreću se od 2 – 3,5 t po ha u zavisnosti od vremenskih uslova i položaja parcele na kojoj su zasejani ovi usevi. Nema tržišnih viškova i proizvedene količine nisu dovoljne da pokriju sopstvene potrebe. VOĆARSKA PROIZVODNJA Prema proceni meštana u Žlnskom ataru ima oko 15.000 stabala raznih voćnih vrsta. Stabla nisu grupisana, već se nalaze po obodima njiva. Jedino su šljive i višnje grupisane u posebnim parcelama. Manje zastupljene su dudovi(od kojih se ranije pekla rakija,a sada su prepušteni živini), kajsije (šeptelije), oskoruše, divlje kupine, šipurak i drenjina. JABUKE Ima oko 1.00 stabala mahom starih sorti: kolačara, crvenka, kožara, petrovača, perša i dr... ORASI U proseku svako domaćinstvo u Žlnu imalo je po 20-ak stabala oraha debljih od 50 cm, koji daju preko 100 kg plodova.

49


KRUŠKE Stara stabla ne međama njiva. Dominiraju vidovke, karamanke, žltarci, turšijare, taćiše, sivci, ječmenke, čuklije, zimovke, a ima i divljih krušaka. GAJENJE ŠLJIVE Gajenje šljive ima dugu tradiciju u Žlnu. Tome doprinosi pre svega geografski položaj, klimatski uslovi i pedološki sastav zemljišta pogodan za gajenje te kulture. I ako trenutno zauzima oko 3,7% teritorije, realna su očekivanja da će mnoge oranične površine biti u skorije vreme pod zasadima voćaka (pre svega šljive). Ranije, pored Džanarike, gajila se Crvena ranka (darosavka),Trgonke,Belice, Papračanka (debeljača) i Požegača (madžarka), a u novije vreme posle pojave raznih bolesti šljive gaji se Stenli

(Stenley) otporan na šarku šljive i Čačanske sorte. Prinosi su redovni i dobri. U godinama kada se šljiva ne može prodati sveža, neprodate količine, kao i plodovi lošijeg kvaliteta završe u kazanima za pečenje rakije. Rakija je dobrog kvaliteta i uz dodatni napor na standardizaciji,ambalaži i mark.nastupu, može da bude značajan izvor prihoda.

TREŠNJE Oko 1.000 stabala trešanja, najviše ima crvenih, crnih i belica a vrlo malo ima i ranki koji sazrevaju oko 1 maja. VIŠNJE

Razlog za sve masovnije gajenje višnje u Knjaževcu i široj okolini leži pored izuzetnih klimatsko- pedoloških uslova i u svetskom tržištu koje je osvojio »bivši« PPK »Džervin«. Najviše se gaji Oblačinska višnja koja na ovim terenima u izuzetnim godinama daje i preko 20.000 kg/ha. Plodovi su zbog izuzetnog kvaliteta traženi i cenjeni na Evropskom tržištu. Sve količine se otkupljuju,samo ima problema oko cene i rokova plaćanja zbog monopola lokalnih otkupljivača.

Iskustvo Žlnčana u gajenju višnje je dodatni arument da površine pod tom kulturom treba da rastu.

50


VINOGRADARSTVO

I ako su trenutno površine pod vinogradima male, u prihodima od prodaje vina učestvuju sa 10%.Iz raznih popisa saznajemo da je 1833.godine bilo 127 motika (oko 13 ha) vinograda. Uz vinograde građene su i pivnice za čuvanje kvalitetnog čuvenog Žlnskog vina. Ranije su se najviše gajile stare sorte: Plovdina , Prokupac i dr... Ranije je svaka kuća imala svoj vinograd, koji su gajeni na čokot, a u novije vreme njih zamenjuju

savemeni špalirni zasadi.U šplalirnimzasadima se gaje nove sorte: Rizling, Smederevka, Župljanka, Rkaciteli, Vranac, Game i dr...

Prema podacima iz katastra 1990.godine u Žlnu je bilo 39 ha vinograda. Meštani su spravljali kvalitetna pre svega bela vina, a ređe crna. Sve je mahom bilo za sopstvenu upotebu, a retko se izdvajalo za prodaju PPK »DŽERVIN«. MEHANIZACIJA 10-15 % domaćinstava raspolaže traktorima i ostalom priključnom mehanizacijom. 50% poseduje sitnu mehanizaciju, male traktore IMT 509, freze, prskalice, i dr... Mehanizaciju poseduju i staračka domaćinstva, s tim da u ovoj kategoriji domaćinstava ona ostaje uglavnom neiskorištena. Ono što se ispostavlja kao problem, kada je mehanizacija u pitanju, prema svedočenju meštana, jeste dotrajalost kompletne mehanizacije. Prosečna starost traktora i njihovih priključnih mašina kreće se oko 30 godina. Prosečna starost motokultivatora i njihovih priključnih mašina kreće se oko 20 godina.

51


SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA ŽLNA Stanovništvo ŽLNA

Vremenska linija (PRA sredstvo) nam pokazuje da je 1900. godine u Žlnu živelo oko 1119 stanovnika u 186 domova, a već 1948. taj broj pada na 555 stanovnika.Od 1948. do 2008. U selu se broj stanovnika smanjio na 116 i oni žive u 76 domaćinstava. Iz demografske građe se zapaža da je ovo selo u određenom istorijskom periodu bilo izrazito emigraciono područje.

Meštani pamte da su velike migracije prema gradu radno sposobnog i fertilnog stanovništva bile izrazite u periodu između 1950.-1970. Godine. Prosečan broj članova domaćinstava je 1,64. Najviše je domaćinstava sa 1 članom i njih je 47,9%, sa 2 člana ima ih 43,8%, sa 3 člana 5,1%, sa 4 člana 2,1% a sa 5 članova samo 1,1% . Žena je nešto više(88) nego muškaraca(73). 9 stanovnika je neoženjeno, 103 oženjeno/udato, 42 su udovci/udovice a 6-oro je razvedeno. Starosna struktura stanovništva sela (podatak iz 2002. godine), je nepovoljna. 78% domaćinstava se sastoji samo od članova starijih od 65 godina. U grupu od 40 do 65 godina ima 18% stanovnika, a ispod 40 samo 4%. Primena svih relevantnih PRA sredstava (kategorizacija prema životnom standardu, kategorizacija prema izvorima prihoda), polustrukturisanog intervjua i anketiranja, pokazuju da nijedno domaćinstvo u Žlnu svoje prihode ne ostvaruje isključivo iz poljoprivrede. Samo 13 stanovnika ostvaruje prihode iz radnog odnosa. U 65% domaćinstava ostvaruju se prihodi od voćarstva-pretežno gajenje šljive, u 35% značajniji prihodi su od prodaje rakije, 15% ostvaruje prihode od višanja a samo 10% prodaje vino i 5% ostaklo voće. Članovi anketiranih domaćinstava koja stiču izvor prihoda preko radnog odnosa zasnovanog u nekom državnom ili privatnom preduzeću u gradu u u 6,8% slučajeva ističu da je prihod nesiguran i da bi se vratili sticanju prihoda isključivo od poljoprivrede. Kategorizacija prema životnom standardu pokazuje da meštani sela prave razliku na šest kategorija. Prosečnih seoskih domaćinstava ima oko 50%. Ovakvo domaćinstvo ima oko 5 ha zemlje, gaje 3-5 ovaca, imaju prihode od penzija iz radnog odnosa i poljoprivrede,

52


imaju sitnu mehanizaciju gde preovlađuju mali traktori i freze 506. Retko koje čuva krupnu stoku i više su posvećeni voćarstvu na prosečno 0,1 do 0,2 ha. Domaćinstava koja su iznad ovog proseka u Žlnu ima oko 10%. Ovakvo domaćinstvo poseduje 8-10 ha zemlje(najveća parcela 0,8 ha), u proseku čuva 1-2 krave i 20-tak ovaca. I ova domaćinstva ostvaruju prihode od penzija. Imaju traktore(najmlađi star 26 god.) sa priključnim mašinama,šljive i višnje gaje na površinama do 1 ha, a vinograde do 0,07 ha. Staračka domaćinstva, kojih je oko 20%, ima ispod 3 ha zemlje u proseku, značajan izvor prihoda su im penzije, retko koje ima sitnu mehanizaciju koju ne koristi i gaje mahom živinu i sitnu stoku. Značajan je i broj samačkih domaćinstava kojih po proceni meštana ima oko 17 % raspolažu sa 2 ha zemlje i slabo ili je uopšte ne obrađuju.Nemaju mehanizaciju i glavni izvor prihoda su im penzije. U selu postoji jedno domaćinstvo-socijalno ugroženo sa jednim članom kojevne poseduje zemlju ni mehanizaciju. Izdržava se vršenjem usluga i sezonskim radom. 2% domaćinstava je okarakterisano kao vikendaška, pošto članovi tih domaćinstava pretežni deo vremena provodi u gradu. Oni poseduju zemlju i nešto od mehanizacije, ali obrađuju samo okućnicu i nešto malo voćaka više rekreativno. Infrastruktura Žlne je udaljeno od Knjaževca oko 4,5 km. a od Niša 60 km. Infrastrukturni problemi sela su delimično rešeni. Prilazni put iz pravca Knjaževca je asfaltiran i u dobrom stanju. Taj put dalje nastavlja prema selu Ponor i kasnije se uključuje na

magistralni put prema Nišu i takođe je asfaltiran. U selu ima više vodovoda, koji obezbeđuju dovoljne količine vode za sve stanovnike. Svi sokaci u selu nisu asfaltirani. Struja je dovedena još 1952. god. U selu postoji mreža fiksne telefonije, ali mobilna mreža nije dostupna. Veliki problem selo ima i sa signalom radija i televizije.. i uličnu.Problem kanalizacije je rešen septičkim jamama i takvim rešenjem su meštani nezadovoljni. Od lokalnih administrativnih institucija u selu postoji mesna kancelarija.Saradnjom sa mesnom kancelarijom su meštani zadovoljni Poljoprivredno domaćinstvo Žlna se u svom delovanju ne može osloniti na neku lokalnu instituciju. Seoska zadruga je ugašena davne 1990. godine , međutim, ove godine poljoprivredni proizvođači ovog sela planiraju osnivanje nove

53


zadruge.Udruženi poljoprivredni proizvođači, kao članovi porodica i seoske zajednice, očekuju da će na taj način moći da savladaju i usmere celinu svojih produkcionih procesa. Zainteresovanost za udruživanje postoji.

Posebnu vrednost sela predstavljaju dobro očuvane kuće od kamenih prizemlja i spratne konstrukcije od tvrdog materijala u kombinaciji drveta i zemlje. Prizemni delovi kuća su izrađeni od kamena iz lokalnog majdana, a kako su Žlnčani bili poznati dunđeri-građevinari oni su svoje kuće ukrašavali kamenim stubovima.

Obrazovanje meštana sela Tačne podatke o trenutnom stanju broja pismenih meštana nemamo, ali podatak da je 25 Žlnčana završilo razne fakultete, 13 više škole a srednje više od 100. U selu sa dugom tradicijom, škola je radila od 1870.godine manjim prekidima, da bi zbog malog broja učenika, prestala sa radom 1967. godine. Rezultati anketiranja i polustrukturisanog intervjua pokazuju da je čak 80% anketiranih domaćinstava zainteresovano za organizovanje edukacije i modernizaciju svoje proizvodnje, budući da je njihov način učenja novih ideja vezanih za poljoprivredu sveden na međusobnu razmenu iskustva .Načini učenja koji bi im najviše odgovarali su TV i radio emisije, preko časopisa i brošura, predavanja stručnjaka u selu i poseta stručnjaka njihovim gazdinstvima. Status žena u selu Kao ključne varijalbe za analizu položaja žene u ovom selu uzimaju se stepen obrazovanja, ekonomski položaj, učešće u podeli rada i ostvarivanje prava na slobodu odlučivanja. Iako slobodni pristup obrazovnim institucijama i obrazovno postignuće nisu uvek garancija demokratizacije odnosa među polovima, obrazovanje je , kao ulazak u javnu sferu, bitan preduslov za ostvarenje individualnih prava. U ovom selu je stepen obrazovanja žena nezadovoljavajući i doprinosi njihovom neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce. 1900.godine u selu je bilo pismeno 112 stanovnika, što čini samo 10% od ukupnog broja stanovnika. Od toga sam pet ženske dece bilo je opismenjeno Ekonomska zavisnost od supruga, ženama ovog sela određuje neravnopravnu ulogu u celokupnom životnom sistemu farmera i na ovaj sistem prenosi karakteristike patrijahalnih odnosa. PRA sredstvo sezonski kalendar pokazuje da žene imaju visoko učešće u kontigentu radne snage zaposlene u poljoprivrednim delatnostima; one su angažovane tokom

54


godine u svim poljoprivrednim aktivnostima. Polustrukturisani intervju nam donosi saznanja da žene ne učestvuju samo u kosidbi i radu sa mehanizacijom. Rad sa mehanizacijom se u ovom selu tretira kao specifično muški posao. U zemljoradnji žene su angažovane tokom čitave godine na kopanju, berbi kukuruza, vršidbi i skladištenju žitarica nakon žetve, ukoliko se ova obavlja mehanizacijom , i na žetvi, ukoliko se žanje ručno, što je slučaj na manjim parcelama, kao i skupljanju sena nakon kosidbe. Najveći deo poslova u stočarskoj proizvodnji obavljaju žene. One su angažovane na hranjenju životinja, čišćenju objekata, ispaši i muži. Mlekarska proizvodnja u selu gotovo sasvim zavisi od angažmana žena. Žene su nosioci čitavog procesa proizvodnje i prerade mleka-od muže do sira. U ovčarstvu žene podjednako učestvuju u svim aktivnostima oko hranjenja i čišćenja objekata. Žene , zajedno sa muškarcima , učestvuju u rasporedu čuvanja zajedničkog stada ovaca u selu. Osim u zajedničkom stadu ovaca tokom letnje ispaše od sredine aprila do kraja septembra, kada po rasporedu u muži podjednako učestvuju i žene i muškarci, u domaćinstvima je to posao žena. Patrijahalni porodični režim onemogućava ženama tipičnog seoskog domaćinstva učešće u prodaji i kupovini stoke. U vinogradarskoj proizvodnji, koja je zastupljena u skoro svim domaćinstvima ovog sela, žene su angažovane tokom zimskog perioda na rezidbi (od početka januara do sredine februara), na kopanju u aprilu mesecu, vezivanju i zalamanju u julu i junu, berbi (od sredine oktobra do sredine novembra) i preradi grožđa u novembru mesecu. Odnos žena prema organizaciji poslova u domaćinstvu u okviru različitih porodičnih varijateta najdublje je determinisan patrijahalnom organizacijom odnosa u porodici.Odluke o organizaciji svakodnevnih poslova u domaćinstvu 30% anketiranih žena donose same. U većini slučajeva sve odluke vezane za poslovanje u gazdinstvu , prema svedočenju, donose muški članovi porodice. . Distinkcija privatno/javno, koja ima važnu ulogu u uspostavljanju individualnih sloboda, delovala je u slučaju žena u ovom selu , kao princip isključivanja. Tako dok u prodaji poljoprivrednih proizvoda u selu stalnim kupcima učestvuju svi ukućani zajedno, u prodaji poljoprivrednih proizvoda van sela, aktivnostima van sela koja su od značaja za poljoprivrednu proizvodnju i u kontaktima sa institucijama podrške van sela, u 90% domaćinstava učestvuju samo muški članovi porodice. Odluku o tome šta će se proizvoditi , gde prodati i po kojoj ceni u 80% anketiranih domaćinstava donosi muški član porodice. Žene u Žlnu ne participiraju aktivno u donošenju odluka koje se tiču poljoprivrednog razvoja sela. Kod 80% anketiranih žena prisutan je nedostatak kritičke svesti ili mogućnosti njene artikulacije. Bitan preduslov za tu promenu bila bi identifikacija mogućnosti žena da se kroz svoju ulogu u procesu poljoprivredne proizvodnje afirmišu kao ekonomski samostalni, konstitutivni deo životnog sistema seoske zajednice, sa pravom na odlučivanje i efektivnu reprezentaciju svog znanja i umeća koje ta uloga zahteva. U postojećoj situaciji kao rešenje se nameće podrška samoorganizovanju žena, koja se na početku mora u većoj meri osloniti na strategiju i tehniku neformalnog okupljanja, ali jasno prenetih sa individualno-porodičnih okvira zamisli i delovanja, na socijalni plan traženja zajedničkih rešenja za svakodnevne egzistencijalne probleme i probleme produkcionog procesa u kome su žene aktivni učesnici

55


56

Documents

PLA/PRA, Mreža za podršku ruralnom razvoju, Knjaževac ...PLA/PRA, Mreža za podršku ruralnom razvoju, Knjaževac, april 2008. Pravilna komunikacija je ključ da se ciklus učenja