PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA MALI …planruma.rs/wp-content/uploads/2017/07/PGR-MALI-RADINCI.pdf · 2017. 7. 12. · 2 javno urbanisti^ko preduze]e "plan" op[tina ruma

Objavqeno u “Slu`benom listu op{tina Srema”, br. 41/16

OP[TINA RUMA

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA MALI RADINCI

Jul, 2016. godine

2

JAVNO URBANISTI^KO PREDUZE]E "PLAN" OP[TINA RUMA

PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA MALI RADINCI

NARUÎLAC IZRADE PLANA :

OP[TINA RUMA

OBRA\IVA^:

JUP “PLAN” RUMA

DIREKTOR JUP "PLAN" RUMA : MILKA PAVLOVI], dipl.in`.

Odgovorni urbanista:

MILKA PAVLOVI], dipl.in`.

Obra|iva~: TAWA KOVAÊVI] dipl.in`.arh.-master

Saradnici: PETAR \URIÎ], dipl.in`.el.

DRAGAN FILIPOVI], dipl. in`.gra|.

MARIJANA ÂPO, dipl.in`.arh.

JOVAN CVEJI], in`. geod.

DRAGAN SIMI], struk.in`.geod.

VALERIJA PEJAKOVI], pomo}.geod.

MIROSLAV STANOJEVI], in`.pejz.arh.

Ruma, Jul 2016. godine

3

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA MALI RADINCI SADR@I :

I TEKSTUALNI DEO:

UVOD

I OP[TI DEO

1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA………………………….…………..………...

1.1. PRAVNI OSNOV…………………………………………………………………………...…………….7

1.2. PLANSKI OSNOV - IZVOD IZ PLANOVA VI[EG REDA………………………...………...….7

2. PLANSKO PODRU^JE………………………………………………………………………...…………….

2.1. PLANSKO PODRU^JE I OPIS GRANICE PLANA………………………………..………..……10

2.2. POPIS KATASTARSKIH PARCELA U OBUHVATU PLANA………………………………….......11 3. OPIS POSTOJE]EG STAWA…………………………………...…………………………………..….13

II PLANSKI DEO 4. PRAVILA URE\EWA

4.1. PODELA, OPIS I KONCEPCIJA URE\EWA KARAKTERISTI^NIH GRA\EVINSKIH ZONA I

KARAKTERISTI^NIH CELINA……………………………………..…..……………………….…...….26

4.2. URBANISTI^KI USLOVI ZA URE\EWE I IZGRADWU POVR[INA JAVNE NAMENE I MRE@E I OBJEKATA SAOBRA]AJNE I DRUGE INFRASTRUKTURE I USLOVI ZA WIHOVO PRIKQUÊWE…………………………………………………………………………….…………………..….28

4.3. STEPEN KOMUNALNE OPREMQENOSTI GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA PO CELINAMA I ZONAMA KOJI JE POTREBAN ZA IZDAVAWE LOKACIJSKE I GRA\EVINSKE DOZVOLE………………………………...............................................…………………………………….….38

4.4. OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE PRIRODNOG I KULTURNOG NASLE\A, @IVOTNE SREDINE, @IVOTA I ZDRAVQA QUDI…..……..…………………………………...…....39

4.5. POSEBNI USLOVI KOJIMA SE POVR[INE I OBJEKTI JAVNE NAMENE ÎNE

PRISTUPA^NIM OSOBAMA SA INVALIDITETOM……………………………...……...……………....49

4.6. MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI IZGRADWE ……………………………….……………….....52

5. PRAVILA GRA\EWA

5.1. VRSTA I NAMENA OBJEKATA KOJI SE MOGU GRADITI U POJEDINA^NIM ZONAMA I KLASA I NAMENA OBJEKATA ÎJA JE IZGRADWA ZABRAWENA U DATIM ZONAMA ………..…55

5.2. USLOVI ZA PARCELACIJU, PREPARCELACIJU I FORMIRAWE GRA\EVINSKE PARCELE, KAO I MINIMALNU I MAKSIMALNU POVR[INU GRA\EVINSKE PARCELE.…………………...57

5.3.POLO@AJ OBJEKTA U ODNOSU NA REGULACIJU I GRANICE PARCELE.............................58

5.4. NAJVE]I INDEKSI ZAUZETOSTI ILI IZGRA\ENOSTI GRA\EVINSKE PARCELE….…..59

5.5. NAJVE]A DOZVOQENA VISINA I SPRATNOST OBJEKATA…...………...……………........…..60

5.6. USLOVI ZA IZGRADWU DRUGIH OBJEKATA NA ISTOJ GRA\EVINSKOJ PARCELI……....61

5.7. USLOVI ZA[TITE SUSEDNIH OBJEKATA…………………..……………………....…………...….62

5.8. ARHITEKTONSKI USLOVI……………………………………...…..…………….…...……….…….....63

4

5.9. USLOVI I NAÎN OBEZBE\IVAWA PRISTUPA PARCELI I PROSTORA ZA PARKIRAWE………………………..………………………………………………...……………………….…..68

6. PRIMENA I SPROVO\EWE PLANA

6.1. ZONE ZA KOJE SE OBAVEZNO DONOSI PLAN DETAQNE REGULACIJE ……..............…..…70

6.2. LOKACIJE ZA KOJE SE OBAVEZNO IZRA\UJE URBANISTI^KI PROJEKAT.......…..……...70

6.3. DRUGI ZNAÂJNI ELEMENTI ZA SPROVO\EWE PLANA.…………...........................………...72

III GRAFI^KI PRILOZI 1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA OP[TINE RUMA

1. REFERALNA KARTA BR. 1 - NAMENA POVR[INA

2. REFERALNA KARTA BR. 2 - MRE@A NASEQA I INFRASTRUKTURNI SISTEMI

2. POSTOJE]E STAWE

3. POSTOJE]E STAWE …………………………………………...……....……………………....R 1:5000

3. NACRT PLANA

4. PLAN NAMENE POVR[INA U GRANICAMA K.O. MALI RADINCI………...............R 1:10000

5. PLANIRANA NAMENA POVR[INA.....................................……………..………..........R 1:5000

6. GRA\EVINSKO PODRU^JE SA POVR[INAMA JAVNE NAMENE…..…………….....….R 1:5000

7. HORIZONTALNA I VERTIKALNA REGULACIJA SA ELEMENTIMA SPROVO\EWA.R 1:5000

8. MRE@A SAOBRA]AJA NASEQA, KORIDORI I REGULACIJA ULICA…….…………R 1:2500

9. KOMUNALNE POVR[INE, OBJEKTI I MRE@A INFRASTRUKTURE......................…R 1:2500

10. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA….…………R 1:5000

5

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA MALI RADINCI

UVOD

Odlukom o izradi Plana generalne regulacije naseqenog mesta Mali Radinci (“Sl.

list op{tina Srema”, br. 29/14) pristupilo se izradi Plana generalne regulacije naseqenog mesta Mali Radinci. Uz Odluku o pristupawi izradi Plana Op{tinska uprava Op{tine Ruma, Odeqewe za urbanizam i stambeno-komunalne poslove donelo je Re{ewe da se za Plan generalne regulacije naseqenog mesta Mali Radinci izra|uje Strate{ka procena uticaja Plana na ìvotnu sredinu.

Odluka o izradi Plana je proistekla iz smernica i obaveza Prostornog plana op{tine Ruma. Просторни план општине Рума утврдио је обавезе израде плана генералне

регулације, kojim su definisani основни циљеви i стратегија развоја. Osnovni ciq izrade Plana generalne regulacije naseqenog mesta Mali Radinci

jeste stvarawe planskog osnova za utvr|ivawe strategije organizovanog prostornog razvoja, za{titu, ure|ewe i namensko kori{}ewe prostora, odnosno osnove za ure|ewe i izgradwu u postoje}im i ste~enim uslovima.

Na osnovu pribavqenih podloga, obilaska terena i prikupqenih podataka sa terena, dostavqenih programskih ciqeva Mesne zajednice Mali Radinci kao i pribavqenih uslova od nadle`nih organa, javnih slu`bi i preduze}a, ura|ena je analiza i ocena stawa, procena razvojnih mogu}nosti na osnovu kojih su definisana pravila i uslovi ure|ewa i izgradwe, kao i mere za{tite.

6

I POLAZNE OSNOVE

7

1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA

1.1. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU PLANA

1.) ZAKON O PLANIRAWU I IZGRADWI ("Sl. glasnik RS", br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10- odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-odluka US, 50/13-odluka US i 98/13-odluka US, 132/14, 145/14)

2.) PRAVILNIK O SADR@INI, NAÎNU I POSTUPKU IZRADE DOKUMENATA

PROSTORNOG I URBANISTI^KOG PLANIRAWA ("Sl. glasnik RS", br. 64/15)

3.) ODLUKA O IZRADI PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA MALI RADINCI (“Sl. list op{tina Srema”, br. 29/14)

1.2. PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA

1.) PROSTORNI PLAN OP[TINE RUMA (“Sl. list op{tina Srema”, br. 7/15)

1.2.1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA OP[TINE RUMA DO 2025. GODINE

OPIS I ODRE\EWE NAMENA PROSTORA

Gra|evinska podru~ja naseqa utvr|ena su prethodno izra|enim urbanisti~kim

planovima i kao takva }e egzistirati do dono{ewa novih.

ZA[TITA, URE\EWE, KORI[]EWE I RAZVOJ PRIRODNIH SISTEMA I RESURSA

Za katastarsku op{tinu Mali Radinci izra|en je Projekat podizawa

{umskih vetroza{titnih pojaseva u op{tini Ruma (K.O. Bu|anovci, K.O. Putinci, K.O. Dowi Petrovci, K.O. Mali Radinci) koji je izradio Institut za nizijsko {umarstvo i ìvotnu sredinu Novi Sad 2008. godine, a na osnovu kojeg }e se formirati vetroza{titno zelenilo.

PROSTORNI RAZVOJ, DISTRIBUCIJA STANOVNI[TVA I MRE@A NASEQA I JAVNIH SLU@BI

Stanovni{tvo

Projekcija budu}eg razvoja stanovni{tva izvr{ena je na osnovu analize sada{wih karakteristika populacije, utvr|enih ciqeva razvoja stanovni{tva i pretpostavqenih dru{tveno - ekonomskih kretawa u budu}nosti. Na osnovu analize u Malim Radincima }e do}i do blagog porasta ukupnog broja stanovnika.

Tabela 1.1. : Projekcija ukupnog broja stanovni{tva

Naseqe 2002. godina 2022. godina Prose~na stopa rasta

2002. - 2022.

Mali Radinci 598 700 0,0079

Odnos gradskih i seoskih naseqa i funkcionalno povezivawe naseqa i centara

Mali Radinci spadaju u ~etvrti nivo naseqa - sela do 1000 stanovnika, a koja

treba da imaju osnovne objekte javnih slu`bi ({kolstvo, zdravstvo, kultura i dr.),

8

kao i objekte za dnevno snabdevawe. Sve ostale potrebe }e se zadovoqiti u naseqima vi{ih kategorija, odnosno u op{tinskom centru.

Sva naseqa u ovoj kategoriji koja se “neposredno” naslawaju na grad Rumu, centar Op{tine, svoj daqi razvoj moraju da vide u ~vr{}oj vezi sa Rumom, kao wena prigradska naseqa.

Danas se nemoè govoriti o planskom, odnosno integrisanom prostorno-funkcionalnom razvoju ovih naseqa sa Rumom. Me|utim, u planskom periodu imaju}i u vidu veli~inu ovih naseqa, komunalnu opremqenost i kvalitet stambenog fonda, a pre svega, postoje}i stepen wihove funkcionalne povezanosti sa centralnim naseqem potrebno je kroz odgovaraju}e programe i projekte, preduzimati niz aktivnosti, koje }e tu vezu oja~ati.

Organizacija javnih slu`bi

[to se ti~e objekata potrebnih za rad javnih slu`bi wihova opremqenost je na minimalnom nivou. Pored zadràvawa postoje}ih, u planskom periodu predvi|ena je:

rekonstrukcija i pro{irewe postoje}ih pred{kolskih ustanova i {kolskih objekata prema potrebama i wihovo opremawe savremenim obrazovnim sredstvima;

opremawe savremenom medicinskom opremom svih objekata za pruàwe zdravstvenih usluga;

obnavqawe objekata domova kulture i oboga}ivawe novim sadràjima radi intenzivnijeg kori{}ewa;

ure|ewe sportskih terena i opremawe nedostaju}im prate}im objektima (tribine, svla~ionice);

izgradwa domova za sme{taj starih lica u mawim naseqima (gde postoji mogu}nost i formirawa oku}nice).

Tabela 1.1. : Mreà javnih slu`bi prema hijerarhijskom nivou naseqa Organizacija javnih slu`bi IV nivo

I Socijalna za{tita i pred{kolsko vaspitawe A. Socijalna za{tita

1. De~ije ustanove o B. Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe II Obrazovawe

1. 1 Osnovne {kole - podru~ne 2. Osnovne {kole - potpune o

II Zdravstvena za{tita

1. 1 Ambulanta, zdravstvena stanica, mobilna zdravstvena slu`ba 2. Apoteke o 3. Veterinarske stanice o

III Kultura

1. 1 Biblioteke 2. Domovi kulture 3. Muzeji o 4. Galerije i izlo`beni prostori o

IV Fizi~ka kultura

1. 1 Otvoreni - ure|eni prostori 2. Otvoreni - ure|eni i opremqeni prostori o

obavezni sadàji o mogu}i sadràji ako postoji interes i ekonomska osnova za organizovawe sadràja

ili kod naseqa sa specifi~ni funkcijama.

9

PROSTORNI RAZVOJ I DISTRIBUCIJA PRIVREDNIH DELATNOSTI

Poqoprivreda Osnovni strate{ki prioritet Op{tine predstvaqa razvoj poqoprivrede, uz

aktivirawe svih wenih potencijala (prirodnih, radnih, stvorenih) u punom kapacitetu.

Najzna~ajniji privredni potencijal podru~ja predstavqa poqoprivredno zemqi{te sa mogu}no{}u raznovrsne poqoprivredne proizvodwe, koju treba valorizovati kroz ve}i stepen finalizacije poqoprivrednih proizvoda, dopunu proizvodnog programa prehrambene industrije i uvo|ewa novih proizvodnih programa.

Lov i lovna podru~ja Potrebno je usmeravati razvoj lovi{ta do punog ekonomskog kapaciteta

lovi{ta, za{titi i o~uvawu retkih i ugroènih vrsta i izgradwi lovno-tehni~kih objekata sa ciqem razvoja lovnog turizma.

Idustrija, gra|evinarstvo, zanatstvo Razvoj industrije i malih i sredwih preduze}a je pored razvoja poqoprivrede

osnovni strate{ki prioritet Op{tine.

PROSTORNI RAZVOJ TURIZMA, ORGANIZACIJA I URE\EWE TURISTI^KIH I REKREATIVNIH PROSTORA

Prostorni razvoj i kori{}ewe prostora zavisi od potencijala podru~ja

turisti~ke tra`we, a sve u skladu sa principima odrìvosti u turizmu Potrebno je razvijati razli~ite oblike i to prioritetno one koje ne zahtevaju velika ulagawa:

lovni turizam

ruralni turizam

kulturno-manifestacioni turizam.

10

2. PLANSKO PODRU^JE SA OPISOM GRANICE GRA\EVINSKOG PODRU^JA

2.1. PLANSKO PODRU^JE SA OPISOM GRANICE GRA\EVINSKOG PODRU^JA

Planom generalne regulacije za naseqeno mesto Mali Radinci obuhva}ena

katastarska io{tina Mali Radinci. Granica gra|evinskog podru~ja naseqa je nazna~ena i obeleèna prelomnim ta~kama,

prikazano u grafi~kom listu 5. Opis granice gra|evinskog podru~ja naseqa Mali Radinci dat je u smeru kretawa kazaqke na satu, a prelomne ta~ke su numerisane brojevima od 1 do 31.

Granica gra|evinskog podru~ja naseqa, ima slede}i tok: Po~etna ta~ka 1 opisa granice definisana je na me|i katastarskih parcela

br. 257 (potok Kroz brestove) i 1034/1 (nekategorisani put). Od ta~ke 1 granica ide u pravcu juga, prati zapadnu granicu k.p. br. 257 do ta~ke 2, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 257, 146 i 4 К.О. Мали Радинци.

Od taчке 2 granica skreћe правац ка истоку и прелази поток до taчке 3, која се

налази na trome|i k.p. br. 257, 566 и 9 К.О. Мали Радинци.

Od ta~ke 3 granica скреће правац и прати западну, јужну и источну границу к.п.

бр. 9 do ta~ke 4, која се налази на троme|i k.p. br. 9, 566 i 269 K.O. Mali Radinci. Od ta~ke 4 granica prati severnu granicu k.p. br. 269 do ta~ke 5 koja se nalazi

na trome|i k.p. br. 567, 269 i 1039 K.O. Mali Radinci. Od ta~ke 5 granica nastavqa pravac i kre}e se zapadnom granicom k.p. br.

1039, 571/1, 572/1, 573,/1 i 574/1 do ta~ke 6 koja se nalazi na trome|i k.p. br. 574/1, 574/2 i 575 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 6 granica mewa pravac ka istoku du` severne granice k.p. br. 574/1 do ta~ke 7 koja se nalazi na me|i k.p. br. 574/1, 575, 1013/2 i 1013/1.

Od ta~ke 7 granica skre}e pravac i prati zapadnu granicu k.p. br. 1013/2 do ta~ke 8, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 576/1, 576/2 i 1013/2 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 8 granica skre}e pravac i prelazi preko k.p. br. 1013/2 (ulica [atrina~ka) do ta~ke 9 koja se nalazi na trome|i k.p. br. 1013/2, 1041 i 698/1 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 9 granica nastavqa pravac i prati severnu granicu k.p. br. 698/1 do ta~ke 10 koja se nalazi na trome|i k.p. br. 1041, 698/1 i 698/2 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 10 granica skre}e pravac u pravcu juga i prati isto~nu granicu k.p. br. 698/1, 699/1, 700/1, 701/1, 702/1, 703/1 i 1040 do ta~ke 11, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 1040, 708 i 1014 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 11 granica mewa pravac i prelazi preko k.p. br. 1014 (nekategorisani put) do ta~ke 12 koja se nalazi na trome|i k.p. br. 1014, 709/1 i 1046 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 12 granica prati severoisto~nu i jugoisto~nu granicu k.p. br. 1046 do ta~ke 13, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 1046, 721/6 i 721/7 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 13 granica mewa pravac i ide severnom granicom k.p. br. 721/7 do ta~ke 14 na me|i k.p. br. 721/6, 721/7,721/3 i 721/4 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 14 granica skre}e pravac i ide u pravcu jugoistoka prate}i isto~nu granicu k.p. br. 721/7, 722, 724, 726/1 i 727 do ta~ke 15 na trome|i k.p. br. 727, 728 i 729 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 15 granica skre}e pravac ka zapadu i prati ju`nu granicu k.p. br. br. 727 do ta~ke 16 na trome|i k.p. br. 727, 729 i 1047/1 K.O Mali Radinci.

Od ta~ke 16 granica ide isto~nom i ju`nom granicom k.p. br. 1047/1 do ta~ke 17 na trome|i k.p. br. 1047/1, 1047/2, 739 i 737 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 17 granica ide u pravcu juga isto~nom granicom k.p. br. 737 do ta~ke 18 koja se nalazi na trome|i k.p. br. 737, 738 i 256 (potok Radina~ki) K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 18 granica skre}e pravac ka zapadu i prati severnu granicu k.p. br. 256 do ta~ke 19 koja se nalazi na trome|i k.p. br. 127, 256 i 258 (ulica M. Tita) K.O`. Mali Radinci.

11

Od ta~ke 19 granica mewa pravac ka jugu i prelazi preko k.p. br. 256 odnosno potoka Radina~ki ta~ke 20 koja se nalazi na trome|i k.p. br. 256, 841 i 1012 K.O. Mali Radinci (Lokalni put L-2).

Od ta~ke 20 granica nastavqa u pravcu juga zapadnom granicom k.p. br. 841 i 1050 do ta~ke 21 koja se nalazi na trome|i k.p. br. 1050, 842/11 i 1012 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 21 granica skre}e pravac i prati severnu i isto~nu granicu k.p. br. 842/11 do ta~ke 22 koja se nalazi na me|i k.p. br. 842/11 i 842/20 K.O. Mali Radinci, na udaqenosti od oko 389m od ta~ke 21.

Od ta~ke 22 granica skre}e pravac za 90o ka zapadu i prelazi preko k.p. br. 842/11, 842/12 i 842/13 do ta~ke 23 koja se nalazi na granici k.p. br. 842/13 i 842/14 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 23 granica skre}e u pravcu severa i prati zapadnu granicu k.p. br. 842/13 i 842/24 nastavqa pravac preko k.p. br. 1012 do ta~ke 24, koja se nalazi na me|i k.p. br. 1012 i 284/2.

Od ta~ke 24 granica mewa pravac i prati zapadnu granicu k.p. br. 1012 (lokalni put L-2) do ta~ke 25 koja se nalazi na trome|i k.p. br. 1012, 1021 (nekategorisani put) i 256 (potok) K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 25 granica prelazi preko k.p. br. 256 do ta~ke 26, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 256, 1026 (nekategorisani put) i 258 (ulica M. Tita).

Od ta~ke 26 granica prati zapadnu granicu k.p. br. 258 i 260 do ta~ke 27, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 446/2, 260 i 446/1 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 27 granica mewa pravac u pravcu severa i prati ju`nu granicu k.p. br. 446/1 yatim nastavqa pravac i prelazi preko k.p. br. 446/2, zatim nastavqa pravac u pravcu zapadne granice k.p. br. 445/2, 445/3, 444/2, 444/4, 443/1, 442/1, 441/1, 440/1, 439/1, 438/1, 437/1, 435/1 i 434/1 K.O. Mali Radinci do ta~ke 28, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 434/1, 434/2 i 433/1 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 28 granica mewa pravac ka istoku i prati ju`nu granicu k.p. br. 433/1 yatim ponovo mewa pravac ka severu do ta~ke 29, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 443/1, 1030/1 i 1030/2 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 29 granica mewa pravac ka istoku i prati ju`nu granicu k.p. br. 450 i 1029/2 do ta~ke 30, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 536/2, 1029/2 i 1029/1 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 30 granica mewa pravac ka jugu i prati isto~nu granicu k.p. br. 1029/1 do ta~ke 31, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 1029/1, 538 i 536/2 K.O. Mali Radinci.

Od ta~ke 31 granica mewa pravac ka istoku i prati severnu granicu k.p. br. 538, 539, 540 i 541 K.O. Mali Radinci do po~etne ta~ke 1.

Gra|evinsko zemqi{te izvan granica gra|evinskog podru~ja ~ini katoli~ko grobqe na k.p. br. 843 K.O. Mali Radinci i sto~na jama na k.p. br. 844/12 K.O. Mali Radinci, ukupne povr{ine 1,92ha.

2.2. POPIS PARCELA U OBUHVATU PLANA

U obuhvatu plana nalaze se cele katastarske parcele i delovi katastarskih parcela koje se nalaze u granicama gra|evinskog podru~ja.

Cele parcele: 434/1, 436, 435/1, 437/1, 438/1, 439/1, 440/1, 441/1, 442/1,

443/1, 444/1, 444/2, 444/3, 445/2, 446/1, 260, 259, 253, 255, 254, 448/1, 448/14, 448/13, 448/12, 448/11, 448/10, 448/9, 448/8, 448/7, 448/6, 448/5, 448/4, 448/3, 448/2, 1027, 1030/1, 449/23, 449/22, 449/21, 449/20, 449/19, 449/18, 449/17, 449/16, 449/15, 449/14, 449/13, 449/12, 449/11, 449/10, 449/9, 449/8, 449/8, 449/7, 449/6, 449/5, 449/4, 449/3, 449/2, 449/1, 1029/1, 262, 1028, 215, 214, 213, 212, 211, 210, 209, 208, 207, 206, 205, 204, 203, 202, 201, 216, 217, 218, 219/1, 219/2, 220, 221, 222, 223, 224, 225, 226, 261, 2287, 228/1, 229, 230, 228/2, 233, 232, 231, 235, 234, 236, 237, 238, 239 240, 241, 242, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 249, 250/1, 250/2, 251, 252, 142, 143, 141, 140, 139, 138, 137, 136, 135, 134, 133, 132, 131, 130, 129,128/1, 128/2, 258, 127, 126, 125/1, 125/2, 124/2, 124/1, 124/3, 123, 122, 121, 120/1, 120/2, 119, 118, 117/2, 117/1, 116, 115/2, 115/1, 114, 113/2, 113/1, 112, 111, 110/2, 110/1, 109, 108/2, 108/1, 107, 106/2, 106/1, 105, 104/2, 104/1, 103, 102/2, 102/1, 101, 100/1, 90/1, 90/2, 89/1, 89/2, 88, 87/2, 87/21, 86, 7, 6, 5, 4, 3, 1/1, 2, 1/2, 144/1, 144/2, 145,

12

146, 147, 148, 149, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 168/1, 168/2, 169/1, 169/2, 170, 171, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 186, 187, 188, 189, 190, 191, 192, 193, 194, 195, 196, 197, 198, 539, 540, 541, 538, 1034/1, 8/2, 8/1, 10, 11, 12, 13/2, 13/1, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 269, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 1039, 568/1, 571/1, 572/1, 573/1, 574/1, 1013/1, 266, 698/1, 699/1, 700/1, 701/1, 702/1, 703/1, 1040, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 268, 1046, 44, 45/2, 45/3, 45/1, 46, 47, 48, 49, 267, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 265, 721/7, 722, 724, 726/1, 727, 1047/1, 737, 736/2, 736/1, 735/3, 735/2, 735/1, 734/7, 734/6, 734/5, 734/4, 734/3, 734/2, 734/1, 733, 68/2, 68/1, 69 70/2, 70/1, 71, 72/2, 72/1, 73/2, 73/1, 75/2, 75/1, 74, 76, 77/2, 77/1, 78/1, 78/2, 79/2, 79/1, 79/3, 79/4, 80/2, 80/1, 81, 82, 83, 84/1, 84/2, 85, 67, 66, 65, 64, 63, 62, 61, 60, 59, 58, 57, 842/24, 842/22, 842/21, 843, 844/12.

Delovi parcela: 446/2, 257, 1013/2, 1014, 256, 1012, 842/11, 842/12, 842/13.

13

3. OPIS POSTOJE]EG STAWA

3.1. POLO@AJ NASEQA

Насеље Mali Radinci налази се у подножју Фрушке горе, у северном делу општине Ruma, са површином насеља од 67,9ha i povr{ine katastarske op{tine 1491,6ha.

Dobar mикрорегионални положај одређује близина градског центра, koji je udaqen 7km од naseqa Mali Radinci, odnosno ostvaruje vezu локалним путем Л-2 i

dràvnim putem IIA reda br. 126 (regionalni put R-106). Sa lokalnim putem L-2 daqe severno ostvaruje vezu sa naseqem [atrinci, Op{tina Irig. Naseqe ostvaruje vezu sa bitnijim putnim pravcima koji prolaze kroz op{tinu Ruma i to autoput E-70, dràvni put IB reda br. 21 (magistralni pravac M-21) i dràvni put IIA reda br. 126.

Slika 1.1. Poloàj Malih Radinaca u odnosu na Op{tinski centar i ve}e gradove u okruèwu

3.2. RAZVOJ KROZ ISTORIJU Na teritoriji dana{weg sela Mali Radinci evidentiran je kontinuitet

qudskih naseobina jo{ iz perioda praistorije. Lokalitet [arengrad je bio naseqen na prelazu iz kamenog u metalno doba, a za bronzano i gvozdeno doba se vezuju lokaliteti Petrov~i}, Zabrana i Bugarsko poqe. Gra|evinski {ut i keramika iz rimskog perioda prona|eni su na lokalitetu Seli{te.

Selo Mali Radinci se prvi put pomiwe u istorijskim izvorima 1702. godine, kao naseqeno mesto Radinci. Ovaj deo Srema je do Poàreva~kog mira 1718. godine pod Osmanskom imperijom, a onda prelazi u okriqe Austrijske carevine i pod upravu ratnog ve}a i dvorske komore. Ovo je bilo samo privremeno i selo ubrzo ulazi u sastav Mitrova~kog vlastelinstva koje je dodeqeno grofu Koloredu. Zabeleèno je da se 1734. godine u wemu nalazilo 28 domova, kao i da je sagra|ena

14

nova crkva brvnara prekrivena {indrom. U naredne dve godine dolazi do smawewa broja doma}instava na samo 13 ku}nih stare{ina i jednu udovicu sa posedom. Mali Radinci su zahva}eni i jednom od velikih epidemija kuge (1738-1741.) koje su harale Sremom u ovom periodu. Bolest je u selo donela jedna èna koja se vratila iz Beograda i nakon dva dana preminula. Wena porodica je isterana iz naseqa, a wihova ku}a je spaqena.

Grof Koloredo je svoje vlastelinstvo prodao baronu Marku Peja~evi}u koji je intenzivno radio na stabilizaciji broja stanovnika u Malim Radincima. Tek od druge polovine 18. veka dolazi do blagog demografskog porasta pa je 1756. godine zabeleèno 30 domova, 1774. godine 53 doma, 1791. godine 55 domova sa 324 du{e i 1808. godine prema popisu 402 Srba. Nova pravoslavna crkva je podignuta 1765. godine. Pred kraj ovog veka, nakon sloma Ko~ine krajine u Male Radince se doselilo 152 osobe, dok je po~etkomn narednog veka baron Peja~evi} doselio i znatan broj ma|arskih porodica.

U toku Drugog svetskog rata u selu je, kao i u ve}em delu Srema, aktivan antifa{isti~ki pokret. @ivote je u ratu izgubilo 39 me{tana.

U dràvnim popisima Mali Radinci se javqaju tek 1948. godine, kao posebna administrativna jedinica, jer su do tada bili u sastavu Kraqevaca.

3.3. PRIRODNE KARAKTERISTIKE Prirodne karakteristike kao ste~ene karakteristike imaju zna~ajan uticaj na

naseqe su: geomorfologija, klimatski uslovi, hidrografija, pedologija i vegetacija. GEOMORFOLO[KE KARAKTERISTIKE Katastarska op{tina Mali Radinci nalazi se na dowoj padini Fru{ke gore, na

zatalasanom terenu, kojeg presecaju potoci Radina~ki i potok Kroz brestove. Naseqe i atar se prostiru na nadmorskim visinama u severnom delu oko 123m, a u

ju`nom delu nadmorske visine oko 108m. Atar se proteè po suvoj zaravni Fru{ke gore. Pored pomenutih dolina kroz

koje proti~u potoci, na lesnoj povr{ini javqaju se i lesne predoline, pa je povr{ina prili~no neravna. Teritoriju op{tine prekriva ~ernozem na bazi lesa, te se moè smatrati da je zemqi{te dobre plodnosti.

Naseqe je formirano na zatalasanom terenu, nepravilnog je oblika i sa izrazitim karakteristikama brdskog naseqa i netipi~an za naseqa op{tine Ruma. U odnosu na atar ima centralni poloàj i ostvaruje dobru vezu sa poqoprivrednim povr{inama.

KLIMATSKE KARAKTERISTIKE Podru~je K.O. Mali Radinci karakteri{e umereno-kontinentalna klima sa

specifi~nostima koje su opisane u studiji “Klima Rume”, Dr Dragomira \ukanovi}a. Pored op{tih klimatskih ~inilaca, za klimu ovog podru~ja zna~ajni su i

orografsko-hidrografski uslovi. Mrazni dani su prose~no godi{we zastupqeni sa 81,3 dana ili 22,2%

godi{we, a ledeni dani (u kojima maksimalna temperatura vazduha nije iznad 0oC) zastupqeni sa 19,4 dana ili svega 5,3% (u periodu od novembra do marta i najve}om èstinom u januaru).

Sredwi vremenski period u kom je potrebno grejawe stambenih i drugih prostorija iznosi 182 dana odnosno 49,8% godi{we.

Naseqe karakteri{e prili~no dugo osun~avawe u toku godine, prose~no 2100-2200 ~asova.

Obla~nost nije velika i u proseku iznosi 53% pokrivenosti neba. Najvedriji mesec je avgust sa prose~nom obla~no{}u od 35%, a najobla~niji decembar sa 70%. Vedrih dana ima prose~no godi{we 20,0%, a mutnih 27,7%.

Vla`nost vazduha je umerena a wena sredwa vrednost iznosi 77,4%. Relativna vla`nost se mewa i opada idu}i od hladnijih ka toplijim mesecima sa porastom u maju i junu. Vla`ni dani su naj~e{}i u junu, a najre|i u januaru i martu.

15

Padavinski reìm ima odlike sredwe-evropskog (podunavskog) sa neravnomerno{}u raspodele po mesecima. Sredwa godi{wa visina padavina iznosi 617,3mm sa najki{ovitijim mesecom junom (73,4mm) i najsuvqim

septembrom (33,6mm). U vegetacionom periodu zastupqeno je 53,8% padavina od sredwe godi{we vrednosti.

Ki{e se javqaju tokom cele godine u svim godi{wim dobima i ravnomerno su raspore|ene, prose~no 117,5 dana ili 32,2% od ukupnog broja dana u godini. Najvi{e ki{nih dana ima zimi 34,9 dana, zatim prole}e 32,2%, jesen 26,2% i najmawe 24%.

Sne`ne padavine prose~no se javqaju 18,7% od ukupnog broja padavinskih dana i to u periodu od novembra do maja, a naj~e{}e su u januaru. Prose~an broj dana sa snegom je 21,0, a zemqi{te je pokriveno prose~no 36,2 dana. Najve}a visina sne`nog pokriva~a je 78cm u februaru, martu 54cm i najmawe u aprilu 4cm.

Magla je naj~e{}a u decembru, odnosno 9,2% godi{we, dok se grad javqa prose~no godi{we 1,6 dana i to naj~e{}e u maju.

Prema vrednosti godi{wih ~estina pravaca vetrova i ti{ina moè se zakqu~iti da najve}u u~estanost ima isto~ni vetar 242‰, zatim zapadni 173‰ i

severozapadni 170‰, zatim ti{ine 167‰ i ju`ni sa svega 19‰. Najve}u sredwu

godi{wu brzinu ima severozapadni vetar 3,6 m/sec, a najmawu ju`ni 1,8 m/sec i

jugozapadni sa 2,1 m/sec. Godi{wa koli~ina padavina u vi{egodi{wem reìmu osmatrawa iznosi oko

650mm. Apsolutni padavinski maksimum je dostignut 1999. godine kada je izlu~ena skoro udvostru~ena koli~ina padavina u toku godine. Kontinentalna klima ima dva padavinska maksimuma (maj i novembar) i dva padavinska minimuma (jul i januar). Najve}e koli~ine padavina izlu~e se u toku vegetacionog perioda {to je od izuzetnog zna~aja za poqoprivredne kulture.

Dominantni vetrovi na godi{wem nivou dolaze iz severozapadnog kvadranta, dok u zimskom periodu dominantan vetar dolazi iz jugoisto~nog kvadranta (Ko{ava) sa brzinom od 3m/sec.

HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE îtav Srem se karakteri{e velikom koli~inom podzemnih i povr{inskih

voda. Uzroci tome su klimatski elementi, u prvom redu koli~ina, oblik i raspored taloga, zatim reqef zemqi{ta, geolo{ki sastav, pedolo{ki sastav, vegetacija i dr.

Prostorni poloàj naseqa je na dowoj padini Fru{ke gore, gde je op{te poznata ~iwenica da podzemqe oskudeva podzemnom vodom u prvoj izdani. Sa zapadne, ju`ne strane i kroz naseqa proti~u potok Radina~ki i Kroz brestove, koji su recepijenti atmosferskih pa prema tome i podzemnih voda.

Izda{nost podzemnim vodama na teritoriji Malih Radinaca je mala, a naseqe nikada nije bilo ugroèno od {tetnog dejstva podzemnih voda. Najve}i nivo podzemnih voda zabeleèn je 1956. godine kada je nivo podzemne vode bio na dubinama oko 5,0m. Podzemne vode ju`no od naseqa nalaze se na najve}oj koti od

110,29m nadmorske visine i na najniòj 109,04m nadmorske visine. PEDOLO[KE KARAKTERISTIKE Na povr{ini od 1491ha teritorije katastarske op{tine Mali Radinci

prostire se zemqi{te tipa ~ernozem na 1303ha (erodirani 7,7%, karbonatni na

lesnom platou 61,3% i nekarbonatni 18,4%) a ostali deo, odnosno 188ha ili 12,6% ukupne povr{ine je pod aluvijalno- deluvijalnom zemqi{tem, na kojem se proteè i samo naseqe.

Karbonatni ~ernozem (micelarni) koji je zastupqen u najve}em procentu, se odlikuje dobrim vodnim, vazdu{nim, toplotnim i mikrobiolo{kim reìmom kao i mo}nim humusno- akumulativnim slojem. Ovo je zemqi{te najve}e proizvodne vrednosti i uz dovoqne koli~ine vlage daje visoke i ujedna~ene prinose.

16

Aluvijalno - deluvijalno zemqi{te predstavqa nanose koji su se formirali od aluvijalnih i deluvijalnih talo`nika, a prekrivaju pore~ja koja se spu{taju sa Fru{ke gore. Proizvodna vrednost ovog zemqi{ta je razli~ita i zavisi od mehani~kog sastava i hemijskih osobina pretaloènog materijala.

BIOGEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Najzna~ajnija prirodna bogastva podru~ja su plodna poqoprivredna zemqi{ta. Na teritoriji atara, osim potoka nisu evidentirani delovi prirode koji bi zbog svojih ekolo{kih, pejza`nih, kulturno-istorijskih ili drugih vrednosti bili stavqeni pod reìm za{tite. Za potok Radina~ki i potok Kroz brestove, koji presecaju gra|evinsko podru~je - obuhvat plana je neophodno o~uvati blisko-prirodnu fizignomiju obale u {to ve}oj meri.

[ume pokrivaju svega 2,68ha ili 0,18% atara. Na teritoriji atara, osim potoka nisu evidentirani delovi prirode koji bi zbog svojih ekolo{kih, pejza`nih, kulturno-istorijskih ili drugih vrednosti bili stavqeni pod reìm za{tite.

Zelenilo atara ~ine {ume i van{umske zelene povr{ine. [ume povr{ine 2,68ha se nalazi ve}im delom neposredno uz selo i

sastavqena je uglavnom od belog duda i ju`no od sela od bagrema. Van{umsko atarsko zelenilo obuhvata:

Zelenilo pored puteva, potoka i me|a;

Zelenilo grobqa;

Zelenilo pojedina~nih objekata u ataru. SEIZMI^KA SITUACIJA

Seizmi~nost terena je u skladu sa seizmi~no{}u teritorije op{tine Ruma,

koja se nalazi u zoni maksimalno trusnog pomerawa od 8 stepeni Merkalijeve skale.

3.4. DEMOGRAFIJA Prilikom izrade Plana generalne regulacije za naseqe Mali Radinci

kori{}eni su podaci Republi~kog zavoda za statistiku sa popisa stanovni{tva 2002. i 2011. godine.

Analiza demografskih kretawa u nasequ Mali Radinci izvr{ena je na osnovu

podataka popisa stanovni{tva u periodu 1948. - 2002.godine, kao i popisa iz 2011 godine, kojim je zabeleèno 532 stanovnika.

Prirodno kretawe stanovni{tva ima izraène negativne karakteristike {to se ogleda u visokom mortalitetu 13,9% i u negativnom prirodnom prira{taju od -5,8%o. Ovaj negativan trend potvr|uje i popis iz 2011. godine.

Ukupan broj doma}instava je u opadawu te popisom 2011. godine beleì broj od 164 doma}instava, dok prose~an broj ~lanova doma}instava ~ini 3,3 ~lana. Najve}i broj doma}instava ~ine porodice sa dva ~lana, zatim sa ~etiri, tri, jednim, pet, {est i vi{e ~lanova doma}instva.

Mehani~ko kretawe stanovni{tva u periodu 1948-2002. je bilo razli~itog inteziteta, gde je zabeleèn najve}i priliv stanovni{tva u periodu 1948-1961. godine i periodu 1991-2002. godine.

Tabela 2.1. : Struktura stanovni{tva prema migracionim obele`jima u 2002. godini

Naseqe

Doseqeno u mesto stalnog boravka

Od ro|ewa stanuje u

istom mestu

boravka

Doseqeno iz drugog naseqa

iste op{tine

Doseqeno iz druge op{tine

republike

Doseqeno iz druge

republike dràve

Nepoznato naseqe

doseqewa

Mali Radinci

303 295 75 63 165 -

17

Usled blizine i povezanosti naseqa sa op{tinskim centrom Rume, beleè se i zna~ajne dnevne migracije pre svega radno sposobnog stanovni{tva.

Tabela 2.2. : Zaposlenost i dnevne migracije

Naseqe Ukupno zaposleni Radi u mestu stalnog

boravka Radi u drugom mestu

Mali Radinci 94 17 77

Iako je naseqe Mali Radinci pre svega agrarnog tipa, struktura doma}instava

prema izvoru prihoda, govori u prilog velikih dnevnih migracija, te je samim tim najvi{e zastupqeno nepoqoprivrednih doma}instava.

Tabela 2.3. : Struktura doma}instava prema izvoru prihoda

Naseqe Ukupno Poqoprivredno Nepoqoprivredno Me{ovito

Mali Radinci 179 54 107 18

Radni kontigent sa~iwavaju mu{karci od 15-64 godine i ène od 15-59 godina,

sa zabeleènom op{tom stopom aktivnosti od 52,01 i iskori{}enost radnog kontigenta 82,1%, najve}a na teritoriji Op{tine Ruma.

Tabela 2.4. : Struktura aktivnog stanovni{tva

Naseqe Primarne

broj % Sekundarne

broj % Tercijarne

broj %

Mali Radinci

164 68,91 38 15,97 36 15,13%

Od ukupnog aktivnog stanovni{tva u nasequ Mali Radinci, 227 lica je

izdràvano i 59 sa li~nim prihodima, gde je najve}e u~e{}e poqoprivrednog stanovni{tva na teritoriji op{tine Ruma (40,5%).

Tabela 2.5. : Poqoprivredno stanovni{tvo

Naseqe Ukupno poqop. stanov.

% od ukupnog stanovni{tva

Aktivno poqop. stanov.

%od ukupnog poqop. stanov.

Izdràvano poqop. stanov.

% od ukupnog poqop. stanov.

Mali Radinci

242 40,5 145 59,9 97 40,1

3.5. PROSTORNO FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA NASEQA 3.5.1. PODELA PROSTORA PREMA NAÎNU KORI[]EWA

U okviru naseqa povr{ine se koriste u ve}ini u skladu sa namenom povr{ina

utvr|enom Urbanisti~kim planom Mesne zajednice Mali Radinci (“Sl. list

Op{tina Srema”, br. 5/89): 1. Dru{tveni centar 2. Stanovawe 3. Radna zona 4. Sportsko-rekreativne povr{ine 5. Park 6. Sto~no grobqe 7. Za{titno zelenilo 8. Grobqe 9. Smetli{te

18

DRU[TVENI CENTAR U dru{tvenom centru grupisani su objekti javne namene (osnovna {kola,

pred{kolska ustanova, mesna kancelarija, ambulanta, sala doma kulture), lova~ko udruèwe i verski objekat.

STANOVAWE Stanovawe je organizovano na pojedina~nim parcelama ~ija povr{ina iznosi

od oko 400 - 6000m2. Novoformirane parcele su veli~ine oko 1000m2. U nasequ su

zastupqena dva tipa izgradwe karakteristi~na za celu Vojvodinu: ku}e na brazdu i preke ku}e.

Doma}instva su organizovana na jednoj ili vi{e parcela, tako da se prema ulici postavqa stambeni objekat, zatim se naslawaju pomo}ni i ekonomski objekti a na kraju se ostavqa vo}wak i ba{ta za obradu zemqi{ta. Posledica ovakvog organizovawa je mali stepen izgra|enosti i mala gustina stanovawa.

Najve}i broj objekata su porodi~ni stambeni objekti, naj~e{}e sa jednim stanom, u okviru pripadaju}e parcele. Ve}ina izgra|enih individualnih stambenih objekata postavqena je na regulaciju. Objekti novije gradwe postavqeni su na oko 3,0m od regulacije.

RADNA ZONA

Radna zona nalazi se u nasequ, na uglu ulica Beogradske i [atrina~ke. îni je nekada{wi kompleks Zadruge Mali Radinci.

PARK

Na uglu ulice Beogradske i [atrina~ke, odnosno u koridoru ulice [atrina~ke (k.p. br. 266 K.O. Mali Radinci), nalazi se parkovska povr{ina ure|ena mobilijarom (sprave za decu i klupe) i bunarom tipa |eram. Park zahteva intenzivniju negu i konstantno odràvawe povr{ina.

GROBQE Grobqe je sme{teno unutar naseqa, na k.p. br. 255 K.O. Mali Radinci. Grobqe

je ogra|eno zidanom ogradom sa nepravilno raspore|enim grobnim mestima, opremqeno ostavom i ~esmom. Do grobqa se stiè pe{a~kom stazom preko zelene povr{ine i nema ure|en kolski prilaz.

Ogra|ena povr{ina je odavno prevazi{la potrebe naseqa, te se po~elo stihijski i bez reda sahrawivati izvan zidina.

Neophodno je jasno odrediti granicu grobqa i planski urediti povr{inu. Ju`no od naseqa, u ataru, nalazi se staro katoli~ko grobqe koje jo{ u

funkciji. SMETLI[TE Iako je odvoèwe sme}a organizovano putem nadle`ne komunalne slu`be JP

"Komunalac" iz Rume, na k.p. br. 270 i 271 K.O. Mali Radinci nalazi se divqa deponija. Predmetne parcele nalaze se neposredno uz potok Radina~ki i na starom zasadu belog duda. Mesna zajednica jednom godi{we organizuje ~i{}ewe divqe deponije. Povr{ine je neophodno sanirati i rekultivisati, a postoje}i zasad belog duda za{titi.

19

STO^NO GROBQE Napu{tena sto~na jama nalazi se na k.p. br. 439/2 K.O. Mali Radinci, na samo

65m od granice gra|evinskog podru~ja. Sto~nu jamu je neophodno sanirati i rekultivisati povr{inu. Pro{le godine otvorena je nova sto~na jama na k.p. br. 844/12 K.O. Mali Radinci. Odvoèwe i odlagawe/tretman uginule stoke vr{iti putem nadle`ne komunalne slu`be, odnosno sve u skladu sa Lokalnim planom upravqawa otpadom na teritoriji op{tine Ruma.

3.5.2. ORGANIZACIJA JAVNIH SLU@BI I USTANOVA Javne slu`be su nedovoqno zastupqene u nasequ, odnosno vezane su za

op{tinski centar-Rumu koja se nalazi na 6km od sela.

OBRAZOVAWE

Obrazovawe u Malim Radincima se odvija u jednom objektu i to za potrebe pred{kolskog vaspitawe i osnovnog obrazovawa.

Osnovno obrazovawe Za potrebe osnovnog {kolskog obrazovawa u nasequ je otvoreno podru~no

odeqewe osnovne {kole “Zmaj Jova Jovanovi}” iz Rume, gde je organizovan rad za u~enike od prvog do ~etvrtog razreda. Trenutno {kola broji 13 (trinaest) u~enika.

Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe У Malim Radincima ima pred{kolska nastavna ustanova “Poletarac”, koja se

odvija u prostorijama osnovne {kole. U okviru izdvojenog odeqewa ustanove “Poletarac” postoje dva odeqewa sa ukupno 9 (devet) dece:

pred{kolski uzrast 4 (~etiri) polaznika

u vrti}u 5 (pet) polaznika Povr{ina kompleksa iznosi 1284m2

, dok je korisna povr{ina 93m2, od toga

60m2 povr{ina u~ionica i kabineta, {to zadovoqava trenutne potrebe {kole.

Objekat je star, zapu{ten i u lo{em stawu. U {koli nema fiskulturne sale kao ni dovoqnog slobodnog prostora za

igrali{te i terene.

KULTURA Osnovna kulturna aktivnost naseqa odvija se u okviru objekta Mesne

zajednice, gde se su lo{i uslovi za rzvoj kulturne delatnosti. Slu`ba biblioteke je organizovana u neadekvatnim uslovima. Neophodna je potpuna rekonstrukcija ili izgradwa novog objekta doma kulture gde je neophodno planirati vi{enamensku salu za predstave, bioskopske projekcije i okupqawe qudi (omladina, penzioneri, kulturno-umetni~ka dru{tva i dr.) i prostor za biblioteku.

ZDRAVSTVO U okviru objekta Mesne zajednice dve prostorije su rezervisane za rad

slu`be osnovne zdravstvene za{tite - Ambulanta Mali Radinci Doma zdravqa “Ruma”. Ambulanta ispuwava neophodne uslove predvi|ene zakonom.

20

SOCIJALNA ZA[TITA Na nivou naseqa nema organizovanih oblika socijalne za{tite.

FIZI^KA KULTURA Prostor za rekreaciju organizovan je u zapadnom delu naseqa, gde je uz ure|en

fudbalski teren izgra|en i prate}i objekat sa svla~ionicama i sanitarni blok. Pored terena za fudbal nalazi se i teren za male sportove kao i igrali{te za decu.

Nedostatak je nepostojawe uslova za bavqewe sportom u zatvorenom prostoru kao i lo{e stawe mobilijara za igrali{ta.

OSTALE AKTIVNOSTI Upravno - administrativni sadràji, ta~nije Mesna kancelarija locirana je u

okviru povr{ina centralnih sadràja. Mesna kancelarija i mesna zajednica nemaju samostalan objekat nego se

u sklopu tog objekta nalazi i seoska ambulanta. Objekat je izveden od ~vrstog materijala ali je nefunkcionalan jer nije

predvi|en za zadovoqewe sadràja koji se nalaze u wemu.

3.6. PRIVREDA Obzirom da ve}ina doma}instava ne ostvaruje prihode iz poqoprivrede i da

ve}ina zaposlenog stanovni{ta radi u drugom mestu - Rumi gde ostvaruje svoje dnevne potrebe, privredna aktivnost u Malim Radincima je na niskom nivou. Sa druge strane JP "Vodovod" iz Rume beleì 7 privrednih potro{a~a, {to ukazuje na porast malih porodi~nih gazdinstava/preduze}a.

Poqoprivreda je relativno razvijena, ali nisu iskori{teni svi potencijali. U ranijem periodu poqoprivredna proizvodwa bila je organizovana u okviru preduze}a OOK “Progres” i odvijala se u saradwi sa poqoprivrednim proizvo|a~ima (beleìla je 40 udru`nih proizvo|a~a i 200 kooperanata). Ekonomija je bila orijentisana i na ratarsko- sto~arsku proizvodwu, vr{ewe usluga i otkup proizvoda. Bila je opremqena magacinskim prostorom kapaciteta 10 vagona i ma{inskim parkom, gde se beleìo godi{wi otkup mleka od 160.000 litara mleka.

Ga{ewem "Progresa" poqoprivredna proizvodwa se svela na induvidualnu proizvodwu pojedinih seoskih gazdinstava bez organizovanog otkupa.

Danas je prete`no zastupqena ratarska i sto~arska proizvodwa. Deo poqoprivredne proizvodwe, posebno sto~arske odvija u okviru oku}nica u samom nasequ. Naseqe svojim centralnim poloàjem i mreòm nekategorisanih puteva (atarskih) ostvaruje vezu sa atarom, gde se odvijaju glavne aktivnosti u poqoprivredi.

U nasequ Mali Radinci evidentirano je 7 (sedam) privrednih subjekata, to su pre svega zemqoradni~ke zadruge, farme i drugi subjekti iz oblasti poqoprivrede i trgovine.

Od trgovinskih radwi na podru~ju naseqa postoje dva objekta za snabdevawe naseqa osnovnim potrep{tinama.

Iz oblasti ugostiteqstva i turizma postoji jedan ugostiteqski objekat - kafana u centru sela.

Atar sela pripada lovi{tu “Srem”, a u nasequ se nalazi lova~ko dru{tvo "Soko".

Industrija i gra|evinarstvo nisu zastupqeni na podru~ju Malih Radinaca.

21

3.7. PREGLED KULTURNIH DOBARA

U nasequ Mali Radinci su zabeleèna slede}a kulturna dobra: 1. Sakralni objekat - Srpska pravoslavna crkva Svetog Nikole / Nepokretno

kulturno dobro

2. Objekat narodnog graditeqstva - Seoska ku}a u ulici Beogradskoj br. 17 /

Dobro pod prethodnom za{titom

22

3. Spomenik - spomen plo~a posve}ena palim borcima NOP-a i streqanim i rodoqubima sela Mali Radinci koji su stradali od 1941-1945. / Dobro pod prethodnom za{titom

4. Arheolo{ki lokalitet - Lokalitet Petrov~i} II / Dobro pod prethodnom

za{titom

3.8. INFRASTRUKTURA

SAOBRA]AJ

Sve ulice u nasequ su asfaltirane, {irine kolovoza 5,0m (Rumska,

Beogradska do [atrina~ke i deo [atrina~ke), 4,0m (deo [atrina~ke) i 3,0m (deo Beogradske, deo [atrina~ke, Iri{ka, Nova, Kratka). U ulicama sa izrazitom visinskom razlikom u popre~nom profilu ivi~na traka izvedena je u kamenu, u ostalim ravnim delovima je zemqana sa putnim kanalom.

U nasequ postoji jedno ure|eno stajali{te za autobus. Ve}i deo trotoara je zapu{ten, ponegde nije ni izveden. U centru su trotoari

izvedeni od opeke ili betona. Ne postoji povezana mreà staza za kretawe pe{aka.

ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA Naseqe Mali Radinci snabdeva se elektri~nom energijom iz TS 110/35/20 kV

"Ruma 1" trenutno instalisane snage 31,5MVA, preko 20 kV izvoda Mali Radinci.

Postoji mogu}nost alternativnog napajawa preko 20kV izvoda "Raskrsnica" i preko

20kV izvoda "Vo}ara Irig" iz TS 110/20kV "Ruma 2". Distribucija elektri~ne

energije vr{i se preko zidanih и stubnih trafostanica i nadzemne mreè, me{ovitih vodova i niskonaponske mreè. Stubovi niskonaponske mreè su na betonskim, ili drvenim stubovima. Javna rasveta je postavqena na stubovima NN) niskonaponska mreà) i MV mreè (mreà me{ovitog voda).

Potro{wa elektri~ne energije u periodu 2004-2013

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

201

2012

2013

1137

1230

1204

1180

1261

1330

1353

1356

1288

1251

23

Struktura potro{we moè se videti na primeru 2013. godine. Doma}instvo Ostala potro{wa ukupno

broj MWh % broj MWh % broj MWh % 180 1135 90,73 18 116 9,27 198 1251 100

U selu su raspore}ene distributivne trafo stanice nazivnog napona 20/0,4 kV. Naziv tip Mogu}a instalisana snaga kVA

Beogradska STS 160 Центар STS 250

Iri{ka STS 160 Radi poboq{awa napajawa postoje}ih potro{a~a planira se rekonstrukcija

postoje}eg 20kV dalekovoda za napajawe naseqa. Osavremewavawe distributivne mreè podrazumeva pre svega zamenu drvenih

stubova sa betonskim i metalnim re{etkastim stubovima. Za pro{irewe elektroenergetske infrastrukture potreban je koridor {irine 1,5m za izgradwu

elektroenergetskih vodova (niskonaponskih i me{ovitih 20 i 0,4kV) i lokacije za eventualne budu}e stubne trafo stanice.

JAVNO OSVETQEWE Javno osvetqewe je postavqeno na betonskim ili metalnim stubovima

elektroenergetske mreè. Svetiqke su ìvine sijalice snage 120W. Javno osvetqewe je potrebno rekonstruisati i izgraditi u delovima gde nije

obuhva}eno, a prema planu JP "Direkcije za izgradwu Rume" predvi|eno za period u naredne dve godine.

Prilikom rekonstrukcije, planirawa i izgradwe mreè javnog osvetqewa potrebno je voditi ra~una o odgovaraju}oj tehnologiji u skladu sa standardima i zahtevima energetske efikasnosti i spre~avawu "svetlosnog zaga|ewa".

GAS

Za potrebe snabdevawa gasom naseqa Mali Radinci izgra|en je ~eli~ni

cevovod sredweg pritiska (6bar<p<12bar) iz pravca naseqa @arkovac do MRS "Mali

Radinci" (Q=297m3/h) koja se nalazi na periferiji naseqa. U nasequ je izveden

uli~ni polietilenski distributivni gasovodom niskog pritiska (p<4bar) sa pripadaju}im tipskim i individualnim prikqu~cima obostrano u svim ulicama naseqa.

TELEKOMUNIKACIJE

Naseqe Mali Radinci ima instaliranu digitalnu centralu tipa Huawei UA 500

MSAN, povezanu preko opti~kog kabla sa komutacionim centrom u Rumi, {to omogu}ava kori{}ewe najsavremenijih usluga iz oblasti telekomunikacija Pristupna mreà je kapaciteta 400 uvodnih parica, od ~ega je trenutno zauzeto 156. Primarna mreà je podzemna, a sekundarna mreà je nadzemna gra|ena na betonskim stubovima. Postoje}a telekomunikaciona mreà u nasequ ima dovoqno kapaciteta da zadovoqi potrebe, kako postoje}ih tako i budu}ih korisnika telekomunikacionih usluga. Planira se postavqawe multiservisne platforme za telekomunikacione opremawe planskog prostora. Multiservisna platforma moè biti uli~ni kabinet ili mini-kabinet. Za ve}e poslovne korisnike planira se izgradwa opti~kog privoda.

U nasequ ne postoje objekti mobilne telefonije i KDS (kablovski distributivni sistem).

24

VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA

Vodovod Od 1982. godine stanovnici Malih Radinaca trajno su re{ili problem

snabdevawa vodom u dovoqnim koli~inama. Naseqska uli~na vodovodna mreà je prikqu~ena na sistem regionalnog vodovoda op{tine Ruma. Izgra|en je tranzitni dovod vode od Rume do Malih Radinaca, pre~nika 150mm u duìni od

1750m. Ukupna duìna mreè po ulicama iznosi oko 10km, pre~nika F100mm u

ulicama M. Tita i Beogradskoj i F80mm u ostalim ulicama. Mali Radinci su najnepovoqnija ta~ka na sistemu vodosnabdevawa op{tine

Ruma, i to u najsevernijem delu naseqa, u vidu osetnog pada pritiska pra}en nestankom vode, te je potrebna izgradwa ure|aja za stabilizaciju vodosnabdevawa.

Pored naseqskog vodovoda na parcelama pojedinih doma}instava ima arterskih bunara (112 bunara), iz kojih se stanovni{tvo snabdevalo vodom do prikqu~ewa na sistem javne vodovodne mreè. Danas se bunari koriste pre svega za poqoprivredu, za snabdevawe stoke vodom i zalivawe ba{ta.

Kanalizacija Naseqe nema izgra|enu naseqsku kanalizacionu mreù. Otpadne vode generisane u doma}instvima sprovode se u vodopropusne

septi~ke jame {to dovodi do zaga|ivawa prve izdani. Neophodna je izgradwa vodonepropusnih septi~kih jama do izgradwe naseqske

mreè otpadnih voda. Pra`wewe septi~kih jama vr{i se putem autocisterni uglavnom na oranice ili devastirane povr{ine.

Atmosferska kanalizacija Odvo|ewe atmosferskih voda u nasequ sa povr{ine gra|evinskog podru~ja

vr{i se na zadovoqavaju}i na~in zahvaquju}i povoqnom prirodnom uslovu, morfologiji terena i visinskom polaàju naseqa u odnosu na krajwi recipijent - potok Radina~ki. Uli~ni kanali kao sistem naseqske kanalizacije ne postoje, odnosno postoje parcijalna re{ewa. Postoje}a mreà kanala je poreme}ena zbog zapu{tenosti kanala odnosno zbog neredovnog odràvawa. Zbog toga je u zimskom periodu, kad su temparature ispod 00C kolovozna konstrukcija izloèna razornom dejstvu mraza, jer se tad suvi{na voda koja se zadràva zale|uje na povr{ini i ispod kolovozne konstrukcije.

Хидротехнички објекти и мрежа Zapadno od naseqa proti~e potok Petrova~ki i kroz naseqe potok Kroz

brestove koji su svoje korito tokom vremena duboko usekli u lesni plato. Potoci su recepijent atmosferskih voda.

Naseqe je na vi{im kotama terena tako da nije bilo ugroèno od dejstva visokih podzemnih voda kao i naleta bujica potoka.

25

II PLANSKI DEO

26

4. PRAVILA URE\EWA

4.1. KONCEPCIJA URE\EWA URBANISTI^KIH CELINA I ZONA

Planirano gra|evinsko podru~je je predvi|eno na povr{ini od 72,88ha.

Postoje}e gra|evinsko podru~je je uve}ano za 4,28ha, za potrebe pro{irewa povr{ina za poslovawe.

4.1.1. PODELA NA CELINE

Plansko podru~je je podeqeno na celine gra|evinskog podru~ja i gra|evinskog zemqi{ta izvan gra|evinskog podru~ja naseqa.

Gra|evinsko podru~je naseqa je urbanisti~ki podeqeno na celine odnosno blokove od broja 1 do broja 14. Numeracijom je zadràna iz postoje}eg planskog dokumenta - Urbanisti~kog plana mesne zajednice, gde je dodat jedan blok u zoni pro{irewa gra|evinskog podru~ja i to blok 14.

Posebne celine ~ine gra|evinsko zemqi{te izvan gra|evinskog podru~ja naseqa, kao {to su celina katoli~kog grobqa i celina sto~ne jame.

4.1.2. PREDLOG PODELE NA ZONE PREMA NAMENI POVR[INA

Pored podele planskog podru~ja na celine utvr|ene su i zone sa prete`nom

namenom:

PORODI^NO STANOVAWE

U gra|evinskom podru~ju povr{ine namewene porodi~nom stanovawu su preovla|uju}e i zauzimaju 50,14ha, odnosno 73,1% gra|evinskog podru~ja naseqa. Stanovawe se u ve}ini zadràva u postoje}em stawu, odnosno smawuje u blokovima 6, 7 i 9 za potrebe pro{irewa centralnih sadràja, ukida se u bloku 5 i pove}ava u blokovima 2 i 10. Ne planira se pro{irewe stanovawa u vidu izgradwe objekata na drugu regulaciju, zoni ekonomski objekata, pre svega zbog onemogu}enog prilaza parceli sa glavne regulacije, usled velike visinske razlike, izgra|enih ekonomskih i pomo}nih objekata i sl.

CENTRALNI SADR@AJI

Povr{ine za potrebe centralnih sadràja se neznatno pove}avaju, odnosno pro{iruju na naslawaju}e parcele pre svega za potrebe pro{irewa postoje}ih kapaciteta. Povr{ina zone centralnih sadràja iznosi 2,2ha, odnosno 3,02% povr{ine gra|evinskog podru~ja. U okviru zone centralnih sadràja nalaze se svi objekti javne namene: podru~no odeqewe osnovne {kole sa pred{kolskom ustanovom, ambulanta, kancelarije Mesne zajednice, po{ta, lova~ko dru{tvo i crkva.

RAD I POSLOVAWE Zona rada i poslovawa planirana je u okviru postoje}ih kapaciteta na k.p. br.

44 K.O. Mali Radinci povr{ine 1,63ha i na novim povr{inama na delovima k.p. br.

842/11, 842/12, 842/13 K.O. Mali Radinci veli~ine oko 3,85ha, odnosno ukupno

5,48ha zone rada i poslovawa.

27

SPORT I REKREACIJA Povr{ine namewene sportu i rekreaciji zadràvaju se na postoje}oj lokaciji

u okviru bloka 3, na povr{ini od 2,10ha odnosno 2,88% gra|evinskog podru~ja. GROBQE U Malim Radincima nalaze se dva grobqa, jedno pravoslavno u okviru

gra|evinskog podru~ja i katoli~ko koje se nalazi u ataru. Katoli~ko grobqe se zadràva u okviru k.p. br. 848 K.O. Mali Radinci, dok se pravoslavno grobqe pro{iruje na celu povr{inu bloka 5, u kojem je jedan deo rezervisan za parkovske povr{ine u funkciji grobqa. Ukupna povr{ina planirana za grobqe je 1,37ha.

PARK Postoje}e, odnosno ure|ene parkovske povr{ine zadràvaju se na postoje}im

povr{inama - park na uglu ulica Beogradske i [atrina~ke. Parkovske povr{ine se neznatno pove}avaju u bloku 5 za potrebe grobqa. Ukupna planirana povr{ina namewena parkovima iznosi 1,12ha, odnosno 1,54% gra|evinskog podru~ja.

ZA[TITNO ZELENILO Za{titno zelenilo zadràva se na k.p. br. 128/1 i 128/2 K.O. Mali Radinci i

uvodi se sistem za{titnog zelenila oko potoka Radina~ki i Kroz brestove. Planirana povr{ina za{titnog zelenila je znatno uve}ana u odnosu na postoje}e povr{ine i iznosi 3,37ha, odnosno 4,62% gra|evinskog podru~ja.

PREÎSTA^ OTPADNIH VODA Pre~ista~ se planira na k.p. br. 89/2 i 87/2 K.O. Mali Radinci. Lokacija je

uslovno odre|ena, a ostavqena je mogu}nost i za druga, povoqnija re{ewa kao rezyltat prethodnih istra`nih radwi (nakon izrade Studije opravdanosti i Studije uticaja na ìvotnu sredinu).

STO^NA JAMA Sto~na jama je planirana na k.p. br. 844/12 K.O. Mali Radinci na kojoj je 2015.

godine formirana nova sto~na jama. U Tabeli 3.1. prikazan je uporedni bilans namena povr{ina postoje}eg stawa

i planiranog re{ewa. Nacrtom plana se preuzima namena povr{ina u ve}em delu i vr{i izmena u vidu promene namene i pro{irewa pojedinih zona a na osnovu prostornih potreba naseqa.

28

Tabela 3.1. Bilans povr{ina u granicama gra|evinskog podru~ja:

NAMENA POVR[INA POSTOJE]E

ha %

PLANIRANO

ha %

Stanovawe (porodi~no) 50,14 73,10 47,94 65,78

Centralni sadràji 1,66 2,42 2,20 3,02

Rad i poslovawe 1,63 2,37 5,48 7,52

Sportsko-rekreativna zona 2,15 3,14 2,10 2,88

Park 0,11 0,16 1,12 1,54

Za{titno zelenilo 1,47 2,14 3,17 4,35

Grobqe

1,09 1,59 1,37 1,88

Pre~ista~ - 0,35 0,48

Potok 0,35 0,51 0,35 0,48

Uli~ni koridori

10 14,57 8,8 12,07

UKUPNE VREDNOSTI 68,60 ha 100 72,88 ha 100

4.2. URBANISTI^KI USLOVI ZA URE\EWE I IZGRADWU

POVR[INA JAVNE NAMENE I MRE@E I OBJEKATA SAOBRA]AJNE I DRUGE INFRASTRUKTURE I USLOVI ZA WIHOVO PRIKQUÊWE

Povr{ine javne namene sa~iwavaju pre svega gabariti naseqskih ulica i

trgovi, povr{ine namewene za za{titno zelenilo, sportski tereni, parkovske povr{ine, komunalne povr{ine (grobqe, pre~ista~ otpadnih voda i sl.), a tako|e i povr{ine oko objekata javne namene kao {to su: {kolski kompleks, objekti lokalne uprave, kulture i zdravstva. Zajedni~ko im je da su to povr{ine u dràvnom vlasni{tvu (na pojedinim korisnik je MZ Mali Radinci, odnosno op{tina Ruma). Povr{ine za javne namene su prikazane u Tabeli 3.2. i na grafi~kom listu br. 6 - "Gra|evinsko podru~je sa povr{inama javne namene". Tabela 3.2. Povr{ine javne namene

NAMENA POVR[INA KATASTARSKE PARCELE

Ulice, kanali

cele parcele 842/24, 842/22, 842/21, 258, 128/2, 128/1, 259, 439/1, 448/1, 448/14, 261, 1027, 449/23, 1030/1, 1029/1, 1034/1, 262, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 1046, 1047/1, 1040, 1039, 1013/1, deo parcele 257, 1012, 539, 540, 541, 735/2, 734/7, 734/6, 734/5, 734/4, 734/3, 734/2, 734/1, 733, 727, 726/1, 724, 722, 721/7, 1014, 574/1, 573/1, 573/2, 571/1, 568/1, 703/1, 702/1, 701/1, 700/1, 699/1, 698/1

Grobqe 843, 255, deo parcele 253

Park, za{titno zelenilo, sport i rekreacija

cele parcele 254, delovi parcela 448/1, 266

Komunalne povr{ine cele parcele 844/12 i delovi parcela 87/2, 89/2

UKUPNE POVR[INE 16,93ha

U okviru povr{ina javne namene planirana je izgradwa mreà

saobra}ajne i druge infrastrukture za koju su data pravila ure|ewa i izgradwa kao i uslovi za wihovo prikqu~ewe:

29

4.2.1. ENERGETSKA INFRASTRUKTURA

ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA

Trafostanice (monta`no-betonske, kompaktno betonske, zidane i stubne) se mogu graditi na javnim povr{inama, za to formiranim parcelama, na parcelama gde su i stambeni ili poslovni objekat, kao i u okviru poslovnih objekata, pri ~emu minimalna povr{ina rezervisana za trafostanicu iznosi 6h6m (ne odnosi se na stubnu trafostanicu koja se radi u trasi nadzemne mreè), na najmawoj udaqenosti od najblièg objekta 3,0m. Trafostanica mora da ima pristupni put {irine 3,0m. Trafo stanice svojim poloàjem ne smeju da ugroàvaju susedne objekte kao i preglednost na raskrsnicama.

Vodove elektroenergetske mreè postavqati u zemqu, gde god je to mogu}e na dubini najmawe 0,8m. Nadzemne elektroenergetske vodove voditi paralelno sa

kolovozom na najmawem odstojawu od 1,0m i na najmawem odstojawu od objekta 3,0m (ivice strehe).

Najmawe horizontalno odstojawe od ostale infrastrukture :

od vodovodne mreè i objekata 1,0m;

od fekalne kanalizacije i objekata 0,5m do 35 kV i 1,0m za 110 kV;

od ki{ne kanalizacije 0,5m do 35 kV i 1,0m za 110 kV;

od telekomunikacione mreè 0,5m do 10 kV i 1,0m od 20 kV;

od toplovoda 2,0m;

od gasovoda do 0,5m.

Ukr{tawe sa ostalom infrastrukturom :

Elektroenergetski kablovi se ukr{taju sa drugom infrastrukturom na rastojawu 0,5m, pod uglom od 900, izuzetno druga~ije po pojedina~nom zahtevu i saglasnosti nadle`nog preduze}a.

Prikqu~ewe na elktroenergetsku mreù, odnosno mesto prikqu~ewa, na~in i

tehni~ke uslove prikqu~ewa, mesto i na~in merewa elektri~ne energije, rok prikqu~ewa i tro{kove prikqu~ewa odre|uje nadle`no preduze}e - JP "Elektrodistribucija" Ruma, a prema ~lanu 53. Zakona o energetici ("Slu`beni glasnik RS", br. 57/2011).

JAVNO OSVETQEWE

Javno osvetqewe je potrebno rekonstruisati i izgraditi u delovima gde nije obuhva}eno. Prilikom rekonstrukcije, planirawa i izgradwe mreè javnog osvetqewa potrebno je voditi ra~una o odgovaraju}oj tehnologiji u skladu sa standardima i zahtevima energetske efikasnosti i spre~avawu „‟svetlosnog

zaga|ewa‟‟.

GAS

Za potrebe budu}ih potro{a~a potrebno je planirati dogradwu gasovoda u uli~nom koridoru, i to u vidu zatvorenog prstena.


od elektroenergetske mreè i objekata 1,0m gasovoda pritiska do 1,0bar i

2,0m gasovoda pritiska preko 1,0bar;

od vodovodne mreè i objekata 1,0m gasovoda pritiska do 1,0bar i 1,5m

gasovoda pritiska preko 1,0bar;

30

od fekalne kanalizacije objekata 1,0m gasovoda pritiska do 1,0bar i 1,5m

gasovoda pritiska preko 1,0bar;

od telekomunikacione mreè objekata 1,0m gasovoda pritiska do 2,0bar i

1,5m gasovoda pritiska preko 4,0bar;

od toplovoda objekata 1,0m gasovoda pritiska do 1,0bar i 1,5m gasovoda

pritiska preko 1,0bar;

od drugih vodova gasovoda pritiska 0,5m.


ugao ukr{tawa sa saobra}ajnicom i drugom infrastrukturom je 900 na vertikalnom odstojawu 1,0m ispod dna kanala, izuzetno druga~ije po pojedina~nom zahtevu i saglasnosti nadle`nog preduze}a;

ukr{tawe sa vodovodom na vertikalnom odstojawu 0,5m ;

ukr{tawe sa gasovodom na vertikalnom odstojawu 0,2m ;

ukr{tawe sa TT i KDS mreòm na vertikalnom odstojawu 0,5m ;

ukr{tawe sa elektroenergetskom mreòm na vertikalnom odstojawu 0,5m ;

ukr{tawe sa kanalizacijom na vertikalnom odstojawu 0,5m.

Vodove gasovoda polagati u zemqu na dubinu najvi{e 1,40m i najmawe 0,80m.

Gasovod voditi na 1,0m od temeqa objekata i od puta- od ivice kolovoza najmawe

1,0m. Prikqu~ewe na gasovod planirati preko jednog ili vi{e prikqu~ka (parcele

sa zastupqenim poslovawem). Prikqu~ewe na gasovod izvesti u skladu sa prethodno pribavqenim uslovima

i saglasnostima nadle`nog preduze}a.

4.2.2. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA

Postoje}a telekomunikaciona mreà u nasequ ima dovoqno kapaciteta da zadovoqi potrebe, kako postoje}ih tako i budu}ih korisnika telekomunikacionih usluga. Planira se postavqawe multiservisne platforme za telekomunikaciono opremawe planskog prostora. Multiservisna platforma moè biti uli~ni kabinet ili mini-kabinet. Za ve}e poslovne korisnike planira se izgradwa opti~kog privoda.

Mreù TT, KDS planirati u javnom prostoru odnosno u uli~nom koridoru i to polagawem u zemqu-podzemni vodovi. Vodove mreè planirati paralelno sa kolovozom i to najmawem odstojawu od kolovoza 1,0m.

Mreà KDS je mogu}a i na stubovima NN mreè, ali samo uz prethodnu saglasnost i uslove nadle`ne Elektrodistribucije.


od vodovodne mreè i objekata 1,0m;

od fekalne kanalizacije i objekata 0,5m;

od drugih TT, KDS vodova za 0,5m;

od elektroenergetske mreè 0,5m za do 10kV i 1,0m od 20kV;

od gasovoda 0,5m.

Objekti za sme{taj telekomunikacionih ure|aja, mobilne telekomunikacione mreè i opreme za RTV i KDS, mobilnih centrala , baznih radio stanica, radiorelejnih stanica, antene i antenskih nosa~a, mogu se postaviti u zoni privredne delatnosti u okviru objekta, na parcelama porodi~nog stanovawa, ili na slobodnom prostoru.

Objekat za sme{taj telekomunikacione i RTV opreme moè biti zidan ili monta`ni, ili sme{ten na stubu, ili slobodnostoje}em ormanu, postavqen na

31

javnom prostoru ili u okviru parcele predvi|ene za sme{taj stambenih ili poslovnih objekata, kao i na drugim slobodnim povr{inama.

Kompleks za sme{taj telekomunikacione opreme mora biti ogra|en i imati pristupni put {irine 3,0m koji vodi do najbliè javne saobra}ajnice.

Telefonske govornice mogu se postaviti na javnom prostoru, pored trotoara, ili na objektima (uz prethodnu saglasnost vlasnika).

Antenski stubovi i antene ne smeju svojim poloàjem ugroziti susedne objekte, s obzirom na mogu}nost wihovog ru{ewa.

4.2.3. VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA

VODOVOD

Mreà vodovoda se postavqa na 5,0m od temeqa objekta, odnosno 3,0m

distributivna mreà i 1,0m prikqu~na mreà vodovoda. Postavqawe vodovodne

mreè paralelno sa saobra}ajnicama postavqa se najmawe 1,0m od ivice kolovoza. Na ulazu u naseqe u zoni za{titnog zelenila, ili drugoj odgovaraju}oj

lokaciji javnog zemqi{ta, predvi|ena je izgradwa ure|aja za povi{ewe pritiska u skladu sa tehni~kom dokumentacijom.


od elektroenergetske mreè i objekata 1,0m;

od fekalne kanalizacije i objekata 1,5m;

od ki{ne kanalizacije 1,5m, za profile ve}e i jednake 300mm treba da

iznosi 2,0m;

od drugih vodovodnih vodova za profile mawe od 300mm iznosi 0,7m, za

profile izme|u 400-1000mm iznosi 1,0m i profile ve}e od 1000mm treba

da iznosi 1,5m;

cevi vodovoda i kanalizacije ne smeju se polagati ispod ili iznad elektroenergetske mreè;

od telekomunikacione mreè 1,5m;

od toplovoda 0,5m;

od gasovoda pritiska do 1,0bar iznosi 1,0m i pritiska vi{e od 1,0bar iznosi 1,5m.



ukr{tawe sa vodovodom na vertikalnom odstojawu 0,5m ;


ukr{tawe sa telekomunikacionom mreòm na vertikalnom odstojawu 0,5m ispod mreè ;

ukr{tawe sa elektroenergetskom mreòm na vertikalnom odstojawu 0,5m ispod mreè;

ukr{tawe sa kanalizacijom na vertikalnom ostojawu 0,5m iznad kanalizacije.

Uslovi za prikqu~ewe :

Vodove vodovodne mreè polagati u zemqu najdubqe 1,80m a najmawe 0,80m. Prikqu~ewe na vodovodnu mreù planirati preko jednog ili vi{e prikqu~aka

(parcele sa zastupqenim poslovawem).

32

[aht sa prikqu~kom sme biti udaqen od regulacione linije najvi{e 2,0m i

udaqen od susedne parcele najmawe 1,5m. Prikqu~ak, odnosno vodomer postaviti u odgovaraju}i {aht, izgra|en od

tvrdog materijala, svetlog otvora u skladu sa dimenzijom prikqu~ka (za prikqu~ak profila Ø50 dimenzija 1,5h2,2m, za prikqu~ak profila Ø80 dimenzija 1,5h2,5m). KANALIZACIJA

U nasequ je neophodna izgradwa naseqske kanalizacione mreè za sanitarno-fekalne otpadne vode sa sistemom za pre~i{}avawe otpadne vode.

Pre~ista~ se planira na k.p. br. 87/2 K.O. Mali Radinci. Lokacija kao i izgradwa je uslovno odre|ena, a ostavqena je mogu}nost i za druga, povoqnija re{ewa kao rezyltat prethodnih istra`nih radwi (nakon izrade Studije opravdanosti i Studije uticaja na ìvotnu sredinu).

Do izgradwe fekalne kanalizacije: Sanitarno-fekalne otpadne vode se mogu upu{tati u armiranobetonske

vodonepropusne septi~ke jame, bez upijaju}eg bunara, uz odgovaraju}i predtretman. Odvo|ewe otpadnih voda sanitarno higijenskog porekla planirati zacevqenom mreòm do vodonepropusne septi~ke jame dok se ne izvede naseqska mreà fekalne kanalizacije. Septi~ke jame moraju biti udaqene najmawe 5,00m od

sopstvenih objekata i 10,00m od objekata na susednim parcelama. Osoku kod doma}instava koja se bave intenzivnom sto~arskom proizvodwom,

treba prihvatiti u vodonepropusne bazene (oso{are) odakle }e se transportovati i ispu{tati na obradive poqoprivredne povr{ine kao dopunska mera |ubrewa, bez mogu}nosti ispu{tawa ili spirawa u otvoreni potok ili koje }e prazniti nadle`no komunalno preduze}e. Odlagawe i zrewe ~vrste faze stajwaka mogu}e je na vodonepropusnom platou, sa kog }e se odnositi na obradivo zemqi{te ili deponovati putem nadle`nog komunalnog preduze}a na ure|enu deponiju. Oso{are i platoe je neophodno dimenzionisati tako da se omogu}i skladi{tewe organskog |ubriva u periodu od najmawe 10 meseci. Dezinfekcione vode, koje nastaju povremeno na farmama, izdvojiti od ostalih otpadnih voda i posebno ih evakuisati i deponovati na ure|enoj deponiji.

Za objekte tipa benzinske pumpe, odre|ene proizvodwe, klanice, odvo|ewe otpadnih i upotrebqenih voda re{iti septi~kom jamom odgovaraju}eg kapaciteta i na~ina izrade. Projektnom dokumentacijom predvideti odgovaraju}i primarni tretman pre~i{}avawa otpadnih voda iz objekta. Parametri za dimenzionisawe primarnog tretmana, osim hidrauli~kih, moraju biti i pokazateqi biolo{kog optere}ewa otpadnih i upotrebqenih. Stepen pre~i{}ene vode mora zadovoqiti uslove za upu{tawe tretirane vode u odgovaraju}i ricipijent.

Naseqsku mreù fekalne kanalizacije planirati u javnom prostoru, odnosno u sklopu uli~nog koridora, re{ewe prikazano na grafi~kom listu br.9.


od elektroenergetske mreè i objekata 0,5m do 35 kV i 1,0m za 110 kV;

od vodovodne mreè i objekata za profile mawe od 300mm najmawe 1,5m,

za profile ve}e od 300mm najmawe 2,0m;

od ki{ne kanalizacije 0,4m;

od drugih vodova fekalne kanalizacije 0,4m;

od telekomunikacione mreè 1,0m;

od toplovoda 0,5m;

od gasovoda pritiska do 1,0bar najmawe 1,0m i pritiska vi{e od 1,0bar najmawe 2,0m.

33



ukr{tawe sa kanalizacijom na vertikalnom odstojawu 0,5m ;


ukr{tawe sa telekomunikacionom mreòm na vertikalnom odstojawu 0,5m ispod mreè ;

ukr{tawe sa elektroenergetskom mreòm na vertikalnom odstojawu 0,5m ispod mreè;

ukr{tawe sa vodovodom na vertikalnom odstojawu 0,5m ispod vodovoda.

Uslovi za prikqu~ewe :

Prikqu~ewe na kanalizaciju planirati preko jednog prikqu~ka. [aht sa prikqu~kom sme biti udaqen od regulacione linije najvi{e 2,0m i

udaqen od susedne parcele najmawe 1,5m. Prikqu~ak, smestiti u odgovaraju}i {aht, izgra|en od tvrdog materijala,

svetlog otvora u skladu sa dimenzijom prikqu~ka.

ATMOSFERSKA KANALIZACIJA

Ki{na kanalizacija za evakuaciju atmosferskih voda sa povr{ina planirana je tako da se otvorenim putnim kanalima i potrebnim objektima na mreì prikupe i odvedu do najblièg ricipijenta - potok Radina~ki i potok Kroz brestove.

Atmosferske vode, sa krovnih i nezaga|enih betonskih povr{ina i uslovno ~iste tehnolo{ke vode (rashladne), ~iji kvalitet odgovara II klasi vode, mogu se bez pre~i{}avawa, ispu{tati u putni jarak, okolni teren ili u melioracioni kanal, putem ure|enih ispusta koji su osigurani od erozije.

Za atmosferske vode sa zauqanih i zaprqanih povr{ina (manipulativne povr{ine, benzinske pumpe, parkinzi i sl.), pre ispusta u ricipijent, predvideti odgovaraju}i predtretman (separator uqa, talo`nik). Kvalitet euflenta mora obezbediti odràvawe II klase vode u ricipijentu, a u skladu sa Uredbom o

klasifikaciji vode (“Slu`beni glasnik SRS“, br 5/68) i Pravilnika o opasnim

materijama u vodama (“Slu`beni glasnik SRS“, br. 31/82).

POTOCI

Na osnovu Mi{qewa u postupku izdavawa vodnih uslova JVP "Vode Vojvodine" iz Novog Sada utvr|eni su:

Tabela 3.3. Geometrijski i hidrauli~ki elementi potoka

Naziv Potok "Radina~ki" Potok "Kroz brestove"

Kota projektovanog dna

Na km 3+620 107,12mnv Na km 4+390 109,14mnv

Na km 0+000 108,27mnv Na km 1+000 109,68mnv

Kota projektovanog nivoa vode

Na km 3+620 108,07mnv Na km 4+390 110,00mnv

Na km 0+000 108,27mnv Na km 1+000 110,63mnv

[irina dna 1,50m 1,50m

Nagib kosina 1:1,50 1:1,50

Pad nivelete dna 2,48% 2,35%

34

Zona eksproprijacije

U gra|evinskom podru~ju du` obala mora se obezbediti stalna prohodna i stabilna radno-inspekciona staza {irine 5,0m, za prolaz i rad mehanizacije koja odràva potok. U ovom pojasu se ne smeju graditi objekti, postavqati ograde, deponovati materijal i sli~no.

Za postavqawe infrastrukture, instalaciju poloìti po liniji eksproprijacije potoka, odnosno na najmawem rastojawu od iste, tako da me|usobno upravno rastojawe izme|u trase i ivice potoka bude najmawe 5,0m. Podzemna

infrastruktura mora biti ukopana najmawe 1,0m ispod nivoa terena i mora podnositi optere}ewa te{ke gra|evinske mehanizacije kojom se odràva potok.

Saobra}ajne povr{ine planirati izvan zone eksproprijacije. Za povezivawe leve i desne obale potoka mogu}e je planirati uz izgradwu propusta-mosta. Tehni~ko re{ewe propusta mora obezbediti postoje}i vodni reìm i odràvati stabilnost korita potoka.

U {irini od 5,0-7,0m na levoj i desnoj obali potoka ne planirati trajne zasade, ve} na istom planirati zelene povr{ine.

Za{tita hidrotehni~kih objekata U potoke, kanale, vodotokove, akumulacije, retenzije i druge otvorene

vodotokove, zabraweno je ispu{tawe bilo kakvih voda osim uslovno ~istih atmosferskih i pre~i{}enih otpadnih voda koje po Uredbi o klasifikaciji voda obezbe|uje odràvawe II klase voda vodoprijemnika (“Slu`beni glasnik SRS“, br 5/68) i koje po Uredbi o grani~nim vrednostima emisije zaga|uju}ih materija u vode i rokovima za wihovo dostizawe zadovoqavaju propisane vrednosti (“Slu`beni

glasnik RS“, br 67/11). Koncetracija {tetnih i opasnih materija u euflentu moraju biti u skladu sa Uredbom o grani~nim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zaga|uju povr{inske vode i rokovima za wihovo dostizawe (“Slu`beni glasnik RS“, br 35/11), odnosno Pravilnikom o opasnim

materijama u vodama (“Slu`beni glasnik SRS“, br 31/82). U potoke se mogu upu{tati atmosferske i druge pre~i{}ene vode iz naseqa uz

uslov da se prethodno izvr{i analiza da li i pod kojim uslovima postoje}i potok moè da primi dodatnu koli~inu vode, a da ne do|e do izlivawa iz potoka po okolnom terenu.

Na mestu uliva atmosferskih voda ili drugih pre~i{}enih otpadnih voda u potok predvideti ulivne gra|evine koje svojim gabaritom ne zalaze u proticajni profil potoka i ne naru{avaju stabilnost obale. Obala treba da bude za{ti}ena od erozionog dejstva voda oblagawem kamenom ili betonskim plo~ama u duìni od 3,0m uzvodno i nizvodno od mesta uliva. Ispred uliva predmetnih voda u potok, predvideti izgradwu talo`nika i re{etki radi otklawawa fizi~kih ne~isto}a.

4.2.4. KOMUNALNI OBJEKTI I POVR[INE

KOMUNALNI I DRUGI OTPAD

Komunalni otpad organizovano odvoziti na daqe odlagawe ili tretman putem nadle`nog komunalnog preduze}a “Komunalac” iz Rume.

Ostali otpad u okviru nadle`nih institucija i delatnosti organizovati prikupqawe otpada, sve u skladu sa Lokalnim planom upravqawa otpadom.

U nasequ se planiraju recikla`na ostrva za kontejnere za PET ambalaù, papir, staklo i drugi. Recikla`na ostrva planirati u javnom prostoru, na lako dostupnim lokacijama u delu gde to prostorni uslovi dozvoqavaju.

PREÎSTA^ OTPADNIH VODA

Pre~ista~ otpadnih voda planira se na k.p. br. 89/2 i 87/2 K.O. Mali Radinci. Predlog lokacije je dat na osnovu Generalnog projekta "Za{tite sliva reke Save izgradwom komunalne infrastrukture prikupqawa, transporta i pre~i{}avawa

35

otpadnih voda u regionu Srem". Pravila i uslovi za izgradwu pre~ista~a utvr|iva}e se izradom Urbanisti~kog projekta.

STO^NA JAMA

Pohrawivawe ostataka ìvotiwskog porekla, odnosno uginulih ìvotiwa vr{i}e se u sto~nu jamu, sve u skladu sa Pravilnikom o na~inu razvrstavawa i postupawa sa sporednim proizvodima ìvotiwskog porekla, veterinarsko sanitarnim uslovima za izgradwu objekata za sakupqawe, preradu i uni{tavawe sporednih proizvoda ìvotiwskog porekla, na~inu sprovo|ewa slu`bene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za sto~na grobqa i jame grobnice ("Slu`beni glasnik RS", br. 31/11, 97/13 i 15/15).

Sto~na jama mora biti udaqena najmawe 200m od vodotokova. Oko jame

zasaditi vi{espratni vi{egodi{wi drvenasti zasad u pojasu od 10,0m. Lokacija sto~ne jame mora biti ogra|ena sa kontrolisanim pristupom.

GROBQE

Na povr{inama namewenim za grobqe mogu}a je izgradwa kompleksa grobqa, odnosno izgrdwa objekata i ure|ewe povr{ina u funkciji grobqa. Kompleks grobqa mogu ~initi slede}i tipovi povr{ina i objekata, i to: aleje, park, povr{ine namewene za grobna mesta, kapela, spomenik, mauzolej i drugi tematski sadràji. Prostorije za potrebe odràvawe grobqa, (kao {to su ostave, ~uvarska ku}a, cve}ara) planirati u sklopu jednog objekta, u vidu kapele, kapije i sl.)

Pravila za ure|ewe katoli~kog grobqa su:

Veli~ina jednog grobnog mesta je 2,40m x 1,10m, dvostrukog grobnog mesta

2,4m x 1,9m, s tim da porodi~na grobnica ne moè biti {ira od 3,0m.

Razmak izme|u grobnih mesta je 0,3m.

[irina pe{a~ke staze izme|u grobnih aleja je najmawe 1,8m. Pravila i uslovi za ure|ewe i izgradwu prostor grobqa u nasequ utvriva}e

se izradom Urbanisti~kog projekta.

4.2.5. OZELEWAVAWE

Ozelewavawe planskog podru~ja podrazumeva :

formirawe sistem javnog zelenila, pove}ati broj i raznovrsnost postoje}ih kategorija javnog zelenila i odràvati ga u blisko prirodnom stawu ;

formirawe sistem visokog za{titnog zelenila oko naseqa prema obradivim povr{inama ;

formirawe za{titnog pojasa izme|u radne zone i zone porodi~nog stanovawa ;

pove}awe u~e{}e autohtonih drvenastih vrsta, a primenu ~etinarskih vrsta ograni~iti ;

o~uvawe zelene povr{ine unutar stambenih blokova, u zoni porodi~nog stanovawa ;

du` frekventnih saobra}ajnica, formirati i odràvati gust zeleni pojas.

PARK

Za formirawe i ure|ewe parkovskih povr{ina primeniti drvenaste listopadne vrste, a primenu ~etinarskih vrsta (maksimum 20%) ograni~iti samo na intezivno odràvanim zelenim povr{inama sa nagla{enom estetskom namenom.

36

Pored drvenastih vrsta za horikulturno ure|ewe primeniti i ukrasno {ibqe, perene i jednogodi{we ukrasno biqe.

Postoje}u parkovsku povr{inu treba za{titi kao jedinstvenu celinu. Park je potrebno opremiti i urediti tako da se uklopi u ve} postoje}i mobilijar.

Parkovsku povr{inu koja je predvi|ena uz grobqe urediti u skladu sa potrebama grobqa, podizawem vi{egodi{weg zasada u vidu aleje, hortikulturnim ure|ewem, formirawem pristupnih staza za kolski i pe{a~ki saobra}aj kao i formirawem parkinga u funkciji grobqa.

Pod zelenim povr{inama mora biti najmawe 70%. Najve}i dozvoqeni indeks zauzetosti za privremene monta`ne objekte iz=10%, odnosno ukupno iz=30% pod poplo~anim povr{inama.

Privremeni monta`ni objekti, oprema i mobilijar postavqaju se na udaqenosti od 5,0m od regulacione linije i granice susednih parcela druge namene.

ZA[TITNO ZELENILO

Povr{ine namewene za{titnom zelenilu namewene su pre svega podizawu vi{egodi{weg zasada. Javne povr{ine pod zelenilom odràvati u blisko prirodnom stawu sa u~e{}em autohtonih drvenastih vrsta minimalno 20% i optimalno 50%. Oko naseqa, u dnu individualnih parcela koje se grani~e sa atarom formirati za{titno zelenilo {irine najmawe 15,0m.

Pored zelenila na tom prostoru mogu da se formiraju povr{ine za sport i rekreaciju (biciklisti~ke staze, trim staze, de~ja igrali{ta, paviqona i sl.), pod uslovom da nisu u suprotnosti sa namenom u okruèwu i na prostoru gde uslovi to dozvoqavaju.

Na povr{inama za{titnog zelenila mogu}e je podizawe monta`no-demonta`nih privremenih objekata, povr{ina i terena u funkciji zelenih povr{ina, sporta i rekreacije, pri ~emu pod zelenim povr{inama mora biti najmawe 70%. Najve}i dozvoqeni indeks zauzetosti za privremene monta`ne objekte iz=10%, odnosno ukupno iz=30% pod poplo~anim povr{inama.

Privremeni monta`ni objekti, oprema i mobilijar postavqaju se na udaqenosti od 5,0m od regulacione linije i granice susednih parcela druge namene.

Na povr{inama za{titnog zelenila mogu}e je podizawe objekata samo privremenog karaktera.

Na povr{inama za{titnog zelenila neposrednu uz potoke - 10,0m od obale nije dozvoqeno podizawe vi{egodi{weg zasada kao ni postavqawe mobilijara niti privremenih objekata.

ULI^NO ZELENILO Pod uli~nim zelenilom podrazumevaju se zelene povr{ine u koridoru ulica

izme|u kolovoza i pe{a~ke i/ili biciklisti~ke staze. Du` ulica formirati vi{e spratova zelenila sa {to ve}im procentom autohtonih vrsta i koristiti primerke egzota za koje je potvreno da se dobro adaptiraju datim uslovima sredine i ne spadaju u kategoriju invazivnih. Parter je mogu}e urediti cvetwacima i travwacima.

Najmawe horizontalno odstojawe drve}a od infrastrukture :

od vodovoda 1,5m;

od kanalizacije 1,5m;

od elektronaponskih vodova 2,0m;

od telekomunikacione i KDS mreè 1,5m;

od gasovoda 1,5m.

37

4.2.6. SAOBRA]AJNA INFRASTRUKTURA

U nasequ saobra}aj nije znatno prisutan, obzirom na poloàj u odnosu na op{tinu. Mali Radinci su naseqe koje je skrenuto odnosno zavu~eno u odnosu na put Ruma- Putinci.

KOLSKI SAOBRA]AJ

U obuhvatu plana saobra}aj se po svom zna~aju lokalnog karaktera ne planira

zna~ajniji obim drumskog saobra}aja. Na grafi~kom listu br. 8 dat je predlog saobra}ajne mreè naseqa, planirane

trase, koridori i regulacija ulica. Mreà saobra}aja naseqa Mali Radinci je po intezitetu i karakteru

podeqena na glavnu, sabirne i pristupne saobra}ajnice:

glavna saobra}ajnica ~ini okosnicu saobra}aja u nasequ i to su ulice Rumska koja izlazi na dràvni put IIA reda br. 126 (R-106) koji povezuje naseqe sa op{tinskim centrom - Rumom, [atrina~ka i deo Beogradske;

sabirne saobra}ajnice su ve}e ulice u zoni porodi~nog stanovawa, gde je ve}i brj prikqu~aka na put, te se o~ekuje ve}i intezitet saobra}aja. Sabirne saobra}ajnice ~ine ulica Iri{ka i Nova, i

ostale saobra}ajnice su pristupne saobra}ajnice. Koncepcija razvoja saobra}ajnica :

Javni put planirati (izgradwa i/ili rekonstrukcija) u skladu sa ~lanom 67. Zakona o javnim putevima: Javni put mora da se izgradi tako da ima najmawe dve saobra}ajne i dve ivi~ne trake ili ivi~wake u ravni kolovoza. Javni put mora da se gradi tako da podnese osovinsko optere}ewe od najmawe 11,5 tona po osovini. Izuzetno, op{tinski put i ulica mora biti osposobqena da podnese osovinsko optere}ewe od najmawe 6 tona.

Nove saobra}ajnice planirati i stare rekonstruisati sa kolovozom najmawe {irine od 6,0m, izuzetno 5,5m kod uìh koridora ulica, i kolovoznom konstrukcijom dimenzionisanom za sredwe saobra}ajno optere}ewe. Pored kolovoza planirati i ostale elemente saobra}ajnice, kao {to su ivi~ne trake, bankine i putne kanale.

Kolske prikqu~ke planirati za stambene objekte {irine do 3,0m, dok za

poslovne ve}e od 3,0m.

BICIKLISTI^KI SAOBRA]AJ

Biciklisti~ke staze u okviru naseqskih ulica }e se planirati tamo gde to prostorni uslovi dozvoqavaju.

Biciklisti~ke staze planirati jednosmerne {irine 1,5m, izuzetno 1,1m

ili dvosmerne {irine 2,0m, izuzetno 1,6m.

Planirati biciklisti~ko odmori{te u javnom prostoru, u delu gde to prostorni uslovi dozvoqavaju.

PE[A^KI SAOBRA]AJ

Trotoare planirati uz regulacione linije. Optimalna {irina trotoara iznosi 1,8m ali ne mawe od 1,5m. Konstrukciju trotoara izvesti od tvrde podloge otporne na proklizavawe. Uz trotoare koji se nalaze na vi{im kotama planirati za{titne ograde ili podizawe ìve ograde. Tamo gde nema uslova za izvo|ewe trotoata uz regulaciju, planirati uz kolovoz. Trotoare planirane uz kolovoz predvideti optimalne {irine 3,0m, ali ne mawe od 2,3m.

38

Povr{ine za pe{a~ki saobra}aj je potrebno planirati i izvesti u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim standardima planirawa, projektovawa i izgradwe objekata, kojima se osigurava nesmetano kretawe i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama ("Slu`beni glasnik RS", br. 22/2015).

4.3. STEPEN KOMUNALNE OPREMQENOSTI GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA PO CELINAMA I ZONAMA KOJI JE POTREBAN ZA IZDAVAWE LOKACIJSKE I GRA\EVINSKE DOZVOLE

U skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi, Lokacijski uslovi i

Gra|evinska dozvola se izdaju za gra|evinske parcele, odnosno parcele sa pristupom u javni prostor.

Da bi se pristupilo izdavawu Lokacijskih uslova i Gra|evinske dozvole, odnosno izradi projektno-tehni~ke dokumentacije potrebno je da gra|evinsko zemqi{te ima stepen komunalne opremqenosti u skladu sa namenom i delatnosti koja treba da se obavqa na parceli.

1. Gra|evinske parcele sa osnovnom namenom stanovawa zahtevaju

najve}i stepen komunalne opremqenosti da bi se obezbedio odgovaraju}i komfor, i to:

Elektri~na energija

Vodovod

Fekalna kanalizacija, odnosno sopstvena septi~ka jama do izgradwe naseqske fekalne kanalizacije

Opciono gasovod, u zavisnosti od tehni~ko-tehnolo{kog re{ewa zagrevawa stambenog prostora.

2. Na parcelama gde se obavqa poslovawe, odnosno vrste poslovawa

zavisi i stepen komunalne opremqenosti:

a) Sa ve}im stepenom komunalne opremqenosti delatnosti kao {to su poslovni objekti iz oblasti administracije i trgovina, delatnosti sa potrebom za ve}im stepenom sanitarno-higijenskim uslovima kao {to je proizvodwa hrane, organske proizvodwe, i sl.:

Elektri~na energija

Vodovod

Kanalizacija otpadnih voda, odnosno sopstvena septi~ka jama do izgradwe naseqske fekalne kanalizacije

Opciono gasovod, u zavisnosti od tehni~ko-tehnolo{kog re{ewa zagrevawa korisnog prostora.

b) Delatnosti sa potrebama za mawim stepenom komunalne opremqenosti kao

{to su skladi{ta, tekstilna industrija, konfekcija i sl. delatnosti:

Elektri~na energija

Vodovod

Kanalizacija otpadnih voda, odnosno sopstvena septi~ka jama do izgradwe naseqske fekalne kanalizacije.

3. Objekti javne namene zahtevaju visok stepen komunalne opremqenosti,

i to:

Elektri~na energija

Vodovod

Fekalna kanalizacija, odnosno sopstvena septi~ka jama do izgradwe naseqske fekalne kanalizacije

Opciono gasovod, u zavisnosti od tehni~ko-tehnolo{kog re{ewa zagrevawa korisnog prostora

39

4. Objekti sporta i rekreacije u zavisnosti od tipa objekta i vrste sporta zahtevaju razli~it stepen komunalne opremqenosti, i to:

Elektri~na energija

Vodovod

Fekalna kanalizacija, u zavisnosti od veli~ine, vrste i tipa objekta (sportske hale, objekti sa kupatilima u okviru svla~ionica i sl.)

Opciono gasovod, u zavisnosti od tehni~ko-tehnolo{kog re{ewa zagrevawa korisnog prostora.

4.4. OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE PRIRODNOG I KULTURNOG NASLE\A, @IVOTNE SREDINE, @IVOTA I ZDRAVQA QUDI 4.4.1. OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE KULTURNOG NASLE\A

Utvr|uju se slede}i uslovi ~uvawa, odràvawa i kori{}ewe kulturnih

dobara koja uìvaju prethodnu za{titu i utvr|ene mere za{tite:

OP[TI USLOVI I MERE ZA[TITE NEPOKRETNOG KULTURNOG NASLE\A

Op{ti uslovi i mere za{tite odnose se na sva navedena nepokretna kulturna dobra, po svim vrstama i kategorijama (obuhvata i dobra pod prethodnom za{titom) i wihovu za{ti}enu okolinu. Op{ti uslovi i mere za{tite u zoni obuhvata Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Mali Radinci su:

o~uvawe postoje}e uli~ne matrice i karakteristi~ne prostorne organizacije;

o~uvawe vizura, nepokretnih kulturnih dobara i dobara pod prethodnom za{titom kao repernih objekata;

o~uvawe ste~enih ambijentalnih vrednosti u posmatranom prostoru;

za sve intervencije u predmetnom prostoru i na predmetnim objektima obavezno je pribavqawe uslova i mera tehni~ke za{tite.

POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE NEPOKRETNOG KULTURNOG NASLE\A

Posebni uslovi i mere za{tite odnose se na nepokretna kulturna dobra, dobra pod prethodnom za{titom i wihovu za{ti}enu okolinu, po vrstama, a na osnovu kategorija i sprovedenog postupka valorizacije. Posebni uslovi i mere za{tite u zoni obuhvata Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Mali Radinci su:

Sakralni objekti

dozvoqava se sanacija, konzervacija i restauracija, koja ne}e ugroziti spomeni~ka svojstva enterijera i eksterijera, a prema pojedina~nim uslovima slu`be za{tite;

o~uvawe postoje}ih karakteristika elemenata arhitekture, horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnih i dekorativnih elemenata eksterijera i enterijera, karakteristi~ne materijalizacije i mobilijara;

zabrawuju se radovi koji mogu ugroziti stati~ku stabilnost objekta;

zabrawuje se dogradwa i nadgradwa predmetne nepokretnosti;

zabrawuje se izgradwa objekata na pripadaju}im parcelama predmetne nepokretnosti dobra osim objekata u funkciji za{tite i prezentacije istog.

40

Objekti narodnog graditeqstva

~uvawe izgleda, konstruktivnih i dekorativnih elemenata kulturnog dobra;

Zabrana radova na spomeniku i wegovoj oklini koji mogu ugroziti stabilnost i spomeni~ka svojstva kulturnog dobra;

dozvoqava se obnova objekata koja ne}e ugroziti spomeni~ka svojstva kultunog dobra;

dozvoqava se promena namene, ukoliko nova funkcija ne ugroàva spomeni~ka svojstva kulturnog dobra;

dozvoqava se uklawawe objekata koji nisu za{ti}ena dobra, a nalaze se na parceli kulturnog dobra;

dozvoqava se izgradwa novih objekata na parcelama kulturnog dobra, koji svojim poloàjem, izgledom, gabaritima i funkcijom ne}e ugroziti spomeni~ka svojstva kulturnog dobra.

Memorijalni kompleksi, spomenici i spomen obele`ja

dozvoqava se obnova, sanacija, restauracija i konzervacija nedostaju}ih delova i celine koja ne naru{ava spomeni~ka svojstva objekata, a po pojedina~nim uslovima slu`be za{tite;

dozvoqava se urbanisti~ko i hortikulturno opremawe pripadaju}e parcele koje ne}e ugroziti spomeni~ka svojstva objekta ili evidentirane nepokretnosti.

Identifikovana je jedna grupa spomen obele`ja: Dislokacija je dozvoqena po

pojedina~nim uslovima slu`be za{tite na odgovaraju}u lokaciju dostupnu posetiocima koja je obavezno u funkciji javnog prostora. Spomen plo~a posve}ena palim borcima NOP-a streqanim rodoqubima sela Mali Radinci koji su stradali od 1941.-1945. godine nalazi se na zgradi podru~nom deqewu osnovne {kole "Jovan Jovanovi} Zmaj", u ulici Rumska bb.

Arheolo{ki lokaliteti Identifikovane su dve grupe arheolo{kih lokaliteta za koje je neophodno

pribavqawe pojedina~nih uslova slu`be za{tite:

Prvu grupu ~ine lokaliteti koji se nalaze u zoni postoje}eg stanovawa. Za wih je obavezan arheolo{ki nadzor nad izvo|ewem zemqanih radova (prilikom zamene i izgradwe novih objekata, izgradwe infrstrukture i sl.). U ovu grupu spada lokalitet pod prethodnom za{titom Lokalitet "Petrov~i} II".

Drugu grupu lokaliteta ~ine potencijalni arheolo{ki lokaliteti pod prethodnom za{titom locirani na trasama infrastrukture. Za ove lokalitete, odnosno infrastrukturne trase (gasovod, toplovod, vodovod, kanalizacija, elektromreà, antenski predajnici, putevi i sl.) obavezno je rekognoscirawe celokupne trase i arheolo{ki nadzor nad izvo|ewem zemqanih radova.

Obavezan je konstantan arheolo{ki nadzor prilikom izvo|ewa zemqanih radova na podru~ju koje obuhvata arheolo{ki lokalitete "Petrov~i II" od strane stru~ne slu`be Zavoda za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

Na preostalom delu Plana, prilikom izgradwe infrastrukturnih trasa (gasovod, toplovod, vodovod, kanalizacija, elektromreà, antenski predajnici, putevi i sl.) obavezno je kognoscirawe celokupne trase i arheolo{ki nadzor nad izvo|ewem zemqanih radova koji vr{i stru~na slu`ba.

Ukoliko se tokom izvo|ewa gra|evinskih i drugih radova nai|e na arheolo{ka nalazi{ta ili arheolo{ke predmete, izvo|a~ radova je duàn da odmah, bez odlagawa prekine radove i o tome obavesti Zavod za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, kao i da preduzme mere da se nalaz ne uni{ti i ne o{teti i da se sa~uva u mestu i poloàju u kome je

41

otkriven, a sve u skladu sa ^lanom 109. Stav 1. Zakona o kulturnim dobrima.

Investitor je u obavezi da obustavi radove ukoliko nai|e na arheolo{ka nalazi{ta ili arheolo{ke predmete od izuzetnog zna~aja radi istraìvawa lokacije.

Investitor objekta je duàn da obezbedi sredstva za istraìvawe, a sve u skladu sa ^lanom 110. Stav 1. Zakona o kulturnim dobrima.

4.4.2. OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE PRIRODNIH DOBARA

U obuhvatu Plana nema za{ti}enih prirodnih dobara. Za prona|ena geolo{ka i paleontolo{ka dokumenta (fosili, minerali,

kristali i dr.) koja bi mogla predstavqati za{ti}enu prirodnu vrednost, nalaza~ je duàn da prijavi nadle`nom Ministarstvu u roku od osam dana od dana pronalaska, i preduzme mere za{tite od uni{tewa, o{te}ivawa ili kra|e.

4.4.3. OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE @IVOTNE SREDINE, @IVOTA I ZDRAVQA QUDI

ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I ZDRAVQA QUDI

Uop{teno mere za{tite ìvota i zdravqa qudi obuhvataju mere za{tite od negativnog dejstva prirodnih faktora (vetra, atmosferskih padavina, sun~evog zra~ewa, geopateogena zra~ewa, kosmi~ka zra~ewa i seizmi~kih uticaja) i negativnog slu~ajnog i namernog dejstva qudskog faktora u miru (tehni~ka zra~ewa, zaga|ewa u procesu prerade i proizvodwe i sl.) i ratnim okolnostima (nemara koji za posledicu ima: havarije, mehani~ka i hemijska o{te}ewa, poàre, hemijska i radioaktivna i druga {tetna zra~ewa, isparewa i mirise, namerna - razne sabotaè, razarawa u vreme ratnih dejstava iz vazduha i sa tla, i sl.).

Upotrebom atestiranih gra|evinskih materijala otpornih na vatru, primena kvalitetne, atestirane opreme, opremawe odgovaraju}im instalacijama, tako|e pravilnim rasporedom objekata na pojedina~nim lokacijama (poloàj u odnosu na Hartmanovu i Kerijevu mreù, podzemne vode, poloàj u odnosu na druge objekte, poloàj u odnosu na izvor zaga|ewa), elimini{u se ili se ublaùju negativni uticaji. Zabrawuje se primena gra|evinskih materijala koji imaju poja~ano radioaktivno zra~ewe, nedovoqnu nosivost, nedovoqnu otpornost na poàr i veliki koeficijent toplotne provodqivosti.

Zastupqenost zelenila tako|e doprinosi smawewu {tetnih uticaja. Pre svega po{tovawem i primenom svih zakonskih normi, propisa, tehni~kih

uslova i standarda, novih dostignu}a postignuta istraìvawima kao i ste~ena prethodna iskustva, sva negativna dejstva svode se na minimalnu meru.

ZA[TITA ZEMQI[TA I VODE

Zemqi{ta kod kojih postoji mogu}nost zaga|ewa, u obavezi je sprovoditi pra}ewe kvaliteta podzemnih voda izgradwom kontrolnih pijezometara.

Privremeno deponovawe komunalnog otpada sa pojedina~nih lokacija, predvi|eno je u kontejnere i u sopstvene kante za sme}e koje }e se u saradwi sa komunalnim preduze}em odvoziti na deponiju.

Skladi{tewe sirovina i gotovih proizvoda na otvorenom prostoru u radnoj zoni mora biti za{ti}eno od negativnih uticaja atmosferija (vetra, ki{e).

Odre|eni gotovi proizvodi koji se skladi{te na otvorenom prostoru, moraju biti tako uskladi{teni da ne dolazi do stvarawa emisije difuzne pra{ine.

Problem otpada, koji nastaje kao posledica budu}ih aktivnosti u radnoj zoni i wegovog daqeg tretmana, re{avati kroz sakupqawe, transport, tretman, reciklaù, ponovnu upotrebu i pravilno odlagawe.

42

Pre po~etka izvo|ewa radova na izgradwi neophodno je ukloniti humusni sloj i zasebno ga deponovati i obezbediti od razno{ewa. Humus nakon okon~awa radova iskoristiti za sanaciju svake lokacije na kojoj je predvi|ena izgradwa.

U ciqu o~uvawa kvaliteta zemqi{ta potrebno je voditi ra~una o nekontrolisanom odlagawu otpadne ambalaè od sredstava za za{titu biqa, prekomernoj upotrebi sredstava za za{titu biqa i drugim materijama koje mogu zagaditi zemqi{te.

Zabraweno je u meliorativne kanale ili druge otvorene kanale i potoke ispu{tati nepre~i{}ene otpadne vode, osim atmosferskih i uslovno ~istih rashladnih voda .

Za{tita vodotokova sprovodi}e se redovnim odràvawem, obezbe|ewem proto~nosti i odgovaraju}eg kvaliteta odnosno kategorije vode, zabranom upu{tawa otpadnih voda i primarno nepre~i{}enih voda iz naseqske atmosferske kanalizacije i pojedinih naslawaju}ih korisnika, spre~avawem zaga|ivawa vodotokova, obezbe|ewem imovinsko-pravnog i tehni~kog koridora za pristup i odràvawe.

Predvideti separatni tip kanalizacione mreè za sakupqawe uslovno ~istih atmosferskih i tehnolo{kih voda, posebno za sanitarno-fekalne i posebno za zauqene atmosferske vode. Uslovno ~iste atmosferske vode sa krovnih i ~istih betonskih povr{ina i uslovno ~iste tehnolo{ke vode (rashladne), ~iji kvalitet odgovara II klasi vode, mogu se bez pre~i{}avawa upu{tati u otvorene kanale putem ure|enih ispusta koji su osigurani od erozije.

Za atmosferske vode sa zauqanih i zaprqanih povr{ina (manipulativne povr{ine, benzinske pumpe, parkinzi i sl.), pre ispusta u ricipijent, predvideti odgovaraju}i predtretman (separator uqa, talo`nik). Kvalitet euflenta mora obezbediti odràvawe II klase vode u ricipijentu, a u skladu sa Uredbom o

klasifikaciji vode (”Slu`beni glasnik SRS”, br 5/68) i Pravilnika o opasnim

materijama u vodama (”Slu`beni glasnik SRS”, br. 31/82). Za tehnolo{ke vode, ukoliko je potrebno u skladu sa Uredbom o grani~nim

vrednostima emisije zaga|uju}ih materija u vode i rokovima za wihovo dostizawe (”S. glasnik RS”, br. 67/11), predvideti odgovaraju}e predtretmane da bi kvalitet ovih voda zadovoqio sanitarno-tehni~ke uslove za izpu{tawe otpadnih voda u naseqsku kanalizaciju.

ZA[TITA VAZDUHA I ZA[TITA OD JONIZUJU]EG ZRAÊWA

Za{tita vazduha od zaga|ivawa sprovodi}e se kao integralni deo strategije, uslova i monitorske mreè kontrole kvaliteta vazduha.

Svaki tehnolo{ki proces u radnoj zoni mora imati tehni~ko–tehnolo{ke mere za smawewe emisije zaga|ewa u atmosferu.

Za svaki konkretan projekat proizvodwe u radnoj zoni, u okviru tehni~ke dokumentacije i potrebnih studija, bi}e strogo tretirani uslovi emisije gasova iz procesa, i da }e se konkretna re{ewa za smawewe emisije i eliminisawe {tetnih uticaja na atmosferu.

Skladi{tewe na otvorenom prostoru vr{iti tako da ne dolazi do stvarawa emisije difuzne pra{ine.

Obavezna je analiza mogu}ih uticaja na stawe i kvalitet vazduha (imisija, emisija) za planiranu radnu zonu i procena ekolo{kog kapaciteta, sa aspekta uticaja na kvalitet vazduha pri realizaciji pojedina~nih Projekata;

Zastupqenost zelenila tako|e doprinosi smawewu {tetnih uticaja. Merama biolo{ke za{tite (ozelewavawe, pejza`no ure|ewe) formirawe zona

i pojaseva sa prioritetnom funkcijom za{tite i tehni~ko-tehnolo{kim merama za{tite (ugradwa i postavqawe ure|aja za pre~i{}avawe vazduha-efikasnih filterskih sistema za objekte (tehnologije) izvore aerozaga|ewa.

Planom je predvi|ena mogu}nost formirawa sistema javnog zelenila, pove}awa procenta zelenih povr{ina, broja i raznovrsnosti postoje}ih kategorija zelenila.

Javne povr{ine pod zelenilom odràvati u blisko prirodnom stawu sa u~e{}em autohtonih drvenastih vrsta minimalno 20% i optimalno 50% a primenu ~etinarskih vrsta (maksimum 20%) ograni~iti samo na intezivno odràvanim zelenim povr{inama sa nagla{enom estetskom namenom.

43

Izbegavati primenu invazivnih vrsta tokom ure|ewa zelenih povr{ina i podizawa za{titnog zelenila.

U ciqu za{tite vazduha, neophodna je i stalna kontrola emisije, pra}ewe kvaliteta odnosno stepena sprovodi}e se prvenstveno zabranom odnosno izbegavawem gradwe sadràja koji takva zra~ewa mogu da emituju.

Izbegavati primenu aeroalergenih, alergenih i drugih vrsta tokom ure|ewa zelenih povr{ina i podizawa za{titnog zelenila.

Javne i druge povr{ine pod zelenilom neophodno je redovno odràvati, uklawati korovske vrste izaziva~e alergija.

Tabela 3.4. Aeroalergene biqke

Biqna vrsta Narodni naziv Alergenost polena

Pinaceaea borovi, jele, smr~e neznatno

Tilia lipa veoma slabo

Populus topola slabo

Salix vrba slabo

Acer javor slabo do umereno

Carpinus grab slabo do umereno

Juglans orah slabo do umereno

Aesculus divqi kesten slabo do umereno

Fagus bukva slabo do umereno

Taxaceae tise umereno

Cupressaceae ~empresi, kleke umereno

Ulmus brest umereno

Quercus hrast umereno

Corylus leska umereno do jako

Alnus jova umereno do jako

Fraxinus jasen umereno do jako

Platanus platan umereno do jako

Castanea pitomi kesten umereno do jako

Ligustrum kalina-ìva ograda umereno do jako

Betula breza veoma jako

Poaceae trave veoma jako

Nejonizuju}a zra~ewa obuhvataju ultravioletno zra~ewe (100-400nm),

svetlostno zra~ewe (400-780nm), infracrveno zra~ewe (780nm-1mm), radio-

frekvencijsko zra~ewe (10kHz-300GHz), elektromagnetno poqe niskih frekvencija

(0-10kHz), lasersko zra~ewe i ultrazvuk (>20kHz). Nejonizuju}e zra~ewe je sveprisutno pre svega u obliku prirodnih poqa nejonizuju}eg zra~ewa od izvora sunca, atmosferskih pra`wewa i zemqinog stati~nog magnetnog poqa (Hartmanova i Kerijeva mreà). Заштита od prirodnih poqa nejonizuju}eg zra~ewa sprovodi se :

merama biolo{ke za{tite podizawem za{titnog zelenila, pove}ati procenat ozeqenosti u nasequ 50% u zonama stanovawa i 30% u radnim zonama ;

prostorno-planerskim i urbanisti~kim merama obezbediti otvorenost i provetrenost kako naseqa tako i blokova;

pravilnom izgradwom objekata vode}i ra~una o lokaciji (teren), orijentaciji, ventilaciji i dr.;

upotreba materijala koja nemaju svojstva, kao i materijala otpornih na zra~ewa.

Izvor nejonizuju}eg zra~ewa mogu biti generatori snage, generator signala,

predajnici, radarski ure|aji, mobilna telefonija, sredstva za odràvawe veze, ure|aji za daqinsko upravqawe, medicinska oprema, kompjuterski sistemi, osvetqewe, magnetno poqe ispod linija visokog napona, vozovi na principu magnetske levitacije, MRI i MR spektroskopija (magnetna rezonanca), termonuklearni reaktori, magnetohidrodinami~ki sistemi, proizvodwa i distribucija jednosmerne struje, akceleratori ~estica, jedinice za separaciju

44

izotopa, superprovodni spektrometri i dr. Pravilnikom o granicama izlagawa nejonizuju}im zra~ewima propisane su grani~ne vrednosti izlagawa stanovni{tva elektri~nim, magnetskim i elektromagnetskim poqima. Za{tita od nejonizuju}eg zra~ewa sprovodi se merama:

po{tovawem minimalne udaqenosti od emitera - za{titni pojasevi i mera zabrane ili ograni~ewa izgradwa objekata u za{titnoj zoni;

podizawem za{titnog zelenila;

prilikom izgradwe objekata upotreba materijala koji nemaju emisione osobine ili ograni~ene u skladu sa propisima;

prilikom izgradwe upotreba materijala koji umawuju emisiju;

upotreba tehnologije i ure|aja male emisije;

pravilnim rukovawem i ograni~enom upotrebom ure|aja u kontrolisanim uslovima (u medicini i privredi);

pravilnim rukovawem i ograni~enom upotrebom ure|aja u nekontrolisanim uslovima (u domovima), usled kumulativnog dejstva.

Jonizuju}e zra~ewe je elektromagnetno zra~ewe. U jonizuju}a zra~ewa spadaju α

(alfa), β (beta), γ (gama), χ (rendenski zraci), kosmi~ko zra~ewe i neutroni Granica izlagawa stanovni{tva ne sme da prelazi granicu efektivne doze za pojedinca od 1mSv godi{we, odnosno sve u skladu sa Pravilnikom o granicama izlagawa jonizuju}im zra~ewima i merewima radi procene nivoa izlagawa jonizuju}im zra~ewima. Заштита od jonizuju}eg zra~ewa sprovodi se :

pravilnom dispozicijom emitera (antene i sl.) u odnosu na okruèwe vode}i ra~una da je {to mawi broj qudi izloèn negativnom uticaju (locirawem izvan naseqa, po obodu naseqa, izvan zona stanovawa), udaqenosti od ugroènih (postavqawem na {to ve}oj visinskoj koti i dr);

prilikom izgradwe upotreba materijala koji nemaju emisione osobine ili ograni~ene u skladu sa propisima;

prilikom izgradwe upotreba materijala koji umawuju emisiju;

podizawem za{titnog zelenila oko emitera;

rukovawe i ograni~ena upotreba ure|aja u kontrolisanim uslovima (u domovima), usled kumulativnog dejstva u skladu sa propisima;

pravilnim rukovawem i ograni~enom upotrebom ure|aja u nekontrolisanim uslovima (u domovima), usled kumulativnog dejstva.

MERE ZA[TITE OD PODZEMNIH I POVR[INSKIH VODA

Kvalitet zemqi{ta predstavqa osnovu za daqi privredni razvoj ovog podru~ja. Vodni reìm, povr{inske i podzemne vode, ~esto je nepovoqan, pa predstavqa ograni~avaju}i faktor razvoja.

Za{tita od podzemnih voda treba da se sprovodi, zbog niskog nivoa podzemnih voda koji se javqaju upravo u ravni~arskom delu kojem pripada istra`no podru~je, zato je neophodno da se:

poqoprivredno zemqi{te za{titi od suvi{nih voda rekonstrukcijom, dogradwom i odràvawem sistema melioracionih kanala

vr{iti osmatrawe nivoa podzemnih voda preko osmatra~ke mreè (pijezometara, bunara) i izgradwom melioracionih kanala i blagovremeno drenirawe prostora koji su ugroèni

u zonama porodi~ne stambene gradwe, neophodno je pri organizaciji i izgradwi i upotrebi raznih poqoprivrednih doma}instava (bunari, septi~ke jame, skladi{ta hrane, objekti za dràwe doma}ih ìvotiwa, |ubri{ta i dr.), sprovoditi stalne sanitarno-higijenske mere

u okviru radnih zona zabrawena je izgradwa investicionih objekata koji u svom proizvodnom procesu ili pruàwu usluga, koriste ili produkuju hemikalije koje se svrstavaju u kategoriju opasnih i {tetnih materija za podzemne i povr{inske vode.

45

Za{tita od podzemnih voda treba da se sprovodi, zbog niskog nivoa podzemnih voda koji se javqaju upravo u ravni~arskom delu kojem pripada istra`no podru~je, zato je neophodno da se za{tita od uticaja podzemnih voda obezbe|uje projektovawem i izvo|ewem propisne hidroizolacije sa odgovaraju}im materijalima.

Shodno tome ne preporu~uje se izgradwa podruma ili suterena. Ukoliko se ipak ove etaè grade, potrebno je ispuniti sve potrebne tehni~ke uslove za maksimalno obezbe|ewe objekta od negativnog uticaja podzemnih voda.

Pre projektovawa privrednih, javnih, poslovnih , pa i porodi~nih objekata, vr{iti geomehani~ka ispitivawa tla lokacije, kao osnove za projektno-stati~ka re{ewa i izvo|ewe planiranih objekata, kao i stati~ku i drugu za{titu naslawaju}ih drugih objekata.

ZA[TITA FLORE I FAUNE

Pokrajinski zavod za za{titu prirode je utvrdio uslove za{tite prirode odnosno flore i faune na osnovu Konvencije o biolo{koj raznovrsnosti ("Slu`beni list SRJ - Me|unarodni ugovori" br. 11/01):

neophodno je podizawe visokog za{titnog zelenila oko naseqa prema obradivim povr{inama radi spre~avawa zaga|ewa naseqa od eolske erozije i no{enih ~estica pesticida. Ostrva zelenila omogu}avaju opstanak ugroènih vrsta me|u kojima su i za{ti}ene vrste ptica grabqivica, sisara, pojedinih vodozemaca i gmizavaca, a zeleni pojasevi imaju i ulogu remize za lovnu divqa~ i obezbe|uju gnezdili{te pticama peva~icama koje se hrane na poqoprivrednnim povr{inama;

za{tita biodiverziteta naseqenih mesta zasniva se na stvarawu i odràvawu javnih zelenih povr{ina. Formirawe sistema zelenih povr{ina naseqa veoma doprinosi povezivawu prirodne sredine sa urbanim prostorom a dolazi i do prostornog razgrani~avawa funkcija koje mogu negativno uticati jedna na drugu. Velike poplo~ane i/ili betonirane povr{ine u gra|evinskom podru~ju kao i sami gra|evinski objekti ja~aju efekat nepovoqnih klimatskih karakteristika okoline (niske vrednosti vla`nosti vazduha, pove}an albedo obra|enih povr{ina, prisustvo pra{ine u vazduhu i sl.). Pove}awem indeksa zauzetosti gra|evinskih parcela podru~ja Plana, smawuje se procenat postoje}eg javnog zelenila {to za posledicu ima pogor{awe kvaliteta vazduha, a dodatnim ozeqewavawem poboq{ava se kvalitet vazduha, sniàvaju temperature u letwem delu godine zbog sposobnosti biqaka da apsorbuju i reflektuju sun~evo zra~ewe, spre~avaju se erozija tla izazvana ki{om i vetrom i brzo oticawe atmosferskih padavina, smawuje se buka od saobra}aja. Pod lokalnim klimatskim uslovima, li{}ari imaju zna~ajan doprinos u unapre|ewu kvaliteta vazduha i poboq{awu klimatskih karakteristika urbanih povr{ina.

du`ni smo da spre~avamo uno{ewe i kontroli{emo ili iskorewujemo "one vrste koje ugroàvaju prirodne ekosisteme, stani{ta ili autohtone vrste". Invazivnim se smatraju slede}e biqne vrste: cigansko perje (Asclepias syriaca), jasenoliki javor (Acer negundo), kiselo drvo (Ailanthus glandulosa),

bagremac (Amorpha fruticosa), zapadni koprivi} (Celtis occidentalis), dafine

(Eleagnus angustifolia), pensilvanski dlakavi jasen (Fraxinus pennsulvanica),

trnovac (Gledichia triachantos), ìva ograda (Lycium halimifolium), petolisni

br{qan (Partenocissus inserta), kasna sremza (Prunus serotina), japanska

falopa (Reynouria syn. Fallopia japonica), bagrem (Robinia pseudoacacia),

sibirski brest (Ulmus pumila).

MERE ZA[TITE OD POPLAVA I KI[E

Redovnim odràvawem kanalske mreè (putne i meliorativne) moè se preduprediti pojava poplava i izliva povr{inskih voda.

46

Za{tita od povr{inskih voda obezbe|uje se odvo|ewem voda u atmosfersku kanalizaciju. Vodu sa krovova objekata pravilno dimenzionisanim olu~wacima sprovesti do ricipijenta bilo rigolama ili zacevqenom kanalskom mreòm.

Parterne povr{ine projektovati sa odgovaraju}im padovima (2,5%) do rigola ili direktno do ricipijenta (bunari, kanali), otpornim na proklizavawe.

Za{tititi ulaze u objekte nadstre{nicama, denivelacijom u odnosu na okolni teren i drenaòm povr{ina oko objekta.

Izgradwa podzemnih objekata (etaà, skladi{ta i sl.) treba da je najmawe 1,0m iznad kote najvi{ih podzemnih voda, uz primenu gra|evinsko-tehni~kih re{ewa kojim se obezbe|uje spre~avawe prodirawe vode.

U objektu obezbediti propisanu hidro-izolaciju objekata, pogotovo podruma i suterena budu}ih objekata.

MERE ZA[TITE OD VETRA, LEDA, SNEGA, GRADA I ATMOSFERSKOG PRA@WEWA

Mera za{tite od vetra samog naseqa ili odre|enih lokacija jeste sadwa drvenastih vrsta, odnosno formirawem zelenih za{titnih masa i drvoreda, kao i pravilnim postavqawem novoplaniranih ulica u odnosu na ruù vetrova.

Mere za{tite od vetra, snega i grada jeste pravilna dispozicija ulaza u objekte, izgradwa vetrobrana (stambeni, poslovni i javni objekti), pokrivawe objekata odgovaraju}im pokriva~ima otpornim na vetar, sneg, ki{u i grad kao i pravilno konstruisawe krovne konstrukcije. Na prozore je potrebno ugraditi zastore za za{titu prozorskog stakla (roletne, {alokatre i sl.). Na krovu je potrebno pravilno projektovati odvodwavawe vode i postavqawe snegobrana na krovni pokriva~.

Za{tita od udara groma obezbedi}e se izgradwom gromobranske instalacije, koja }e biti pravilno i kvalitetno projektovana i izvedena, kao i pravilno uzemqena.

MERE ZA[TITE OD ZEMQOTRESA

Eliminisawe negativnih dejstava ili svo|ewe na minimalne uticaje seizmi~kih sila postiè se prvenstveno primenom pozitivnih zakonskih propisa, normi i tehni~kih uslova u projektovawu, izgradwi (gra|evinskih propisa naro~ito kod izbora konstruktivnog sklopa i fundirawa objekata, a za seizmi~ke uticaje do 8 stepeni Merkalijeve skale). Prilikom projektovawa novih objekata neophodno je primeniti Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima (”Sl.list SFRJ”, br. 31/81, 49/82, 29/83,

21/88 i 52/90) radi obezbe|ewa za{tite od maksimalnog o~ekivanog udara do 8º Merkalijeve skale.

Usled mogu}eg dejstva zemqotresa i uru{avawa objekata potrebno je planirati {iroke ulice da se obezbedi prohodnost ulica za potrebe prilaza interventnih vozila (protivpoàrno vozilo, vozilo hitne pomo}i-saniteta, i dr.)

Urbanisti~ke mere za{tite su definisawe slobodnih prostora koje bi u slu~aju zemqotresa predstavqale bezbedne zone za evakuaciju, sklawawe i zbriwavawe stanovni{tva. To su pre svega povr{ine izvan gra|evinskih linija i zona obru{avawa a mogu biti parkovi, igrali{ta i dr.

ZA[TITA OD BUKE I VIBRACIJA

Buka i vibracije nastaju uglavnom od saobra}aja, proizvodnih procesa, ali i delovawem nekih drugih qudskih aktivnosti.

Buka i vibracije nastale nekim drugim ~ovekovim aktivnostima (na primer preglasna muzika u ugostiteqskim i drugim objektima, buka iz radionica i sl.) moraju se svesti u dozvoqene granice nadzorom i drugim administrativnim merama.

Razli~itim tehni~kim re{ewima mogu}e je umawiti nivo buke koji poti~e od ma{ina. Radnike u industriji koji su izloèni buci neophodno je opremiti opremom koja }e ih {tititi od buke.

47

Buka u radnim pogonima negativno uti~e na zdravqe i op{te stawe qudi koji rade u blizini izvora buke. Kontrolu zvuka je mogu}e posti}i na slede}e na~ine: redukovawem izvora buke, umawewem zvu~nog izvora ili za{titom recipijenta (prijemnika).

Buka i vibracije nastaju uglavnom od saobra}aja, proizvodnih procesa, ali i delovawem nekih drugih qudskih aktivnosti.

Dozvoqeni nivo buke ne sme da prelazi vrednosti predvi|ene odgovaraju}im propisima (Pravilnik o dozvoqenom nivou buke u ìvotnoj sredini, “Slu`beni

list SRJ”, br. 54/92; Pravilnik o metodama merewa buke, sadrìni i obimu

izve{taja o merewu buke, “Slu`beni glasnik RS”, br. 72/10).

Tabela 3.5. Najvi{i dozvoqeni nivo buke

SREDINA U KOJOJ ÔVEK BORAVI DOZVOQEN NIVO BUKE U db

DAWU NO]U

U NASEQENIM MESTIMA PREMA ZONAMA NASEQA:

a) podru~je za odmor i rekreaciju, bolni~ke zone i oporavili{ta, kulturno-istorijski lokaliteti, veliki parkovi

50 40

b) turisti~ka podru~ja, mala i seoska naseqa, kampovi i {kolske zone

50 40

c) ~isto stambeno podru~je 55 45

d) poslovno-stambena podru~ja, trgova~ko-stambena podru~ja i de~ja igrali{ta

60 50

e) magistralnih i gradskih saobra}ajnica 65 55

f) industrijska, skladi{na i servisna podru~ja i transportni terminali bez stambenih zgrada

Na granici ove zone ne sme prelaziti dozvoqene nivoe u zoni sa kojom se

grani~i

GRADSKI CENTAR, ZANATSKA, TRGOVA^KA, ADMINISTRATIVNO-UPRAVNA ZONA SA STANOVIMA, ZONE DU@ AUTOPUTEVA,

u stambenoj zgradi (boravi{ne prostorije) pri zatvorenim prozorima:

a) iz izvora buke u zgradi b) iz izvora buke izvan zgrade

35 40

30 35

u javnim objektima - domovi zdravqa pri zatvorenim prozorima:

a) bolesni~ke sobe b) ordinacije

35 40

30 40

u javnim objektima - hotelske sobe: a) iz izvora buke u zgradi b) iz izvora buke izvan zgrade

35 40

30 35

MERE ZA[TITE OD EKSPLOZIJE I PO@ARA

Naseqe Mali Radinci karakteri{e nekoliko lokacija koje su ugroène ili mogu biti ugroène od dejstava poàra i/ili eksplozije.

Javni objekti gde boravi ve}i broj qudi, kao {to su {kole, kulturni centar i sli~no objekti su sa potencijalnim rizikom od poàra. Prilikom planirawa, izgradwe, rekonstrukcije i dogradwe voditi ra~una o poloàju objekta gde je potrebno obezbediti dostupnost protivpoàrnih vozila, o indeksu izgra|enosti i spratnosti objekta, ugradwom kvalitetnog i vatrootpornog materijala, kvalitetnim funkcionalnim re{ewima gde je potrebno planirati protivpoàrno stepeni{te, ugradwu protivpoàrnih sistema i unutra{we hidrantske mreè.

Privredni objekti i radne zone zbog raznih delatnosti, tehnolo{kih procesa i skladi{tewa raznog zapaqivog materijala se smatraju potencijalno ugroènim podru~jima od poàra i dejstava eksplozije. Prilikom planirawa i izgradwe privrednih objekata voditi ra~una o indeksu izgra|enosti, visini objekta,

48

poloàju objekta, ugradwom kvalitetnog i vatrootpornog materijala, dostupnosti protivpoàrnih vozila kao i obezbe|ewe hidrantske mreè. Prilikom projektovawa i izgradwe objekata zonirawem i po{tovawem propisa obezbediti minimalne udaqenosti izme|u proizvodnih, skladi{nih i objekata specijalne namene, uslovima skladi{tewa lako zapaqivih te~nosti, gasa i eksplozivnih materija u skladu sa Pravilnikom o izgradwi postrojewa za zapaqive te~nosti i o uskladi{tavawu i pretakawu zapaqivih te~nosti (”Slu`beni list SFRJ”, br. 20/71), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu skladi{ta od poàra i eksplozija (”Slu`beni list SRS”, br. 27/84), Pravilnikom o sme{taju i dràwu uqa

za loèwe (”Slu`beni list SRS”, br. 45/67), Pravilnikom o izgradwi stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila i o uskladi{tavawu i pretakawu goriva (”Slu`beni glasnik RS”, br. 108/13).

Poqoprivredna doma}instva sa ve}im brojem objekata i gustinom izgra|enosti, delatnosti i skladi{tewa poqoprivrednih proizvoda i silaè su tako|e potencijalno ugroèna podru~ja od poàra. Mere za{tite od poàra su pravilan raspored objekata na parceli, odvajawe ekonomskog dela od stambenog, prilikom planirawa i izgradwe objekata voditi ra~una o indeksu izgra|enosti, ugradwa kvalitetnog i vatrootpornog materijala, dostupnosti protivpoàrnih vozila i eventualno planirati hidrantsku mreù. U dvori{tu individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a kamare neovr{enih strnih useva moraju biti udaqene najmawe 6m od objekata ili zapaqivih materija u skladu sa Pravilnikom o

posebnim merama za{tite od poàra u poqoprivredi (”Slu`beni list SRS”, br. 27/84).

Gusto izgra|ena naseqa, stara gusta izgradwa, nova izgradwa u blokovima sa mawim parcelama i zone sa vi{eporodi~nim objektima mogu}a su podru~ja ugroèna od dejstva poàra. Pravilnim poloàjem objekta na parceli, stepen izgra|enosti, ugradwa kvalitetnog i protivpoàrnog materijala i obezbe|ewe protivpoàrnog prolaza u {irini od najmawe 3,0m u dno parcele mere su za{tite od poàra (Pravilnik o sadrìni i na~inu izrade tehni~ke dokumentacije za objekte visoko gradwe “Slu`beni glasnik RS”, br. 15/08).

Mera za{tite od poàra koja vaì za planirawe i izgradwu svih objekata jeste da je objekte potrebno graditi od negorivih materijala (opeka, beton, i sl.), konstrukcija objekata treba da bude propisane seizmi~ke otpornosti i elementi konstrukcije treba da imaju odre|eni stepen vatrootpornosti koji odgovara poàrnom optere}ewu (JUS.U.J1.240).

Mere za{tite od dejstava poàra je potrebno sprovesti i u javnom prostoru gde je potrebno obezbediti dostupnost protivpoàrnim vozilima, planirati i graditi saobra}ajnice odgovaraju}e {irine i nosivosti za nesmetan prolaz vatrogasnih vozila i wihovo manevrisawe za vreme ga{ewa poàra, planirawem parking prostora grupisanim za 5-7 vozila sa obezbe|ewem razmaka za prolaz protivpoàrna vozila, planirawem protivpoàrnih prolaza, ulica, internih ulica Pravilnik o tehni~kim normativima za pristupne puteve, okretnice i ure|ene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata pove}anog rizika od poàra “Slu`beni list SRJ”, br. 8/1995). Prilikom planirawa i izgradwe javne garaè za putni~ka vozila pridràvati se Pravilnika o tehni~kim zahtevima za za{titu garaà za putni~ke automobile od poàra i eksplozije (“Slu`beni list

SCG”, br. 31/2005). Pored saobra}ajne infrastrukture potrebno je planirati i odgovaraju}u

komunalnu infrastrukturu, odnosno potrebno je obezbediti kapacitet vodovodne mreè koji obezbe|uje dovoqne koli~ine vode za ga{ewe poàra kako u javnom prostoru tako na parceli, a u skladu sa vaè}im propisima (Pravilnik o tehni~kim normativima za hidrantsku mreù za ga{ewe poàra “Slu`beni list SFRJ”, br. 30/91).

49

Tabela 3.6. Broj protivpoàrnih pristupa u zavisnosti od vrste objekata

BR. VRSTA OBJEKTA OPIS BROJ PRISTUPA

1. mala skladi{ta povr{ine do 1000m2 najmawe sa jedne strane

2. skladi{ta sredwe veli~ine

povr{ine od 1001 do 3000m2 i

regalna skladi{ta povr{ine do 3000m

2 (regali visine do 12m)

najmawe sa dve strane

3. velika skladi{ta i hladwa~e

povr{ine iznad 3000m2 i sva

visokoregalna skladi{ta (regali visine iznad 12m)

najmawe sa tri strane

4. silos najmawe sa ~etiri strane MERE ZA[TITE OD INTERESA ZA ODBRANU

Za{titu stanovni{tva potrebno je planirati u zaklonima ili drugim pogodnim objektima koji }e se graditi, odnosno prilago|avati za upotrebu u neposrednoj ratnoj opasnosti u skladu sa Planom za{tite i spasavawa u vanrednim situacijama jedinice lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama (“Slu`beni glasnik RS”, br. 111/09, 92/11, 93/12) i drugim podzakonskim aktima.

Javni prostor, odnosno ulice planirati u dovoqnoj {irini da se prilikom ratnih ili drugih dejstava obezbedi wihova prohodnost.

Sistem komunalne infrastrukture mora biti planiran, odnosno prilago|en i za vanredne situacije pa i mogu}ih ratnih dejstava, naro~ito sistem vodosnabdevawa i fekalne kanalizacije.

Vodosnabdevawe mora imati pored naseqske vodovodne mreè i alternativna re{ewa poput razvoja mreè subarterskih bunara sa ispumpavawem vode ru~no ili putem agregata kao i obezbe|ivawe autocisterni za vodu. Postoje}i bunari moraju se ~uvati od uni{tewa i zaga|ewa. Mreù vodovoda graditi odnosno dograditi po principu zatvorenog prstena, tako da se vodosnabdevawe omogu}i i iz dva pravca.

Sistem fekalne kanalizacije je osetqiv kao potencijalni izvor zaraze i epidemije te se prilikom planirawa sistema fekalne kanalizacije moraju predvideti sanitarno-higijenske mere i uslovi za izgradwu i ure|ewe masovnih, grupnih i pojedina~nih sanitarnih punktova.

Sistem elektrosnabdevawa planirati, graditi odnosno dograditi po principu snabdevawa iz dva pravca.

4.5. POSEBNI USLOVI KOJIMA SE POVR[INE I OBJEKTI JAVNE NAMENE ÎNE PRISTUPA^NIM OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Javne povr{ine (trotoari, pe{a~ke staze, pe{a~ki prelazi, prilazi objektima

i sl.), moraju obezbediti uslove za nesmetano kretawe dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim standardima planirawa, projektovawa i izgradwe objekata, kojima se osigurava nesmetano kretawe i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama ("Slu`beni glasnik RS", br. 22/2015), kao i drugim propisima i standardima (IATA, UIC, ICAO ) koji reguli{u ovu oblast.

4.5.1. ELEMENTI PRISTUPA^NOSTI ZA SAVLADAVAWE

VISINSKIH RAZLIKA Savladavawe visinske razlike izme|u pe{a~ke povr{ine i prilaza do

objekta vr{i se:

a) rampama za pe{ake i invalidskim kolicima, za visinsku razliku do 76cm; b) spoqnim stepenicama, rampama, stepeni{tem i podiznim platformama, za

visinsku razliku ve}u od 76cm.

50

RAMPE

nagib rampe ne sme iznositi vi{e od 5% (1:20), dok za kratka rastojawa (do 6m) nagib rampe moè iznositi do 8,3% (1:12);

najve}a ukupna duìna rampe u posebnom slu~aju iznosi 15m;

rampe duè od 6m, a najvi{e 9m u slu~aju da su maweg nagiba, razdvajaju se

odmori{tima najmawe duìne 150cm, dok je najmawa ~ista {irina rampe za

jednosmeran prolaz 90cm a za dvosmeran prolaz 150cm, sa odgovaraju}om podlogom. Kod dvokrakih rampi potrebno je obezbediti podest najmawe veli~ine 150h170cm;

rukohvati rampi su produèni u odnosu na nastupnu ravan rampe za 30cm;

rampe za{titi ivi~wacima sa spoqne strane visine 5cm i {irine 5-10cm i opremiti podlogu, rukohvate i ogradu u skladu sa Pravilnikom.

STEPENICE I STEPENI[TA

najmawa {irina stepeni{nog kraka iznosi 120cm;

najmawa {irina gazi{ta iznosi 33cm, dok je najve}a dozvoqena visina

stepenika 15cm;

opremiti podlogu, rukohvate i ogradu u skladu sa Pravilnikom. LIFT

prilaz liftu na nivou ulaza u zgradu treba da ima slobodan prostor dimenzija 150h200cm;

unutra{we dimenzije kabine lifta iznose najmawe 110h140cm;

vrata kabine lifta, koja su smi~u}a ili se otvaraju prema spoqnoj strani, imaju {irinu ~istog otvora najmawe 80cm;

opremiti kabinu lifta kao i pod ispred kabine u skladu sa Pravilnikom.

Za savladavawe visinskih razlika u stambenim zgradama i objektima za javno kori{}ewe, ako nije mogu}a primena stepenica i stepeni{ta ili rampi, primewuju se podizne platforme.

VERTIKALNO PODIZNE PLATFORME

podizna platforma predvi|a se kao plato veli~ine najmawe 110cm do

140cm sa pogonskim mehanizmom, ogra|ena za{titnom ogradom visine do

120cm.

KOSO PODIZNA RASKLOPIVA PLATFORMA

Koso podizna sklopiva platforma koristi se kao element pristupa~nosti za potrebe savladavawa visinske razlike ve}e od 120cm iskqu~ivo u stambenim jedinicama. 4.5.2 ELEMENTI PRISTUPA^NOSTI KRETAWA I BORAVKA U

PROSTORU

ispred ulaznih vrata obezbediti ravan pe{a~ki plato dimenzija najmawe 150h150cm;

51

svetla {irina ulaznih vrata kod javnih objekata mora iznositi najmawe 183cm, u slu~aju da se i spoqna i unutra{wa vrata otvaraju u istom smeru

iznosi 240cm i u slu~aju da se vrata otvaraju prema vetrobranu iznosi 300cm;

ostale elemente objekata javne namene i druge (stambeni objekti) projektovati u skladu sa pravilnikom.

4.5.3. ELEMENTI PRISTUPA^NOSTI JAVNOG SAOBRA]AJA

TROTOARI I PE[A^KE STAZE

nagibi trotoara i pe{a~kih staza ne mogu biti ve}i od 5% (1:20), izuzetno 8,3% (1:12), dok popre~ni nagib ne sme iznositi vi{e od 2%;

radi nesmetanog kretawa lica u invalidskim kolicima {irina uli~nih trotoara i pe{a~kih staza iznosi najmawe 180cm, a izuzetno 120cm, dok

{irina prolaza izme|u nepokretnih prepreka iznosi najmawe 90cm;

u koridoru osnovnih pe{a~kih kretawa ne postavqaju se stubovi, reklamni panoi ili druge prepreke, a postoje}i se vidno obeleàvaju;

delovi zgrada kao {to su erkeri, balkoni, vise}i reklamni panoi i sl., kao i dowi delovi kro{wi drve}a, koji se nalaze neposredno uz pe{a~ke koridore, uzdignuti su najmawe 250cm u odnosu na povr{inu trotoara;

klupe treba da imaju sedi{ta na visini od 45cm i rukohvate na visini od

70cm iznad nivoa {etne staze u 50% od ukupnog broja klupa. Pored klupa se

obezbe|uje prostor povr{ine 110cm sa 140cm za sme{taj pomagala za kretawe;

povr{ina trotoara, pe{a~kih staza i drugih {etali{ta treba da bude ~vrsta, ravna i otporna na klizawe;

uo~qivost glavnih tokova i promene pravca obezbediti kontrastom boja i materijala.

PE[A^KI PRELAZI I PE[A^KA OSTRVA

mesto pe{a~kog prelaza treba da se jasno razlikuje od podloge trotoara, i postavqa se pod pravim uglom prema trotoaru;

na svim pe{a~kim prelazima visinsku razliku izme|u trotoara i kolovoza neutralisati zako{enim ivi~wacima, u {irini pe{a~kog prelaza sa maksimalnim nagibom zako{enog dela 8,3%, izuzetno 10%;

prolaz kroz pe{a~ko ostrvo u sredini kolovoza izvodi se bez ivi~waka, u nivou kolovoza u {irini pe{a~kog prelaza. Povr{ina prolaza kroz pe{a~ko ostrvo izvodi se sa taktilnim poqem bezbednosti/upozerewa, na celoj povr{ini prolaza kroz ostrvo;

na raskrsnici pe{a~ki prelaz mora imati pristupni semafor sa zvu~nom signalizacijom i taktilno poqe bezbednosti/upozorewa u {irini spu{tenog dela pe{a~kog prelaza.

MESTA ZA PARKIRAWE

mesta za parkirawe vozila osoba sa invaliditetom planirati u blizini ulaza u stambene zgrade, objekte za javno kori{}ewe i drugih objekata;

za javne garaè, javna parkirali{ta, kao i parkirali{ta uz objekte za javno kori{}ewe, obezbediti najmawe 5% mesta od ukupnog broja mesta za parkirawe, a najmawe jedno mesto. Na parkirali{tima sa mawe od 20 mesta koja se nalaze uz ambulantu, apoteku, prodavnicu prehrambenih proizvoda, po{tu, restoran i de~ji vrti}, obezbediti najmawe jedno mesto za parkirawe. Na parkirali{tima uz domove zdravqa, bolnice, domove starih

52

i druge zdravstvene i socijalne ustanove, obezbediti najmawe 10% mesta od ukupnog broja mesta za parkirawe, a najmawe 2 mesta za parkirawe. svako obeleèno parkirali{te mora imati obezbe|eno najmawe jedno pristupa~no mesto za parkirawe.;

najmawa povr{ina mesta za parkirawe vozila osobe sa invaliditetom iznosi 370cmh480cm;

mesto za parkirawe za dva automobila koje se nalazi u nizu parkirali{nih mesta upravno na trotoar veli~ine je 590h500cm sa me|uprostorom {irine

150cm;

ukoliko parkirali{te nije izvedeno u istom nivou sa pe{a~kom stazom, tada je potrebno obezbediti pristup spu{tenom pe{a~kom stazom maksimalnog nagiba 8,3% i najmawe {irine 140cm;

pristupa~no parking mesto se projektuje u horizontalnom poloàju, a nikad u uzdu`nom nagibu. Dozvoqen je samo odlivni popre~ni nagib od najvi{e 2%.

STAJALI[TA JAVNOG PREVOZA

na stajali{tima javnog prevoza, planirati plato za pe{ake {irine najmawe 300cm, a prilazne pe{a~ke staze moraju biti izvedene u istom nivou, odnosno bez denivelacije;

ukoliko plato stajali{ta javnog prevoza nije u istom nivou sa pe{a~kom stazom, pristup platformi obezbediti spu{tawem staze ili platforme pod nagibom najvi{e 10%, ili pomo}u rampe najve}eg nagiba 5% i najmawe {irine 120cm;

zonu ulaska u vozilo javnog prevoza ispred predwih vrata vozila vizuelno obeleìti kontrastom i izvodi se taktilnim poqem bezbednosti najmawe povr{ine 90h90cm i povezati sa sistemom taktilne linije vo|ewa.

SISTEMI ZA ORIJENTACIJU

znakovi i table za obave{tavawe i natpisne plo~e moraju biti vidqivi, ~itqivi i prepoznatqivi;

oprema i grafi~ka obrada treba da bude u skladu sa Pravilnikom;

u skladu sa Pravilnikom postoje znakovi orijentacije (skice, planovi, makete i sl.), putokazi i funkcionalni znakovi kojima se daju obave{tewa o nameni pojedinih prostora (parkirali{ta, garaè, liftovi, sanitarne prostorije i dr.);

znakovi na zidovima se postavqaju na visini od 140cm do 160cm iznad nivoa tla.

TELEFONSKE GOVORNICE

javne telefonske govornice planirati tako da pod kabine i platoa ispred telefonske govornice dimenzija 150h150cm ne bude vi{qi od 2cm od

okolnih povr{ina. Ukoliko je visinska razlika ve}a od 8cm, pristup

obezbediti rampom. Dimenzije kabine su 90h110cm, a vrata kabine se

otvaraju prema spoqnoj strani i imaju najmawu {irinu 80cm.

4.6. MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI IZGRADWE

U skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi ~lana 26. stav 14. ("Sl. glasnik

RS", br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10- odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-odluka US, 50/13-odluka US i 98/13-odluka US, 132/14, 145/14) poterbno je propisati mere

53

energetske efikasnosti. Energetska efikasnost podrazumeva kvalitetno kori{}ewe raznih vidova energije, stvarawem odrìvih re{ewa izbegavawem (smawewe) gubitaka energije bez naru{avawa standarda ìvota ili ekonomske aktivnosti. Energetska efikasnost se moè realizovati u oblasti proizvodwe, potro{we (energije, materijala...) i odràvawa. Obezbe|ivawe energetske efikasnosti podrazumeva sprovo|ewe niza mera, u projektovawu, ure|ewu, izgradwi, kori{}ewu i odràvawu gra|evinskog zemqi{ta naseqa i objekata.

a) Mere energetske efikanosti u planirawu i izgradwi naseqa su:

Utvr|ivawe pravilne matrice ulica u odnosu na strane sveta i ruù vetrova;

Pravilnim grupisawem objekata i odre|ivawem optimalnog odstojawa izme|u objekata;

Uvo|ewem ve}eg broja zelenih povr{ina, ozelewavawem uli~nih koridora, kao i samih gra|evinskih parcela;

Izgradwa energana ili postrojewa koji koriste ~istu energiju (sun~eva i energija vetra) i proizvode obnovqive vidove energije (biogas, biomasa), s obzirom na delatnosti koje se obavqaju u nasequ;

Kori{}ewe obnovqivih vidova energije (biogas, biomasa, sun~eva energija, energija vetra, geotermalni izvori i sl.) s obzirom da naseqe obiluje sirovinom;

Izbegavati fosilna goriva za zagrevawe objekata;

Optimizovati javnu potro{wu energije ugradwom {tedqivih sijalica;

Optimizovati potro{wu u doma}instvima i poslovawu ugradwom kvalitetnih niskoenergetskih ure|aja

b) Mere za postizawe energetske efikasnosti u projektovawu i izgradwi

objekata date su Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada (“Slu`beni

glasnik RS”, br. 61/2011) i to:

Orijentacija i funkcionalni koncept zgrade gde je potrebno poloàj objekta prilagoditi nameni i klimatskim uslovima (insolacija i ruà vetrova);

Oblik i kompaktnost zgrade gde je potrebno gabarit objekta prilagoditi tehnolo{kim procesom i potrebom za zadràvawem toplote ili potrebom za brìm hla|ewem objekta ili dela objekta;

Toplotno zonirawe zgrade, gde je potrebno odrediti funkcionalni koncept objekta, zonirati prostorije u odnosu na strane sveta, toplotnim zahtevima i komfora i me|usobnu vezu sa drugim prostorijama (podela na hladne i tople prstorije i veza izme|u wih);

Maksimalno kori{}ewe prirodnog osvetqewa i osun~awa, gde je povoqna ju`na orijentacija, orijentacija istok-zapad, kao i severna orijentacija za delatnosti koje zhtevaju konstantno osvetqewe u vremenu i intezitetu (galerije, ateqei i sl.);

Optimizacija sistema prirodne ventilacije za hla|ewe objekata, izbegavati elektri~ne ure|aje (klima ure}aji), u sklopu zidova izvesti ventilacione kanale da dovo|ewe i odvo|ewe vazduha-prirodna ventilacija, a veli~inu i broj kanala prora~unski odrediti u odnosu na veli~inu i namenu objekata, odnosno prostorija.;

Optimizacija strukture zgrade;

Kori{}ewe pasivnih (Trombov zid, i drugi fasadni sistemi) i aktivnih sistema (solarne plo~e na krovnim ravnima i zidovima, i sl.).;

Uslovi za kori{}ewe voda. Ukoliko je mogu}e optimizovati potro{wu sanitarno-higijenske vode i uvesti i tehnolo{ke vode za kupawe, toalet i sl. gde je to mogu}e vodu zagrevati obnovqivim vidovima energije (solarne plo~e). ukoliko postoje geotermalne vode koristiti za zagrevawe objekata.;

54

Pravilnom upotrebom (ra~unska) materijala i elemenata u izgradwi u skladu sa klimatskim uslovima i planiranim ili potrebnim nivoom komfora i dr. klimatskim uslovima kojima naseqe Mali Radinci pripada odnosno klimatskoj zoni je potreban prora~un za koeficijent toplotne provodqivosti za pomenutu zonu, kao i upotrebom dvostrukih najvi{e trostrukih vakumskih prozora sa uòm ili {irokom kutijom (drvene konstrukcije, kombinacija drvo-aluminijum, ukoliko je konstrukcija od profila tada je potrebno u profile stavqati termoizolaciju). Upotreba stabilnih paropropustqivih izolacionih materijala u izgradwi ili obnovi postoje}ih objekata (izolacija spoqa{wih ili unutra{wih zidova, izolacija krova, izolacija krovne tavanice i sl.). Kao i upotreba drugih materijala (konstruktivni elementi, obloge i drugo) koji }e doprineti u{tedi energije kako u samom procesu proizvodwe materijala tako i primenom pomenutih materijala.

Odredbe ovog pravilnika se ne primewuju na zgrade za koje se ne izdaje gra|evinska dozvola, zgrade koje se grade na osnovu privremene gra|evinske dozvole kao i na zgrade koje se grade na osnovu gra|evinske dozvole za pripremne radove, radionice, proizvodne hale, industrijske hale koje se ne greju i klimatizuju, zgrade koje se privremeno koriste tokom zimske ili letwe sezone.

Pored energetske efikasnosti potrebno je i ispuniti i druge uslove komfora u zavisnosti od namene prostorija:

Vazdu{ni komfor;

Toplotni komfor;

Svetlosni komfor;

Zvu~ni komfor;

Gore navedene mere energetske efikasnosti ne odnose se samo na budu}e objekte ve} i na postoje}e objekte u dogradwi, rekonstrukciji i adaptaciji.

Mere energetske efikasnosti treba da ispune i usklade sa novim normama postoje}i radni i industrijski objekti i kompleksi koji neracionalno upravqaju energijom, i to:

kogeneracija-spregnuta proizvodwa toplotne i elektri~ne energije;

trigeneracija-spregnuto grejawe, hla|ewe i proizvodwa elektri~ne energije;

ugradwu savremenih kotlova (kontrolni ure|aji, ekonomajzer, poboq{ana izolacija, ugra|eni regenerativni gorionici, automatsko odmuqivawe i sl.);

zamena starih kotlova na gas novim kondenzacionim kotlovima;

rehabilitacija sistema za razvod pare;

ugradwa sistema za rekuperaciju;

iskori{}ewe otpadne toplote iz tehnolo{kih procesa;

rehabilitacija sistema komprimovanog vazduha;

rehabilitacija sistema za razvod elektri~ne energije (zamena starih ili predimenzionisanih transformatora i ugradwa kondenzatora sa ciqem da se smawi potro{wa reaktivne elektri~ne energije i sl.).

55

5. PRAVILA GRA\EWA

5.1. VRSTA I NAMENA OBJEKATA KOJI SE MOGU GRADITI U POJEDINA^NIM ZONAMA I VRSTA I NAMENA OBJEKATA ÎJA IZGRADWA JE ZABRAWENA U DATIM ZONAMA

PORODI^NO STANOVAWE

U zoni porodi~nog stanovawa mogu}a je izgradwa glavnog objekta porodi~nog stanovawa, stambeno-poslovnog objekta, poslovnog objekta i objekta javne namene. U zavisnosti od veli~ine parcele pored glavnog stambenog objekta dozvoqena je izgradwa drugog stambenog objekta ili poslovnog objekta. Na parceli porodi~nog stanovawa mogu}e je formirawe ukupno do 4 stambene jedinice. U funkciji stanovawa mogu}a je izgradwa pomo}nih objekata i to garaè, letwe kuhiwe, ostave, kotlarnice, pu{nice, kamine, pekare, vrtna senila i dr.

Na parceli porodi~nog stanovawa mogu}e je formirawe poqoprivrednog

doma}instva/gazdinstva, gde je glavni objekat stambeni sa pomo}nim objektima. Pored stambenog objekta na parceli je mogu}a izgradwa ekonomskog objekta za uzgoj ìvotiwa - staje, {tale i dr., ispusti za stoku, objekti za skladi{tewe sto~ne hrane, poqoprivrednih proizvoda (ambari, ko{evi), |ubri{ta (platoi i objekti), staklenici/plastenici i drugi objekti nameweni poqoprivrednom gazdinstvu. Broj ìvotiwa na parceli ograni~en je veli~inom parcele i drugim veterinarsko-sanitarnim propisima.

U okviru zone porodi~nog stanovawa nije mogu}a izgradwa farmi, osim ako

parcela veli~inom i poloàjem ispuwava propisane sanitarno-higijenske uslove propisane Pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i dràwe kopitara, papkara, ìvine i kuni}a (”Slu`beni glasnik RS”, br. 81/06), Pravilniku o uslovima za dobrobit ìvotiwa u pogledu prostora za ìvotiwe, prostorija i opreme u objektima u kojima se drè, uzgajaju i stavqaju u promet ìvotiwe u proizvodne svrhe, na~inu dràwa, uzgajawa i prometa pojedinih vrsta i kategorija ìvotiwa, kao i sadrìni i na~inu vo|ewa evidencije ìvotiwa (”Slu`beni glasnik RS”, br. 6/10, 57/14) i druge vezano za za{titu prirode i ìvotne sredine.

Na parceli u zoni porodi~nog stanovawa pored stambenog objekta mogu}a je

izgradwa poslovnog objekta ili formirawe parcele za ~isto poslovawe odnosno objekta javne namene.

U okviru zone stanovawa nisu dozvoqene delatnosti koja bukom, {tetnim gasovima, zra~ewem, pove}anim obimom saobra}aja ili na bilo koji drugi na~in moè ugroziti primarnu funkciju zone stanovawa i kvalitet stanovawa. Poslovni objekti moraju obezbediti uslove za{tite ìvotne sredine.

Delatnosti koje mogu biti zastupqene u zoni porodi~nog stanovawa su trgovina na malo, proizvodnog i uslu`nog zanatstva, ugostiteqstva, turizma, proizvodnih pogona maweg obima koji su vezani za sirovinsku bazu (prerada poqoprivrednih proizvoda, vo}a, povr}a, meda, mle~nih proizvoda i sl.), skladi{ta poqoprivrednih proizvoda maweg obima (silosi kapaciteta mawe od 500t, skladi{ta i dr.).

Izgradwa objekata za preradu i skladi{tewe mesa, proizvoda od mesa, mleka i proizvoda od mleka, meda i drugih namewenih za javnu potro{wu, mogu}a je pod uslovom da svojim radom ne ugroàva okolinu, ili da je u sklopu ugostiteqskog objekta, u skladu sa vaè}im zakonskim propisima. Ovi objekti ne mogu biti u sklopu stambenih objekata, odnosno ulaz u ove prostorije ne moè biti kroz stambeno dvori{te.

U zoni porodi~nog stanovawa zabrawena je izgradwa objekata za koje se radi

ili se moè zahtevati procena uticaja na ìvotnu sredinu, a za koje se u propisanoj proceduri ne obezbedi saglasnost nadle`nog organa za poslove ìvotne sredine na Studiju procene uticaja na ìvotnu sredinu.

56

CENTRALNI SADR@AJI

U zoni centralnih sadràja mogu}e je graditi pored objekata porodi~nog stanovawa poslovne objekte (poslovno-administrativne, tercijarne delatnosti, pre svega usluge, objekti ugostiteqstva i turizma), verske objekte i objekte javne namene.

U centralnoj zoni je zabrawena izgradwa radnih objekata prerade, proizvodwe i skladi{tewa.

Verski sadràji

Verski sadràji zadràvaju se na parceli, na kojoj se nalazi seoska crkva, odnosno na k.p. br. 2 K.O. Mali Radinci. Na parceli je mogu}a izgradwa i drugih objekata u funkciji crkve, odnosno glavnog objekta, a sve u skladu sa uslovima slu`be za{tite - Zavod za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

Vaspitawe i obrazovawe

Vaspitawe i obrazovawe se planiraju u okviru postoje}ih kapaciteta na k.p. br. 141. Mogu}e je pro{irewe na naslawaju}e parcele, uz uslov da se izvr{i preparcelacija.

Kultura

Kulturni sadràji planiraju se u okviru postoje}ih kapaciteta na katastarskoj parceli br. 1/2 K.O. Mali Radinci. Objekat Doma kulture je mogu}e rekonstruisati i dograditi do dozvoqenog indeksa izgra|enosti i zauzetosti, kao i urediti dvori{te u skladu sa namenom.

Mogu}e je planirati kulturne sadràje i na drugim lokacijama u okviru centralne zone, zonama stanovawa i privrede, uz prethodnu izradu urbanisti~kog projekta.

Mesna uprava

Mesna uprava i administracija, odnosno kancelarije Mesne zajednice planirane su u okviru postoje}ih kapaciteta na k.p. br. 1/2 K.O. Mali Radinci.

Ambulanta

Naseqe nema zaseban objekat zdravstvene stanice ve} se nalazi u objektu Mesne zajednice na katastarskoj parceli br. 1/2 K.O. Mali Radinci. Prostor trenutno zadovoqava potrebe. Ukoliko se iskaù potrebe za pro{irewem kapaciteta neophodno je izmestiti ambulantu na drugu lokaciju koja }e zadovoqiti zakonom propisane uslove za rad, ukoliko ova lokacija to ne zadovoqava.

U zoni porodi~nog stanovawa mogu}e je planirati objekte zdravstva pod uslovom da se ispune propisani uslovi.

Lokacije za ambulantu, vaspitawe i obrazovawe ostaju u okviru

postoje}ih lokaciju dok se ne iskaè potreba za wihovu dislokaciju na lokacije sa vi{e prostornih uslova. Nove lokacije su mogu}e i izvan zone centralnih sadràja, uz prethodnu urbanisti~ku razradu kojom se omogu}ava prostorna provera lokacije.

ZONA RADA I POSLOVAWA

U gra|evinskom podru~ju nalaze se dve zone rada i poslovawa: Postoje}i radni kompleks nalazi se na k.p. br. 44 K.O. Mali Radinci u

bloku 12 gde je u najve}oj meri zastupqeno porodi~no stanovawe. U okviru ove zone nisu dozvoqene delatnosti koja bukom, {tetnim gasovima,

zra~ewem, pove}anim obimom saobra}aja ili na bilo koji drugi na~in moè ugroziti primarnu funkciju dela naseqa - porodi~nog stanovawa i kvalitet

57

stanovawa. Delatnosti u zoni poslovawa moraju obezbediti uslove za{tite ìvotne sredine.

Planirani radni kompleks nalazi se na delovima k.p. br. 842/11, 842/12 i

842/13 K.O. Mali Radinci u novoformiranom bloku 14 koji je predvi|en za rad i poslovawe.

U okviru ove zone planiraju se delatnosti koje zbog buke i drugih uticaja nije mogu}e planirati u okviru naseqa. Delatnosti u zoni poslovawa moraju obezbediti uslove za{tite ìvotne sredine. Delatnosti koje je mogu}e planirati su:

Koji su lokacijski vezani za sirovinsku bazu i to skladi{tewe i prerada poqoprivrednih proizvoda, meda, mleka i sl. i proizvodwa prehbrambenih proizvoda;

koji isti~u prirodne i ste~ene vrednosti naseqa i prepoznaju Male Radince kao turisti~ko naseqe (eko turizam, seoski turizam, lovni turizam i sl.).

Delatnosti u zoni poslovawa moraju obezbediti uslove za{tite ìvotne

sredine.

SPORT I REKREACIJA

Na povr{inama sporta i rekreacije mogu}a je ugradwa opreme i ure|ewe povr{ina samo u funkciji raznih vidova sporta i rekreacije. Na parcelama postoje}ih igrali{ta, mogu}a je izgradwa objekata sporta tipa svla~ionica i tribina. Igrali{ta je mogu}e zasvesti, odnosno izgraditi sportski objekat-halu, ukoliko to prostorni uslovi dozvoqavaju uz prethodnu urbanisti~ko-arhitektonsku razradu.

Na povr{inama namewenim sportu i rekreaciji mogu}a je izgradwa samo objekata u funkciji sporta i rekreacije i ure|ewe povr{ina namewenim sportu i rekreaciji.

Zone u kojima je mogu}e formirati povr{ine/tereni sporta i rekreacije su i povr{ine za{titnog zelenila.

Objekte sporta i rekreacije mogu}e je planirati i u zonama porodi~nog stanovawa i poslovawa, i to u vidu poslovnog objekta za sportove maweg kapaciteta (aerobik, teretana, kuglana, joga i sl. sportova).

5.2. USLOVI ZA PARCELACIJU, PREPARCELACIJU I FORMIRAWE GRA\EVINSKE PARCELE, KAO I MINIMALNU I MAKSIMALNU POVR[INU GRA\EVINSKE PARCELE

U zavisnosti od planirane namene na parceli dati su uslovi za formirawe

novih parcela za izgradwu pojedina~nih objekata, i to:

PORODI^NO STANOVAWE

Uslovi za formirawe nove parcele:

Za izgradwu slobodnostoje}eg objekta, povr{ina parcele iznosi najmawe 600m2

, dok je najmawa {irina parcele 12,0m;

Za izgradwu dvojnog objekta, povr{ina parcele iznosi najmawe 600m2

(2x300m2), dok je najmawa {irina parcele 22,0m (2x11,0m);

Za izgradwu objekta u nizu, povr{ina parcele iznosi najmawe 300m2, dok je

najmawa {irina parcele 8,0m;

Za izgradwu objekta stanovawa sa poslovawem povr{ina parcele iznosi najmawe 1000m2

, dok je najmawa {irina parcele 20,0m;

58

Za poqoprivredna doma}instva/gazdinstva povr{ine parcele iznose najmawe 1000m2

, dok je najmawa {irina parcele 20,0m, a za parcele na kojima se predvi|a sme{taj sena, slame, stogova i sl. {irina parcele treba da iznosi 35,0m;

Za parcele ~istog poslovawa u zoni porodi~nog stanovawa najmawa povr{ina parcele iznosi 1000m2

, dok je {irina parcele najmawe 20,0m.

Na postoje}im parcelama mogu}a je dogradwa, adaptacija, sanacija i rekonstrukcija stambenog objekta, ukoliko su ispuweni drugi urbanisti~ki parametri: indeks zauzetosti, odmicawe od susednih objekata, {irina prolaza, spratnost i dr.

Nova izgradwa na parcelama koje ne ispuwavaju gore navedene uslove: najmawe {irine uli~nog fronta i povr{ine, mogu}a je ukoliko ne postoje uslovi za pro{irewe parcele preparcelacijom, uz uslov da se ispune drugi urbanisti~ki parametri: indeks zauzetosti, odmicawe od susednih objekata, {irina prolaza, spratnost i dr.

U slu~ajevima kod postoje}e parcelacije na kojima nije mogu}e obezbediti prolaz u dno parcele u {irini najmawe 3,0m, na parceli je mogu}a izgradwa

objekta sa natkrivenim prolazom - ajnfortom ({irine 3,5m i visine 4,5m), sa

odmicawem od suseda 0,0m, s tim da se ispune drugi propisani urbanisti~ki parametri (indeks zauzetosti i spratnost objekta).

Na parcelama postoje}e parcelacije za izgradwu, rekonstrukciju i adaptaciju objekata stanovawa sa poslovawem, ~istog poslovawa i poqoprivrednog gazdinstva uskladiti kapacitete planiranih delatnosti i aktivnosti sa prostornim ograni~ewima.

CENTRALNI SADR@AJI

Najmawa povr{ina parcele iznosi 300m2, dok {irina parcele treba da

iznosi najmawe 12,0m. Za objekte poslovawa veli~ina parcele }e se utvr|ivati u skladu sa

potrebnim/planiranim kapacitetima i posebnim propisima koji ure|uju nadle`ne oblasti.

Za objekte javne namene, veli~ina parcele }e se utvr|ivati u skladu sa propisima koji ure|uju nadle`nu oblast, a u skladu sa potrebama naseqa.

RAD I POSLOVAWE

Najmawa povr{ina parcele iznosi 1000m2, dok {irina parcele treba da

iznosi najmawe 20,0m.

5.3. POLO@AJ OBJEKATA U ODNOSU NA REGULACIJU I GRANICE PARCELE

U zavisnosti od planirane namene povr{ina u datoj zoni kao i vrste objekata

koji se grade propisuju se uslovi za postavqawe objekata u odnosu na regulaciju. Predwa gra|evinska linija u izgra|enim blokovima utvr|uje se na osnovu poloàja ve}ine izgra|enih objekata.

Objekat se u odnosu na strane sveta postavqa uz severnu, odnosno zapadnu granicu prema susedu, izuzetno za pomo}ne i radne objekte.

PORODI^NO STANOVAWE

Na parceli je neophodno uspostaviti pravilnu prostornu organizaciju objekata, po{tuju}i tradicionalni odnosno nasle|eni na~in organizovawa doma}instva, kako bi se izbegli konfliktni pravci kretawa i uspostavio pravilan odnos stambenih/poslovnih i ekonomskih objekata kako bi se obezbedili pre svega

59

sanitarno-higijenski uslovi. Na delu parcele prema ulici postavqa se glavni objekat (stambeni, stambeno-poslovni, poslovni), zatim uz glavni objekat (iza objekta i/ili ~esto paralelno uz glavni objekat) ide zona pomo}nih objekata u funkciji glavnog objekta, zatim zona ekonomskih objekata i na kraju ba{te.

U zoni porodi~nog stanovawa objekti se grade kao slobodnostoje}i, dvojni ili

kao objekti u nizu. Objekat se u odnosu na strane sveta postavqa uz severnu, odnosno zapadnu

granicu prema susedu. Predwa gra|evinska linija u izgra|enim blokovima utvr|uje se na osnovu

poloàja ve}ine izgra|enih objekata. U novim, odnosno neizgra|enim blokovima objekat se postavqa na predwu gra|evinsku liniju, koja se nalazi 5,0m unutar parcele u odnosu na regulaciju. Gra|evinske linije po blokovima prikazane su na grafi~kom listu br. 8. Po izri~itoj èqi vlasnika mogu}e je locirawe najvi{e do 10,0m od regulacione linije ukoliko mikrolokacijski uslovi to dozvoqavaju - ne sme biti ugroèn odnos stambenog sa pomo}nim objektima na vlastitoj i susednim parcelama, tj.stambeni objekat ne moè biti lociran u zoni ekonomskih, "prqavih" i poqoprivrednih objekata, koji imaju prvenstvo izgradwe.

Slobodnostoje}i objekat postavqa se u odnosu na daqeg suseda-bo~na gra|evinska linija na udaqenosti od 3,0m. Poloàj novog slobodnostoje}eg objekta

u odnosu na blièg suseda-bo~na gra|evinska linija je 1,0m. U izgra|enim blokovima u slu~aju dogradwe, rekonstrukcije i adaptacije

udaqenost do blièg suseda moè iznositi 0,5m.

Za stambene objekte ~ija izgradwa se planira, na udaqenosti mawoj od 4,0m od susednog objekta, ne mogu se na stranama prema susedu predvi|ati otvori stambenih prostorija.

Dvojni objekat postavqa se prema blièm susedu na granicu parcele, odnosno u razmaku za {irinu dilatacione razdelnice ili izolacije. Poloàj slobodnostoje}eg objekta u odnosu na daqeg suseda-bo~na gra|evinska linija je 3,0m. Za stambene objekte ~ija izgradwa se planira, na udaqenosti mawoj od 4,0m od susednog objekta, ne mogu se na stranama prema susedu predvi|ati otvori stambenih prostorija.

Objekat u nizu postavqa se na granicu parcele prema susedu, odnosno u razmaku za {irinu dilatacione razdelnice ili izolacije

CENTRALNI SADR@AJI

U centralnoj zoni objekti mogu da se grade slobodnostoje}i, dvojni ili objekti u nizu.

Objekat se u odnosu na strane sveta postavqa uz severnu, odnosno zapadnu granicu prema susedu, odnosno u zavisnosti od namene objekta.

Objekat poslovawa u centralnoj zoni moè se postaviti na regulacionoj liniji ili najvi{e 5,0m od regulacione linije. Bo~na gra|evinska linija prema daqem

susedu postavqa se na 4,0m i 1,0m prema blièm susedu, izuzetno 0,5m.

RAD I POSLOVAWE

Objekat postaviti na 10,0m od regulacione linije i 4,0m prema granicama susednih parcela, odnosno odmicawe }e se utvr|ivati na osnovu zahteva investitora i posebnih uslova i propisa kroz izradu Urbanisti~ko-arhitektonskog projekta razrade lokacije.

5.4. NAJVE]I STEPEN ZAUZETOSTI GRA\EVINSKE PARCELE

U zavisnosti od planirane namene povr{ina u datoj zoni kao i vrste objekata

koji se gradi na parceli dati su najve}i stepeni zauzetosti:

60

PORODI^NO STANOVAWE

Za parcele porodi~nog stanovawa, stanovawa sa poslovawem i ~istog poslovawa iz=50%;

Za parcele poqoprivrednog doma}instva/gazdinstva iz=50%, odnosno iz=70% u slu~aju podizawa staklenika/plastenika;

Stepen ozelewenosti treba da iznosi najmawe 30%.

CENTRALNI SADR@AJI

Za parcele porodi~nog stanovawa iz=50%;

Za parcele poslovawa iz=60%.

RAD I POSLOVAWE

Za parcele rada i poslovawa veli~ine do 1ha stepen zauzetosti treba da

iznosi najvi{e 60%, a nivo ozelewenosti 20%;

Za komplekse povr{ine ve}e od 1-5ha stepen zauzetosti treba da iznosi 55% a nivo ozelewenosti 25%;

Za komplekse povr{ine ve}e od 5ha stepen zauzetosti treba da iznosi 40% a nivo ozelewenosti 30-50%;

Za parcele za staklenike/plastenike iz=70%.

5.5. NAJVE]A DOZVOQENA VISINA I SPRATNOST OBJEKATA

U zavisnosti od zone kao i vrste objekata koji se gradi dati su uslovi za

vertikalnu regulaciju objekata, odnosno najve}u dozvoqenu visinu i spratnost objekta.

PORODI^NO STANOVAWE

U zoni porodi~nog stanovawa najve}a dozvoqena spratnost je definisana na osnovu preovla|uju}e postoje}e spratnosti objekata u datom bloku, odnosno:

Stambeni objekat najvi{e P+1+Pk;

Pomo}ni objekti P, izuzetno za objekte nespecifi~ne spratnosti i nestandardne visine kao {to je ambar, pu{nica, mawi silos i sl. P+1 uz po{tovawe odmicawa od susednih objekata za zonu obru{avawa;

Ekonomski objekti P, izuzetno sa potkrovqem;

Objekti poslovawa P+1+Potk;

Proizvodwa, prerada, skladi{tewe P, izuzetno vi{e kod nestandardnih objekata.

CENTRALNI SADR@AJI

Stambeni objekat do P+1;

Poslovni i javni objekti do P+1;

Pomo}ni objekti P.

61

RAD I POSLOVAWE

Poslovno administrativni objekat P+1;

Objekat ugostiteqstva i turizma P+1+Pk;

Radni objekat P, eventualno prizemni sa galerijom, izuzetno ve}e od P ukoliko tehnologija to zahteva, ali ne vi{i od visine venca seoske crkve, odnoso ne moè da prelazi kotu ;

Pomo}ni objekti P, odnosno ve}e spratnosti i visine kod nespecifi}nih objekata.

5.6. USLOVI ZA IZGRADWU DRUGIH OBJEKATA NA ISTOJ GRA\EVINSKOJ PARCELI

U poglavqu 5.1. navedeni su objekti koji se mogu graditi na parcelama u

pojedina~nim celinama i zonama kao i objekti koji su zabraweni za izgradwu u datim zonama.

PORODI^NO STANOVAWE

Pomo}ne objekte tipa ostave, garaè, letwe kuhiwe, pu{nice planirati na udaqenosti od najmawe 4,0m od glavnog stambenog objekta ili uz stambeni objekat, ali se preporu~uje izvo|ewe zida kalkana izme|u.

Bazene graditi na 3,0m od sopstvenog i granice susednih parcela.

Ekonomski objekti moraju se graditi na udaqenosti od najmawe 15,0m od glavnog stambenog objekta.

Poqski klozeti i |ubrewaci moraju biti udaqeni najmawe 25,0m od glavnog stambenog objekta.

Objekat ugostiteqstva i turizma moè se postaviti iza stambenog objekta ili paralelno sa wim uz obezbe|ivawe prolaza u dubinu parcele u {irini od najmawe 4,0m.

Poslovni odnosno radni objekat mora biti udaqen optimalno 10,0m od glavnog stambenog objekta.

Ekonomski objekti (staje) postavqaju se na 15,0m od zadweg dela stambenog objekta - zadwe gra|evinske linije (odnosi se i na susedne stambene objekte).

Septi~ke jame moraju biti udaqene najmawe 3,00m od sopstvenih objekata i granice susednih parcela.

Poqski klozeti, oso{are, |ubrewaci postavqaju se na 20,0m od stambenih.

Platoi i prostori za kompostirawe moraju se postaviti najmawe 1,0m od granica parcele, uz izvo|ewe obodnog zida visine najmawe 1,0m. \ubri{ta se izvode od vodonepropusnog materijala.

Oso{are, |ubrewaci postavqaju se na 50,0m od javnih objekata.

Oso{are, |ubrewaci na farmama postavqaju se na 50,0m od stambenih, javnih objekata i objekata za dràwe ìvotiwa.

CENTRALNI SADR@AJI Pored glavnog objekta na parceli je mogu}a izgradwa pomo}nih objekata u

funkciji glavnog na udaqenosti od glavnog za zonu obru{avawa odnosno ½ visine

vi{eg objekta, ali ne mawe od 4,0m.

62

RAD I POSLOVAWE

Pored glavnog upravnog objekta na parceli planirati radne objekte na udaqenosti od glavnog za zonu obru{avawa odnosno ½ visine vi{eg objekta, ali ne

mawe od 4,0m. Ukoliko se glavni upravni objekat i radni objekat planiraju jedan uz drugi,

predvideti kalkanski zid izme|u. Pomo}ne objekte tipa ostave, garaè, alatnice i sl. na udaqenosti od najmawe

4,0m od poslovnih objekata ili slepqeni uz objekat, ali se preporu~uje izvo|ewe zida kalkana izme|u.

5.7. USLOVI ZA[TITE SUSEDNIH OBJEKATA

Izgradwom novog objekta ne smeju se na bilo koji na~in ugroziti objekti na susednim parcelama (u stati~kom smislu i po pitawu namena koje ugroàvaju}e na postoje}e objekte).

Delovi objekta (podzemni i nadzemni) ne mogu prelaziti liniju granice parcele.

Za obezbe|ewe za{tite susednih objekata od obru{avawa i ru{ewa pridràvati se minimalnih odstojawa i to ½ visine ve}eg objekta, ali ne mawe od

4,0m. Za obezbe|ewe za{tite od poàra obezbediti prolaz u dno parcele u {irini

od najmawe 3,0m, odnosno natkrivenog prolaza {irine najmawe 3,5m. Skladi{tewe zapaqivih materija ne moè biti na udaqenosti mawoj od 6,0m od drugih objekata. Kod vezanih objekata, podu`nih objekata i objekata sa poàrnim odeqcima (odeqci sa posebnom tehnologijom) obezbe|ewe od poàra obezbediti izgradwom kalkanskih protivpoàrnih zidova.

Na udaqenosti mawoj od 4,0m od susednog objekta, ne mogu se na stranama prema susedu predvi|ati otvori stambenih prostorija, odnosno mogu se postaviti prozori sa visokim parapetima (1,8m mereno od kote zavr{nog sloja poda). Nije dozvoqeno, prema susedu niti javnom prostoru, ispu{tawe neprijatnih mirisa i zaga|enog vazduha, naro~ito izbacivawe putem tehni~kih sprava (kaloriferima, ventilatorima i sl.).

Odvo|ewe atmosferskih padavina sa krovnih povr{ina svesti u okviru sopstvene parcele. Povr{inske vode ne smeju se usmeravati prema drugoj parceli. Atmosferske i povr{inske vode sakupqati u rezervoar predvi|en samo za ki{nicu ili slobodnim padom, rigolama ili zacevqeno svesti u najbliì ricipijent (putni kanal). Povr{inske i druge vode iz ekonomskog dvori{ta odvode se u vodonepropusne jame.

Bazene graditi na 3,0m od sopstvenog i granice susednih parcela. Udaqenost sto~ne staje od bilo kog stambenog, poslovnog objekta ne moè biti

mawa od 15,0m, odnosno ne moè biti mawa od 50,0m u odnosu na zdravstvenu ustanovu, {kolu, de~ji vrti} i druge objekte javne namene.

Udaqenost |ubri{ta i poqskog klozeta od bilo kog posloovnog, proizvodnog ili stambenog objekta i bunara ne moè biti mawe od 20,0m, odnosno 50,0m od bilo kog objekta javne namene.

Septi~ke jame graditi na 3,0m od sopstvenog i granice susednih parcela. Stope temeqa, kao i drugi delovi objekta (podzemni ili nadzemni) ne mogu

prelaziti granicu parcele prema susednim parcelama. Ukoliko se objekti naslawaju, investitor novog objekta je duàn da preduzme

sve gra|evinske mere i primeni propise za za{titu postoje}ih temeqa i nose}e konstrukcije, odnosno za za{titu celokupnog postoje}eg objekta.

Poèqno je formirawe za{titnog zelenila prema susednom objektu (ìva ograda, grupacija drve}a ili `buwa, drvored i sl.).

63

5.8. ARHITEKTONSKI USLOVI

OBJEKTI PORODI^NOG STANOVAWA Objekti porodi~nog stanovawa treba da su u skladu sa neposrednim

ambijentom. Oblik i gabarit stambenog objekta treba da prati niz i ritam u okruèwu odnosno ulici u kojoj se nalazi. Objekte projektovati u obrisima, konturama i proporciji ku}a iz okruèwa i arhitektonskog nasle|a, odnosno karakteristi~nih za Male Radince. Za objekte koji se rekonstrui{u i novu izgradwu se preporu~uje arhitektonski izraz koji je zastupqen u datom bloku. Arhitektonika treba da je izraèna savremenim arhitektonskim jezikom (jednostavnim i svedenim linijama i materijalizacijom savremenim materijalima).

Posebni uslovi Planom su predvi|eni uslovi za faznost izgradwe na parceli i to pod

uslovom da je u zoni stanovawa glavni objekat stambeni a poslovni objekat drugi objekat na parceli ili na posebnim parcelama gde je poslovni objekat glavni.

Uslovi za dogradwu na parceli odnosno kompleksu mogu}i su do maksimalnog dozvoqenog indeksa zauzetosti i najve}e dozvoqene spratnosti.

Rekonstrukcija objekata i instalacija odobrava}e se u svrhu poboq{awa stabilnosti i sigurnosti objekta, poboq{awa funkcionalno-tehni~kih karakteristika objekta, mewawe konstruktivnih elemenata, mewawe spoqnog izgleda objekta, pove}awa broja funkcionalnih jedinica. Rekonstrukcija objekta moè se po zahtevima odobriti u vi{e navrata.

Adaptacija objekata }e se odobravati u svrhu izvo|ewa gra|evinskih i drugih radova na postoje}em objektu kojima se vr{i promena organizacije prostora u objektu, zamena ure|aja, postrojewa, oprema i instalacija, kojima se uti~e na stabilnost i sigurnost objekta, ne mewaju konstruktivni elementi, ne mewa spoqni izgled i ne uti~e na bezbednost susednih objekata, saobra}aja i ìvotne sredine. U okviru adaptacije je dozvoqeno pretvarawe stambenog u poslovni prostor, veli~ine, sadràja i opreme za delatnost koja je dozvoqena, odnosno nije zabrawena u okviru porodi~ne stambene gradwe. Tavan se moè pretvoriti u stambeni prostor adaptacijom kod velikih tavana, delimi~om rekonstrukcijom u vidu nadzi|ivawa nadzitka do najvi{e 1,8m i promenom namene u slu~aju postojawa barem jednog nadzitka.

Pretvarawe poslovnog u stambeni u stambemno odnosno stambeno-poslovnom objektu se dozvoqava, pod uslovom da se planiraju delatnosti kompatibilne sa stanovawem i da bukom i zaga|ewem ne ugroàjavu susedne objekte.

Adaptacija pomo}nih objekata u stambeni prostor nije preporu~qiva ali je mogu}a ukoliko se adaptacijom moè dobiti kvalitetan stambeni prostor. Dogradwa, rekonstrukcija, sanacija i adaptacija u okviru radova na jednom objektu i u okviru prethodno navedenih uslova, mogu se kombinovati, a mogu se odobriti u vi{e navrata sve dok su ispo{tovani parametri (najve}a dozvoqena spratnost, dozvoqeni stepen zauzetosti i izgra|enosti i dr.). Dogradwa, rekonstrukcija, sanacija i adaptacija ne mogu se odobriti na objektima koji su bespravno izgra|eni ili na objektima koji su po bilo kom osnovu predmet spora sa vlasnicima odnosno korisnicima objekata i prostora na sopstvenoj i susednim parcelama.

Adaptacija ekonomskih objekata u stambeni prostor nije dozvoqena. Ru{ewe postoje}ih objekata odobri}e se u svrhu izgradwe novih objekata

odnosno ure|ewa prostora predvi|eno planom. Ograda Svaki vlasnik/korisnik parcele ogra|uje parcelu prema ulici, prema blièm

susedu i na polovini za~eqa parcele. Elementi ograde (temeq, parapet, stub, zid) postavqaju se na sopstvenu

parcelu. Parcela se ogra|uju ogradom prema ulici izgleda i visine koji je zastupqen u

uli~nom nizu i/ili bloku. Ograda prema susednim parcelama moè biti:

zidana, monta`na, drvena visine do 2,0m;

ìva ograda {irine do 0,8m, visine najvi{e 2,5m;

64

transparentna u visini 2,2m ;

i druge u skladu sa namenom.

Ograda mora biti izvedena od ~vrstih materijala, stati~ki stabilna, otporna na spoqne uticaje kao {to su vetar i sneg.

Otpad Na gra|evinskoj parceli, odnosno sopstvenoj parceli predvideti prostor sa

odgovaraju}im posudama za deponovawe ku}nog sme}a, bilo da je u sklopu objekta ili nezavisno od wega, a trajna evakuacija vr{i se putem nadle`nog preduze}a.

POSLOVNI-ADMINISTRATIVNI OBJEKTI

Op{ti uslovi Gabarit i oblik objekta definisati u skladu sa namenom objekta, savremenog

arhitektonskog izraza. Kota poda prizemqa treba da bude 0,20-0,50m, najvi{e 1,2m. Kota poda

prizemqa moè da bude izjedna~ena sa kotom terena ukoliko se tehni~kim re{ewima prevazi|e problem prodirawa podzemnih i atmosferskih voda (drenaà ili polagawem re{etke ili drugih elemenata preko rigola). Sve povr{ine treba da su ravne, ~vrste i otporne na proklizavawe.

Denivelaciju od najvi{e 1,2m re{iti stepeni{tem dimenzionisanim u skladu

sa spoqa{wim stepenicama 33h13cm ili rampama. Ne preporu~uje se nenatkriveno spoqno stepeni{te. Ukoliko je iskazana potreba za spoqa{wim stepeni{tem broj stepenika ne treba da prelazi {est visina. Stepenice i stepeni{ta treba da su {irine najmawe 120cm, za blago zako{enim ~elom, opremqeno odgovaraju}om

podlogom i rukohvatima na visini od 70cm. Ispred ulaznih vrata planirati ravan pe{a~ki plato najmawih dimenzija

1,5h1,5m. Kod upravnih i poslovnih objekata obavezno je izvo|ewe propisanih rampi za

savladavawe visinske razlike za lica sa invaliditetom. Nagib rampe ne moè biti ve}i od 5% (1:20), a izuzetno 8,3% (1:12). Najve}a dozvoqena ukupna duìna rampe (koje mogu biti jednostrane i dvostrane) u posebnom slu~aju iznosi 15m;

rampe duè od 6m, a najvi{e 9m razdvajaju se odmori{tima najmawe duìne 150cm,

dok je najmawa {irina 90cm, sa odgovaraju}om podlogom, ivi~wacima i

rukohvatima na visini od 70cm. Ulaz u zgradu treba da bude natkriven, bilo uvla~ewem u objekat ili

postavqawem nadstre{nice. Ulaz poslovnog objekta re{iti vetrobranom. Dimenzija ”dubine” vetrobrana treba da bude najmawe {irini krila vrata uve}anoj

za 91cm.

Visina poslovnih prostorija treba da je najmawe 3,0m.

[irina hodnika treba da iznosi najmawe 90cm. Dimenzije otvora uskladiti sa planiranom namenom objekta ili prostorija. Svetla {irina vrata treba da iznosi najmawe 90cm. Instalacije projektovati u skladu sa vaè}im normativima, tako da budu

vidqivi i dostupni usled mogu}ih kvarova i drugih akcidenata. Celokupno ure|ewe zelenih povr{ina treba da je u skladu sa arhitektonskim

izrazom kompleksa objekata ili samo poslovnog objekta. Posebni uslovi Planom su predvi|eni uslovi za faznost izgradwe na parceli. Uslovi za dogradwu na parceli odnosno kompleksu mogu}i su do maksimalnog

dozvoqenog indeksa zauzetosti i izgra|enosti i spratnosti. Na parceli su dozvoqeni adaptacija i rekonstrukcija objekta u skladu sa

novim potrebama investitora. Na parceli je mogu}e ru{ewe objekta za potrebe izgradwe novog objekta a u

skladu sa planiranom namenom prostora.

65

Ozelewavawe Prilikom planirawa i izgradwe zelenih povr{ina mogu}e je koristiti sve

elemente i objekte pejza`ne arhitekture (klupe, osvetqewe, senila, pergola, letwikovci i dr.). Ispred ili oko administrativno-poslovnog ili upravnog objekta urediti dekorativnim zasadom. Od zasada koristiti dekorativne jednogodi{we, vi{egodi{we, `bunaste, drvenaste i druge vrste. Koristiti pre svega autohtoni listopadni zasad, eventualno dekorativni zimzeleni zasad u mawoj meri. Drvenaste vrste saditi na najmawoj udaqenosti od 1,0m od podzemnih vodova

infrastrukture i 3,0m od vodova nadzemne infrastrukture. U okviru parkinga putni~kih vozila planirati drvored.

Ograda Svaki vlasnik/korisnik parcele ogra|uje parcelu prema ulici, prema blièm


parcelu. Vrata i kapije ne mogu se otvarati van granice parcele/regulacije. Parcela se ogra|uju ogradom prema ulici izgleda i visine koji je zastupqen u








odgovaraju}im posudama za deponovawe komunalnog otpada, bilo da je u sklopu objekta ili nezavisno od wega, a trajna evakuacija vr{i se putem nadle`nog preduze}a. Prostoru ili objektu za deponovawe sme}a mora de se omogu}i kolski pristup, sa tvrdim zastorom, za vozila za odvo|ewe sme}a.

OBJEKTI TURIZMA I UGOSTITEQSTVA

Op{ti uslovi Gabarit i oblik objekta definisati u skladu sa namenom objekta.

Arhitektonski izraz objekta uskladiti sa ambijentalnim vrednostima naseqa i pejza`nim karakteristikama okruèwa odnosno lokacije. Linije objekta treba da podraàvaju linije objekata u okruèwu sa finalnom obradom u tradicionalnim ili savremenim materijalima.

Kota poda prizemqa moè da bude izjedna~ena sa kotom terena ukoliko se tehni~kim re{ewima prevazi|e problem prodirawa podzemnih i atmosferskih voda (drenaà ili polagawem re{etke ili drugih elemenata preko rigola). Sve povr{ine treba da su ravne, ~vrste i otporne na proklizavawe.

Denivelaciju re{iti stepeni{tem dimenzionisanim u skladu sa spoqa{wim stepenicama 33h13cm ili rampama sve u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim

standardima pristupa~nosti (”Slu`beni glasnik RS”, br. 46/2013). Ne preporu~uje se nenatkriveno spoqno stepeni{te. Ukoliko je iskazana potreba za spoqa{wim stepeni{tem broj stepenika ne treba da prelazi {est visina. Stepenice i stepeni{ta treba da su najmawe {irine 120cm, sa blago zako{enim ~elom,

opremqeno odgovaraju}om podlogom i rukohvatima na visini od 70cm. Ispred ulaznih vrata planirati ravan pe{a~ki plato najmawih dimenzija

1,5h1,5m.

66

Kod upravnih i poslovnih objekata obavezno je izvo|ewe propisanih rampi za savladavawe visinske razlike za lica sa invaliditetom. Nagib rampe ne moè biti ve}i od 5% (1:20), a izuzetno 8,3% (1:12). Najve}a dozvoqena ukupna duìna rampe (koje mogu biti jednostrane i dvostrane) u posebnom slu~aju iznosi 15m;

rampe duè od 6m, a najvi{e 9m razdvajaju se odmori{tima najmawe duìne 150cm,

dok je najmawa {irina 90cm, sa odgovaraju}om podlogom, ivi~wacima i

rukohvatima na visini od 70cm. Ulaz u zgradu treba da bude natkriven, bilo uvla~ewem u objekat ili

postavqawem nadstre{nice. Ulaz poslovnog objekta re{iti vetrobranom. Dimenzija ”dubine” vetrobrana treba da bude najmawe {irini krila vrata uve}anoj

za 91cm.

Visina poslovnih prostorija treba da je najmawe 3,0m.

[irina hodnika treba da iznosi najmawe 90cm. Dimenzije otvora uskladiti sa planiranom namenom objekta ili prostorija. Svetla {irina vrata treba da iznosi najmawe 90cm. Instalacije projektovati u skladu sa vaè}im normativima, tako da budu

vidqivi i dostupni usled mogu}ih kvarova i drugih akcidenata. Celokupno ure|ewe zelenih povr{ina treba da je u skladu sa arhitektonskim

izrazom kompleksa objekata ili samo poslovnog objekta. Posebni uslovi Planom su predvi|eni uslovi za faznost izgradwe na parceli. Uslovi za dogradwu na parceli odnosno kompleksu mogu}i su do najve}eg


novim potrebama investitora. Na parceli je mogu}e ru{ewe objekta za potrebe izgradwe novog objekta a u

skladu sa planiranom namenom prostora. Ozelewavawe Nivo ozelewenosti bloka, odnosno pojedina~no parcele, jeste najmawe 50%.

Prilikom planirawa i izgradwe zelenih povr{ina mogu}e je koristiti sve elemente i objekte pejza`ne arhitekture (klupe, osvetqewe, senila, pergola, letwikovci, ukrasne volijere, vodene povr{ine, fontane, ~esme i sl.). Povr{ine ispred ili oko objekata urediti zasadom koji isti~e vrednosti autohtonih vrsta. Od zasada koristiti jednogodi{we, vi{egodi{we, `bunaste, drvenaste i druge vrste. Koristiti pre svega autohtoni listopadni zasad, eventualno dekoratvni zimzeleni zasad u mawoj meri. Drvenaste vrste saditi na najmawoj udaqenosti od 1,0m od podzemnih vodova infrastrukture i 3,0m od vodova nadzemne infrastrukture. U okviru parkinga putni~kih vozila planirati drvored.

Ograda Svaki vlasnik/korisnik parcele ogra|uje parcelu prema ulici, prema blièm


parcelu. Vrata i kapije ne mogu se otvarati van granice parcele/regulacije. Parcela se ogra|uju ogradom prema ulici izgleda i visine koji je zastupqen u







67


odgovaraju}im posudama za deponovawe komunalnog otpada, bilo da je u sklopu objekta ili nezavisno od wega, a trajna evakuacija vr{i se na gradsku deponiju, preko nadle`nog preduze}a. Prostoru ili objektu za deponovawe sme}a mora de se omogu}i kolski pristup, sa tvrdim zastorom, za vozila za odvo|ewe sme}a.

POSLOVNI-PRERA\IVA^KI, PROIZVODNI I SKLADI[NI OBJEKTI

Op{ti uslovi Gabarit i oblik objekta definisati u skladu sa namenom, odnosno

tehnolo{kim procesom i funkcionalnom organizacijom, a u savremenom arhitektonskim izrazom.

Kota poda prizemqa treba da bude okvirno 0,20m. Kota poda prizemqa moè da bude izjedna~ena sa kotom terena ukoliko se tehni~kim re{ewima prevazi|e problem prodirawa podzemnih i atmosferskih voda (drenaà ili polagawem re{etke ili drugih elemenata preko rigola). Ukoliko funkcionalna organizacija (zona utovara i istovara) i/ili tehnologija to zahteva kota poda prizemqa moè iznositi do 1,3m (izjedna~en sa nivoom prikolice teretnog vozila), izuzetno i vi{e.

Visinu objekta odnosno prostorija treba uskladiti sa tehnolo{kim procesom, funkcionalnom organizacijom kao i dimenzijama pogona ili opreme.

Otvori se projektuju u skladu sa funkcionalnom organizacijom, tehnolo{kog procesa i poloàja objekta na parceli, s tim da se ne ugroàva okolina.

Instalacije projektovati u skladu sa vaè}im normativima, tako da budu vidqivi i dostupni usled mogu}ih kvarova i drugih akcidenata.

Skladi{ta i magacini mogu biti zatvornog, otvorenog i poluzatvorenog tipa, i to u vidu platformi, platoa, nadstre{nica ogra|enih ili bez ograde i sl.

Pomo}ni, prate}i objekti, ure|aji i oprema jesu svi objekti koji opsluùju kompleks objekata pogona kao {to su portirnica, oprema za su{ewe i druge komore kao i pogoni koji stoje na otvorenom bilo da su nasloweni na objekat ili stoje nezavisno. Ovi objekti su ve}inom monta`ni, koji imaju odgovaraju}u proizvo|a~ku projektnu dokumentaciju, a u skladu su sa vaè}im normativima i tehni~kim osobinama. Objekti se postavqaju na betonsku podlogu, okvirno kota poda treba da iznosi 0,1m, u zavisnosti od vrste opreme. Za pogone na otvorenom podloga treba da je odgovaraju}e nosivosti, ukoliko to tehnologija zahteva potrebno je izvesti odgovaraju}i fundament. Opremu tipa agregata i sli~nih, koja je lako dostupna, treba za{titi odgovaraju}om ogradom odnosno re{etkom (tipa kaveza).

Objekti poqoprivredne prerade, proizvodwe poqoprivrednih proizvoda i proizvodwe organske hrane zbog svoje specifi~nosti }e se graditi prema standardima HACCP i drugim propisima, te }e se svaka lokacija posebno analizirati.

Posebni uslovi Planom su predvi|eni uslovi za faznost izgradwe na parceli. Uslovi za dogradwu na parceli odnosno kompleksu mogu}i su do maksimalnog


novim potrebama i zahtevima tehnologija a na zahtev investitora. Na parceli je mogu}e ru{ewe objekta za potrebe izgradwe novog objekta a u

skladu sa planiranom namenom prostora. Ozelewavawe Ozelewavawe povr{ina unutar pojedina~nih privrednih kompleksa treba da

favorizuje autohtone drvenaste i `bunaste vrste kao i primerke egzota za koje je potvr|eno da se dobro adaptiraju u datim uslovima sredine a, po mogu}nosti, ne spadaju u kategoriju invazivnih. Nivo ozelewenosti zavisi od veli~ine parcele, odnosno kompleksa, tako da zastupqenost ozelewenih povr{ina (bez parkinga) na

68

prostoru predvi|enom za razvoj poslovnih delatnosti (lokacije veli~ine 0,5-50ha) treba da bude:

20% na parceli do 1ha,

25% na parceli 1-5ha i

30-50% na parceli od 5ha.

Celokupno ure|ewe zelenih povr{ina treba da je u skladu sa arhitektonskim izrazom kompleksa objekata ili samo poslovnog objekta.

Prilikom planirawa i izgradwe zelenih povr{ina mogu}e je koristiti sve elemente i objekte pejza`ne arhitekture (klupe, osvetqewe, senila, pergola, letwikovci i dr.).

Pristupne staze, platoi i druge parterne povr{ine izvesti od betonskih, opekarskih, kamenih ili drugih elemenata na odgovaraju}oj podlozi, u skladu sa arhitektonskim izrazom. Parterne povr{ine izvesti sa popre~nim padom od 2%. Re{iti problem odvodwavawa odnosno slivawa atmosferskih voda sa parternih povr{ina rigolama, drenaòm i sl.

Ostale zelene povr{ine u okviru kompleksa pogona zatraviti. Formirati za{titno zelenilo prema susednim parcelama. Ograde Svaki vlasnik/korisnik parcele ogra|uje parcelu prema ulici, prema parceli

blièg suseda i na polovini za~eqa parcele. Elementi ograde (temeq, parapet, stub, zid) postavqaju se na sopstvenu

parcelu. Vrata i kapije ne mogu se otvarati van granice parcele/regulacije. Ograde mogu biti:

industrijska visine do 2,2m, zidana ili monta`na;


ì~ana u visini 2,2m u kombinaciji sa drvoredom;

i druge u skladu sa namenom kompleksa.


Otpad Otpad iz tehnolo{kog procesa deponovati na za to predvi|enom mestu i

odlagati u odgovaraju}e kontejnere, u zavisnosti od vrste otpada a sve u skladu sa propisima. Otpad sa parcele evakuisati putem nadle`ne slu`be ili u sopstvenoj reìji. Otpad je mogu}e koristiti za daqu preradu i proizvodwu, te se u tom slu~aju predvi|a odlagawe na odgovaraju}em mestu u sklopu radnog kompleksa, u zavisnosti od funkcionalne organizacije tehnolo{kog procesa.

5.9. USLOVI I NAÎN OBEZBE\IVAWA PRISTUPA PARCELI I PROSTORA ZA PARKIRAWE

Svaka gra|evinska parcela mora imati obezbe|en direktan pristup u javni

prostor-ulicu ili posredno preko druge parcele prema ugovoru o slu`benosti prolaza. Kolski pristup mora biti izveden sa tvrdim zastorom otpornim na proklizavawe. Kolski pristup mora biti obezbe|en u dno parcele. Prelaz preko putnog ili melirativnog kanala mora se obezbediti zacevqewem istog u skladu sa nadle`nim upravqa~em kanala.

Kolski pristup za parcele porodi~nog stanovawa treba da je najmawe

{irine 3,0m. Kolski pristup za parcele poqoprivrednih doma}instava treba da je

najmawe {irine 4,0m. Kolski pristup za parcele na kojima se odvija poslovawe treba da je

najmawe {irine 5,0m ukoliko se koristi kao ulaz-izlaz i 4,0m kod zasebnih ulaza ili izlaza (prstenasta jednosmerna interna saobra|ajnica).

69

Uslove i na~in prikqu~ewa gra|evinske parcele utvrdi}e nadle`no preduze}e za svaku parcelu pojedina~no a na zahtev Investitora.

Parkirawe vozila planirati na sopstvenoj parceli. Izuzetno ukoliko na

parcelama javnih objakata nema uslova, parkirawe obezbediti u javnom prostoru, uz saglasnost nadle`nog preduze}a.

Parkirawe na parceli moè biti u vidu parkinga na otvorenom, natkrivenog parkinga ili garaè.

Broj parking mesta odre|uje se na osnovu namene i vrste delatnosti:

zdravstvena, poslovna, obrazovna ili administrativna ustanova 1parking mesto na 70m2

korisnog prostora;

trgovina na malo 1parking mesto na 100m2 korisnog prostora;

ugostiteqski objekat 1parking mesto za 8 stolica;

sme{tajni objekat 1parking mesto za 10 kreveta, odnosno drugim propisima, vezanim za kategorizaciju objekata;

objekat kulture 1parking mesto za 30 posetilaca;

sportski objekat 1parking mesto za 40 posetilaca;

proizvodni, magacinski objekat 1parking mesto na 200m2 korisnog prostora.

Za svaki objekat javnog karaktera (ambulantu, apoteku, prodavnicu

prehrambenih proizvoda, po{tu, ugostiteqski objekat, obdani{te i sl.) obezbediti najmawe 1parking mesto za invalidna lica u skladu sa propisima.

70

6. PRIMENA I SPROVO\EWE PLANA

Planom su definisane celine i zone preovlauju}e namene, a prema urbanisti~kim pokazateqima i drugim karakteristikama za koje su utvr|ena pravila za ure|ewe i izgradwu, smernice za daqu plansku razradu kao i drugi elementi za sprovo|ewe plana.

Direkta primena plana sprovodi se za ure|ewe i izgradwu objekata gra|evinskog zemqi{ta, Planom definisanih po zonama, i za koje je utvr|ena regulacija.

Za ure|ewe i izgradwu objekata na poqoprivrednom zemqi{tu primewuju se odredbe Prostornog plana op{tine Ruma.

6.1. PLANOVIMA DETAQNE REGULACIJE

Planovima detaqne regulacije razra|iva}e se povr{ine gde je neophodno utvrditi regulaciju povr{ina javne namene sa analiti~ko geodetskim elementima za obeleàvawe i u slu~aju promena namene povr{ina.

Za pro{irewe ulica kao i za formirawe novih ulica planom detaqne regulacije bi}e zahva}ene katastarske parcele br. 269, 255, 253, 128/2, 128/1, 448/1, 260, 539, 540, 541, 1034/1, 733, 734/1, 734/2, 734/3, 734/4, 734/5, 734/6, 734/7, 735/2, 1046, 721/7, 722, 724, 726/1, 727, 1047/1;

Za ure|ewe i izgradwu objekata izvan granica gra|evinskog podru~ja, a u skladu sa Prostornim planom op{tine Ruma.

6.2. URBANISTI^KIM PROJEKTOM

Urbanisti~kim projektom urbanisti~ko-arhitektonske razrade }e se vr{iti razrada za ure|ewe i izgradwu kompatibilnih sadràja, zatim za parcele na kojima se planiraju sloèni ili specifi~ni sadràji kao {to su objekti zdravstva, objekti vaspitawa i obrazovawa i dr. koji treba da se usaglase sa posebnim propisima. Planom su date smernice za ure|ewe i izgradwu, a Urbanisti~kim projektom }e se razra|ivati na zahtev investitora i za svaku lokaciju pojedina~no.

Za povr{ine radnih zona;

Za objekte javne namene;

Za objekte obrazovawa, vaspitawa i socijalne za{tite u zoni porodi~nog stanovawa,

Za zdravstvene objekte u zoni porodi~nog stanovawa,

Za objekte rada i poslovawa u zoni porodi~nog stanovawa,

Za ure|ewe i izgradwu objekata kompleksa grobqa,

Za izgradwu objekata sporta i rekreacije,

Za izgradwu pre~ista~a.

6.2.1. SMERNICE ZA IZRADU URBANISTI^KIH PROJEKATA

Planom su date okvirne smernice za izradu Urbanisti~kih projekata, a detaqnom razradom }e se pristupiti prostornoj proveri lokacije, mogu}im i potrebnim kapacitetima, proveri uskla|enosti sa propisima nadle`nim za izgradwu javnih objekata, protivpoàrnim propisima, propisima o tehni~kim standardima za potrebe osoba sa posebnim potrebama i drugim.

OBJEKTI SPORTA I REKREACIJE

Objekte sporta i rekreacije ve}ih kapaciteta graditi i planirati iskqu~ivo u planiranim zonama sporta i rekreacije. Urbanisti~ki i prostorni uslovi }e se

71

utvr|ivati za svaki predmet posebno u skladu sa planiranim potrebama, kapacitetom i vrstom sporta.

Gra|evinske linije prema regulaciji i granicama susednih parcela odmi~u se u dubinu parcele za najmawe 5,0m.

Najve}i dozvoqeni indeks zauzetosti za objekte i natkrivene terene iznosi iz=70%.

Najve}a dozvoqena spratnost je P+0, izuzetno P+1. Sportske dvorane su objekti nestandarne visine.

VASPITAWE I OBRAZOVAWE

U malim Radincima postoji {kolski kompleks sa starim objektom za nastavu i

bez objekta fiskulture. Na parceli {kolskog kompleksa nije mogu}a izgradwa objekata koji nisu u funkciji vaspitawa i obrazovawa.

Za izgradwu eventualno novih kapaciteta ili rekonstrukciju postoje}ih potrebno je ispuniti minimalne prostorne i urbanisti~ke uslove, i to :

bezbedan pristup lokaciji ;

prostor za parkirawe na javnoj povr{ini ;

da namena objekata u okruèwu nije u suprotnosti sa planiranim ; ukupna povr{ina zemqi{ta iznosi najmawe 0,5ha ;

veli~ina zemqi{ta za {kolsku zgradu bude najmawe 1000m2 ;

da raspolaù najmawe 2,0m2 nastavnog prostora po u~eniku ;

ve`bali{te i sportski teren povr{ine najmawe 4050m2,

odnosno sve u skladu sa zakonskim propisima koji bliè odre|uju potrebne

uslove za rad - Pravilnik o normativima prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu {kolu (Objavqen u "Sl. glasniku SRS-Prosvetni glasnik", br. 4/90).

DE^JE USTANOVE

U Malim Radincima ne postoji pred{kolska ustanova. Za eventualnu izgradwu ili rekonstrukciju postoje}ih potrebno je ispuniti minimalne prostorne i urbanisti~ke uslove, i to :

bezbedan pristup lokaciji ;

prostor za parkirawe na javnoj povr{ini ;

da orijentacija grupne sobe bude orijentisana ka jugu-jugoistoku;

da namena objekata u okruèwu nije u suprotnosti sa planiranim ;

de~je ustanove treba da raspolaù sa najmawe 4,5m2 izgra|enog prostora po

detetu, odnosno ukupna povr{ina ne moè biti mawa od 50m2 ;

da raspolaù sa najmawe 10,0m2 slobodnog prostora po detetu od ~ega 3,0m2

travnatih povr{ina po detetu.

De~je ustanove tipa jaslice, vrti}i i pred{kolske ustanove projektovati u

skladu sa vaè}im zakonskim normativima - Pravilnik o bliìm uslovima za po~etak rada i obavqawe delatnosti ustanova za decu (Objavqen u "Sl. glasniku RS", br. 50/94 i 6/96), a prema kojima objekti treba da ispune minimalne uslove.

DOM KULTURE

Pravila i uslovi za potrebe izgradwe novog Doma kulture na novoj lokaciji utvrdi}e se izradom Urbanisti~kog projekta, na osnovu potreba Mesne zajednice Mali Radinci.

Gra|evinske linije prema regulaciji i granicama susednih parcela odmi~u se u dubinu parcele za najmawe 5,0m.

72

Najve}i dozvoqeni indeks zauzetosti za objekte iznosi iz=60%. Najve}a dozvoqena spratnost je P+1.

ZDRAVSTVENA STANICA

Izgradwu nove ambulante ili adaptaciju objekta za zdravstvenu delatnost pravila za ure|ewe i izgradwu uskladiti sa Pravilnikom o bliìm uslovima za obavqawe zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slu`be ("Slu`beni glasnik RS", br. 43/06, 112/09, 50/10, 79/11, 10/12-dr. pravilnik, 119/12-dr. pravilnik i 22/13) i drugim propisima.

PREÎSTA^ OTPADNIH VODA Pravila za izgradwu naseqskog pre~ista~a otpadnih voda utvrdi}e se

Urbanisti~kim projektom na osnovu Generalnog projekta "Za{tite sliva reke Save izgradwom komunalne infrastrukture prikupqawa, transporta i pre~i{}avawa otpadnih voda u regionu Srem", kojim je izra|ena analiza odvo|ewa otpadnih voda svih naseqa na podru~ju Srema, kojim je dat predlog re{ewa i lokacije objekata.

Pristup pre~ista~u planira se uvo|ewem nove saobra}ajnice sa vezom na ulicu Kratka.

Najve}i dozvoqeni indeks izgra|enosti za objekte iznosi iz=70%. Oko kompleksa formirati zeleni za{titni pojas od visokog rastiwa listopadnih vrsta u vidu dvoredog drvoreda.

GROBQE

Ure|ewe gorbqa u nasequ odnosno odre|ivawe prostora za sahrawivawe vr{i}e se Izradom urbanisti~kog projekta na osnovu Odluke o sahrawivawu i grobqima na teritoriji op{tine Ruma (“Slu`beni list op{tina Srema”,br. 8/94) i smernica:

Najve}i dozvoqeni indeks izgra|enosti za objekte u funkciji grobqa iznosi

iz=10%. Spratnost glavnog i pomo}nih objekata iznosi P+0, i mogu biti nestandardne

visine. Oko grobqa formirati zeleni za{titni pojas od visokog rastiwa

kombinovawem listopadnih i ~etinarskih vrsta u vidu dvoredog drvoreda. Ure|ewe grobnih aleja i grobnih mesta utvr|iva}e se na osnovu broj~anih

pokazateqa broja stanovnika (S=532), stope mortaliteta (M=13,9), perioda zakupnog mesta (G=20) i stepena korekcije (K=1,25) a na osnovu obrasca:

BROJ GROBNIH MESTA = M/1000 x S x G x K= 13,9/1000 x 532 x 20 x 1,25 = 185

Veli~ina jednog grobnog mesta je 2,40m x 1,10m, dvostrukog grobnog mesta 2,4m x 1,9m, s tim da porodi~na grobnica ne moè biti {ira od 3,0m.

Razmak izme|u grobnih mesta je 0,3m.

[irina pe{a~ke staze izme|u grobnih aleja je najmawe 1,8m.

6.3. DRUGI ZNAÂJNI ELEMENTI ZA SPROVO\EWE PLANA

Pored direktne primene Plana, razrade planom detaqne regulacije i

urbanisti~kim projektom, postoje i drugi elementi za sprovo|ewe plana propisani Zakonom o planirawu i izgradwi, odnosno urbanisti~ko-tehni~ki dokumenti kao {to su javni urbanisti~ko-arhitektonski konkursi, projekti parcelacije, projekti preparcelacije, projekti ispravke granice, elaborat spajawa parcela istog vlasnika i drugi.

73

6.3.1.JAVNI URBANISTI^KO-ARHITEKTONSKI KONKURSI

Javni urbanisti~ko-arhitektonski konkurs je postupak koji omogu}ava iznalaèwe vi{e re{ewa za jedan objekat ili lokaciju, a samim tim i mogu}nost usvajawa najkvalitetnijeg re{ewa, uz u~e{}e javnosti u proceduri.

Javnim urbanisti~ko-arhitektonskim konkursima razra|uju se:

objekti i lokacije u javnoj svojini (dràvna, op{tinska, MZ),

lokacije i objekti od javnog zna~aja i

objekti/lokacije pod za{titom i prethodnom za{titom.

6.3.2.PROJEKTI PARCELACIJE, PREPARCELACIJE, GEODETSKI ELABORATI ISPRAVKE GRANICE I SPAJAWA PARCELA ISTOG VLASNIKA

Projekat parcelacije Projektom parcelacije moè se od jedne parcele obrazovati jedna ili vi{e

gra|evinskih parcela do minimuma utvr|enog ovim Planom u skladu sa zonom u kojoj se nalazi i namenom parcele.

Projekat preparcelacije Projektom preparcelacije mogu se od dve ili vi{e parcela obrazovati

gra|evinske parcele u skladu sa Planom. Preparcelacijom se moè vr{iti i odvajawe javnog od ostalog gra|evinskog

zemqi{ta, na osnovu Plana detaqne regulacije ili direktnom primenom ovog Plana u slu~aju obrazovawa koridora javne povr{ine za slu~ajeve gde postoji jedna regulacija a nova se postavqa translatorno od postoje}e na osnovu parametara datim ovim Planom (za slu~ajeve eksproprijacije uz potoke {irine 5,0m, a sve u skladu sa Zakonom o vodama i mi{qewu i uslovima nadle`nih institucija - JVP "VODE VOJVODINE") kao i za obrazovawa parcele za infrastrukturne objekte u skladu sa nadle`nim propisima i u skladu sa Planom.

Ispravka granice susednih parcela

Ispravka granica susednih katastarskih parcela vr{i se na osnovu direktne

primene Plana u slu~ajevima:

kada je stambeni objekat istupio na povr{inu javne namene,

ispravke granice susednih gra|evinskih parcela u slu~aju istupawa objekta na susednu parcelu uz pismenu saglasnost oba vlasnika (re{avawe pravno-imovinskih odnosa) i

ispravke regulacije povr{ina javne namene a nova regulacija ne}e prelaziti preko objekta, sve u skladu sa Planom (primer ispravke granice parcela br. 10 i 94 prema ulici).

Ispravka granica susednih parcela vr{i se na osnovu elaborata geodetskih

radova.

Spajawe susednih parcela istog vlasnika

Spajawe parcela istog vlasnika vr{i se u slu~ajevima spajawa katastarskih parcela istog vlasnika i iste namene u skladu sa Planom a na osnovu elaborata geodetskih radova.

Documents

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA MALI …planruma.rs/wp-content/uploads/2017/07/PGR-MALI-RADINCI.pdf · 2017. 7. 12. · 2 javno urbanisti^ko preduze]e "plan" op[tina ruma