PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA …planruma.rs/wp-content/uploads/PGR-Pecinci/Simanovci/PGR Simanovci-tekst.pdf · javno urbanisti^ko preduze]e za urbanizam plan

OP[TINA PE]INCI

IZMENA I DOPUNA

PLANA GENERALNE REGULACIJE

NASEQA [IMANOVCI

SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE

(DO 2020.godine)

Pe}inci,mart,2008.godine

OP[TINA PE]INCI

IZMENA I DOPUNA


NASEQA [IMANOVCI


(DO 2020.godine)

OVERAVA :

PREDSEDNIK SO PE]INCI


JAVNO URBANISTI^KO PREDUZE]E ZA URBANIZAM

*PLAN* OP[TINA RUMA I PE]INCI

IZMENA I DOPUNA


NASEQA [IMANOVCI


(DO 2020.godine)

NARUÎLAC IZRADE PLANA : OP[TINA PE]INCI DIREKTOR JUP *PLAN*-a : MARKOVI] TATJANA,dipl.prav. NOSILAC IZRADE PLANA : MIRJANA NIKOLI]-MIRKOVI],dia


IZMENE I DOPUNE PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI

SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE... ...SADR@I :

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A) TEKSTUALNI DEO : ------------------------------------- UVOD MOTIVI ZA PRISTUPAWE IZRADI IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI 1. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU PLANA 2. OSVRT NA PROGRAM ZA IZRADU IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE

REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE

3. PLANSKA DOKUMENTACIJA I DRUGI ELEMENTI OD UTICAJA I ZNAÂJA ZA IZRADU IZMENA I DOPUNA PLANA

-- PLANSKA DOKUMENTACIJA -- POLO@AJ,KARAKTERISTIKE,ULOGA,ODNOS PODRU^JA PLANA SA OKRU@EWEM

-- OSNOVNI CIQEVI URE\EWA I GRA\EWA PROSTORA -- OSVRT NA POSTOJE]E STAWE PRIRODNIH I STVORENIH VREDNOSTI U GRANICAMA PLANA : - PRIRODNE KARAKTERISTIKE - STVORENE VREDNOSTI U PODRU^JU PLANA :

- OSVRT NA ISTORIJSKI RAZVOJ I KULTURNO NASLE\E - GLOBALNA NAMENA PROSTORA SA KARAKTERISTIKAMA PARCELACIJE POSTOJE]IH GRA\EVINSKIH OBJEKATA

- OSTALI UTICAJI STVORENIH VREDNOSTI

---OCENA STAWA U KONTEKSTU RAZVOJNIH MOGU]NOSTI I IZRADE IZMENA I DOPUNA PLANA GR NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE (do 2020.godine) 4. OPIS GRANICE PLANA GENERALNE REGULACIJE SA IZMENAMA I DOPUNAMA 5. PROSTORNA ORGANIZACIJA SA IZMENAMA I DOPUNAMA - NAÎN URE\EWA

GRA\EVINSKOG REONA NASEQA SA PRIKAZOM FORMIRAWA : 5.1. KARAKTERISTI^NIH CELINA U NASEQU,

5.2. PREOVLA\UJU]E NAMENE POVR[INA PLANIRANIH ZONA I CELINA 5.3 PODELA NA : *JAVNO* I *OSTALO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE 5.4. PLANIRANE TRASE SAOBRA]AJNICA 5.5. PLANIRANE TRASE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE 5.6. ZONE U KOJIM SE FORMIRAJU ELEMENTI PLANA DETAQNE REGULACIJE

6. PRAVILA URE\EWA PROSTORA SA IZMENAMA I DOPUNAMA

6.1 PODELA ZEMQI[TA NA *JAVNO* I *OSTALO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE 6.2. PODELA NA ZONE (BLOKOVE) PO VRSTAMA USLOVA ZA IZGRADWU I URE\EWE 6.3. URBANISTI^KI USLOVI ZA JAVNE POVR[INE I JAVNE OBJEKTE 6.4. URBANISTI^KI USLOVI ZA FORMIRAWE PARCELA 6.5. BLI@E ODREDBE O POSTROJEWIMA,OBJEKTIMA I MRE@I : SAOBRA]AJNE,ENERGETSKE,VODOPRIVREDNE,KOMUNALNE I DR. INFRASTRUKTURE 6.6. USLOVI PRIKQUÊWA NOVIH OBJEKATA NA MRE@E INFRASTRUKTURE PO ZONAMA I CELINAMA IZ PLANA 6.7. AMBIJENTALNE CELINE OD KULTURNO ISTORIJSKOG I URBANISTI^KOG ZNAÂJA (UZ POPIS OBJEKATA ZA KOJE JE SE PRE OBNOVE I REKONSTRUKCIJE MORAJU IZ- VESTI KONZERVATORSKI I DRUGI VIDOVI ZA[TITE) 6.8. OP[TI I POSEBNI USLOVI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE,ZA[TITE @IVOTA I

2.

ZDRAVQA QUDI OD RAZLIÎTIH VIDOVA ZAGA\EWA I DRUGIH NEGATIVNIH DEJSTAVA

6.9. POSEBNI ZAHTEVI I USLOVI I PROPISI KOJE JE POTREBNO ISPUNITI ZA IZDAVAWE ODOBREWA ZA IZGRADWU PREMA MESTU I VRSTI OBJEKATA 6.10. OGRANIÊWA ZA IZVO\EWE ODRE\ENE VRSTE RADOVA,ODNOSNO GRA\EWA

PO ZONAM ILI CELINAMA IZ PLANA

6.11. PRIKAZ ZONA SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE---ZONE U KOJI- MA JE NA OSNOVU DEFINISANIH ELEMENATA MOGU]A IZRADA UPR-A ZA PARCELACIJU I PREPARCELACIJU U SVRHU FORMIRAWA *JAVNOG* I *OS- TALOG* GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

6.12. PRIKAZ LOKACIJA ODRE\ENIH PLANOM ZA DAQU PLANSKU RAZRADU 6.13. SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA *JAVNOG* GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U

OBUHVATU PLANA : - PRIKAZ POJEDINA^NIH I UKUPNIH TRO[KOVA PREDVI\ENIH RADOVA NA

URE\IVAWU JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA - PREDVI\ENI ROKOVI ZA WIHOVO IZVR[EWE - PREDVI\ENI IZVORI WIHOVOG FINASIRAWA

7. PRAVILA GRA\EWA SA IZMENAMA I DOPUNAMA

7.1. VRSTA I NAMENA OBJEKATA KOJI SE MOGU GRADITI NA GRA\EVINSKOJ PARCELI 7.2. VRSTA I NAMENA OBJEKATA KOJA JE ZABRAWENA ZA GRADWU NA GRA\EVINSKIM

PARCELAMA 7.3. POLO@AJ OBJEKTA NA PARCELI U ODNOSU NA REGULACIONU LINIJU I U ODNOSU

NA GRANICE PARCELE 7.4. NAJMAWA DOZVOQENA ME\USOBNA UDAQENOST OBJEKATA 7.5. NAJVE]I DOZVOQENI INDEKSI ZAUZETOSTI I IZGRA\ENOSTI GRA\EVINSKE

PARCELE 7.6. USLOVI ZA IZGRADWU DRUGIH OBJEKATA NA GRA\EVINSKOJ PARCELI 7.7. VERTIKALNA REGULACIJA I NAJVE]A DOZVOQENA SPRATNOST OBJEKATA

7.8. USLOVI I NAÎN OBEZBE\EWA PRISTUPA PARCELI I ZA PARKIRAWE 7.9. USLOVI ZA[TITE SUSEDNIH OBJEKATA 7.10. USLOVI PRIKQUÊWA NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU 7.11. ARHITEKTONSKO-ESTETSKI OBLIKOVNI IZRAZ OBJEKATA

7.12. USLOVI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU OBJEKATA 7.13. POSEBNI USLOVI ZA IZGRADWU OBJEKATA

7.14. USLOVI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE----- NAJBITNIJI IZVODI IZ : ИЗВЕШТАЈA О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI

8.) PODACI PRIBAVQENI OD NADLE@NIH JAVNIH PREDUZE]A,INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA 9.) OP[TI DEO

B) TEKSTUALNI DEO : -------------------------------------

0.) IZVOD IZ PLANOVA VI[EG REDA :

0/1 IZVOD IZ PP OP[TINE PE]INCI 0/2 IZVOD IZ PP PODRU^JA INFRASTRUKTURNOG KORIDORA GRANICA HR- VATSKE - BEOGRAD (DOBANOVCI) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

1.) POSTOJE]E STAWE : 1/0 POSTOJE]E STAWE KO [IMANOVCI SA PRIKAZOM IZMENA I DOPUNA PLANSKOG PODRU^JA ...............................................R-1:20.000 ..........................................................................................................................................................

3.

1/3 POSTOJE]E STAWE GA\EVINSKOG REONA SA PRIKAZOM : GRANICA,ORGANIZACIJE PROSTORA I PRETE@NE NAMENE POVR[INA I SA IZMENOM I DOPUNOM GRANICA. ......................R-1: 5.000 ................................................................................................................................................ 1/4 POSTOJE]E STAWE GRA\EVINSKOG REONA prema PGR-e SA PRIKAZOM : REALIZOVANIH ZNAÂJNIH PROIZVODNIH KAPACITETA POSTOJE]IH GRANICA,ORGANIZACIJE PROSTORA, POSTOJE]E PRETE@NE NAMENE POVR[INA I SA IZMENOM I DOPUNOM ,............................................................R-1: 5.000 ....................................................................................................................................................................

2.) PLANSKA RE[EWA : 2/0. IZVODI IZ PROGRAMA ZA IZRADU IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE ................................................(oko) R-1:15.000 .......................................................................................................................................................... 2/1 ORGANIZACIJA I PRETE@NA NAMENA POVR[INA SA PRIKAZOM IZMENA I DOPUNA................................................R-1:5.000

........................................................................................................................................................... 2/2 PRIKAZ *JAVNOG* I *OSTALOG* GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA SA IZMENAMA I DOPUNAMA.................................... R-1:5.000 ............................................................................................................................................................................ 2/3 PRIKA ZONA SA DEFINISANIM ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE........................................................ R-1:5.000 ............................................................................................................................................................................ 2/4 URBANISTI^KA REGULACIJA (horizontalna i vertikalna) I SAOBRA]AJ SA NIVELACIOJOM...............................................R-1:5.000 ............................................................................................................................................................................ 2/5-1 INFRASTRUKTURA-PLANIRANA MRE@A ELIMINACIJE UPOTREBQENIH VODA I VODOVODNE [email protected]:5.000 2/5-2 INFRASTRUKTURA-PLANIRANA MRE@A : ELEKTRO,TT I GAS..........................................................................R-1:5.000 ............................................................................................................................................................................ 2/6 PRIKAZ BLOKOVSKE PODELE PROSTORA PREMA PREOVLA\UJU]IM NAMENAMA .....................................................R-1:5.000 ............................................................................................................................................................................ 2/7 GRAFI^KI PRILOZI : KARAKTERISTI^NI POPRE^NI PROFILI ULI^NIH GABARITA ________________________________________________________________________________________________

UVOD: ---------------

Izradi IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE pristupilo se na osnovu ODLUKE O IZRA-DI IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA ELE-MENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE (*Sl.list op{tina Srema*br.17/07 od 12.okto-bra 2007.godine) Za izra|iva~a PGR odre|en je : JUP *PLAN* OP[TINA RUMA I PE]INCI

PLAN GENERALNE REGULACIJA NASEQA [IMANOVCI NA KOME SE VR[E IZMENE I DOPUNE DONELA JE SO PE]INCI A OBJAVQEN JE U *Sl.listu op{tina Srema* br.25/05. dana 21.novembra,2005.godine.

MOTIV ZA PRISTUPAWE IZRADI IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNOG PLANA NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ---- Izradi IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI Op{tina Pe}inci pristupa iz slede}ih razloga : Nakon dono{ewa PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI (*Sl.list op{-tina Srema* br.25/05), wegove primene, odnosno, izrade planova razrade,UPR-ova za brojne parcelacije i preparcelacije,izdavawe izvoda iz plana i urbanisti~kih uslova ( UU) za iz-gradwe,odnosno,realizacije istog u delovima naseqa , nastupilo je jo{ intenzivnije inte-resovawe potencijalnih investitora za investiciona ulagawa ,prometovawa zemqi{tem uz nove interese , namere ,potrebe,odnosno novu organizaciju i kori{}ewe prostora na na~ine druga~ije od planiranih donetim PGR-e. Odnosno, donet PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI je postao prepreka u regulativno-sprovedbenom smislu za odre|ene prostorne ciqeve i interese. Op{tina Pe}inci (predlaga~ : OP[TINSKO VE]E OP[TINE PE]INCI) je sintetisala navedene zahteve i interesovawa u : ZAHTEV (PREDLOG) ZA IZMENU I DOPUNU donetog PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQE [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE na osnovu kojih je izra|en : PROGRAM ZA IZRADU IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE, a koji ~ini sastavni deo Odluke o izradi IZMENA I DOPUNA . Op{tina Pe}inci je tako|e donela ODLUKU O IZRADI STRATE[KE PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQE [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE (do 2020.godine) (*Sl.list op{tina Srema* br.17/07 od 12.oktobra,2007.godine) Motiv izrade IZMENA I DOPUNA je isti kao i osnovnog PGR,odnosno leì u stvarawu us-lova prostorno-planskog,saobra}ajno -komunalnog razvoja za period od narednih godina (do 2020.godine) na principima za{tite i unapre|ewa prirodnih i stvorenih vrednosti, odnos-no, humanog i zdravog ìvota i rada u nasequ [imanovci. 1.) PRAVNI OSNOV ZA IZRADU PLANA : --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ---------

1. ZAKON O PLANIRAWU I IZGRADWI (*Sl.glasnik RS*br.47/03,34/06), )..(svi primewivi ~lanovi),

2.

2. PRAVILNIK O SADR@INI,NAÎNU IZRADE,NAÎNU VR[EWA STRU^NE KONTROLE URBANISTI^KOG PLANA ,KAO I USLOVIMA I NAÎNU STAV- QAWA PLANA NA JAVNI UVID (*Sl.glasnik RS*br.12/04)..(svi primewivi ~lanovi),

3. ODLUKA O IZRADI IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE (*Sl.list op{tina Srema*br.17/07 od 12.oktobra 2007.godine) U ~ijem sastavu je PROGRAM ZA IZRADU IZMENA I DOPUNA PLANA GENERAL- NE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE (Zahtevi za izmenu idopunu PGR-e naseqa {imanovci sa~injeni od strane Op{tine Pecinci i drugih subjekata ugra|eni su PROGRAM IZMENA I DOPUNA)

2. OSVRT NA PROGRAM ZA IZRADU PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- PROGRAM ZA IZRADU PLANA GENERALNE REGULACIJE izra|en i usvojen sastavni je deo ODLUKE O IZRADI PLANA GENERALNE REGULACIJE. Obavezuju}i je pri izradi samoga PLANA u smislu prihvatawa kroz Program usvojenog

koncepta prostornog razvoja,ure|ewa i opremawa i drugih prostornih faktora u us-postavqenih u granicama obuhvata plana.

Granice obuhvataju naj~e{}e cele KP osim onih koje se prostiru na ve}em podru~ju i tada ih granice presecaju (postoje}e melioracione kanale i poqske puteve).

Za zonu u granicama plana koncepcijom se uspostavqaju : namene povr{ina,*javno* i *ostalo* gra|evinsko zemqi{te,pravila ure|ewa i pravila gra|ewa. Granica podru~ja obuhva}enog planom pro{irena je IZMENAMA I DOPUNAMA i obuhvata gra|evinski reon naseqa [imanovci sa ............ P(oko) =770,0ha Sadràj PROGRAMA IZMENA I DOPUNA bi se sastojao u slede}em :

1.) Primarne saobra}ajnice u Jugoisto~noj radnoj zoni se mewaju po gra-fi~kom prikazu u prilogu ;

2.) Lokacija pre~ista~a se preme{ta na novu lokaciju koja se nalazi na kat. parc.br.2510 KO [imanovci;

3.) Servisna (tehni~ka) saobra}ajnica u Severnoj radnoj zoni }e se nala- ziti u za{titnom pojasu auto-puta,po ve} pribavqenim uslovima JP *Putevi Srbije* i ugra|enim u Plan detaqne regulacije *Dela severne radne zone* u nasequ [imanovci; 4.) Izmeniti pravila gra|ewa tako da je dozvoqena maksimalna spratnost objekata, namena - upravne zgrade i sl.namene ,P+4;

5.) Zonu namewenu za kinematografsku delatnost promeniti u zonu za kinematografsku delatnost i zanatske delatnosti koja ne uti~e nepo-

voqno na ìvotnu sredinu; 6.) Delovi naseqa koji se razra|uju sa elementima detaqne regulacije su :Severna radna zona Prvi i Drugi deo sa kolektivnim stanovawem i prostorom do kompleksa motela,Jugoisto~na radna zona,rad sa stanovawem iz *Begluka*,put do pre~ista~a i lokacija pre~ista~a, izvori{te u Jugoisto~noj radnoj zoni i glavno za naseqe, put- saobra}ajnica pored *Begrada*,zone na rubovima naseqa prema De~u i Prhovu i svi ostali delovi naseqa gde je predvi|ena razrada kroz izradu planova detaqne regulacije. 7.) Preispitati pravila ure|ewa i gra|ewa,a pre svega koeficijente iz-

gra|enosti i iskori{}enosti kako u radnim zonama i centralnoj zoni tako i u ostalim delovima naseqa - dati intervale;

3.

8.) Izmeniti namenu povr{ina iz namene stanovawa u rad-stanovawe

po zahtevu MZ [imanovci (parc.br.77/1,77/2 i deo kompleksa *Igra-li{te* - stanovawe);

9.) Odvojiti javno od ostalog gra|evinskog zemqi{ta . 10.) Preispitati pojedina~ne zahteve koji su upu}eni JUP-u *PLAN* ili Op{tinskoj Upravi (MZ,Said Zorica,Atanackovi} Cveja i drugi) i mogu}e usvojiti; 11.) Granice obuhvata plana tj.pro{iriti gra|evinski reon u smislu zah-

teva : Atanackovi} Veqka i Milanke za kat.parc. br.3082, \okanovi} Uro{ za deo kat.parc. br.2444/1; za 3137 i 3138;

12.) Obra|iva~ Izmena i dopuna PGR moè uneti i druge izmene za koje smatra da su potrebni u smislu brèg i efikasnijeg sprovo|ewa PGR-e.

13.) Razmotriti mogu}nosti pro{irewa dela Regionalnog puta R-103/4 u [imanovcima - deo Krwe{eva~ke ulice od broja 85 do petqe [ima-novci.

3. PLANSKA DOKUMENTACIJA I DRUGI ELEMENTI OD UTICAJA I ZNAÂJA ZA IZRADU IZMENA I DOPUNA PLANA: ........................................................................................................................................................... PLANSKA DOKUMENTACIJA : ...................................................... - PROSTORNI PLAN OP[TINE PE]INCI(*Sl.list op{tina Srema*br. 7/07) .

Dono{ewem PP Op{tine Pe}inci nastaju obaveze preuzimawa PGR (IZMENE I DOPUNE PLANA) kao hijerajhiski nièg plan iz ovog, najvi{eg planskog dokumenta za tritoriju Op{tine Pe}inci, svih analiti~kih i planerskih ,saobra}ajnih i infra-strukturnih i drugih pokazateqa ,pravila i uslova relevantnih za planski razvoj naseqa [imanovci; (Konstatacija PPO Pe}inci (Poglavqe 3.5. *Mreà naseqa i javnih slu`bi*..str.35, zadwi stav) : * Na podru~ju Op{tine izdvajaju se dva centra - Pe}inci (centar Op{-tine) i [imanovci, u kojima su koncentrisane kako privredne,tako i administra-tivno-upravne,zdravstvene,kulturne,socijalne i druge aktivnosti.U ve}ini osta-lih naseqa izraèn je monofunkcionalni karakter (primarna poqoprivredna proizvodwa)..*

------upu}uje na ulogu naseqa [imanovci u ukupnom planskom razvoju Op{tine: NIVO 2. - [IMANOVCI : SEKUNDARNI CENTAR OP[TINE - PP PODRU^JA INFRASTRUKTURNOG KORIDORA GRANICE HRVATSKE - BEOGRAD (DOBANOVCI) (*Sl.glasnik RS*br.69/03)

(plan koji svojom granicom obuhvata veliki deo teritorije KO [imanovci,postoje}i gra|evinski reon, sa utvr|enim obavezama,pravilima i uslovima ure|ewa i izgradwe,a pre svega me|usobnim i uzajamnim uticajima putnog koridora na planski razvoj naseqa (prostornu organizaciju,namene zona i sl. u odnosu na ustanovqene zone {tetnih dejstava E-70 i obrnuto),

- PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI (*Sl.list op{tina Srema* br.25/05)..koji se ovim IZMENAMA I DOPUNAMA mewa u pojedinim delovima u skladu sa donetim PROGRAMOM ZA IZRADU IZMENA I DOPUNA ;

Doneti planovi razrade PGR-e NASEQA [IMANOVCI (~ija realizacija je zapo-~eta ),i to : * PLAN DETAQNE REGULACIJE DELA SEVERNE RADNE ZONE U NASEQU [IMA-

NOVCI (Sl.list op{tina Srema*br. 16 /06; * PLAN DETAQNE REGULACIJE JUGOISTO^NE RADNE ZONE U NASEQU [IMA-

NOVCI (Sl.list op{tina Srema*br. 20 /06;

4.

* PLAN DETAQNE REGULACIJE CENTRA NASEQA [IMANOVCI (*Sl.list op{- tina Srema*br. /07; * PLAN DETAQNE REGULACIJE ZA *TESLA - PUPIN* INSTITUT-CENTAR ZA NAPREDNE AKADEMSKE STUDIJE U [IMANOVCIMA (*Sl.list op{tina Srema*br. 3 /07)

Brojni URBANISTI^KI PROJEKTI ZA PARCELACIJE I PREPARCELACIJE u razli~itim delovima [imanovaca (na osnovu PGR,i navedenih PDR-e) najve- }im delom su realizovani i ~ine postoje}e stawe u matrici naseqa; kao i tako|e brojni IZVODI (UU za izgradwu i ure|ewe) na osnovu PGR-e i PDR-e.

- U skladu sa nasle|enim obavezama iz ranije izra|ene,odnosno,preispitane urbani-sti~ke dokumentacije u skladu sa Zakonom o planirawui izgradwi (dokumentacija navedena u *Sl.list op{tina Srema*br.23/03) :

(u smislu privo|ewa zapo~etoj realizaciji prema navedenoj dokumentaciji preuzimaju se relevantne obaveze u delovima koji nisu u suprotnosti sa vaè}im Zakonom o planirawu i izgradwi i wemu srodnim zakonima,te sa ostalim vaè}im zakonima koji su primewivi na plansku problematiku); - U skladu sa nasle|enim obavezama iz ranije izra|ene,odnosno,preispitane urbanisti~- ke dokumentacije u skladu sa Zakonom o planirawui izgradwi (dokumentacija navedena u *Sl.list op{tina Srema*br.23/03) ;

- REGULACIONI PLAN *SEVERNOG DELA RADNE ZONE U [IMANOVCIMA*; - UPR *ALATNICA PE[OVI]* na KP br.34,35 i 36 KO [imanovci (realizovana); - UPR DELA RADNE ZONE U [IMANOVCIMA (velikim delom realizovan a tako|e je pretrpeo znatne izmene i time izgubio smisao obavezuju}e dokumentacije); - DUP-a RADNE ORGANIZACIJE *SLOGA*[IMANOVCI ( realizovana;) - UPR *PROIZVODNA HALA* na KP br.3021/3 i 3021/1 KO [IMANOVCI (realizovana); - UPR*POSLOVNI OBJEKAT ZA PROIZVODWU MATERIJALA ZA ZAVR[NE RADOVE U GRA\EVINARSTVU* U [IMANOVCIMA (*Sl.list op{tina Srema*br.21 /02),(u smislu privo|ewa zapo~etoj realizaciji prema navedenoj d okumentaciji preuzi maju se relevantne obaveze u delovima koji nisu u suprotnosti sa vaè}im Zakonom o planirawu i izgradwi i wemu srodnim zakonima,te sa ostalim vaè} im zakonima koji su primewivi na plansku problematiku), - Urbanisti~ka dokumentacija izra|ena na osnovu Zakona o planirawu i izgradwi (*Sl.glasnik RS*br.47/02003) :

- UPR *PRO[IREWE GROBQA* U KO [IMANOVCI (*Sl.list op{tina Srema* br.9/03.)

- PLAN DETAQNE REGULACIJE ZA POSLOVNI KOMPLEKS *KLEYN - GLACIER* NA KP BR.548/8 KO [IMANOVCI (*Sl.list op{tina Srema *br. /04.) (u realizaciji) - Podaci,informacije i predhodni uslovi pribavqeni od nadle`nih javnih preduze}a (vlasnika javne infrastrukture),institucija nadle`nih za izdavawe podataka i uslova po zakonskom osnovu,i drugih u~esnika u planirawu,MZ [imanovci,i nadle- `nih slu`bi SO Pe}inci,~ije potrebe,mi{qewe,mogu}nosti i sl.su od zna~aja za realizaciju plana POLO@AJ,KARAKTERISTIKE,ULOGA I ODNOS PODRU^JA PLANA SA OKRU@EWEM ........................................................................................................................................................... Mnogi ~inioci iz ovog poglavqa nisu se bitno promenili u odnosu na vreme izrade os-novnog PROGRAMA i PLANA GENERALNE RAGULACIJE NASEQA [IMANOVCI te kao takvi }e ostati da figuriraju i u IZMENAMA I DOPUNAMA PROGRAMA ZA IZRADU PGR-e ,odnosno IZMENAMA I DOPUNAMA PLANA GR-e.

5.

Odnosno : Naseqe [imanovci sa 3.358 stanovnika po popisu stanovni{tva iz 2002.godine je najve}e od 15 naseqa op{tine Pe}inci,~ak ve}e i od samih Pe}inaca kao o{tinskog mesta koje ima 2.659 stanovnika. Povr{ina KO 34,26km 2 je tako|e me|u najve}im KO-a naseqa op{tine. Naseqe se nalazi se u severoisto~nom kraju op{tine Pe}inci (KO [imanovci se grani~i i sa susednom Op{tinom St.Pazova). U neposrednoj blizini je najva`nija saobra}ajnica dràvnog i me|unarodnog zna~aja, auto-puta Beograd-Zagreb,tj.E-70. Udaqenost od centra Opo{tine,Pe}inaca je oko 8,0km dok od dràvnog i gravitiraju}eg centra,Beograda ,udaqenost je oko 24,0km. Selo [imanovci ima karakteristike zajedni~ke sa ostalim selima ove op{tine i drugih vojvo|anskih sela ali ima i posebnosti koje ga zna~ajno razlikuju. Tipi~no je ravni~arsko naseqe u{orenog,seoskog tipa sa,do sada, najzastupqenijom poqo- privredom -ratarstvom i sto~arstvom ali i zna~jnu zaposlenost u drugim delatnostima : trgovini, ugostiteqstvu, uslu`nim delatnostima. Za zadovoqewe svojih potreba obavqaju se svakodnevne migracije stanovni{tva naj~e{}e javnim prevozom (autobusima) ali i li~nim prevozom (u Pe}ince kao administrativni, trgo-vinski,kulturni centar op{tine a i {ire, doBeograda) . U selu su slabo razvijeni oblici dru{tvenog ìvota ~ak i kada postoje odre|eni sme{tajni kapaciteti : dom kulture, mesna ambulanta,osmogodi{wa osnovna {kola, ali su slabe sportske aktivnosti i drugi vidovi javnog i dru{tvenog ìvota Stanovni{tvo kao i kod ostalih vojvo|anskih sela ima u ve}ini zastupqene starije starosne grupacije,odnosno,prirodni prira{taj je u opadawu,a kako broj stanovnika ima konstantan porast ukupnog broja stanovnika, jasno je da isti je posledice mehani~kog prira{taja kao i drugih pojava socio-ekonomske prirode u nasequ,op{tini i {ire u dru{tvu. Najve}i deo povr{ine postoje}eg gra|evinskog reona je zona individualnog stanovawa sa postoje}om parcelacijom,sa stambenim i pomo}nim objektima skromnih arhitektonsko/ gra|evinskih karakteristika, u funkciji poqoprivrednih doma}instava koja danas mewaju fizionomiju. U gra|evinskom reonu je zate~ena, planski izdvojena industrijska zona koja je velikim delom u fazi realacije. Doga|awa u domenu privrednih aktivnosti ~ini selo [imanovce posebnim. U skorije vreme je veoma izraèna èqa dela stanovni{tva za obavqawe i drugih de-latnosti i investirawem,ali i za ustupawem vlastitog zemqi{ta investitorima *sa strane*.Tu se sada sre}u nove pojave - izraènije prometovawe zemqi{tem i investirawe - u proizvo|a~ke kapacitete razli~itih namena i kapaciteta. Uo~qiva je tendencija pretvarawa poqoprivrednog u gra|evinsko zemqi{te. To je momenat koji vr{i presudan zna~aj na budu}i karakter naseqa,a tako|e na sudbinu op{tinske zajednice,ali i ovog dela prostora i {ireg podru~ja. Najve}i uticaj na pove}an i ubrzan razvoj u neo~ekivanom obimu i pravcu proisti~e iz loka- cijske pogodnosti naseqa,geosaobra}ajne - pre svega blizine centara i dobre saobra}ajne povezanosti sa bliòm i {irom okolinom i wihovim centrima. Nove namere nisu propra}ene infrastrukturnim mogu}nostima u postoje}em stawu niti su regulisane urbanisti~ko-planskom dokumentacijom. To je rezultiralo potrebom za dono{ewem PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQE [IMANOVCI koji postaje osnov za ostvarivawe navedenih potreba i htewa u prostornoj i ekonomskoj predstavi naseqa.

6.

Nakon dono{ewa PLANA GR-e za naseqe [imanovci (tako|e planova razrade) naseqe po~iwe da mewa prostornu fizionomiju pojedinih delova.(naro~ito formirawem nove, povr{inski znatno ve}e industrijske zone u severnom i jugoisto~nom delu reona,u uspo-stavqenim radnim zonama sa stanovawem,zonama tercijernih delatnosti,zoni centra). To }e uticati na promene u stambenim zonama ,zonama dru{tvenog,kulturnog standarda, sporta,rekreacije,razonode,ugostiteqstva,dru{tvenog ìvota uop{te, a naro~ito komu-nalnih potreba naseqa . Odnosno , donosi nove zahteve za upotpuwavawem nedostaju}im a za funkcionisawe neop-hodnim kapacitetima saobra}ajne i komunalno infrasrtukturne mreè. Napred je konstatovana obaveza preuzimawa i ugradwe u P.G.R.(IZMENE I DOPUNE PLANA) svih analiti~kih i planskih,saobra}ajnih i infrastrukturnih i drugih pokazateqa ,pravila i uslova relevantnih za planski razvoj naseqa [imanovci iz donetog PP Op{tine Pe-}inci kao hijerajhiski nadre|enog planskog dokumenta ovom,odnosno, najvi{eg prostorno planskog dokumenta za tritoriju Op{tine Pe}inci.

Konstatacija PPO Pe}inci (Poglavqe 3.5. *Mreà naseqa i javnih slu`bi*..str.35, zadwi stav) : * Na podru~ju Op{tine izdvajaju se dva centra - Pe}inci (centar Op{tine) i [imanovci, u kojima su koncentrisane kako privredne,tako i administrativno-uprav-ne,zdravstvene,kulturne,socijalne i druge aktivnosti.U ve}ini ostalih naseqa izra-èn je monofunkcionalni karakter (primarna poqoprivredna proizvodwa)..*

------upu}uje na ulogu naseqa [imanovci u ukupnom planskom razvoju Op{tine:

NIVO 2. - [IMANOVCI : SEKUNDARNI CENTAR OP[TINE

Uporedni prikaz broja stanovnika za naseqe [imanovci - postoje}i i planiran :

1991.god. 2002.god. Postoje}e stawe

Prose~na stopa rasta:1991-2002.

PLANIRAN Br. (prema PPOP Pe}inci)

STOPA RASTA 2002 - 2022.god

2598 3358 1,07 3800 0,0062 OSNOVNI CIQEVI URE\EWA I GRA\EWA PROSTORA PLANA ................................................................................................................................................ Iz napred re~enog utvr|ena je potreba za dono{ewem IZMENA I DOPUNA postoje}eg PGR naseqa [imanovci sa ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE ----sa : - Ciqevima : - stvarawe dru{tveno-ekonomskih i trì{nih uslova za urbani,ekonomski i soci-

jalni razvoj sela,zaustavqawe depopulacije,aktivirawe potencijala, stimula-cija,o~uvawe vrednosti ìvotnih i drugih potencijala u selima,

- Koncepcijom razvoja sela: - na~elo vi{efunkcionalnog-integralnog razvoja seoskih podru~ja,sa koordina-

cijom i kombinacijom razvoja poqoprivrede i svih ostalih delatnosti, ...komunikacije ...razvoj lokalnog potencijala...INTEGRISANI RAZVOJ I URE-\EWE NASEQA,

- prioritet u razvoju naseqa je u stvarawu uslova za aktivirawe razvoja privrednih potencijala i kvaliteta ìvqewa,{to bi motivisalo stanovnike za rad, ì-vot i opstanak na tom podru~ju;

- podrazumeva se razvoj drugih privrednih delatnosti na selu,kao i razvoj infra-strukture i dru{tvenih delatnosti,

- prema Tabeli 3/8... sela pe}ina}ke op{tine (ukqu~uju}i i same Pe}ince), spadaju uglavnom u u kategoriju 1.- vitalna sela u razvijenim podru~jima i stabilno naseqe (mada jo{ uvek seoskog tipa ali sa planiranim razvojem koji }e tu sliku vrlo

7. brzo promeniti) {to podrazumeva relativnu razvijenost,ali i sa signalima negativnih demografskih trendova,te se moraju blagovremeno zaustaviti negativne tendencije u socio-ekonomskim kretawima i preduzeti odgovaraju}e mere i stvarawe uslova za promenu ovakvih trendova ; OSVRT NA POSTOJE]E STAWE PRIRODNIH I STVORENIH VREDNOSTI U GRANICAMA IZMENA I DOPUNA PLANA ........................................................................................................................................................... - Prirodne karakteristike prostora

Naseqe je izgra|eno na aluvijalnoj ravni na relativno ravnom terenu sa apsolutnim kotama od 77-79m na severu a blago nagnutom ka jugu. Nivo prve izdani na tritoriji op{tine Pe}inci,varira u zavisnosti od topografije terena. Od pedolo{kih tipova zastupqeni su ~ernozem,ritska crnica karbonatna i bezkarbo-natna,livadska crnica karbonatna na lesnoj terasi. Zemqi{te je neujedna~enog kvaliteta ali visoke potencijalne plodnosti koja uz korek-rekciju vodnog reìma obezbe|uje uslove za intenzivnu poqoprivrednu proizvodwu. Prostorni raspored zemqi{ta razli~itog kvaliteta nema oblike pravilnih celina ve} se uo~ava odre|ena prostorna isprepletenost {to je iskqu~ivo posledica mikro-reqefnih karakteristika terena i vladaju}ih hidrolo{kih uslova. U celokupnom prostoru, {irem pojasu op{tine Pe}inci je izrazito prisutan visok nivo podzemnih voda tako da u hidrolo{kim godinama sa dosta padavina na niìm delovima terena podzemne vode postaju i povr{inske {to izaziva zabarivawa i nanosi {tetu po-qoprivredi a ugroàvaju se naseqa. Zato je kanalska mreà za odvodwavawe je veoma razgranata ali ne uvek i efikasna,ne uspeva uvek da reguli{e odvod suvi{ne vode sa svog poqoprivrednog zemqi{ta. Najvi{i nivo podzemnih voda javqa se u ranim prole}nim mesecima. Cela teritorija op{tine Pe}inci kao i naseqe [imanovci,nalaze se u pojasu umereno kontinentalne klime sa svim tipi~nim i ~esto ekstremnim karakteristikama : àrka leta - o{tre zime,dosta padavina raspore|enih u jesewem i zimskom periodu, ~este pojave magle.

Naju~estaliji i naja~i vetrovi ovog podru~ja su ito~ni (*ko{ava*),severozapadni i seve- rni.

Podru~je pripada zoni mogu}ih tektonskih pomerawa od 70 MCS skale. Navedene karakteristike imaju velikih uticaj na uslove gradwe .

Osnovno prirodno bogatstvo predstavqa obradivo poqoprivredno zemqi{te. Glavna qudska aktivnost u smislu za{tite prirodnih i radom ste~enih bogatstava je za{tita od vi{ka povr{inskih i podzemnih voda.

- STVORENE VREDNOSTI U PODRU^JU PLANA

OSVRT NA ISTORIJSKI RAZVOJ I KULTURNO NASLE\E : Prvi za~eci naseqa datiraju iz 1385.godine u vreme dinastije Huwadi te je naseqe pripadalo Ugarskoj.U vreme proteklog istorijskog razdobqa naseqe je mewalo vla- snike,bilo napu{tano,ponovo naseqavano,da bi po popisu iz 1722.godine bilo evi- dentirano da naseqe pripada zemunskom vlastelinstvu,do 1766.god.zemunskom ve- leposedniku,grofu [amborna a zatim prelazi u nadle`nost vojne granice. Kada su se prilike donekle stabilizovale sredinom 18.veka naseqe po~iwe da se razvija.

Godine 1791.god.sagra|ena je crkva a naseqe je imalo 93 ku}e i 1017 stanovnika.

8.

Naseqe [imanovci leì u severoisto~nom delu op{tine Pe}inci u delu ju`no od autoputa Beograd -Zagreb (E-70).Na tom delu atara leì velika greda (uzvi{ewe) na koj-

em je izgra|eno naseqe.Pravac pruàwa velike grede je diktirao pravac pruàwa glavne ulice.

Me|utim sve do skorijeg vremene naseqe je imalo tendenciju {irewa du` puta koji u pravcu juga vodi u De~,a na istoku prema krwe{eva~kom putu. Oko 1900 godine nastaju zna~ajniji i kvalitrtniji objekti u nasequ.

- Spomenici arheologije (u KO [imanovci) Potes *Ma~kov brest* lokalitet sa severne strane.Pri rekognoscirawu konstatovani su ostaci materijalne kulture iz praistorijskog doba; Potes *Duìce* locirano jugozapadno od naseqa, rekognoscirawem konstatovani su fragmenti keramike iz rimskog perioda; Lokalitet*Duìce* nalazi se na oko 2500m jugozapadno od centra sela.Rekognoscira- wem prikupqen materijal ukazuje da se radi o rimskom periodu (verovatno vila rus- tici). Lokalitet *PRHOVA^KI DRUM*nalazi se oko 2,0km zapadno od centra sela . Potes *SELI[TE* na imawu zemqoradni~ke zadruge sa severne i ju`ne strane autoputa Bgd.-Zag.Prema prona|enoj keramici lokalitet je iz praistorijskog doba. - Spomenici sakralne arhitekture

Srpska pravoslavna crkva sv.Nikole podignuta je na raskr{}u 1791.godine.(ima status spomenika kulture-NKD od velikog zna~aja)

- Objekti gra|anske arhitekture -spomenici kulture Ku}a Atanoackovi} Ilije,objekat iz polovine 19.veka (ima status spomenika kulture - NKD od velikog zna~aja)

- Obejkti gra|anske arhitekture (evidentirana nepokretnost koja uìva predhodnu za{titu) : Vojnograni~arska zgrada (danas privatno vlasni{tvo u lo{em stawu)

- Objekti narodnog graditeqsta : Ku}a u ulici Prhova~ka br.31 (prema kazivawu me{- tana je najstarija ku}a u selu,sagra|ena u vreme zidawa crkve,1791.godine. - Memorijalni kompleksi i spomen obele`ja (iz ratova 1914-18 i 1941-44.) - GLOBALNA NAMENA PROSTORA PLANA SA KARAKTERISTIKAMA PARCELACIJE POSTOJE]IH IZGRA\ENIH OBJEKATA U granici postoje}eg gra|evinskog reona prete`na namena je porodi~no stanovawe pri- vatnog vlasni{tva. Od ostalih namena razlikuju se : zona dru{tvenog centra,zona kolektivnog stanovawa, radno-stambena zona,radna zona,agrokompleks,zona sporta i rekreacije,grobqa sa (pro- {irewem lokacije),vodozahvata,za{tina zona dalekovoda, Od javnih funkcija zapuqeni su : dom kulture,osmogodi{wa {kola,de~ja ustanova,mesna zajednica,crkva,objekti trgovine,ugostiteqstva, Od komunalnih slu`bi : zona vodozahvata sa bliskim okruèwem ostalih funkcija naseqa koje na istu vr{e negativan uticaj te je neophodno izme{tawe; deponija sme}a (severno od naseqa -preko E-70 je nezvani~na),sto~no grobqe (za obe je potrebno preispitivawe i odre|ewe nove lokacije). Javno zelenilo je pre svega zastupqeno u okviru uli~nih gabarita,parka,zelenila uz javne objekte,a utisku ve}eg zelenog fonda doprinosi zelenilo individualnih parcela. U granicama postoje}eg gra|evinskog reona prete`no su parcele porodi~nog stanovawa uz naseqske ulice i u najve}em broju one koje izlaze *~elom*. Imaju predwu zonu namewenu stambenom i dvori{nim objektima (ekonomski, spremi{ta

9.

za ìtarice,za stoku,za poqomehanizaciju,garaè,i dr.a u skorije vreme i objekti nekih dopunskih delatnosti kojima se bave doma}instva) i stra`wi deo za ba{tu, povrtwak, vo}wak ili wive.

Povr{ine parcela su raznolike od (oko)300-400 do 2.500 (3.000) i vi{e {to je zadovoqa-valo potrebe i na~in ìvota predhodnih razdobqa.

U isto~nom delu naseqa uz ulicu Krwe{eva~ku planirana je i ve}im delom realizovana zona vi{eporodi~nog stanovawa. Objekti u okviru gra|evinskog reona su razli~itog kvaliteta,vremena gradwe, arhitek-tonskog sklopa i vizuelnog izraza Jo{ su prete`no,naj~e{}i,objekti athitektute nasta-li polovinom 20.veka i ranije. Objekti novije gradwe,mada zidani od kvalitetnijih gra|evinskih materijala, naj~e{}e slede negativan uticaj u likovnom izraàvawu. Parcele su prete`no u privatnoj svojini osim onih sa objektima javnih namena : {kole,ambulante,doma kulture,MZ,parkovske i uli~ne povr{ine. Postoje parcele i drugih vlasnika : SPC (parcela verskog objekta),vodoprivrednih pre-duze}a (parcele kanalske mreè) i drugih privrednih preduze}a i dru{tava, zemqorad-ni~ke zadruge i sl.. Objekti su prete`no prizemni (P+0),pojedina~no P+1 do P+Pk dok objekti vi{eporodi~-nog stanovawa imaju spratnost P+3. Urbanisti~ki pokazateqi za izgra|enost su tako|e razli~iti a variraju od sasvim nis-kih (10% zauzetosti) do vrlo visokih ( 60-80%) dok indeks izgra|enosti je nizak i znosi mawe od 1,0. Tako|e je veoma mala gustina stanovawa,kre}e se do 10% stanovnika/ha. Nov na~in ìvota i privre|ivawa ima odlu~uju}i uticaj na formirawe parcela, namenu,organizaciju na wima te me|usobne uticaje susednih parcela razli~itih namena . Parcele u pro{irenim delovima gra|evinskog reona su naj~e{}e razli~itih oblika i veli~ina tako|e naj~e{}e u privatnoj svojini ali ima ih i u dru{tvenoj svojini. Sve predstavqaju poqoprivredno zemqi{te,prvenstveno oranice. U ovom pojasu ali i izvan wega nalazi se ve}i broj bespravno zidanih objekata koji }e biti ukqu~eni u novi gra|evinski reon svuda gde je to mogu}e i racionalno. Prisutan je veliki broj melioracionih kanala za regulaciju povr{inskih voda u odre-|enim godi{wim periodima.

Nakon dono{ewa osnovnog PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI,kako je napred navedeno,izvedene su mnoge promene u prostoru u smislu sprovo|ewa istog,i to : izgr|aeni su mnogi objekti,mnoge parcelacije i preparcelacije,planovi razrade, izvodi iz plana ,gra|evinske dozvole za izgradwu i sl. koji sada ~ine postoje}e stawe.

Programom ustanovqeno pove}awe gra|evinskog reona (kao postoje}a granica

10.

se smatra granica odre|ena osnovnim PGR NASEQA [IMANOVCI) done}e promenu statusa i namene zemqi{ta : poqoprivrednog u gra|evinsko; oranica u proizvodne komplekse.

- OSTALI UTICAJI STVORENIH VREDNOSTI U prostoru plana ili bliòj okolini nalaze se stvorene vrednosti koje vr{e ogra-ni~avaju}i faktor {irewu naseqa (gra|evinskom reonu i izgradwi bilo koje vrste) a to su :

- administrativna podela teritorije... jer se KO i samo naseqe [imanovci grani~e sa teritorijom susedne op{tine Stara Pazova, - prisustvo me|unarodnog puta,dràvnog i republi~kog puta najvi{eg ranga,autoputa Beograd-Zagreb (put-a E-7) na oko 400-500m od postoje}e granice gra|evinskog reona, sa definisanim zonama uticaja ( PP koridora puta E-70 ....napred navedeno) koji ~ini, kako fizi~ku prepreku tako|e i zonu bez mogu}nosti gradwe,ili ograni~ene izgradwe pod odre|enim reìmom. Ali prisustvo navedene saobra}ajnice ~ini prostor atraktivnim i privla~nim za investirawe i otuda se celokupan prostor od granice gra|evinskog reona do putnog pojasa autoputa nalazi u granici obuhvata prostora plana kako bi mogu}a gradwa bila planski usmeravana i kontrolisana: - Me|umesne saobra}ajnice regionalnog i lokalnog zna~aja ~ine kako pogodnosti tako i opasnosti nekontrolisane izgradwe uz puteve i ograni~avaju}i faktor {irewa naseqa. - Postojawe specijalne namene sa zapadne strane sa zonama za{tite utvr|enim kroz pri bavqene informacije od strane nadle`nog organa ~ini ograni~avaju}i faktor {irewu naseqa na tu,zapadnu stranu uz postoje}i put. - Postojawe trostrukog dalekovoda koji imaju zate~ene trase i preko teritorije u granicama gra|evinskog reona sa zonama za{tite od evidentnog negativnog uticaja na ~ove- ka i wegovu okolinu, ~ini ograni~avaju}i faktor za izgradwu u tim zonama u skladu sa uslovima pribavqenim od vlasnika dalekovoda,kao i regulisawe budu}nosti zate~ene gradwe . - Postoje}a kanalska mreà u skladu sa uslovima za{tite utvr|ene od vodoprivredne zajednice je bitan ograni~avaju}i faktor ; - Postoje}e infrastrukture i wihova za{tita te neophodan razvoj,uvo|ewe novih (gasne i fekalne kanalizacije sa pre~ista~em i recipijentom ) ~ine bitan i uticajan faktor; - Zadovoqewe posebnih zahteva dru{tvene zajednice za re{avawe odre|ene proble- Matike u smislu poboq{awa uslova ìvota i privrednog prosperiteta naseqa : formirawe nove saobra}ajnice sa severne strane te spajawe u saobra}ajni tok do povezivawa na E-70 preko R-103/4; obuhvat planom {to je mogu}e ve}eg broja bespravnih objekata,te izvesna prostorna re{ewa u samom nasequ {to je sve definisano pribavqenim mi{qewem od strane MZ [imanovci. ..........................................................................................................................................................

OCENA STAWA U KONTEKSTU RAZVOJNIH MOGU]NOSTI I IZRADE IZME- NA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQE [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE : ...........................................................................................................................................................

Na osnovu napred re~enog konstatovano je da predloène Izmene i Dopune PGR na-seqa [imanovci je mogu}e izvr{iti bez posledica po prostor,elemente supra i infrastrukture i ranije donete i delimi~no realizovane prostorno planske doku-mentacije.

11.

U skladu sa napred navedenim planskim dokumentima izra|en je PLAN GENERALNE REGULACIJE PGR za naseqe [imanovci SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE RE-GULACIJE, odnosno :

- Usvojenog Programa ZA IZRADU IZMENA I DOPUNA PGR za naseqe [imanovci SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE (tako|e usvojenih primedbi,od strane Komisije za planove Op{tine Pe}inci,na sprovedenom javnom uvidu u Plan) - Navedenih planova vi{eg reda : PP PODRU^JA INFRASTRUKTURNOG KORIDORA GRANICE HRVATSKE-BEOGRAD (DOBANOVCI), PP OP[TINE PE]INCI ; - Postoje}eg stawa i pribavqenih informacija,podataka i predhodnih uslova nad-

le`nih preduze}a i institucija koji pruàju prostorne,saobra}ajne i infrastruk-turne, odnosno,razvojne mogu}nosti i predpostavke za formirawe KONCEPTA na na~in prikazan PROGRAMOM.

4. OPIS GRANICE PLANA GENERALNE REGULACIJE SA IZMENAMA I DOPUNAMA ---------------------------------------------------------------------------------------------- -----------------------------------

Kako je ZAHTEVOM ZA IZMENE I DOPUNE od strane Op{tine Pe}inci navedeno da se granice postoje}eg PGR-e naseqa [imanovci POVE]AJU ZA KONKRETNE KP i to br. :

3082 (radi povezivawa sa postoje}im gra|evinskim reonom pripaja se i deo KP br.3610);

deo 2444/1 koji je u vangra|evinskom reonu (uz ovu KP za povezivawe sa postoje}im gra|evinskim reonom mora biti uve}an i za KP br. 2446/1 i delove 1525 i 3367);

za 3138 i 3137 (a radi povezivawa sa postoje}im gra|evinskim reonom i KP br.3615 i deo KP br.3606 );

Ukupna P (oko) = 11,8 ha i sa dodavawem KP br. 2510 za novu (izmewenu) lokaciju pre-~ista~a upotrebqenih voda ---- -----UKUPNA POVR[INA ZA KOJU SE PRO[IRUJE ZONA GRA\EVINSKOG PODRU- ^JA NASEQA [IMANOVCI iznosi (oko) ----- +20,0 ha

Granica podru~ja PLANA sa IZMENAMA I DOPUNAMA obuhvata prostor od (oko) ...770,0ha .

Zona ima svoje definisane granice koje obuhvataju naj~e{}e cele KP osim onih koje

se prostiru na ve}em podru~ju i tada ih granice presecaju (pre svega postoje}e melioracione kanale i poqske puteve)

Granica obuhvata plana ustanovqena grafi~kim prilogom ima slede}i tok : ...............................................................................................................................................

(ODRE\ENE IZMENA U OBELE@AVAWU TAÂKA GRANICE GRA\EVINSKOG REONA USLEDILA JE ZBOG ZONA PRO[IREWA GRA\EVINSKOG REONA NASEQA, PRIKA- ZANE TA^KE SU TA^KE IZMEWENE GRANICE, PRO[IRENOG, GRA\EVINSKOG RE- ONA PREMA ZAHTEVU )

Granica po~iwe od T-1 na severozapadnom uglu gra|evinskog reona : trome|a kp br.3486/1, 3486/2 i 1807/2, te~e ka istoku granicom putnog pojasa puta E-70 (ju`nom granicama kp 1807/2 do T-2 i T-3 koje se nalaze na ju`noj granici kp br 3336/2; nastavqa na istok ju`nom granicom kp br.1806/2 do T-4 i T-5 koje se nalaze na preseku sa kp br. 3455/2;nastavqa na istok ju`nom granicom kp 1746/2 do ta~aka T-6 i T-7 koje se nalaze na ugaoim ta~kama kp br.3421/1;nastavqa na istok ju`nom granicom kp br. 1746/3 do T-8 i T-9 ;nastavqa ka istoku ju`nom granicom kp br.3325 do ta~aka T-10 i T-11 koje

12.

se nalaze na severnoj granici trouglaste kp br.3420/2;nastavqa daqe na istok ju`nom granicom kp br.3326 do ta~ke T-12; nastavqa istom granicom do ta~aka T-13,T-14,T-15 koje su u preseku sa granicama kp 3320 (kanal),nastavqa na istok ju`nom granicom kp br.547/2,ju`nom granicom do T-16,kp br.549/1;daqe do T-17, ju`nim granicama 552/4 i 552/2 i daqe do T-18 i T-19 na ju`nim granicama kp br.3423; nastavqa na istok ju`nom granicom kp br.3423 do T-20 na ju`noj granici kp 552/3; daqe nastavqa ju`nom granicom iste kp i kp br.553/2 do isto~nog ugla,tj. T-21. Od T-21 granica skre}e na jugoistok i jug isto~nom granicom kp br.553/1 do T-22 pre-seca kp br. puta R-104/4 do T-23,nastavqa na jug do T-24 na jugoisto~nom uglu kp br. 554/2; odatle nastavqa na jug zapadnom granicom kp br.554/8 (kanal *Kuvalov*),daqe do T-25, T-26,T-17,T-28 i T-29 na jugoisto~nom uglu kp br.3183/2 u preseku sa zapadnom granicom kanala *Kuvalov*; Od T-29 granica skre}e na zapad ju`nom granicom pk br.3183/2 do T-30 na uglu kp br.3629 (pp),do T-31 na jugozapadnom uglu kp br.3416 (kanal),nastavqa ju`nom granicom kp br. 3177 preseca kp.br.3627 u ta~kamaT-32 i T-33 ;Od T-33 ide na zapad granicom kp br.3164/2 doT-34 i T-35 u kojima se preseca kp br.3413(pp),nastavqa jugozapadnom granicom kp.br.3126 do T-36 koja se nalazi na jugoisto~nom uglu iste ; daqe te~e na zapad severnom granicom kp br.3616 (pp) do T-37 na jugozapadnom uglu kp br. 3136 preseca kp br.3606 (pp).

(IZMENA U OBELE@AVAWU TAÂKA GRANICE GRA\EVINSKOG REONA od T-37 do T-61 u odnosu na obeleàvawe u PGR-e usledila je zbog zona pro{i-rewa postoje}eg gra|evinskog reona u uovom delu naseqa ;prikazane ta~ke su ta~ke izmewene,pro{irene, granice gra|evinskog reona prema ZAHTEVU.)

Od T-37 nastavqa na zapad ju`nim granicama kp br.3615,3137,3138 do T-38 koja ~ini jugozapadni ugao kp br.3138,odatle skre}e na sever zapadnom granicom iste parcele do T-39 koja je u preseku granica ove i ju`ne granice kp br.3606.Nastavqa na zapad ovom ,ju`nom granicom kp br.3606 do T-40 koja ~ini presk granica parcela 3606 i 3605 (kanal) nastavqa zajedni~kom me|om ovih KP-a do T-41 koja je jugoisto~ni ugao KP br 3604/2 (ovo je ta~ka postoje}e ,nepromewene granice gra|evinskog reona. Granica vodi ka jugozapadu granicom KP br.3604/1 do T-42 koja se nalazi na granici ove kp a ~ini jugozapadni ugao KP br.3158; vodi do T-43 koja je severozapadni ugao kp br. 3154/1,skre}e na jug zapadnom granicom iste parcele br.3154/1 do T-44 koja je ta~ka preseka pomenute granice i severne granice KP br 3404; Od ove ta~ke nastavqa tom, severnom granicom pa potom zapadnom granicom iste parcel 3404 skre}e na jug do T-46 koja je jugoisto~ni ugao KP br.3608,odatle skre}e na zapad do T-47 koja je severozapadni ugao KP br.3096 ,prate}i istu granicu nastavqa na jug do T-48 na istoj granici iste KP 3609, potom ka istoku do T-49 na istoj granici, nastavqa na jug do T-50 , odatle na istok do T-51. (Ta~ke br.48-49-50-51 su ugaone ta~ke KP br.3082 koja je pro{i rewe gra|evinskog reona a uz wu i deo KP br.3610, tj.IZMENA po ZAHTEVU)) Od T-51 vodi zapadnom granicom KP br.3082 do T-52 odakle vodi na zapad prescaju}i KP br.3408 (kanal), ju`nom granicom KP 3041/3 do T-53 koja je jugozapadni ugao ove KP,preseca KP br. 3424 (koja je put za De~) do T-54 koja je jugoisto~ni ugao KP br.3009; nastavqa na zapad ju`nom granicom KP br.3009 do jugozapadnog ugla iste KP, tj.T-3009, skre}e ne sever zapadnom granicom iste,odnosno isto~nom granicom KP br.3400 (kanal) i nastavqa na sever ovom, isto~nom granicom KP br.3400 do T-56 koja se nalazi na severozapadnom uglu KP br.3021/3;nastavqa na istok delom severne granice ove KPbr.3021 do T-57 koja je preesek ove granice i produètka zapadne granice KP br.3029;Od T-57 ide na sever presecaju}i KP br.3027 (kanal) do T-58 koja je jugozapadni ugao KP br.3029;odatle nastavqa zapadnom granicom iste parcel do wenog severozapadnog ugla,tj.T-60 nastavqa na sever do T-61 presecaju}i kp br.3601 (pp) , Od T-61 (ta~ka postoje}e granice gra|evinskog reona) nastavqa na sever paralelno

13.

sa uli~nom regulacionom linijom na rastojawu od 100m formiraju}i zonu za izgradwu (gra|evinski reon) i presecaju}i slede}e kp br.: 1352, 1353/1, 1353/2, 1353/3, 1353/4, 1353/5, 2354,1357, 1358,1359/2,1359/1,1361,1360/2, 1363/1, 1359/2,1359/1, 1361, 1360/2, 1363/1,1366,1370, 1375,1379,1382,1386/1,1389,1391,1393/2, 1396/2,1369/1, 1400, 1406,1409, 1412,1415,1418,1422,1424,1427,1430,1433,1435,do severozapadnog ugla kp br.1438,tj. do T-62;

Od T-62 skre}e na zapad severnom granicom kp br.1439,preseca kp br.1532 do T-63. Od T-63 vodi daqe na zapad do T-64 formiraju}i zonu za izgradwu i presecaju}i (prema grafi~kom prikazu) slede}e parcele br. : 1458,1459/1,1460/2,1461, 1463, 1465/2,1465.1,1466,1459,1473,1476,1479,1482,1485,1487/1,1487/2,1491/3,1491/1,1491/2,1485,do jugozapdnog ugla ove kp tj.T-64:nastavqa da se~e kp br.1496,1503,1504,1505, 1506 do T-65 koja se nalazi na preseku isto~ne granice kp br.1506 na 80,0m od jugois-to~nog ugla; Skre}e na jug isto~nom granicom do jugoisto~nog ugla,tj.T-66; odatle vodi granicama kp br.2723 do T-68,nastavqa ka zapadu ju`nom granicom ove parcele presecaju}i kp br.3391 (kanal),nastavqa na zapad ju`nom granicom kp br.2677 do jugozapadnog ugla iste parcele,tj.do T-69;nastavqa ka zapadu presecaju}i kp br.3555 (put za Mihaqevce) do

T-70 koja je na jugoisto~nom uglu kp 3556;odatle vodi na sever granicom iste parcele do T-71, skre}e na zapad presecaju}i kp br.3390 (kanal) do T-72;daqe vodi na sever granicama kp br.2447 preko ugla,tj.T-73,do T-74 koja se nalazi u parceli br.2447 na preseku prave udaqene paralelno sa vlastom isto~nom granicom na 100,0m do T-75 formiraju}i gra|evinski deo ove parcele br.2447; od T-75 skre}e na sever ovom linijom na rastojawu od 100m do T-76 i T-77 u kojim preseca kp br. 3548 (pp),

(T-77 je zajedni~ka ta~ka postoje}e i nove granice gra|evinskog reona,odnosno T-78; T-79 do T-80 se sada preme{taju sa postoje}e na novu granicu da bi T-80 ~inila istovremeno T-82 postoje}eg reona i nomenklaturu isto. Nova granica obuhvata IZMENU (pro{irewe gra|evinskog reona) prema ZAHTEVU , slede}e KP : deo KP br.2444/1 koji se nalazio u vangra|evinskom reonu,potom radi povezivawa sa postoje}im gra|evinskim reonom i KP br.2444/2; 2446/1 i 2446/2 kao i deo 3367 )

Od T-77 granica nastavqa na zapad ju`nom granicom KP br.2444/1 do T-78 koja je jugozapadni ugao iste parcele; nastavqa u pravcu do T-79 koja se nalazi u preseku produètka pravca ju`ne granice KP br.2444/1 i zapadne granice KP br 3367; nastavqa da te~e na sever pomenutom zapadnom granicom KP br.3367(kanal) do T-80 (koja je istovremeno i T-82 postoje}eg gra|evinskog reona). Od T-82(=T-80) nastavqa bez promena postoje}om granicom gra|evinskog reona, i to: vodi na sver do T-83; skre}e na zapad ju`nom granicom kp br.2314 do T-84 i T-85 u kojima preseca kp.br.3366 (kanal) i 3536 (put); odatle skre}e na zapad ju`nom granicom kp br 2328 do T-86 na wenom jugozapadnom uglu;nastavqa na sever zapadnm granicama ove i kp.br.2329 do T-87 na severozapad-nom uglu ove parcele; U ovoj ta~ci preseca kp br.3524(put R-103/4) u T-88 i 3365/1 (kanal) u T-89;nastavqa na sever zapadnom granicom kp br.2171/2 do T-90 u jugozapadnom uglu kp br.2195/2 (kanal,skre}e na istok ju`nom granicom iste parcele do T-91na isto~noj granici kp br.3361,skre}e na jug zapadnom granicom iste kp br.3361 do wenog jugozapadnog ugla, tj.T-92,skre}e na istok ju`nom granicom iste parcele do T-93 i T-94 u kojima preseca kp br.3495/1(pp),iz T-94 nastavqa na istok ju`nom granicom kp br.3545 koja krivuda preko T-97,T-98,T-99 i nastavqa do T-100,se~e kp br.1508 (kanal do T-101 odakle vodi preko

ugaone ta~ke iste parcele,tj.T-102 do T-103 na ju`noj granici iste parcele : od T-103 vodi u pravoj liniji na sver presecaju}i kp br.1508 (kanal) do T-104, se~e i kp br.2285 u pravcu ka severu gde se linija spaja sa jugoisto~nim uglom kp br. 2284/5 i vodi daqe na sever isto~nom granicom iste kp br.2284/5 do wenog severisto~nog ugla u T-105

14.

odakle vodi ka sevrozapadu presecaju}i kp br.3491 (put) do jugoisto~nog ugla kp br.1963/1 i T-106;daqe vodi granicom ove kp br.1963/1 do jugozapad-nog ugla iste parcele i T-107; Od T-107 granica vodi daqe na severozapad presecaju}i parcele paralelnom linijom na rastojawu od 90m od uli~ne regulacione linije, gra|evinske delove slede}ih parcela br.: 1964/2,1964/3,1964/1,1965/4,1965/3,1965/5,1965/1,1966 do T-108 na jugoza-padnom uglu ove parcele odakle skre}e ka sveru zapadnom granicom iste kp br.1966 do T-109 koja se nalazi na severozapadnom uglu iste parcele;odatle nastavqa na severozapad ju`nom granicom kp br. 3490 (kanal) preko T-110 i T-111 na granicama kp br.3391 (put)nastavqa ju`nom granicom kp br.3489 do ugaone ta~ke T-112 i T-113; nastavqa u istom pravcu jugozapadnom granicom 3489 do ta~aka T-114 i T-115 na istoj parceli;nastavqa na sever isto~nom granicom kp br.3487(put),do T-116 i T-117 {to su ju`ne ugaone ta~ke kp br. 3337 (kanal),nastavqa isto~nom granicom iste parcele do T-118 u kojoj preseca kp br.3339 (kanal) ,nastavqa severnom granicom iste kp do T-119 koja je jugoisto~na ugaona ta~ka kp br.3486/1; Od T-119 vodi na sever me|om kp br.3486/1 i 1807/1 do zajedni~ke ugaone ta~ke,odnosno T-120 koja je istovremeno polazna ta~ka T-1 u opisu granice gra|evinskog reona.

Opisana granica obuhvata prostor od (oko) 770,0ha

5. PROSTORNA ORGANIZACIJA SA IZMENAMA I DOPUNAMA - - NAÎN URE\EWA GRA\EVINSKOG REONA NASEQA SA PRIKAZOM FORMIRAWA :

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 5.1 KARAKTERISTI^NIH CELINA U NASEQU SA PREOVLA\UJU]IM NAMENAMA

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Planirana granica gra|evinskog reona obuhvata povr{inu od (oko)770 ha, (uve}awe za (oko) 20,0 ha u odnosu na postoje}e stawe od 750 ha). Pove}awe je izvr{eno u skladu sa iskazanim zahtevom od strane Op{tine Pe}inci, a koji govori o nameri formirawa novih povr{ina za radne zone naseqa . Pove}awe je izvr{eno na ra~un poqoprivrednog zemqi{ta u rubnom pojasu postoje}eg reona za koji postoji interes op{tine i vlasnika zemqi{ta za promenom karaktera zemqi{ta : poqoprivrednog u gra|evinsko. Postavqen op{ti princip za{tite poqoprivrednog zemqi{ta ne sme biti ovim pro{ire-wem doveden u pitawe. Poqoprivredna proizvodwa (ratarska i sto~arska) kao opredeqewe aktivnosti zna~ajnog dela stanovnika op{tine Pe}inci pa i naseqa [imanovci ostaje i daqe {to uslovqava prostornu organizaciju (koncepciju), ure|ewe i izgradwu u nasequ. Celokupna teritorija u granicama gra|evinskog reona podeqena je na zone sa blokovima za izgradwu prema preovla|uju}im namenama,koje ~ine *ostalo* gra|evinsko zemqi{te,i *javno* gra|evinsko zemqi{te,koje ~ine postoje}e i nove ulice naseqske saobra}ajne {eme, tr-govi,parkovi,javno zelenilo,i svi objekti (funkcije - sadràji) javnog karaktera koji kao takvi podleù Zakonu o eksproprijaciji . U okviru novih povr{ina za radne zone navedene su grafi~kom slikom samo osnovni komu- nikacioni pravci (sa IZMENAMA I DOPUNAMA) ali tek daqom razradom na bazi stvarnih potreba i zavisno od dinamike realizacije bi}e formirani i drugi potrebni saobra}ajni pravci (koridori),tako|e interni pravci za potrebe konkretnog ili grupe investitora (po dogovoru raznih investitora ili na osnovu svojine,korisni{tva ili suvlasni{tva nad zemqi{tem). U konceptu prostorne podele u gra|evinskom reonu uo~ava se tendencija zadràvawa posto-

15.

je}eg,prete`no,stambeninog jezgra sa zate~enim blokovima i {emom ulica severno i ju`no od saobra}ajne okosnice,ulice Prhova~ke i Krwe{eva~kke koja je istovremeno regionalni putni pravac (R-103/4 ) koji prolazi kroz naseqe [imanovci kao glavna naseqska ulica,i isto~no i zapadno od ulica Golubina~ke i Mihaqeva~ke. U raskrsnici ovih ulica formirana je zona centralnih sadràja koja }e i ovom koncepcijom zadràti svoj zna~aj.U ovoj zoni su ve} formirane najvitalnije naseqske funkcije javnog sadràja ( lokalna uprava (MZ),osnovna {kola,pred{kolska ustanova, zdravstvena ustanova,dom kulture, verski objekat,park,pijaca,sadràji trgovine, razonode i sporta) izra|en je PDR ZA ZONU CENTRA ({to je napred ve} navedeno). Zona vi{eporodi~nog stanovawa planski za~eta zaustavqena je u svom daqem razvoju ali i daqe figuri{e u zate~enom obimu. Pojava izgradwe objekata vi{eporodi~nog stanovawa na pojedina~nim lokacijama u zonama individualnog stanovawa }e ovim PGR biti ozvani~ena i normativno vezana za mikrolokacijske mogu}nosti. Uo~avaju se zna~ajne planski nastale industrijske (radne) zone sa tako|e formiranim sa-obra}ajnim komunikacijama,najzna~ajnije zone u severozapadnom i jugoisto~nom delu gra|e-vinskog reona ,za koje su doneti planovi razrade, PDR-e, od kojih se PDR za SEVERNU REDNU ZONU zadràva i ovim IZMENAMA I DOPUNAMA ({to se ti~e prostorne organi-zacije ali za prostorno-planske parametare, *i* i *K*, se primewuju iz ovog PLANA IZMENA I DOPUNA), dok se u PDR za JUGOISTO^NU RADNU ZONU vr{e izmene i dopune u skladu sa postavqenim zahtevima za IZMENU I DOPUNU saobra}ajne {eme ovog prostora, tako|e i prostorno-planskih parametara *i=%* i *K*. Tako|e u posledwem vremenskom periodu veoma je prisutna tendencija rada uz stanovawe, odnosno u zonama stanovawa.U tom smislu formiran je ve} izvestan broj ~isto radnih kom-pleksa u stambenim zonama ili kompleksa sa istovremeno zastupqenim stanovawem i rad-om.Ta izrazita tendencija rezultira u definisawem (ozvani~avawem ) rada uz stanovawe i formirawem zona sa prete`no takvim namenama. Postoje}im stawem definisane su zone komunalnih sadràja : naseqskog vodozahvata,naseqskog grobqa,smetli{ta,sto~ne jame.Neke od wih mogu}e je zadràti i razvijati i nada-qe a neke moraju biti dislocirane i regulisane na sada vaè}im zakonskim osnovama. IZMENAMA I DOPUNAMA vr{i se zamena lokacije pre~ista~a upotrebqenih voda sa parcela uz kp.br.2596--- na k.p.br.2510 uz put za susedno selo Mihaqevce (na osnovu izra|ene projektne dokumentacije za eliminaciju upotrebqenih voda i zahtev Op{tine Pe}inci). Op{tina Pe}inci se opredelila da sistem eliminacije upotrebqenih voda iz grupacije susednih naseqa, te ovaj pre~ista~ obuhvati susedna sela Mihaqevce i De~. IZMENOM I DOPUNOM se pojedine namene mewaju na osnovu pojedina~nih zahteva (MZ [i-manovci ili vlasnika parcela) tamo gde je to bilo mogu}e i bez da se pri tom proizvode negativni uticaji ili uticaji {irih razmera u nasequ. Grafi~kim prilozima su promene evidentirane a odnose se na : - Promenu dela zone porodi~nog stanovawa u zonu rad sa stanovawem uz formiranu loka-

ciju *Polino*; - Promenu dela zone porodi~nog stanovawa u zonu rad sa stanovawem po zahtevu MZ [i- manovci u delu naseqa uz, tako|e novoplaniranu, zonu zelenila i sportskih sadràja; - Promenu dela za{titnog zelenila u zonu tercijernih delatnosti (u severnoj zoni blis-

koj autoputu (E-70), - Ukidawe dela planirane naseqske ulice u zapadnom delu zone rad sa stanovawsem zbog

16.

izgra|enosti proizvodnih objekata na tom prostoru; - Promenu dela zone porodi~nog stanovawa u zonu rad sa stanovawem u zoni pro{irewa gra|evinskog reona sa zapadne strane; - Delimi~na promena gabarita ulice na ulasku u ul.Obradovi}ev sokak u smislu pove-

}awa postoje}eg radnog prostra (*betowerke*-izrada betonske galanterije); - I nekih mawe zan~ajnih promena u prostoru kao posledica ovih i ostalih IZMENA I

DOPUNA u celini; - U tekstualnom delu izvr{ene su izmene i dopune koje se defini{u samo tekstualnim putem i to : - Promene prostornih parametara , zauzetosti i izgra|enosti na parcelama (*i* i *K*) ; - Definisawe vrsta i povr{ina parcela u radno stambenim zonama ; - Definisawe pravila izgradwe pri rekonstrukciji i adaptaciji postoje}ih objekata u bez pove}awa postoje}ih kapaciteta i uskla|ivawe strate{ke procene uticaja na ì- votnu sredinu; - Traèno pove}awe spratnosti za pojedine kategorije objekata ; - Obrazloèwe vezano za zabranu gradwe prema udaqenosti od postoje}ih DV, tj., u odnosu na pribavqene uslove nadle`nog EP *Elektromreà* ; - Definisawe mogu}nosti izgradwe poslovnih hotela; - Definisawe globalnih uslova pro{irewa kolovoza ulice Krwe{eva~ke za predlo- ènu duìnu; - Definisawe pravila gra|ewa za izgradwu na regulacionoj liniji ul. Krwe{eva~ke

za izuzetne slu~ajeve 5.2. PREOVLA\UJU]E NAMENE POVR[INA PLANIRANIH ZONA I CELINA

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Blokovi sa istim preovla|uju}im namenama prikazani su istom *{rafurom* i numerisani su istim brojem u gr.prilogu. U grafi~kom prilogu *{rafurom* je definisano pro{irewe postoje}e granice gra|evinskog reona (prema osnovnom PGR NASEQA [IMANOVCI ) Zastupqene su slede}e preovla|uju}e namene prostora : 1.) PORODI^NO STANOVAWE u raznim vodovima :

1.1. ISKQUÎVO PORODI^NO STANOVAWE..glavni objekat na parceli je stambeni objekat a mogu}i su dvori{ni (pomo}ni )objekti stanovawa; 1.2. PORODI^NO STANOVAWE SA ZASTUPQENIM (ODRE\ENIM) POSLOVAWEM (~isto poslovawe,uslu`no zanatstvo,mawa trgovina ,ugostiteqstvo i sl.) u okviru glavnog objekta ili na parceli nezavisno;glavni objekat je stambeni ili stambeno/poslovni a mogu}i su i dvori{ni (pomo}ni) objekti u funkciji stanovawa i zastupqenog poslovawa;

2.) VI[EPORODI^NO STANOVAWE : U POSEBNIM ZONAMA odre|enim za tu namenu (u isto~nom delu naseqa uz ul. Kr-we{eva~ku)

VI[EPORODI^NO STANOVAW E je mogu}e i u zonama porodi~nog stanovawa na pojedinim parcelama koje povr{inama mogu da zadovoqe propisane prostorne parametre (i=%; K;) ; uslove odmicawa objekata od susednih granica; uticaj na susedne parcele; vlastitog parkirawa, i sl.). U ovom vidu stanovawa moè da bude zastupqeno i odre|eno poslovawe u okviru objekta vi{eporodi~nog stanovawa (u prizemqu) - tako|e uz zadovoqewe propisanih uslova. Glavni objekat na parceli je : VI[EPORODI^NI STAMBENI ili VI[EPORODI^- NO/POSLOVNI OBJEKAT.

17.

Na parceli se mogu na}i i odre|eni neophodni pomo}ni objekti (garaè za putni~ke automobile,ostave za ogrev ukoliko se grejawe vr{i u individualnoj reìji,prostor za odlagawe sme}a i sl.) 3.) ZONA CENTRA je odre|ena povr{ina u raskrsnici postoje}ih ulica Krwe{eva~ke- Prhova~ke i Golubina~ke-Mihaqeva~ke.To je zona sa najvitalnijim postoje}im i planiranim, dru{tvenim i po na~inu kori{}ewa ,zajedni~kim sadràjima : {kola,de~ja ustanova,dom kulture,ambulanta,MZ,stortski teren,parkovska povr{ina,pijaca,trgovine, ugostiteqski objekti i sadràji poslovawa koja se ubrajaju u centralna,vi{eg estskog nivoa a namene koje ne}e ugroziti ~ovekovu okolinu na bilo koji na~in. Ustanovqena zona pruà prostorne mogu}nosti za razvoj centra naseqa,pro{irewem postoje}ih kapaciteta i izgradwom novih sadràja. ----- Za zonu centa donet je PDR-e koji ovim planom ostaje na snazi ----- ( u potpunosti,tektualni i grefi~ki deo,s obzirom da je osnovni PGR-e ostavio mogu}- nost utvr|ivawa posebnih,specifi~nih uslova ure|ewa i izgradwe planom razrade (PDR-e) za ovako specifi~nu zonu u nasequ)

4.) RADNA ZONA SA PORODI^NIM STANOVAWEM ozna~ava zone u kojima je prete`no

zastupqen rad i stanovawe uz rad,odnosno,rad je prioritetniji od stanovawa. Glavni objekat na parceli je POSLOVNI OBJEKAT,dok je stanovawe prate}e uz rad. Rad se odvija na parcelama (kompleksu) koje moraju da zadovoqe propisanom povr{i- nom; Namene mogu biti iz domena tercijernih delatnosti koje su po vrsti i obimu takve da ne ugroàvaju susedne namene (komplekse) i ìvotnu sredinu uop{te. Delatnost se moè odvijati u jedinstvenom ili vi{e objekata,a ure|ewe je u funkciji te delatnosti.Celokupna delatnost je odvija u okviru vlastitog kompleksa. Na ustanovqene dve povr{ine pro{irewa gra|evinskog reona prema IZMENAMA I DO- PUNAMA tako|e }e se formirati ove namena. U ovim zonama mogu}e je da se formiraju ~isto stambene parcele (porodi~nog stanovawa) uz primenu svih definisanih uslova za parcele porodi~nog stanovawa : povr{ina, {irina uli~nog fronta i sl., primene prostornih parametara ,ustanovqenih uslova izgradwe i ure|ewa u zonama u kojim a je ono i prete`na namena . Ovo se odnosi pre svega na : - ve} postoje}e porodi~no stanovawe u ovim zonama (zadràva se u postoje}em stawu); - na parcele na kojima je po~eo proces realizacije za ranije ustanovqene uslove (pre izrade ovog plana); - za specifi~ne slu~ajeve, gde nije mogu}e ostvariti planirane namene (rad i stanovawe) sa definisanim planiranim uslovima zbog mikrolokacijskih uslova: - u slu~ajima razvrgavawa suvlasni~kih odnosa prema sudskim re{ewima ili razre{e- wa imovinsko-pravnih sporova suvlasnika ; 5.) RADNA ZONA rasprostrawena je na povr{inama odre|enim za ovu namenu : a) kroz predhodne planove (PGR [imanovci,DUP,UPR), ali i na

b) novoj povr{ini koja ~ine pro{irewe gra|evinskog reona (IZMENE I DOPUNE).

U ovim zonama ve} su definisani bolokovi i ulice (*javno* i *ostalo*gra|evinsko zemqi{te) .U okviru bloka mogu}a je i druga~ija podela, odnosno ukrupwavawe postoje}ih parcela prema konkretnom investicionom programu. U zoni kao zna~ajnoj povr{ini gra|evinskog reona za zasad nepoznate : investitore,na-

18.

mene,tehnolo{ke postupke i opremu,tako|e vreme realizacije, planom su definisani samo osnovni saobra}ajni pravci za povezivawe sa postoje}om saobra}ajnom mreòm i veliki blokovi koji mogu biti deqeni na mawe celine kroz daqu razradu u prostoru (UPR-ovima za parcelaciju i preparcelaciju). Pri tom }e se definisati nove interne saobra}ajnice kao pristupi novim radnim kompleksima (u suvlasni{tvu vlasnika parcela koje ove saobra}ajnice snabdevaju) ili, nakon realizacije ovih saobra}ajnica od strane suvlasnika,po dogovoru istih mogu biti ustupqene dru{tvenoj zajednici (MZ) ukoliko ova prona|e interes za to,i tada budu progla{ene za *javno* gra|evinsko zemqi{te U radnim zonama }e se odvijati delatnosti koje zahtevaju ve}e povr{ine kompleksa (min 3.000,0m2), po svojoj nameni i tehnologiji predstavqaju potencijalnu opasnost od zaga|e- wa vlastite i {ire okoline .Zbog toga se takve delatnosti ne mogu odvijatu i okviru zona drugih namena definisanih ovim planom. U ovim zonama delatnosti *male privrede*,prerade i proizvodwe odvija}e se u radnim kompleksima koji }e,zavisno od vrste delatnosti,tehnolo{kog postupka,potrebe za izgra|enim,saobra}ajnim,manipulativnim i slobodnim prostorom imati razli~ite povr- {ine ali uvek takve da se celokupna delatnost odvija u okviru vlastitog kompleksa. Prilokom formirawa radnih kompleksa mora}e biti zastupqene savremene tehnologije,zadovoqeni uslovi koje ovaj plan odre|uje kao i svi ostali zakonski propisi, norma- tivi i tehni~ki uslovi primewivi na odre|enu delatnost, sa ciqem svo|ewa negativnih dejstava po ~ovekovu okolinu u zakonom dozvoqene granice. I pored re~enog, u radnim zonama ne mogu biti zastupqene delatnosti koje vr{e zaga|e- we ìvotne sredine (tla,vazduha i vode),koja proizvode prekomernu buku,a naro~ito ne mogu biti zastupqene delatnosti koje koriste radijoaktivne supstance i druge materi- je {tetne po qude i ìvi svet uop{te; tako|e prilikom rekonstrukcije i adaptacije izgra|enih objekata ne moè do}i do promene namene u neku suprotnu namenu koja }e remetiti uspostavqene odnose sa susednim radnim kompleksima ,tako|e ne moè biti zna~ajnog pove}awa kapaciteta u proizvodnom procesu,ifrastrukturnim potrebama i povr{inskoj nesrazmeri uspostavqenih gra|evinskih delova pojedinih namena, odnosno, moraju biti u skladu sa izra|enim : ИЗВЕШТАЈEM О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИCAЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI 6.) ZONA TERCIJERNIH DELATNOSTI ~ini je dve jasno odre|ene zone u okviru kojih }e se odvijati iskqu~ivo delatnosti ove vrste na povr{inama kompleksa definisanim prema konkretnoj nameni uz zadovoqewe prostornih parametara, normativa i tehni~kih uslova. 7.) ZONA ZA KINEMATOGRAFSKU DELATNOST ~ini posebnu prostornu zonu naseqa za konkretan program (i poznatog investitora) od izuzetnog interesa za op{tinu i MZ. Kinematska delatnost kao specifi~na (istovremeno spada i u domen usluga ali i proizvodwe (filmova,diskova,kaseta i sl.) i distribucije) izdvojena je kao zasebna zona (celina) iz zone *rada*i zone *tercijernih delatnosti*. U navedenoj zoni }e se odvijati iskqu~ivo navedena namena u vi{e specijalnih objekata ili objekata u funkciji osnovne delatnosti uz primenu svih vaè}ih zakonskih propisa i normativa,uslova i saglasnosti za ovu vrstu delatnosti.

19.

IZMENOM I DOPUNOM se iskqu~iva namena definisana kroz osnovni PGR naseqa [imanovci mewa u : KINEMATOGRAFSKU DELATNOST I ZANATSKU DELATNOST- - (- - - one delatnosti koje ne vr{e negativna dejstva na ìvotnu sredinu)

8.) ZONA SPORTA I REKREACIJE je zona sa prvenstveno zastupqenim zelenim povr{i- nama u okviru kojih se ure|uju tereni za sport i rekreaciju javnog karaktera ali i za potrebe obavqawa nastave fizi~kog vaspitawa osnovne {kole koja je u blizini. 9.) ZONA PARKA je postoje}a parkovska povr{ina u sklopu zone centra koja se zadràva u ovom planu. Cela povr{ina se ure|uje parkovskim elementima okviru na vi{em nivou od postoje}eg uz posebnu brigu o zelenilu.Parkovske povr{ine poèqno je da se formiraju i na drugim mestima {to }e se ustanoviti prilikom izrade planova razrade. 10.) ZONE ZA[TITNOG ZELENILA su jasno definisane povr{ine za{titnog zelenila javnog karaktera i zone za{tite pojedinim vitalnim namenama : zona neposredne za{tite uz putni pojas autoputa E-70; za{titna (i sanitarna) zona uz objekte i postrojewa vodosnabdevawa; uz mesno grobqe; u pojedinim delovima naseqa uz stanovawe. Osim ovog formira}e se i blokovsko zelenilo (zavisno od namene u bloku za koji se izra|uje potrebna dokumentacija). ZELENE POVR[INE U NASEQU su i zelene povr{ine u : - javnom prostoru (ulicama), - zona zelenila sa specifi~nim sadràjima i objektima (u koje spadaju i bazeni otvoreni i zatvorenog tipa),i ostalih vrsta sportova i rekreacije; - park u centru naseqa - javna povr{ina, - zelenilo uz javne i objekte zajedni~kih potreba (dom kulture,verski objekat, dom zdravqa,osnovna {kola,sportskog terena,grobqa,i dr.) - zelenilo pojedinih namena u radnim zonama i drugih radnih kompleksa, - zelenilo parcela porodi~nog stanovawa., - zelenilo svih povr{ina koje nemaju neku drugu,konkretnu namenu ili do privo|ewa nameni. (Za formirawe za{titnog zelenog pojasa oko celokupnog naseqa nisu se stekle ade- kvatne okolnosti,problem je imovinsko-pravne prirode,tako da zelenilo poqoprivrednih kultura na parcelama oko naseqa ima za{titnu ulogu,naro~ito u severozapadnom delu atara gde su zastupqeni vo}waci u ve}em obimu). 11.) ZONA GROBQA je povr{ina koja sadrì postoje}e grobqe i ve} zauzete povr{ine za sahrawivawe ali i ostale povr{ine u funkciji pro{irenog grobqa prema UPR-u *PRO[IREWE GROBQA* U KO [IMANOVCI (iz 2003.godine) 12.) POSTOJE]E STAWE U ZONAMA NEGATIVNOG DEJSTVA POSTOJE]IH DALEKOVO- DA su delovi postoje}eg gra|evinskog reona prete`no individualnog stanovawa koji se nalaze u prostoru 40,0m od projekcija postoje}ih elektri~nih DV, u zonama mogu}eg

negativnog uticaja kablova DV i elekti~ne energije na osnovu pribavqene saglasnosti i uslova nadle`nog EP *Elekrtromreà* koja tako|e predvi|a da se svaki pojedania~n iinvestitor u tim, zonama obra}a istom el.preduze}u za uslove za konkretno definisane potrebe,objekte, organizaciju na lokaciji,kapacitete.

Posmatrano dugoro~no za kona~an ciq planirano je izme{tawe postoje}ih objekata i raseqavawe stanovnika van zona negativnih dejstava postoje}ih DV-a. Kako je jasno je da nije mogu}e odmah pristupiti sveukupnom raseqavawu stanovnika iz ovih zona neop-

20.

hodno je zaustaviti daqe {irewe uspostavqwem zabrane daqe izgradwe u ovim zona-ma, odnosno,uspostaviti *konzervirawe postoje}eg stawa* uz odre|ene mogu}nosti izvr- {ewa gra|evinskih radova sa ciqem odràvawa postoje}e izgradwe,poboq{awe standarda stanovawa i sprovo|ewa za{titnih mera.

13.) ZONE KOMUNALNIH SADR@AJA se odnose na prostore u kojima se formiraju : - VODOZAHVAT ZA POTREBE SNABDEVAWA VODOM NASEQA za koju se postoje}a

lokacija vodozahvata u nasequ zadràva do kona~nog opredeqewa op{tina i MZ za na~in trajnog i sistemskog snabdevawa vodom naseqa u op{tini Pe}inci. S obzirom da navedeni izvor snabdevawa vodom naseqa ne zadovoqava ni postoje}e stawe a posebno planirane povr{ine i namene , mogu}e je i na drugim lokacijama u

gra|evinskom reonu otvarati i druge lokacije dopunskog vodosnabdevawa prema stvarnim,konkretnim potrebama i fazama realizacije u prostoru, a na lokacijama koje moraju rezultirati preduzetim ispitivawima : kapaciteta,kvaliteta i uop{te rentabilnosti eksploatacije vodonosnih slojeva na ovakav na~in,odnosno na na~in i po postupku predvi|enim zakonom.

Lokacije i ovih,dopunskih izvori{ta moraju da pruàju prostorne mogu}nosti za formirawe sanitarnih za{titnih zona.

Za formirawe dopunskih izvori{ta (do kona~nog opredeqewa Op{tine Pe}inci sa sistemskim vodosnabdevawem ovog i ostalih naseqa op{tine) neophodno je pribav-qawe saglasnosti i uslova vodoprivredne zajednice.

- ZONA PREÎSTAÂ OTPADNIH I FEKALNIH VODA ZA NASEQE locira se na novu lokaciju uz put za Sr.Mihaqevce na KP br.2510 KO [imanovci (prema grafi~kom prilogu), a u skladu sa ustanovqenim mogu}nostima osnovnog PGR za naseqe [imanovci gde je lokacija uslovno odre|ena a ostavqena je mogu}nost i za druga , povoqnija re{e- wa kao rezultat predhodnih istra`nih radwi . Kako je Op{tina Pe}inci izvr{ila projektovanje (idejno i glavno) sa utvr|ivawem nove lokacije pre~ista~a isti se ugra|uju kao deo planiranog re{ewa eliminacije upotrebqenih voda (re{ewe obuhvata sistem za tri susedna naseqa : [imanovce,Sr.Miha- qevce i De~)

- ZONA NASEQSKE DEPONIJE OTPADA zadràva se postoje}a deponija kao prelazno re{ewe do trajnog,sistemskog, re{ewa ove komunalne oblasti ìvota ovog i ostalih naseqa op{tine Pe}inci ali,mogu}e i {ire regije.Prostor postoje}e deponije }e mo- rati da bude ure|en i opremqen na sanitarno higijenski propisan na~in. Sama evakuacija sme}a mora biti jedinstveno organizovana za celokupnu teritoriju naseqa preko komunalne organizacije a naseqe opremqeno propisanim posudama za privremeno odlagawe otpada (ku}nog,industrijskog i drugih vrsta ne{kodqivog (po

qude i ~ovekovu okolinu) otpada koji je prema propisima mogu}e deponovati na naseqske deponije. - ZONA NASEQSKE STO^NE JAME SE LOCIRA izvan granice gra|evinskog reona (udaqenost od objekata da bude min 500,0m). Re~eno za naseqsku deponiju odnosi se i na ovu zonu. N A P O M E N A : - - - - - - - - - - - - - - Za snabdevawe naseqa pitkom vodom kao najispravnije re{ewe mogu}e je da se op{tina Pe}inci opredeli za povezivawe na regionalnalni sistem svih naseqa (ili gru-

21.

pacije naseqa bliskih lokacijski). Kao re{ewe odvoda upotrebqenih voda moè biti varijanta me|unaseqska mreà i zajedni~ki pre~ista~ za grupaciju od nekoliko lokacijski bliskih naseqa op{tine Pecinci. Za takvo re{ewe Op{tina Pe}inci se opredelila kod naseqa : [imanovci - De~ - Sr.Mihaqevci. Izabrana lokacija (navedena izmena i dopuna) je upra- vo za takav sistem eliminacije upotrebqenih voda ova tri naseqa. Sistemsko re{ewe trajnog deponovawa otpada treba da bude strate{ki opredeqewe za celokupnu teritoriju op{tine Pe}inci. (Mogu}e je da povezivawe bude i na regionalnom nivou {to }e biti me|uop{tinsko opredeqewe i interes) Lokacija ove zone }e biti varijantna zavisno od usvojenog tehnolo{ko-tehni~kog postupka i opredeqewa za teritotiju koju sistem obuhvata. Ove varijante re{avawa problematike navedenih komunalnih sistema kao racio- nalnog i najispravnijeg }e proiste}i iz opredeqewa op{tine Pe}inci za sveukupnu teritoriju op{tine nakon analizirawa sa vi{e aspkata od imovinsko pravnih, prostorno-lokacijskih do finansijskih i realizacionih. Za varijantu se dru{tvena zajednica opredequje kroz PP OP[TINE PE]INCI. Ukoliko se dru{tvena zajednica opredeli za ovakvu varijantu realizacija }e se vr{iti etapno (finansijski,prostorno i vremenski) tako da }e jo{ izvesno vreme biti neophodno lokalno re{avawe problema,kao prelaznog re{ewa.

Ostali infrastrukturni sistemi ne zahtevaju samostalne zone i wihove trasirawe }e se vr{iti u okviru uli~nih gabarita ( *javnom* gra|evinskom zemqi{tu).

5.3. PODELA NA *JAVNO* I *OSTALO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE ........................................................................................................................................................... Teritorija u definisanim granicama plana,odnosno gra|evinskog reona naseqa [imanovci je u skladu sa ~l.67 Zakona o planirawu i izgradwi (*Sl.list RS.*br47/03) gra|evinsko zem-qi{te. U okviru istog se formiraju dve osnovne zone (prema ~l.68,69 i 70 istog Zakona) : 1. ...... *JAVNO* i 2. ...... *OSTALO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE Zone nisu celovite ali su striktno razdvojene linijama razgrani~ewa,regulacionim lini-jama (R.L.) - prikazano je u grafi~kom delu.

1.) *JAVNO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE sa~iwavaju pre svega gabariti naseqskih ulica

i trgovi,a tako|e izvesne namene javnog karaktera. Zajedni~ko im je da su to prostori u dràvnom vlasni{tvu (korisnik je MZ [imanovci, odnosno op{tina Pe}inci).

Tako|e izvesne namene javnog karaktera i javnog i op{teg interesa spadaju u ovu katego-riju (postoje}eg stawa koje se zadàva ili planiranog),i to : kompleks osnovne {kole i pred{kolske ustanove,zdravstvene stanice,prostori sa objektima lokalne uprave, kulture,sportski tereni,parkovske povr{ine,komunalne namene (prostor pijace, naseq-sko grobqe,vodozahvat (po usvojenoj varijanti), kompleks pre~ista~a upotrebqenih vo-da), za{titno zelenilo uz tehni~ku saobra}ajnicu paralelnu sa autoputem E-70) i drugo za{titno zelenilo definisano u grafi~kom delu plana (sve u skladu sa ~l.20. stav br.1. i 4. ZAKONA O EKSPROPRIJACIJI .....*Sl.glasnik RS* br 53/95)

2.) *OSTALO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE sa~iwavaju sve ostale povr{ine izme|u linija razgrani~ewa (R.L.),odnosno blokovi planiranih namena i sadràja,svih oblika vlasni{tva na zemqi{tu.

22. 5.4. PLANIRANE TRASE SAOBRA]AJNICA ....................................................................................................................................................... SAOBRA]AJNE POVR[INE U NASEQU predstavqaju javne povr{ine oivi~ene regulacionim linijama (R.L.). Planirana saobra}ajna mreà u granicama gra|evinskog reona sastoji se od postoje- }ih i novih saobra}ajnica me|usobno povezanih u jedinstven saobra}ajni sistem ulica u nasequ. Osnovni smisao saobra}ajne {eme je: a) me|usobno saobra}ajno povezivawe svih delova naseqa [imanovci; b) povezivawe u me|unaseqski saobra}ajni sistem (sa op{tinskim mestom,Pe}incima i susednim mestima :Prhovom, Mihaqevcima, De~om, Golubincima,Krwe{evcima (pos- ledwa dva u susednim op{tinama) iz kojih saobra}ajnih pravaca su se ve} i formira- le ulice u nasequ sa adekvatnim nazivima; c) povezivawe u {iru regiju (KO) i op{ti saobra}ajni sistem preko javnih saobra}ajnica {ireg zna~aja,pa ~ak i dràvnog (preko regionalnog puta R-103/4 povezanog na auto- put E-70.) ( Geosaobra}ajne pogodnosti su najzna~ajniji faktor privrednog potencijala i razvoja naseqa). Postoje}e ulice se zadràvaju; za~eti saobra}ajni pravci (spontanom stambenom grad- wom) se defini{u i ozvani~avaju kao planirani; saobra}ajni pravci zapo~ete realizacije prema predhodnoj urbanisti~ko-planskoj dokumentaciji se tako|e uvr{}uju u planirane ulice; Od planiranih saobra}ajnih pravaca najzna~ajnija je severna tehni~ka saobra}ajnica sme{tena u za{titni putni pojas E-70 ustanovqene {irine 40,0m od ~ega je 20,0m za{- titno zelenilo uz putni pojas E-70, a 20,0m gabarit ove saobra}ajnice koja snabdeva severnu radnu zonu. Kolovoz min {irine 6,0m je na udaqenosti (osovinom kolovoza) 30,0m od putnog pojasa, autoputa E-70. Ova saobra}ajnica povezuje zapo~eti,ve} realizovan, povezuju}i krak sa ul. Krwe{eva~ kom (R-103/4) sa E-70. Ova saobra}ajnica za ~iju trasu je pribavqena saglasnost nadle`ne Direkcije za puteve je faktor koncepta prostorne organizacije naseqa,jer }e se novoplanirana radna zona u svojoj punoj duìni naslawati i povezivati na wu. Ova saobra}ajnica se planiranim popre~nim saobra}ajnim pravcima povezuje i sa postoje}om saobra}ajnom mreòm u nasequ formiraju}i ve}e blokove koji }e daqom razradom radom i eventualno formiranim internim saobra}ajnicama biti izdeqeni i na mawe blokove za konkretne potrebe investitora.

Poloàj trase ove saobra}ajnice je jedna od Izmena i Dopuna po zahtevu Op{tine Pe}inci) Saobra}ajnice u jugoisto~noj radnoj zoni predstavqaju tako|e Izmenu i Dopunu i imaju karakter primarnih saobra}ajnica. U tom smislu }e i donet PDR-e za JUGOISTO^NU RADNU ZONU* pretrpeti izmene i dopune,odnosno do}i }e do izmena i dopuna i drugih prostorno planskih elemenata koje ova osnovna promena proizvodi, tj.vr{i}e se primena ovog PDR-e

U svom toku ove saobra}ajnice nisu uvek povezane me|usobno ali naknadnim uspostavqawem internih saobra}ajnica prema konkretnim potrebama formirawa radnih kompleksa ~ini}e povezanu saobra}ajnu mreù. 5.5.PLANIRANE TRASE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE ...........................................................................................................................................................

23. u nasequ }e se prema pribavqenim saglasnostima i uslovima nadle`nih preduze}a i institucija razvijati postoje}a a formira}e se nedostaju}a infrastruktura : - Postoje}a : vodovodna,elektro,tt mreà (pokrivaju samo deo naseqa), }e se razvijati u smislu pove}awa kapaciteta i poboq{awa kavaliteta u postoje}im delovima naseqa, u skladu sa novim potrebama stanovawa i rada; - Bi}e izvedene u postoje}im delovima naseqa u kojima je nedostaju}a , - Prema potrebama prostornog razvoja naseqa,tj.u zonama pro{irewa bi}e izvedena sva potrebna infrastruktura : vodovod,odvod fekalnih i otpadnih voda (danas postoj isepa- ratna mreà sa septi~kom jamom za deo centra),regulisawe odvoda atmosferskih voda, kvalitetne elektri~ne mreè (nove TS,VN i NN) i uli~ne javne rasvete, TT mreà, gasna mreà i mreà kablovske TV; Sve planirane infrastrukture se sme{taju u uli~ne gabarite. - Postoje}i vodozahvat sme{ten neposredno u zoni postoje}ih radnih (industrijskih) kapaciteta }e biti izme{ten izvan negativnih dejstava okoline i organizovan na osnovu i u skladu sa Zakonom o vodama (*Sl.glasnik RS* br.46/91 i nastalim izmenama i dopunama osnovnog Zakona); Planom se ustanovqava potreba obavqwa potrebnih istra`nih radwi nakon ~ega }e se precizno odrediti nova lokacija u skladu sa navedenim zakonskim propisima. (Mogu}e je i povezivawe na regionalni vodovod kako je napred re~eno);

S obzirom da navedeni izvor snabdevawa vodom naseqa ne zadovoqava ni postoje}e stawe a posebno planirane povr{ine i namene , mogu}e je i na drugim lokacija-

ma u gra|evinskom reonu otvarati i druge lokacije dopunskog vodosnabdevawa prema stvarnim,konkretnim potrebama i fazama realizacije u prostoru, a na lokacijama koje moraju rezultirati preduzetim ispitivawima : kapaciteta,kvaliteta i uop{te rentabilnosti eksploatacije vodonosnih slojeva na ovakav na~in u skladu sa zakon-skim uslovima i procedurom.

Lokacije i ovih,dopunskih izvori{ta moraju da pruàju prostorne mogu}nosti za for-mirawe sanitarnih za{titnih zona.

Za formirawe dopunskih izvori{ta (do kona~nog opredeqewa Op{tine Pe}inci sa sistemskim vodosnabdevawem ovog i ostalih naseqa op{tine) neophodno je pribav-qawe saglasnosti i uslova vodoprivredne zajednice.

- Nedostaju}a je vitalna infrastruktura,tj.jedinstvena fekalna kanalizacija za celo naseqe.Postoje}e septi~ke jame i upojnice u uslovima visokih podzemnih voda kakve su na teritoriji op{tine Pe}inci pa i ovog naseqa treba {to hitnije ukinuti kako bi se podzem- ni tokovi na vreme sa~uvali od zaga|ewa.Zato je neophodno preduzeti sve potrebne radwe (studije,idejni projekat, imovinsko pravni poslovi i sl.) da se omogu}i projektovawe i izgradwa kako celokupne fekalne kanalizacije za celo naseqe tako i pre~ista~a otpadnih voda.(tako|e je napred re~eno da su mogu}a varijantna re{ewa); (Op{tina Pe}inci je preduzela potrebna projektovawa za postoje}e delove naseqa (prvenstveno stambene) {to se ozna~ava kao 1.FAZA ELIMINACIJE UPOTREBQENIH VODA

NASEQA [IMANOVCI SA PREÎSTAÊM (Idejni i Glavni projekti---kanalizacije upotrebqenih voda naseqa [imanovci--*E-N/2006-12..iara|eno od strane : Univerzitet u Novom Sadu,Fakultet tehni~kih nauka,Institut za gra|evinarstvo) Isti je ugra|en kao 1.Faza u IZMENE I DOPUNE i deo je celokupnog sistema planirane eliminacije upotrebqenih voda naseqa [imanovci.)

- ZONA PREÎSTAÂ OTPADNIH I FEKALNIH VODA ZA NASEQE locira se na novu lokaciju uz put za Sr.Mihaqevce na KP br.2510 KO [imanovci (prema grafi~kom prilogu), a u

24.

skladu sa ustanovqenim mogu}nostima osnovnog PGR za naseqe [imanovci gde je lokacija uslovno odre|ena a ostavqena je mogu}nost i za druga , povoqnija re{ewa kao rezultat predhodnih istra`nih radwi,sto je u~iweno pri izradi navedene projektne dokumentacije; Kako je Op{tina Pe}inci izvr{ila projektovanje (idejno i glavno) sa utvr|ivawem nove lokacije pre~ista~a isti se ugra|uju kao deo planiranog re{ewa eliminacije upotrebqenih voda (re{ewe obuhvata sistem za tri susedna naseqa : [imanovce, Sr.Mihaqevce i De~);

- Poja~awe kapaciteta i podizawe kvaliteta elektromreè izgradwa novih TS }e se odvijati u skladu sa dinamikom prostornog razvoja u nasequ, u skladu sa saglasnos tima nadle`nog elektropreduze}a. - TT mreà i tt centrala }e biti rekonstruisani u smislu poja~awe kapaciteta i podizawe kvaliteta a odvija}e se u skladu sa dinamikom prostornog razvoja u nasequ i u skladu sa saglasno{}u nadle`nog preduze}a. - Gasna mreà (u postoje}em stawu nepostoje}a) je nesumwiv interes ove sredine ali }e zah- tevati predhodne dogovore organizacione i finansijske prirode kako na nivou MZ [imanovci, susednih MZ-a,op{tinskom,ili i me|uop{tinskom ( sa Starom Pazovom) i sa distri- buterima ovog energenta.Strate{ki interes je da svi postoje}i i planirani kapaciteti mo- stanovawa,poslovawa i proizvodwe budu povezani na gasnu mreù.Mreà }e tako|e imati gu} stepen projektovane fleksibilnosti za izgradwu,odnosno ukqu~ewe pri kori{}ewu gasa. Po{tina Pe}inci je i za opremawe gasnom mreòm preduzela potrebne radwe ,tj. pribavila projektnu dokumentaciju (*Idejni projekat gasifikacije op{tine Pe}inci Investitor:PETROL - *PETROL GAS GROUP*d.o.o. Veternik---*------odnosno : Distributivne gasne mreè niskog pritiska za naseqa Pe}inci,Prhovo, [IMANOVCI, Suboti{te----br. 8/32/2007 od avgusta,2007.godine,projektant : TERMOELEKTRO* d.o.o. za projektovawe i inèwering,Veternik)----- a ista je ugra|ena u IZMENE DOPUNE. - Odvod atmosferskih voda je posebno aktuelan ali i sloèn problem na prostoru celokupne op{tine a tako|e i naseqa [imanovci zbog evidentno visokog nivoa podzemnih voda. Mreà postoje}ih meliorativnih otvorenih kanala pokriva i teritoriju postoje}eg ali i planiranog gra|evinskog reona [imanovaca.êsto su kanali sme{teni u postoje}e i planirane uli~ne gabarite a ima onih koji se nalaze i na prostorima *ostalog* gra|evinskog zemqi{ta naro~ito na dosada{wim oranicama biv{e zemqoradni~ke zadruge. Kanali,naro~ito mawi,na odre|enim delovima teritorije nisu uvek dobro odràvani i ne- brigom poqoprivrednika ~esto im se izgubila fizionomija (zatrpani su). Prvorazredan ciq je izvr{iti sanaciju potrebne postoje}e kanalske mreè u funkciji novih namena i organizacije prostora. Koncepcijski ciq je da se odre|eni postoje}i kanali obuhvatite novim ulicama,odnosno trase i ure|ewe tih kanala prilagoditi trasama planiranih saobra}ajnica. Svaka prostorna intervencija (ukidawe, preme{tawe ili zacevqewe kanala) mogu}e je iz- voditi samo uz odobrewe i uslove vodoprivredne zajednice. Tako|e je neophodno je da se potrebni prelazi preko kanala izvode kontrolisano i na osnovu uslova nadle`ne vodoprivredne zajednice. Neophodna je stroga kontrola za ukqu~ewe atmosfevskih voda sa okolnih radnih kompleksa uz obavezno primarno pre~i{}avawe istih i uz pribavqenu saglasnost nadle`ne vodoprivredne zajednice u delovima naseqa do prolaska planirane mreè eliminacije upotrebqenih voda.

25.

Neophodno je strogo pridràvawe uslova postavqenih od strane vodoprivredne zajednice n o mogu}im distancama izgradwe u blizini kanala,odnosno odràvawa neophodne zone za pristup mehanizacije za odràvawe kanala (udaqenost ograda kompleksa min 8,0m). Tako|e za preduzimawe svih vrsta radova iz oblasti vodoprivrede potrebno je pribavqawe vodoprivrednih uslova i saglasnosti nadle`ne vodoprivredne zajednice.

5.6. ZONE U KOJIMA SE FORMIRAJU ELEMENTI PLANA DETAQNE REGULACIJE ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ZAHTEVOM Op{tine Pe}inci kao incijatora IZMENA I DOPUNA PGR-e se defini{u zone koje se razra|uju ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE.

Grafi~kim prilogom br. 2/3 se defini{u najneophodniji elementi i pri izradi UPR-ova isti se kombinuju sa podacima iz gr.priloga br.2/4 koji se odnosi na URBANISTI^KU REGULACIJU (horizontalnu i vertikalnu) I SAOBRA]AJNO RE[EWE. ELEMENTI DETAQNE REGULACIJE ne}e se formirati u starom,ve} formiranom jezgru naseqa sa ve} definisanim *javnim* i *ostalim* gra|evinskim zemqi{tem,odnosno,tamo gde ne}e biti izmena i dopuna te vrste (pro{irewa postoje}ih povr{ina *javnog* gra|evinskog zemqi{ta.) ELEMENTI DETAQNE REGULACIJE }e se formirati u novim zonama (blokovima) naseqa sa planiranim *javnim* i *ostalim* gra|evinskim zemqi{tem,odnosno,u tim delovima }e biti mogu}e nakon dono{ewa IZMENA I DOPUNA PGR NASEQA [IMANOVCI izradom UPR-ova (bez izrade planova razrade..PDR-e..) sprovesti realizaciju planiranih prostornih re{ewa. Pojedini fragmenti gra|evinskog reona i daqe }e imati obavezu izrade (razrade) ----- -----plana detaqne regulacije i UPR-a urbanisti~ko-arhitektonske razrade u okviru kojih bi investitor morao da pribavi potrebne analize uticaja na okolinu,potrebne saglasnosti za konkretan tehnolo{ki program i kapacitete (naprimer :Odre|ene delatnosti koje imaju, u skladu sa Zakonom, obavezu daqe razrade), a izradu UPR-a za potrebe preparcelacije.

ELEMENTI DETAQNE REGULACIJE ]E SE ODNOSITI PRVENSTVENO NA SKUP DETAQA I PRIKAZA NEOPHODNIH ZA IZRADU URBANISTI^KIH PROJEKATA ZA PARCELACIJU I PREPACELACIJU U CIQU FORMIRAWA *JAVNOG* GRA-\EVINSKOG ZEMQI[TA, odnosno, za precizno RAZDVAJAWE *JAVNOG* od *OS-TALOG* GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U TIM ZONAMA (odmah) na osnovu IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQE [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE, (ÎME SE SKRA]UJE DUG POSTUPAK NEPOVOQAN PO INVESTITORE ),

odnosno, ZA TE DELOVE PROSTORA ]E BITI IZOSTAVQENA IZRADA POJEDI-NA^NIH PLANOVA DETAQNE RAZRADE I ODMAH JE MOGU]E PRISTUPITI IZRADI UPR-ova ZA PARCELACIJE I PREPARCELACIJE U U SVRHU ODVAJAWA *JAVNOG* I *OSTALOG* GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA..

26. BILANS POVR[INA PREMA PREOVLA\UJU]IM NAMENAMA ZONA U GRANICAMA PLANA : TABELARNI PRIKAZ BR.1. NAZIV PREOVLA\UJU]E NAMENE ZONE (CELINE)

POVR[INA PREMA NAMENAMA ... m2 / ha

UÊ[]E NAMENE U UKUPNOJ POVR[. GRA\EV. REONA %

1

PORODI^NO STANOVAWE

1.700.000,0m2 170,00 ha

22,0%

1.790.930,0m2 178,1ha 24,o%

2 VI[EPORODI^NO STANOVAWE

38.430,0m2 3,84 ha

0,5%

3 ZONA CENTRA

96.500,0m2

9,65ha 1,25%

stanovawe + poslovawe

4 REDNA ZONA SA STANOVAWEM

1.170.000,0m2 117,0ha

15,2%

poslovawe + stanovawe po oko 50% 91,0ha 12,0%

5 RADNA ZONA

1.300.000,0m2 163,0ha

21,16%

1.956.300,0m2 195,0ha 26,8%

6 KINEMATOGRAFSKA DELATNOST

165.000,0m2 16,5ha

2,14%

7 TERCIJERNE DELATNOSTI

201.600,0m2 20,6ha

2,7%

8 SPORTSKO-REKREACIONA ZONA

70.000,0m2

7,00 0,9%

zelenilo u prete`nom %

1.225.400,0m2

122,54ha 16,33%

9 PARKOVSKE POVR[INE

7.700,0m2 0,77ha

0,01%

10 ZONE POSTOJE]EG STAWA POD NEGATIVNIM DEJSTVOM DV

101.200,0m2 10,12ha

1,31%

11 ZA[TITNO ZELENILO U ZONI AUTOPUTA (E-70)

200.000,0m2 20,0ha

2,6%

12 ZONE ZA[TITNOG ZELENILA U NASEQU

475.000,0m2 47,5ha

6,17%

13 ZONE ZA[TITNOG ZELENILA ISPOD POSTOJE]IH DV-a

410.000,0m2 41,0ha

5,32%

14 ZONA GROBQA 31.100,0m2 3,11ha

0,4%

(tako|e zelenilo u prete`nom %)

131.100,0m2 13,11ha 1,75%

15 KOMUNALNA POSTROJEWA : VODOZAHVAT (postoje}a lokacija) PREÎSTA^ OTPAD. I FEKALNIH VODA

100.000,0m2 10,0ha

1,3%

16 POVR[INE POD GABARITIMA NASEQSKIH ULICA (*javno* gra|evinsko zemqi{te)

+ POVR[INE POD KANALSKOM MRE@OM (izvan uli~nih gabarita)

1.120.000,0m2 112,0ha

15,54%

15,0% +

UKUPNE POVR[INE : 7.700.000m2 ... 770,00ha ..... .....100%

27.

6. PRAVILA URE\EWA PROSTORA SA IZMENAMA I DOPUNAMA U ovom poglavqu se defini{e skup pravila putem kojih }e se vr{iti : parcelacija i pre-parcelacija,ure|ewe i izgradwa,za{tita i unapre|ewe ìvotne sredine, odnosno, uslovi za realizaciju PLANA. 6.1. PODELA ZEMQI[TA NA *JAVNO* I *OSTALO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE ................................................................................................................................................. Celokupna teritorija u granicama gra|evinskog reona je gra|evinsko zemqi{te u skladu sa ~l.67 Zakona o planirawu i izgradwi (*Sl.list RS.*br47/03.... prema ~l.68,69 i 70) okviru koga se formiraju dve osnovne zone. Zone nisu celovite ali su striktno razdvojene linijama razgrani~ewa,regulacionim linijama (R.L.) a)...... *JAVNO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE (zemqi{te u dràvnoj svojini a korisnici su op{tina Pe}inci,odnosno MZ [imanovci) i b)...... *OSTALO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE TE sa~iwavaju sve ostale povr{ine izme|u ustanovqenih linija razgrani~ewa (regulacionih linija--R.L.),odnosno blokovi planiranih namena i sadràja,svih oblika vlasni{tva na zemqi{tu (dru{tveno ili privatno) . a) .... *JAVNO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE sa~iwavaju pre svega gabariti naseqskih ulica i trgova,a tako|e izvesne namene javnog karaktera (sve u skladu sa ~l.20.stav br1.i 4. ZAKONA O EKSPROPRIJACIJI .....*Sl.glasnik RS* br 53/95).

Namene javnog karaktera i javnog i op{teg interesa spadaju u ovu kategoriju (postoje}eg stawa koje se PLANOM zadàva ili planiranog PGR-e),i to : kompleks osnovne {ko-le i pred{kolske ustanove,zdravstvene stanice,prostori sa objektima lokalne uprave, kulture,sportski tereni,parkovske povr{ine,komunalne namene (prostor pijace, naseq-sko grobqe,vodozahvat (po usvojenoj varijanti), kompleks pre~ista~a upotrebqenih voda), za{titno zelenilo uz tehni~ku saobra}ajnicu paralelnu sa autoputem E-70) i drugo za{titno zelenilo definisano u grafi~kom delu plana .

b)...... *OSTALO* GRA\EVINSKO ZEMQI[TE sa~iwavaju svi napred navedeni blokovi (zone,celine) navedenih prete`nih namena. Za ovo zemqi{te se : NE VR[I daqa razrada urbanisti~kim panovima razrade (PDR) u DELOVIMA PROS- TORA SA DEFINISANIM ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE ali se vr{i obavezno izrada UPR-ova za potrebe parcelacije i preparcelacije u ciqu odvajawa *javnog* i *ostalog* gra|evinskog zemqi{ta; ili - - - - - - - SE VR[I daqa razrada urbanisti~kim panovima razrade (PLANOM DETAQNE REGU - LACIJE ili URBANISTI^KIM PROJEKTOM, za preparcelaciju obavezno ali i urbanisti~ko-arhitektonska re{ewa i za pojedine komplekse sloènijih namena). 6.2. PODELA NA ZONE (BLOKOVE) PO VRSTAMA USLOVA ZA IZGRADWU I URE\EWE .......................................................................................................................................................... Osnovna podela zona sa blokovima za izgradwu i ure|ewe se vr{i prema grafi~kom listu br. 2/6 po kome je gra|evinski reon podeqen na 16 BLOKOVA (prikazni {rafurom i tabe-larno) prema preovla|uju}oj i srodnoj nameni povr{ina i prostornoj bliskosti. Obuhvataju podelu na zone i to : ZONA STANOVAWA (porodi~no,vi{eporodi~no,poqoprivredna doma}instva,ali i uz mogu- }nost obavqawa dopunskih delatnosti iz domena usluga i zanatstva (sitnije tercijerne delatnosti) i obavezno koje ne}e vr{iti negativan uticaj na osnovnu prete`nu delatnost zone i ~ovekovu okolinu uop{te.

28. Parcele svojom povr{inom moraju da zadovoqe sve oblike aktivnosti na istoj; ZONA CENTRALNIH SADR@AJA - prema donetom PDR-e CENTRALNE ZONE NASEQA [I-MANOVCI po{to se u tom delu ne vr{e IZMENE I DOPUNE a isti je izra|en na osnovu os-novnog PGR-e naseqa [imanovci; RADNE ZONE - proizvodwe,prerade,skladi{tewa,*male privrede* i sl. Za *Severnu radnu zonu* doneti PDR se u potpunosti primewuje po{to u toj zoni nema pros-tornih IZMENA I DOPUNA (osim za pove}awe spratnosti objekata,i prostornih parameta-ra i% i K), dok PDR ZA *JUGOISTO^NU RADNU ZONU* trpi izmene i dopune u skladu sa ustanovqenim IZMENAMA I DOPUNAMA u ovoj zoni; Namene za pojedine parcele ustanov-qene AMANDMANIMA na SO Pe}inci pri dono{ewu PRG-a i daqe ostaju na snazi (deo je ve} u postupku realizacije a nije iskazana èqa za wihovu promenu ); RADNE ZONE SA PORODI^NIM STANOVAWEM - podrazumevaju definisane zone u kojima je obavqawe rada iz domena tercijernih delatnosti primarno na parceli a stanovawe je prate}i sadràj u funkciji glavnog,odnosno,stan za ~uvara ili vlasnika i sl.;

ZONE ZELENIH POVR[INA - obuhvataju razli~ite vrste zelenila : uli~no, parkov-sko,blokovsko,za{titno,zelenilo sa sadràjima sporta i razonode u otvorenom prostoru i objekata u funkciji sporta (bazeni,sale,hale kombinovanih sadràjau funkciji osnovne namene); 6.3. URBANISTI^KI USLOVI ZA JAVNE POVR[INE I JAVNE OBJEKTE ................................................................................................................................................. Javne povr{ine ~ine *javno* gra|evinsko zemqi{te i to : gabariti naseqskih ulica i trgova,a tako|e izvesne namene javnog karaktera (sve u skladu sa ~l.20.st. br.1. i 4. ZAKONA O EKSPROPRIJACIJI (*Sl.glasnik RS* br.53/95).

Namene javnog karaktera i javnog i op{teg interesa spadaju u ovu kategoriju (postoje}eg stawa koje se zadràva ili planiranog PGR-e,odnosni IZMENAMA I DOPUNAMA ), i to : kompleks osnovne {kole i pred{kolske ustanove,zdravstvene stanice,prostori sa objektima lokalne uprave,kulture,sportski tereni,parkovske povr{ine,komunalne namene (prostor pijace,naseqsko grobqe,vodozahvat (po usvojenoj varijanti), kompleks pre~ista~a upotrebqenih voda), za{titno zelenilo uz tehni~ku saobra}ajnicu paralel-nu sa autoputem E-70) i drugo za{titno zelenilo definisano u grafi~kom delu plana .

Svi prostori javnih namena moraju da zadovoqavaju : izborom lokacije,povr{inom (komplek-sa,parcele),adekvatnim ure|ewem,povezano{}u u saobra}ajnu i drugu infrastrukturnu mre-ù,opremom,preduzetim merama za{tite (ìvotne sredine,prirodnih resursa - tla, podzem-nih voda,vazduha,za{tite od elementarnih nepogoda,za{tite od slu~ajnog i namernog dejst-va qudskog faktora u miru i ratnim uslovima, i sl.) zavisno od namene. Arhitektonski objekti javnog karaktera moraju biti projektovani i izvedeni u skladu sa konkretnom namenom uz primenu vaè}ih propisa ,standarda i normativa,kako pri izboru najpovoqnijeg i najracionalnijeg konstruktivnog sklopa,tako pri izboru kvalitetnih gra|e- vinskih materijala u obradi eksterijera i oblikovawa, uop{te vizuelnog arhitektonskog identiteta objekta.

Arhitektonski objekti,kako u enterijeru tako i eksterijeru moraju u potpunosti da zadovo-qavaju zakonske i op{te humane norme za ravnopravno kretawe ,pristup i kori{}ewe licima koji imaju oteàno kretawe ili pri tom koriste tehni~ka pomagala.

Ve}ina navedenih objekata i funkcija su locirane u zoni centra za koju je donet PDR-e. Isti se zadràva ovim PLANOM IZMENA I DOPUNA i celosti }e se primewivati i spro- voditi.

29.

6.4. USLOVI ZA OBRAZOVAWE GRA\EVINSKE PARCELE ---------------------------------------------- -------------------------------------------------------------------------------- Ovim planom se uvaàva zate~eni status zamqi{ta : vlasni{tvo, parcelacija, kultura i drugi parametri. Vidovi vlasni{tva nad zemqi{tem su : privatno (najve}i deo teritorije), dràvno i dru{tveno ( javne povr{ine ). Zemqi{te moè da promeni neke od navedenih kategorija za ostvarivawe javnih (zajedni~- kih) potreba sela sa ciqem realizacije planiranog razvoja,podizawa op{tih ìvotnih i radnih uslova,za{tite ìvotne sredine,kulturnog nasle|a i drugih vidova za{tite . Osnovna podela po vrsti zemqi{ta je na : 1) *javno* i 2) *ostalo* gra|evinsko zemqi{te ( za druge potrebe). Parcelaciju i prepacelaciju zemqi{ta je mogu}e vr{iti u svim vidovima vlasni{tva nad zemqi{tem u skladu sa Zakonom i pravilima parcelacije ovog plana koja imaju za ciq : a) Ukrupwavawe parcela u ve}e, prvenstveno za formirawe radnih kompleksa prema nameni i prostornoj organizaciji na parceli ali i za druge potrebe : gra|evinskih parcela kod postoje}e nepovoqne parcelacije - po povr{ini,obliku parcele ili iz nekog drugog razloga sa ciqem poboq{awa ìvotnih i radnih uslova. b) Parcelacija ve}ih gra|evinskih parcela na mawe delove u gra|evinskom podru~ju zbog boqe i racionalnije iskori{}enosti zemqi{ta gra|evinskog podru~ja i pove}awa gustina stanovawa (uz po{tovawe pravila parcelacije prema nameni parcele ovog plana); v) Formirawe novih gra|evinskih parcela za iskazane potrebe pro{irewa gra|evinskog podru~ja i novih namena i sadràja,za saobra}ajnice,za{titno zelenilo, komunalne sa- dràje i dr. Prilikom parcelacije se uvaàvaju potrebe vlasnika nad zemqi{tem (individualne ) ali i op{te potrebe vezane za unapre|ewe naseqa (javne i zajedni~ke potrebe) definisane ovim planom. Pored poloàja parcele u nasequ,odnosno zoni,odnosno bloku -- vrstu,wene dimenzije i os-tale parametre defini{e delatnost koja se odvija na parceli.

Planom IZMENA I DOPUNA PGR-e NASEQA [IMANOVCI odre|ene su ZONE ukojima su definisani ELEMENTI PLANA DETAQNE REGULACIJE sa prvenstvenim ciqem izra-de UPR-a za preparcelaciju (o d m a h), na osnovu samog PLANA bez izrade PDR-a... ...skra}ewe postupka i postizawe efikasnosti za odvajawe *javnog* i *ostalog* gra|e-vinskog zemqi{ta,tj.formirawe blokova za daqu preparcelaciju. Prilikom izrade UPR-a,odnosno daqe parcelacije i preparcelacije moraju se primewi-vati pravila ovog plana.

1.) OP[TA PRAVILA PARCELACIJE I PREPARCELACIJE : ............................................................................................................... Ova pravila preparcelacije se odnose na najve}i deo parcela koje }e se formirati na osnovu,za te potrebe izra|enog UPR-a bilo u postoje}em delu naseqa ili u novima zona-ma. A) VRSTE PARCELE : ............................... 1.1. Za porodi~nu stambenu izgradwu gde je stanovawe osnovna aktivnost a stambeni objekat glavni objekat na parceli mogu}e je da se pojave tri osnovna vida :

a) ... ~isto stanovawe (stambeni objekat sa pomo}nim objektima stanovawa i minimal- nom oku}nicom,

30.

b) ... parcela za poqoprivredna doma}instva (najbrojnija u nasequ) gde se pored stambenog i pomo}nih objekata stanovawa pojavquju i poqoprivredni objekti i ve- }a oku}nica - ba{ta i vo}wak,

v) ... stambene kombinovane parcele gde se na parceli nalazi stambeno-poslovni objekat kao glavni objekat na parceli, pomo}ni objekti stanovawa i poslovnog prostora ali i poqoprivredni objekti. Ovaj vid aktivnosti na parceli se pojavquje u novije vreme,ima tendenciju poras- ta.Na postoje}im objektima stanovawa su mogu}i svi vidovi gra|evinskih radova (adaptacije,rekonstrukcije, dogradwe,nadgradwe ) a najzastupqenije namene su trgovina i ugostiteqstvo. Ove parcele mogu se formirati u slede}im zonama : ZONE PORODI^NOG STANO- VAWA i ZONE RADA I PORODI^NOG STANOVAWA.

Ukoliko se nalaze u ZONI RADA SA PORODI^NIM STANOVAWEM ove parcele imaju sve propisane karakteristike parcela porodi~nog stanovawa (povr{ine,{irine uli~nog fronta,prostornih parametara,tj.*i=%* i *K* i ostalih uslova gradwe) ----- i istovremeno dele sudbinu zone u kojoj se nalaze,odnosno,trpe izvesne poja~ane utacaje delatnosti koje se odvijaju u okolini ( buke,mirisa,i sl.), ali uvek u dozvoqenim granicama, bez ugroàvawa ìvotne sredine.

1.2. Za obavqawe uslu`nih i proizvodnih aktivnosti (*mala privreda*) gde je glavni

objekat takvog sadràja a i ostali objekti na parceli,dok je stanovawe prate}i sadr-àj.

Parcele ovog tipa se formiraju u ZONAMA RAD SA PORODI^NIM STANOVAWEM 1.3. Parcele za prizvodne delatnosti u RADNIM ZONAMA 1.4. Za javne objekte. 1.5. Za potrebe saobra}aja i infrastrukturnih sistema B) OP[TI USLOVI PARCELACIJE I PROSTORNI PARAMETRI ZA PARCELE ................................................... .......................................................................................................

u blokovima (i wegovim delovima) koji se planom zadràvaju. Mogu}e su odere|ene korekcije u ciqu postizawa pravilnijeg oblika, dopuna povr{ine parcele odre|ene za pojedine namene,ili iz potreba re{avawa nekog problema na terenu ( prostornog ili imovinskopravne prirode).

Ovo se odnosi na parcele kako privatnih tako i ostalih vidova vlasni{tva. Moraju da imaju minimalne parametre :

{irinu uli~nog fronta :12,0m .. P=360,0m2 i izlaz na javni put (ulicu). i=50% ...K=1,0 ( Izuzetno: postoje}e parcele u zonama porodi~ne stambene gradwe koje izlaze na javni put (ulicu) a imaju parametre : {irine 8,0m a P=200,0m2 i=70%..k=1,0 mogu se koristiti za namenu : ~isto stanovawe (razlog je pogu{}avawa gradwe u nasequ. Mogu}a su *atrijumska* re{ewa u ~ijem }e se sklopu na}i i garaà za putni~ko vozilo.)

Optimalno najpogodniji parametri Parcele porodi~nog stanovawa treba da imaju: dimenzije 15,0/50,0m ; P=750,0m2 i na wima mogu biti zastupqene namene pod *1* ,*2* i za mawe poslovne (uslu`ne) kapacitete, --------- i=50% ..K=1,0 Ovi parametri }e se primewivati prilokom preparcelacije i formirawa novih parcela,odnosno treba teìti ovom dimanzijama.

1.) Postoje}a parcelacija

2.) Za ( planirane) stambene parcele

31.

najpogodnija je [=20,0m i P=1000m2 i=40% K=0,8 ali nije mogu}e organizovati ovaj vid stanovawa u zoni centra bez obzira na veli~inu k.~. Stanovawe pod br.*1* - *2* - *3* moè se formirati i u zonama RAD SA STANOVAWEM pod napred navedenim uslovima i okolnostima.

4.) Za namene uslu`ne i proizvodne i tercijerne deltnosti, *malu privredu*

(u zonama : rad sa stanovawem)------- optimalno najpovoqniji) su parametri : min [=25,0m.....P=3.000,0m2 i=70% K=(mah) 1,5 ;

zavisno od namene i kapaciteta imaju dimenzije srazmernih povr{ina, min 3.000m2 ... do ...10,0 ha i vi{e.

Min [irina = 30,0m------za parcele P=3.000m2 Za parcele P >3.000m2 ----- min [=50,0m

i (mah) = 75% ...K=(mah) 2,0 (zavisi}e od namene i potrebe za otvorenim manipulativnim prostorom); Povr{ina kompleksa mora da bude takva da omogu}ava odvijawe celokupne delatnosti (i parkirawa) u okviru vlastitog kompleksa.Provera potrebne povr{ine vr{i se izradom UPR-a kao urbanisti~ko-arhitektonsko re{ewe za konkretne sloènije namene i tehnologije kao i ve}i br. objekata u radnom kompleksu.

({kolski kompleks,de~ije ustanove,kompleks doma zdravqa, doma kulture i dr.)

primewiva}e se izrada UPR-a za sloènije namene,a tako|e za sli~ne potrebe van zone centra je obavezna izrada UPR-a putem kojih }e se vr{iti provera potrebnih povr{ina primenom normativa za konkretnu namenu... -----(i% i K su (globalno ) i=70% ..k=1,5 ali i druga~iji (ne{to vi{i ) ukoliko konkretna namena to zahteva. Za navedene namene formirani su,naj~e{}e,kompleksi u okviru centralne zone i to: za dom kulture,osnovnu {kolu,dom zdravqa,verski objekat,objekte administartivno-up- ravnih poslova. Kompleksi su globalno zadovoqavaju}i a potrebna poboq{awa regulisana su izra|e- nim PDR-e za celu zonu centra ali i za pojedine komplekse (UPR-om)

1.) Na osnovu op{tih uslova preparcelacije mogu}e je postoje}e parcele ve}ih dimenzija u zonama odgovaraju}ih namena parcelicijom svesti na navedene dimenzije.

1.) POSEBNA PRAVILA PARCELACIJE I PREPARCELACIJE : ........................................................................................................................... Ova pravila se odnose na definisawe parcela javnih objekata : lokalne uprave, objekata kulture,obrazovawa,zdravstvene za{tite,sporta i razonode, komunalnih objekata, javnih zelenih povr{ina i sl. Povr{ina i oblik parcele }e zavisiti od stvarnih potreba namene na parceli (normativa koji se primewuju) - najve}i broj je definisan PDR za ZONU CENTRA po{to se iste nalaze u toj zini. Parcela mora biti povezana na saobra}ajnu mreù,tj.imati izlaz na ulicu;moè biti i ne-pravilnog oblika a dimenzija koje }e biti uslovqene aktivnostima na parceli (namenom, tehnolo{kim i drugim postupkom,primenom posebne opreme ili drugim uslovima); moè da ima : I=(do)100% i K(mah) = (do) 2,0

3.) Za poqoprivredna doma}instva

5.) Radni kompleksi (proizvodni kompleksi )

6.) Za javne i zajedni~ke potrebe

32.

Tako|e se primewuju na formirawe parcela za potrebe saobra}ajnica i ostale infrastruk-ture ili ure|aja i opreme (napr.za gasnu MRS,TS,CS-crpnu stanicu isl.), odnosno *javnog* gra|evinskog zemqi{ta u navedenim oblastima kada je to neophodno iz zakonskih ili su{-tinskih razloga. Parcele tada mogu da budu i nepravilnog oblika,povr{ina koje }e zavisiti od stvarnih pot-reba konkretne namene. Ova kategorija se odnosi i na eventualno iznimne ,posebne slu~ajeve koji se mogu javiti u vremenu trajawa PLANA a zbog posebnih potreba se ne mogu se podvesti pod neku od prika-zanih kategorija. 6.5. BLI@E ODREDBE O POSTROJEWIMA,OBJEKTIMA I MRE@I : SAOBRA]AJNE,

ENERGETSKE,VODOPRIVRDENE,KOMUNALNE I DRUGE INFRASTRUKTURE ........................................................................................................................................................ SAOBRA]AJNA MRE@A : - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Saobra}ajna mreà se sastoji od spleta postoje}ih i planiranih naseqskih ulica. Glavna sobra}ajnica u selu je glavna (postoje}a) ulica Prhova~ka-Krwe{eva~ka. Istovremeno je deo regionalnog puta (R-103/4)i kao takva je u nadle`nosti je Republi~ke direkcije za puteve. Paralelna je saobra}ajnica autoputu (E-70) koja se na rubu gra|evin-skog reona [imanovaca ukqu~uje na E-70 (sama *petqa* je u okviru gra|evinskog reona).

Na deo puta R-103/4 u nasequ (ul.Prhova~ka i Krwe{eva~ka,na definisanoj duìni prikazanoj tako|e i graf.prilogom) odnosi se deo IZMENA I DOPUNA : Za ovu saobra}ajnicu definisan je zahtev od strane Op{tine Pe}inci za pro{ire-wem kolovoza za jo{ jednu kolovoznu traku na.To je sasvim opravdan zahtev s obzi-rom na veliki broj vozila koja ovaj put koriste kao alternativni autoputu E-70, optere}uju}i saobra}aj u nasequ posebno pri ukqu~ewu na E-70.Tako|e u toj zoni u me|uvremenu se formira javna benzinska pumpa koja tako|e oprete}uje tok kretawa vozila. Uspostavqawem jo{ jedne navedene trake saobra}ajna situacija trebalo bi da se znatno poboq{a. (Pro{irewe postoje}eg kolovoza mogu}e je izvr{iti sa jedne strane ili obostrano prema prostorno-tehni~kim mogu}nostima.Tehni~ki problem vezan za postoje}i kanal investitor i projektant treba da razre{e sa vlasnikom kanala *Vojvodina vode*).

Neke od postoje}ih ulica su delovi me|unaseqskih saobra}ajnica op{tine Pe}inci (ka Sr. Mihaqevcima,De~u,uz nadvo`wak preko E-70 ka Golubincima,a ka Prhovu vodi R-103/4). Imaju {ire gabarite i kolovoze (oko 5,0 - 6,0m). Iz PP PLANA KORIDORA E-70 preuzeta je lokacija podvo`waka (prolaz ispod) E-70 na koju se vezuje jedna od popre~nih saobra}ajnica u mreì saobra}ajnica unasequ. Ostale postoje}e saobra}ajnice su u funkciji postoje}eg stanovawa i radne zone,nièg su ranga,stambene ulice ~esto razli~itih gabarita nastalih u postoje}em poloàju okolnih objekata. Od planiranih saobra}ajnica najva`nija je *tehni~ka* saobra}ajnica paralelna autoputu (E-70) sme{tena u za{titni zeleni pojas uz E-70 u {irini od 40,0m, a sama je udaqena 20,0m od putnog pojasa autoputa .Ima funkciju snabdevawa kompleksa u novoj radnoj (proizvodnoj) zoni. Saobra}ajnica ima {irinu putnog pojasa 20,0m a sam kolovoz je {irok 6,0m. Povezuje se u saobra}ajnu mreù na R-103/4 (ulica Krwe{eva~ka) .

33.

Ostale planirane ulice imaju u graf.prilogu ve} nazna~ene glavne pravce koji formiraju nove blokove.Ove saobra}ajnice }e imati {irine kolovoza min 6,0 i 5,0m sa konstrukcijom za te{ki saobra}aj. Osim ovih ulica mogu}e je uspostaviti interne saobra}ajnice u blokovima za stvarne potre-be kao pristupe novonastalim radnim kompleksima,uz saglasnost svih suvlasnika zemqi{- {ta preko kojeg bi trasa prelazila.Ove saobra}ajnice i nadaqe mogu ostati u suvlasni{tvu ili mogu u izvedenom stawu dobiti status *javnog* gra|evinskog zemqi{ta uz saglasnost is-tih suvlasnika i iskazan interes op{tine,tj. MZ [imanovci. Min {irina gabarita planiranih ulica je 12,0m ali izuzetno (u zoni postoje}e izgra|eno-sti) mogu}e su i mawe {irine,8,5m.Tada ima rang tercijerne,odnosno pristupne ulice, sna-bdeva~ke i sl. Osim kolovoza min {ir 5,0m a 3,5m (u zoni postoje}e izgra|enosti) ulice imaju pe{a~ke tro- toare min {irine 1,5m (u postoje}em stawu su {irine trotoara i mawe ali ih vremenom treba dovesti do planiranog minimuma). Tako|e u gabaritu ulice }e se formirati putni kanali za odvod atmsferskih voda ili po-stoje}e kanale koji su novom organizacijom izgubili svrhu na postoje}oj trasi, izmestiti u planirane ulice,uvek uz saglasnost vlasnika kanala i vodoprivrednog preduze}a. Tako|e }e se oformiti zeleni pojas (promewive {irine zavisno od {irine gabarita i os-talih uli~nih elemenata u gabaritu ) kroz koji }e biti provu~ena javna infrastrukturna mreà i formirano javno zelenilo (travnate povr{ine i visoki zasadi,gde ne ugroàvaju infrastrukturu). ENERGETSKA INFRASTRUKTURA : - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Elektroenergetska mreà u nasequ kao neadektvatna kako postoje}em pogotovo planira-nom stawu bi}e rekonstruisana i razvijena u skladu sa dinamikom razvoja i realizacije kapaciteta a sve u skladu sa saglasnostima i uslovima nadle`nog elektroprivrednog pre-duze}a.Izgradi}e se potreban broj novih TS javnog sistema ali je mogu}e i individualno u~e{}e za vlastite programe i potrebe (opet uz saglasnosti uslove nadle`nog elektropriv-rednog preduze}a).VN mreà se izvodi podzemno prema propisima. Rekonstrukcija NN mreè i javne rasvete je u smislu pove}wa kapaciteta i poboq{awa kvaliteta prenosa el.energije.NN mreà }e biti nadzemna ali }e biti mogu}e kablirawe mreè ukoliko se u vremenu trajawa plana stvore uslovi za to. Na prostoru gra|evinskog reona naseqa postoji mreà dalekovoda ( stubovi i vazdu{ni ka- blovi).Postoje}i DV se zadràvaju u zate~enom stawu a izgradwa ispod wih u definisanim zonama negativnog dejstva se konzervira u postoje}im delovima sa tendencijom preseqewa, dok nova }e biti zabrawena ili dozvoqena samo na osnovu saglasnosti nadle`nog elektro preduze}a, *Elektroistok*. Gasna mreà u nasequ se planira za celo naseqe a na osnovu saglasnosti preduze}a za distribuciju gasa.Dinamika obuhvata reaalizacije }e zavisiti od potreba i finansijskih mogu}nosti. Kako je Op{tina Pe}inci pristupila projektovawu ove zna~ajne infrastrukture, u grafi~-kim prilozima je ucrtana mreà preuzeta iz pribavqenog : IDEJNOG PROJEKTA GASIFI-KACIJE OP[TINE PER]INCI---IDEJNI PROJEKAT DISTRIBUTIVNE GASNE MRE@E

NISKOG PRITISKA ZA NASEQA : Pe}inci,Prhovo,[IMANOVCI,Suboti{te------------ Broj: 8/32/2007 od avgusta 2007.godine,-------investitor *PETROL GAS GROUP*d.o.o. TT mreà naseqa kao neadekvatna za postoje}e, a sve izraènijih zahteva za planirano

34.

stawe pretrpe}e rekonstrukciju centrale i mreè u smislu pove}awa kapaciteta i kvaliteta prenosa zvuka, a u skladu sa saglasnostima i uslovima nadle`nog TT preduze}a . VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA : - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Sanacija postoje}e otvorene kanalske mreè za odvo|ewe vi{ka povr{inskih voda na tere-nu izrazito visokih podzemnih voda u nasequ [imanovci je prvorazredan ciq. Postoje}u kanalsku mreù je neophodno prilagoditi planskim re{ewima ove dokumentacije (izmestiti u planirane uli~ne gabarite), po{to su isti trasirani za potrebe biv{eg posto-je}eg stawa,odnosno odvodwavawa poqoprivrednog zemqi{ta koje sada pripada gra|evin-skom reonu sa konkretnim namenama. Nove ulice }e biti trasirane pravcem nekih ja~ih postoje}ih kanala,odnosno isti }e se na- }i u uli~nim gabaritima i kao takvi lak{e }e se odràvati.Ostali moraju imati obostrano uspostaqenu zonu od po 8,0m za pristup ma{ina za odràvawe kanalske mreè.

Gradwa u zonama kanala,izgradwa prelaza preko kanala,zacevqewa, ispu{tawe povr{in-skih voda sa platoa i objekata privrednih kompleksa (uz obavezno primarno pre}i{}avawe) i bilo koja intervencija na wima (ukidawe ,preme{tawe,zacevqewe i sl.) mora biti na osnovu saglasnosti i uslova nadle`ne vodoprivredne institucije. KOMUNALNA INFRASTRUKTURA : - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

VODOVOD: Postoje}e vodosnabdevawe je kao nezadovoqavaju}e kako po kapacitetu,razvijenosti mre-è,posebno po lokaciji vodozahvata zadràno na postoje}oj lokaciji, ali pretrpe}e kore-nite promene u kona~nom opredeqewu op{tine Pe}inci i MZ [imanovci za sistemsko snabdevawe vodom naseqa op{tine Pe}inci. Za snabdevawe naseqa pitkom vodom (kao najispravnije re{ewe) mogu}e je da se op{tina Pe}inci opredeliti za povezivawe na regionalnalni sistem svih naseqa (ili grupacije lokacijski bliskih naseqa). Do tada,postoje}a lokacija vodozahvata }e egzistirati uz obaveznu za{titu od negativnih uticaja okoline,odnosno,obavezno je uspostavqawe sanitarnih zona oko postrojewa, odno-sno uspostavqawe min udaqenosti izgradwe objekata od vodozahvata.

S obzirom da navedeni izvor snabdevawa vodom naseqa ne zadovoqava ni postoje}e sta-

we a posebno planirane povr{ine i namene , mogu}e je i na drugim lokacijama u gra|evin-skom reonu otvarati i druge lokacije dopunskog vodozahvata prema stvarnim, konkretnim potrebama i fazama realizacije u prostoru, na lokacijama koje moraju rezultirati neop-hodnim istra`nim radovima : kapaciteta,kvaliteta i uop{te rentabilnosti eksploata-cije vodonosnih slojeva na ovakav na~in,na zakonom propisam na~in. Lokacije i ovih,dopunskih izvori{ta moraju da pruàju prostorne mogu}nosti za usposta-vqawe sanitarnih za{titnih zona. Za formirawe dopunskih izvori{ta (do kona~nog opredeqewa Op{tine Pe}inci sa sis-temskim vodosnabdevawem ovog i ostalih naseqa op{tine) neophodno je pribavqawe sa-glasnosti i uslova vodoprivredne zajednice.

Pojedini privredni kompleksi mogi imati vlastite bunare tehni~ke vode ali uvek na osnovu zakonske procedure,saglasnosti i uslova nadle`nih institucija. Trasirawe mreè se vr{i u okviru uli~nih gabarita.

35.

FEKALNA KANALIZACIJA: Postoje}a separatna fekalna kanalizacija za pojedine grupe objekata u centru naseqa ili za objekte kolektivnog stanovawa je krajwe neodgovaraju}a tako da sistemsko odvo|e-we upotrebqenih voda za celokupno naseqe sa planiranim gra|evinskim reonom i plani-ranim namenama predstavqa tako|e hitan problem za re{avawe. Op{tina Pe}inci je pribavila Idejne i GLAVNE PROJEKTE 1. faze eliminacije otpadnih voda za postoje}i deo naseqa,prete`no stambenog dela,sa novom lokacijom pre~ista~a (Sistem eliminacije upotrebqenih voda obuhvata tri susedna naseqa : [imanovce, Sr. Mihaqevce i De~, sa istim pre~ista~em). Ostali deo naseqi svi objekti u wemu moraju biti obuhva}eni drugom i ostalim fazama, ve} prema potrebama i raspoloìvim finasijskim sredstvima. Trasirawe mreè se vr{i u okviru uli~nih gabarita.

Do realizacije narednih faza plan predvi|a formirawe vlastite mreè u okviru radnih kompleka sa ure|ajem za primarno pre~i{}avawe upotrebqenih voda (otpadnih i fekalnih) a odatle izlivawe pre~i{}ene vode do,Zakonom propisane kategorije vode, u postoje-

}i meliorativni kanal (uz saglasnost vodoprivrednog preduze}a). DEPONOVAWE OTPADA: Sistemsko re{ewe trajnog deponovawa otpada treba da bude strate{ko opredeqewe za celokupnu teritoriju op{tine Pe}inci. (Mogu}e je da povezivawe bude i na regionalnom nivou {to }e biti me|uop{tinsko opredeqewe i interes) Lokacija ove zone }e biti varijantna zavisno od usvojenog tehnolo{ko-tehni~kog postupka i opredeqewa za teritotiju koju sistem obuhvata. Ove varijante re{avawa problematike navedenih komunalnih sistema kao racional- nog i najispravnijeg }e proiste}i iz opredeqewa op{tine Pe}inci za sveukupnu teritoriju op{tine nakon analizirawa sa vi{e aspkata od imovinsko pravnih,prostorno- lokacijskih do finansijskih i realizatorskih. (Za ovu varijantu dru{tvena zajednica bi trebalo da se opredeli ve} prilikom izrade PP ZA OP[TINU PE]INCI). Ukoliko se dru{tvena zajednica opredeli za ovakvu varijantu realizacija }e se vr{i- ti etapno (finansijski,prostorno i vremenski) tako da }e jo{ izvesno vreme biti neophodno lokalno re{avawe problema,kao prelaznog re{ewa.

6.6. USLOVI PRIKQUÊWA NOVIH OBJEKATA INFRASTRUKTURE PO ZONAMA I CELINAMA IZ PLANA

................................................................................................................................................... Celokupan gra|evinski reon se sastoji od blokova izme|u saobra}ajne mreè.Blokovi se defini{u po namenama ali i po vremenu nastanka. Blokovi obuhvataju : postoje}i deo naseqa (prete`no stanovawe),centranu zonu,zonu rada sa stanovawem i radne zone Mogu}e je prikqu~ewe formiranih zona u infrastrukturne sisteme,odnosno projektovawe i realizacija po sistemu blokova za postoje}e stawe i posebno za planirano stawe. Tako|e je mogu} na~in povezivawa prema hitnosti re{avawa pojedinih,najvitalnijih ili najugroèni-jih vrsta infrastrukture. Mogu} je i princip infrastrukturnog povezivawa prema finansijskim mogu}nostima i efek- tima. Za povezivawe objekata na infrastrukturnu mreù }e biti obavezno pribavqawe saglasno-sti i uslova odgovaraju}ih vlasnika infrastrukture. Dru{tvena zajednica koja brine o realizaciji plana }e se opredeliti zaprimenu sistema .

36.

6.7. AMBIJENTALNE CELINE OD KULTURNO ISTORIJSKOG I URBANISTI^KOG ZNAÂJA .......................................................................................................................................................... Na osnovu, od Zavoda za za{titu spomenika kulture SR.Mitrovica, pribavqenih PREDHODNIH USLOVA ZA[TITE NEPOKRETNOG KULTURNOG NASLE|A (ZA POTREBE IZRADE PGR) SELA [IMANOVCI u PGR je izvr{ena identifikacija objekata na koje se primewuju mere za{tite po tom osnovu a sve u skladu sa navedenim uslovima i drugim zakonskim propisima uslovima za{tite koje }e odrediti nadle`ni Zavod za za{titu spomenika kulture.

To su slede}i objeki, lokaliteti i celine : A/ Nepokretna kulturna dobra :

a) Sakralni objekti - spomenici kulture : 1. Srpska pravoslavna crkva Sv.Nikole,M.Tita br.9.- NDK od velikog zna~aja,

b) Objekti gra|anske arhitekture - spomenici kulture :

1. Ku}a Atanackovi} Ilije,Trg M.Tita br.2. - NKD od velikog zna~aja,

B/ Evidentirane nepokretnosti koje uìvaju predhodnu za{titu

b) Objekti gra|anske arhitekture 1. Vojnograni~arska zgrada,Trg.Mtita br.7

v) Objekti narodnog graditeqstva 1. Ku}a u ul.Prhova~ka br.31.

d) Memorijalni kompleks,spomenici i spomen obele`ja 1. Spomen obele`je srpskim dobrovoqcima od 1914. do 1918.godine 2. Spomen plo~e palim borcima i `rtvama fa{isti~kog terora u holu zgrade O[ 3. Spomen plo~a na fasadi nove O[ posve}ena palim borcima iz 2. svetskog rata

|) Arheolo{ki lokaliteti 1. Lokalitet *Pravoslavno grobqe*,potes *Ba{tine* 2. Lokalitet *Toki}a vo}e*, potes *[qivica*

e) Arheolo{ki lokaliteti u neposrednoj blizini zone PGR : 3. Potes *Ma~kov brest* 4. Potes *Duìce* 5. Lokalitet *Duìce* 6. Lokalitet *Prhova~ki drum* 7.i 8. Potes *Seli{te*

6.8. OP[TI I POSEBNI USLOVI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE,ZA[TITE @IVOTA I ZDRAVQA QUDI OD RAZLIÎTIH VIDOVA ZAGA\EWA I DRUGIH NEGATIVNIH DEJSTAVA ........................................................................................................................................................ Општинско веће општине Пећинци, на седници одржаној 10.10.2007.год. донело је одлуку о

ИЗРАДИ ИЗМЕНА И ДОПУНА ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА НАСЕЉЕ ШИМАНОВЦИ, са елементима плана детаљне регулације (до 2020. год.). која је објављена у СЛУЖБЕНОМ ЛИСТУ ОПШТИНЕ СРЕМА, бр. 17/2007. U skladu sa istom izra|en je za celokupnu teritoriju naseqa [imanovci :

IZVE[TAJ O STRATE[KOJ PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU - IZMENA I DO-PUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQE [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLA-NA DETAQNE REGULACIJE (do 2020.godine) . Izve{taj ~ini sastavni deo IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASE-QA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE i obavezna je ugradwa u svaki pojedina~ni prostorni zahvat i problem pri formirawu radnih kompleksa.

37.

NAJBITNIJI ZAKQU^CI IZ *IZVE[TAJA O STRATE[KOJ PROCENI..* ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

***** Основни ставови који би овом регулативом морали бити дефинисани односе се на дозво-љене концентрације загађујућих материја, опрему постројења, експлоатацију и услове контро-ле.

За све облике загађења за које нису истакнути посебни захтеви важе општи нормативи који ту материју регулишу. Све дефинисане препоруке не ослобађају одговорности поштовања и свих других општих про-писа из домена урбанизма, уређења простора, заштите природних целина, природног амбијен- та као и очувања земљишта, вода и ваздуха.

Стратешка процена утицаја Измена и допуна Плана генералне регулације насеља Шима-новци, на животну средину указала је на неповољне и негативне утицајена природну и животну средину, који могу бити изазвани планом.

Циљ израде Стратешке процене је да се кроз предлог мера предвиђених за смањење негативних утицаја и програмом праћења стања животне средине превентивно спрече сви штетни утицаји на животну средину.

За сваки појединачни будући пројекат у оквиру радне зоне за који надлежни орган утврди да је то потребно, мора се у складу са Законом о процени утицаја на животну средину („Сл.гласник РС“ бр. 135/04) и подзаконским актима Уредба о утврђивању листе пројеката („Сл.гласник РС“ бр. 84/05) израдити Студија о процени утицаја на животну средину.

Стратешка процена утицаја плана никако не може бити замена за Студије о процени утицаја. Контекст и садржај процеса доношења одлука о плановима у много чему је различит од доношења одлука о реализацији појединачних пројеката. Због тога се не може сматрати да је Стратешка процена утицаја директна трансформација процедуре и поступка за процену утицаја пројеката, за ниво планова. Стратешка процена утицаја надограђује процену утицаја пројеката, која и даље остаје важан инструмент процене ефеката у животној средини, у случају појединачних пројеката, односно објеката.

За сваки конкретан поднет захтев за изградњу објекта спроводи се процедура, током које надлежни општински или државни органи одлучују о могућности реализације пројекта, и о мерама заштите животне средине које је Инвеститор у обавези да спроведе, како би негативан утицај пројекта на животну средину био елиминисан, тј. сведен на законски прописане границе.

Основни стратешки правци система заштите животне средине треба да буду усмерени на она превентивна деловања која треба да обезбеде или да допринесу стварању здраве животне средине.Принципи заштите животне средине се дефинишу, спроводе и уграђују кроз три фазе:

фаза планирања и пројектовања

фаза изградње и

фаза експлоатације

38.

У фази планирања и пројектовања остварује се права суштина појма заштите животне средине јер се још у фази израде просторних и урбанистичких планова сагледава, а пројектом заштите животне средине обезбеђује превентивна заштита.

Стратешка процена утицаја на животну средину има циљ да детаљно истражи карактеристике плана, да детектује све могуће негативне утицаје реализације тог плана и да дефинише мере којима се остварује контрола ових утицаја и њихово свођење у еколошки прих-ватљиве границе. Методологија проблематике заштите животне средине представља верифи-ковани начин долажења до документованих података и стварања основа за избор оптималног решења у смислу заштите животне средине. Из тог разлога је потребно да постоји jединствена методолошка основа са јасно дефинисаним корацима за анализу.

Приликом израде предметне Стратешке процене анализиране су и разматране следеће области:

1. Циљеви и садржаји Програма за израду Измена и допуна Плана генералне регулације насеља Шимановци,

2. Плански основ и услови Јавних предузећа,

3. Размотрена су питања заштите животне средине од интереса за предметни план,

4. Дати су разлози за изостављање појединих питања и проблема из стратешке процене,

5. Дате су основне геоморфолошке, хидролошке, климатске и метеоролошке карактеристике подручја, као и преглед заштићених непокретних и природних добара

6. Приказано је постојеће и планирано стање инфраструктуре

7. Дат је преглед постојећег стања и квалитета животне средине на подручју плана

8. Објашњени су општи и посебни циљеви стратешке процене и начин на који су изабрани одговарајући индикатори који представљају један од инструмената за систематско идентификовање, оцењивање и праћење стања, развоја и услова средине и сагледавање последица. NAJBITNIJI ZAKQU^CI IZ *IZVE[TAJA O STRATE[KOJ PROCENI..*

9. Процењени су могући утицаји предметног плана на животну средину, и дат је преглед мера које су предвиђене за смањење негативних утицаја односно повећање позитивних утицаја на животну средину.

10. Предложени су индикатори за праћење стања као и могућност успостављања мониторинг система. *******

A) OP[TI USLOVI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE :

Mere za za{titu ìvotne sredine obuhvataju mere za{tite od negativnog dejstva pri-rodnih faktora (vetra,atmosferskih padavina,sun~evog zra~ewa,atmosferskih pra`-wewa,podzemnih voda seizmi~kih uticaja) i negativnog slu~ajnog i namernog dejstva qudskog faktora u miru i ratnim okolnostima (nemara koji za posledicu ima : havarije,mehani~ka i hemijska o{te}ewa,poàre,hemijska i raijoaktivna i druga {tetna zra~ewa,isparewa,neprijatne mirise; a namerna : razne sabotaè, tako|e navedena razarawa i pre svega ratna razarawa iz vazduha i sa tla i sl.)

Eliminisawe ovih negativnih dejstava ili svo|ewe na min uticaje postiè se prve-nstveno primenom pozitivnih zakonskih propisa,normi i tehni~kih uslova u projek-

tovawu,izgradwi (gra|evinskih propisa naro~ito kod izbora konsruktivnog sklopa i

39.

fundirawa, a za seizmi~ke uticaje 70 MCS skale,upotrebe atestiranih gra|evinskih materijala otpornih na vatru,primena kvalitetne,atestirane opreme, i opremawe odgovaraju}im instalacijama,tako|e pravilnim rasporedom objekata na pojedina~nim lokacijama kako bi se uspostavile protivpoàrne saobra}ajnice lako dostupne saniteskim vozilima i protivpoàrna ,hidrantska mreà i dr.) Objekti i pojedina~ni prostori se opremaju odgovaraju}im prostorima i opremom za slu~aj ratnih dejstava u skladu sa uslovima koje propisuje nadle`ni organ NO. Zastupqenost zelenila tako|e doprinosi smawewu {tetnih uticaja.

B) POSEBNI USLOVI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE,@IVOTA I ZDRAVQA QUDI Pored obavezne primene op{tih uslova (pod *A*) ova grupa sadrì i posebne uslove

proistekle iz za{tite od negativnih uticaja slede}ih faktora : 1.) KORIDORA E-70 : PP PODRU^JA INFRASTRUKTURNOG KORIDORA GRANICE HRVATSKE - BEOGRAD (DOBANOVCI) (*Sl.glasnik RS*br.69/03)

2.) POSTOJE]IH DV koji presecaju teritoriju gra|evinskog reona; 3.) BUDU]IH TEHNOLOGIJA koje u sebi kriju potencijalne {tetne uticaje : Za ve}inu konkretnih namena i prikazanih tehnologija }e se vr{iti procena uticaja na ìvotnu sredinu do pribavqawa odobrewa za gradwu po zakonskom postupku.

6.9. POSEBNI ZAHTEVI I USLOVI I PROPISI KOJE JE POTREBNO ISPUNITI ZA IZDAVAWE ODOBREWA ZA IZGRADWU PREMA MESTU I VRSTI OBJEKATA .......................................................................................................................................................... Za izgradwu objekata zavisno od namene,odnosno vrste objekta kao i mesta gradwe u gra|e-vinskom reonu naseqa obavezna je primena vaè}ih (op{tih) uslova gradwe,normativa i te-hni~kih uslova definisanih odgovaraju}im zakonima,a tako|e uslovima propisanim od st-rane nadle`nih institucija i JP-a (pre svega pribavqenih za izradu Programa i PLANA i koji su sastavni deo istih). Vrsta uslova i propisa koje je potrebno pribaviti (primeniti na projektovawe i izgradwu, postupak izdavawa odobrewa za izgradwu) a tako|e obavezu izrade procene uticaja na ì-votnu sredinu bi}e odre|ena nakon definisawa konkretnog zahteva,sloènosti problema-tike koja se re{ava i identifikacije mesta gradwe (vlastite lokacije i uticaja na bliè i {ire okruèwe) u odnosu na utvr|ene zone i namene zona u PGR-e za naseqe [imanovci. - Za uobi~ajene zahteve izgradwe : stambenih objekata, stambenoposlovnih, poslovnih, po-

mo}nih i sl.objekata (dogradwe,rekonstrukcije i adaptacije) u odgovaraju}im zonama bi-}e primewen uobi~ajeni postupak (izvod iz plana uz izradu urbanisti~kih uslova) i primewiva}e se op{ti uslovi;

- Za sloènije namene, objekte i tehnologije,zna~ajnije kapacitete, bi}e nephodna prime-na i posebnih uslova i u zonama namewenim za takvu vrstu gradwe a posebno za nameru takve gradwe na mestima gde planom nije izri~ito odre|eno;

- Za pojedine zone,definisawe novih uli~nih koridora i razdvajawe *javnog* od *osta-log* gra|evinskog zemqi{ta u definisanim ZONAMA PLANA SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE izra|iva}e se UPR-vi odmah,na osnovu ovog PLANA;

- Za sloène namene ,zna~ajne kapacitete i specifi~ne tehnologije bi}e obavezna razra-da (,UPR-a urbanisti~ko-arhitektonske sadrìne,studija,predhodnih istra`nih radwi i sl.) za blokove,delove blokova i konkretne lokacije kroz koje }e se uz primenuposeb-

nih uslova i saglasnosti nadle`nih institucija definisati urbanisti~ki i drugi uslovi gradwe. - Za sve parcelacije i preparcelecije obavezna je izrada UPR-a u skladu sa ovim planom IZMENA I DOPUNA ili ranije izra|enim planom razrade koji je kroz ovaj plan prihva- }en kao validan.

40. 6.10. OGRANIÊWA ZA IZVO\EWE ODRE\ENE VRSTE RADOVA,ODNOSNO GRA\EWE PO ZONAMA ILI CELINAMA IZ PLANA ......................................................................................................................................................... U zonama,odnosno celinama definisanim planom sa prikazanim prete`nim namenama striktno }e se vr{iti izgradwa planiranih objekata.Izgradwa objekata neplaniranih na-mena ili zna~ajnije pove}awe kapaciteta ne}e biti mogu}e kako u redovnom postupku izda-vawa odobrewa za izgradwu tako i za bespravne gradwe sa tendencijom naknadne *legali-zacije* . Na primer : - - - - - - - - - Nije mogu}e promeniti uslu`ne delatnosti u zoni *rad sa stanovawem* u proizvodnu delatnost velikog kapaciteta; izgradwa ve}ih stambenih kapaciteta u okviru radne zone; zamena *~istih* tehnologija za *prqave*; izgradwa ve}ih poqoprivrednih kapaciteta u zonama druge namene;neadekvatne namene u zoni centra; naru{avawe uslova za{tite objekata kulturnog i istoriskog nasle|a;izgradwa namena i ve}ih kapaciteta kao potencijalnih zaga|iva~a ìvotne sredine i blièg okruèwa nekonpatabilnih sa objektima postoje}eg sta-wa na susednim pracelama; i sl.) Posebno nije dozvoqena izgradwa skladi{ta velikih kapaciteta u zonama stanovawa,odnosno, magacinski prostor mora biti adekvatan po vrsti i proporcionalan kapacitetu ostvarenom dozvoqenom poslovnom prostoru u stambenoj zoni (potrebe za ve}im skla-di{nim prostorom re{ava}e se u odgovaraju}im zonama,zonama namewenim za rad sa sta-novawem ili radnim zonama); 6.11. PRIKAZ ZONA SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE- ZONE U KOJIMA JE NA OSNOVU DEFINISANIH ELEMENATA MOGU]A IZRADA UPR-a ZA PARCELA- CIJU I PREPARCELACIJU U SVRHU FORMIRAWA *JAVNOG* I *OSTALOG* GRA\E- VINSKOG ZEMQI[TA ........................................................................................................................................................ ZAHTEVOM Op{tine Pe}inci kao incijatora IZMENA I DOPUNA PGR-e se defini{u zone koje se razra|uju ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE.

Grafi~kim prilogom br. 2/3 se defini{u najneophodniji elementi i pri izradi UPR-ova isti se kombinuju sa podacima iz gr.priloga br.2/4 koji se odnosi na URBANISTI^KU REGULACIJU (horizontalnu i vertikalnu) I SAOBRA]AJNO RE[EWE.

ELEMENTI DETAQNE REGULACIJE ]E SE ODNOSITI PRVENSTVENO NA SKUP DETAQA I PRIKAZA NEOPHODNIH ZA IZRADU URBANISTI^KIH PROJEKATA ZA PARCELACIJU I PREPACELACIJU U CIQU FORMIRAWA *JAVNOG* GRA-\EVINSKOG ZEMQI[TA, odnosno, za precizno RAZDVAJAWE *JAVNOG* od *OS-TALOG* GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U TIM ZONAMA (odmah) na osnovu IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQE [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE, (ÎME SE SKRA]UJE DUG POSTUPAK NEPOVOQAN PO INVESTITORE ),

odnosno, ZA TE DELOVE PROSTORA ]E BITI IZOSTAVQENA IZRADA POJEDI-NA^NIH PLANOVA DETAQNE RAZRADE I ODMAH JE MOGU]E PRISTUPITI IZRADI UPR-ova ZA PARCELACIJE I PREPARCELACIJE U U SVRHU ODVAJAWA *JAVNOG* I *OSTALOG* GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA..

41.

ELEMENTI DETAQNE REGULACIJE ne}e se formirati u starom,ve} formiranom jezgru naseqa sa ve} definisanim *javnim* i *ostalim* gra|evinskim zemqi{tem,odnosno,tamo gde ne}e biti izmena i dopuna te vrste (pro{irewa postoje}ih povr{ina *javnog* gra|evinskog zemqi{ta.) ELEMENTI DETAQNE REGULACIJE }e se formirati u novim zonama (blokovima) naseqa sa planiranim *javnim* i *ostalim* gra|evinskim zemqi{tem,odnosno,u tim delovima }e biti mogu}e nakon dono{ewa IZMENA I DOPUNA PGR NASEQA [IMANOVCI izradom UPR-ova (bez izrade planova razrade..PDR-e..) sprovesti realizaciju planiranih prostornih re{ewa. Pojedini fragmenti gra|evinskog reona i daqe }e imati obavezu izrade (razrade) ----- -----plana detaqne regulacije i UPR-a urbanisti~ko-arhitektonske razrade u okviru kojih bi investitor morao da pribavi potrebne analize uticaja na okolinu,potrebne

saglasnosti za konkretan tehnolo{ki program i kapacitete (naprimer :Odre|ene delatnosti koje imaju, u skladu sa Zakonom, obavezu daqe razrade), a izradu UPR-a za potrebe preparcelacije.

6.12. PRIKAZ LOKACIJA ODRE\ENIH ZA DAQU PLANSKU RAZRADU ........................................................................................................................................................ Sistematizovan prikaz blokova u tekstu i grafi~kom listu broj.2/6 u~iwen je u tabeli , numeri~ki,povr{inski i po prete`nim namenama,kao i na~inu formirawa uslova za iz-gradwu; Za pojedine blokove,delove blokova i same lokacije bi}e neophodna daqa razrada kojom }e se izvr{iti : a) Omogu}iti realizacija,odnosno sprovo|ewe PGR u prostornom,imovinsko pravnom,fi-

nansijskom,dinami~kom i drugom smislu; b) Provera ,odnosno definisawe potrebnih povr{ina za pojedine komplekse zavisno od

konkretnih potreba za zatvorenim i otvorenim prostorima,namene i tehnolo{kog po-stupka,ure|ewa i opremawa lokacije;

c) Definisawe posebnih urbanisti~kih uslova ,definisawe prava i obaveza konkretnih

investitora u daqem postupku pribavqawa odobrewa za gra|ewe i realizaciji ; d) Izrada UPR-a u svakom slu~aju parcelacije i preparcelacije kao zakonska obaveza; Izrada planova razrade je neophodna kao zakonska kategorija u planirawu prostora tako|e kao neophodan ~inilac na osnovu kojeg }e se odre|ivati prioriteti, dinamika i na~in orga-nizacije u realizaciji plana. 6.13. SREDWERO^NI PROGRAM URE\IVAWA *JAVNOG* GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U OBUHVATU PLANA ........................................................................................................................................................... Kako se u okviru obuhvata IZMENA I DOPUNA PGR-a planiraju izvesne kvalitativne i kva-ntitativne promene (formirawe novih zona,izgradwa zna~ajnih novih saobra}ajnica, kao i ve} osnovnim PGR planirane kapitalne infrastrukture - vodovoda sa novim vodozahvatom, fekalne kanalizacije sa pre~ista~em,gasna mreà,rekonstrukcija i razvoj elektro mreè, rekonstrukcija i razvoj TT mreè,podizawe za{titnih zelenih povr{ina, sporta i rekrea-cije, pojedina~nih javnih objekata i dr.i kako je izgradwa i ure|ewe dugotrajan, organizo-van i sloèn proces nije mogu}e precizirati rokove i izvore finansirawa za wihovo izvr-

42.

{ewe,a prikaz ukupnih i pojedina~nih tro{kova iskazan kroz Program za izradu IZMENA I DOPUNA PGR NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PDR-e je aproksimativan. *Javno* gra|evinsko zemqi{te u obuhvatu plana se privodi nameni,ure|uje i oprema u vre-menu trajawa plana na na~in definisan planom o ~emu se stara dru{tvenopoliti~ka zajed-jnica (op{tina Pe}inci, MZ [imanovci ) sa svojim slu`bama i ostalim dràvnim i dru{t- venim subjektima planirawa,a plan omogu}ava aktivno u~e{}e u realizaciji zainteresova- nih privatnih subjekata. PRIKAZ APROKSIMATIVNIH VREDNOSTI POTREBNIH SREDSTAVA ZA REALIZACIJU OSNOVNIH SAOBRA]AJNICA I KOMUNALNE INFRASTRUKTURE PREMA PROGRAMU ZA IZMENU I DOPUNU PGR-e: omogu}ava investiotoru bliè sagledavawe finansijskih ulagawa kao i formirawe prioriteta i faza u realizacijiplaniranih vrednosti _____________________________________________________________________________________ Prikaz potrebnih sredstava za realizaciju po PROGRAMU IZMENA I DOPUNA : Duìna planirane putne mreè iznosi (ukupno) oko : ...........................................20.000m Duìna planirane putne mreè }e biti osnov za aproksimativni obra~un potrebnih sredstava za ure|ewe i opremawe. PRIKAZ APROKSIMATIVNIH VREDNOSTI POTREBNIH SREDSTAVA ZA REALIZACIJU OSNOVNIH SAOBRA]AJNICA I KOMUNALNE INFRASTRUKTURE PREMA PROGRAMU ZA IZMENU I DOPUNU PGR-e: _____________________________________________________________________________________ 1. SAOBRA]AJNICE.................................................... UKUPNO: ......857.800.000,00 din.

1.1. KOLOVOZI (6,0m): 10.000m h 6,0m=60.000m2 h 6.000,0 =..............................................360.000.000,00 d.

1.2. KOLOVOZI (3,5m): 10.000m h 3,5m=35.000m2h6.000 = .................................................210.000.000,00 d. 1.3. Pro{irewa kolovoza ul. Krwe{eva~ke (R-103/4) ...... .......... Duìna (oko) 1.800m h 3,5m= 6.300m2 h 6.000,0= ............ 37.800.000,00 d.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - UKUPNO KOLOVOZI :............................................607.800.000,00 d.

1.4. TROTOARI (,obostrano,1,5m) 20.000 h2=40.000m h 1,5m=60.000m2 h 2.500= ..............................150.000.000,00 d.

1.5. PARKINZI (uz deo saobra}ajnica...5,0m) :

5.000m h 5,0m=25.000m2 h 4.000 = ............................................... 100..000.000,00 d. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2.) VODOVOD- MRE@A (fi 100) : ................................. UKUPNO :.........106.000.000,00 din. (nije obuhva}eno : vodozahvat,mreà izvan naseqa,istra`ni radovi i dr.) 2.1. ZA POSTOJE]E ULICE (oko) 50% : 6.500m h4.000 = ................26.000.000,00 d.

1.2. ZA NOVE ULICE :20.000m h 4.000 = ...............................................80.000.000,00 d. -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.) FEKALNA KANALIZACIJA - MRE@A (prose~no fi 250-350mm)... UKUPNO: .................280.000.000,00 din.

(nije obuhva}eno: mreà u vangra|evinskom reonu, pre~ista~,istra`ni radovi,i dr) 3.1. ZA POSTOJE]E ULICE (u celini) : 15.000m h 8.000=................120.000.000,00 d.

43. 3.2. ZA NOVE ULICE (u celini) : 20.000m h 8.000 = ..........................160.000.000,00 d.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 4.) ELEKTROINSTALACIJE - NOVA MESNA MRE@A : .......................60.000.000,00 din.

(dovodni,napojni, kabl moè se smatrati postoje}im stawem jer je realizacija u toku) A nije obuhva}eno: rekonstrukcija postoje}e mreèu nasequ ,kablovski vod 20 kV za potrebe industrijskih potro{a~a iz TS 110/20 kV Pe}inci,novih TS za pojedine ve}e korisnike koje }e oni sami finansirati i dr.)

4.1. ZA NOVE ULICE (u celini) : 20.000m h 3.000,00= ........................ 60.000.000,00 d. (Mreà je nadzemna na bet.stubovima -ALÊ 4h95mm2 + 16mm2 sa svetle}im telima javne rasvete.) ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

5.) TT INSTALACIJE (U NASEQU) UKUPNO : ....................................36.000.000,00 din. Ovim planom GR i ovim prikazom obuhvata se samo osnovna TT mreà za naseqe, a za ve}e potrebe pojedinih privrednih subjekata bi}e finansirano od strane istih kako ne bi optere}ivalo cenu pojedina~nog prikqu~ka. Od strane *TELEKOM SRBIJA*A.D. (zona odreàvawa Sr.Mitrovica) : planirano je za naseqe : analognih prikqu~aka ....944 + 2B+D prikqu~aka... 64

(+ uve}awe ovim PGR ....za 20%) = ukupno 1200 novih prikqu~aka 1200 h 30.000 (po prikqu~ku)= ....................................................................36.000.000,00 d

6.) GASNA INSTALACIJA (za postoje}e i nove ulice) UKUPNO: .....140.000.000,00 din.

(nije u obra~unu : dovodni gasovod do naseqa ,MRS i mreà u vangra|evinskom reonu) 6.1. ZA POSTOJE]E ULICE : 15.000 m h 4.000= ....................................60.000.000,00 d. 6.2. ZA NOVE ULICE : 20.000m h 4.000= .................................... 80.000.000,00 d.

______________________________________________________________________________________ UKUPNO ZA KOMUNALNO OPREMAWE (od 1-6)...................(oko) 1.443.800.000,00 din

(za vrednost E=82,0din.....oko 17.600.000,00E)

U aproksimativnu procenu sredstva za ure|ewe i opremawe saobra}ajnom i javnom komunalnom infrasrtrukturom nisu ukqu~ena sredstva potrebna za eksproprijaciju i deposedaciju zemqi{ta,sredstva za istra`ne radove,projektnu i ostalu potrebnu dokumentaciju,i dr. (Aproksimativna procena je izvr{ena sredinom 2007.godine za odnos evra=82,0 dinara,) Ure|ewe i opremawe gra|evinskog zemqi{ta,odnosno,realizacija koncepta na plani-ran na~in,sprovodi}e se etapno prema prioritetu potreba i stvarnim finansijskim mo-

gu}nostima op{tine Pe}inci,MZ [imanovci ili konkretnih investitora, ali uvek u smislu zaokruèwa funkcionalno-tehni~ke celine koja moè u potpunosti da funkcioni{e, ali koja je istovremeno i deo celokupnog koncepta, odnosno plana razrade (PDR,UPR-a i sl.),odnosno izra|ene celokupne projektne dokumentacije,

7. PRAVILA GRA\EWA

6.1. VRSTA I NAMENA OBJEKATA KOJI SE MOGU GRADITI NA GRA\EVINSKOJ PARCELI

..................................................................................................................................................... Prema prete`no definisanim namenama zone (bloka) odre|uje se i namena pojedina~nih parcela,odnosno namena glavnog i pomo}nih (dvori{nih objekata) na parceli.

a) U ZONAMA PORODI^NOG STANOVAWA parcele su:

44.

- stambene sa glavnim objektom stambenim porodi~nim objektom (slobodnostoje- }im,dvojnim i u nizu) i pomo}nim objektima u funkciji glavnog objekta; - stambeno poslovne sa glavnim objektom stambeno/poslovnim i pomo}nim objektima stanovawa i poslovawa; - parcela ~istog poslovawa uslu`nih delatnosti maweg obima, glavni objekat je poslovni a pomo}ni objekti su u funkciji glavnog objekta; - na pracelama ve}ih povr{ina (preko 500,0m2 ) mogu}e je izgraditi dva stambena objekta ( stambeni i stambeno /poslovni,ili dva stambeno/poslovna);

b) U ZONAMA RADA SA STANOVAWEM parcele su :

- parcele poslovawa kao primarnog i stanovawa kao prate}e funkcije,glavni objekat je poslovno/stambeni a pomo}ni objekti su u funkciji glavnog objekta; - parcela ~istog poslovawa gde je glavni objekat poslovni a pomo}ni objekti u funkciji glavnog;

- U ovim zonama mogu}e je da se formiraju ~isto stambene parcele (porodi~nog stanovawa) uz primenu svih definisanih uslova za parcele porodi~nog stanovawa : povr{ina,{irina uli~nog fronta i sl., primene prostornih parametara ,ustanovqe-

nih uslova izgradwe i ure|ewa u zonama u kojim a je ono i prete`na namena . Ovo se odnosi pre svega na : - ve} postoje}e porodi~no stanovawe u ovim zonama (zadràva se u postoje}em stawu);

- na parcele na kojima je po~eo proces realizacije za ranije ustanovqene uslove (pre izrade ovog plana);

- za specifi~ne slu~ajeve, gde nije mogu}e ostvariti planirane namene (rad i stanovawe) sa definisanim planiranim uslovima zbog mikrolokacijskih uslova: - u slu~ajima razvrgavawa suvlasni~kih odnosa prema sudskim re{ewima ili razre- {ewa imovinsko-pravnih sporova suvlasnika ;

- U ovim zonama mogu}e je da se formiraju i parcele specifi~nih namena iz oblasti usluga, napr. Za izgradwu hotelskih kapaciteta,pre svega poslovnih hotela sa potrebnim vrstama prostorija propisanih za odre|ene kategorije hotela.

Parcela je (min) P=3.000m2 ,{irina uli~nog fronta 35,0m, a uslovi ure|ewa parcele i gradwe na woj kao za poslovne objekte

(primene prostornih parametara, spratnost i sl.) i istovremeno dele sudbinu zone u kojoj se nalaze (na od govornost i rizik investitora), odnosno, trpe izvesne poja~ane negativne uticaje delatnosti koje se odvijaju u okolini ( buke,mirisa,i sl.), ali uvek u dozvoqenim granicama, bez ugroàvawa ìvotne sredine.

c) U RADNIM ZONAMA parcele su :

- parcele ~istog poslovawa (proizvodni kompleksi sekundarnih i tercijernih delatnosti) gde su svi objekti proizvodni u funkciji tehnolo{kog postupka koji se odvija na parceli (pomo}ni objekti i otvoreni prostori su u funkciji proizvodnih objekata); Celokupna delatnost mora da se odvija na vlastitoj parceli; - U ovim zonama mogu}e je da se formiraju i parcele specifi~nih namena iz

oblasti usluga, napr. nekih netipi~nih delatnosti,*male privrede*,benzinskih stanica (na lokacijama utvr|enim predhodnim AMANDMANIMA SO PE]INCI), ili za izgradwu

hotelskih kapaciteta,pre svega poslovnih hotela sa potrebnim vrstama prostorija propisanim za odre|ene kategorije hotela. Parcela je min 3.000m2 ,{irina uli~nog fronta 35,0m, a uslovi ure|ewa parcele i gra-

dwe na woj kao za poslovne objekte (primene prostornih parametara, spratnost i sl.) 45.

i istovremeno dele sudbinu zone u kojoj se nalaze (na od govornost i rizik investitora), odnosno, trpe izvesne poja~ane negativne uticaje delatnosti koje se odvijaju u okolini ( buke,mirisa,i sl.),ali uvek u dozvoqenim granicama,bez ugroàvawa ìvotne sredine;

d) U ZONAMA KOMUNALNIH NAMENA (grobqe,vodozahvat,pre~ista~,deponija otpada i sl.vrste parcela su u funkciji delatnosti i tehnolo{kog postupka koji se odvija na parceli (glavni i pomo}ni objekti i otvoreni prostori su u funkciji namene i glavnih objekata;

e) U ZONAMA ZA[TITNOG ZELENILA parcele su:

- parcele za{titnog zelenila bez objekata arhitekture uz mogu} prolaz saobra}ajne i druge infrastrukture na mestima gde je planom definisano,ili terena za sport i razonodu.

f) U ZONAMA SPORTA I REKREACIJE parcele su : namewene za sadràje sporta u otvorenom i zatvorenom prostoru (tereni, staze za razne sportove,bazeni; hale, sale zatvoreni bazeni,kombinovani objekti raznih sportova i prate}ih sadràja hotelskih kapaciteta i sl.). Parcele moraju povr{inom da omogu}e sme{taj planiranih sportskih objekata koji su specifi~nih potreba : prostirawa,oblika,kapaciteta,opreme i instalacija,u otvorenim ili zatvorenim prostorima (arhitektonskim objektima), potrebe za zelenim prostorom,slobodnom kretawu pe{aka,aktivnom kolskom i miruju}em saobra}aju,i dr. Prostorni parametri se kre}u do (mah) : i=30% K=0,5

6.2. VRSTE I NAMENA OBJEKATA KOJA JE ZABRAWENA ZA IZGRADWU NA GRA\EVINSKIM PARCELAMA

................................................................................................................................................................. Na parcelama u zonama (blokovima) sa definisanim namenama nije mogu}a izgradwa obje-kata druge,neplanirane namene. Ne mogu se graditi objekti neodgovaraju}ih namena (suprotnih) blièm okruèwu (objekata kulturnog i istorijskog nasle|a, u zoni centra,vodozahvata i sl.) . Nije mogu}a izgradwa objekata u zonama definisanih namena ukoliko parcela nema potre-bne,napred navedene elemente (izlaz na ulicu,potrebnu povr{inu i oblik); Na gra|evinskim parcelama povr{ina do 500,0m2 namewenih porodi~nom stanovawu nije mogu}e izgraditi dva stambena objekta;(u okviru jednog stambenog objekta porodi~nog stanovawa mogu}e je formirati mah 3 (tri) stambene jedinice). Na gra|evinskim parcelama malih povr{ina do 360,0m2 u zonama porodi~nog stanovawa ili poslovawa i stanovawa nije mogu}e izgraditi zasebno stambeni i poslovni objekat. Na parcelama malih povr{ina u radnim zonama (ispod 3.000,0m2 ) nije mogu}e izgraditi objekte poslovnih namena iz domena sekundarnih delatnosti (proizvodwe i prerade, *male privrede*). U gra|evinskom reonu nije mogu}e graditi objekte koji svojom namenom ugroàvaju ili zaga|u- ju ~ovekovu okolinu,ili su u suprotnosti sa zakqu~cima izra|enog *Izve{taja o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu * za potrebe ovog Plana. 7.3. POLO@AJ OBJEKTA NA NA PARCELI U ODNOSU NA REGULACIONU LINIJU I U ODNOSU NA GRANICE PARCELE

...................................................................................................................................... 46.

Koncepcijom se defini{e izgradwa i ure|ewe na lokaciji i to : - Na jednoj lokaciji izgra|uje se glavni i pomo}ni objekti; Glavni objekat je : stambeni, stambeno-poslovni i poslovni , - Pomo}ni objekti,jedan ili vi{e objekata u funkciji glavnog objekta na lokaciji (stambenog i poslovnog,ali i poqoprivredni objekti kao poseban vid delatnosti na lokaciji) - Poloàj objekta prema regulacionoj liniji (R.L.) i prema bo~nim granicama vlastite i susednih parcela, odnosi se na budu}e (planirane) objekte a postoje}i objekti se zadràvaju u zate~enom stawu do wihove ponovne izgradwe,tako|e pri totalnoj rekonstrukciji postoje}eg objekta mogu}e je izvr{iti dislocirawe na planirane gra|evinske linije. Planirani objekti se na lokaciji postavqaju u odnosu na : 1.) REGULACIONE LINIJE (RL) : ............................................................. a) NA REGULACIONU LINIJU se postavqa planiran objekat najisturenijim delom fasa-

de ukoliko su i susedni objekti postavqeni na regulacionu liniju,odnosno,ukoliko je takav trend gradwe u okolini .U ovom slu~aju u prizemqu ne moè biti isturenih ar-hitektonskih elemenata objekta preko regulacione linije u javni preostor, dok na spratnim etaàma je to mogu}e u {irini mah 1,2m.

Zauze}e trotoara na ulaznom delu u objekat je mogu}e mah 0,30m ( za {irinu ulaznog ste- stepenika ) u slu~aju da je postoje}i trotoar {irine 1,5 m i {iri.Kod postoje}ih trotoara mawih od 1,5m nije mogu}e zauzimawe javnog prostora u prizemnom delu (ovo se ne odnosi na zate~eno stawe) . Kod parcela ve}ih {irina mogu}e je na regulacionu liniju postaviti odre|ene poslovne i pomo}ne objekte,kao zasebne, ukoliko uslovi na parceli to dozvoqavaju,odnosno, ako se izme|u glavnog objekta na parceli i ovog moè da obezbedi razmak 2,5 m, odnosno 4,0m kod poqoprivrednih doma}instava kao prolaz u dno parcele. Mogu}e je postaviti slede}e vrste objekata : ~isto poslovawe (kancelarija,agencija i sl.),trgovinski,ugostiteqski,objekat razonode i sl. od pomo}nih: garaà,ili objekat kombinovanih navedenih sadràja. U zonama udaqenim od centa mogu}e je na regulacionu liniju postaviti pomo}ni objekat * kotobawu* {to je tradicionalni objekat u Sremu,vrlo ~esto postavqen ba{ uz ulicu. Ostali uslovi locirawa vaè kao i za glavni objekat. Svi,objekti na regulacionoj liniji moraju biti kvalitetni arhitektonski objekti .

Tako|e je mogu}e - izuzetno-postavqawe objekata na R.L. ulice Krwe{wva~ke uz pribavqenu saglasnost i uslova od nadle`nih Direkcije za puteve (Ul.Krwe{eva~kom prolazi javni put 2.reda R=103/4) i vodoprivrednog preduze}a .

b) NA GRA\EVINSKU LINIJU POVUÊNU U PARCELU (udaqenu) OD REGUL. LINIJE : Objekat se locira na predwu gra|evinsku liniju (G.L.) koja moè da bude pomerena u dno parcele od R.L. min 3,0m u stambenim zonama naseqa. Ukoliko je garaà u suterenu objekta obavezna je udaqenost od 6,0m od regulacione linije. Po izri~itoj èqi vlasnika mogu}e je locirawe mah do 10,0m od R.L.ukoliko mikroloka- cijski uslovi to dozvoqavaju - ne sme biti ugroèn odnos stambenog sa pomo}nim objektima na vlastitoj i susednim parcelama,tj.stambeni objekat ne moè biti lociran u zonu *ne~istih * i poqoprivrednih objekata).

47.

Predwa gra|evinska linija uz zna~ajnije i {ire,tj primarne naseqske saobra}ajnice udaqena je 6,0m od R.L. Predwa gra|evinska linija uz mawe zna~ajne - sekundarne naseqske saobra}ajnice udaqena je min 5,0m od R.L. Predwa gra|evinska linija uz tercijerne-stambene naseqske saobra}ajnice udaqena je Min 3,0m od R.L. Zadwa gra|evinska linija udaqena je od naspramnog suseda ista kao i od bo~nih suseda. 2.) PREMA VLASTITIM BO^NIM GRANICAMA PARCELE (ME\E SA SUSEDIMA) : .......................................................................................................................................................... a) blièg suseda - - na min 0,5m od granice,ili na granici (uz saglasnost suseda) b) daqeg suseda - - min 2,5m (kod stanovawa) i 4,0m poqoprivrednih doma}instava ili uslu`nih i proizvodnih delatnosti

Pomo}ni objekti u dnu parcele postavqaju se na 0,5m od bo~nih suseda (na granici uz saglasnost suseda). v) Mogu}e je da se objekat locira po celoj {irini parcele kod parcela {ir. do 20,0m

(uz zadovoqewe uslova odmicawa od bo~nih suseda ili za totalnu punu {irinu potrebna je saglasnost bo~nih suseda).

Ovako locirani objekti obavezno imaju kolski,natkriven prolaz u dno parcele (*ajnfort *) min {irine 3,0m ,~iste visine 3,5 m , Kod poqoprivrednih doma}instava je {=4,0m za prolaz poqopriv. mehanizacije,

g) Mogu}e je kod parcela ve}ih {irina (20,0m i vi{e) locirati objekat i na sredini parcele,tako sa sa obe strane obezbe|uje prolaz u dubinu parcele od 3,0m a za poqoprivredna doma}instva 4,0m. U ovim slu~ajevima min udaqenost od bo~nih suseda je 3,0m odnosno 4,0m. d) U zoni rada sa stanovawem od ograde kompleksa,odnosno granice sa susedima obavezno se uspostavqa gra|evinska linija na udaqenosti od 4,0m.Na taj na~in min udaqe-

nost objekata sa susednim objektima }e biti za zeleni pojas, min {irine 8,0m

h) Locirawe objekata u radnim zonama }e zavisiti od uspostavqene funkcionale {eme i tehnolo{kog postupka za sloène namene na parcelama bi}e regulisano kroz izradu plana razrade ili UPR-a urbanisti~ko arhitektonskog re{ewa.

Min udaqenost predwe gra|evinske linije je 6,0m od regulacione, od bo~nih su-sednih granica 5,0m; od krune kanala 8,0m; od DV-a prema grafi~kom prilogu ,tj. prema uslovima nadle`nog elektropreduze}a. Predwa gra|evinska linija na parcelama uz zonu autoputa (E-70) poklapa se sa li-nijom prve zone ugroènosti i zaga|ewa,tj.na udaqenosti od putnog pojasa E-70 od 80,0m {to je 40,0m od regulacione linije. Radni kompleksi u novim delovima gra|evinskog reona imaju predwu gra|evinsku liniju udaqenu og regulacione linije Ul.Prhova~ke i Krwe{eva~ke --10,0m jer je

to istovremeno R-103/4 (u nasequ), ili izuzetno na R.L. uz pribavqenu saglas-nost i uslove nadle`nih preduze}a : direkcije za puteve i vodoprivrednog preduze}a.

48.

7.4. NAJMAWA DOZVOQENA ME\USOBNA UDAQENOST OBJEKATA .......................................................................................................................................................... Potrebno je da se utvrdi globalna organizacija na parceli, tako da se formira : - *~ista zona *: uz uli~nu (regulacionu )liniju: stanovawe sa glavninim objektom na parceli ...stambenim ili stambeno-poslovnim i pomo}nim (*~istim *) objektima u funkciji ovog objekta, - *prqava zona *- zona pomo}nih,poqoprivrednih,proizvodnih objekata ili objekata kombinovanih navedenih namena, - ba{te i vo}waci- preostali prostor kod lokacija (parcela) preko 100,0m - Glavni objekti na parceli }e se locirati na me|usobne udaqenosti zavisno od veli- ~ine,oblika parcele,funkcionalne organizacije i povezanosti objekata, a min 3,0m. - Kod proizvodnih kompleksa me|usobna udaqenost objekata mora da zadovoqi normativno ru{ewe objekata (slu~ajno ili namerno) kao i na propise o uspostavqawu protivpo- àrnih uslova,saobra}ajnica i hidrantske mreè; - POMO]NI OBJEKTI zavisno od svoje namene (tkz.*prqavi * i *~isti *) lociraju se unutar parcele u skladu sa organizacijom parcele (stambeni deo,~isti - ekonomski deo,i *prqavi * deo parcele) . Mogu}e je da se lociraju u nastavku glavnog objekta na parceli slede}i sadràji : letwa kuhiwa, ostave za qudsku hranu (*ka~ara *), ostave za alatke i sl.,zaseban sanitarni ~vor sluì nakon obavqawa prqavih poslova na parceli,naro~ito kod poqoprivrednih doma}instava. Pomo}ni objekti se mogu locirati iz bo~ne susede,popreko na parceli ili popreko u dnu parcele.Uslovi odmicawa od bo~nih suseda uvek moraju biti zadovoqeni. Ukoliko se postavqaju popreko na parceli mora se ostvariti prolaz u dno parcele {i- rine 4,0m ukoliko je jedinstven objekat i prolaz je nadkriven. *Prqavi * pomo}ni objekti moraju biti udaqeni min 5,0m od glavnog objekta. Septi~ka jama (ukolko se koristi do izgradwe fekalne kanlizacije) mora biti udaqena od vlastitih objekata min 5,0m a od susednih 10,0m 7.5. NAJVE]I DOZVOQENI INDEKSI ZAUZETOSTI I IZGRA\ENOSTI GRA\EVINSKE PARCELE (i=% ----- K= ) ................................................................................................................................................. ZAUZETOST I IZGRA\ENOST NA PARCELAMA ...... (%, K) : ........................................................................................................... a) za parcele porodi~nog stanovawa je mah : kod postoje}ih parcela P=200m2 ( na parceli je mogu}e primeniti atrijumsko re{ewe gde }e se u sklopu na}i i osnovni pomo}ni objekti (garaà i ostava za ogrev,i sl.) , i=70%.. K= 1,0 kod postoje}ih parcela do 360,0m2 ,i= 70%... K= 1,0 kod postoje}ih parcela preko 750,0m2 i novoformiranih parcela,i= 50%...K=0,8; b) za parcele vi{eporodi~nog stanovawa mah i=50% (a obuhvata i objekte garaà) ..K=0,8 (prakirawe i garaìrawe vozila na vlastitoj parceli po principu jedan stan - jedno parking (ili gara`no) mesto,od ~ega 50% parking mesta a 50% u garaàma; v) za parcele radnih zona je : - uslu`ne,tercijerne, delatnosti P=3.000m2 i radni kompleksi do 5,0 ha ---- I = 75% ...K = (mah)2,0;

- radni kompleksi od 5,0-10,0ha imaju------- (mah) i = 60% ... K (mah) = 1,8 - radni kompleksi P=10,0ha i vi{e ----------(mah) i = 50% ... K (mah) = 1,5

49.

g) za parcele dru{tvenih i zajedni~kih potreba i aktivnosti je ----(mah)i = 70% , (mah) K =1,5 i zavisi od konkretne namene i programa. (za sadràje u kojima je primarno zelenilo i slobodne povr{ine ne treba koristiti

mah ve} primewivati normative m2 slobodne povr{ine/korisniku. 7.6. USLOVI ZA IZGRADWU DRUGIH OBJEKATA NA GRA\EVINSKOJ PARCELI .................................................................................................................................................. Pored *glavnih* (stambeni,stambeno-poslovni,poslovni) na parcelama se zavisno od wiho-ve namene postavqaju i drugi objekti . Ovi objekti su u funkciji (kao dopuna )*glavnih* objekata.To su posebni (nezavisni) objekti na parceli sa jednom ili kombinovanim sadràjima. Pomo}ni objekti zavisno od svoje namene (tkz.*ne~isti * i *~isti *) lociraju se unutar parcele u skladu sa ustanovqenom organizacijom parcele i podelom na stambeni i ekonomski i poslovni deo. a) Uz stanovawe to su:

*îsti* objekti: razne ostave(ostave za qudsku hranu (*ka~ara*,letwa kuhiwa ),garaà za putni~ko vozilo,ostave za ogrev, ba{tenski i drugi alat, kotobawa, zaseban sanitarni ~vor sluì nakon obavqenih prqavih poslova na parceli,naro~ito kod poqo-privrednih poslova i sl. Mogu}e je da se lociraju i u nastavku glavnog objekta na parceli. Pomo}ni objekti se mogu locirati iz bo~ne susede,popreko na parceli ili popreko u dnu parcele. Uslovi odmicawa od bo~nih suseda uvek moraju biti zadovoqeni,0,5m od granice.Ukoliko se postavqaju popreko na parceli mora se ostvariti prolaz u dno parcele.Prolaz ima {irinu =4,0m ukoliko je jedinstven objekat i prolaz nadkriven.

*Prqavi * pomo}ni objekti su : objekti za dràwe stoke vlastitog doma}instva (uko-liko se parcela nalazi u zoni gde je dozvoqeno dràwe stoke ) moraju biti udaqeni min 5,0m od glavnog objekta.

Kod poqoprivrednih doma}instava je preteàn broj *prqavih* pomo}nih objekata i otvorenih prostora a vezani su za dràwe ve}eg broja stoke, objekti za uzgoj, spremi{ta

za sto~nu ishranu i deponovawe sto~nih produkata,prostora za sme{taj poqoprivrednih ma{ina,i sl. Septi~ka jama mora biti udaqena od vlastitih objekata min 5,0m a od susednih 10,0m

b) Na parcelama poslovawa (usluga,prerade i proizvodwe) svi objekti ~ine funkcionalni sklop zavisno od namene,ustanovqene tehnologije i prostorne organizacije na parceli koja }e se formirati planom razrade (PDR,UPR kao urbanisti~ko-arhitektonska re{ewa za sloène namene ). To su pored *glavnog* prate}i objekti : razne ostave,skladi{ta sirovine,gotovih pro-

izvoda (zatvoreni i otvoreni),alata i sl.

Grafi~kim prilozima odre|ene su gra|evinske linije tj. linija predwe fasade obje-kata za izgradwu na parceli. Prostor izme|u predwe,zadwe i bo~nih gra|evinskih linija defini{e deo na lokaciji u kojem je mogu}a gradwa glavnog i pomo}nih objeka-ta uz primenu odgovaraju}eg *i* i *K*,ukupno za sve objekte arhitekture. 7.7. VERTIKALNA REGULACIJA I NAJVE]A DOZVOQENA SPRATNOST : ............................................................................................................................................... U delu VERTIKALNE REGULACIJE,odnosno,SPRATNOSTI unose se IZMENE I DOPUNE PO ZAHTEVU,odnosno pove}ava se spratnost i glasi : a) Mah spratnost stambenih i stambeno-poslovnih objekata (porodi~nog stanovawa) u zonama van zone centra je P+2+Pk ( prizemqe,dva sprata i potkrovqe), sa ili bez podruma i suterena,po èqi investitora.

b) Mah spratnost stambenih i stambeno-poslovnih objekata (vi{eporodi~nog stanovawa) 50.

u zonama van zone centra je P+4+Pk ili P+5 (prizemqe,~etiri sprata i potkrovqe , ili,prizemqe i pet spratova... AMANDMAN SO PE]INCI); ( sa ili bez podruma i suterena,po èqi investitora. v) Mah spratnost stambenih i stambeno-poslovnih objekata u zoni centra propisana je planom razrade, PDR-e za centralnu zonu;

AMANDMAN SO PE]INCI pod ta~kom *b* - NAJVE]A DOZVOQENA SPRATNOST - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - g) * Mah spratnost poslovnih objekata,kolektivno stanovawe da bude P+5 ili P+4+Pk

ili P+4 (prizemqe i pet spratova, ili, prizemqe, ~etiri sprata sa potkrovqem,ili prizemqe i ~etiri sprata . Reklamni panoi do mah P+5 (prizemqe i pet spratova) *..

(prim.autora : Reklamni panoi se ne reguli{e ovom vrstom plana, a pri usvajawu ove spratnosti obavezno je uslovqavawe ugradwe lifta! )

d) Mah spratnost proizvodnih i pomo}nih objekata je P (prizemqe sa galerijama bez podruma).Visine objekata su razli~ite zavisno od namene,funkcionalnosti,opreme i sl. Izuzetno,ukoliko to tehnolo{ki postupak u hali zahteva,mogu}e je da proizvodni objekat ima (mah) spratnost P+1 ili P+Pk (prizemqe i sprat ili prizemqe i potkrovqe) e) Vertikalnom regulacijom odre|uju se i : Kote podova prizemqa za glavni objekat na parceli - iznosi od 0,20 do 1,5m od kote trotoara (ili dvori{ta) zavisno od sadràja u objektu i posedovawa suterena,a posebno garaè u suterenu kada je nagib rampe mah 16%, Kote podova prizemqa za proizvodne objekte na parceli su min 0,20m od kote dvori- {ta a zavisi}e od tehnolo{ko-tehni~kih zahteva proizvodwe, Kote pomo}nih objekata su bliske koti dvori{ta,tj,0,20m a zavisi}e od namene istih . Kote podova prizemqa objekata dru{tvenih namena su mah 1,5m od kote trotoara (ili okolnog terena) a zavisi}e od konkretnih sadràja objekta i postojawa suterena,te garaìrawa u suterenu objekta. (Kod objekata javnih namena,u eksterijeru i enterijeru, obavezno je izvo|ewe propisa nih rampi i drugih arhitektonsko-parternih elemenata za savladavawe visinske razlike izme|u trotoara i kote poda prizemqa za kategorije korisnika koja pri kretawu koriste tehni~ka pomagala) 7.8. USLOVI I NAÎN OBEZBE\IVAWA PRISTUPA PARCELI I ZA PARKIRAWE ........................................................................................................................................................ Svaka gra|evinska parcela mora da ima pristup na javni put (ulicu) i to neposredno i

direktno,ili posredno preko druge parcele(a) prema ugovoru o slu`benosti prolaza preko te parcele.Pristup parceli se mora ostvariti i u dno parcele (*nu`ni prolaz*) za izuzetne potrebe - op{te (poàr,za sanitetsko vozilo) i posebne - vezano za delat-nosti na parceli (izno{ewe sme}a,obra|ivawe ba{te,izgradwa i odràvawe pomo}nih objekata, i sl).

Pristup,odnosno povezivawe na javni put,ulicu mora imati min {irinu : {=2,5m za ~isto stambene parcele (ukoliko je prolaz kroz objekat i natkriven, tj. *ajn-

fort* iznosi min 3,5m); {=4,0m za poqoprivredne parcele, a {=5,0m za parcele na kojima je osnovna delatnost rad.

Ukoliko se parcela saobra}ajno vezuje na regionalni put obavezno je pribavqawe saglasnosti i uslova za ostvarewe putnog prikqu~ka od nadle`nog Ministarstva za saobra}aj (Direkcije).

Za prelaz pristupnog puta parceli preko otvorenog atmosferskog kanala mora se iz-

51.

vr{iti zacevqewe kanala i pribavqawe saglasnosti i uslova nadle`nog Minist- arstva,odnosno *Srbijavode* - *Vojvodinavode*,odnosno nadle`nog vodoprivrednog preduze}a koje gazduje istim.

7.9. USLOVI ZA[TITE SUSEDNIH OBJEKATA .......................................................................................................................................................... Izgradwom novog objekta ne sme se na bilo koji na~in ugroziti susedni objekti na susednim parcelama ( u stati~kom smislu i po pitawu namena koje deluju ugroàvaju}e na postoje}e objekte). Primewuju se sve tehni~ke mere za{tite susednog postoje}eg objekta. Ukoliko se objekti naslawaju,investitor novog objekta je duàn da preduzme sve gra|e- vinske mere i primeni propise za za{titu postoje}ih temeqa i nose}e konstrukcije celokupnog postoje}eg objekta. Novi objekat sa potencijalno ugroàvaju}om namenom prema susednom postoje}em objektu jmora biti lociran na min rastojawu 4,0m od istog a za ve}e visine novog objekta mora biti udaqen za zonu obru{avawa istog (za 2/3 visine novog objekta). Otvori na fasadama novog objekta prema postoje}em sesednom objektu mogu biti samo sa visokim parapetima (min 1,8m), moraju imati na sebi gustu mreù kako bi se spre~io prolaz insekata i glodara,tako|e nije dozvoqeno ispu{tawe prema susedu neprijatnih mirisa i ~esticama zasi}enog (zaga|enog) vazduha,naro~ito izbacivawe putem tehni~kih sprava ( kaloriferima,ventilatorima i sl.) iz proizvodnih prostorija i tehnolo{kih postupaka. Tako|e na rastojawima od susedne granice mawem od 2,5m mogu}e je otvarawe samo prozora sa visokim parapetom (min 1,8m). Ograda prema susedu moè da bude mah 2,2m.Ukoliko je zidana tretira se kao arhitekt- tonski objekat i mora se izraditi projektna dokumentacija (statika,temeqi, ukru}ewa na vetar i sl.) Poèqno je formirawe za{titnog zelenila prema susednom objektu. 7.10. USLOVI PRIKQUÊWA NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU ........................................................................................................................................................ Svi objekti *glavni* i *sporedni* (pomo}ni,ekonomski i dr.)moraju biti prikqu~eni na odgovaraju}u infrastrukturu koja postoji i za ~iju }e se realizaciju stvoriti uslovi na osnovu ovog PLANA i to obavezno na : vodovod,fekalnu kanalizaciju (kada se stvore us-lovi, na elektromreù; dok povezivawe na TT i gasnu mreù }e biti opredqewe pojedina~nih investitora. Prikqu~ewe }e se vr{iti na osnovu saglasnosti i uslova koje }e investitori pribaviti od nadle`nih javnih preduè}a,vlasnika odgovaraju}e infrastrukture. 7.11. ARHITEKTONSKO-ESTETSKI OBLIKOVNI IZRAZ OBJEKATA .......................................................................................................................................................... OP[TA PRAVILA : Objekti moraju biti projektovani za konkretne namene,uz primenu vaè}ih standarda,normativa,propisa ,u likovno-estetskom izrazu primereni sredini sela [imanovci, ali i za-htevima koje postavqa savremena arhitektura,savremen na~in ìvota, stanovawa i rada. Izvode se od trajnih i kvalitetnih materijala (tradicionalnih ili savremenih, atesti-ranih,bez sumwe u pogledu nosivosti ili poja~anog {tetnog zra~ewa.).

Mogu}a je primena monta`nih objekata prema fabri~koj dokumentaciji u okviru dozvoqenog gabarita i dozvoqene spratnosti.

52. Za objekte ve}ih dimenzija i sloènije namene obavezno je ispitivawe nosivosti tla,a na osnovu dobijenih rezultata vr{i}e se stati~ki prora~un,izbor konstruktivnog sistema i fundirawe. Svi objekti moraju imati zastupqenu za{titu od seizmi~kih uticaja na 70 MCS skale. Otvarawe otvora normalnih dimenzija ( i velikih) na fasadama vr{i se na uli~noj i fa-sadama orijentisanim ka vlastitom dvori{tu, dok prema blièm susedu,na udaqenosti 0,5m, mogu}e je otvarawe otvora mawih dimenzija i sa parapetima vis.1,8m. Na fasadi postavqenoj na zajedni~koj me|i otvarawe otvora vr{i se na pomo}nim prostorijama parapeta vis.1,80m. Kod ovako lociranih objekata postoje}eg stawa mogu}e je otvarawe na pomo}nim prostorijama : ostave, sanitarni ~vor, hodnik i sl.) mah dm. {=0,6m a vis=0,4m. Krov,peta fasada objekta,projektuje se i izvodi u skladu sa funkcijom objekta. Krovne ravni imaju nagib ka ulici ila ka bo~nim stranama vlastitog dvori{ta. Na krovnim povr{inama je mogu}e otvarawe vertikalnih (*mansardnih *) i *leè}ih * otvora.Krovni pokriva~ je crep (tradicionalan ili od savremeni materijali).Ki{na voda sa krovnih ravni vodi se obavezno u vlastito dvori{te ili uli~ni kanal. Nadzidak kod potkrovqa je mah vis.1,8m Proizvodni i poslovni objekti imaju iste gra|evinsko-arhitektonske uslove po pitawu kvaliteta projektovawa i izvo|ewa kako je napred navedeno. Na prizvodnim objektima krovni pokriva~ moè da bude sa vrlo malim padovima (lim i sl. pokriva~i) a mogu} je i ravan krov. Pomo}ni objekti mogu biti od skromnijih gra|evinskih materijala ali uvek uz zadovoqewe stati~nosti,funkcionalnosti prema nameni i uz zadovoqewe estetskih kriterijuma. Kod pomo}nih objekata otvarawe na fasadama vr{i se prema vlastitom dvori{tu prema funkcionalnom sklopu.Kod objekata za dràwe stoke ne vr{i se otvarawe prema susedu. Krovovi su dvovodni pokriveni crepom a ki{ne vode se odvode u vlastito dvori{te. Svi objekti zavisno od namene moraju biti opremqeni potrebnim insatalcijama, obavezno : vodovod,septi~ka jama (do opremawa naseqa javnom kanalizacijom),elektrikom,dok gas i TT su po èqi investitora. Objekti specifi~nih namena ima}e i dopunske instalacije . Kod sloènije funkcionalnosti i za potrebe istovremenog izvo|ewa ve}eg broja objekata na parceli, investitor je duàn da pribavi idejno re{ewe pre izdavawa izvoda iz plana . Mogu}a je realizacija objekata fazno tako da izvedena faza ~ini funkcionalno-gra|evinsku celinu koja moè samostalno da funkcioni{e do potpune realizacije. Navedeni skup pravila reguli{e projektovawe i izvo|ewe gra|evinskih radova kod : IZGRADWE NOVIH OBJEKATA : - - - - - - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Na parcelama naro~ito u zonama sa takvom prete`nom namenom (osim u zonama drugih na -

mena i zonama u kojima se uslovi defini{u urbanisti~kom dokumentacijom razrade) mogu}e je izgraditi slede}e objekte :

53. a) STAMBENI OBJEKAT

-------------------------------- Zastupqeno je stanovawe u svim nadzemnim etaàma,a suteren se koristi za pomo}ne prostore stanovawa (ostave,garaà, priru~na radionica, kotlarnica i sl.) .

*Slobodnostoje}i* stambeni objekat (slobodan sa sve ~etiri strane) : na napred propisanim veli~inama parcela moè se izgraditi samo jedan porodi~ni stambeni objekat u kojem mogu biti organizovani 2-3 nezavisna stana ,za zasebna doma}instva i za zasebne svojine nad delom objekta. Na napred navedenim veli~inama parcela mogu}e je izgraditi i dva nezavisna stambena objekta koji ne}e ugroàvati jedan drugog (poloàjem,horizontalnim dimenzijama,spratno{}u ili drugim arhitektonskim ispustima i detaqima). Izgra|en broj stanova u ova dva objekta ne}e prelaziti broj stanova kojim se defini{e porodi~no stanovawe. Izgradwa ovih objekata sa pomo}nim prostorima mogu}a je do ispuwenosti propisane mah zauzetosti i izgra|enosti parcele,odnosno % i K . * Dvojni* stambeni objekti (fizi~ka vertikalna podela zajedni~kim zidom i sa za- sebnim ulazima) mogu se primeniti na parcelama ve}ih {irina i to tako da oba dela objekta bude odmaknuta min 3,0m od suseda.Min {irina jednog je bruto 6,0 m. Na svakom od ova dva dela objekta investitori imaju eta`nu svojinu a parcela se spo- razumno koristi do ispuwewa dozvoqenog % i K izgra|enosti. Spratnost objekta podleè op{tim pravilima i moè biti istovetna za oba dela ali je mogu}e arhitektonsko-projektantski uskladiti razli~ite spratnosti (napr. jedan deo je P+S a drugi P+Pk). Vizuelno,ovaj objekat mora biti jedinstvenog arhitektonskog rukopisa (isti nagib krovnih ravni,istovetna obrada fasada,isti otvori na fasadama,stolarija,ograde na balko- nima i lo|ama,fasadni elementi,i sl.) i predstavqa jedinstvenu gra|evinsku celinu, jedinstven projekt,izvodi se istovremeno.Opremawe instalacijama vr{i se odvojeno za svaki deo. Ovaj tip objekta mogu}e je izvesti na dve susedne parcele i tada je svaki deo izveden sa vlastitim zidom u sredini,lociranim uz zajedni~ku me|u. Izgradwa na parcelama sa ovakvim glavnim objektima,vr{i se posebno za svaku parcelu prema navedenim uslovima (dozvoqeni % i K). I u ovoj varijanti je objekat istog arhitektonskog rukopisa ali su to dve nezavisne gra- |evinske celine koje mogu nezavisno da se izvode.Ukoliko jedna strana ima a druga nema suteren,a izvodi se kasnije strana koja ima podrum,vr{i se obavezno propisana za{tita temeqa prvog objekta. Takvi su objekti i tradicionalnog *uli~nog niza* izgra|eni predwom fasadom na regulacionoj liniji. Objekti vi{eporodi~nog stanovawa: - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Ova vrsta objekata mogu}e je da se izvede u zoni porodi~nog stanovawa na napred nave- dnim parcelama koje mogu normativno da zadovoqe ovu namenu ili u zonama zapo~ete realizacije. Povr{ina lokacije za primenu mah vrednosti op{tih uslova je min 2000m2 kako bi bilo mogu}e zadovoqewe potreba svih stanara ovog vida stanovawa a to podrazumeva obezbe|ewe parkirawa na vlastitoj lokaciji za 100% stanova - (parkirawe na otvorenom,sve u garaàma ili delimi~no u suterenu objekta).Na ovakvim lokacijama pored garaà mogu se pojaviti i mawi pomo}ni objekti (ostave za ogrev) ali i wihova povr{- ina ulazi u *%* i *K* izgra|enosti na lokaciji.

Objekat,zavisno od veli~ine lokacije uz zadovoqewe planiranih parametara % i K , ima vi{e od 3 stambene jedinice.

54.

U slu~aju namere da se na lokaciji izgradi ovaj tip objekta primeni}e se normativ slobodne povr{ine lokacije 30,0m2 /po stanovniku). [irina fronta lokacije je min 20,0m i tada se objekat postavqa upravno na regulacionu liniju.Za {irine preko 30,0m mogu}e je objekat locirati paralelno sa ili na raegu- lacionu liniju. Pri locirawu objekata od bo~nih suseda mora biti min udaqenost 3,0m. za mogu}nost otvarawa otvora normalnih dimenzija na sve ~etiri fasade. Objekat se moè postaviti na regulacionoj liniji uz obezbe|ewe prolaza u dno parcele u [=4,0m. Ukoliko se postavqa u punoj {irini lokacije na granice sa susedima (uz saglasniost istih) mora imati nadkriven prolaz u dno parcele u [= 4,0m a visini= 3,5m (*ajnfort*), a na bo~nim stranama ka susedima ne moè biti otvarawa prozora i drugih otvora na fasadama. Objekat moè biti pomeren od regulacione linije za duìnu pristupnih rampi garaàma u suterenu.

Na lokaciji mora biti obezbe|en prostor za igru dece, prostor za tre{ewe tepiha,kon- tejner za sme}e,za{titno i drugo zelenilo. Ova vrsta objekta se izvodi prema op{tim pravilima gradwe (napred propisane mah spratnosti) sa ili bez suterena. Opremawe instalacijama je jedinstveno. b) STAMBENO - POSLOVNI OBJEKAT ( stanovawe je osnovno a prate}i sadràji su : ~isto poslovawe,trgovina,odre|ene zanatsko-uslu`ne delatnosti koje ne}e proizvoditi negativna dejstva po osnovnu namenu - bukom,mirisima,isparewima,vibracijama,zra~e- wem,isl.) Poslovawe se moè odvijati u delu prizemqa,celokupnom prizemqu,spratne etaè se koriste za stanovawe.Stambeni i poslovni prostor moraju biti jasno razdvojeni. I kod ovakvih objekata je mogu}e primeniti varijantu * dvojnih objekata *na na~in opisan u predhodnoj ta~ci. Varijanta ovog objekta je da je poslovawe primarno a stanovawe prate}a namena. I u ovom slu~aju stanovawe mora biti za{ti}eno od (eventualno) {tetnog dejstva poslovawa.Mogu}e je da se poslovawe odvija i na spratnoj etaì. Ova vrsta objekta u zonama porodi~nog stanovawa moè imati samo odre|ene (napred na vedene) poslovne namene i imati magacinski prostor uz poslovwe samo maweg kapaciteta, proporcionalno veli~ini poslovnog prostora (potreba za ve}im magacinskim prostorom zadovoqi}e se u odgovaraju}im zonama u nasequ) v) POSLOVNI OBJEKAT - ima napred definisanu spratnost i poloàj zavisno da li je glavni ili drugi objekat na parceli. Namena mora biti takva da ne vr{i negativan uticaj na ìvotnu okolinu,celokupna delatnost da se odvija u objektu a objekat da je funkcionalno-gra|evinski prilago|en nameni objekta (po izboru konstruktivnog sklopa,izboru gra|evinskih materijala enteri- jera i eksterijera,po ugradwi potrebne opreme,ure|aja i instalacija). i) PROIZVODNI OBJEKTI - projektuju se i izvode funkcionalno i gra|evinski u skladu

sa vaè}im propisima,normativima i standardima za namenu objekta koja je jedna od propisanih ovim planom.

a) POMO]NI OBJEKTI - mogu biti : uz stanovawe (letwa kuhiwa,ostave za hranu,ogrev,

55.

alat isl) , uz poslovni i proizvodni (razni magacini,skladi{ta,garaà za poslovno vozilo, sl.),mogu biti poqoprivredne namene (ostave za qudsku i sto~nu hranu,sto~ni objekti,za poqomehanizaciju i sl.), |) OBJEKAT KOMBINOVANIH FUNKCIJA - koje ne}e ugroàvati jedna drugu (napr. Proiz- vodni-pomo}ni - u funkciji poqoprivrede) e) OBJEKTI SPECIFI^NE SADR@INE,OBJEKTI JAVNOG ZNAÂJA I SL. na lokacijama koje ne}e biti predmet planova razrade ima}e tretman nezavisnih poslovnih objekata ~ija forma,dimenzije,spratnost,likovni izraz }e zavisiti od namene, funkcionalnog sklopa,a za projektovawe i izgradwu }e se primewivati op{ti uslovi i izra|en idejni projekat. f) U zonama ozna~enim kao : ZONE SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE pri izgradwi objekata primewiva}e se op{ti uslovi gradwe u obimu koji dozvoqavaju

prostorni uslovi i re{ewe konkretnog problema, jer se elementi PDR-e odnose samo na uslove formirawa *javnog* i *ostalog* gra|evinskog zemqi{ta i direktnu izradu UPR-a za wihovo odvajawa .

j) Pri izradi planova razrade u zonama predvi|enim za razradu koristi}e se op{ti us-

lovi u obimu koji dozvoqavaju prostorni uslovi i re{ewe konkretnog problema. 7.12. USLOVI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU OBJEKATA ............................................................................................................................ Navedeni skup pravila reguli{e projektovawe i izvo|ewe gra|evinskih radova na : POSTOJE]IM OBJEKTIMA i to za : - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Ru{ewe objekata - mogu}e je ru{ewe zbog : dejsta vi{e sile - prirodnih nepogoda,

ugroène stati~nosti objekta usled dotrajalosti i ugra|enih lo{ih gra|evinskih materijala, zbog izgradwe novih objekata i druga~ije organizacije na parceli, objekata koji nisu na evidenciji za{tite kulturnog,istorijskog i arhitektonskog nasle|a, objekata naslowenih jedan uz drugi uz obaveznu za{titu objekta koji se ne ru{i i na ko-

jem ru{ewe prvog moè ugroziti stati~nost (temeqa,i dr.konstruktivnih elemenata), za{tite od prirodnih faktora - toplotnih razlika,atmosferilija,vetra i sl.

Totalnu rekonstrukciju -zamene postoje}eg objekta novima,istih spoqnih dimenzija, istog oblika i nagiba krova,krovnog pokriva~a,i dr.ali od kvalitetnih materijala;

Adaptacije -izmene pojedinih delova u okviru objekta, u smislu promene namene,u dozvoqene ovim planom, ili prilago|avawa novim potrebama vlasnika objekta i u tom smislu promena pojedinih konstruktivnih elemenata objekta,fasadnih otvora i drugih elemenata ( mogu}e su adaptacije stambenog u poslovni prostor i obrnuto ali uvek tako da namena poslovawa ne ugroàva na bilo koji na~in ìvotnu sredinu i stanovawe u delu

objekta koji se ne mewa,uz obaveznu primenu svih pozitivnih propisa,normativa i standarda za konkretnu namenu) ;

Dogradwu postoje}ih objekata do dozvoqenog % i K izgra|enosti na parceli,ili do privo|ewa trajnoj nameni po osnovu faznosti realizacije, Nadgradwu glavnog objekta na parceli do dozvoqene spratnosti (uz proveru stati~nosti konstruktivnih elemenata na nova optere}ewa); Objekti koji podleù za{titi spomenika kulture u bilo kom vidu obavezno }e pri

bavqati saglasnost i uslove za bilo koji oblik izvo|ewa gra|evinskih radova na istim

(ru{ewe,rekonstrukcija,adaptacija,dogradwa i nadgradwa) od nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture i kulturnog nasle|a.

56.

Tako|e,prilikom sticawa novih saznawa o istorijatu objekata ili bilo kojih elemenata kulturnog nesle|a potrebno je o oistima obavestiti nadleì Zavod za za{titu spome-ni~kog nasle|a.

7.13. POSEBNI USLOVI ZA IZGRADWU OBJEKATA ......................................................................................................... Posebni uslovi za izgradwu objekata mogu}i su kod specifi~nih namena,sloènih,odnosno posebnih objekata.Pre svega odnosi se na proizvodne objekte sa konkretnim tehnolo{- kim i arhitektonsko-gra|evinskim zahtevima. U tom slu~aju investitor }e obavezno dostaviti prikaze : tehnolo{ki izra|en od strane preduze}a sa ovla{}ewem za izradu iste; idejnog projekta na bazi te tehnologije; procenu uticaja na ìvotnu sredinu na osnovu koje }e se sprovesti Zakonom propisan postupak i pribaviti pozitivno re{ewe; Na osnovu gore re~enog i op{tih uslova uz primenu svih vaè}ih propisa i saglasnosti i uslova nadle`nih institucija i preduze}a (vlasnika infrastruktura) }e se sa~initi posebni urbanisti~ki uslovi. 7.14. USLOVI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE .................................................................................................. A) OP[TI USLOVI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE : Mere za za{titu ìvotne sredine obuhvataju mere za{tite od negativnog dejstva prirodnih faktora (vetra,atmosferskih padavina,sun~evog zra~ewa,atmosferskih pra`wewa,pozem- nih voda seizmi~kih uticaja) i negativnog slu~ajnog i namernog dejstva qudskog faktora u miru i ratnim okolnostima (nemara koji za posledicu ima : havarije,mehani~ka i hemijska o{te}ewa,poàre,hemijska i raijoaktivna i druga {tetna zra~ewa, isparewa,neprijatne mirise; a namerna : razne sabotaè, tako|e navedena razarawa i pre svega ratna razarawa iz vazduha i sa tla, i sl.) Eliminisawe ovih negativnih dejstava ili svo|ewe na minimum uticaje postiè se prvenstveno primenom pozitivnih zakonskih propisa,normi i tehni~kih uslova u projektovawu,izgradwi (gra|evinskih propisa naro~ito kod izbora konsruktivnog sklopa i fundirawa, a za seizmi~ke uticaje 70 MCS skale,upotrebe atestiranih gra|evinskih materijala otpornih na vatru, primena kvalitetne, atestirane opreme, i opremawe odgo-varaju}im instalacijama,tako|e pravilnim rasporedom objekata na pojedina~nim loka-cijama kako bi se uspostavile protivpoàrne saobra}ajnice lako dostupne saniteskim vozilima i protivpoàrna ,hidrantska mreà i dr.) Zastupqenost zelenila tako|e doprinosi smawewu {tetnih uticaja.

Objekti i pojedina~ni prostori se opremaju odgovaraju}im prostorima i opremom za slu~aj ratnih dejstava u skladu sa uslovima koje propisuje nadle`ni organ NO. B) POSEBNI USLOVI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE,@IVOTA I ZDRAVQA QUDI Pored obavezne primene op{tih uslova (pod *A*) ova grupa sadrì i posebne uslove proistekle iz za{tite od negativnih uticaja slede}ih faktora : 1.) Koridora E-70 : PP PODRU^JA INFRASTRUKTURNOG KORIDORA GRANICE HRVATSKE-BEOGRAD (DOBANOVCI) (*Sl.glasnik RS*br.69/03) (plan koji svojom granicom obuhvata veliki deo teritorije KO [imanovci,postoje- }i gra|evinski reon, sa utvr|enim obavezama,pravilima i uslovima ure|ewa i iz-

gradwe,a pre svega me|usobnim i uzajamnim uticajima putnog koridora na planski

razvoj naseqa (prostornu organizaciju,namene zona i sl. u odnosu na ustanovqene zone {tetnih dejstava E-70 i obrnuto), defini{e tri zone uticaja i to:

57.

1..... NEPOSREDNI POJAS ZA[TITE u {irini od 80,0m obostrano od putnog pojasa...zona bez gradwe objekata arhitekture ; 2...... U@I POJAS ZA[TITE u {irini od 150,0m obostrano od putnog pojasa u kojem

se o~ekuju buka,vibracije,aero i hidro zaga|ewe i u kojem je mogu}a izgradwa objekata adekvatnih namena,odnosno delatnosti koje nisu vezane za proizvodwu ìvotnih namirnica za qudsku ishranu u posrednom i neposrednom smi-slu;

Za ve}inu konkretnih namena u ovom pojasu }e se vr{iti procena uticaja na ìvotnu sredinu do pribavqawa odobrewa za gradwu po zakonskom postupku;

3..... [IRI POJAS ZA[TITE u {irini od 300,0m obostrano od putnog pojasa u kojem je mogu}e aero i hidro zaga|ewe i u kojem je mogu}a zastupqenost i delatnos - ti vezanih posredno ili neposredno za proizvodwu ìvotnih namirnica za

qudsku ishranu uz odgovaraju}u tehnologiju i opremu. Za ve}inu konkretnih namena u ovom pojasu }e se vr{iti procena uticaja na

ìvotnu sredinu do pribavqawa odobrewa za gradwu po zakonskom postupku;

2.) POSTOJE]IH DV : Za postoje}e DV koji se zadràvaju u vremenu vaèwa plana u postoje}em vidu utvr|ene su zone (pojasevi) neposrednog negativnog uticaja na qude i ìvotnu sredinu uop{te te }e reìm izgradwe novih objekata biti zaustavqen a u izgra|enim delovima naseqa u ovim zonama bi}e zabrana daqe izgradwe (osim teku}eg odràvawa,rekonstrucije objekata i gra|evinskih intervencija sa ciqem poboq{awa postoje}eg stanovawa i postizawa ve}e za{tite od negativnog dejstva od DV-a..Tendencija je dislokacija objekata iz ovih zona.

3.) BUDU]IH TEHNOLOGIJA koje u sebi kriju potencijalne {tetne uticaje :

Za ve}inu konkretnih namena i prikazanih tehnologija }e se vr{iti procena uticaja na ìvotnu sredinu, do pribavqawa odobrewa za gradwu, po zakonskom

postupku. 4.) PODZEMNIH I VI[KA POVR[INSKIH VODA Postoje}a kanalska mreà koja je imala bitnu ulogu za{tite poqoprivrednog zemqi{ta u postoje}em stawu prilagodi}e se nastalim promenama u planskoj orga- organizaciji i novim namenama na na~in da se :

- deo postoje}ih kanala neophodnih i u novonastaloj situaciji izmeste u plani-rane saobra}ajnice(*javno* gra|evinsko zemqi{te);

- deo kanala koji su izgubili funkciju u novonastaloj planskoj situaciji }e biti uga{en;

- a deo i daqe neophodnih kanala koji nije mogu}e izme{tati osta}e u zate~enom (postoje}em stawu) uz primenu mera wihove sanacije i uslova gradwe uz wih;

Stawe kanalske mreè,wen zna~aj u planskoj organizaciji prostora odre|uje nadle`no Vodoprivredno preduze}e *Vojvodina vode* te bilo koja interven-cija na istima ili upotreba u smislu uvo|ewa novih voda sa radnih povr{ina nije mogu}a bez saglasnosti i uslova navedenog nadle`nog preduze}a.

58.

8.) PODACI PRIBAVQENI OD NADLE@NIH JP PREDUZE]A,INSTITUCIJA , ORGANIZACIJA I SL. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ----

Od nadle`nih JP koja gazduju odre|enim vrstama komunalne infrastrukture, nadle-`nih institucija,preduze}a,organizacija i sl.pribavweni su podaci o postoje}em stawu i uslovima kori{}ewa,razvojnim programima i drugoj relevantnoj dokumentaciji od uticaja na KONCEPT, IZMENA I DOPUNA -------------VE]INA JP NIJE PROPROMENILA PREDHODNO IZDATE USLOVE I SAGLASNOSTI (za PGR-e ) ALI SE TRA@I USAGLA-[EWE ISTIH SA NOVONASTALOM SITUACIJOM IZMENA I DOPUNA ,

ZATO SE NA IZMENE I DOPUNE (PROGRAM I PLAN) UZ NAVEDENA USAGLA[EWA PRIMEWUJU :

1. ELEKTROVOJVODINA-ELEKTRODISTRIBUCIJA *RUMA*RUMA ...TEHNI^KA INFOR-

MACIJA (BR. 7.30.3-3580 ..OD DANA 30.11.2004.)----ponovqeno--7.30.4-1325 od dana 26.04.2007.

2. *TELEKOM SRBIJA* PREDUZE]E ZA TELEKOMUNIKACIJE A.D. ZONA ODR@AVAWA *SR.MITROVICA*.........IZVOD IZ RAZVOJNOG PROGRAMA ZA NASEQE [IMANOV- CI (br.o1-6487/04 ..od dana 08.12.2004.) -ponovqeno----02-913/07 od dana 13.04.2007

3. MINISTARSTVO ODBRANE SCG-UPRAVA ZA URE\EWE PROSTORA I INFRASTRUK- TURU ODBRANE - ...................USLOVI ZA IZRADU PLANA GENERALNE REGULACI- JE SELA [IMANOVCI (interni br. 1119-3 i 1119-2...od 15.11.2004.) ---ponovqeno ----------1249-2 od dana 25.04.2007.

4. REPUBLI^KA DIREKCIJA ZA PUTEVE-REGIONALNI CENTAR *SEVER*Novi Sad - .....PREDHODNE USLOVE (Br.02-1592/1 ..od 15.11.2004.) --------ponovqeno----BR.02-610/2

od dana 07.05.2007. 5. MUP RS - SUP Sr.Mitrovica ( 07br.217-812/04..od dana 12.11.2004.) ---ponovqeno ----------06/26 BROJ 217-391/07 od dana 19.04.2007. 6. JP *ELEKTROISTOK-NOVI SAD* Novi Sad - ........................USLOVI ZA IZRADU PLANA GENERALNE REGULACIJE SELA [IMANOVCI (br. 3618-15061/S-RV/V[ ...od dana 19.11.2004.) ---ponovqeno----------1138/1-3502007-MA/MA od dana 13.04.2007. 7. *NIS NAFTAGAS*Novi Sad - ......................................IZVOD IZ DOKUMENTACIJE *ODOBREWE ZA ISTRA@IVAWE* (br.10-23454 -1 ...od dana 18.11.2004.) ---ponovqeno--- ---- 92-8701 od dana 26.04.2007. 8. *NIS-GAS*Novi Sad - ......PREDHODNI USLOVI (br.0203-5336/1 ... od 12.11.2004.) ---ponovqeno----------08-01/2711 od dana 04.05.2007. 9. REPUBLI^KI GEODETSKI ZAVOD-SLU@BA ZA KATASTAR PEPOKRETNOSTI PE]INCI - GEODETSKA PODLOGA I PODACI O NEPOKRETNOSTIMA

10. JVP *VODE VOJVODINE* NOVI SAD.....VODOPRIVREDNI USLOVI (br.02-1399/4-4.. ...od 27.01.2005.) 11. ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE,SR.Mitrovica...PREDHODNI USLOVI ZA[TITE (Br. 295-03/04 od 01.02.2005.godine) Pri sprovo|ewu IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMA-NOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE obavezno se pridràvati na-vedenih uslova i saglasnosti,odnosno isti ulaze u sastav op{tih i posebnih uslova, izvoda iz plana i UU za svaki pojedina~ni objekat. 9.) OP[TI DEO: ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ----

PLAN IZMENA I DOPUNA PGR NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PDR-e sprovodi se na na~in i u skladu sa ovim elaboratom.

59.

Odstupawa od PLANA nisu mogu}a.Za naknadno nastale nove i druge potrebe iskazane u vi-du javnih i op{tih interesa, ciqeva za dobrobit i napredak naseqa (prostorni, ekonomski, dru{tveni) neophodna je izrada izmena i dopuna PLANA u vremenu trajawa istog.

Po isteku vremenskog intervala trajnosti plana, isti se ponovo izra|uje na zakonskim osno-vama i principima struke. O sprovo|ewu plana se brine op{tina Pe}inci preko svojih nadle`nih slu`bi. Plan se sprovodi etapno prema iskazanim prioritetima re{avawa odre|enih prostornih problema,a pre svega infrastrukturnih, kao stvarawa preduslova za plansku realizaciju u postoje}em delu a posebno u pro{irenim delovima gra|evinskog reona naseqa. Prioritet realizacije su najvitalniji nedostaju}i faktori odrìvosti i napretka i to izgradwa : vodovoda - vodozahvata i mreè; eliminacija upotrebqenih voda i pre~ista~; sanacija i razvoj kanalske mreè za regulisawe atmosferskih voda;

rekonstrukcija i razvoj saobra}ajne mreè; rekonstrukcija i razvoj elektromreè; izgradwa gasovoda; rekonstrukcija i razvoj TT mreè; komunalnih kapaciteta : grobqa,deponije optpada,sto~ne jame;sportsko- rekreativnih povr{ina,javnog zelenila; objekata zajedni~kih i op{tih namena : kulture,{kolstva,zdravstva, uprave,pijace i sl. a potom : realizacije po blokovima a prema utvr|enim potrebama; i dr.

Elaborat IZMENE I DOPUNE PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE izra|en je u 6 ({est) istovetnih primeraka u grafi~kom (analognom) i 6 ({est) u digitalnom) obliku koji se dostavqaju : 1 (jedan) ------- Ministarstvu urbanizma i gra|evine; 3 (tri) ------- Op{tini Pe}inci; 2 (dva) -------- arhivi JUP*PLAN-a* op{tina Ruma i Pe}inci, Nakon objavqivawa u *Sl.listu op{tina Srema*, PLAN : *IZMENE I DOPUNE PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA ELEMENTIMA PLANA DETAQNE REGULACIJE* postaje punovaàn u svom tekstualnom i grafi~kom delu. Obradila, _____________________________ M.Nikoli}-Mirkovi},dia U Rumi,mart,2008.godine

Documents

PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA …planruma.rs/wp-content/uploads/PGR-Pecinci/Simanovci/PGR Simanovci-tekst.pdf · javno urbanisti^ko preduze]e za urbanizam *plan*

PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQA [IMANOVCI SA …planruma.rs/wp-content/uploads/PGR-Pecinci/Simanovci/PGR Simanovci-tekst.pdf · javno urbanisti^ko preduze]e za urbanizam plan