pitanja-odgovori,razni

8/19/2019 pitanja-odgovori,razni

1/18

ФАКУЛТЕТ ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ

Менаџмент и продукција поори!та" радија и ку#туре

И$питна пита%а и предмета И$торија радио продукције

!ко#$ка &'()*&'(+,

Испит

- ./0123 4/563/ 7 849636 7 :;46257 ( &''',

?;462560/@63/

(A ?;4625 (


2/18

loša infrastruktura i tako je bilo lakše preneti in formacije. Obnavlja se rad rad

umetni(kog ansambla i umetni(ke produkcije.

&A ?;4625 (što je suštinski !a(etak ideje o novom, specijali!ovanom programu.On je u po(etku

reali!ovan u okviru Prvog programa. 78:?. po(inje sralno emitovanje rugog

programa "adio #eograda.

JA ?;4625 (


3/18

#eograda imao je kultuno3umetni(ki program. #io je eksperimentalni. & ovom

periodu, kadrovi su ve* nau(ili svoj posao, umetni(ki programi se šire. ola!i do

personali!acije3 nije više bitno kako se govori ve* i šta se govori.

=A ?;4625 ( i 1tereorama2G &! ovo, bitna karakteristika programa je naglašena

personali!acija i komplementarnost svi postoje*i programa. "adio kao medij,

oli(ene u delatnosti "adio #eograda predstavlja medij dvosmerne komunikacije kojise sve i!ra-enije otvara prema javnosti, stavovima i potrebama auditorijuma, medij

putem koga se mo-e (uti glas naroda 3 vox populi .

5elevi!ija se pojavljuje 78D=. godine ali sada se ra!vija i postaje ve*a

konkurencija. &vodi se emitovan je televi!ijskog programa u boji. "adio uvodi nove

forme / radio strip i radio film 2 .

378;F. uvodi se emisija He(eras !ajedno3 namenjena je bila našim radnicima u

inostranstvu.3 78:8. grupa novinara i! agencije #orba osnivaju svoju radio stanicu na 5rgu

'ikole Paši*a, !vala se Ivala. F>3 mu!ika je dominirala

programom. %arketing "adio #eogrda je inicirao osnivanje radija #eograd >F>.

Postojale su i male, lokalne radio stanice ali su sve bile pod upravom "adio

#eograda / informativne programe su preu!imali od "adio #eograda, ali su imali i

svoje2. "adio #eograd je osnovao ove lokalne radio3stanice 78;9.

)A (


4/18

"5#2 (ime nastaje Složena organizacija udruženog rada /1O&"2 u (iji sastav su

ula!ile tri organi!acije udru-enog rada O&" "adio #eograd, O&" 5elevi!ija #eograd

i O&" Produkcija gramofonski plo(a. 1vaka od navedeni organi!acioni celina

sastojala se od više Osnovni Organi!acija &dru-enog "ada odnosno OO&"3a.

5ako je O&" "adio #eograd u svom sastavu imao slede*e OO&"3e Prvi program,

rugi program, 5re*i program, #eograd >F>, 1tereorama, ramski program, %u!i(ka

produkcija, 5enika radija... $raj ovog perioda, ta(nije period 78=?L=D. godina

obele-io je proces redefinisMnja multipliciranog programskog sistema "adio

#eograda. "edefinisanje programa se pojavljuje kao re!ultat identifikovane

stagnacije i pojave nedoslednosti u funkcionisanju jedinstvenog programskog

sistema, prime*eni negativnosti i (injenice da su gotovo svi programi "adio

#eograda po(eli da li(e jedan na drugi i gube samosvojne specifi(nosti (ime dola!i

do programskog preklapanja, a time i do de!orijentacije auditroijuma koji nije više

prepo!navao program mati(nog radija kao program koji !adovoljava sve njiove vrlo

ra!norodne potrebe. Ovim postupkom je definisano da bi Prvi program trebalo da

bude program sa dominantnom informativnom funkcijom, u programu rugog *e

dominirati kulturno3umetni(ki, !abavni i delom edukativni programi, dok je 5re*i

profilisan kao program namenjen vrlo specifi(nim slušala(kim grupama, a sa

!adatkom da !adovolji potrebe ka sadr-ajim i! umetnosti, nauke, koji preva!ila!e

standarde i !ala!e u domen visoke umetni(ke provinijencije. #eograd >F> definisan

je kao lokalni radio u sastavu mati(nog radija, profilisan tako da !adovolji potrebe

gradske populacije i to kako u smislu kulture, umetnosti i !abave tako i u pogledu

opšti i servisni informacija. eo njegovi programa bio je namenjen mladima 3

urbanoj omladini, tinejd-erima i studentima /emisije Hit nedelje, 501, Ozon...2

5o je period samoupravne organi!acije. &vode se radni(ki saveti, radni(ko

odlu(ivanje. 1vi programi po(inju da li(e jedan na drugi.

+A (


5/18

Paradigma novog programa postaju emisije Nedeljom u 10 , Vreme radoznalosti ,

Program u oji, !agazin "#$ /Prvi program2, %eleni mega&erc, Ni'o 'ao ja, Sve je to

roc'(n roll /rugi program2. 5okom ovog perioda, 78=8. godine u skladu sa

identifikovanim potrebama auditorijuma i ba!nom potrebom redefinisanja funkcije

radija kao medija, pod okriljem "adio #eograda osniva se novi program N%u!i(ki

radio 7F7. Ova godina veoma je !na(ajna !a radio3difu!ni prostor #eograda još i!

jednog ra!loga. 'aime, u maju iste godine dola!i do fu!ije dve emisije, dve redakcije

/)itam Srca i *nde's +0+ 2, dve radio3stanice /1tudio # i #eograd >F>2 što je !a

re!ultat imalo po(etak emisionog rada nove beogradske urbane radio3stanice

Omladinskog radija #8>.

KA ?;4625 (FFF, ali i dalje nedovoljno !adovoljavaju*a u

smislu o(ekivanog nivoa transformacije i demokrati!acije.

3 78873 pad #erlinskog !ida

3 Kra6anski rat3 &spostavljanje višestrana(kog sistema.

3 78873 Jakon o )avnom informisanju3 uspostavlja se javno predu!e*e "adio3

televi!ija 1rbije. Ovaj !akon omogu*io je i da pojedinci, privatnici isniaju svoje radio

stanice.

3 "adio Pingvin3 prva privatna "adio 1tanica


6/18

-- O/N2D25/1HG12 7 29M/HG6 4/56256E7063; 7 849636 7 :;46257 25

(


7/18

9, O/N2D 2 4/5637 6 G;M;160636 L( . godine na snagu je stupio

novi 1tatut "513a, javnog predu!e*a pod potpunom ingerencijom Hlade "epublike

1rbije. )P "51 je centrali!ovan sistem u kome se i! jednog centra u #eogradu

kontroliše tenika, finansije, kadrovi i sadr-aj programa.

%e6utim ovim !akonima prvi put je do!voljeno osnivanje privatni "5H stanica, pri

(emu se radio3frekvencije mogu i!davati na koriš*enje na osnovu javnog konkursa.Odluku o dodeli frekvencija donosi Hlada 1rbije u skladu sa predlogom sopstvene

konkursne komisije, a na osnovu plana slobodni frekvencija i kapaciteta radio3

difu!nog sistema. Javaljuju*i ovim odredbama dola!i do nekontrolisanog osnivanja

brojni privatni "5H stanica, me6u kojima je bilo i oni u (ijem osnivanju su

u(estvale direktno ili indirektno politi(ke partije, afirmiše se mogu*nost da

informativni mediji budu organi!ovati kao akcionarska predu!e*a, kao i da u(eš*e u

ovom procesu mogu u!eti strani dr-avljani. %e6u i!menama 1ave!nog !akona o

javnom informisanju našla se klau!ula o promeni statusa osniva(a glasila koji postaju

vlasnici, menja se na(in i!bora direktora i glavnog i odgovornog urednika.

'adle-nosti !a osnivanju privatni radio3difu!ni organi!acija /"5H stanica2

poverena je republi(kom organu nadle-nom !a poslove informisanja koji odobravaju

njiovo osnivanje. & tom smislu predvi6eno je da ovi organi vrše proveru podataka o

ispunjavanju teni(ki uslova koje daju nadle-ni republi(ki organi !a ve!e, ali je

neopodna je i do!vola 1ave!ne uprave !a ve!e u (ijoj nadle-nosti je i raspodela

frekvencija na kojima *e novoosnovane stanice emitovati. 5ime nova !akonska


8/18

regulativa postepeno afirmiše dualni model u kome se daje prostor privatnom

vlasništvu i komecijalnim interesima u sferi medija i nastavlja afirmacija javnog

sektora, ali u! pristrasno insistiranje na stavljanju !naka jednakosti i!me6u dr-avno3

politi(kog i javnog interesa. 'aglasak je na ra!voju ove delatnosti u duu fer odnosa i

kompetitivnosti.

@, O/N2D 2 3/1D2F 6DE24F6H/D37 L(


9/18

1rbije donošenjem ovog akta nije uredio ve* nastavio. "a!lo!i su ve!ani !a (injenicu

da ne samo što nisu konstituisani organi i tela kojima je !akondavac dao mandat da

urede sferu elektronski medija, ve* i u (injenici da neke od osnovni odredbi

Jakona nisu bile primenjivane.

Jakon o radio3difu!iji usvojen je i objavljen u 1lu-benom glasniku "1 78. jula >FF>.

godine, da bi >FF9 i >FF:. godine bile usvojene njegove i!mene i dopune. 'jime

!akonodavac ure6uje uslove i na(in obavljanja radio3difu!ne delatnosti u "epublici

1rbiji koji su u skladu sa me6unarodnim konvencijama i standardima. &! osnovne

odredbe, Jakon predvi6a osnivanje "epubli(ke radiodifu!ne agencije /""I2 koja je

ovlaš*ena !a sva pitanja, od strateški do konkretni 3 briga o i!davanju do!vola i

nad!or nad radom emitera. )edan od najva-niji !adataka ove Igencije je da u

saradnji sa Igencijom !a telekomunikacije definiše strategiju ra!voja radio3difu!ije u

1rbiji, kojom na osnovu uvida u potrebe gra6ana i društveni grupa koje mogu biti

potrebe !a informisanjem, obra!ovanjem, sadr-ajima i! kulture, sporta..., utvr6uje

vrstu i broj emitera, -eljene !one servisa i druge parametre prema kojima se

raspisuje javni konkurs.

Operativni organ "epubli(ke radiodifu!ne agencije je 1avet Igencije koji donosi sve

odluke o pitanjima i! nadle-nosti Igencije. 1avet broji devet (lanove, a 0ovlaš*enje i

du-nost da predla-u (lanove 1aveta0 imaju 'arodna skupština "1G 1kupština

autonomne pokrajine HojvodineG Hlada "epublike 1rbije, A!vršno ve*e IP Hojvodine,

rektori univer!iteta u "epublici putem !ajedni(kog dogovoraG udru-enja radiodifu!ni

javni glasila u "epublici 1rbiji, udru-enja novinara, udru-enja filmski i dramski

umetnika, kompo!itora 3 !ajedni(kim dogovoromG doma*e nevladine organi!acije i

udru-enja gra6anaG crkve i verske !ajednice, dok devetog (lana biraju ve* i!abrani

(lanovi i on bi morao da -ivi i radi na podru(ju Iutonomne pokrajne $osovo i

%etoija.He* prilikom prvog postupka i!bora (lanova 1aveta ""I prema odredbama novog

Jakona, došlo je do brojni proceduralni prekršaja u koje se ubrajaju nepoštovanje

obave!e da biografije predlo-eni (lanova budu dostupne javnosti ?F dana pre

i!bora, predlo!i kandidata sa neprivatljivim biografijama, i!bor devetog (lana koji

nije ispunjavao uslov da -ivi i radi na teritoriji $osova i %etoije. Predlo-eni i i!abrani

1avet nije imao pun legitimitet, došlo je do sumlji u demokratski i!bor i svojevrsne

blokade rada ovog tela. Qelokupna situacija dovela je u do uverenja kod najve*egdela stru(ne javnosti da je donošenje Jakona samo 0ko!meti(ke0 prirode, a da


10/18

suštinski ne postoji spremnost nosilaca !akonodavne i i!vršne vlasti da ga

primenjuju. 1li(an stav je bio i stav emitera kojima je aos u etru odgovarao jer su

mogli da emituju svoje programe be! bilo kakve finansijske obave!e prema dr-ivi (iji

resurs su koristili.

"adi ra!rešenja svojevrsne kri!e u konstituisanju i budu*em funkcionisanju 1aveta, u

avgustu >FF9. 'arodna skupština donosi Jakon o i!menenama i dopunama !akona

o radio3difu!iji, kojima su na nov na(in definisani predlaga(i i procedura i!bora

(lanova 1aveta "", što je uslovilo pokretanje procedure !a i!bor novog 1aveta.

Jakon je predvi6eo da mandat (lanova 1aveta traje od dve do šest godina, a da se

njegovo finansiranje ostvaruje od sredstava koja se ostvaruju na ime naknada koje

su u obave!i da pla*aju emiteri.

&! nabrojana pitanja, Jakon je predvideo postupak i proceduru i!davanja do!vola

emiterima, opšte programske standarde, donosi odrednice koje se odnose na

spre(avanje nedo!voljene medijske koncentracije reklamiranje i spon!orstv kona(no

i najbitnije, definiše modele emitera radio i televi!ijski programa, posebno se

fokusiraju*i na model javnog radio3difu!nog servisa. & tom smislu pravno ili fi!i(ko

lice koje je registrovano !a delatnost proi!vodnje i emitovanja radio i televi!ijskog

programa sti(e status emitera koji prema odredbama Jakona /(lan 9?.2 mo-e biti

3 ustanova javnog radio3difu!nog servisaG

3 komercijalna radio iLili televi!ijska stanicaG

3 radio iLili televi!ijska stanica civilnog sektora i

3 radio iLili televi!ijske stanice lokalne ili regionalne !ajednice, koje bi do kraja >FF;.

godine trebalo da budu privati!ovane.

&stanove javnog radiodifu!nog servisa "epublike 1rbije ili autonomne pokrajne

moraju da obe!bede kvalitetan prijem radijskog odnosno televi!ijskog signala !a

najmanje 8FR stanovništva u -eljenoj !oni servisa, dok komercijalni radiodifu!niservis mora da obe!bedi kvalitetan radijski odnosno televi!ijski signal !a najmanje

:FR stanovništva. 'osioci javnog radiodifu!nog servisa u 1rbiji su republi(ka i

pokrajinska radiodifu!na ustanova odnosno "adiodifu!na ustanova 1rbije i

"adiodifu!na ustanova Hojvodine. One obavljaju delatnost proi!vodnje i emitovanja

radio i televi!ijskog programa i imaju posebne obave!e u ve!i sa ostvarivanjem

opšteg, javnog interesa u oblasti informisanja, obaveštavanja i komuniciranja.

SMTUV U тWXWTUYZVиTM[и\MYM />FF?2


11/18

9, O/N2D 2 G;M;N2F7D6N/@63/F/ L&''JA

Jakon o telekomunikacijama generalno reguliše koriš*enje etra i to u ra!li(ite svreuklju(uju*i i !a nas najinteresantniju oblast komercijalne radiodifu!ije. 1 ob!irom da

je etar prirodni resurs koji ima svoje kapacitete, svako društvo koje pretenduje da

bude ure6eno, telekomunikacije mora da uredi na nacionalnom nivou, ali u skladu sa

me6unarodnim propisima i standardima.

'akon demokratski promena >FFF. godine pred !atevima realnog aosa u sferi

telekomunikacija i komunikacija uopšte, pojavila se potreba !a preure6enjem ove

oblasti. o po(etka >FF?. bilo je nei!vesno da li *e ova oblast biti ure6ena nafederalnom ili republi(kom nivou, ali sa konstituisanjem r-avne !ajednice 1rbija i

Qrna Kora, postalo je potpuno jasno da je re( o dve ne!avisne jedinice u statusu

labave federacije što je !a re!ultat imalo i!radu separatni normativa !a svaku od

republika.

'arodna skupština "epublike 1rbije >9. aprila >FF?. godine usvojila je Jakon o

telekomunikacijama. Ovim Jakonom se u skladu sa me6unarodnim pravnim

standardima i kro! 779 (lanova struktuirani u 8. poglavlja, ure6uju uslovi i na(inobavljanja delatnosti u oblasti telekomunikacijaG predvi6a se osnivanje "epubli(ke

agencije !a telekomunikacije, definišu se ovlaš*enja u oblasti telekomunikacija i

utvr6uju se principi dodeljivanja do!vola !a obavljanje delatnosti. elovi Jakona

eksplicitno se odnose i ure6uju oblast radio3difu!ije odnosno 0radiokomunikacija0

kojim se prvenstveno definiše procedura i!davanja i odu!imanja privremeni i stalni

do!vola !a rad radio3stanica, koje delom (ine i stanice koje emituju radio i televi!ijske

programe. Jakon definiše pravo koriš*enja radio frekvencija, postavljanje, upotrebu i

odr-avanje telekomunikacioni ure6aja kao i obe!be6ivanje ekonomi(nog i

racionalnog koriš*enja radio3frekvencijskog spektra. $ada je re( o korisnicima radio3

stanica /svi i posebno oni koji se bave emitovanjem radio i televi!ijski programa2 oni

su du-ni da se pridr-avaju uslova koji su preci!irani do!volom kao i uslova

predvi6eni !akonom i propisima doneti na osnovu !akona, što i!me6u ostalog

!na(i da se ne smeju (initi štetne smetnje drugim radio3stanicama, da se ne sme

narušavati -ivotna sredina kao i da moraju blagovremeno da predu!mu mere kako bi

otklonio nepravilnosti ukoliko do nji do6e tokom rada. $orisnici radio3stanica su u


12/18

obave!i da pla*aju naknadu !a koriš*enje radio3frekvencije i to po pravilu jednom

godišnje. Hisinu naknade utvr6uje Igencija !a telekomunikacije na osnovu kriterijuma

kakvi su vrsta radio3stanice, namena radio mre-e u kojoj se radio3stanica koristi, broj

stanovnika u !oni opslu-ivanja odnosno servisnoj !oni i stepena ra!vijenosti podru(ja

na kome se prostire rad radio3stanice. obijene do!vole va-e deset godina i!u!ev

oni koje se i!daju emiterima na !atev "adiodifu!ne agencije (ije trajanje utvr6uje

ova agencija. o!vole mogu biti i odu!ete ukoliko se korisnik ne pridr-ava odredbi

Jakona. O svim emiterima Igencija vodi detaljnu i preci!nu evidenciju.

@, O/N2D 2 3/1D2F 6DE24F6H/D37 L&''JA - 0/N2D 2 60F;D/F/ 6

52:7D/F/ 0/N2D/ 2 3/1D2F 6DE24F6H/D37 L&''


13/18

5, O/N2D 2 2IM/P/1/D37 L&'')A

Ha-nost ovog Jakona je i!u!etno velika !bog ukupnog prestuktuiranja društveno3

ekonomskog sistema kojim se afirmišu tr-išni principi u svim oblastima uklju(uju*i i

sferu komercijalni medija. 5r-ište i komercijali!acija medija u svakom slu(aju

predstavljaju oblast koju je bilo neopodno preci!no urediti i definisati i i! tog ra!loga

se mo-e re*i da je najve*i broj odredbi Jakona o oglašavanju restriktivne prirode i

predvi6a na(ela ponašanja u procesu oglašavanja, reklamiranja i spon!orisanja u

sferama ra!li(iti medija 3 štampe, radija, televi!ije....i u tesnoj je ve!i kako sa

predmetom reklame tako i sa eterogenoš*u masovnog auditorijuma.

$ro! osnovne odredbe Jakon definiše osnovne pojmove i !abrane koje se najopštije

odnose na pojave poput !loupotrebe poverenja, diskriminaciju, povrede morala,

povrede konkurencije. & !akonu se uopšteno definišu uslovi i na(in oglašavanjaG

]neistinito, upore6uju*e i prevarno oglašavanje]G posebni slu(ajevi oglašavanja

/oglašavanje rasprodaja, oglašavanje lekova, droga, oru-ja, duvanski proi!voda,

alkoolni pi*a2G oglašavanje namenjeno maloletnim licimaG oglašavanje dr-avni

organa i organi!acija, politi(ki organa i organi!acijaG !aštita primaoca oglasne

poruke i kona(no nad!or nad sprovo6enjem opšti i ka!neni odredbi Jakona !a šta

je ingerentno %inistartsvo trgovine, turi!ma i usluga "1. Qelokupan ton Jakona o

oglašavanju odlikuje se restriktivnoš*u što je verovatno re!ultat realne potrebe

!akonodavca da definiše sve ve* prisutne i potencijalno sporne situacije u procesu

reklamiranja i oglašavanja (ije je pojavljivanje u medijima dovelo do i!vesni realni

ili potencijalni negativni posledica. Ono što se mo-e primetiti kao realan

nedostatak je da ovim Jakonom nisu ure6ene i definisane sve oblasti realnog i

potencijalnog oglašavanja, prvenstveno u ve!i sa Anternetom.

;, O/N2D 2 HM2925D2F :46HG7:7 6DE24F/@63/F/ 25 3/1D2I 0D/Q/3/ L&''=A

Ovaj !akon ima širi !na(aj jer obave!uje dr-avne organe da ne samo medijima, ve* i

gra6anima, omogu*e pristup informacijama od javnog !na(aja. Jakonodavac

propisuje proceduru !a ostvarenje prava na pristup informacijama, ali uvodi i

ograni(enje u slu(ajevima kakvi su be!bednost, ugled i suverenitet !emlje. &koliko

do6e do povrede procedure tra-ilac mo-e ulo-iti -albu Povereniku !a informacije od


14/18

javnog !na(aja koji se stara o poštovanju odredbi Jakona. & slu(aju da medij ili

!ainteresovani gra6anin ne dobiju informaciju od 1kupštine 1rbije, predsednika

"epublike, predsednika Hlade, Hrovnog suda, &stavnog suda i "epubli(kog javnog

tu-ioca, nema pravo -albe povereniku. Javaljuju*i ovoj odredbi navedene institucije,

koje su u! to i naj(eš*e na meti interesovanja gra6ana i medija, prakti(no su

oslobo6enje obave!e davanja informacija.

SMTUV U WXWTт^UVсTиY TUYZVиTM[и\MYM />F7F2 I+A OHO

-R SM/H6E6N/@63/ :42I4/FHN2B:4257N@62D6T F25;M/ 4/562 HG/D6@/ 7

849636 :2HM; &''&,Proces deregulacije u sferi radio3difu!ije 1rbiji je doneo i!ra!itu multiplikaciju broja

radio3stanica. Ja njiovo kvalitetno definisanje i anali!u jedno od pola!išta mo-e biti

klasifikacija prema više ra!li(iti kriterijuma, pošto po!naju*i i definišu*i model u

mogu*nosti smo da spo!namo njegovu suštinu, osobenosti i kona(no da odredimo

karakteristike njegovog programsko3produkcionog delovanja. $ada je re( o

kriterijumima koji spadaju u red funkcionalni onda je klasifikaciju mogu*e i!vršiti s

ob!irom na

• programske karakteristike i funkcije koje ispunjava jedna radio stanicaG

• karakter produkcije 3 stanice sa vlastitom, preu!etom ili kombinovanom

programskom produkcijomG

• prisustvo umetni(ki dimen!ija u programskoj produkcijiG

• finansiranje, pri (emu je u evropskoj praksi na(in finansiranja u

najdirektnijoj ve!i sa institucionalnim aspektima jedne radio3stanice tako

da ra!likujemo radio3stanice koje pripadaju sektoru javnog servisa što!na(i da od !emlje do !emlje pratimo ra!li(ite na(ine i modele finansiranja

u dijapa!onu od isklju(ive orijentacije na pretplatu, do isklju(ivo

komercijalnog finansiranja, a sve preko kombinovani modela prema

kome se stanice finansiraju delom i! komercijalni i!vora, delom od

pretplate i donacijaG 'omercijalne stanice i kona(no radio3stanice koje

pripadaju t!v. civilnom se'toru i prema tome posluju neprofitno finansirane

od strane nevladini organi!acija i njiovi donacija


15/18

• teni(ke karakteristike u smislu koji mo-emo govoriti o podkriterijumima

klasifikacije kao što su da li se program emituje -i(no /u okviru

kablovskog distributivnog sistema2, kombinovano /satelitski, Anternet2 i

be-i(no /I% talasi, % talasi2G kolika je snaga predajnika, kakve suteni(ke perfomanse emitovanja /monoLstereo, digitalnoLanalogno, sa ili

be! "12.

/A U/1D6 H;416H

& finansijskom smislu javni radiodifu!ni servis !amišljen je kao neprofitabilan što

i!iskuje aktiviranje principa po kome *e javnost u skladu sa odre6enim

meani!mima obe!bediti njegovo stabilno finansiranje.

_est osnovni karakteristika javnog servisa su

opšta geografska dostupnostG

briga !a nacionalni identitet i kulturuG

ne!avisnost u odnosu na dr-avu i komercijalne intereseG

nepristrasnost programaG

širina i ra!novrsnost programa i

sistem finansiranja u kome se deo finansijski sredstava ostvaruje naplatomod korisnika.

$ada je re( o finansiranju javni radio3difu!ni sistema, javnog dobra kome su

suprotstavljena privatna dobra, naj(eš*i na(inu su bud-et, fiksna taksa /na

telefonski priklju(ak, na elektri(no brojilo...2, pretplata, priod od prodaje reklamnog

prostora i direktne prodaje pojedina(ni programa, spon!orstva, drugi na(ini

/švedski model 3 ?R od pore!a najbogatiji2. 'a(eli javnog servisa su

•

stabilnost 3 koja kao kriterijum osigurava kontinuitet i sigurnost u planiranjuG• ne!avisnost 3 be! politi(ki i ekonomski pritisakaG

• proporcionalnost 3 objektivna procena potreba i prilago6enost istim

• transparentnost 3 kao obave!a prema auditorijumu (iji (lanovi finansiraju

nešto i -ele da budu kro! formu godišnjeg !avršnog ra(una upo!nati sa time

šta su i u kom obimu finansirali.

Problemi javni radio3difu!ni servisa i njiovog finansiranja u najdirektnijoj ve!i su i

sa kvalitetom programa i ure6iva(kom politikom. 1lušaoci i gledaoci koji su sedobrovoljno obave!ali i u formi takseLpretplate pla*aju što slušajuLgledaju neki


16/18

program, moraju biti tim programom !adovoljni i njiove potrebe moraju biti

kvalitetno !adovoljene. & tom smislu !abele-ena je sve (eš*a pojava da

komercijalne mre-e i medijski sistemi svojom programskom produkcijom uspešnije i

kvalitenije !adovoljavaju potrebe vrlo velikog broja slušala(ki grupa. Ovakva

realnost dovodi do svojevrsnog i vrlo neprirodnog ja!a i!me6u 3 javnog i privatnog

sektora. Predmeti sukoba su u finansijskim, teni(kim i programskim domenima, jer

se kao dilema postavlja pitanje 3 $ako institucije javnog servisa mogu u nekim

!emljama da ubiraju priod istovremeno i od pretplate i od reklamaG teni(ki se

manje inten!ivno inoviraju i kona(no svojim programskim modelom ula!e u

konkurentski odnos sa komercijalnim medijima, posebno radio3stanicama.

9A S2F;4@63/MD6 4/562

$omercijalne radio /i televi!ijske2 stanice predstvaljaju drugi model stanica, emitera

koji je predvi6en aktuelnim Jakonom o radiodifu!iji "1 i! >FF>. godine. $omercijalni

radio se definiše kao programsko3produkciono3emisioni model (ija je dominantna

odrednica ostvarivanje profita i to kro! kreiranje programa kojima se posti-u visoki

rejtin!i 3 istinskim kvalitetom, forsiranjem sen!acionali!ma, dopadljivi sadr-aja

niskog ukusa, favori!ovanjem popularni programa, koji su ciljani ka jasno

definisanoj publici, naravno u! visok kvantitet reklamno3propagandni sadr-aja. Ja

ra!liku od javnog sektora koji prioritet daje nekomercijalnim ciljevima i sadr-ajima,

privatni sektor je vo6en isklju(ivo -eljom da maksimali!uje kvantitet publike i profit i

to tako što u funkciji medijatora što brojniju publiku, istovremeno i grupu potroša(a,

0isporu(uje0 poslovnim partnerima spon!orima i oglašiva(ima. & tom smislu kreatori

programa komercijalnog radija biraju i kreiraju odre6eni format, koriste 0distinktivna0

obele-ja mu!ike pri stvaranju posebni popisa mu!i(ki numera prilago6eni

odre6enoj publici. Iko im to po6e !a rukom, mu!i(ki stil formata privu*i *e -eljeni

segment radijske publike, a efekti ne*e i!ostati.$ada je re( o doma*im !akonskim rešenjima kojima se reguliše poslovanje

komercijalni radio stanica preci!irano je da su ove stanice ve*inskim delom u

privatnom vlasništvu pri (emu vlasnik mora da obe!bedi kvalitetan prijem signala !a

najmanje :FR stanovništva u -eljenoj !oni servisa. 1a ob!irom na privatno poreklo

ulo-enog kapitala, komercijalne stanice po pravilu imaju primarni cilj sticanje profita i

u skladu sa tim njiov program je tr-išno orijentisan. Aako na prvi pogled ove stanice

imaju mnogo ve*e slobode u kreiranju programa u odnosu na stanice javnogservisa, ta(nije stepen njiove društvene odgovornosti je nešto ni-i, sna-ni tr-išni


17/18

diktati su nemilosrdni kriti(ar i regulator njiovog poslovanja pa su prema tome

greške i propusti nedopustivi.

Jakon o radio3difu!iji i! >FF>. detaljno je uredio proceduru i na(in na koji

komercijalni emiteri mogu da dobiju do!vale !a emitovanje, jasno definišu*i

proceduru, uslove !a dobijanje do!vola, broj do!vola, standarde koje je neopodno

!adovoljiti kako bi se i!borilo presti-no mesto me6u emiterima sa do!volom.

Predvi6eno je da se konkurs !a dodelu frekvencija radio i televi!ijskim emiterima

raspisuje na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, do!vole se i!daju na

ograni(eni vremenski period /= godina2 i predvi6eni su uslovi pod kojima se dobijena

do!vola mo-e odu!eti. 1 ob!irom na (injenicu da je naše ukupno tr-ište i posebno

medijsko još uvek nedovoljno ra!vijeno, a broj emitera sa niskim rejtin!ima velik,

jasno je da samo mali broj stanica !aista mo-e da funkcioniše po komercijalnom

principu, tj. da sti(e profit emitovanjem programa. Jbog toga bi, smisleno i sa

!akonom usaglašeno regulisanje komercijalne radio3difu!ije, trebalo da re!ultira

stabili!acijom, profilisanjem i po!icioniranjem sami stanica i ukupnog sistema

njiovog funkcionisanja.

@A ./562 @616MD2I H;NG24/

1tanice civilnog sektora su model koji je najbli-i konceptu t!v. communit. radija.

Ovaj model bi !a cilj trebalo da ima osna-ivanje po!icije civilnog sektora, a time i

sami gra6ana. Aako je u potpunosti nepo!nat našoj radio3difu!noj praksi,

!akonskom odre6enju i definisanju ovog modela nije posve*ena dovoljna pa-nja,

tako da o njegovim osobenostima mo-emo govoriti na osnovu teorijski postulata i

inostrani iskustava. 5o su stanice koje ne pripadaju nijednoj instituciji ili

organi!aciji. One su prema svom osnovnom odre6enju ne!avisne i smatraju se

društvenim oru6em !a ra!voj !ajednice, naj(eš*e u slu-bi manjina i ni-i društveni

slojeva. One nisu alternativa samo komercijalnom, nego i radiju javnog sektora safunkcijom javnog servisa. Hrlo bitna odrednica ovog modela radio stanica iscrpljuje

se u (injenici da moraju biti nekomercijalne i neprofitne, što ne !na(i da ne smeju

primati sredstva donatora i spon!ora i da ne smeju priodovati, mada !aposleni ili

anga-ovani u stanicama vrlo (esto svoj posao obavljaju volonterski ili !a vrlo

skromnu nadoknadu. Ja ra!liku od Imeri(ke i )u-no3ameri(ke radio difu!ne prakse

u pogledu radija civilnog sektora gde je njiovo osnivanje deo društvenog aktivi!ma i

-elje da !adovolje komunikacijske potrebe manjinski delova auditorijuma, ne


18/18

obave!no i marginalni grupa, u evropskoj praksi ovaj model stanice se delom

ra!vio i! jednog broja piratski stanica.

$ao opšte pretpostavke radija civilnog sektora mogle bi se definisati afirmacija

!ajednice kro! prepo!navanje, artikulaciju i promovisanje njeni interesaG promocija

prava na komunikaciju i prava govora, afirmacija diver!iteta stavova, podrška

demokratskim procesima i pluralisti(kom društvuG ure6iva(ka politika ne!avisna od

organa dr-avne i lokalne vlasti, komercijalnog sektora, verski institucija i politi(ki

partijaG mogu*nost da radio stanice osnivaju ili im pristupe marginalne grupe i

manjina, kao i da on bude sredstvo dvosmerne komunikacije sa !ajednicom u kojojLi

!a koju komunicirajuG afirmacija kulturnog i je!i(kog diver!iteta...

СаVремена акон$ка реWу#атиVа ју#" &'(=,

SMTUV U \M`VиY YWи\сTиY сW^`исиYM

SMTUV U \M`VUY иVU^YисMZ и YWи\иYM

SMTUV U WXWTт^UVсTиY YWи\иYM

СаVремена еVроп$ка и$ку$тVа у оX#а$ти радиоBдиYуије

Documents

pitanja-odgovori,razni