EKONOMSKI FAKULTET U SARAJEVU PREDUZETNITVO KOLSKA 2009/10 GODINA I Parcijalni test ESEJSKA PITANJA 1. Moe li malo preduzee imati monopolni poloaj na tritu? Objasnite. Ne, ne smije imati monopolni poloaj na tritu, jer u suprotnom ne moe imati status malog preduzea i ne moe koristiti benficije malog preduzea koje drava namjenjuje tom sektoru. To je uobiajeno u razvijenim zemljama, pogotovo u SAD. Clj drave je jaanje malih preduzea i njihovo dalje razvijanje. Zbog toga vrlo je bitno jasno definirati ta je mali biznis zarad racionalnog odnosa drave prema njemu. 2. U emu se teoretiari slau da malo preduzee ne smije imati da bi imalo status malog preduzea? Malo preduzee ne smije imati veliki godinji prihod, takoer mora imati manji broj zaposlenih. Teorijska usaglaenost jeste da malo preduzee ne smije imati monopolski poloaj na tritu, ne smije imati uticaja na kretanje cijena niti dovoditi druge na tritu u bilo kakav nepovoljan poloaj. ___________________________________________________________________________ Struktura firmi u zapadnoj Europi prema broju zaposlenih i bilansa u milionima eura: Manje od 10 uposlenih: Umjetni zanati i jako mala preduzea (mikropreduzea) 10-40 zaposlenih: mala preduzea (0 do 1,5 mil. Eura), 50-500 zaposlenih: preduzea srednje veliine (1,5 mil. Do 9,5 mil. Eura), Preko 500 uposlenika: velika preduzea (9,5 mil. i vie). 3. Odreivanje veliine malog preduzea kvantitativna mjerila.

Kriteriji su: A. godinji ukupni prihod (suma novca koji se stekne u jednoj godini prodajom ili nekom drugom aktivnoscu, razliito od brane do brane), B. broj zaposlenih( cijeni se prema djelatnostima, zbog razliitosti nivoa radne snage i efekata koje zaposleni u razliitim branama ostvaruju, C. dionika suma firme(uloeni novac dioniara prilikom osnivanjafirme) i D. ukupna vrijednost firme( zemljite, zgrade, oprema, zalihe i novac). 4. Odreivanje veliine malog preduzea kvalitativna mjerila. Kvalitativni kriteriji: veza preduzetnitva i privatnog vlasnitva, samostalnost u djelovanju, nezavisnost u upravljanju i nedominantnost u grani, nedostatak znanja u upravljajnju preduzeem 1

grupno odluivanje je rijetko tehniki orijentisano obrazovanje malo ili nikakvo planiranje neposredno uestvovanje u dogaajima u firmi potencijal menadmenta nije razumljiv veliko znaenje inercije i inprovizacije nedominirajua pozicija (monopol) bilo kojeg malog preduzea u svojoj brani; Nema utjecaj na kretanje cijena Ne dovodi druge na tritu u bilo kakav nepovoljan poloaj. 5. Aspekti definisanja malog biznisa. Aspekti biznisa su: 1) aspekt poslova 2) aspekt subjekta 3) vanjski aspekt 4) interni aspekt. 5) institucionalni aspekt. 6) internacionalni aspekt. 6. Objasnite aspekt poslova, aspekt subjekta i vanjski aspekt u definisanju malog biznisa. Pri razmatranju sutine malog biznisa treba posmatrati i sljedee aspekte: 1) aspekt poslova. Obim poslova proizvodnje, usluga i sl.u kvantitativnom smislu relativno je nevaan sa take malog biznisa. Meutim rast proizvodnje i usluga moe da dovede firmu u vie skale koritenje obima kapaciteta i zaposlenosti pa tako je izvedu iz kruga MiSP. 2) aspekt subjekta. Moemo rei da neki poslovi ne samo zbog veliine ve i po svojoj prirodi spadaju u mali biznis jer ih vlasnik obavlja po modelu male firme. Npr.-zanatska radnja koja potuje porodinu tradiciju. 3) vanjski aspekt. Ima iri znaaj i odnosi se na cjelinu sfere malog biznisa u nekoj zemlji. On ukazuje na mjesto i status MB (malog biznisa) kao sektora u strukturi cjelokupne privrede jedne zemlje.sa tog aspekta moe imati razliite organizacione oblike a moe imati i druge poslove npr.samostalni subjekat, ortaki subjekat i sl. 7. Objasnite interni, institucionalni i internacionalni aspekt u definisanju malog biznisa. 4) interni aspekt. Ima u vidu saimanje poslovnih funkcija u kontekst jedne osobe kao menadera i izvrioca ili pak malog broja izvrioca.Tu se radi o spajanju poslova u jednu ili dvije funkcije(npr. nabava,

2

prodaja i sl. kao jedna cjelina a ostali operativni poslovi-proizvodnja, usluge u drugu cjelinu) 5) institucionalni aspekt. Privredni sistem i druga institucijalna rjeenja mogu se prema MB odnositi podsticajno, neutralno ili ograniavajue. Praksa razvijenih zemalja praktikuje prvu varijantu iji je rezultat ekspanzija malog biznisa u tim zemljama. 6) internacionalni aspekt. Evropska unija, SAD i Japan su protagonisti tih strategija. Aspekt te strategije su aktivnosti meunarodnih finansijskih institucija koje pod pokroviteljstvom svjetske banke finansiraju preduzetnike poduhvate u sektoru MiSP 8. Navedite najmanje 6 prednosti MSP-a. Prednosti(snage) MiSP 1. mogunost da ukratkom vremenskom roku spoznaju elje kupaca i da im izau u susret. 2. brzo prilagoavanje promenama na tritu. Dok velika preduzea uoe promenu mala ve izvuku neku korist iz te promene. One zapravo ive od tih promena. 3. efikasnije koritenje raspoloivih resursa. Maine za proizvodnju, transportna sredstva i sl.Kod MB nikada ne stoje jer on ih ili eksploatie ili daje u zakup, licencu. 4. efikasno i fleksibilno koritenje radne snage. Zaposlenost je intezivna jer nema dubinske podele rada i jedan zaposleni po potrebi radi vie operacija. 5. mali biznismeni brzo komuniciraju sa trinim okruenjem, (nabava, prodaja, distribucija) 6. fleksibilno upravljanje zalihama 7. MB brzo ulazi u konkurentsku borbu konkuriui ponekad u pojedinim segmentima i velikim firmama koje obino kasne u svojim reagovanjima. 8. motivi za rad, razvoj i rezultate poslovanja vlasnika malog biznisa su intenzivniji nego u sluaju kada bi taj isti menader vodio veliku firmu. 9. ovisnost velikog biznisa od malog biznisa nije retka pojava . Mala preprodaju proizvode velikih kompanija, vre usluge u njihovo ime, proizvode delove itd. 9. Navedite najee slabosti MSP-a. Slabosti MiSP: 1. promjena dravnog sistema i ekonomske politike brzo pogaa male firme i to preko noi, takoe teko dolaze do dodatnog kapitala potrebnog za saniranje nastalih potekoa. 2. deava se da se u MB nau i oni koji se za to nisui osposobili pa ak ni planirali osnivanje firme. 3. loe i povrne procene o ansama za uspeh na tritu, esto bez planiranja. 4. pomanjkanje vlastite sposobnosti za voenje vlastite firme. Na startu su uspeni pomiljajui da mogu voditi preduzee sa vie poslovnih jedinki i vie zaposlenih. Zbog nedostatka menaderske sposobnosti to ih najee dovodi do neuspeha. 10. Koji su najei uzroci propasti preduzea? 44% Nekompetentnost Nesposobnost voenja preduzea. Psihika , moralna ili intelektualna 17% Pomanjkanje menaderskog iskustva

3

Malo ili nikakvo iskustvo u upravljanju zaposlenima prije pokretnja preduzea 16% Neujednaeno iskustvo menadera Nedovoljno poznavanje marketinga, finansija, nabave, itd. 15% Neiskustvo u struci - Malo ili nikakvo iskustvo u proizvodu ili usluzi pre pokretanja preduzea 1% Nemar Nedostatno pridavanje panje preduzeu kao posljedica loih navika ili branih nevolja. 1% Prevara ili nesrea - Prevara,zavaravajue,ime ,laan finasijski izvetaj,nepotrebna kupovina. Nesrea, poar, poplava, trajk itd. 6% Nepoznato Neotkriveni uzroci

Prema tome najei uzrok propadanja firmi je NEKOMPETENTNOST tj.nesposobnost voenja firmi, ljudi se precenjuju i to skupo plate.

4

11. Grafiki prikaz i objanjenje Timmonsovog modela procesa preduzetnitva.

Prilike U sreditu preduzetnikog procesa se nalaze anse, povoljne prilike, preduzetnici, inventori, inovatori i studenti obiluju razliitim novim idejama. Razviti ideju, primeniti je i izgraditi uspean biznis na osnovu nje je najvanije pitanje preduzetnike aktivnosti. Uspeni preduzetnici znaju da dobra ideja ne mora nuno da znai i dobru poslovnu mogunost. U stvarnosti na svakih 100 ideja prezentiranih investitorima u formi biznis plana ili ponude neke vrste vrste obino 1 ili ponekad 2 ili 3 bivaju finansirane. Radi razumevanja osnovne distinkcije vano je imati na umu da je preduzetnitvo proces koji je trino orjentiran. anse se stvaraju zbog promenljivih okolnosti, haosa, zaostajanja ili napredovanja, informacionog jaza i ostalih razliitih treinijh nedostataka i zato to preduzetnici mogu prepoznati i iskoritisti prednost tih imperfektnosti. Iskusan i vet preduzetnik moe uobliiti i stvoriti ansu zato to drugi vide malo ili nita ili vide prerano ili prekasno. Ukoliko neka od ansi zadovoljava sve neophodne zahteve prozor ansi, mogunost e biti vie otvoren nego zatvoren i bie dovoljno dugo otvoren. Za preduzetnika koji opaa i razume povoljne prilike prozor je otvoren, a ne zatvoren i otvoren je dovoljno dugo da bi se uoene anse iskoristile u poslovnoj aktivnosti. Vrijeme igra znaajnu ulogu. Resursi Stavljati novac na prvo mesto je prema Timmonsu ogromna greka. Investitori koji raspolau novcem esto se ale da imaju previe novca za relativno malo poslovno izglednih projekata. Drugaije reeno, nedostatak postoji na strani kvalitetnih preduzetnika i poslovnih mogunosti a ne novca. Neki resursi su vaniji od drugih, a to opet znaajno zavisi od vrste delatnosti u kojoj se vri investiranje. Pronicljiv preduzetnik nastoji da ostvari kontrolu kritinih resursa bez postojanja potpunog vlasnitva nad njima. Uspjeni preduzetnici tedljivo koriste oskudne resurse.

5

Njihovi reijski trokovi su niski, produktivnost velika, a vlasnitvo kapitalne aktive svedeno minimalno. Preduzetnici nastoje da minimiziraju obim kapitala koji im je potreban za rast biznisa. Preduzetniki tim Postoje razliita miljenja oko toga da li je preduzetniki tim kljuni element u ulaganjima visokog potencijala. Doerr smatra da u vremenu kada postoji obilje tehnologije, dovoljno preduzetnika, obilje novca, bogatstvo VC pravi izazov predstavlja izgradnja kvalitetnog tima. Kapitalisti koji finansiraju preduzetnike poduhvate imaju prostu listu od pet zahteva na osnovu kojih procenjuju potencijale za uspeg novog preduzea, a to su: Preduzetnik i kvalitete tima x 4 i trini potencijal Preduzetniki tim mora biti kvalitetan, irok i zreo, sa iskustvom, u privrednoj delatnosti u kojoj kompanija eli da postigne uspeh. Kvalitetan preduzetniki tim je znaajan ne samo za nastanak nego i za opstanak i uspean razvoj nekog preduzetnikog poduhvata. Niz istraivanja preduzetnikog procesa i praktinih iskustava ukazuju na to da tim razvija i unapreuje biznis, dok mu pojedinac preduzetnik daje ivot.

12. Organizacione faze rasta kratko objasnite i grafiki prikaite. Greiner (1972.) prikazuje model tipinog obrasca razvoja s kojim s suoavaju sve kompanije. On smatra da sve kompanije ako ele postii prihvatljiv nivo uinkovitosti moraju proi kroz odreen broj faza. On prikazuje pet faza od kojih svaka zavrava krizom kako bi prela u viu fazu razvoja organizacije. Te faze i njihove krize su : Rast kroz kreativnost i kriza vostva Rast kroz davanja uputa i kriza autoriteta Rast kroz delgiranje i kriza kontrole Rast kroz koordinaciju i kriza birokracije ili crveni signal Rast kroz saradnju i kriza internih limita rasta Faza interorganizacionog povezivanja

6

13. Objasnite rast kroz kreativnost. U ranim fazama ivota kompanije dok je jo mala i ima jednostavnu strukturu, kompanija raste kroz kreativne aktivnosti malih vjetih timova. Meutim nakon nekog vremena, kompanija se suoava sa krizom vostva. S rastom kompanije postaje nemogue upravljanje na osoban i neformalan nain. 14. Objasnite rast kroz davanje uputa. Ako je kriza vostva uspjeno razrijeen kroz profesionalizaciju menadmenta, specijalizaciju njegovih funkcija i utemljenje formalnih sistema, kompanija nastavlja rasti na nain koji se odreuje u njenom sreditu. To vodi krizi autoriteta. Organizacija postaje sve vea i vea, zaposleni se osjeaju sputani hijerarhijom, a vrh ima sve vie i vie potekoa u odravanju detaljne kontrole. 15. Objasnite rast kroz delegiranje. Ako se kroz primjenu formalnih struktura i decentralizaciju uspjeno rjei kriza autoriteta tada se rast nastavlja kroz delegiranje. To vodi do krize kontrole. Vrh kompanije osjea da gubi kontrolu, a njeni odjeli razvijaju podaniki stav. 16. Objasnite rast kroz koordinaciju.

7

Ako se kriza kontrole uspjeno rijei uvoenjem sistema koji donose veu koordinaciju i kooperaciju, rast kompanije se nastavlja. Kompanije postaje sve vea i sloenija pa tako dolazi do pojave krize birokracije. Kriza na utrb efikasnosti i na tetu profita. 17. Objasnite rast kroz saradnju. Kriza birokracije je razrjeena snanom meusobnom saradnjom i kontrolom pomou zajednike kulture, umjesto formalnih kontrola. Kljuni izvor problema pri kraju faze saradnje jeste nedostatak mogunosti za dalji rast u okvirima jedne organizacije. 18. Navedite dugorone trendove razvoja malog biznisa. Nakon svestranog prihvatanja i snanog razvoja u Japanu, SAD i razvijenim zemljama Zapada ovi trendovi razvoja se prihvataju i u ostalim delovima sveta.Takve tendencije e dimezionirati sljedei faktori: Razvoj nauke, tehnike i tehnologije u svetu Dva posebno bitna razloga i to prvi: rezultati nauke bilo gde u svetu postaju sve vie transparentni(prenosivi), i drugo-primenjivi su u sferi malog biznisa u veoj meri nego u sferi velikog biznisa jer bre i neposrednije apliciraju. Trendovi obrazovanja Oni se dinamino menjaju, drutvene promene tehnoloki pa i kulturni trendovi, podstaknuti razvojem raunarske tehnike nameu promene u obrazovnom sistemu. Rezultat toga jeste bre nastajanje i sazrevanje novih ideja, skraivanje puta i vremena od njihovih nastajanja do njihove implementacije.

Promjene u strukturi organizatora malog biznisa

Preduzetnitvom u malom biznisu su se preteno bavili mukarci, ali sada to jenjava. ene stupaju na scenu i preuzet e primat. Porast enske populacije u obrazovanju i zapoljavanju doprinosi novim trendovima. Sigurnost radnog mjesta, zapoljavanja svoje porodice u vlastitoj firmi i druge prednosti doprinjet e da suptilnost i enska mata uine svoje u porastu novih zanimanja i razvoju malog biznisa. Socijalni trendovi Socijalno-drutveni trendovi i promene usvajaju nove vrednosti u sistemu socijalne zatite, u zbrinjavanju hendikepiranih lica, siromanih, nemonih itd. To trai nova zanimanja pre svega nove uslune aktivnosti na bazi mnotva malih preduzea. Porodini trendovi Broj lanova porodice e se nastaviti smanjivati. To je globalni zahtev oveanstva. A to znai: sigurnija radna mesta, deljenje porodinog prihoda na manje lanova porodice, bolji standard. Individualizam oveka posebno je interesantan za razvoj malog biznisa. Sve vie

8

ljudi nastoji da radi za sebe, a ne za druge. ele napustiti velika preduzaa i posvetiti se neem gde mogu sami da ostvaruju, da odluuju i preuzmu sudbinu u svoje ruke. 19. ta je preduzetnitvo? Preduzetnitvo je djelatnost usmjerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzea, sa osnovnim ciljem stvaranja novog trita i ostvarivanja dobiti. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponaanja i djelovanja - razvija kreativnost, pospeuje raanje ideja i obogauje ljudske potrebe. 20. Ko je preduzetnik? Osnova preduzetnika kao biznismena je elja za stvaranjem neeg novog, proizvoda ili neeg novog na proizvodu.Takav preduzetnik razvija ideje, selekcionie ih, rangira i bori se da ideju ostvari do kraja. Drava moe biti veliki sauesnik neostvarivanja dobrih ideja kao to moe i pomoi njihovom ostvarivanju. Za ostvarivanje preduzetnikih namera nisu dovoljne samo line sposobnosti preduzetnika ako ambijent koji drava stvara onemoguuje njeno ostvarenje( nejasni ili nerigidni zakoni, nepovoljni porezi, mnotvo regulativa, birokratija i sl.). Ljudi preduzetnikog duha se po svom mentalnom sklopu dosta razlikuju. Ovo znai da se ne moe stvoriti neka ujednaena slika o preduzetniku kao osobi. Zajedniko im je verovatno to to svi imaju poduzetniki duh. 21. Koje su kljune osobine uspjenih preduzetnika? Osobina 1 Sposobnost da se uoci ansa i spremnost da se stalno traga za novim ansama: U svakom problemu lei potencijalna ansa Uvijek traiti oblasti u kojima potrebe ljudi ili nisu zadovoljene ili su zadovoljene na neadekvatan nacin Osobina 2 Vjera u ideju i u sopstvene kvalitete: Preduzetnik razmilja slobodno i samostalno Uvjeren je da njegova ideja posjeduje stvarnu trinu opravdanost Vjeruje u biznis ideju Zraci samopouzdanjem Osobina 3 Orijentacija na buducnost : Preduzetnici veoma malo panje obracaju na ono to se desilo u prolosti Preduzetnici aktivno rade na otkrivanju novih ansi, koje se nalaze na bliem ili daljem vremenskom horizontu Osobina 4 Kreativnost: Preduzetnik ispoljava kreativnost u svim fazama biznisa Razmilja na nacin koji je osloboden svih barijera tradicionalizma i konvencionalizma Osobina 5 Trina orijentacija i elja za takmicenjem: Uspjeh zavisi od sposobnosti da se zadre 9

postojeci i kreiraju novi kupci Takmicarski duh znaci permanentno potvrdivanje i dokazivanje na tritu Osobina 6 Fleksibilnost i adaptibilnost: Biznis treba planirati i istovremeno ciniti neophodne korekcije nakon svake vece promjene u okruenju Preduzetnik treba jasno da definie svoje ciljeve Preduzetnik treba da predvidi i ono to se u biznisu obicno smatra teko predvidivim Osobina 7 Realni optimizam: U svim, cak i na prvi pogled nepovoljnim okolnostima, preduzetnik trai potencijalne anse Uvijek treba definisati realne ciljeve i nacine njihovog ostvarenja Preduzetnik uvijek operie realnim pretpostavkama i perspektivama Osobina 8 Sposobnost komuniciranja: Svojom idejom preduzetnik komunicira jasno i sa velikim entuzijazmom Preduzetnik mora da shvati krajnji cilj komuniciranja Osobina 9 Spremnost na velika odricanja i totalnu posvecenost poslu: Preduzetnici ive sa uspjehom i neuspjehom svog biznisa Preduzetnik je spreman na velika odricanja Spreman je da se bori sa brojnim problemima koji prate njegov ivot Osobina 10 Preuzimanje rizika: Preduzetnik prihvata cinjenicu da otpocinjanje i upravljanje biznisom podrazumijeva elemente rizika, ali on upravlja rizikom On definie nivo prihvatljivog rizika i pokuava da shvati to dobija, a to gubi ako rizikuje Osobina 11 Istrajnost i upornost: Mala je vjerovatnoca uspjeha preko noci Preduzetnik nikada ne odustaje od realizacije odredene ideje, sve dok vjeruje da postoje znacajne trine mogucnosti za njegov proizvod Osobina 12 Akciona orijentisanost: Kriticni momenat nastupa onda kada treba u praksi realizovati odredenu ideju Uspjeh je ostvarenje svakog cilja, bez obzira da li je on veliki ili mali 22. Objasnite problem trojstva. 10

U svima nama postoje tri osobe - preduzetnik, menader i tehniar. Preduzetnik je osoba koja uvek gleda napred i nikada nema mira, menader eli da sve dri u redu i organizovano, a tehniar samo eli da radi ono to voli, bez da se cima sa stvarima koje nisu vezane za to. Svi imamo sve tri linosti, neke vie, neke manje izraene. Ideal je sloiti tako ivot da svaka od te tri linosti bude srena. Michael E.Gerber: The E-Myth Revisited: Why Most Small Businesses Dont Work and What to Do About It. Po autoru, veinu malih biznisa poinju tehniari koji hoe da izbace efa iz jednaine. Na kraju tako zavre da rade za nekog ije je standarde izuzetno teko zadovoljiti sebe. Na svoj biznis gledaju kao na mesto gde nastavljaju da idu na posao. Umesto da rade na svom biznisu, on rade u njemu, kao zaposleni. Jedna od odlika uspenih biznisa je da su dizajnirani i predvidljivo donose dobre rezultate. Definisan je sistem dolaenja do rezultata i njihovog merenja na taj nain da se isti postiu konstantno i pouzdano. Sama struktura nije fiksna, ve se vremenom kroz niz sitnih promena iji je uticaj merljiv unapreuje. Proces ide u tri koraka - inovacija, merenje uticaja inovacije, integracija nauenog u sistem - repeat! Po autoru, biznis treba da bude tako dizajniran da bilo ko moe da ga replicira sa istim uspehom i predvidljivim rezultatima. Sam biznis je prototip koji po potrebi moe, ali ne more da se replicira sa istim uspehom. Nikada ne morate da ga prodate kao franizu, dovoljno je da tako bude dizajniran. Procenat malih biznisa koji uspeju je mnogo manji od procenta franiza koje uspeju. Razlog je u tome to su franize dizajnirane da rade i donose rezultate (postoji jasno definisan sistem), dok veina malih biznis luta i preesto preputa stvari sluajnosti. Biznis nije cilj ve sredstvo. Osniva ne sme biti njegov rob, ve vlasnik kome isti prua mogunost da ivi kako eli i ispuni ciljeve koje je sebi zacrtao u ivotu. Na biznis ne treba gledati kao na mesto na koje se ide na posao, ve kao na sredstvo za ostvarenje sopstvenih ciljeva i ambicija, ma ta one bile. Biznis je tu da slui, ne da mu se robuje. Biznis je onakav kakvi su vlasnici. Ako su aljkavi, lenji, nesistematini i biznis e biti takav. No, po autoru, svako od nas ima kapacitet da se promeni i tom promenom direktno utie kako na kvalitet svog ivota tako i na sam biznis. 23. Objasnite odnos privatnog vlasnitva i preduzetnitva. Kapitalizam je dobio bitku sa socijalizmom iz razloga to je uspjevao proizvoditi dovoljno materijalnih dobara za tranju i trite i ostvariti relativno visok stepen zaposlenosti kao i visok nivo kupovne moi graana-potroaa. Razlog u tom uspjehu lei u postojanju visokog stepena privatnog vlasnitva u kapitalizmu i niskog stepena u socijalizmu. injenica je da u kapitalizmu preovlauje struktura malih i srednjih preduzea (preko 90%), a u socijalizmu su dominirala krupna dravna preduzea. Vlasnitvo dravno ili privatno odreuje razliite tipove organizacije preduzea, drugaiju filozofiju upravljanja, razliit stepen motivacije, razliite tipove menadera, itd. Kapitalistiki sistem podstie slobodu vlasnitva i preduzetnitva i samim tim motive za vee postignue rezultata. Uspjeh preduzetnikih inicijativa ostvaruje se u kombinaciji jasnog privatnog vlasnitva i dobre strategije vlade. 24. Navedite faze toka razvoja novog proizvoda. Razvoj novog proizvoda se ostvaruje na dva naina: 1. Razvojem novog proizvoda vlastitim snagama 11

2. Razvoj na bazi ugovora sa istraivaima 1) Generisanje ideja za nove proizvode. Rije je o fazi sistematskog kreiranja, identifikovanja i prikupljanja ideja za razvoj novog proizvoda. Izvori ideja mogu biti: istraivanja u preduzeu, inovativni zahtjevi drugih preduzea, zapaanja organa upravljanja preduzea, struna i druga literature, zahtjevi drutva, miljenja prodavaa, konsultanata i potroaa, postojei patenti i slino. Oslanjanje na tehnike brainstorminga, analizu zapaanja potroaa i analizu proizvoda moe dati rezultate u generiranju ideja za nove proizvode. 2) Praktini postupci. Istraivanje stepena prihvatljivosti proizvoda na tritu (ko su kupci, gdje su locirani, kakva im je kupovna mo, obim prodaje, kretanje cijene, snaga konurencije itd), analiza faktora proizvodnje (ocjena tehnikih rjeenja, analiza repromaterijala, obezbjeenje strunjaka itd.), ocjena finansijskih faktora(izvor sredstava, ocjena ostvarenja po proizvodu, devizni efekti) i pravni aspekt (patentna prava, zatita potroaa).

3) Definitvna odluka o novom proizvodu. Nije jednostavno donijeti odluku o novom proizvodu.Postavlja se pitanje koja rjeenja imaju najvie ansi za visok profit i uee na tritu. Poslovna analiza daje odgovore na sljedea pitanja: Profit koji se oekuje Profitabilnost u usporedi sa konkurentima Trokovi razvoja ivotni ciklus proizvoda Trokovi istraivanja trita Kapaciteti proizvodnje Trokovi iznoenja na trite Goodwill (ugled) Procjena mogue prodaje je osnovna podloga za odgovor na veinu ovih pitanja. 4) Tehnika faza. Nakon poslovne analize pristupa se tehnikom oblikovanju proizvoda preko vie verzija, crtea, modela i laboratorija. Stvara se prototip proizvoda, daje naziv, marka i pakovanje. Nakon toga testira se proizvod i vre finalne korekcije prije samog poetka kontinuiranog procesa proizvodnje. 25. Faze uvoenja novog proizvoda na tritu. Prodaja proizvoda na tritu je jedan sloen i odgovoran marketinki zadatak. Najznaajnija faza je ona koja se odnosi na zaivljavanje proizvoda na tritu. 12

a) Trini test novog proizvoda Kada firma djeluje na lokalnom podruju treba pribliiti proizvod potroaima i omoguiti im da dou u kontakt i da ga oprobaju. Ako su stavovi potroaa pozitivni, moe se ii na komercijalizaciju proizvoda. b) Komercijalizacija novog proizvoda Komercijalizacija poinje pripremama za trine nastupe. Tada se javljaju najtei i najvei napori i tu najvie panje zasluuje izlaganje robe, propaganda i lina prodaja. Naalost, ponekad dobar novi proizvod i njegova uspjena probna proizvodnja ne uspjeva usljed loe promocije. Razlozi neuspjeha mogu biti: visoka cijena, nedovoljna panja prema kupcima, loi kanali distribucije, slabo servisiranje nakon prodaje. c) Sticanje konkurentnosti na novom proizvodu Uvesti proizvod na trite ne znai stei konkurentsku prednost. Nadmetanje tek poinje. Male firme mogu imati prednosti na velikim zbog: Brzog odluivanja, tj. mali broj partnera donosi ekstremno brze odluke, dok velika preduzea to rade sporo. Brzo reagovanje donosi konkurentsku prednost. Ue trita pristupanija su malim firmama, pa mogu imati vee prodajne rezultate. Roba se moe distribuirati direktno sa niim trokovima, dok vee kompanije imaju vee trokove. Blizina potroaa omoguuje neposredan kontakt i stalno i uspjeno prilagoavanje proizvoda. 26. Koje forme pokretanja malog biznisa poznajete? Privatno vlasnitvo nad poduzeem obuhvaa ove oblike: inokosno poduzee (samo jedan vlasnik), obiteljsko poduzee (u obiteljskom vlasnitvu), ortako poduzee (partnersko poduzee), zadruno poduzee (vei broj pojedinanih vlasnika), i korporativno poduzee (mnotvo pojedinanih vlasnika).

1. Inokosno poduzee (engl. Sole proprietorship) je poduzee u vlasnitvu jednog individualnog vlasnika. To su uglavnom mala obiteljska poduzea koja su u pravilu orijentirana na ue, lokalno trite. Orijentirana su na proizvodnju jednog ili nekoliko srodnih ili slinih proizvoda. Postoje dva osnovna motiva za osnivanje inokosnog poduzea: osiguravanje egzistencije svoje obitelji i ostvarivanje zarade (profita). 2. Partnerstvo ili ortatvo (engl. Partnership) predstavlja udruivanje dvaju ili vie pravnih osoba koji temeljem dogovora, a potom i ugovora, osnivaju partnersko poduzee.

13

U partnerstvu dogovorno s udruuju vlasnici poduzea radi ostvarenja zajednikih interesa, ciljeva ili profita. Te osobe zajedniki odgovaraju prema treima svojom imovinom. S obzirom na prava i obaveze partnerstva se mogu podijeliti na: Ope partnerstvo (engl. General partnership) u kojem partneri za obaveze poduzea odgovaraju cjelokupnom svojom imovinom. Ogranieno partnerstvo (engl. Limited partnership) u kojem pored opih partnera, postoje i partneri ija je odgovornost ograniena samo na uloge koje su oni unijeli u partnerstvo. 3. Korporacija (engl. Corporation) predstavlja najsloeniji oblik poduzea u trinoj ekonomiji. Korporacije mogu biti u vlasnitvu od jednog pa do stotinu, tisuu ili nekoliko stotina tisua vlasnika (dioniara). Osnovni cilj osnivanja korporacija je prikupljanje slobodnog kapitala na tritu. Kapital se prikuplja prodajom dionica na tritu. Dioniari kupuju dionice i na taj nain postaju suvlasnici takvog poduzea. Shodno broju dionica oni posjeduju i odreena prava u donoenju poslovnih odluka. Za uspjeh korporacije dioniari snose odgovornost samo iznosom uloenim u dionice Kada se radi o sektoru malog biznisa, pravni oblici specifiraju se na sljedee nain:

Radnje Su tradicionalno pravni oblici praktikovani kod nas u sferi privatnog vlasnitva. Zakonom nije preciziran osnivaki kapital mada se podrazumeva da za poetnim ulaganjem i ne mogu biti osnovane bez adekvatnog poslovnog prostora. U odreenim formama potrebni su dokazi o poslovnoj sposobnosti. To je specifian oblik osnovanja firme na nivou mikro biznisa i malog biznisa.

Dopunske djelatnosti

Dopunske delatnosti mogu voditi lica koja imaju zaposlenje. To mogu organizovati kao jedinke ili u saradnji sa drugim licima.Ona se mora formalizovati-registrovati. Ona je praktina i preporuljiva forma, zakon nije odredio poetnu sumu za osnivanje.

Privredna drutva i zadruge

1. drutvo ograniene solidarne odgovornosti. DOO. Moe imati dve varijante u zavisnosti da li su osnivai jedno ili jedno, dva ili vie lica. Ako drutvo osniva pojedinac glavnica je 2000 .u gotovini. Vlasnik moe biti menader, a i ne mora. Ako drutvo osnivaju dva ili vie lica ona mogu biti pravna ili fizika. Startna osnova je 10 000 . U gotovini. Najmanje po 2000 po jednom osnivau. Odgovornost ograniena ulogom.( ostalo kao u pos. Pravu) 2. Akcionarsko drutvo DD Osnova -50 000 , strana ili fizika lica domaa ili strana, poslovni rizik ogranien. Sloena 14

procedura osnivanja( simultani sukcesivan i kvalifikovani, 20% uloga mora biti u novcu). Drutvo moe nastati i na druge naine :statusnim promenama, privatizacijom, udruivanjem. 3. Drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou. DNO. Moe biti inokosan pravni oblik osnivaju ga najmanje dva lica domaa ili pravna, fizika ili pravna.Visina uloga nije odreena itd (poslovno pravo) 4. Komanditno drutvo osnova je 50 000 .(poslovno pravo). 5. Zadruge To su stari pravno-organizacioni oblici drutava,osnivaju ga najmanje tri poslovno sposobna lica. Tradicionalno se osnivaju u poljoprivredi, zanatstvu, ribarstvu, trgovini itd. Sami osnivai odreuju minimalan iznos poetnog kapitala. Ona moe biti u novcu, stvarima, pravima. Zadrugari mogu dati delove svoje imovine na koritenje zadrugi. Potreban prostor i pratee strune osobe o ovisnosti ime se zadruga bavi. Zadruge mogu biti veeg obima kao to su stambene, grevinske -30 ljudi. Ovde takoe vae ogranieni poslovni rizici. 27. Prednosti pokretanja biznisa u vlastitoj kui. Prednosti ove vrste biznisa su:

Nizak rizik poslovanja Nizak nivo upravljanja Poseban jednostran poetak biznisa Fleksibilan nain ivota Jednostavna kontrola rada usljed neposrednog iskustva Svi lanovi su uesnici Mlai lanovi brzo ue od starijih 28. Nedostaci pokretanja biznisa u vlastitoj kui.

Nedostaci ove vrste biznisa su:

Preteno se ostaje na nivou mikrobiznisa Vizija biznisa ne polazi dovoljno od planskog i programskog aspekta Banke ne rado podravaju ovakav vid biznisa Menaderske sposobnosti su skromne 29. ta je inkubator i gdje su najee locirani?

U sutini radi se o fleksibilnom metodu razvoja novog biznisa i podsticaja ekonomskog razvoja na uskom lokalnom podruju. Svuda tamo gdje su se uslijed privatizacije ili drugih udara pojavili vikovi kapaciteta (prazne hale, skladita, poljoprivredni objekti i sl. mogue ih je iskoristiti i tamo razvijati inkubatorske vidove malog biznisa. Poduzetniki inkubatori okupljaju male poduzetnike koji tek poinju poslovati ili su u fazi rasta i razvoja i nemaju vlastiti prostor. Upravo inkubatori omoguuju poduzetnicima koritenje poslovnog prostora po vrlo povoljnim uvjetima (bez najamnine ili uz smanjenu najamninu) ogranien broj godina. Osim poslovnog prostora, korisnicima su na raspolaganju poslovna infrastruktura, intelektualne i poslovne usluge i dr. U razdoblju inkubacije nakon ega bi trebali postati samostalni i prepustiti mjesto u inkubatoru drugom poduzeu. Cilj je poduzetnikih inkubatora ponajprije generiranje novih malih tvrtki na temelju inovacijskih ili poduzetnikih projekata koji se razvijaju u samom centru. 15

Poduzetniki inkubatori mogu biti pravne osobe ili drugi organizacijski oblici u vlasnitvu jedinica lokalne/podrune samouprave, u privatnom vlasnitvu, vlasnitvu ostalih institucija i dr., a osnivaju se u cilju koritenja postojeeg poslovnog prostora (u vlasnitvu drave, jedinica lokalne samouprave,u privatnom vlasnitvu ili dr.) za potrebe poduzetnika. 30. Ko sve uestvuje u stvaranju inkubatora? 1. 2. 3. 4. 5. Javne (dravne) institucije gradovi, optine, regije. Univerziteti: za prenos znanja od zaposlenih, instituta, laboratorija. Vea preduzea za razvoj preduzetnikih zamisli i ideja zaposlenih. Privatni investitori inkubator kao poslovni instrument rizinih kapitalista. Neprofitne organizacije

31. ta su klasteri? U sutini, klasteri su model umreavanja firmi gdje se na fleksibilan nain pokree razvoj MSP i na tim osnovama podstie ekonomski razvoj na lokalnom i regionalnom nivou. Meutim, to istovremeno ukazuje da je konceptualni pristup razvoja klastera relativno sloen i zbog toga se moe ostvarivati samo uz simultanu saradnju predstavnika vlasti, firmi kao kandidata za klaster, finansijskih institucija, edukacionih i drugih organizacija. Geografski opseg klastera se moe kretati u rasponu od jednog grada, regiona, do drave ili ak mree susjednih drava. Struktura klastera je takoe razliita i zavisi od broja lanova zainteresovanih za razvijanje zajednike strategije. U praksi razvoj malog biznisa modelom klastera zasluuje posebnu panju. Pokazao se praktinim posebno u zemljama koje imaju tradiciju u podrci razvoju malih i srednjih preduzea. Neposredna prethodnica razvoju klastera su inkubatori i zapravo tamo gdje postoje iskustva sa inkubatorima klasteri se brzo razvijaju. Bosna i Hercegovina ima ansi za razvoj klastera, a to znai da bi trebalo stvoriti uslove za ostvarivanje ove ideje. Pri tome treba imati u vidu da se steena iskustva razvoja klastera u zemljama Evropske unije mogu prenijeti u domau praksu bez lutanja. Predvianja 16

govore kako e 2010.godine ak 40% ukupnog svjetskog poslovanja biti obavljano u nekom od oblika stratekih saveza. Klaster se moe zasnivati na bazi drveta, koe, obue, tekstila,metala, poljoprivrednih proizvoda itd. Mogu to takoer biti i razne tercijarne djelatnosti. Klasteru pristupaju samo oni koji su prepoznali svoj poslovni interes koji je definiran kroz jasan cilj koji moe biti: poveanje konkurentnosti domaih proizvoda na domaem i inozemnom tritu, kao i ostvarivanje uvjeta za proirenje trita (poveanje izvoza) bolje i efikasnije koritenje domaih resursa (prirodnih, proizvodnih i kadrovskih) iniciranje i podrka kooperacije izmenu poduzea, obrazovnih i razvojnih institucija povezivanje s fondovima za financiranje novih projekata obuka i obrazovanje, kao i mnogi drugi interesi kako lanica tako i regije, pa i vlade S obzirom da klasteri usko surauju s vladom, poduzea na taj nain, dobivaju i mogunost veeg utjecaja na unapreenje zakonodavnog i institucionalnog okvira za poslovanje, otklanjanje administrativnih i drugih barijera, a time i na unapreenje konkurentnosti cjelokupnog gospodarstva. Kroz udruivanje u klastere, definira se i kvaliteta, kvantiteta i kontinuitet proizvoda kao i praenje zahtjeva trita i nain zadovoljenja kupca. Uspjeh klastera poiva na uzajamnom povjerenju i potivanju naela. Budui da u jednom klasteru uvijek surauje vie partnera, organizacija bi trebala biti to jednostavnija, transparentnija i operativnija. Klastere treba organizirati tamo gdje se najprije mogu ostvariti rezultati. Treba imati u vidu da je klaster dugoroan projekt i kao takav sloen. Klaster je strateki orijentiran, to podrazumijeva razvoj odreenog sektora, grane, na odreenom podruju za odreene kompanije, lanice klastera. 32. Tendencija razvoja klastera. Notu posebnosti klasterima, u pojedinim regijama u odnosu na druge klastere i u drugim regijama, daju industrijske specifinosti, tradicija i inovatorska dinamika u njima. Takoer,stepen ukljuivanja regionalne vlade i njenih institucija ili agencija, pa i uopte dostignuti stepen spoznavanja i prihvatanja ovakvog modela razvoja MSP utiu na prepoznatljivost pojedinih klastera. Potreba uea lokalne ili regionalne vlade u razvoju klastera malih preduzea je vea nego u drugim razvojnim poduhvatima zbog injenice da se na osnovama ovog modela pored izgradnje infrastrukture javlja startanje sa radom veeg broja sasvim novih firmi iz odabranih sektora. To sve skupa izaziva visoke trokove izgradnje, visok rizik ulaska u biznis i uspostavljanje snane konkurencije firmama sa tradicijom. Te specifinosti zahtjevaju ozbiljne istraivake i plansko razvojne poduhvate da bi se donijele ispravne odluke koje e obezbjediti dugoronu opravdanost ulaganja i minimizirati naznaene nepovoljnosti. Uz sve to, moraju se izgraditi odnosi dugorone koperativne saradnje meu firmama, jer se na tim principima cio model zasniva. Takav pristup omoguuje lokaliziranu konkurentsku snagu i prednosti u odnosu na klasine ponuae na tritu. Zajedniki interesi lokaliziranih grupa firmi imaju mogunosti sinergije u dugom roku. 33. Primjeri lokaliziranog klasteringa. 17

kotska, Baskija i Katalonija su bili pioniri u 1992 godini. Vidljivo je da su to uglavnom regionalne inicijative. Od tada veina zemalja provodi politiku klasterizacije. Trenutno postoji oko 250 lanova iz 40 zemalja od Japana do June Afrike, Indije, Finske, SAD, Australije, Meksika i ilea. Primjera lokaliziranog klasteringa sa sinergetskim efektima za regionalnu ekonomiju ima dosta, a najpoznatiji po uspjehu su npr.: industrijski klasteri (grozdovi) u sjevernoj Italiji, u paniji, metalni klasteri u Njemakoj i vajcarskoj itd. Svjetski poznata su klasterska visoko tehnoloka aglomeracija Silicon Valley u SAD ili Toyota City u Japanu, biznis poslovni centri u Hong Kongu, Londonu i drugi. 34. Da li biste Vi svoj biznis locirali u sistem klastera? Zato? S obzirom na mogunosti koje daje, za mene samo pristupanje jednom klasteru bi bilo jako korisno iz vie razloga, a to su: Podizanje konkurentnosti putem povezivanja u preduzea, poveanje produktivnosti, razvoju marketinga, prodaje, itd. Lake se mogu dostii kvalitetna i opte prihvatljiva rjeenja; Moe se lake doi do pomoi i podrke relevantnih institucija; Razmjenom iskustava firme mogu mnogo nauiti jedne od drugih; Takoer firme mogu lake priutiti usluge eksperta u raznim oblastima (marketing, tehnologija, dizajn...); Tendencija razvoja klastera u svijetu trebalo bi to prije prihvatiti u Bosni i Hercegovini. Potrebe za tim su nedvosmisleno jasne. No, poto je koncept razvoja klastera vezan za kompleks regionalne ekonomije, on se i ne moe implementirati bez uea federalne i kantonalne vlade i to u mjeri i intenzitetu koji su daleko vei nego u nekim drugim razvojnim poduhvatima. Tu se prevashodno misli na stvaranje adekvatne infrastrukture, pravnih okvira i mjera ekonomske politike. U BiH postoji veliki broj neiskoritenih kapaciteta koji bi se mogli iskoristiti za sistem klastera pod uslovom da u njima umreene firme dobiju povoljne uslove za rad. 35. Definiite klaster i dajte komparaciju s modelom inkubatora! U sutini, klaster je model umreavanja firmi gdje se na fleksibilan nain pokree razvoj MSP i na tim osnovama podstie ekonomski razvoj na lokalnom i regionalnom nivou. Meutim, to istovremeno ukazuje da je konceptualni pristup razvoja klastera relativno sloen i zbog toga se moe ostvarivati samo uz simultanu saradnju predstavnika vlasti, firmi kao kandidata za klaster, finansijskih institucija, edukacionih i drugih organizacija. Neposredna prethodnica razvoju klastera su inkubatori i zapravo tamo gdje postoje iskustva sa inkubatorima klasteri se brzo razvijaju. 36. Definiite inkubator i dajte komparaciju sa modelom klastera! U sutini radi se o fleksibilnom metodu razvoja novog biznisa i podsticaja ekonomskog razvoja na uskom lokalnom podruju.Svuda tamo gdje su se uslijed privatizacije ili drugih udara pojavili vikovi kapaciteta (prazne hale, skladita, poljoprivredni objekti i sl. mogue ih je iskoristiti i tamo razvijati inkubatorske vidove malog biznisa. Inkubator je pretea 18

klasterima. Cilj poduzetnikih inkubatora je ponajprije generiranje novih malih tvrtki na temelju inovacijskih ili poduzetnikih projekata koji se razvijaju u samom centru, a zatim se daljnim razvojem firme mogu umreavati gdje se nastavlja ekonomski razvoj kako na lokalnom tako i na regionalnom nivou. 37. Koji su razlozi prodavanja firme. Rijetko se poduzee prodaje, a ako su razlozi opravdani, obino su to: osobni i karijerni razlozi nemogunost nasljeivanja problem menadmenta esto se pravi razlozi skrivaju, a problem je ako su ti pravirazlozi problematini: zastarjeli proizvod veliki dugovi slabo financijsko stanje 38. Zato i kada kupovati preduzee. U zemljama razvijenog trita esta je pojava kupovine ve postojee firme. Taj model nudi manje rizika u dolaenju do vlastite firme, jer kupac ne kupuje samo imovinu preduzea i njegove predmete poslovanja, nego i njegovo trite i prilike na njemu. Ako na ve postojeu bazu novi vlasnik nadogradi svoje sposobnosti i trino umijee, time e on uveati razvoj firme i ostvarivanje dobiti. Svako ko ima novac moe kupiti preduzee. Vrlo je bitno istraiti zato neko eli da proda firmu iz razloga sigurnosti kupovine iste. 39. Navedite i kratko objasnite metode procjenjivanja malog biznisa. esto se ide na manje ili vie kombinovanje metoda. Klasifikacija metoda, na bazi toga da li se respektuje ili ne respektuje koncept vremenske vrijednosti novca, dijelimo na: 1) Staticke metode - ne pridravaju se vremenskih perioda poslovanja, ve se pokuava ustanoviti trenutna vrijednost firme. poredenje efekata u samo jednoj godini funkcionisanja investicija sa ukupnim ulaganjima u toj istoj godini, 2) Dinamicke metode - polaze od vremenskog aspekta i efekata koji su se ostvarivali u prolosti i koji se mogu ostvariti u budunosti. Uzimaju se efekti poslovanja u prolosti i sadanji obraunski period gdje se u procjenu ukljuuju: goodwill, lokacija, pozicija na tritu, perspektiva, prijetnje konkurencije, tehnologija i perspektive itd. Takoer uzima se u obzir i budui period ivotnog ciklusa preduzea. Na osnovu analiza prolosti i sadanjosti moe se projicirati budui razvoj preduzea. uzimaju se u obzir prihodi i trokovi u razlicitim vremenskim periodima tokom realizacije investicionog projekta. 40. Pojam franize. 19

Franiza se pojavljuje kada kompanija (davatelj franize- franizer) licencira svoje trgovako ime (brand) i svoj nain rada (sustav poslovanja) odreenoj osobi ili grupi (korisniku franizefraninzant) koji se slae da e poslovati u skladu s uvjetima ugovora (ugovor o franizi). Davatelj franize osigurava korisniku franize podrku i, u nekim sluajevima, ima odreenu kontrolu nad nainom poslovanja korisnika franize. Zauzvrat korisnik franize plaa davatelju franize poetnu pristojbu (nazvana franizna pristojba) i pristojbu za poslovanje (rojalti) za koritenje trgovakog imena i naina poslovanja.

41. Koji su interesi primaoca franize? Poslovanje u franiznom sustavu poduzetniku nudi odreene prednosti kao to su: potrebno je manje inicijalnog kapitala za poetak; manji je rizik neuspjeha; koritenje uspjenog i poznatog poslovnog imena i reputacije, bre ulaenje u trite, racionalni menadment i organizovanje procesa rada, standardni proizvod i kvaliteta koja se prodaje kroz potvreni sustav poslovanja; 42. Koji su interesi davaoca franize? Za davatelja franize slijedee su prednosti poslovanja: potreban mali kapital za brzi rast, potencijalno visoka stopa rasta, prodaja uz jedinstvenu poslovnu strategiju, minimiziranje poslovnih i financisjkih rizika, efikasnije ulaganje u dodatna istraivanja i unapreenje poslovanja. 43. ta je biznis plan? Biznis plan je dokument kojim se analizira predstojei poslovni poduhvat. To je vrsta elaborata kojim se potencijalnim finansijerima predstavlja namera da se realizuje odreeni poslovni poduhvat. On se ne odnosi na preduzee ve na savim konkretnu operaciju. Biznis plan je nuan uvijek kada se ulazi u nove poslovne poduhvate, jer prezentira pregled cjeline ulaganja, pomae kao podsjetnik da se neto ne ispusti, ukazuje na kritine take i slui onima koji se ukljuuju u poduhvat kao poslovni partneri ili finansijeri, da sagledaju valjanost opredijeljenog posla. Biznis plan vam pomae da kroz njegovo osmiljavanje i izradu precizno formuliete svoju poslovnu ideju, da sagledate uslove za njenu realizaciju, anse i potencijale, rizike i ogranienja. Biznis plan je takoe namijenjen i potencijalnim investitorima. Da bi za sve zainteresovane bio usmjeravajui i koristan, potrebno je da bude jasno prezentiran i konkretan sa potrebnim cifarskim proraunima i pokazateljima. Potrebno je takoe da u finansijskom dijelu plana bude egzaktno precizirano vrijeme i stopa povraaja uloenog kapitala. Plan vam pomae da izbjegnete rizike i zamke, postignete svoje ciljeve i izgradite profitabilno preduzee, koje e biti drutveno korisno. 20

44. emu biste dali prednost u sluaju ulaska u neki biznis polazak od nule, kupovina firme ili ulazak u franizu? Objasnite iscrpno! U ova tri ponuena sluaja izabrao bih ulazak u franizu iz razloga to bi mi bilo potrebno manje inicijalnog kapitala za poetak, takoer manji je rizik neuspjeha, imao bih na raspolaganju koritenje ve uspjenog i poznatog poslovnog imena i ve steene reputacije na tritu, nadalje, sam ulazak na trite je itekako bri nego kada se pokree samostalni biznis, i organizovanje biznisa je olakano zbog nekih utvrenih sistema poslovanja kao to je i kvaliteta samog proizvoda ve utvrena. Jo jedan razlog je u tome to su franize dizajnirane da rade i donose rezultate (postoji jasno definisan system). Ulaganja u marketing bi sigurno bila manja s obzirom na ve postojeu historiju uspjenosti proizvoda. Distribucija ve prepoznatljivog proizvoda na trite je jasno u mnogome laka nego novog, neprovjerenog proizvoda. Sve su to vrlo jasni razlozi ulaska u franizu i potpisivanju ugovora sa franizerom. 45. Kratko objasnite vlastiti portfolio preduzetnika. IS = K + E + E + P (Investment success = Knowledge + experience + emotions + purpose) ili IU = Z + I + E + C (Investicioni uspjeh = Znanje + Iskustvo + Emocija + Cilj) Znanje ini svesno poimanje da postoji ekonomski i drugi podsticaji koji preduzetnika usmeravaju da upravlja novcem, tj da pravi novac. Iskustvo ini zbir vetina koje preduzetnik aplicira da bi ostvario cilj. Emocije mogu biti segment kvalitetnih aspekata koje preduzetnike mogu uiniti menaderom. Ciljevi ine zbir rada koje biste hteli ostvariti. Sve ovo je neophodno kombinovati i usmeriti ka investicionom rezultatu. Polazna taka pri tome bilo bi utvrivanje vlastitog bilansa stanja i bilansa uspeha, tako moemo definisati prioritetne ciljeve i ostvariti zadatke. 46. Navedite izvore vlastitog kapitala. Izvori vlastitih sredstava: ranije zaraen novac (tednja). tekua zarada (iz postojeeg zaposlenja ili nekog biznisa). novac rodbine, novac poslovnog partnera (ako je dioniarsko vlasnitvo), novac ulagan u biznis klub s namjerom investiranja i sl

47. Navedite vrste izvora tueg kapitala i po jedan primjer. Izvori pozjamljenih sredstava: Bankarske institucije (dravne, komercijalne, hipotekarne banke, teditno-kreditne zadruge) Dravne vladine institucije (federalne, kantonalne, opinske) Meunarodne finansijske institucije (Svjetska banka, MMF, Finansijske institucije EU, NGO - nevladine humanitarne organizacije i druge) 21

48. ta su mikrokreditne institucije?Mikrokreditna finansijska institucija je finansijska institucija, ija je osnovna djelatnost odobravanje namjenskih kredita za realizaciju razvojnih projekata privrednih drutava i odobravanje namjenskih kredita fizikim licima. MFI se osniva kao akcionarsko drutvo ili kao drutvo sa ogranienom odgovornou. MFI moe da obavlja sljedee poslove: - odobrava iz sopstvenih sredstava i sredstava pribavljenih na tritu novca namjenske kredite za realizaciju projekata razvoja privrednih drutava, kredite za unapreenje djelatnosti preduzetnika i namjenske kredite fizikim licima, - investira u kratkorone hartije od vrijednosti koje emituje Vlada i u druge visokokvalitetne kratkorone instrumente finansijskog trita, - prua usluge finansijskog lizinga, - prua konsalting usluge.

49. Navedite redoslijed povoljnosti izvora sredstava. Komparacije su pokazale da se najbolji izvori kapitala mogu rangirati sljedeim redoslijedom: vlastiti novac izvori kapitala od lanova familije izvori kapitala od prijatelja i poznanika pozajmice od biznis klubova,finansijkih zadruga pozajmica od vladinih institucija pozajmica od mikrokreditnih organizacija pozajmljivanje od banaka, to posljednje ide.

50. Za ta se koriste kratkoroni krediti? Kratkoroni krediti imaju rok dospijea do jedne godine. Slue za financiranje tekue poslovne djelatnosti, potronje, odnosno za premoenje tekue nelikvidnosti. Za finansiranje trenutnih potreba: odravanja kratkotrajne likvidnosti u proizvodnji i trgovini, finansijranja uvoza, plaanja usluga, potreba sezonskog karaktera i slino. 51. Za ta se koriste dugoroni krediti? Dugoroni krediti imaju rok dospijea dulji od pet godina, a slue za financiranje veih investicija. Odobravaju se na temelju dugoronih izvora sredstava komercijalne banke. Zbog dugoga roka na koji se odobravaju (npr. dvadeset i vie god.), dugoroni su krediti za vjerovnike razmjerno visoko rizian posao, pa se njihovo odobravanje u pravilu uvjetuje zalonim pravom na nekretnine (hipotekom), a nerijetko se zahtijevaju i drugi oblici osiguranja kredita poput solidarnoga jamstva (jedne ili vie osoba), osiguranja nekretnine od razliitih rizika, polica osiguranja korisnika kredita od posljedica nesretnoga sluaja vinkulirane u korist kreditora i sl.. 22

52. Navedite aspekte preferiranja tipa kredita. Situacija oko iznalaenja kredita i oko izbora kreditora su uvijek sloene. Pored navedenih institucija i njihovih aspekata, treba imati u vidu i druge aspekte ili ih kombinovati sa svim prethodnim, a to su: cijena(troak) visina kamate i plaanje trokova koji prate proceduru dobijanja kredita i drugi trokovi mogu uticati na efikasnost poslovanja vrijeme(hitnost) traiocu kredita vie odgovara kredit na dui rok dok kreditor ima suprotan interes, takoer hitnost dobivanja kredita moe biti toliko znaajna da primalac ostale uslove stavlja u drugi plan rizik(neizbjean) preferirati kredite sa to manjim rizikom

kolateral vid sigurnosti kreditoru da e kredit biti vraen, nemogunost povrata kredita moe dovesti do gubitka vanog djela imovine fleksibilnost ukupnog procesa komplikovane kreditore i suvine faze u kreditnim procedurama treba izbjegavati, naravno ako postoji adekvatan broj ponuaa kontrola(obostrana) kontrola kreditora i dunika, s tim da kontrola ne smije imati rigidan (ukoen, krut) odraz na efikasnost poslovanja

23